Poslovno pravo

Prezentacije 2

PREDUZETNIK

• Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice kojeobavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i kojeje kao takvo registrovano u skladu sa zakonom oregistraciji (npr. trgovac, zanatlija..).

• Fizičko lice upisano u poseban registar, kojeobavlja delatnost slobodne profesije, uređenuposebnim propisom, smatra se preduzetnikom (npr.slobodni umetnici).

• Individualni poljoprivrednik nije preduzetnik.

• Preduzetnička radnja (SZR, SZTR, STR,

SUR i dr.) samo je oblik obavljanja

preduzetničke delatnosti koji nema poseban

pravni subjektivitet, ne stiče niti samostalno

preuzima obaveze u pravnom prometu, ne

može biti aktivna stranka u bilo kom

postupku (građanskom, sudskom upravom

postupku i dr.) niti ima imovinu koja je

odvojena od imovine preduzetnika (vlasnika

preduzetničke radnje).

POSLOVNO IME PREDUZETNIKA

• Preduzetnik obavlja delatnost pod poslovnim

imenom.

• Poslovno ime preduzetnika obavezno sadrži ime i

prezime preduzetnika, opis pretežne delatnosti,

oznaku „preduzetnik” ili „pr” i sedište (npr. krojačka

radnja „JOCA“, Jovan Jovanović, preduzetnik, Novi

Sad).

• Poslovno ime preduzetnika mora da se razlikuje od

naziva drugog preduzetnika tako da ne izaziva

zabludu o identitetu sa drugim preduzetnikom,

odnosno zabludu u pogledu predmeta poslovanja

preduzetnika.

DELATNOST PREDUZETNIKA

• Preduzetnik može da obavlja sve delatnosti koje nisu

zakonom zabranjene za koje ispunjava propisane

uslove, uključujući i stare i umetničke zanate i

poslove domaće radinosti.

• Preduzetnik u registru privrednih subjekata registruje

jednu, pretežnu delatnost, a može obavljati i sve

druge zakonom dopuštene delatnosti, osim onih za

koje ne poseduje prethodno odobrenje i saglasnost

(ukoliko su takva saglasnost ili odobrenje potrebni za

obavljanje određene delatnosti).

POSLOVOĐA I OSTALI ZAPOSLENI

• Preduzetnik može pisanim ovlašćenjem poveritiposlovođenje poslovno sposobnom fizičkom licu (udaljem tekstu: poslovođa).

• Ako je preduzetnik iz opravdanih razlogaprivremeno odsutan (bolest, školovanje...) a nemazaposlenog poslovođu, može poslovođenjepoveriti članu svog porodičnog domaćinstva, bezobaveze da ga zaposli.

• Poslovođa mora biti u radnom odnosu kodpreduzetnika i ima svojstvo zakonskog zastupnika.

• Poslovođa se registruje u skladu sa zakonom oregistraciji.

IMOVINA I ODGOVORNOST ZA

OBAVEZE

• Preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi

sa obavljanjem svoje delatnosti odgovara

celokupnom svojom imovinom i u tu

imovinu ulazi i imovina koju stiče u vezi sa

obavljanjem delatnosti.

• Odgovornost za obaveze ne prestaje

brisanjem preduzetnika iz registra.

GUBITAK SVOJSTVA PREDUZETNIKA

• Preduzetnik gubi svojstvo preduzetnika brisanjem

iz registra privrednih subjekata.

• Brisanje preduzetnika iz registra vrši se zbog

prestanka obavljanja delatnosti.

• Preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti

odjavom ili po sili zakona (samim nastupanjem

određenih okolnosti predviđenih zakonom, bez

obzira na volju preduzetnika).

PRESTANAK PO SILI ZAKONA

• Preduzetnik prestaje sa radom po sili zakona u sledećimslučajevima:

1) smrću ili trajnim gubitkom poslovne sposobnosti;

2) istekom vremena, ako je obavljanje delatnosti registrovano naodređeno vreme;

3) ako mu je poslovni račun u blokadi duže od dve godine, naosnovu zahteva za brisanje preduzetnika iz registra koji podneseNarodna banka Srbije ili Poreska uprava;

4) ako je pravnosnažnom presudom utvrđena ništavost registracijepreduzetnika;

5) ako mu je pravnosnažnom presudom, izvršnom odlukomnadležnog organa ili suda časti komore u koju je učlanjenizrečena mera zabrane obavljanja delatnosti;

6) u slučaju prestanka važenja odobrenja, saglasnosti ili drugogakta nadležnog organa koji je u skladu sa ovim zakonom,posebnim zakonom propisan kao uslov za registraciju;

7) u drugim slučajevima propisanim zakonom.

