Univerzitet u Beogradu

Fakultet organizacionih nauka

Laboratorija za elektonsko poslovanje

Projektovanje pametnih gradova

Seminarski rad iz Elektronskog poslovanja

Nastavnik:

Saradnik:

Studenti:

Beograd, januar 2014.

Sadržaj

1. UVOD.........................................................................................................4

Izazovi sa kojima se suočavaju gradovi i zajednice današnjice.............5

Koncept pametnih gradova..........................................................................6

Kako prevazići izazove uz pomoć IT tehnologije.....................................7

2. POJAM I KARAKTERISTIKE PAMETNIH GRADOVA.......................................8

3. FAKTORI USPEHA KOD PROJEKTOVANJA PAMETNIH GRADOVA........................................................................................8

1) Menadzment i organizacija....................................................................10

2) Tehnologija.........................................................................................10

3) Vlada.................................................................................................11

4) Politika...............................................................................................12

5) Ljudi zajednica....................................................................................13

6) Ekonomija...........................................................................................13

7) Izgradnja i Infrastruktura.......................................................................14

8) Prirodno okruzenje...............................................................................15

4.OKVIR ZA PROJEKTOVANJE PAMETNOG GRADA – PRECI SA RECI NA DELA...........................................................................................................16

1) Ciljevi: Unapredjenje socijalne, ekoloske i ekonomske platform..................17

2) Indikatori uspeha..................................................................................17

3) Komponente........................................................................................17

4) Pronalazenje ciljeva koji vode do najbolje politike i prakse (kako sprovesti cljeve)....................................................................................................18

KLJUCNE PREDNOSTI I REZULTATI........................................................19

STVARANJE SVESTI O NEOPHODNOSTI PAMETNIH GRADOVA U BUDUCNOSTI........................................................................................20

2) Privatni sector...................................................................................21

3) Nevladine organizacije.......................................................................21

2

5. STUDIJE SLUCAJA....................................................................................21

Gradovi budućnosti..................................................................................27

Ekološki prevoz.......................................................................................30

"Forbsovi" pametni gradovi........................................................................30

6.ZAKLJUCAK..............................................................................................31

7. LITERATURA............................................................................................31

3

1. UVOD

Performanse jednog urbanog okruženja ne zavise samo od materijalnog nasleđa već i od dimenzije koja je vezana za intelektualni i socijalni kapital. Upravo ta dimenzija je odlučujući faktor za konkurentnost jedne urbane sredine. Koncept pametnih gradova uveden je kao strategija koja teži da obuhvati savremene, urbane faktore proizvodnje u jedan zajednički okvir i da ukaže na sve veći značaj informaciono – komunikacionih tehnologija (IKT), socijalnog i ekološkog nasleđa u profilisanju konkurentnosti savremenih gradova.

Više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima i pomak iz pretežno ruralnih ka urbanim sredinama biće posebno izražen u narednih nekoliko dekada. Samim ti, to dovodi do nastajanja novih vrsta problema sa kojima se treba pozabaviti. Teškoće u upravljanju, manjak resursa, zagađenja vazduha i životne sredine, zdravstveni problemi, otežan saobraćaj i neadekvatna, loša infrastruktura su osnovni tehnički, fizički i materijalni problemi sa kojima se susreću urbane sredine. Međutim, postoji i druga dimenzija problema koja pridobija sve veći značaj i sa kojom se treba pozabaviti usled sve veće naseljenosti urbanih sredina. Ta dimenzija obuhvata probleme socijalne i organizacione prirode. Oni su vezani za višestruki broj interesnih grupa koje gledaju svoje interese, za visok nivo međuzavisnosti, konkurenciju, kao i socijalnu i političku složenost.

Obezbeđenje uslova za život, usled naglog porasta populacije širom sveta, zahteva dublje razumevanje koncepta pametnih gradova. Hitnost rešavanja ovih izazova podstakla je mnoge gradove širom sveta da nađu pametnije načine da se njima upravlja. Takvi gradovi dobijaju etiketu pametnh gradova. I pored sve veće rasprostranjenosti termina „pametni gradovi“, još uvek nije jasno utvrđena definicija za ovaj pojam i autori širom sveta je tumače na različite načine. Samo ograničen broj studija iz ove oblasti bavi se, istražuje i počinje na sistematičan način da razmatra pitanja vezana za ovaj novi urbani fenomen pametnih gradova. Nije sporno da će se svaka sledeća generacija koja dolazi sve više baviti ovim fenomenom i biti primorana da razmatra i pronalazi sve bolja i bolja rešenja kako da na sistematičan način identifikuje trendove koji dolaze i vrši istraživanja o upravljanu gradovima i načinima investiranja u iste kako bi na nov način pridobijali epitet “pametnih” gradova. Istraživanjem literarture iz različitih oblasti kao što su e-uprava, informacione tehnologije, studije urbanog razvoja i javne administracije objsnićemo fenomen “pametnih gradova” kroz izazove sa kojima se susreću, faktore uspeha i uticaje vlade. Identigikovali smo osam najbitnijih komponenti koje čine okvir za izgradnju pametnih gradova.

4

Izazovi sa kojima se suočavaju gradovi i zajednice današnjice

Gradovi i zajednice širom sveta suočavanju se sa stalnim izazovima među kojima su:

Sve veći broj stanovništva – više od polovine svetske populacije danas živi u gradovima, što dovodi do velikog pritiska na infrastrukturu gradova (transport, električnu energiju, vodu, stambenu gradnju i javne servise) i zahteva redizajn infrastrukture i velike kapitalne izdatke

Polarizovan privredni rast – 600 najvećih gradova širom sveta će ostvarivati 65% bruto društvenog proizvoda u periodu od 2010. do 2025. godine

Povećan efekat “staklene bašte” – koji primorava gradove da razvijaju održive strategije za poroizvodnju i distribuciju energije, transport, menadžment vode, urbano planiranje i ekološke zgrade

Smanjeni budžeti – ekonomska klima postavlja velika budžetska ograničenja gradovima što im ne dopušta sposobnost da odgovore na sve ove izazove i pritiske

Ova pitanja, kao i mnoga druga mogu se uspešno rešiti putem usvajanja mnogobrojnih prednosti koje omogućavaju informaciono – komunikacione tehnologije (IKT), što dovodi do povećanja efikasnosti, smanjenja troškova i pre svega do povećanja kvaliteta života stanovništva. Gradovi koji usvajaju ovaj pristup se zajedničkim imenom nazivaju pametni gradovi ili Pametne + Povezane zajednice (S+CC)3, što je koncept visoko razmatran i često pominjan u urbanom planiranju i političkim krugovima gradova širom sveta.

Interesovanje za pametne gradove izazvalo je mnoge teoretske i led – tehnološke diskusije, ali nije postignut veliki napredak u sprovođenju i ostvarenju takvih inicijativa. Pored toga, postoji niz faktora koji ometaju usvajanje rešenja pametnih gradova, kao na primer to što su brojne nove tehnologije su još uvek neproverene i mnogi drugi.

Glavna barijera za usvanje rešenja pametnih gradova je, ipak, kompleksnost načina za upravljanje gradovima, finansiranje, njihove regulative i planiranja. Na primer, način na kojim se upravlja gradovima je multidimenzionalan i sastoji se od više aktera tj. zainteresovanih strana čije zavisnosti i međuzavisnosti utiču i pre svega određuju razvoj okruženja. Pametni gradovi, međutim, predstavljaju priliku da se integriše fizička strana infrastrukture, od gradske komunalne usluge, preko transporta i nekretnina do gradskih službi.

Okvir za projektovanje pametnih gradova koji ćemo izložiti u ovom radu opisuje proces koji može da pomogne svim zainteresovanim stranama i onima u gradskoj upravi kako da zajedno:

5

1) Razumeju kako gradovi funkcionišu;2) Definišu ciljeve koji se trebaju postići i ulogu interesnih grupa;3) Razumeju ulogu informaciono – komunikacionih tehnologija u svemu tome.

