metode upravljanja projektima upravljanje projektima

8/12/2019 metode upravljanja projektima Upravljanje projektima

1/33

SEMINARSKI RAD

-UPRAVLJANJE PROJEKTIMA-

Metode i tehnike uprav!an!a pro!ekti"a

Student


2/33

SADRAJ

#. Uvod ..................................................................................................................................................2

$. Vr%te pro!ekata i oda&ir "etoda i tehnika uprav!an!a........4

2.1. Determinante efikasnog i efektivnog upravljanju projektima.............5

'( Uprav!an!e pro!ekti"a.......................................................................

!.1. "storijski ra#voj upravljanja projektima.................................................................................. !.2. $arakteristike savremenog upravljanja projektima................................................................%

)( Metode i tehnike u %avre"eno" uprav!an!u pro!ekti"a................................................11

4.1. Strukturni dijagrami...........................................................................................................11 4.1.1. &'S (&rodu)t 'reakdo*n Stru)ture+...11 4.1.2. ,'S (,rgani#ation 'reakdo*n Stru)ture+..1! 4.1.!. -'S (-ork 'reakdo*n Stru)ture+.14 4.1.4. R'S (Resour)e 'reakdo*n Stru)ture+....1 4.1.5. RA/"....10

4.2. reno planiranje......1 4.2.1. Anali#a strukture..23

4.2.2. Anali#a vremena...22 4.2.!. Anali#a trokova...22 4.2.!.1. etoda &R67/,S6.......2! 4.2.!.2. 'ilans resursa i nivela)ija resursa....24 4.2.4. /& metoda.........25 4.2.5. &R6 metoda....20 4.2.. &D metoda.2

)( *ak!u+ak............................................................................................................................................2%,( Literatura............................................................................................................................................!1


3/33

1. 8vod

Savremeno upravljanje projektima podra#umeva odgovaraju9u organi#a)iju ljudi: poslova:

komunika)ije i svi; raspoloivi; resursa: usmereni; ka ispunjenju #adati; )iljeva. ,vaj#adatak u upravljanju projektima je osnovna determinata u pro)esu i#vravanja projekta.Sutinski: organi#a)ioni pro)es se uklapa u emu i kalup projekta ali i odrei=no podra#umevaju grupu ljudi koji #ajedno rade na jedokratnom #adatku tokom periodaod jednog do osamnaest mese)i.@1

aravno: upravljanje projektima je definisano kao nau=na dis)iplina: koja svojim metodama ite;nikama: upravlja alatima #a pro)esuiranje. 8 savremenoj teoriji: dolo se do #aklju=ka daje sinergija jedna od metodologija koja je odriva u realnosti i pri;va9ena u praksi. a tajna=in: veliki je >roj alata i te;nika uklju=en u reali#a)iju projekata i njegovo upravljanje.,vakav pristup #a;teva od menadera: koji vode projekat i aktivno u=estvuju u upravljanju:veliko odnosno iroko te;ni=ko i nau=no #nanje: kao to suB planiranje i progno#a:kvantitativne pro)ene dogaudu9nosti: organi#a)iju i#vo#ir svespe)ifi=nosti i oso>ine samog projekta. ,vde se kre9e od anali#e svi; =inila)aB #a;tevani;

re#ultata: raspoloivi; fondova i >udeta: planirani; resursa: itd. Sve ovo je uokvirenometodologijom i nau=nim pristupom na polju upravljanja projektima: a to #na=i da sudefinisane i opte pri;va9ene te;nike: alati i sredstva koji se planiraju i sistemski koriste.

8 narednim poglavljima prika#a9emo koji su to savremeni pristupi koji se koriste #aupravljanje projektima. a osnovu toga: definisane su i te;nike koje su standardi#ovane.Defini)ije svi; alata i metoda 9e >iti pojanjene na osnovu prakti=ni; primera u praksi.

ajvanija teorema ovog rada se #asniva na ideji da se svi pro)esi u upravljanju mogudefinisati kao projekti. &o=evi od najjednostavniji; pa do kompleksni; )iljeva i organi#a)ija:

pro)esni projekti 9e >iti uspeni ukoliko imaju #drave i jasne osnove (temelje+. Do ovog )iljase dola#i na osnovu planski defnisane organi#a)je upravljanja: a klju= svega toga se nala#i u

po#navanju naj>olji; odgovaraju9i; te;nika #a svaki projekat. 8pravo #nanje metaodaupravljanja projektima 9e omogu9iti menaderu da >ude inventivan i da improvi#uje i ra#vijai#nova metodologiju: #a svaki novi projekat: ukoliko se opredelio #a ?ad ;o)@ upravljnje

projektima.

Savremena teorija menadmenta je pri;vatila postulate i prin)ipe projektni; organi#a)ija: paje na osnovu toga nastala i forma projektne organi#a)je kao opo#it: odnosno: varijantafunk)ionalnoj organi#a)iji.

Jedna od osnovni; karakteristika projektne organi#a)ije je da projektni tim: formiran #aupravljanje reali#a)ijom projekta: moe da >ude stalnog ili privremenog karaktera. Ranije se

pojam projektnog tima ili tima uopte: kao organi#a)ione jedini)e: naj=e9e ve#ivao #a

1arC ra)e ?enadment projekata@: Data status: 'eograd.