KONTINUITET OBAVLJANJA DELATNOSTI

OD STRANE NASLEDNIKA

• U slučaju smrti ili gubitka poslovne sposobnostipreduzetnika, naslednik, odnosno član njegovogporodičnog domaćinstva (supružnik, deca,usvojenici i roditelji) koji je pri tom i sam poslovnosposobno fizičko lice može nastaviti obavljanjedelatnosti preduzetnika.

• Lice je dužno je da u roku od 30 dana od danasmrti preduzetnika prijavi nastavak obavljanjadelatnosti registru u skladu sa zakonom oregistraciji.

NASTAVAK OBAVLJANJA DELATNOSTI U

FORMI

PRIVREDNOG DRUŠTVA

• Preduzetnik može doneti odluku o nastavku

obavljanja delatnosti u formi privrednog društva,

pri čemu se shodno primenjuju odredbe o

osnivanju date forme društva.

• Nakon gubitka svojstva preduzetnika zbog

nastavka obavljanja delatnosti u formi privrednog

društva, to fizičko lice ostaje odgovorno

celokupnom svojom imovinom za sve obaveze

nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti do

trenutka brisanja preduzetnika iz registra.

ORTAČKO DRUŠTVO

• Ortačko društvo je društvo dva ili više ortaka koji su

neograničeno solidarno odgovorni celokupnom

svojom imovinom za obaveze društva.

• Ortačko društvo je tipično društvo lica.

• Ortak može biti fizičko ili pravno lice.

• Osnivački akt je ugovor o osnivanju (pismena forma).

• Ako ugovor o osnivanju društva ili drugi ugovor

između ortaka sadrži odredbu o ograničenju

odgovornosti ortaka prema trećim licima, ta odredba

nema pravno dejstvo.

• Ovu formu privrednog društva, po pravilu, odlikuje

bliskost i visok stepen međusobnog poverenja

članova.

• Ovo je najčešća pravna forma sa

obavljanjem delatnosti tzv. slobodnih

profesija (advokati, lekari, inženjeri,

projektanti, knjigovođe i sl.).

UGOVOR O OSNIVANJU ORTAČKOG

DRUŠTVA

• Sadrži:

1) ime, jedinstveni matični broj i prebivalište ortaka koji jedomaće fizičko lice, odnosno ime, broj pasoša ili drugiidentifikacioni broj i prebivalište ortaka koji je strano fizičkolice, odnosno poslovno ime, matični broj i sedište ortakakoji je domaće pravno lice, odnosno poslovno ime, brojregistracije ili drugi identifikacioni broj i sedište ortaka kojije strano pravno lice;

2) poslovno ime i sedište društva;

3) pretežnu delatnost društva;

4) označenje vrste i vrednosti uloga svakog ortaka.

• Ugovor o osnivanju može da sadrži i druge elemente odznačaja za društvo i ortake. Članovi su slobodni da uokviru obavezujućih zakonskih odredbi, svoje odnoseurede u skladu sa sopstvenim interesima i ciljevimaosnivanja društva.

ULOG I UDEO

• Osnivanjem društva, za članove društva nastaju

određene obaveze. Osnovna obaveza tiče se

unošenja određene imovine u društvo.

• Ulog osnivača može biti u novcu, stvarima,

pravima, radu, kao i u budućem radu. Nenovčani

ulog se procenjuje u novcu.

• Ortaci u društvo unose uloge jednake vrednosti,

ako ugovorom o osnivanju nije drugačije

određeno.

• Ortaci stiču udele u društvu srazmerne svojim

ulozima u društvo, ako ugovorom o osnivanju nije

drugačije određeno.

PRENOS UDELA

• Za vreme trajanja ortačkog društva može doći do

promene njegovih članova.

• Do promena može doći istupanjem određenog člana,

isključenjem ili nasleđivanjem, kao i pristupanjem

novih članova.

• Promena u članstvu društva zahteva izmenu

osnivačkog ugovora, kao i evidentiranje te promene

kod organa registrovanja.