Koncept pametnih gradova

U svetu se pojavljuje obiman sastav igrača koji imaju interes u konceptu pametnih gradova, i svako od njih posmatra taj koncept na drugačiji način, iz svoje perspektive. Što se tiče privatnog sektora, kompanije vide gradove kao kompleksne, višeslojne sisteme. Arhitekte i nevladine organizacije posmatraju ih kao sisteme ljudi u socijalnom prostoru koji treba osmisliti. Vlada, s druge strane, posmatra gradove sa aspekta ekonomskog rasta i razvoja kao i novih ili unapređenih gradskih javnih servisa koji su podržani političkim inicijativama, osmišljenim da uvode proomene. Nezavisno od tačke gledišta, mnogi se slažu oko vizije pametnih gradova: Načiniti ih još pametnijim i još više održivim.

Cisco je jedna kompanija koja se pozabavila pitanjem pametnih gradova. Ona je pokrenula debatu i u 2006. godini Cisco je zajedno sa nekolicinom gradskih lidera, koji se zalažu i shvataju značaj inovacija, pokrenuo program „Povezani urbani razvoj“ koji je predstavio rešenje na koji način može da se smanji emislija ugljenika putem uvođenja poboljšanja u efikasnosti urbanih infrastruktura uz pomoć informaciono – komunikacionih tehnologija (IKT). U ovom programu učestvovala je čitava globalna mreža gradova, preduzeća i nevladinih organizacija u cilju poboljšanja i razvoja IKT rešenja za poboljšanje efikasnosti gradova, smanjenja troškova, promovisanja ekonomskog rasta kao i, pre svega, poboljšanja kvaliteta života.

Većina angažovanih oko rešenja pametnih gradova smatra da je jeftinije i lakše da se pravilno rasporede informaciono – komunikacione tehnologije u gradovima nego da se zamenjuje čitava infrastruktura kako bi se postigli željeni ciljevi. Osim toga, jedan od najboljih dokaza koji podržava primenu informaciono – komunikacionih tehnologija u ovim slučajevima je taj da je procenjeno 15% uštede u globalnim emisijama ugljenika, što bi moglo da se postigne već do 2020. godine.

Pokret koji se zalaže za pametne gradove pridobio je mnogo pažnje širom sveta, kao i mnoge pristalice koje shvataju važnost primene ovakvih rešenja u poboljšanju svakodnevnih problema gradova, ali i dalje ostaje jaz između tog brzog, široko rasprostranjenog usvajanja inovativnih rešenja i stvarnih implementacija.

6

Kako prevazići izazove uz pomoć IT tehnologije

Da bi započele promene i uvođenje inovacija u gradovima, potrebno je da lideri i nadležni budu nezadovoljni postojećim stanjem i situacijom i da budu sposobni da sprovedu viziju bolje budućnosti, u ovom slučaju da stvore sve uslove za implementaciju pametne tehnologije.

Na osnovu konsultovanja sa gradskim liderima širom sveta, utvrđeno je da složenost gradova (razne partije, interesne grupe i pojedinci, mnoštvo procesa, itd.) ostaje najznačajnija prepreka u usvajanju rešenja pametnih gradova. Ta složenost se ogleda i ispoljava u mnogim oblastima lokalne samouprave, regulative, ekonomije, politike i organizacija. Suočeni sa ovom složenosti, gradski čelnici i interesne grupe se bore kako da se dogovore o metodologijama za sprovođenje rešenja pametni gradova. Način razmatranja ovih problema treba da je sledeći:

1. Zašto je inicijativa pametnih gradova dobra za grad?

a) u kolikoj meri je značajno sprovesti inicijativu i inovacije?

2. Šta treba da se uradi?

a) Koja rešenja primeniti?

b) Koje akcije preduzeti?

c) Koji projekti i komponente inicijative su presudni?

3. Kako implementirati rešenja

a) Koju politiku i modele poslovanja mora da sadrži?

Osim toga, privatni i javni sektor ne razumeju način na koji ovaj drugi radi u okviru konteksta razvoja grada. Teško je, u najmanju ruku, da formiraju javno – privatna partnerstva (JPP) koja bi bila rešenje za pametne gradove, ali ih nije moguće sprovesti ukoliko oba sektora ne počnu da govore istim jezikom. Konkretno, privatni sektor ne shvata kako se tehnologije koje on poseduje uklapaju u ovo kompleksno okruženje pametnih gradova jer ima tendenciju da posmatra gradove samo kao čisto fizičku strukturu na koju su dodate informaciono – komunikacione tehnologije. Isto tako, ovaj sektor ne razume koje interesne grupe su odgovorne za koja rešenja.

Nažalost, fokus različitih grupa u okviru pokreta pametnih gradova je takođe međusobno podeljen. Urbani stručnjaci i naučnici nadugačko razmatraju ono “zašto”, dok kompanije i njihovi konsultanti fokus stavljaju na “šta”. Sve u svemu, najmanje pažnje i vremena se posvećuje onom “kako” oko čega gradskim čelnicima treba najviše pomoći.

7

Okvir za projektovanje pametnih gradova, koji će u ovom radu biti izložen, konačno može da pomogne da se odgovori na to “kako” kroz procese koji omogućavaju gradovima da odgovore na sledeće:

Ko upravlja komponentama grada? Ko kontroliše i ima uticaj na ponašanje organizacija koje poseduju

komponente? Kako gradske komponente komuniciraju međusobno i sa ostalim akterima? Koji biznis modeli su potrebi za primenu rešenja pametnih gradova? Koja je uloga informaciono –komunikacionih tehnologija (IKT)? Kako meriti učinak gradske inicijative? Koja je uloga vlade?

2.POJAM I KARAKTERISTIKE PAMETNIH GRADOVA

Kao što smo već rekli, pojam “pametni gradovi” još uvek nije tačno određen i definicija i koncept se još uvek razvijaju. Ovaj pojam se koristi širom sveta u različitim kontekstima i sa različitim značenjem. Pored termina “pametni”, u istom značenju , se susrećemo i sa pridevima “inteligentni” ili “digitalni” gradovi. Neke od sledećih definicija su najčešće korišćene i usvojene su u praksi i u akademskim krugovima.

Grad koji prati i integriše uslove čitave infrastrukture, uključujući puteve, mostove, tunele, železnice, podvožnjake, aerodrome, luke, komunikacije, vode, energiju, čak i glavne zgrade; može bolje da optimizira svoje resurse, planira svoje preventivne aktivnosti održavanja i prati bezbednosne aspekte uz maksimizaciju usluga svojim građanima;

Grad koji povezuje fizičku infrastrukturu, IT infrastrukturu, socijalnu i poslovnu infrastrukturu i da sve to iskoristi kolektivno za dobrobit grada;

Grad koji nastoji da sebe učini “pametnijim” (efikasnijim, održivijim, privlačnijim i podnošljivijim);

Grad koji kombinuje IKT i Web 2.0 tehnologije, sa drugim organizacijama, dizajnom i planiranjem nastoji da ubrza procese birokratije i da pomogne da se nađu nova, inovativna rešenja kompleksnost upravljanja gradom i sve u cilju poboljšanja održivost i uslova za život.

Giffinger tumači i definiše pametan grad kao jedan novi nastup okrenut budućnosti. Ovakav pristup sa stanovišta budućeg razvoja pametnih gradova razmatra pitanja kao što su svest, fleksibilnost, mogućnost transformacije, sinergija, individualnost, strateško odlučivanje.

