prvi kolokvijum

Download prvi kolokvijum

Post on 16-Feb-2015

103 views

Category:

Documents

6 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ekonomija

TRANSCRIPT

Ekonomija kao nauka (Glava 1)ta je ekonomija

Ekonomija se bavi prouavanjem bogatstva u svakodnevnom ivotu. Alfred Marshal. Ekonomija je nauka koja prouava kako se ljudi ponaaju u svom redovnom provrednom ivotu, kako prireuju sredstva za ivot i kako uivaju u ivotu. Pol Samjuelson, On je najpoznatiji ekonomista 20. Veka, Dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju 1970 godine. Ekonomija je nauka koja prouava ljudsko ponaanje kao odnos izmedju ciljeva i oskudnih sredstava koja su podobna za alternativne upotrebe. Lajonel Robins, definiciju je napisao u svom deli Esej o prirodi i znaaju ekonomske nauke. Po njemu imamo dva uslova koja se odnose na ciljeve: 1. Da postoji vie ciljeva, 2. Da se ciljevi razlikuju po znaenju i stepenu prioriteta. I dva uslova koja se odnose na sredstva kojima se ti ciljevi postiu: 1. Da se sredtsva za ostvarenje tih ciljeva ograniena 2. Da ona imaju vie alternativnih upotreba Naziv ekonomije potie od grke rei oikonomia, koja je nastala od rei oikos ( kua, gazdinstvo) i nomos ( pravilo, red, zakon ). to bi u prevodu znailo : pravila o radu u gazdinstvu. Teoriska ekonomija objanjava i postavlja ciljeve. Ona je zastupljena u naunim istraivanjima koja se bave pojedinanim i optim privrednim pojavama, ali samo na nivou visokog stepena apstrakcije. Nezavisno od zemlje, prirodnih uslova, stepena ekonomskog razvoja date privrede ona objektivno prouava i objanjava privrednu stvarnost, uopstava svoje zakljuke i naunom analizom dolazi do optih, zajednikih pravilnosti ime se otkrivaju ekonomske zakonitosti. Primenjena ekonomija sprovodi i realizuje ciljeve u konkretnoj stvarnosti. Neposredno utie na drutveni i privredni ivot pojedinih preduzea, zemalja i sveta u celini. Ona daje najbolja praktina reenja za iskrsle konkretne probleme. Kao to teorija utie na praktino delovanje u privredi, tako je i praksa odlian putokaz i korektor teorijske ekonomije. Samo u njihovj simbiozi, vrstoj povezanosti i uslovljenosti, omoguen je njihov napredak.

1

Teorijska ekonomija se deli na Makroekonosmku i mikroekonomsku analizu. Tu podelu prvi su izvrili Anton Rangar Fri i Gotfrid Haberler tridesetih godina XX veka. Makroekonomska analiza se bavi prouavanjem funkcionisanja ekonomije u celini (privredni rast i razvoj, platni bilans, inflacija, ukupne investicije...itd). Mikroekonomija se bavi prouavanjem funkcionalnosti ekonomije pojedinca (raspodelu akumulacije i dobit, individualne cene, koliine i trita..itd).

Adam Smit i Karl Marks su jedni od retkih naunika u ijim su delima zastupljena oba oblika ekonomske analize. Prekretnica u razvoju ekonomske misli nastaje Velikom ekonomskom krizom hiperprodukcije tridesetih godina XX veka. Savremena makroekonomska misao na kraju XX i na pocetku XXI veka u centar svog interesovanja stavlja probleme vezane za adekvatnu i efikasnu politiku i njene uloge u dimenziranju privrednog rasta i razvoja.

Pozitivna i normativna ekonomija

Makroekonosma analiza se deli na pozitivnu i normativnu ekonomiju. Tu podelu je izvrio Don Nevil Kejns. Pozitivna ekonomija opisuje, analizira i objanjava ekonomiju onakva kakva jeste. Normativna ekonomija daje miljenje, preporuke i prakticne savete za vodjenje ekonomske politike u cilju adekvatnog funkcionisanja privrede.