• Udeo se prenosi pisanim ugovorom zaključenim

između prenosioca i sticaoca, kao i na drugi način

propisan zakonom.

• Prenos udela između ortaka je slobodan, ako

ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

PRENOS UDELA TREĆIM LICIMA

• Kako se ortačko društvo po pravilu osnova od strane lica

koja se poznaju i imaju poverenja jedno u drugo, do prijema

novih članova ne dolazi često u praksi. Zbog toga, nema

nikakvih smetnji da se promet udela vrši između samih

ortaka, kako se na taj način ne menjaju članovi, odnosno ne

pojavljuju se nova lica među kojima ne postoji poverenje.

• Stoga, ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno,ortak ne može bez saglasnosti ostalih ortaka:

1) preneti svoj udeo trećem licu, što obuhvata i unos tog udelakao nenovčanog uloga u drugo privredno društvo;

2) dati svoj udeo u zalogu trećem licu.

• Ako ortaci ne daju saglasnost na prenos udela trećem licu,ortak kome je saglasnost za prenos udela uskraćena možeistupiti iz društva.

ODGOVORNOST KOD PRENOSA UDELA

• Prilikom prenosa udela, na sticaoca se prenose sva prava i

obaveze prenosioca. Međutim, to ne isključuje odgovornost

za obaveze prenosioca koje je imao prema društvu do

momenta prenosa udela, a koje nisu ispunjene.

• Nakon prenošenja udela, dužnik neispunjenih obaveza

postaje sticalac udela, ali ako ih on ne ispuni, sa njim za

ispunjenje obaveze solidarno odgovara i prenosilac udela.

Ovo pravilo se primenjuje za slučaj da nije ugovoreno

drugačije.

• Danom prenosa udela smatra se dan upisa novog člana

(sticaoca) u registar kod APR-a.

POSLOVOĐENJE

• Svaki ortak ima ovlašćenje za obavljanje radnji u redovnomposlovanju društva (poslovođenje).

• Ako je ugovorom o osnivanju ili ugovorom ortaka određenoda su jedan ili više ortaka ovlašćeni za poslovođenje, ostaliortaci nemaju ovlašćenje za poslovođenje.

• Radnje poslovođenja odnose se na redovne, tekuće posloveu društvu. Radnje koje ne spadaju u redovno poslovanjedruštva mogu se obavljati samo uz saglasnost svih ortaka,ako ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno.

• Ako ovlašćenje za poslovođenje ima više ortaka, svaki ortak

je ovlašćen da postupa samostalno, ali se drugi ortak

ovlašćen za poslovođenje može usprotiviti preduzimanju

određene radnje u kom slučaju ta radnja ne može biti

preduzeta.

PRAVA ORTAKA

• Pravo na naknadu troškova - ortak ima pravo na

naknadu svih troškova koje je imao u vezi sa

poslovanjem društva (npr. putni troškovi koje je imao

obavljajući poslove poslovođenja..).

• Pravo na raspodelu dobiti – dobit koja im pripada

proporcionalna je veličini njihovih udela u društvu, a

kako su njihovi udeli po pravilu jednaki, dobit se

raspoređuje na jednake delove među ortacima, osim

ako ugovorom o osnivanju nije drugačije predviđeno.

• Pravo na informisanje – ortak ovlašćen za poslovođenje

dužan je da obaveštava ostale ortake o poslovanju

društva, da preda finansijske izveštaje i ostala

dokumenta o poslovanju na uvid, itd.

ODLUČIVANJE ORTAKA DRUŠTVA

• Ortaci odluke donose jednoglasno, ako ugovorom oosnivanju nije drugačije određeno.

• Ako je ugovorom o osnivanju određeno da se određeneili sve odluke donose većinom glasova, svaki ortak imajedan glas, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno.

• Za donošenje odluke o pitanjima koja su izvan redovnedelatnosti društva, kao i odluke o prijemu novog ortaka udruštvo neophodna je saglasnost svih ortaka. To značida se odluke kao što su npr. o promeni pravne forme, opromeni imena ili sedišta društva, povećanju osnovnogkapitala i sl. ne mogu biti donete većinom glasova.

ZASTUPANJE DRUŠTVA

• Kao i u odnosu na poslovođenje, ortaci po samom zakonu

imaju pravo da zastupaju društvo (da izjavljuju volju u ime

i za račun društva i na taj način zaključuju različite pravne

poslove, ili da utiču na njihov prestanak).