2


4/33

privremenu organi#a)ionu formu koja institu)ionalno traje #a vreme dok se ne #avri #adatak#a koji je i formirana. eno ui; ispe)ijali#ovani; organi#a)ionoEupravlja=ki; dis)iplina kao to je upravljanje projektom:

projektni tim je: u organi#a)ionom smislu: do>io #natno iri dijapa#on mogu9nosti.

asuprot privremenoj organi#a)iji projektnog tima: koje prestaje da ivi #avretkom projekta:u #adnje vreme se sve vie: naro=ito kod veliki; organi#a)ija: predlae organi#ovanjeprojektnog tima stalnog karaktera: koji ima manje organi#a)ione jedini)e F sektore: slu>e:odeljenja: #aduene #a o>avljanje odrea slu=aja na =elu projektnog tima je rukovodila): =ija po#i)ijao>i=no predodreavljaju svoj #adatak. ,vaj organi#a)ioni o>lik se o>i=no javlja kod ve9i;

organi#a)ija koje se >ave i#voina)iju =iste funk)ionalne i projektne organi#a)ije.Savremeni trendovi su okrenuti matri=nim formama projekata i orani#a)ija. 6a matri=naorgani#a)iona forma formirana je sa idejom da se smanje nedosta)i: a iskoriste prednostifunk)ionalne i projektne organi#a)ije. $od matri=ne organi#a)ije koriste se postoje9efunk)ionalne jedini)e i takoama reali#a)ijeodreradi9emo savremene metodologije i alate #aupravljanje projektima.

!


5/33

2. Grste projekata i oda>ir metoda i te;nika upravljanja

Svaki skup pro)esa i poslova koji #a;teva da se #a njega sa=ini plan i#vou;vata veliki >roj ra#li=iti; podu;vata: poslova i #adataka.

&rimena projekata i #adataka koristi se u slede9im podru=jimaB privreda: proi#vodnja: nauka ite;nika: istraivanje: ra#voj: vojska: finansije i organi#a)ije.

,snovna podela projekata jeste po o>lastima u kojima se primenjuju pa i# toga proi#ila#iB

- grarike: energetska postrojenja:itd.+:

- planski #ada)i (planoviB proi#vodnje: finansiranja: prodaje: ra#voja regiona: itd.+:- organi#a)ioni #ada)i (koordina)ija predu#e9a: reorgani#a)ija: itd.+:- proi#vodni #ada)i (planiranje radova: planiranje pro#vodnje veliki; maina: itd.+:- nalo#i #a na>avku (materijal: vojni o>jekti: itd.+:- dopuna mesta (pro>lem #amene: programi o>uke: itd.+.

&ostoje mnogo>rojne vrste projekata #asnovane na ra#li=itim podelama na osnovura#novrsnosti o>lasti ivota i rada. Svaka od ti; vrsta projekata je spe)ifi=na. a taj na=in

projekti se ra#likuju i odvajaju od ostali; vrsta projekata na osnovu pro)esa reali#a)ije: samimtime i pro)esa upravljanja. &ored ove osnovne podele: postoji i pose>na vrsta projekata podna#ivom E @"nvesti)ioni projektiH. ,ni se posmatraju kao pose>na grupa: a najgru>lja podela

jeste naB

- projekte #a ulaganje u grajekte (maga)ini: ;ale: poslovni prostor: itd.+:- projekte #a ulaganje u opremu (maine: postrojenja: instala)je: itd.+:- projekte #a ulaganje u ostalo (o>uka kadrova: osnovno stado: itd.+.

Savremeni pogled na projekte i nji;ovu strukturu: promovie modele organi#a)ija poprojektnom sistemu. 6ako moemo govoriti o projektnoj emi organi#a)ije koja je postalapopularna #ajedno sa ra#vojem ra=unarske te;nike i softvera.

&rema "RA standardima ("nterna)ionalna organi#a)ija #a upravljanje projektima+:savremene projekte delimo na 13 kategorijaB

- Gojno F od>ram>eni.- 'i#nis i projekti organi#a)ioni; promena.- &rojekti komunika)ioni; sistema.

- &rojekti spe)ijalni; doga


6/33

- Softverski i projekti informa)ioni; sistema.- "nterna)ionalni ra#vojni projekti.- edijski projekti.- &rojekti ra#voja proi#voda i usluga.- "straiva=ko F ra#vojni projekti.

8 savremenom menadmentu i upravljanju predu#e9ima: naj=e9e se govori o ra#vojnim ili>i#nis projektima. aj=e9i >i#nis projekti su slede9iB

- &rojekat >i#nis plana firme.- "#rada anali#e trenutnog stanja predu#e9a.- "#drada studije opravdanosti.- &rojekat stratekog ra#voja firme.- &rojekat uvo


7/33

koristiti po potre>i. ,vo moemo videti na primeru oda>ira sistema #a utvre metode ali u ra#li=itim prilikama. eneralno: pra9enjevremenske dinamike projekta 9e dati sliku o tome ta mora da se uradi i kada: koliko 9eodrea primera: da >i projekat ili da >i upravljanje putem projekata >ilo uspeno: moraju seuo=iti osnovni pro>lemi. 6o su pro>lemi saB )iljevima: timskim radom: organi#a)ijom

projektnog tima: planiranjem i upravljenjem projektom: savladavanjem otpora i metodolokipro>lemi (inova)ije: kvalitet: reinenjering: itd.+. a osnovu ovoga: moemo odrediti osnovnedeterminante uspenosti savremeni; projekata i ono na ta menaderi moraju o>ratiti panju.

/iljevi moraju >iti jasni: a ne deklarisani odnosno moraju pored do>re namere >iti konkretniodnosno sa pravim )iljem. &ravi )iljevi su merljivi i nisu previsoki niti preniski. &ored toga:tre>a i#>egavati previe )iljeva a sa druge strane: potre>no je potroiti mnogo energije kako >ise motivisao tim na putu ostvarenja #adati; )iljeva.

