Poslovno pravo

Prezentacije 1

POJAM POSLOVNOG PRAVA

• Skup pravnih normi kojima se uređuje

pravni položaj privrednih subjekata i

njihovi međusobni odnosi u vezi sa

prometom robe i vršenjem privrednih

usluga.

• Sve norme poslovnog prava se mogu podeliti u 2 velike

grupe.

• Prvu grupu čine norme kojima se uređuje pravni status

privrednih subjekata. To su norme o njihovom osnivanju,

upravljanju, zastupanju, statusne promene - statusni deo

poslovnog prava.

• Drugu grupu čine norme kojima se uređuju međusobni

poslovni odnosi između privrednih subjekata. To su odnosi

koji nastaju u vezi sa prometom robe, novca i usluga –

ugovorni deo poslovnog prava.

• Po svome karakteru poslovno pravo je privatnopravna grana

prava.

IZVORI POSLOVNOG PRAVA-

PODELA

• MATERIJALNI (interesi i volja vladajuće klase,

uzrok koji izaziva stvaranje prava, pre svega

društveni odnosi npr. ekonomski (ljudski rad,

stvaralaštvo), politički, kulturni...

• To je neki presudni faktor na temelju kojeg je

jedno pravo takvo kakvo jeste.

• U FORMALNE IZVORE spadaju opšti pravni akti

kojima se neposredno (ustav, zakon, podzakonski

akti) stvaraju opšte pravne norme. Formalni izvori

prava su ono u čemu se nalaze opšteobavezne

pravne norme.

PODELA IZVORA POSLOVOG

PRAVA PREMA NAČINU

NASTANKA

• HETERONOMNI IZVORI koje stvaraju jedni

subjekti pa te norme primenjuju na druge subjekte

(npr. zakone donosi država, a primenjuje ih na

subjekte poslovnog prava).

• To su ustav, zakon, podzakonski propisi i sudska

praksa.

• AUTONOMNI IZVORI koje stvaraju sami subjekti na

koje se ovi izvori prava i primenjuju.

• To su poslovni običaji, uzanse, akti privrednih

društava, opšti uslovi poslovanja, trgovačke

klauzule i termini, adhezioni i tipski ugovori.

HETERONOMNI IZVORI

PRAVA• Ustav je najviši pravni akt jedne zemlje. Ustav Republike Srbije je donet

2006. godine. On je “zakon nad zakonima”.

• Ustav sadrži određena načela koja moraju biti poštovana, a konkretizuju

se zakonima npr. sloboda rada, pravo svojine...

• Zakon je posle Ustava akt najviše pravne snage koji donosi

zakonodavni organ (skupština, parlament), u zakonodavnom postupku.

• Podzakonski propisi su opšti pravni akti niži od zakona koje donose šef

države, vlada, uprava i lokalni organi samouprave.To su uredbe,

pravilnici, odluke, naredbe, rešenja i uputstva.

• Podzakonski propisi moraju da budu u skladu sa zakonom na temelju

koga su doneti.

• Podzakonski propisi se donose radi razrade i lakše primene zakona.

• Sudsku praksu čini niz sudskih presuda. Kod nas sudska praksa

formalno nije izvor prava. Stavovi viših sudova imaju određeni uticaj na

sudsku praksu.Naime, načelni pravni stavovi i pravna mišljenja najviših

sudova postaju smernice za niže sudove .

AUTONOMNI IZVORI

POSLOVNOG PRAVA

• Poslovni običaji su izvori poslovnog prava koje poslovni subjekti

stvaraju samostalno, nezavisno od zakonodavca.

• Reč je o određenim pravilima koja nastaju dugotrajnim ponavljanjem

nekih ponašanja u istoj ili sličnoj situaciji.

• Poslovni običaji predstavljaju komercijalnu praksu, koja je u tako

širokoj primeni da privrednici očekuju da će ugovorne strane postupati

u skladu sa takvom praksom.

• Uzanse su kodifikovani poslovni običaji.

• Uzanse predstavljaju kodifikovane, skupljene i sistematizovane

trgovinske običaje koji su izdati odnosno publikovani od strane

ovlašćenih tela (na primer, trgovačkih i privrednih komora). Uzanse su

po pravilu dispozitivnog karaktera i one se primenjuju pod uslovom da

su strane ugovornice pristale na njihovu primenu.

• Pored statuta akti privrednih društava su i pravilnici, odluke,

poslovnici i drugi akti.

AUTONOMNI IZVORI

POSLOVNOG PRAVA-

nastavak• Opšti uslovi poslovanja su unapred određena opšta pravila o

pravima i obavezama ugovornih strana pod kojima taj ugovarač

prihvata zaključenje ugovora sa drugim licima. Takva pravila

utvrđuje obično jedna ugovorna strana (ona koja nudi zaključenje

ugovora).