Po Harrison-ovoj studiji, pametni gradovi predstavljaju instrumentalizovane, međusobno povezane gradove. Instrumentacija omogućava snimanje i integraciju

8

uživo, u realnom svetu podataka, kroz upotrebu senzora, ličnih uređaja, aparata, kamera, smart telefona, implementaciju medicinskih uređaja, web 2.0. i druge slične sisteme podataka, uključujući i društvene mreže, kao mreže “ljudskih senzora”. Interkonekcija podrazumeva integraciju tih podataka u poslovnim računarskim platformama i razmenu takvih informacija među različitim gradskim službama.

Inteligencija se odnosi na uključivanje složene analitike, modeliranja, optimizacije, kao i vizuelizacije u operativnim poslovnim procesima i to sve u cilju donošenja boljih poslovnih odluka. Nasuprot tome, Savet za zaštitu prirodnih resursa definiše “pametne gradove” u jednom urbanom kontekstu kao efikasne, održive, pravične i pogodne za život.

Toppeta naglašava poboljšanja u održivosti i kvalitetu uslova za život.

Washburn vidi “pametne gradove” kao skup pametnih kompjuterskih tehnologija primenjenih na kritičnu infrastrukturu, komponente i gradske servise.

Pametno računarstvo odnosi se na novu generaciju integrisanih hardvera, softvera i mrežnih tehnologija koje podržavaju informaciono – komunikacione sisteme i realtime svest o stvarnom svetu, kao i napredne analitike i akcije koje optimiziraju poslovne procese.

Imajući u vidu sveobuhvatnost, pametan grad se može posmatrati kao veliki organski sistem, sa povezanim mnogobrojnim podsistemima i komponentama.

Dirks i Keening gledaju na “pametan grad” kao na organsku integraciju sistema i proučavaju međusobne odnose u okviru tih sistema.

Ni jedan sistem ne funkcioniše u izolaciji. U tom smislu, Kanter i Litow razmatraju pametni grad kao organsku celinu-mrežu sa povezanim sistemima. U koliko bi sistemi u industrijskim gradovima bili nešto nalik na skelet ikožu, postindustrijski gradovi, tj. pametni gradovi bi bili poput organizama koji razvijaju veštački nervni sistem što im omogućava da se ponašaju inteligentno in a koordiniran način. Nova inteligencija gradova, zatim, sve efikasnije digitalne komunikacijske mreže (nervi), sveprisutno ugrađena intelgencija (mozak), senzori i oznake (čulni organi), kao i softver (znanje i kognitivna kompetencija) zaista nam potvrđuju da “pametne gradove” možem posmatrati kao jednu organsku celinu.

9

3.Faktori uspeha kod projektovanja pametnog grada

Svi ovi faktori,spojeni zajedno u okvire pametnih gradova,mogu da se koriste za proučavanje i određivanje faktora uspeha pametnih gradova.Pored održivosti I mogućnosti življenja,naš okvir ukazuje na nekoliko spoljnih i unutrašnjih faktora koji utiču na sam dizajn, implementaciju I korišćenje pametnih gradova. Naš cilj nije da proizvedemo set komponenti za rangiranje pametnih gradova, već da stvori okvir koji može da se koristi za opisivanje kako da se zamisli pametan grad I njegov dizajn I inicijativa, koje upotpunjuju ovu viziju pametnih .

Najvažniji faktori su:

1) Menadzment i organizacija

Samo nekoliko studija u akademskoj literaturi o pametnim gradovima,ukazuju na problem vezani za rukovodeće i organizacione faktore. Nasuprot tome,širok spektar prethodnog istraživanja o IT projektima je naglasila ova pitanja kao jedno od važnijih faktora uspeha i velikih izazova . Na primer, Gil- Garsija i Pardo su predložili listu faktora uspeha i izazova za e -government inicijativama .Smart City inicijative mogu se razlikovati od opštijih e-government inicijativa u kontekstu i u nekim od karakteristika konkretnih projekata , ali mnogo toga je zajedničko između ta dva tipa inicijativa jer većina smart citi inicijativa su takođe vođeni od strane vlada.

2) Tehnologija

“Smart citi “se oslanja , između ostalog , na prikupljanju pametnih računarskih tehnologija I primenjivanju na kritične komponente infrastrukture i usluga. Pametne tehnologije se odnose na novu generaciju integrisanog hardvera, softvera i mrežnih tehnologija koje pružaju IT sisteme u realnom vremenu svesti o stvarnom svetu i napredne analize da pomognu ljudima du donošenju odluka o alternativama i akcijama koje će da optimizuju poslovanje i poslovni rezultat. IKT su ključni pokretači pametnih gradskih inicijativa . Integracija IKT sa razvojnim projektima može promeniti urbani pejzaž grada i nude veliki broj potencijalnih mogućnosti , oni mogu da poboljšaju upravljanje i funkcionisanje grada .

Uprkos prednostima i koristima, korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija u gradovima , njihov uticaj je još uvek nejasan . Zaista , oni mogu da poboljšaju kvalitet života građana, ali oni takođe mogu povećati nejednakosti i promovisanje digitalne podele. Dakle, gradski menadžeri treba da razmotre određene faktore prilikom sprovođenja IKT u vezi sa resursima, dostupnosti, kapacitetima i spremnosti u odnosu na nejednakost, digitalne podele i promenu kulture i navika. Ebrahim i Irani su naveli neke od izazova korišćenja tehnologije u pametnim gradovima (slika1).

10

Tehnološki izazoviDimenzija Izazovi

IT veštine

IT programi obuke

Nedostatak radnika sa veštinama integracije i kulturnim

Organizaciona

Nedostatak unakrsne sektorske saradnje

Nedostatak koordinacije između odeljenjaNejasna vizija IT menadžmentaPolitikaKulturna pitanja

Slika 1.Tehnološki izazovi.

3)Vlada

Nekoliko gradova su počeli transformacione projekte i inicijative pod nazivom “Smart Citi” inicijative da bolje služe građanima i da poboljšaju kvalitet svog života Ovi projekti uključuju više aktera. Dakle, nekoliko gradova je osetilo povećanu potrebu za boljim upravljanjem . Javna uprava je definisana kao režim zakona, administrativnih propisa , sudskih rešenja, kao i prakse koje ograničavaju vladine propise, gde je takva aktivnost široko definisana kao proizvodnja i isporuka roba i usluga .Upravljanje, dakle, podrazumeva implementaciju procesa sa biračima , koji razmenjuju informacije u skladu sa pravilima i standardima u cilju postizanja ciljeva . “Scholl et al “ proučava izazove e-uprave ključnih projekata, i otkrili su da su odnosi stejkholdera jedan od kritičnih faktora za određivanje uspeha ili neuspeha ovakvih projekata.”Odnosi stejkholdera” se odnose na četiri glavna pitanja : sposobnost sardnje među zainteresovanim stranama , podrška rukovodstva , struktura saveza I rad pod različitim nadležnostima.

Malo literature iz domena pametnih gradova se bavi pitanjima I problemima koja se odnose na upravljanje. Prema Mooij prisustvo rukovodstva je važno za dobro upravljanje . Na isti način, Lam je naglasio važnost " Šampiona " čiji je zadatak da sarađuje sa svim zainteresovanim stranama stejkholderima, kao bitan faktor za dobro upravljanje .

Pametno upravljanje je opisano kao važana karakteristika pametnom gradu koji je zasnovan na učešću građana i privatnom / javnom partnerstvu . Prema Džonstonu i Hansenu pametno upravljanje zavisi od primene infrastrukture koja treba da bude odgovorna i transparentna .Ova infrastruktura pomaže da se omogući saradnja, razmena podataka, servis integraciju i komunikaciju . Tabela 2 daje pregled relevantnih faktora upravljanja koji se nalaze u literaturi .

11

Tabela 2. Faktori upravljanja

Saradnja

Liderstvo i šampion

Učešće i partnerstvo

Komunikacija

Razmena podataka

Integracija usluga i aplikacija

Odgovornost

Transparentnost

Slika 2.Relaventni faktori upravljanja.

.