6imski rad jeste termin koji o#na=ava ?po>edni=ki@ tim i du;. $ako se do njega stieI 6akoto se: pored jasno definisanog )ilja: dodele odgovornosti =lanovima. Sinergija je osnovauspe;a: a ona je i#graiti ure


8/33

kako >i se kod radnika implementirao. &romena se ne sme sprovoditi >e# eduka)ije#aposleni; jer je to put ka ra#umevanju isti;. epo#nato jeste osnova #a stra;: a postojanjestra;a indukuje otpor promenama.

etodoloki pro>lemi o#na=avaju slede9e determinante #a neuspeno volematike upravljanja kvalitetomE nepo#navanje metodologije upravljanja projektima

Dakle: ukoliko savremeni menaderi uo=e ovi; nekoliko determinanti i pridravaju se nji; upotpunosti: uspe; projekta je #agarantovan.

0


9/33

!. 8pravljanje projektima (ra#voj i savremeni trendovi+

!.1. "storijski ra#voj upravljanja projektima

Dis)iplina upravljanja projektima je relativno mlada (u odnosu na druge ljudske nauke ivetine+. "ako >ismo mogli da kaemo da je reavanje projektni; #adataka i pro>lema nau=nadis)iplina sa korenima i reenjima u prapo=e)ima =ove=anstva (piramide u giptu: Gelikikineski #id: itd.+: nau=ni pristup u upravljanju projektima javlja se daleko kasnije. Sredinom23. veka: & (&roje)t management+ doivljava potpuni pro)vat. Ra#log ovog pro)vata lei u=injeni)i da odreudet: a #>og toga rastu9i pritisak vlade SADEa:naterao je vode9e ljude na projektu: da ra#viju sisteme i#vetavanja o trokovima u odnosu nanapredak projekta.

Savremeno upravljanje projektima pojavljuje se tokom druge polovine 23. veka kadaorgani#a)ije uo=avaju prednosti organi#ovanja rada i #adataka. N>og vanosti potre>e #akomunika)ijom i integra)ijom posla kro# viestruke sektore i profesije: sloenosti projekatai"i >r#ine rada: posle 2. svetskog rata nastaju nove organi#a)ione strukture. $rajem 53Eti;


10/33

godina 23. veka: ra#vijen je kompleksni mreni dijagram #a potre>e planiranja i kontroleveliki; ra#vojni; projekata stratekog oruja u mornari)i SADEa (&olaris projekat+. ,vate;nika je na#vana &R6 metoda. Sa vojne: ova te;nologija kontrole i upravljanja: iri se nasve ostale tipove industrije. 6eorijska misao se ra#vija i po=inje da prati ra#voj te;nologije.1%2. godine: ra#vijena je &R67/ost metoda u )ilju pra9enja trokova projekta. 6ime je

napravljena osnova #a -'S dijagram.

Ri);ard Jo;nson: Lremon $ast i James Rosen#*eig napisali su knjigu ?The Theory andManagement of Systems@ opisuju9i kako je moderno poslovanje sli=no ljudskom organi#mu:sa strukturom kostiju: mii9ima: nervnim sistemom: itd. ,vakav pogled na poslovni sistem:kao ljudski organi#am impli)ira da 9e: u namjeri da poslovni sistem preivi i raste: svi njegovidelovi morati raditi #ajedno prema #adatim )iljevima ili projektima.

8 savremenoj teoriji upravljanja projektima: pojavili su se ra#ni poslovni modeli ali su jouvek svi oslonjeni na #ajedni=ku strukturuB projektom upravlja voroj te;nika #a upravljanje projektima proi#ila#i i# o>imnosti sami; komponentiprojekta. /ilj je kontrola ovi; pro)esa pa je i >roj te;nika: metoda i alata veliki. 8 narednompoglavlju da9emo pregled podela te;nika koje se koriste u ?&roje)t management@Eu.

,snovni faktori koji uti=u na reali#a)iju jednog projekta suB vreme: trokovi i efikasnost. ,dnavedeni; faktora #avisi stepen usprenosti projektaB

- reali#a)ija u okviru planiranog vremena:- reali#a)ija u okvirima #adatog >udeta:- reali#ovane #a;tevane performanse projekta.

,snovna podela metoda kojima se upravlja projektima nastala je prema nivou sistemati=nostipristupanju pro>lemu. Drugim re=ima: prema meri stepena standardi#ovani; metodoloki;alata i te;nika. Danas se savremene te;nike i metodologije podudaraju sa softverskimreenjima. ?'e# do>rog alata: nema #anata@E do>ro po#nata poslovi)a: u primeru projekata isoftvera unutar "S: ima klju=ni #na=aj.

fikasno upravljanje projektima mogu9e je uspeno sprovesti jedino kori9enjem savremeni;

softverski; sistema: a svaki uspean projektni menader 9e se sa tim u potpunosti sloiti.Jedina dilema koja se javlja jesteB koji softver primeniti na projektuI

a tristu i u primeni postoje dva softverska sistema #a upravljanje projektimaB a+ @i)rosoft&roje)tH i >+ @&rimavera &roje)t &lannerH. ,>a su proi#vodi ameri=ki; kompanija. &rvisoftver je proi#veo @i)rosoft /orporationH: a drugi @&rimavera SCstemsH. esto se ovi

proi#vodi na#ivaju softverski paketi: ali imaju9i u vidu nji;ovu kompleksnost isveo>u;vatnost pre se: #apravo: radi o sistemima nego o paketima.

