mrezno planiranje u upravljanju projektima

PRIMENA MREŽNOG

PLANIRANJA U UPRAVLJANJU

PROJEKTIMA

RAZVOJ TEHNIKE MREŽNOG

PLANIRANJA

• Tehnike i metode u oblasti upravljanja: operaciona istraživanja, mrežno planiranje, linearno i nelinearno programiranje, heuristicko programiranje i dr.

• Najjednostavnija je tehnika mrežnog planiranja i zato se ona vrlo brzo razvila

• Pronalaskom metoda mrežnog planiranja omoguceno je da se kompleksno obuhvate sve aktivnosti na nivou projekta

• Tehnika mrežnog planiranja nastala je krajem pedesetih godina, povodom dva razlicita istraživačka zadatka. Jedan je bio vezan za realizaciju i unapredjenje upravljanja projekta razvoja raketnog sistema Polaris, za potrebe americke mornarice. Radni naslov projekta bio je Program Evaluation and Research Task (PERT).

• Godinu dana ranije razvijena je metoda CPM (Critical Parth Method) u firmi du Point Company, s namerom da se izvrši planiranje, održavanje i izgradnja fabrike hemijskih proizvoda.

METODE MREŽNOG PLANIRANJA• Metoda CPM je narocito pogodna za planiranje projekata kod kojih se

potrebno vreme za trajanje pojedinih aktivnosti može precizno odrediti.

• Metoda PERT je značajna za planiranje istraživackih radova, gde vreme trajanja pojedinih aktivnosti nije poznato, zato što ova vremena imaju više karakter slucajnih nego normiranih velicina.

• Kasnije su razvijene druge metode mrežnog planiranja. Nekeznacajnije su:

• MDM (Metoda Potencial Methode), tzv. potencijalna metoda

• PD (Precendenc Diagramming)

• OBPS metoda.

• Sve se one koriste za rešavanje različitih problema upravljanjaprojektom. Zajedničko im je to da se mogu primeniti u svim osnovnimfazama upravljanja projektom (planiranje, organizovanje i kontrola).

• Metode mrežnog planiranja se zasnivaju na grafickom prikazivanjuredosleda aktivnosti u okviru jednog projekta i njihovih medjusobnihzavisnosti preko mrežnog dijagrama.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA MREŽNOG PLANIRANJA

• Naučne osnove na kojima su zasnovane metode mrežnog planiranja,pocev od dve osnovne metode: CPM i PERT, pa do najnovijih koje surazvijene, su moderna algebra, teorija grafova i matematickastatistika

• Definisanjem u teoriji grafova šta je tačka, strelica, put, kružni put,petlja itd. stvoreni su uslovi da nastane jedan specifični model. Zbogsvog izgleda nazvan je mrežni model.

• Metode mrežnog planiranja omogućavaju grafičko prikazivanjestrukture projekta, i to uz primenu mrežnih dijagrama orijentisanimaktivnostima.

• U slučaju mreže orijentisane aktivnostima, aktivnost se grafičkipredstavlja strelicom a događaj kružićem.

• Glavna prednost ovih metoda je što omogućavaju i vrše razdvajanjeanalize strukture od analize vremena. Analiza strukture obuhvatapodelu projekta na niz nezavisnih aktivnosti, kao i uspostavljanjenjihovog redosleda i medjuzavisnosti. Analiza vremena obuhvataodređivanje optimalnog trajanja aktivnosti u mreži.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE METODA

MREŽNOG PLANIRANJA II• Zahvaljujuci primeni tehnike mrežnog planiranja poboljšano je

planiranje procesa realizacije složenih projekata i povećana efikasnost upravljanja tim procesima.

• Metode mrežnog planiranja imaju mogućnost precizne procene troškova i utvrdjivanja kriticnih aktivnosti i kriticnog puta

• Primena metoda mrežnog planiranja donosi niz prednosti kao štosu:

• da bi se napravio mrežni dijagram potrebno je sačiniti predhodnudetaljnu situaciju projekta,

• ona doprinosi uštedama na projektu i to kako vremenskim tako imaterijalnim,

• omogućuju kontrolu projekta i kroz to utiču na blagovremenoreagovanje prilikom pojave odredjenih problema,

• omogućuju utvrđivanje kritičnih aktivnosti i kritičnog puta naprojektu, neophodni kadrovi i oprema mogu se rasporediti nanajbolji način.