4) Politika

Transformacija iz običnog (ne-pametnog) grada do pametnog, takođe podrazumeva interakciju tehnoloških komponenti sa političkim i institucionalnim komponentama. Političke komponente predstavljaju različite političke elemente (gradski savet, gradska vlada ) i eksterni pritisci , kao što su politički planovi koji generalno mogu da utiču na ishod IT inicijative, Institucionalna spremnost , kao što je uklanjanje pravnih i regulatornih prepreka što je važno za nesmetano sprovođenje pametnih gradskih inicijativa .

Politički kontekst je od ključnog značaja za razumevanje upotrebe informacionih sistema na odgovarajuće načine. Dakle, inovativna vlada naglašava promene u politici , jer vlada ne može da ulaže I vrši inovacije bez velikih ključnih promena u samoj strukturi. Dok su inovacije u tehnologiji za pametne gradove, relativno lagane za posmatranje I praćenje inovacije u vladi I politici su jako teške iz razloga što su često dvosimslene. Jer njenu suštinu karakterišu institucionalni I ne-tehnički problem koji stvarju loše uslove za razvoj.

Gil- Garsija i Pardo su vršili istraživanja o e-government faktorima uspeha identifikujući pravne, regulatorne, institucionalne i ekološke izazove koji su predstavljali osnovu problema. Smart Citi inicijative suočavaju se sličnim izazovima koji utiču na politički kontekst. Vladine organizacije su stvorile i upravljale na osnovu određenog formalnog pravila ili grupe pravila. U izradi bilo kakve odluke vezane za IT projekat menadžeri moraju da uzmu u obzir veliki broj restriktivnih zakona i propisa [ . Federalni sistem , kako u Sjedinjenim Državama , Kanadi, Meksiku ili, sadašnji dodatni izazovi izvedeni iz specifičnosti odnosa ( međuvladine veze ) između različitih nivoa vlasti. Tu su i izazovi vezani za opšte institucionalne okvire i politike životne sredine, u kome nevladine organizacije rade. U tom kontekstu, institucije ne samo da prave zakone i propise , ali i norme ,

12

radnje, ili ponašanja koje ljudi prihvataju kao dobaro ili ga uzimaju zdravo za gotovo.

5) Ljudi zajednica

Obraćajući pažnju I stavljajući akcenat na temu ljudi i zajednica kao deo pametnih gradova je kritična, a tradicionalno je bila zapostavljena. Projekti pametnih gradova imati uticaj na kvalitet života građana i cilj da se neguje više informacija, obrazovani i participativni građani. Pored toga, pametni gradovi omogućavaju članovima grada da učestvuju u upravljanju i rukovođenju grada i postanu aktivni korisnici. Ako su ključni igrači, mogu imati priliku da se uključe u inicijativu u meri da mogu da utiču na napore da bude uspeh ili neuspeh. Tabela 3 prikazuje faktore koji se odnose na pametne gradove i ljudi i zajednica.

Veoma je važno naglasiti, da se stanovnici ,članovi pametnih gradova , ne gledaju samo kao pojedinci , već i kao zajednica, i grupa njihovih želja i potreba unutar gradova. Ljudi i zajednica je komponenta koja zahteva od pametnih gradova da budu osetljivi na balansiranje potrebe različitih zajednica.

Tabela 3. Faktori ljudi i zajednicaDigitalni jaz

Gejtkiperi informacija i zajednicaUčešće i partnerstvo

KomunikacijaObrazovanjeKvalitet životaPristupačnost

Slika 3.Faktori ljudi I zajednice.

6)Ekonomija

Ekonomija je glavni pokretač pametnih gradskih inicijativa,za grad sa visokim stepenom ekonomske konkurentnosti se smatra da ima jedan od svojstava pametanih gradova. Kao jedan od ključnih indikatora za merenje rastuće konkurentnosti grada je kapacitet grada kao ekonomskog motora . Giffinger et al . sugerišu Smart Citi okvir koji se sastoji od šest glavnih komponenti ( pametna ekonomija, pametni ljudi , pametni upravljanja , pametna mobilnost , pametno okruženje, i pametni život ). Njihova operativna definicija pametne ekonomije obuhvata faktore širom ekonomske konkurentnosti , kao inovacija , preduzetništva, žigova, produktivnosti i fleksibilnosti tržišta rada , kao i integraciju na nacionalnom i globalnom tržištu.

Niz studija koje je objavio IBM institut za poslovnu vrednost identifikuju poslovanje kao jedan od osnovnih sistema pametnih gradova, koji čine usluge gradskog sistema, građanski sistem, poslovni sistem, transportni sistem, sistem komunikacije, vodovod i energetski sistem. Kapaciteti za pametne poslovne sisteme uključuju korišćenje ICT od strane firmi , novih pametnih poslovnih procesa , kao i pametne tehnologije sektora. Smart Citi inicijative su dizajnirane da razviju kapacitete informacionih tehnologija i uspostave program za promene u

13

industriji akcijama i poslovnim razvojem . Stvaranje ambijenta za razvoj industrije je ključno za pametne gradove. Ekonomski rezultati pametnih gradskih inicijativa su biznis kreacija, stvaranje radnih mesta , razvoj radne snage , kao i poboljšanje produktivnosti.

7) Izgradnja i Infrastruktura

Dostupnost i kvalitet IKT infrastrukture su važni za pametne gradove. Pametni objekati mreža igraju ključnu ulogu u stvaranju Smart gradova stvarnosti. IKT infrastruktura obuhvata bežične infrastrukture ( optičke kanale , Vi - Fi mreže , bežične pristupne tačke, kioske ,servisno-orijentisane informacione sisteme .Primena IKT infrastrukture je od fundamentalnog značaja za razvoj i zavisi od nekih faktora vezanih za njegovu dostupnost i performanse. Tu je malo literatura koja se fokusira na IKT infrastrukture barijera pametnih gradova inicijativa, Kao što je urađeno u upravljačkim i organizacionim odeljcima.Inicijative su slične e-government inicijativama u njihovom korišćenju IKT. Ebrahim i Irani su predstavili niz faktora vezanih za primenu IKT. Tabela 6 predstavlja skup IT grupisane u tri dimenzije , IT infrastruktura , bezbednost i privatnost, i operativni troškovi.

14

Slika 6.Skup informacionih tehnologija

8) Prirodno okruzenje

Smart Citi inicijativa gleda unapred na životnom frontu . Prema konceptu pametnih gradova je upotreba tehnologije za povećanje održivosti i za bolje upravljanje prirodnim resursima . Od posebnog značaja je zaštita prirodnih resursa I infrastrukture , kao što su putevi i kanalizacije i zelenie površine , I parkovi . Zajedno ovi faktori utiču na održivost i lmogućnost življenja jednog grada , pa to treba uzeti u obzir prilikom razmatranja smart citi inicijative.

15

4.OKVIR ZA PROJEKTOVANJE PAMETNOG GRADA – PRECI SA RECI NA DELAU svojoj suštini,Smart Citi okvir je jednostavna odluka ,metodologija koja omogućava i javni i privatni sektor da planira i sprovodi inicijative Smart Citi efikasnije. Većina gradova u stvari prođu taj process više na intuitivan način nego na jasno strukturiran način. Strukturisan način ne samo da će omogućiti efikasnost u gradskim infrastrukturama , već I transparentnost.Gradski lideri definišu radnje ili inicijative prema njihovom uticaju na navedenim gradske ciljeve. To je razlog zašto predloženi Smart Citi okvir ( vidi sliku 7) počinje sa gradskim ciljeva kao svojom bazom , prema kojim se posle sve inicijative mere.