"ako se o>a softvera primenjuju radi posti#anja istog )ilja (upravljanja projektima+: rad u?&roje)tu@ i ?&rimaveri@ se: u nekim fa#ama upravljanja projektima: dosta ra#likuje. Rad u?&rimaveri@ podra#umeva definisanje stroge ;ijerar;ijske strukture u svim fa#ama upravljanja

projektom i na svim nivoima upravljanja projektima. Rad u ?&roje)tu@ je: sa tog aspekta:

%


11/33

#natno jednostavniji. "pak: ula#ni i i#la#ni poda)i u o>a softvera su sli=ni i moe se #aklju=itida je primena jednog ili drugog softvera sasvim adekvatna u pro)esu upravljanja projektima.

8potre>a ovi; softverski; reenja koristi se #a B

- liminisanje ili smanjenje ri#ika usled nei#vesnosti i promena.- &ove9anje efikasnosti poslovanja.- 8smeravanje panje na kriti=ne i vane pro>leme.- ,snovu #a upravljanje i kontrolisanje radova.- $ontrolisanje trokova i #arada na dnevnom: nedeljnom: mese=nom ili godinjem

nivou.

Dakle: re#ime karakteristika savremenog upravljanja projektima ima osnovnu determinantu: ato je iroka i neograni=ena upotre>a sofverski; reenja. $ompleksnost primene ra=unara isavremeni; te;nologija prati ra#voj upravljanja projektima u svim njegovim #a;tevimauspenosti.

13


12/33

4. etode i te;nike u savremenom upravljanjuprojektima (defini)ije i vrste+

Dakle: osnovna podela metoda i te;nika upravljanja projekata je naB

1. ?ad ;o)@ upravljanje projektima (A&+ F spontanost i improvi#a)ija:2. standardno upravljanje projetkima (S&+ F osnovna pravila i ustaljene metode.

8 okviru standardi#ovani; te;nika: moemo napraviti podelu naB

1+ S6R8$68R D"JARA (&'S dijagram: ,'S dijagram: -'S dijagram: R'Sdijagram i RA/" matri)a+:

2+ R, &OA"RAJ (/& metoda: &R6 metoda: &D metoda: anali#astrukture: anali#a vremena i anali#a trokova+:

!+ ,S6AO 6,D (ilestone metoda: antogram i "s;ika*a dijagram+.

4.1. Strukturni dijagrami

&omo9ne te;nike #a upravljanje projektima su definisane kao strukturni dijagrami. Strukturnidijagrami olakavaju planiranje: pra9enje i kontrolu odvijanja reali#a)ije projekta.6u spadajuB&'S (&rodu)t 'reakdo*n Stru)ture+: -'S (-ork 'reakdo*n Stru)ture+ i ,'S (,rgani#ation

'reakdo*n Stru)ture+. &ored ovi; dijagrama: koristi se i matri)a odgovornosti odnosno RA/"matri)a (ResponsailitC: A))ounta>ilitC: /ommuni)ation: "nformation+. Sve ove te;nike su ufunk)iji po>oljavanja pro)esa planiranja: pra9enja i kontrole projekta.

?Dijagrami se upotre>ljavaju sa )iljem da se stvore uslovi: olaka i po>olja pro)es planiranja:pra9enja i kontrole projekta i predstavljaju pomo9ne te;nike koje koristi project manager itim u upravljanju projektom.@2

4.1.1. &'S (&rodu)t 'reakdo*n Stru)ture+

Dijagram &'S je alatka koja slui kako >i se prika#ao projektni #adatak ili podu;vat na svojesastavne delove. Svi sastavni delovi odre


13/33


14/33

4.1.2. ,'S (,rgani#ation 'reakdo*n Stru)ture+

&ravi strukturni pregled jedne organi#a)ije moe se videti koriste9i ,'S dijagram. &omo9unjega se vide svi #ada)i i poslovi: planirani u okviru projekta sa odredni)om ko je odgovoran#a i#vrenje isti;. Dakle na osnovu ,'S dijagrama: definiemo i#vrio)e u projektu. Svr;a

,'S metode jeste da se odgovori na pitanjaB

- $o je ovla9eno li)e koje 9e o>aviti posaoI- $oje odgovornosti i ovla9enja ima to li)eI- $akav je odnos njegovi; odgovornosti i ovla9enja prema drugima u organi#a)iji i

prema rukovodstvuI,vaj dijagram je organi#a)iona ema t#v. ?organogram@ F upravlja=ka struktura jedne firme.6o je emiran prika# odgovornosti u organi#a)iji koja vodi odre


15/33

pojedina=ne odgovornosti. a =elu: utvrno je imati -'S i spisak pojedina)a ili organi#a)ioni; jedini)a kojemogu i#vriti #adatke prika#ane -'SEom (tu metodu o>janjavamo u narednom poglavlju+.

akon formiranja ,'SEa: po#nate su sve fa#e projekta: te;noloka struktura: svi u=esni)i uprojektu: konkretne odgovornosti i ovla9enja.

4.1.!. -'S (-ork 'reakdo*n Stru)ture+

&omo9u -'S dijagrama ondnosno te;nike: projekat se deli na manje segmente: podsisteme:odnosno funk)ionalne )eline. 8pro9eno: )eo projekat se ra#>ija na pod#adatke i to tako tose krene od krajnjeg )ilja projekta a onda se podela vri po kriterijumima vanosti: veli=ine isloenosti. lementi na najniem nivou su nedeljivi dalje i na#ivaju se paketi ili #ada)i. aovaj na=in nastaju podsistemi: komponente: pod#ada)i: itd. ,va metoda je korisna #a sloene

projekte ali ima veliki nedostatak. e poka#uje tok vremena odnosno vreme aktivnosti naprojektu. &ro>lem se reava tako to se: pored -'S metode: koriste i druge alatke(antogram+. ,vom metodom odree koje 9e >iti odgovorne #a rad na projektu:

pro)enjuje se i#nos trokova: meri u=inak rada: kontrolie i#vrenje poslova: i#raa uraditi. -'S dijagram moe da

se prikae grafi=ki i onda on ima o>lik ?porodi=nog sta>la@ jednog projekta (slika &. i.!.