Makroekonomski ciljevi i makroekonomski instrumenti

etiri makroekonomska cilja su (magini etvorougao kategorije kojima se vri merenje i procena makroekonomski performanski nacionalne ekonomije): 1. 2. 3. 4. Stabilnost rasta nacionalnog obima proizvodnje, Stabilnost nivoa cena, Visok nivo zaposlenosti i Uravnoteen platni bilans

Da bih se ostvarili ovi ciljevi koriste se brojni makroekonomski instrumenti. etri Najvanija su: 1. 2. 3. 4. Fiskalna politika, Monetarna politika, Politika dohodaka i cena i Meunarodna ekonosmka politika.

Idealno stanje privrede bilo bi u sluaju kada bih domaa i spoljna bile izjednaene to jest u ravnotei.

2

Y+U=P+I Y Proizvodnja; U Uvoz; P Potronja; I Izvoz Trade off koliko se radi ostvarenja jednog moe rtvovati drugi cilj. Teorija ekonomske politike iji je osniva Jan Tinbergen je osnovana na principu 3 teorije: 1. Ako je ekonosmkom politikom neophodno postii nekoliko ciljeva, onda je potrebno najmanje onoliko instrumenata koliko ima ciljeva, 2. Instrumenti moraju biti meusobno razliiti i ne zavisni 3. Za svaki cilj potrebnoje odabrati najefikasniji instrument.

Ekonomske kategorije i ekonomski zakoniNauka predstavlja sva naa saznanja o sutini sveta i zakonima njegovog postojanja i razvoja. Svaka nauka se odredjuje svojim predmetom prouavanja i svojom metodom pomou koje dolazi do saznanja o pojavama koje proava. Ekonomija kao drutvena nauka je sistem kategorija i zakona kojima se otkriva sutina pojava u drutvenoj proizvodnji. Ona prouava ekonomske zakonitosti u funkcionisanju kompanija, nacionalne privrede i globalne ekonomije. EKONOMSKE KATEGORIJE Ekonomske kategorije su najoptije pojmovi kojima se izraavaju odreeni odnosi u procesu drutvene proizvodnje na razliitim stepenima ljudskog razvitka. Svaka ekonomska kategorija predstavlja teorijski izraz ili apstrakciju datih odnosa proizvodnje. Ekonomske kategorije su: roba, novac, cena, kapital, kamata, akcija, profit, renta... EKONOMSKI ZAKONI Sve pojave i procesi koje vidimo u prirodi i drutvu nalaze se u medjusobnoj povezanosti i uzajamnoj zavisnosti. Pored opte povezanosti i zavisnosti pojava postoji i poseban oblik veze izmeu dve konkretne pojave koji se naziva uzrona povezanost. Uzrok i posledica su jedna od mnogobrojnih strana opte povezanosti. Jedan od oblika uzrone povezanosti pojava su i uslovi. Pod uslovima podrazumevamo skup okolnosti pod kojima neka pojava nastaje i postoji. Pozitivni uslovi podstiu razvoj date pojave, dok je negativni koe i spreavajui dalji progres. Nuna povezanost je takva zavisnost pojava koja pod odreenim uslovima nastupa obavezno. Sluajnim pojavama nazivamo one pojave koje mogu postojati,a ne moraju. One ne iskljuuju jedna drugu. Nunost pokazuje opti pravac razvitka, tendenciju kretanja, a ispoljava se nizom sluajnih pojava, odstupanjem od proseka. Ekonomsi zakoni koji deluju u jednoj privredi obuhvataju sve njene oblasti: od proizvodnje, raspodele i razmene do potronje. Zakoni su pravilnosti koje se ogledaju u tesnoj povezanosti ekonomskih pojava u privredi i ekonomskih kategorija, kao i njihovom 3

meusobnom odnosu. Oni nisu rezultat subjektivnog delovanja uesnika u ekonomiji. Oni su dati kao takvi i predstavljaju objektivne nunosti i neizbenosti. Glavni zadatak ekonomije je da saznaje i tumai ekonomske zakonitosti. Prema poznatom poljskom ekonomistu Oskaru Langeu svi ekonomski zakoni se mogu svrstati u 4 kategorije: 1. 2. 3. 4. Opti ekonomski zakoni ( prirodni zakoni ) Zakoni koji nedeluju u svim nainima proizvodnje nego u 2 ili vie Posebni zakoni, zakoni koji su karakteristini samo za jedan nain proizvodnje Zakoni koji samo u deluju u jednoj fazi datog naina proizvodnje.