Slika 7.Smart City okvir

Četiri slojeva u okviru obezbeđuje logički tok koji omogućava zainteresovanim stranama da " gura " kroz testiranje i inicijativama. Na primer, recimo gradski lider je ljut na promociju održivosti , koji kasnije postaje visoki cilj u okviru sloja 1. I, hajde da pretpostavimo da grad je identifikovao preko međunarodnih transportnih pokazatelja da je njegov autobuski sistem putnih vremena ne rangiran visoko ( sloj 2). Imajući u vidu ove informacije , zainteresovane strane onda mogu razgovarati o inicijativi grada za " povezanje autobuske flote " ( sloj 3) i zahtevima za projektovanje i implementaciju sistema . Odatle , gradski lideri mogu potražiti najbolje prakse sličnih inicijativa širom sveta: a nužno je da takav sistem bude finansiran od strane vlade, kao i politike i uređen po pravilima regulatornih okvira neophodnih za uspeh ( sloj 4).

16

Kružni tok informacija unutar okvira pametnih gradova rezultira time da omogucava da stejkoholderi tj sve zainteresovane strane što bolje razumeju Komponente svakog sloja .

1) Ciljevi: Unapredjenje socijalne, ekoloske i ekonomske platforme

Na visokom nivou , diskusije su usmerene ka političkim pitanjima kao što su : "Ako trošimo novac na prevoz, kako će to poboljšati grad? " Ili : "Kako ćemo privući posao i povećati ekonomski rast? " Dok ta pitanja su zajednički među gradskim liderima I stejkoholderima širom sveta ,ona se često menjaju u zavisnosti od uloge I perspektive , i često je teško odgovoriti na bilo šta, ali u kvalitativnom smislu.Da bi razumeli kako funkcioniše grad ,okvir mora konačno povezati ciljeve i projekte , politiku i inicijativu.

2) Indikatori uspeha

Pošto su gradski ciljevi na visokom nivou, važno je da ih poveže sa postojećim ,pokazateljima koja meri gradove koristeći definisane i određene metodologije . Osnove metodologije za merenje indikatora kao što su globalni faktori, variraju sa različitim kvantitativnim i kvalitativnim pristupimaDrugačiji set indikatora može biti potreban za različite gradove. Na primer, ako neki gradski ciljevi se fokusiraju na finansijske prioritete , onda Green Citi indeks ne bi bilo prikladno. Slično tome, ako neki gradski ciljevi se fokusiraju na održivost, Mercer Kvalitet životne ankete ili zelene gradske Indeksa može biti prikladna. .U idealnom svetu, bio bi samo jedan skup gradskih indikatora. Nažalost , zbog složenosti gradova , kao I različitosti u njihovim prioritetima i ciljevima , gradovi će prirodno gravitirati ka gradskim indeksima čiji se indikator metodologija pokalapa sa ciljevima .

3) Komponente

Većina Smart Citi inicijative se manifestuju u fizičkoj lokaciji nekog grada (npr. , železnička stanica ) i industrijskom sektoru ( npr. prevoz) . Ovaj sloj okvirnih detalja predstavlja fizičke komponente grada- komunalne , saobraćaj , nekretnine i usluge -koja se zatim povezuje sa gradskim ciljeva , indikatorima i sadržajima.Komponente se nalaze na najvišem nivou, a hijerarhija se koristi da uronii u svaki pod-nivo. Na primer, transport obuhvata četiri podkategorije: železnički, drumski , vazdušni i logistika ( vidi sliku 8). Iako postoje drugi

17

nivoi u hijerarhiji ,ovaj koji je ovde prikazan je ograničen na četiri , njihove glavne podsekcije su za ilustrativne svrhe i da podstakne diskusiju .

Slika 8.Hijerahija gradskih komponenti.

4) Pronalaženje ciljeva koji vode do najbolje politike i prakse (kako sprovesti cljeve)

Ovaj sloj obuhvata "kako" - kako se pametna Gradska rešenja sprovode. To je direktno povezano sa slojem3 i onda sa slojem 1, jer pruža informacije i omogućava identifikaciju informacije koje su relevantne za sloj 1 ( gradski ciljevi) .

Veći deo detaljnog sadržaja pisane o gradovima ističe inovativna rešenja i ideje koje su već pokrenute , ali sadržaj je pisan i evidentiran na različite načine, bez ikakve realne strukture za razumevanje i replicira smart citi raspoređivanje , odnosno za deljenje sadržaja. Na primer, veb pretrage na osnovu "Ključne reči" samo ne otkrivaju relevantne informacije.

Konkretno,načinu na koji su informacije predstavljene nedostaje doslednost i jasnoća. Dakle, repliciranje najboljih praksi i politika u drugim gradovima postaje problematično. Nemati konzistentan metod za izveštavanje uspešnih Smart Citi rešenja / studija slučaja na kraju završava u konfuziji i kao rezultat daje ogromnu količinu neproduktivniog rada, kojim se odlaže implementacija

Predmeti poput botanike su imali klasifikacionie sisteme više od 100 godina , i ekološka održivost benchmarkinga i zajedničkih standarda su značajno napredovale u poslednjoj deceniji. Međutim , ne postoji ekvivalent dogovorene taksonomije za gradske informacije. Strukturisan i dobro definisan šablon za najbolje prakse i politike omogućiće gradovima da identifikuju i ponovo iskoriste informacije o zainteresovanim stejkholderima, političkim zahtevima i poslovnie modele koji su uključeni u Smart Citi inicijativama.

18

Važno je naglasiti da uloga stejkholdera mora da bude difinisana na samom pocetku pre početka razvijanja bilo kakvih Smart City planova, jer ovi igrači imaju najviše uticaja na gradskim inicijativama i operacijama. Slika 9 predstavlja odnos između pet ključnih aktera.

Slika 9.Odnosi između aktera.

KLJUCNE PREDNOSTI I REZULTATI

Smart Citi okvir ne samo da pruža detaljan prikaz kako gradovi funkcionišu , ali i omogućava tri glavna ishoda:

1. Taksonomija / tipologija koja omogućava gradovima benchmarking relevantnog sadržaja na osnovu hijerarhije fizičkih gradskih komponenti2. Interesne grupe koje definišu uloge ko šta . Nažalost , ovaj deo je nestao iz mnogih gradskih diskusija; njeno izostavljanje stvara nedostatak razumevanja u

19

tome kako da sprovede Smart Citi rešenja .

3. Katalog sistem gradskog sadržaja koji je lako dostupan

Ovi rezultati će omogućiti gradovima :1.Prilagođavanje Smart plan grada2.Identifikovati gde i kako da se primeni ICT rešenja u gradovima3. Razviti smernice vladine politike za omogućavanje privatnog sektora učešće u gradskim projektima4. Sprovesti analizu grada,gde će doći do smanjenja jaza koji onemogućava benchmarking da funkioše dosledno i tačno5. Napravite šablon strukturiranu studije slučaja za prikupljanje više poslovnih modela za slične smart citi inicijativa

STVARANJE SVESTI O NEOPHODNOSTI PAMETNIH GRADOVA U BUDUCNOSTI

Iako NE postoje primeri datuma Smart Citi implementacija na osnovu Smart Citi pristupa Okvirni broj tekućih aktivnosti omogućava bolje razumevanje dinamike grada u pokušaju da krenu napred u Smart Citi inicijative. Jedan od takvih je"Grad Protokol " program , iniciran od strane Grada Barselone i podržan od strane Cisco , koja priznaje potrebu integracijom svih elemenata “Smart Citi Framevork-a”.Program je razvijen kroz gradski Protokol društva ,zajednice i partnerskih gradova , preduzeća , akademije , organizacije i ključnih igračia civilnog društva . Društvo nastoji da razvije nauku gradova pod uticajem Internet tela za standardizaciju , odnosno Internet Engineering Task Force ( IETF ),Internet Societi ( ISOC ) i world wide web Consortium ( V3C Izgradnja SMART 2020 programa i njenog partnerstva sa kompanijom Cisco da unapredi održivi razvoj IKT u gradovima ,”Klima grupa” (u saradnji sa Arup , Accenture, i Horizon na Univerzitetu u Notingemu ) u svom izveštaju "Info Tržište :” Nova ekonomija gradova"12 i dalje istražuje kako tehnologija može da se koristi u gradovima u susret rastućim izazovima širenja urbanizacije . Izveštaj navodi da je za vrednost Smart Citi projekata koji će biti efikasn u odnosu na zajednički paket da promoviše nove modele liderstva , angažovanje građana i efikasne primene IKT urazvijanju procesa za razvoj pametnih gradova.