14


16/33

-'S dijagram moe imati od 4 do nivoa. Svaki nivo po svojoj ;ijerar;iji o>jedinjuje jednulogi=ku )elinu (od najvii; do najnii;+. ivo 1 9e predstavljati )elokupni projekat dok 9e nanivou 4 >iti predstavljene grupe radova (slika &.!. &odelu po nivoima moemo predstavitiB

1 F &rojekat:

2 F ,>jekti:! F Grste radova:4 F rupe radova:5 F lavne po#i)ije: F &odpo#i)ije i radne opera)ije.

Slika . 'BS dijagram (primer %eme i$gradnje nove farike!.

$ao to se vidi: struktura sta>la aktivnosti je prika# ra=lanjivanja projekta na nie projektne#adatke (slika 4.+ Sam projekat predstavlja najvii nivo -'SEa: dok su pojedina=neaktivnosti: potre>ne da >i se kreirao proi#vod ili usluga: najnii nivo. Dakle: -'S dijagram jena=in da se projekat podeli na smislene i logi=ne )eline.

4.1.4. R'S (Resour)e 'reakdo*n Stru)ture+

15


17/33

R'S metoda (resursna struktura projekta+ je spisak resursa (radni;+ grupisani; po funk)ijamai urei se definisale i odredile odgvornosti #a i#vrenje odreina)ija -'S i ,'S dijagrama. Jednom te;nikom (-'S+: #adatke u projektupove#ujemo sa i#vrio)ima ti; isti; poslova koje smo do>ili drugom te;nikom (,'S+.,vakav matri=ni pregled koristi se #a opis uloge i odgovornosti ra#li=iti; timova ili

1


18/33

pojedina)a u projektu. ,vo je korisno kod ra#janjenja i utvrno jemaksimalno koristan kod projekata gde nema nametnuti; modela upravljanja a postoji veliki

pritisak ka posti#anju )iljeva u #adatim rokovima.

RA/" dijagram deli #adatke u 4 tipa odgovornosti kojima se #atim dodeljuju ra#li=ite uloge uprojektu. Slede9e vrste odgovornosti =ine RA/" akronimB

R F responsi>ilitCQ odgovornost #a operativno i#vravanje (,dgovorna oso>a #a ak)ije iimplementa)iju #adatka E i#vrila). oe >iti nekoliko ljudi odgovorno #a jedan #adatak+:

AF a))ounta>ilitC7approverQ menaderska odgovornost (,do>ravatelj i odgovorna oso>a #apravilan #avretak #adatka. Jedna delatnost #a svaki #adatak+:

/F )ommuni)ation7)onsultedQ konsultantska pomo9 (,so>e koje se konsultuju pre nego to

se donese kona=na odluka o i#vrenju pojedinog #adatka+:

I F informedQ pruanje informa)ija (,so>e koje dnevno do>ijaju informa)ije o toku inapredovanju projekta. a primer: to moe >iti klijent ili kupa)+.

RA/I "atri0a Mian *oran Ja%na Irena

I%poruka opre"e A R / "

Po%tav!an!e opre"e / R A "

Kontroa opre"e R / A "

Slika +. *,- matrica (primer prika$a aktivnosti i tipova odgovornosti dodeljenihodre/enim osoama!.

8prkos usporenom toku informa)ija koji se javlja kao nedostatak RA/" metode: ona ipak imamnogo vie prednosti. 6o suB

- manje nespora#uma u raspodeli posla:- uspostavljanje >olje komunika)ije (ali sporije+:-

pre)i#nije utvregava se preoptere9enost pojedin)a.

4.2. reno planiranje

8poredo sa ra#vojem industrije i te;nologije: ra#vile su se nau=ne metode planiranja.6e;nifika)ija je donela sa#nanje da intuitivno i ra)ionalno planiranje pro)esa u projektima nemogu sveo>u;vatno dati pre)i#na reenja. ,vo je re#ultovalo malu efikasnost u projektima.Da >i se i#>egao pro>lem nepotpunog planiranja i terminiranja: po=ele su da se ra#vijajunau=ne metode a naj#na=ajnija je te;nika mrenog planiranja.

10


19/33

?6e;nika mrenog planiranja nadgralemima elemenata i defini)ije grafova.@!.

eki autori ove metode i te;nike na#ivaju ?dinami=kim planovima@ prave9i tako dve vrstemetoda planiranja: voroj=ane poka#atelje o trajanju radova i vremenskom usklajekta: kao i pregled kori9enja pojedini; resursa tokom i#vo


20/33

8 okviru mrenog planiranja koriste se te;nike koje o>u;vataju primenu alge>re: teorijegrafova i matemati=ke statistike. $ora)i u kori9enju te;nike mrenog planiranja u okvirumenadmenta projekata su slede9iB

- anali#a strukture- anali#a vremena- anali#a trokova

Anali#a strukture definie te;noloki redosled i odnose aktivnosti u projektu i konstruisanjemrenog dijagrama F grafi=ki prika# toka odvijanja projekta.