PRAVILA ZA KONSTRUISANJE

MREŽNIH DIJAGRAMA• Svaki projekat se sastoji od skupa aktivnosti i dogadjaja.

• Aktivnosti su pojedinacni delovi projekta koji imaju svoj pocetak ikraj, i za čije je izvršenje potrebno odredjeno vreme i odredjenasredstva.

• Postoje stvarne i fiktivne aktivnosti. Stvarne aktivnosti zahtevajuodredjena sredstva i odredjeno vreme, dok kod fiktivnih aktivnostito nije potrebno i one reprezentuju samo povezanost pojedinihaktivnosti u projektu.

• Događaj je početna ili završna tacka jedne aktivnosti i nemavremensku dimenziju. Pocetni dogadjaj oznacava stanje u komeneka aktivnost pocinje, a završni dogadjaj stanje u kome sezavršava.

• Aktivnosti se graficki predstavljaju strelicom, a događajikrugom. Realizacija odredjenog projekta se graficki predstavljapomoću mrežnog dijagrama, koji se konstruiše uz pomocaktivnosti - strelica i dogadjaja - kružica.

GRAFIČKO PRIKAZIVANJE MREŽE• Postoje dva oblika grafickog prikazivanja mreže i to:

• mreže orijentisane aktivnostima

• mreže orijentisane dogadjajima

• Kod mrežnih dijagrama orijentisanim aktivnostima,

aktivnost se prikazuje pomocu strelice u pravcu vremenskog

odvijanja posla.

• Kod mrežnih dijagrama orijentisanim dogadjajima, u

projektu se umesto aktivnosti definišu određeni dogadjaji, koji

su povezani strelicama, pošto se kretanje od jednog kružica do

drugog može javiti tek pošto se završi prethodni korak.

• Da bi mrežni dijagram određenog projekta zaista reprezentovao

stvarnost, potrebno je pridržavati se odredjenih pravila

(konvencija) pri konstrukciji mrežnih dijagrama

Tehnika mrežnog planiranjaOblici grafičkog prikaza

i

TE TL

j

TE TL

A(i,j)

trajanje

TE … najranije vrijeme događaja

TL … najkasnije vrijeme događaja

i,j … brojevi događaja

A(i,j) … aktivnost

trajanje … trajanje aktivnosti A(i,j)

I. oblik prikaza (CPM, PERT) II. oblik prikaza (PRECEDANCE)

Aktivnost na strelici (AOA - Activity on Arrow) Aktivnost na čvoru (AON - Activity on Node)

Aktivnost

A

Aktivnost

C

Aktivnost

B

X

X X

X XX

X X

Mrežni dijagram orijentiran aktivnostima (CPM,PERT)

Mrežni dijagram orijentiran događajima (PERT)

Kombinirani mrežni dijagram (CPM,PERT)

Mrežni dijagram s aktivnostima u čvorovima (PRECEDANCE)

Tehnika mrežnog planiranjaPravila oblikovanja mrežnog dijagrama

Pravilo ISvaka aktivnost mora otpočeti i završiti se u jednom narednom događaju.

1 2 3

C

BA1 2 3

C

BA

4POGREŠNO PRAVILNO

Pravilo IIAko neka aktivnost ne može započeti pre završetka prethodne aktivnosti, onda se one postavljaju u red tako da je završni događaj prethodne aktivnosti identičan početnom događaju date aktivnosti.

1 2 3BA

Aktivnost A prethodi aktivnosti B

13 14 15montaža

sklopameđufazna

kontrola

Primjer


Pravilo III

Ako se više aktivnosti moraju završiti pre nego što može da počne sledećaaktivnost, onda se sve te aktivnosti moraju završiti u početnom događajunaredne aktivnosti.

2 3 4

A

CB

1

Pravilo IVAko više aktivnosti može otpočeti pošto je prethodna aktivnost završena, onda sve te aktivnosti počinju u završnom događaju prethodne aktivnosti

Dok aktivnosti A i B ne završe,

ne može početi aktivnost C

1 2 4BA

3

5D

C

Aktivnosti B, C i D mogu početi

tek kad je aktivnost A završila


Pravilo V

Ako dve ili više aktivnosti imaju zajednički završni i početni, tada je radinjihove identifikacije, neophodno uvođenje prividnih (fiktivnih S)aktivnosti ili na početnom ili na završnom događaju,čije je trajanje 0vremenskih jedinica.