Veliki broj akademskih istraživanja je ukazao na još jedno veliko pitanje,tačnije problem koji se javlja prilikom definisanja I realizacije misije I vizije Smart City-ja.Ovi izveštaji su pokazali da vise nije problem niti pitanje Zašto je budućnost u pametnim gradovima niti Šta da se radi,koje aktivnosti treba preduzeti već se javlja pitanje Kako to izvesti-kako sagraditi takvu infrastrukturu time ukazujući na bitnost sinergije,zajedničkog delovanja I usmeravanja svih aktivnosti na zajedničke ciljeve.

20

ODAKLE POČETI

Mnogi gradovi imaju viziju implementacije pametnih gradova,I već su razvili neke osnovne korake ka tome,postavljajući temelje.Nažalost većina njih se na tome I završi,počne I stane kod vizije kao proizvod haosa koji vlada u inžinjerstvu I arihitekturi,podupreto sa različitim tehnologijama.Problem konkretno nastaje jer svi imaju ideje koje je nemoguće ostvariti I nacrte koje je nemoguće implementirati.Treba napomenuti da ce se kroz ovaj dugotrajan I konfuzan proces naići na mnogo idejnih rešenja I da će biti jako teško utvrditi koja su prava a koja ne.Jedno takvo rešenje će biti I ovde spomenuto.Cisco IBSG veruju da će jedino ovakav sklop elemenata voditi ka pravom rešenju.Elementi su sledeći:

1) Vlada

Podrska vlade je jako bitna,jer će protocol spojiti različite grupe ljudi koje moraju biti podržane od strane vlade,tj treba ih usmeriti ka pravim aktivnostima I ujediniti im ciljve.”The British Standard Institution” je razvila osnovne standard za razvijanje pametnih gradova u UK.I oni ne samo da su podržani od strane vlade već I od strane cele zajednice.

Potreban je rad sa stejkholderima,da bi ih usmerili na njihove aktivnosti I uloge pogotovu,ukazujući im na kakve biznis modele se treba usmeriti.

1) Privatni sektor

Veoma važna stavka je ta da se plan ne sme razvijati a da se pre toga nema jasna slika ko će to finansirati I ko će upravljati ovim procesom.Već na samom početku plan mora biti predstavljen mogućim sponozorima I ulagačima,da kad se donese konačna odluka o početku ovog procesa svaki “igrač” bude na pravoj pozociji.

2) Nevladine organizacije

Treba se fokusirati na KAKO a ne na ZAŠTO.Oba pitanja su naravno važna ali fokusiranje na pogrešna pitanja u ovoj fazi će nas skrenuti sa puta.

5. STUDIJE SLUCAJAPanasonic u Japanu gradi Pametni Grad

21

Japan se i dalje oporavlja od zemljotresa i mnogobrojnih problema koje je prouzrokovao, a kompanija Panasonic sa osam partnerskih kompanija na svoj način žele da daju doprinos u obnovi koja bi mogla da preoblikuje način na koji će se graditi gradovi budućnosti. Kao deo demonstracije, kako bi trebali da izgledaju gradovi budućnosti, ali i deo projekta sanacije, Panasonic i prijatelji su odlučili da u jednoj od bivših fabrika kompanije na lokaciji od 47 jutara, izgrade "Smart Town" sa 1000 kuća, fokusirajući se na energiju i ekološku svesnost.

Ali, ideja nije da se napravi grad koji bi bio ograničen na minimalno korišćenje energije. Umesto toga, izgradnjom "Fujisawa održivog pametnog grada", koji će imati sledeću generaciju infrastrukture za generisanja snage i uštede energije, kompanija planira da pokaže koliko “zelen,ekološki” jedan grad može biti kada se primene različite tehnologije.

Kao takav, “Fujisawa Sustainable Smart Town” neće biti nešto što nikada pre nije viđeno, u smislu napredne tehnologije, već će koristiti tehnološka dostiguće koja su sada dostupna ali je njihova implementacija u stare zgrade i gradove izuzetno skupa.

Na primer, na sve krovne konstrukcije će biti ugrađeni solarni paneli sa modernom tehnologijom koji će napajati kuće a neiskorištenu energiju spremati u kućni akumulator. Pri projektovanju saobraćajne infrastrukture primarno će se voditi računa o vozilima na električni pogon. Umreženi senzori po celom gradu će kontrolisati stvari kao što su javna rasveta, obezbeđivanje da neiskorištene energija ne propadne, preko lokalnog pametne mreže i ostalo.

U suštini, “Fujisawa Sustainable Smart Town” je zamišljen kao „pristup od nule“ kako bi se postigla energetska efikasnost, jedan ekološki, zeleni grad nanovo izgrađen sa savremenom zelenom tehnologijom, a ne sa starijom tehnologijom koja je manje energetski efikasna. Panasonic želi ovaj projekat da koristi kao predložak za druge veće zajednice u Japanu i širom sveta. Ako sve bude išlo kako je planirano, “Fujisawa Sustainable Smart Town” će početi sa useljavanjem stanovnika u martu 2014 godine.

Panasonic želi smanjiti emisije CO2 za 70% pomoću "inteligentnih" gradova. Japansko urbano planiranje može u nekim slučajevima biti poprilično zastrašujuće, posebno ako pričamo o velikim gradovima: nizovima neonskih znakova i električnih stubova u kombinaciji sa nedostatkom zelenila.

 

Panasonic uz pomoć osam partnera namerava promeniti ovu sliku izgradnjom novog superzelenog inteligentnog grada koji bi trebao biti predstavljen 2014.Fujisawa održivi inteligentni grad (SST) cilja na smanjenje emisija CO2 za 70% u odnosu na merenja iz 1990.

Potpuno umreženi grad nalaziće se na površini od 19 hektara, 30 kilometara jugozapadno od Tokija. Površina koju je nekada zauzimala Panasonicova fabrika, sada će biti dom za 3,000 stanovnika koji će živeti u skladu za energetski svesnim ponašanjem. 1.000 domova i drugih objekata imaće solarne panele za proizvodnju električne energije, dok će kuće biti opremljene gorivim ćelijama i inteligentnim

22

uređajima.

Baterije veličine hladnjaka mogle bi biti tipa Ene-Farm koji je Panasonic razvio u saradnji sa Tokyo Gas-om. Primenom ovih baterija potrošnja energije i emisije CO2 mogu biti smanjene za 35-48%, to jest komunalni troškovi prosečnog japanskog domaćinstva mogu biti smanjeni za 740 dolara godišnje.

Planovi za SST uključuju i dodatne odlike kao što su stanice za punjenje električnih vozila, LED rasveta, nadzorne kamere i "staze vjetra" koje će biti u skladu sa obrascima smerova vetra iz obližnje Fujisawe, grada od oko 400.000 stanovnika. Biće posađena i zavidna količina zelenila.

Cijeli projekt će koštati oko 739 miliona dolara, dok se očekuje da će sve kuće biti useljene do 2018. No, popunjenost svih domova može se očekivati i ranije budući da je Fujisawa zbog svojih plaža i mnogo sunca idealna lokacija za izvođenje ovog eksperimenta. Ukoliko se pokaže uspešnim, model SST-a mogao bi postati okvir za buduće zelene zajednice.