Anali#a vremena jeste postupak utvrnog #a i#vrenje pojedini;aktivnosti i )elog projekta. $lju=no je odre


21/33

- uvojekata i postrojenja:- planiranje i reali#a)iju sloeni; ra#vojni; programa i sli=no.

Dakle: metode mrenog planiranja pogodne su @#a upravljanje reali#a)ijom kompleksni;:dugotrajni; i"i skupi; ra#vojni; i investi)ioni; programa i projekata: sa velikim >rojemu=esnikaH5.

4.2.1. Anali#a strukture

6e;nika planiranja na#vana anali#a strukture: ra#vila se i# te;nike mrenog planiranja i onao>u;vata istraivanje i definisanje redosleda i mea i#vesti tokom trajanja projekta@renim dijagramom dajemoredosled i meave i upravljanjem projektom.

Oista aktivnosti

Redni >r. ,#naka i j ,pis Greme trajanja

1 A 1 2 "#rada investi)ionog plana ! mese)a2 ' 2 ! &ri>avljanje saglasnosti 2 nedelje! / 2 4 "#>or i#vo


22/33

Slika 4. 5ista aktivnsoti (primer!.

&osmatrana aktivnost

A ' / D

&ret;odna

aktivnost

A ' / D

Slika 6. 7ema me/u$avisnih aktivnosti (primer!.

Slika 8. Mre3ni dijagram projekta $a dati primer liste aktivnosti.

4.2.2. Anali#a vremena

Anali#i toka vremena jednog projekta: pristupa se nakon o>likovanja pro)esa odvijanjaprojekta. 8vou;vata pro)enu i utvrnog#a i#vrenje pojedini; aktivnosti i reali#a)ju projekta u )elini. Sutina je u tome da se to

pre)i#nije odrede traena vremena trajanja projekta i svi; njegovi; fa#a odnosno aktivnosti.

Anali#a strukture #a sve metode mrenog planiranja je ista ali kada govorimo o anali#ivremena onda se stvari menjaju. $od metoda /& i &R6: anali#e vremena se ra#likuju pase i pose>no i#u=avaju. e#avisno od metode koja se primenjuje u projektu: anali#a vremenao>avlja se odvojeno u odnosu na anali#u strukture.

,snovni parametri: kojima se >arata: u okviru anali#e vremena suB

21


23/33

- ukupno trajanje aktivnosti (sekund: minut: dan: mese): i dr.+:- najraniji po=etak aktivnosti:- najkasniji po=etak aktivnosti:- najraniji #avretak aktivnosti:- najkasniji #avretak aktivnosti.

a osnovu ovi; vrednosti: vri se: dalje u /& i &R6 metodama: prora=un ostail;vremenski; vrednosti. @"#meanja trokova (i#nosi pove9avanja+ u situa)ijama vanredni; produenjarokova pojedini; aktivnostiQ

- anali#a mogu9nosti preraspodele resursa7aktivnosti sa )iljem skra9enja trajanjaprojekta.

Dananji projekti su spe)ifi=ni po tome to #a;tevaju ogromne >udete pa je svakara)ionali#a)ija investitorima do>rodola. ?,snovni )iljevi reali#a)ijom projekta su naj=e9eminimali#a)ija vremena i minimali#a)ija trokova potre>ni; #a reali#a)iju projekta.@%

Svaki vremenski plan sadri ve9 u se>i i plan i dinamiku troenja resursa u funk)iji projekta.&ostoji nekoliko te;nika anali#e trokova pa 9emo i; na>rojatiB

0&rof.dr. &etar Jovanovi9 @8pravljanje projektomH: 'eograd 1%%%.: str. 203.'ranko . Pedovi9: 'oko . adove#a: ?$vantitativne metode u menadmentu@: 'eograd: 233: str. 255.%&rof.dr. &etar Jovanovi9 @8pravljanje projektomH: 'eograd 1%%%.: str. 2!.

22


24/33

- anali#a konstruisanog mrenog dijagrama:- anali#a trokova metodom linearnog programiranja (/& i &R6 metodeB

optimi#a)ija trokova kada je dato vreme trajanja projekta i optimi#a)ija trokova kadaje dato vreme trajanja projekta+:

- i#rada >ilansa resursa:

- metoda &R676R,T$,G" (&R67/,S6+.

4.2.!.1. Anali#a &R67/,S6

,d ovde na>rojani;: najvie se koristi poslednja jer se postiu naj>olji re#ultati. Anali#atrokova &R67/,S6 daje pou#daniju i realniju pro)enu trokova: a tokom anali#e moemodati mogu9nost po>oljanja ekonomi=nosti i optimi#a)ije resursa koje eksploatiemo u#adatom projektu.

,va anali#a temelji se na osnovama istog mrenog dijagrama koji se koristi u anali#ivremena.

etoda se sastoji u tome da se normalno vreme trajanja projekta svede na najkra9e mogu9e:pri =emu trokovi normalnog trajanja projekta rastu #a odre#ir i indirektni ili naknadni trokovi (oportuenti+. a taj na=in: prora=un 9e datinajoptimalniju vrednostB minimalni trokovi7optimalno vreme. Anali#a &R67trokovi#a;teva od voiti dui od

maksimalno usiljenog puta.- &rirast trokova (/+ i#ra=unava se prema formuli B

&rirast trokova (/+ i#ra=unava se prema formuli 0B

/ Wun

nu

tt

--

gde suB

/nE normalni trokovi

/uE usiljeni trokovitnE normalno vreme aktivnostituE usiljeno vreme aktivnosti

2!