• U spoljnotrgovinskom poslovanju, pri zaključivanju pojedinih

ugovora međunarodnog privrednog prava, kao i pri zaključivanju

mnogih poslova u domaćem poslovnom (privrednom) pravu,

privredna društva koriste se mnogobrojnim trgovačkim klauzulama

i terminima koje imaju za cilj da ubrzaju promet roba i usluga a u

cilju definisanja jasnijih prava i obaveza ugovornih strana pri

zaključenju i realizaciji pojedinih ugovora privrednog i

međunarodnog privrednog prava. Trgovački termini su skraćeni

izrazi koji su nastali i koji su prihvaćeni u trgovačkoj praksi.

HIJERARHIJA IZVORA

POSLOVNOG PRAVA1. Ustav

2. zakon

3. podzakonski propisi

4. Opšti akti privrednih društava

5. Ugovori

6. Opšti uslovi poslovanja

7. Dispozitivni zakonski propisi

8. Posebne uzanse

9. Posebni trgovački običaji

10. Opšte uzanse

11. Opšti trgovački običaji

12. Pravna pravila predratnog trgovačkog prava

13. Pravna pravila građanskog prava

14. Sudska ili arbitražna praksa

15. Pravna nauka

PRIVREDNI SUBJEKTI

• Privredni subjekt je pravno ili fizičko lice koje obavlja

delatnost proizvodnje i/ili prometa robe i/ili vršenja usluga

na tržištu radi sticanja dobiti i koje je registrovano u

Agenciji za prvredne registre. Da bi se jedno pravno i

fizičko lice moglo smatrati privrednim subjektom potrebno

je da bude ispunjeno nekoliko uslova i to kumulativno:

a) da je reč o fizičkom ili pravnom licu

b) da to lice samostalno i trajno obavlja privrednu

delatnost (proizvodnje i/ili prometa robe i/ili vršenja sluga

na tržištu)

c) da se to čini radi sticanja dobiti

d) da je registrovano u skladu sa zakonom kojim se

uređuje registracija privrednih subjekata.

VRSTE PRIVREDNIH

SUBJEKATA

• Privredni subjekti se mogu osnivati kao individualne i

kolektivne forme za obavljanje profitnih delatnosti.

Individualne forme mogu biti: trgovac pojedinac-

preduzetnik i jednočlano privredno društvo (društvo sa

ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo);

Kolektivne forme predstavljaju forme privrednih subjekata

ugovornog tipa (sa dva ili više osnivača), sa pravnim

subjektivitetom ili bez pravnog subjektiviteta kao i forme

građanskih društava lukrativnog tipa (ugovor o

građanskom ortakluku više lica).

U našem pravnom sistemu najznačajni privredni subjekti

su privredna društva i preduzetnici.

PREDMET ZAKONA

• Najznačajni izvor prava privrednih društava je svakako

Zakon o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br.

36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015).

• Ovim zakonom uređuje se pravni položaj privrednih

društava, a naročito njihovo osnivanje, upravljanje,

statusne promene, promene pravne forme, prestanak i

druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni

položaj preduzetnika.

POJAM I REGISTRACIJA

PRIVREDNIH DRUŠTAVA

• Privredno društvo je pravno lice koje obavlja

delatnost u cilju sticanja dobiti.

• Društvo stiče svojstvo pravnog lica registracijom

u skladu sa zakonom kojim se uređuje

registracija privrednih subjekata.

• Registracija društava i preduzetnika, odnosno

registracija podataka i dokumenata propisanih

ovim zakonom obavlja se u skladu sa Zakonom

o postupku registracije u agenciji za privredne

registre (Sl. glasnik RS", br. 99/2011 i 83/2014).

PRAVNI SUBJEKTIVITET

PRIVREDNOG DRUŠTVA

• Sva privredna društva imaju svoj sopstveni pravni

subjektivitet, odvojen od pravnog subjektiviteta članova.

Privredno društvo ima sopstvenu pravnu i poslovnu

sposobnost koju ostvaruje preko svojih organa što znači da

može samostalno sticati prava i preuzimati obaveze, imati

svoju imovinu, biti aktivna i pasivna stranka u sporu itd.

• Pravni subjektivitet privrednog društva redovno se stiče

upisom osnivačkog akta u propisani registar, te je tako i u

našem pravu, s tim, da treba napomenuti da naše pravo, za

razliku od drugih zakonodavstava, ne poznaje privredna

društva bez pravnog subjektiviteta.

• Pravni subjektivitet privrednih društava traje do prestanka

privrednog društva-momentom brisanja iz registra. Dakle,

upis, u registar i brisanje upisa imaju konstituitivno dejstvo.