• Ortaci osnivačkim ugovorom mogu predvideti da ovo

ovlašćenje imaju samo neki od ortaka.

• Ukoliko je osnivačkim ugovorom predviđeno da

zastupanje vrše svi ortaci zajednički, onda je za

preduzimanje svakog pravnog posla ili radnje potrebna

saglasnost svih ortaka.

ISKLJUČENJE ORTAKA I ISTUPANJE ORTAKA

• Ortak može biti isključen iz društva na dva načina. Jedan jejednoglasnom odlukom ostalih ortaka, ukoliko nije uneo ulog uroku predviđenom za to. U drugom slučaju, ortak može bitiisključen odlukom suda u slučaju da je naneo štetu društvu, danije izvršavao posebne dužnosti koje ima prema društvu,ukoliko svojim radnjama sprečava ili otežava poslovanjedruštva, itd.

• Ortak može da istupi iz društva podnošenjem pisanogobaveštenja o istupanju ostalim ortacima. Ovo pravo ortaka nemože se ograničiti niti isključiti osnivačkim aktom. Pisanoobaveštenje podnosi se najmanje šest meseci pre istekaposlovne godine, ako ugovorom o osnivanju nije drugačijeodređeno (dakle, do 30. juna tekuće godine).

• Ortak koji podnese pisano obaveštenje o istupanju, istupa izdruštva istekom poslovne godine u kojoj je obaveštenje dato(dakle, od 1. januara naredne godine). Ovu promenuneoprodno je evidentirati i kod Agencije za privredne registre.

PRESTANAK ORTAČKOG DRUŠTVA

I SVOJSTVA ORTAKA

• Ortačko društvo prestaje brisanjem iz registra, uslučaju:

1) likvidacije društva ;

2) zaključenja stečaja društva;

3) statusne promene.

• Svojstvo ortaka u društvu prestaje:

1) smrću ortaka;

2) istupanjem ortaka;

3) Isključenjem ortaka;

4) brisanjem iz registra ortaka koji je pravno lice;

5) u drugim slučajevima predviđenim ugovom o osnivanju.

KOMANDITNO DRUŠTVO

• Komanditno društvo je privredno društvo koje imanajmanje dva člana, fizička ili pravna lica, od kojihnajmanje jedan za obaveze društva odgovaraneograničeno solidarno (komplementar), a najmanjejedan odgovara ograničeno do visine svog neuplaćenog,odnosno neunetog uloga (komanditor).

• Na komanditno društvo primenjuju se shodno odredbe oortačkom društvu, ako Zakonom o privrednim društvimanije drugačije uređeno.

• Komplementari imaju status ortaka ortačkog društva,dok položaj komanditora ima karakteristike statusačlanova u društvima kapitala.

• Pored elemenata Zakona o elementima osnivačkog aktasvakog društva, ugovor o osnivanju komanditnogdruštva obavezno sadrži i oznaku koji je član društvakomplementar, a koji je komanditor.

OSNIVANJE I ULOG U KOMANDITNO

DRUŠTVO

• Na uloge i udele komplementara u društvu shodno se

primenjuju odredbe zakona o ulozima i udelima ortaka.

• Osnovna obaveza članova je unošenje određene

imovine u društvo. Ulog članova se može sastojati u

novcu, stvarima, pravima, radu ili uslugama, ali samo

radu komplemenara, ne i komanditora.

DOBIT I GUBITAK

• Komanditori i komplementari učestvuju u deobi dobiti i pokriću

gubitka društva srazmerno svojim udelima u društvu, ako

osnivačkim aktom nije drugačije određeno.

• Udeo člana komanditnog društva može biti u prometu.

• Kako je komanditno društvo, kao i ortačko, društvo lica koje se

osniva s obzirom na posebna svojstva članova, ono je po pravilu,

zatvoreno za promenu članstva.

• Stoga, nema nikakvih smetnji da članovi među sobom vrše

prenos udela, dok je prenos udela na treća lica ograničen.

Komplementar ne može raspolagati svojim udelom bez

saglasnosti svih članova, dok komanditor to može činiti i bez

saglasnosti ostalih članova. Na prenos udela komplementara

shodno se primenjuju odredbe o prenosu udela ortaka.

• Komanditor može slobodno preneti svoj udeo ili deo udela na

drugog komanditora ili na treće lice.