25/33

&rin)ipi &R67/,S6 metode su slede9iB

- skra9ivanje aktivnosti koje su u okviru kriti=nog puta:- skra9ivanje vremena trajanja vie aktivnosti na kriti=nom putu sa pojedina=nim

najmanjim trokovima:- kada ima vie kriti=ni; puteva: skra9uju se one aktivnosti koje imaju najmanje

trokove.

Na ovu metodu potre>no je: posle anali#a vremena: odrediti normalno vreme: normalnetrokove: usiljeno vreme i usiljene (maksimalne+ trokove. 6re>a imati na umu da je #avisnostvremena i trokova (vreme7trokovi W o>rnuta sra#mera+ re#ultovala to da se svakoskra9ivanje projekta mora o>a#rivo i temeljno anali#irati.

4.2.!.2. 'ilans resursa i nivela)ija resursa

Reali#a)ija projekta #avisi od raspolivosti resursa >ilo da su to ljudi: nova) ili vreme.&lanirane aktivnosti #a;tevaju odreitiograni=ena fiksnim vremenom ili novoom raspoloivi; resursa. Jedan od pri;va9eni; alata

jeste ?metod raspore


26/33

ajvaniji resurs unutar jedne organi#a)ije jesu ljudski resursi. ,ni su klju=an faktor uspe;asvakog projekta. ,vom pro>lematikom >avi se pose>na nauka o upravljanju ljudskimresursima. ,snovne uloge upravljanja ljudskim resursima suB

- &laniranje organi#a)ije rada

- Napoljavanje i popuna kadrovima- Ra#voj timova

Svaki projekat: kao i organi#a)ija: ima odree nii; lestvi)a. Goleme ve9 stvara uslove kako >i oni >ili reeni u to kra9em roku. $lju=na uloga uostvarivanju )iljeva projekta je data rukovodio)u projekta. ,n svojim #nanjem i ume9emkorespondira sa svim u=esni)ima i =inio)ima projekta ka )ilju F uspenom okon=anju

projekta.

4.2.4. /& (/riti)al &at; et;od F etoda kriti=nog puta+

,snovno o>eleje ove metode jeste da je ona potpuno oslonjena na deterministi=ki prstup: a to#na=i da se pro)ena vremena pojedina=ni; aktivnosti mogu relativno =vrsto odrediti. aosnovu toga: upotre>a ove metode je ograni=ena na situa)ije tako da moemo jasno pro)enitivremena potre>na #a odreilo koju aktivnostprojekta i ono se o#na=ava kao pro)enjeno ili normirano. 6a vremena se upisuju i#nadaktivnosti unutar mrenog dijagrama. akon toga: nastupa odre


27/33

Slika 19. anali$a vremena po -PM metodi (standardni termini doga/aja i aktivnosti!.

La#e anali#e vremena pomo9u mrenog dijagrama su slede9eB

- odre


28/33

etoda je ra#vijena 1%50. godine #a potre>e vojske Sjedinjeni; Ameri=ki; Drava aprimenjena je prvi put na projektu ?&olaris@ 1%5. godine i smatra se da je skratila reali#a)jupodu;vata #a 2 godine.

'udu9i da su projekti podu;vati koji imaju atri>ut >udu9nosti: a da se u praksi poka#alo daodreog ove oso>enosti:&R6 metoda je: #a ra#liku od deterministi=ke /& metode: potpuno sto;asti=ka. 6o #na=ida se metoda prilagoi se dolo do o>jektivni; predvieleje jeste uvoetaraspodela+.

Anali#a vremena u okviru &R6 metode o>u;vata tri pro)ene trajanja aktivnostiBoptimisti=ko: najverovatnije (modusno+ i pesimisti=ko. ,ptimisti=ko vreme trajanja aktivnosti(6o+ jeste minimalno vreme trajanja aktivnosti (verovatno9a mala+. odusno vreme (6n+ jesteono vreme koje >i se #asigurno ostvarilo kod i#vo


29/33

2Te

TeTs:

=

a na osnovu do>ijeni; vrednosti N: moe se do>iti: u# pomo9 ta>li)a ili algoritama:verovatno9a odigravanja odre


30/33

Slika 1". Primer oele3avaja mre3e Proj aktivnosti u preklapanju ili

ra#maku. edostatak se javlja kod ne#avisnog pove#ivanja ve9eg >roja aktivnosti sa vienaredni; aktivnosti (ovo se kod /& i &R6 metoda reava ?fiktivnim aktivnostima@+.

5. Naklju=ak

'ilo koja defini)ija projekata sadri osnovnu tvrdnju da je svaki projekt jedinstven. Sa drugestrane: savaki =lan tima odnosno pojedina) u projektnoj ekipi: jedinstven je kao i svaka

2%


31/33

organi#a)ija sa svojim pravilima: okruenjem i kulturom. Geliki >roj metoda i te;nikaupravljanja projektima posledi)a je tenji da se odgovori i#a#ovima jedinstvenosti koje smona>rojali. etodologije upravljanja projektima nastale su na podlogama ti; ra#li=itosti. 6o je#na=ilo da jedinstven pristup pro>lemu upravljanja projektom ne #adovoljava jedinstvene#a;tjeve projekta. Savremena nauku o menadmentu: na osnovu teorijski; ra#matranja i

prou=avanja primera u praksi: konstatuje da jedinstven pristup pro>lemu upravljanjupojektima nije odriv i mogu9. 8 takvom okruenju nastaje vie ra#li=iti; metologija koje:svaka ponaoso>: pokuava da >ude reenje #a sve projekte unutar jednog podru=ja primene ili=ak i na projekte svi; podru=ja. eilnost.