Ekonomski zakoni se mogu odrediti kao objektivne nunosti koje vladaju u procesu drutvene proizvodnje. Specificnosti ekonomskih su u tome da su oni: 1. Objektivni Ne mogu se uspostavljati i ukidati voljnom ljudi, ali ih oni mogu spoznati i shvatiti, pa i prilagoditi svoju ekonomsku aktivnost u skladu sa objektivnom nunou. 2. Da se definiu kao tendencije nikad utvrdivi prosek venih kolebanja

Metoda apstrakcije

Metod apstrakcije ( metod uoptavanja ) odstranjuje sve nebitne i sporedne elemente, odbacuje sve sluajnosti, i time obuhvata sve ono to je vano i zakonito. to je neki problem, pojava ili nauka koja se istrauje sloenija i uslovljena veim brojem faktora i stepen apstrakcije e biti vei. Uvoenje odreenih predpostavki je najvanije, najtea i najodgovornija faza u metodi apstrakcije. Predpostavke treba da nam pokau koji su to uslovi pod kojima analiziramo odreenu ekonomsku pojavu i koje smo to sve elemente morali da apstrakujemo zbog neipunjavanja tih uslova. Predpostavke treba da nam pojednostave sloen svet i olakavaju njegovo razumevaje. Stepen apstrakcije zavisi od postavljenih cilejva.

Ekonomski modeli

U koliko se metodom apstrakcije, zanemare manje znaajne pojave kategorije, ako se uzmu u obzir samo one koje predstavljaju sutinu, moe se stvoriti uproena slika stvarnosti koju nazivamo ekonomski modeli. U ovom smislu ekonomski modeli nisu potpuno realni. Opravdanje za primenu metoda apstrakcije i prouavanje ''iste ekonomije'' nalazi se u injenici da su se tim naunim postupkom otkrile najvanije zakonitosti svih privreda, ne zavisno od zemlje i vremena u kojima su se one ispoljavale.

U ekonomskim modelimo razlikujemo dve vrste varijable endogene i egzogene. Endogene varijable proizilaze iz samog modela, njima su odreene i one predstavljaju njegove izlazne elemente. 4

Egzogene varijavle su promenjive koje se unose u model. One se ne objanjavaju (cena nafte, politike prilike, kamatne stope..itd)

Glavna njihova svrha je da se prikae uticaj egzogenih varijabli na endogene. Njihov znaaj nije isto teoriskog karaktera, oni se mogu primeniti u privrednim okolnostima,a posebno u periodima ekonomskih kriza, visokih inflacionih procesa, deficit trgovinskog I platnog bilansa. Ekonometrijski modeli su ui pojam. Oni se koriste pre svega u matematici I statistici. Svi oni omoguavaju da se realno ocene veze izmedju pojedinih ekonomski pojava, tada se primene I odgovarajui terapeutski metodi za reavanje krucijalnih problema jedne privrede. Ekonometrijski modeli su matematiki modeli privrede, ili njenog dela, iji se parametric procenjuju putem ekonometrijskih tehnika.

Metod verifikacijeOvaj metod se sastoji u jedinstvu teorije I prakse koje se medjusobno uslovljavaju I odreuju. Praksa je primarna u odnosu na teoriju, ali teorija uslovljava praksu. Teorija orjentie I usmerava praktinu aktivnost u odreenom pravcu. Ne mogue je sprovesti svesnu praksu bez teorijskog znanja. Veliki znaaj ima I kva