VOĐENJE POSLOVA, ZASTUPANJE

DRUŠTVA I PRAVA KOMANDITORA

• Komlementari vode poslove društva (pravo naposlovodstvo) i zastupaju ga. Kao i kod ortačkog društva,komplementari mogu međusobno postići sporazum otome da samo neki od njih vrše poslovođenje u društvu.

• Komanditori ne mogu voditi poslove društva niti gazastupati.

• Međutim, bez obzira na to što komanditor nije ovlašćenza poslovođenje u društvu, on se može usprotivitipreduzimanju radnji ili zaključenju poslova od stranekomplementara koji su van redovnog poslovanja društva,u kom slučaju komplementar ne može preduzeti tu radnjuodnosno zaključiti taj posao.

KOMANDITOROVO PRAVO

NADZORA

• Komanditor ima pravo da zahteva kopije godišnjihfinansijskih izveštaja društva radi provere njihoveispravnosti, kao i da mu se u tu svrhu dozvoli uvid uposlovne knjige i dokumenta društva.

• Ako komanditoru nije omogućeno vršenje ovog prava uroku od osam dana od dana kada je podneoodgovarajući zahtev, komanditor može tražiti da sud uvanparničnom postupku naloži društvu da postupi ponjegovom zahtevu. Postupak suda je hitan i sud jedužan da odluku po zahtevu donese u roku od osamdana od dana prijema zahteva.

• Komanditor može imati i druga prava u pogledupristupanja dokumentima društva, ukoliko je topredviđeno ugovorom o osnivanju.

OGRANIČENA ODGOVORNOST

KOMANDITORA

• Komanditor ne odgovara za obaveze društva ako je ucelini uplatio ulog koji je preuzeo ugovorom o osnivanju.

• Ako komanditor ne uplati u celini ulog na koji seobavezao ugovorom o osnivanju, on za obaveze društvaodgovara solidarno sa komplementarima, i to do visineneuplaćenog odnosno neunetog uloga u društvo.

• Dakle, komanditor (za razliku od komplementara) nemože za obaveze društva odgovarati svojom ličnomimovinom, pod uslovom da je uneo u društvo ulogpredviđen osnivačkim aktom.

• Sa druge strane, komplementari za obaveze društvaodgovaraju kao i ortaci u ortačkom društvu (svojomcelokupnom imovinom).

SLUČAJEVI ODGOVORNOSTI

KOMANDITORA KAO KOMPLEMENTARA

• Komanditor odgovara kao komplementar prema trećim

licima ako je njegovo ime, uz njegovu saglasnost,

uneto u poslovno ime komanditnog društva.

PRESTANAK STATUSA

KOMPLEMENTARA I KOMANDITORA I

PROMENA PRAVNE FORME

• Komanditno društvo ne prestaje u slučaju smrti

komanditora, odnosno prestanka komanditora koji je

pravno lice. U ovom slučaju naslednici komanditora

stupaju na njegovo mesto, odnosno pravni sledbenici

ako je u pitanju pravno lice.

• Ako iz komanditnog društva istupe svi komplementari, a

najmanje jedan novi komplementar nije primljen u roku

od šest meseci od dana istupanja poslednjeg

komplementara, komanditori mogu u tom roku doneti

jednoglasno odluku o promeni pravne forme u društvo s

ograničenom odgovornošću ili akcionarsko društvo.

• U tom slučaju ako komanditori ne donesu odluku opromeni pravne forme u roku propisanom u tom stavupokreće se postupak prinudne likvidacije društva.

• Sa druge strane, ukoliko iz komanditnog društva istupesvi komanditori, a najmanje jedan novi komanditor nijeprimljen u roku od tri meseca od dana istupanjaposlednjeg komanditora, komplementari mogu u tom rokudoneti jednoglasno odluku o promeni pravne forme uortačko društvo, a u slučaju da je preostao samo jedankomplementar on može odlučiti i da postane preduzetnik.

• Sve navedene promene neophodno je regostrovati uAgenciji za privredne registre, kao i izvršiti potrebneizmene osnivačkog ugovora.

PRESTANAK KOMANDITNOG

DRUŠTVA

• Na prestanak komanditnog društva shodno se

primenjuju odredbe Zakona o privrednim društvima o

prestanku ortačkog društva.

• Komanditno društvo prestaje da postoji u postupcima:

1) Likvidacije

2) Stečaja ili

3) Statusne promene.