,vaj pro>lem je najuo=ljiviji kod mali; projekata i projektni; #adataka: gde menadmenttroi daleko vie vremena. Antite#a ovome su ?agilniji@ pristupi gde je nepotre>an posao#anemaren i i#>a)ije se i# planova. aravno: kriti=ari su ovaj pristup o)enili loe jer nema

doka#a o uspenosti projekta koji su voliskoj i dalekoj >udu9nosti postati jokomplikovaniji a samim time 9e se i metologije ra#vijati i >iti neop;odne u primeni. Dolo sedo #aklju=ka da je od kru)ijalne vanosti pravilan oda>ir metologije unutar projekta odnosnoorgani#a)ije. 6e;nika oda>ira metodologije mora voditi ra=una o njenoj primjenjivosti na sve

projekte unutar jendne organi#a)ije. 8 praksi je pravilo da nijedna od postoje9i; metologijane9e uspeti da #adovolji sve #a;teve svi; projekata. N>og svi; ovi; pro>lema upravljanja isloenosti projekata ponaoso>: jedno od mogu9i; reenja: koje se name9e: jeste ?generi=kametodologija@ utemeljena na postoje9im metodologijama. ,vakvu metologiju >i >ilo mogu9eo>likovati prema #a;tevu projekta i prilagoi se na temelju akumuliranog #nanjai# #avreni; projekata. 'a#a podataka metoda i te;nika do>ro reeni; i vore infrastrukturne podrke informa)ionog sistema ikomunika)ije i#meiti popis stvari koje tre>a napraviti. 6akoiti spe)ifi=an pristup:

predlo)i: o>ras)i kori9eni kro# ivotni )iklus projekta. "ako postoje i druga=ije defini)ije:moe se re9i da metodologija nikako nije privremeno reenje: kuvar #a uspean projekt: >r#o ilako reenje. Do>ra metodologija sadrava sve vane pro)ese upravljanja projektom: te 9e se

podru=ja koja su uklju=ena u pro)ese i dalje iriti. $arakteristike do>re metodologije supreporu=en stepen detalja: upotre>a a>lona: standadi#ovane te;nike planiranja: vremenskogodrelik i#vetavanja: fleksi>ilnost #a primjenuna svim projektima: fleksi>ilnost #a >r#i ra#voj: ra#umljivost korisniku: pri;va9enost iupote>ljivost u organi#a)iji: upotre>a standardi#ovani; fa#a ivotnog )iklusa i utemeljenostna smerni)ama (umesto na pro)edurama+ i na eti)i do>ro o>avljenoga posla. 8koliko se svedo>ro primijeni: #>og >olje kontrole nad planom projekta: moe se o=ekivati >re vremei#laska na trite: smanjeni ri#ik projekta: >olji pro)es donoenja odluka: ve9e #adovoljstvo

kup)a a time i vie vremena #a dodane vrednosti. Sli=no pret;odnim defini)ijama:metodologijom se mogu smatrati uloge: ekipe: vetine: pro)esi: te;nike: alati i standardi koje

!3


32/33

ra>i projektna ekipa. oe se re9i da ukoliko to primjenjuje jedna ili dvije oso>e: onda semoe na#vati metodom: a ukoliko to primjenjuje )ela ekipa: moe se na#vati metodologijom.

Dosadanja reenja su dala veliki pomak ka smanjenju greaka i podrku u reavanjuoptimali#a)ije u# neprekidno usavravanje postoje9i; pro)esa i sistema. ,ptimali#a)ija

raspoloivi; resursa jeste vrlo vaan deo pro)esa upravljanja projektima. "deja ?generi=kemetodologije@ nije nova ali se sa ultra >r#im ra#vojem softverski; reenja: danas moe >re ijednostavnije proveriti njena primenjljivost na ra#li=ite vrste projekata. a kraju: ne tre>a#anemariti interna pravila organi#a)ije koja uti=u na oda>ir metodologije. &odru=jeupravljanja projektima doivjelo je velike promene. Sa druge strane: jo se i dalje inten#ivnora#vija. 8 tom ra#voju tre>a voditi ra=una i o potre>ama >udu9i; projekata i postaviti pro)esna najvii nivo #relosti kako >i se osigurala velika fleksi>ilnost.

. Oiteratura

!1


33/33

1+ Pedovi9: .: 'ranko: adove#a: .: 'oko:2vantitativne metode u menad3mentu: Lakultet#a menadment mali; i srednji; predu#e9a: 'eograd: 233.

2+ Pedovi9: .: 'ranko: 0o/enje i vrednovanje projekata: Lakultet #a menadment mali; i

srednji; predu#e9a: 'eograd: 2313.

!+ Jovanovi9 F 'oinov: i9a: Oangovi9: Ana: =pravljanje projektom> egatrend: 'eograd:2331.

4+ Jovanovi9: &etar: =pravljanjeprojektom: rafoslog: 'eograd: 1%%%.

5+ Oo)k: Denis:ProjectManagemen@: o*er: 8SA: 1%%.

+ ikoli9: "lija: "li9: ilivoje: $r=evina): Slo>odan: aleevi9: Poka: =pravljanjeprojektima i kori%?enje -,@SuperProject ": 'or: 1%%.

0+ &lavi9: Rada: #rgani$acijai upravljanje projektima: Lakultet #a menadment mali; isrednji; predu#e9a: 'eograd: 2334.

+ Glada Repu>klike Sr>ije: inistarstvo finasija: ,dsek upravljanje projektima ?Priru;nik$aupravljanje projektima>'eograd: ver#ija 2.3.: 233%.

metode upravljanja projektima upravljanje projektima

Documents