Ipak, budući da se prosječni Japanac već sada mora pridržavati pravila kao što su deljenje otpada u pet kategorija sa različitim danima za odvoz različitih vrsta otpada, možemo samo nagađati koliko će se pravila morati poštovati u ovoj zelenoj utopiji. [1]

Slike plana pametnog grada u Japanu:

23

24

 

25

TOP 10 PAMETNIH GRADOVA

10. Barcelona. Ovaj grad je pionir u rješenjima koja promovišu nisku emisiju ugljika, i jedan je od prvih u svijetu koji je skoro prije deset godina prihvatio solarno-termalne propise. Nedavno je predstavljen LIVE EV projekat koji promoviše upotrebu električnih vozila i korištenje popratne infrastrukture za iste.

9. Hong Kong. Ima prilično dobre rezultate u ključnim kategorijama, kao što je digitalno upravljanje. Međutim, kvaliteta života u Hong Kongu je prilično loša, zbog čega je tek deveti na ovoj listi. Eksperimentira sa RFID tehnologijom na aerodromoma, i grad je lider u upotrebi i usvajanju pametnih kartica, koje koriste milioni građani za usluge kao javni prijevoz, pristup biblioteci, pristup zgradi, šoping i parkirališta.

8. Kopenhagen. U posljednje vrijeme čini se da Kopenhagen dosta toga čini ispravno. Od strane Siemensa je proglašen za grad broj 1 u Europi na osnovu kriterija zaštite okoliša. Do 2025. Žele da ostvare potpunu sumarnu nultu emisiju ugljika, dok se već sada 40% stanovnika kreće biciklom.

7. Berlin.  Može se pohvaliti dobrim rezultatima u inventivnosti i kvaliteti života. U saradnji sa kompanijama Vattenfall, BMW i drugim, Berlin testira V2G tehologiju. „Vehicle to grid“ je koncept prema kojem dolazi do predavanja viška električne energije električnih automobila u mrežu. Na taj način, električni automobili postaju virtuelne elektrane.

6. Tokio. Prvi azijski grad na listi, koji dobro kotira u inventivnosti (22) i digitalizaciji grada (15). Prošle godine grad je objavio planove o kreiranju pametnog grada u predgrađima. U partnerstvu sa kompanijama Panasonic, Accenture, and Tokyo Gas, nastoje izgraditi domove sa integriranim solarnim panelima, baterijama za pohranjivanje enegije i energetski efikasnim aparatima, i sve povezano na tzv. „Smart grid“ mrežu napajanja.

5. London. Glavni grad Ujedinjenog Kraljevstva također ima relativno dobre rezultate po svim kategorijama. London je prepoznatljiv po svojim inovacija i robusnom sistemu prevoza. Ubrzo će biti dom za Smart Cities istraživački centar koji se pokreće pri Imperial Collage-u, sa primarnim ciljem još većeg rasta efikasnosti  i inovativnosti Londona. U partnerstvu sa O2, London planira izgradnju najveće besplatne Wi-Fi mreže u Evropi.

4. New York. New York je bolje plasiran po kategorijama od svih gradova navedenih na listi, osim u kategoriji kvalitete života, gdje je 47. New York u partnerstvu sa IBM-om 2009. pokreće Business Analytics Solution Center s ciljem da „zadovolji rastuće potrebe za kompleksnim kapacitetima potrebnim za izgradnju pametnih gradova i da pomogne klijentima u optimizaciji poslovnih procesa i poslovnih odluka.“  IBM je već pomogao gradu s planom prevencije požara kao i sa identifikacijom upitnih zahtjeva za povrat poreza i tim potezom se očekuje ušteda oko $100 miliona u petogodišnjem periodu.

3. Pariz. Pariz je također visoko rangiran u mnogim kategorijama, uključujući inventivnost (3), „zeleni“ grad (10) i digitalno upravljanje (11). Pariz je poznat po svom veoma uspješnom programu dijeljenja bicikala, Velib. Prošlog mjeseca

26

gradonačelnik je pokrenuo sličan program dijeljenja električnih automobila Autolib, koji trenutno ima 250 stanica gdje možete iznajmiti automobil.

2. Toronto. Najbolje rangirani „pametni“ grad u Sjevernoj Americi. Toronto također jako dobro stoji u svim kategorijama. IBM je nedavno otvorio već pomenuti Business Analytics Center u Torontu. Toronto je aktivni član Clinton 40 (C40) mega-gradova, koji teže tranziciji ka ekonomiji sa niskim nivoom emisije ugljika. Privatni sektor također sarađuje kreirajući SCT (Smart Commmute Toronto) inicijativu sa ciljem povećanja efikasnosti kretanja u gradskom području. Toronto je počeo koristit i prirodni gas (dobijen preradom i eksploatacijom deponija smetlja) da napaja gradska komunalna vozila.

1. Beč. Pomalo iznenađujuće, ali Beč je jedini grad koji se našao u top 10 u svakoj kategoriji: inovacije (5), „zeleni“ grad (4), kvaliteta života (1) i digitalno upravljanje (8). Beč ima ambiciozne planove da (p)ostane pametni grad broj 1, i to nastoji ostvariti kroz programe Smart Energy Vision 2050, Roadmap 2020, i Akcijski plan 2012-2014.

Treba navesti i neke ostale jake kandidate koji nisu uspjeli doći na ovu listu, kao što su Amsterdam, Melburn, Sao Paulo, Štokholm i Vankuver.

Eksperti očekuju da pametni gradovi postanu veliko tržište, i predviđaju $40 milijardi ulaganja u tehnologije pametnih gradova do 2016. Trgovci nekretninama predviđaju da će pametni gradovi u budućnosti biti veoma atraktivni za visokoedukovanu radnu snagu, i stoga će nekretnine u ovim gradovima u veoma bliskoj budućnosti biti zlata vrijedne. [2]

Gradovi budućnosti

Epitet "pametnih gradova" dobijaju oni koji se bore da stanovništvu obezbede udoban život, kvalitetan prevoz, zdravstvenu zaštitu, dovoljno posla, zabave i čist vazduh. Ali, ima i onih koji idu korak ispred. Gledaju dalje u budućnost. Ovakva superpametna naselja počela su da niču na istoku - u Južnoj Koreji i Kini! Na prestižnoj „Forbsovoj“ listi, kao dva najpametnija grada na planeti odabrani su - Songdo, koji već ima prve stanovnike, i Meiksi Lejk, koji je na začetku gradnje. Po ugledu na njih, kažu investitori i projektanti, mogle bi da niču futurističke naseobine širom planete.

 

27

I na jedan i na drugi, kako piše u „Forbsovim“ izveštajima, troše su stotine milijardi dolara. Odlikuju ih pametne zgrade, sinhronizovani sistemi saobraćaja, jedinstveno upravljanje svim infrastrukturama i briga o životnoj sredini i uštedi energije. 

Gradnja Songda, u Južnoj Koreji, počela je da niče iz kaljuge, pre osam godina. Na blatnjavoj ravnici iz godine u godinu izdižu se građevine sa neverovatnim pogodnostima za stanovništvo, kompjuterskom mrežom, lagodnim pristupom uslugama i objektima... Veštačko ostrvo, 40 milja jugozapadno od Seula, već je dobilo obrise grada, sa sazidanih stotinu objekata, uključujući 7.800 privatnih apartmanskih kompleksa, masivan kongresni centar i "Šeraton" hotel. 

Džon B. Hins i zaposleni u njegovoj kompaniji sa sedištem u Njujorku, već su pokrili 40 odsto od ukupno 1.500 jutara zemlje, kolika je teritorija ovog grada. Kraj radova planiran je za 2014. godinu. Koštaće 35 milijardi, svrstavajući Songdo u vrh liste najvećih privatnih investicija u nekretnine na svetu. Investitori ovog megaprojekta, među kojima su i kompanije "Gejl", "Morgan Stenli" i "Posko", veruju da bi Songdo mogao da postane trgovinski centar severoistočne Azije. 