2 3 4CA

3 4C

Načini uvođenja prividne aktivnosti (S):

BPOGREŠNO PRAVILNO

2 3 4CA

B5

S

B 5 S

3 4C

B5S

3 4B

C 5 S

3 4B

S 5 C


Pravilo VIAko se u jednom dogadjaju završava i iz njega pocinje više aktivnosti koje nisu sve medjusobno zavisne, onda se prava zavisnost prikazuje pomocu fiktivnih aktivnosti.

1 4

3

52

A

Primjer: Zadane su četiri aktivnosti sa zajedničkim događajem (3). Pretpostavka je da aktivnost B zavisi od A i C, ali aktivnost D zavisi samo od C.

B

DC

POGREŠNO PRAVILNO

1 53

62

A B

DC4

S


Pravilo VIIU redosled aktivnosti može se uključiti proizvoljan broj prividnih aktivnosti.

1 32 64A B ED

5C

1 32 64A B DC 5S

Između aktivnosti B i C, uveli smo prividnu aktivnost S.

7E


Pravilo VIIIUkoliko neka aktivnost može početi pre potpunog završetka prethodne aktivnosti, onda se ova prethodna aktivnost mora podeliti na dve aktivnosti.

1 32

54

A

B

D

C

POGREŠNO PRAVILNO

2 53

6

1A1 C

D

A2

4B

Aktivnost A je podeljena na aktivnosti A1 i A2.


Pravilo IX

Bilo koja aktivnost u mrežnom dijagramu može se samo jedanputodigrati, što znači da se u mrežnom dijagramu ne smeju pojaviti

zatvorene petlje (ciklusi).

1 32 4A B D

5C

1 32 64A B1 C2B2 5C1

POGREŠNO

PRAVILNO

7D

Aktivnosti B i C se ponavljaju 2 puta, pa su označene kao B1, C1, B2 i C2. Kod sastavljanja mrežnog dijagrama treba nastojati da detaljizacija pojedinih

dogadjaja bude istog reda. Ukoliko je potrebno raditi mrežni dijagram za

različite nivoe, može se ići na smanjenje broja događaja, ali pri tome se ne smeju uvoditi ovi događaji koji već ne postoje u detaljnom mrežnom dijagramu.

Tehnika mrežnog planiranjaNumeriranje mrežnog dijagrama

1 54 6

3

2

Fulkersonovo

pravilo:

1. Početni se događaj označi najmanjim prirodnim brojem (0 ili 1), a sve aktivnosti koje počinju u tom događaju se precrtaju pri kraju

2. Slijedećim većim brojem označimo onaj događaj čije su sve ulazne aktivnosti precrtane pri svom kraju. Ukoliko ima više takvih događaja, redoslijed označavanja je odozgo prema dolje ili slijeva na desno.

3. Precrtavaju se sve izlazne aktivnosti iz novo označenih događaja.

4. Ponavljaju se koraci 2 i 3 dok se svi događaji u mreži ne označe.

Napomena: Ukoliko se označavanje ne može izvršiti na ovaj način, u mrežnom dijagramu postoji petlja (ciklus), što nije dozvoljeno.

Tehnika mrežnog planiranjaIzrada liste aktivnosti i njihove međuzavisnosti (1/2)

a) Dizajn kućeb) Izrada temeljac) Naručivanje i

prijem materijalad) Izgradnja kućee) Izbor bojef) Izbor tepihag) Završni radovi

-

a

a

b, c

b, c

e

d, f

Oznaka i opis aktivnosti Prethodne aktivnosti

1 2 4 6 7

3

5

Dizajniranje kuće

i osiguranje sredstava

Postavljanje

temelja

Naručivanje i prijem

materijala

Izgradnja kuće

Izbor boje Izbor tepiha

Završni radovi

a g

fe

dc

b 0

Tehnika mrežnog planiranjaIzrada liste aktivnosti i njihove međuzavisnosti (2/2)

1 2 4 6 7

3

5

Dizajniranje kuće

i osiguranje sredstava

Postavljanje

temelja

Naručivanje i prijem

materijala

Izgradnja kuće

Izbor boje Izbor tepiha

Završni radovi

a g

fe

dc

b 0

mrezno planiranje u upravljanju projektima

Documents