On, takođe, služi kao model za novi sličan projekat - Meiksi Lejk, čija gradnja je tek počela u kineskoj Hunan provinciji. Oba grada biće "pametni, održivi i tehnološki veoma ambiciozni", kaže Stenli Gejl, prvi čovek kompanije Gejl. 

Da bi pratile najviše svetske standarde ekološke gradnje, sve zgrade imaju specijalna prozorska stakla i duple fasade sa ventilacijom. Prljava voda i kišnica će se skupljati za navodnjavanje i koristiti u tornjevima za hlađenje. Čvrsti otpad uklanja se mrežom podzemnih cevovoda, smanjujući potrebu za kamionima koji bi odvozili đubre iz kontejnera.

28

Sa 40 odsto zelenih površina, uključujući park vredan 220 miliona dolara, njegovi stanovnici disaće vazduh čist kao stanari Vankuvera. Proračunato je da bi trebalo

da ima oko

56.000 stanovnika i još 300.000 onih koji rade u njemu. 

Projektom Meiksi Lejk rukovode isti arhitekti - "Kon Peredsen Foks grupacija" i "Arup", sledeći istu filozofiju, ali sa 400 jutara jezera umesto parka. 

Mreža "pataka" koju je usavršila kompanija "Sisko", ključ je oba projekta. Ova firma planira da pripremi sistem zasnovan na novoj kompjuterskoj tehnologiji. Jednistveni softver upravljaće energetskom mrežom grada, kao i sistemima zdravstvene zaštite, obrazovanja i prevoza. Vim Elfring, šef „Siskove“ kancelarije za globalni razvoj, najavio je da će 20 servisa na kraju biti povezano u jedan sistem, ali će početi sa šest ili sedam. 

29

Stanovnici će moći da ćaskaju putem Interneta sa učiteljima svoje dece, konsultuju lekara ili zatraže dozvole i druga dokumenta od gradskih vlasti. Sve to putem monitora u svojim stanovima. Mnoge obaveze obavljaće, dakle, bez ustajanja iz fotelje. Zgrade će biti toliko pametne da će usmeravati automobile ka slobodnim parking mestima i pozivati liftove kad im ljudi prilaze. Hoteli će automatski prepoznavati goste da bi, kako uđu u lobi zgrade, podesili svetlo, temperaturu i sve prateće pogodnosti u njihovim sobama. 

Projektanti smatraju da bi ovaj model mogao da se prekopira bilo gde u svetu. "Sisko" namerava da osnuje globalni centar za inteligentnu urbanizaciju u Songdu, i da paralelno rade na desetak sličnih projekata za zemlje kao što su Indija i Saudijska Arabija. 

Zgrade u najpametnijem i najmlađem gradu na planeti, imaju štedljive liftove i klima-uređaje koji će se rashlađivati uz pomoć vode, što će obezbediti manju potrošnju energije za 20 odsto.

Ekološki prevoz

Songdo je eksperimentalni poligon za sistem "zelenog" gradskog prevoza. Vodeni taksi već krstari kanalima nalik onima u Veneciji i Amsterdamu. Uskoro će dobiti pojačanje - sistem za iznajmljivanje bicikala, oranizovan po ugledu na pariski. Za dve ili tri godine deo gradskog prevoza biće i autobusi na električni pogon.

"Forbsovi" pametni gradovi

Prestižna „Forbsova“ lista pametnih gradova, objavljena za 2009. godinu, prednost je dala gradovima SAD. Među deset najboljih, mereno uslovima života, ekonomijom, zaštitom životne sredine, našao se samo jedan evropski grad - Amsterdam. 

Singapur je po BDP-u ispred većine evropskih zemalja i zemalja Latinske Amerike. Od nekada polupismene nacije, ušli su u grupu najobrazovanijih u Aziji. Ovde predstavništva ima 6.000 multinacionalnih kompanija. 

Hongkong predstavlja centar svetske ekonomije i nastavlja da pomera važne institucije sa zapada na istok planete. Prema BDP-u su 15. na svetu. 

Kuritiba, napredna metropola na jugu Brazila, poznata je po svom brzom autobuskom prevozu, koji koristi 70 odsto njegovih stanovnika. Zgrade nalik svetionicima, koje je grad zidao za nasiromašniji sloj stanovništva, postale su model koji se koristi širom sveta. 

Monterej u Meksiku, za poslednjih nekoliko decenija, doživeo je neverovatan razvoj i postao jedan od glavnih inženjerskih i ekonomskih centara. 

30

Amsterdam, sedište je sedam od 500 najvećih svetskih kompanija. Niski porezi i dosta strane radne snage privlače poslovni svet sa svih strana. 

Sijetl, smešten je na obali Pacifika, pa ima razvijenu trgovinu sa Azijom. Veliki deo električne energije dobijaju iz hidropotencijala. Prednjače u poljoprivredi i mnogim granama industrije. 

Hjuston, usko je povezan sa Karibima, ima naprednu energetiku, industriju, moderan medicinski kompleks... Njegova ekonomija ocenjuje se kao najzdravija u SAD, a uprava ovog grada mnogo ulaže i u "zelenu" budućnost. 

Čarlston postaje jedan od najvažinijih centara vazduhopolovstva, jer se u njemu pravi novi "boing 787", što će obezbediti 12.000 radnih mesta u regionu. 

Hantsvil, ima "pametnu" ekonomiju i važnu ulogu u razvojnim programima NASA. Posebno su razvijene vazduhoplovna industrija i biotehnologije. 

Kalgari je grad sa najiše centrala velikih kompanija u Kanadi. Za poslednje dve decenije taj broj se udvostručio. [3]

6.ZAKLJUCAKPametni gradovi su koncept budućnosti koji je neizbežan i koji će zahtevati sve više pažnje da mu se posveti. Tačna definicija i koncept ovog fenomena još uvek su u procesu istraživanja i javlja se sve više teoretičara i kompanija koji se bave ovim poljem. Postoje mnoge prepreke u stvaranju koncpta pametnog grada, jedna od najzraženih je kompleksnost postojeće infrastrukture i uprave i potreba za velikom količinom ljudskih i materijalnih resursa. Potrebno je da interesne grupe i gradska uprava shvati koliki je značaj informaciono – komunikacionih tehnologija i koliko je ustvari važno primeni ih i smanjiti mnoge aktuelne probleme gradova. Da bi ceo ovaj projekat uspeo moraju se zadovoljiti određeni faktori. Počevši od organizacije i upravljanja koji moraju biti u skladu sa svim ostalim elementima: tehnologija, vlada, politika, prirodno oktuženje, izgradnja infrastrukture, ljudi i zajednica i ekonomija. Pri planiranju izgradnje pametnih gradova treba da se isprati određenji okvir, moraju se zadovoljiti ciljevi koji su ekonomske, socijalne i ekološke prirode. Veoma je bitno izabrati prioritetne faktore uspeha na koje se treba usredsrediti. Treći deo okvira predstavlja identifikacija i vrednovanje svih komponenti i alternativa i zadatak je izabrati najbolju alternativu.Potrebno je još mnogo istraživati o ovom fenomenu i organizovati konferencije i seminare kako bi se što šira javnost upoznala sa njim, pošto je od presudnog značaja da svi ljudi steknu svest o važnosti rešavanja ovog pitanja i posledica od nerešavanja.

31

7. LITERATURA

[1] Panasonic gradi pametan grad u Japanu

[2] Top 10 pametnih gradova, http://www.eakademik.com/tech-elektro/top-10-pametnih-gradova (last visited 5.2.2014.)

[3] Gradovi budućnosti, http://www.b92.net/zivot/nauka.php?yyyy=2010&mm=01&dd=29&nav_id=407695 (last visited 5.2.2014.)

Understanding Smart Cities: An Integrative Framework, 2012 45th Hawaii International Conference on System Sciences

Smart City Framework, A Systematic Process for Enabling Smart+Connected Communities, Authors: Gordon Falconer, Shane Mitchell, September 2012

www.croenergo.eu

32