PRAVNA I POSLOVNA

SPOSOBNOST PRAVNIH LICA

• Pravna sposobnost je sposobnost

lica kao subjekta prava da bude

nosilac prava i obaveza.

• Poslovna sposobnost je sposobnost

lica da izjavama volje stiče, prenosi,

menja i gasi prava i obaveze.

DELATNOST PRIVREDNIH

DRUŠTAVA

• Društvo ima pretežnu delatnost, a može obavljati i sve

druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene

nezavisno od toga da li su određene osnivačkim

aktom, odnosno statutom.

• Odredba o dopuštnosti svake delatnosti koja nije

zakonom zabranjena odraz je načela preduzetničke

slobode.

• Posebnim zakonom može se usloviti registracija ili

obavljanje određene delatnosti izdavanjem

prethodnog odobrenja, saglasnosti ili drugog akta

nadležnog organa (npr. delatnost osiguranja, usluge u

vezi s hartijama od vrednosti, prometom oružja).

PODELA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

PREMA ZAJEDNIČKIM

KARAKTERISTIKAMA

• U društva lica spadaju ortačko društvo i

komanditno društvo, dok u društva

kapitala spadaju društvo sa ograničenom

odgovornošću i akcionarsko društvo.

DRUŠTVA LICA

• Društva lica su obično mala porodična društva koja osnivaju lica

koja imaju duboko međusobno poverenje (društva intuitue

personae). Stoga je struktura članova uglavnom nepromenljiva

tokom čitavog postojanja ortačkog i komanditnog društva. Budući

da moraju imati najmanje dva člana osnivački akt kod društva lica

uvek je ugovor o osnovanju. U pogledu zastupanja, poslovođenja

i upravljanja u društvima lica, po pravilu, ne formiraju se posebni

organi koji vrše navedene funkcije već funkcije zastupanja,

poslovođenja i upravljanja (donošenja odluka) vrše sami članovi

(ortaci kod ortačkog, komplementari kod komanditnog društva).

Takođe, za obaveze koje društva lica preuzmu u pravnom

prometu članovi društva lica odgovaraju neograničeno solidarno

celokupnom svojom imovinom. Još jedna važna karakteristika

društava lica u našem pravu je da nije propisan minimalni osnovni

kapital.

DRUŠTVA KAPITALA

• Društva kapitala su, naprotiv, pravni subjekti koji su osamostaljeni

od svojih članova. Kod ovih društava temelj udruživanja je kapital, a

ne osoba. To su u našem pravu društvo sa ograničenom

odgovornošću i akcionarsko društvo. Struktura članstva u njima

lako se menja, naročito kada je reč o javnim akcionarskim

društvima čijim se akcijama svakodnevno trguje na tržištu kapitala.

Ova društva mogu biti i jednopersonalna, pa osnivački akt može biti

i odluka o osnivanju. U pogledu upravljanja društvom, formiraju se

odgovarajući organi u skladu sa ZPD. Članovi društva sa

ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskih društava, po

pravilu, ne odgovaraju za obaveze ovih društava, izuzev kada su

ispunjeni uslovi za primenu instituta probijanja pravne ličnosti.

Društva kapitala su veoma pogodni organizacioni oblici za

prikupljanje većeg kapitala na tržištu, kada lična svojstva ulagača

nisu bitna.

FORME PRIVREDNIH DRUŠTAVA

• Pravne forme društva su:

1) ortačko društvo;

2) komanditno društvo;

3) društvo s ograničenom odgovornošću;

4) akcionarsko društvo.

• Vrste pravnih formi su određene po principu numerus

clausus što znači da osnivači mogu birati između onih

pravnih formi koje su previđene zakonom.

• Izbor pravne forme je značajna tržišna kategorija.

• Osnivači, rukovođeni prednostima i nedostacima

(osnovni kapital ili ne, neograničen ili ograničen rizik,

upravljanje, kontrola, mogućnost razvoja, troškovi

osnivanja, i sl.) biraju odgovarajuću pravnu formu.

Osim toga, promena jedne pravne forme u drugu u

principu je uređena samim zakonom i česta je pojava.

ČLANOVI DRUŠTVA

• Lica koja osnivaju društvo i lica koja mu naknadnopristupe su:

1) u ortačkom društvu - ortaci;

2) u komanditnom društvu - komplementari i komanditori;

3) u društvu s ograničenom odgovornošću – članovidruštva sa ograničenom odgovornošću;

4) u akcionarskom društvu - akcionari.

Član društva može biti fizičko i pravno lice.

OSNIVAČKI AKT, STATUT I

UGOVORI U VEZI SA DRUŠTVOM

• Osnivački akt je konstitutivni akt društva koji ima formu odluke oosnivanju ako društvo osniva jedno lice ili ugovora o osnivanju akodruštvo osniva više lica.

• Osnivački akt i statut sačinjavaju se u pisanoj formi i registruju se uskladu sa zakonom o registraciji.

• Osnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva sograničenom odgovornošću menja se odlukom ortaka, komanditora ikomplementara, odnosno skupštine, u skladu sa ovim zakonom.

• Akcionarsko društvo pored osnivačkog akta ima i statut kojim se

uređuje upravljanje društvom i druga pitanja u skladu sa zakonom o

privrednim društvima, ako posebnim zakonom nije drugačije

propisano.

IZMENE OSNIVAČKOG AKTA I STATUTA

• Osnivački akt ortačkog društva, komanditnog društva i društva s

ograničenom odgovornošću menja se odlukom ortaka, komanditora i

komplementara, odnosno skupštine, u skladu sa zakonom o privrednim

društvima.

• Osnivački akt akcionarskog društva ne menja se. Ovde se misli na

izmene posle registracije.

• Statut akcionarskog društva menja se odlukom skupštine, odnosno

drugog organa. Dakle, kod akcionarskih društava osnivački akt će

predstavljati statiku, a statut dinamiku razvoja i prilagođavanja samog

društva.

• Zakonski zastupnik društva je u obavezi da nakon svake izmene

osnivačkog akta, odnosno statuta sačini i potpiše prečišćeni tekst tih

dokumenata.

• Izmene osnivačkog akta i statuta, kao i prečišćeni tekstovi tih

dokumenata nakon svake takve izmene, registruju se u skladu sa

zakonom o registraciji.

UGOVORI U VEZI SA DRUŠTVOM

• Član društva može zaključiti ugovor sa jednim ili više članovaistog društva kojim se regulišu njihovi međusobni odnosi uvezi sa društvom, ako ovim zakonomnije drugačije određeno.

• Ugovor se zaključuje u pisanoj formi.

• Ugovorom članovi društva koji su ga zaključili mogu urediti:

1) posebne obaveze tih članova prema društvu;

2) prava i obaveze tih članova u vezi sa prenosom udelaodnosno akcija;

3) kako će glasati u skupštini, po određenim ili svim pitanjima;

4) način preraspodele dobiti između tih članova;

5) način rešavanja blokade u odlučivanju;

6) druga pitanja od značaja za njihove međusobne odnose.

DEJSTVA UGOVORA U VEZI SA DRUŠTVOM

Ovaj ugovor osim fakultativnosti odlikuje i relativnost

dejstva (obavezuje samo ugovorne strane koje su

ga zaključile, a to ne moraju biti svi članovi

privrednog društva.

Ugovor u slučaju ortačkog društva naziva se ugovor

ortaka, u slučaju komanditnog društva i društva s

ograničenom odgovornošću ugovor članova, a u

slučaju akcionarskog društva ugovor akcionara.

Preporučljivo je da se sačini ovakav ugovor kako bi

članovi svoje odnose jasno uredili te kako bi

unapred otklonili neke uobičajene nedoumice.

ODGOVORNOST ZA OBAVEZE DRUŠTVA

• Članovi društva odgovaraju za obaveze društva u skladu

sa odredbama ovog zakona koje uređuju pojedine

pravne forme društva, kao i u slučajevima iz člana 18

Zakona o privrednim društvima (Probijanje pravne

ličnosti).

PROBIJANJE PRAVNE LIČNOSTI

• Komanditor, član društva s ograničenom odgovornošću i akcionar, kaoi zakonski zastupnik tog lica ako je ono poslovno nesposobno fizičkolice, koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara zaobaveze društva.

• Smatraće se da postoji zloupotreba naročito ako to lice:

1) upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;

2) koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova ličnaimovina;

3) koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;

4) radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako jeznalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

• Poverilac društva može podneti tužbu protiv ovih lica nadležnom suduprema sedištu društva u roku od šest meseci od dana saznanja zazloupotrebu, a najkasnije u roku od pet godina od dana zloupotrebe.

SEDIŠTE DRUŠTVA

• Sedište društva je mesto na teritoriji Republike Srbije iz

koga se upravlja poslovanjem društva i koje je kao takvo

određeno osnivačkim aktom ili odlukom skupštine.

• Odluku o promeni sedišta donosi skupština, ako

osnivačkim aktom, odnosno statutom nije drugačije

određeno.

• Adresa sedišta društva registruje se u skladu sa

Zakonom o registraciji.

POSLOVNO IME

• Privredno društvo posluje i učestvuje u

pravnom prometu pod poslovnim imenom koje

je registrovalo u skladu sa Zakonom o

registraciji.

• Poslovno ime obavezno sadrži naziv, pravnu

formu i mesto u kome je sedište društva (npr.

Industrija motora i traktora d.o.o. Beograd).

• Naziv je karakteristični deo poslovnog imena

po kome se to društvo razlikuje od drugih

društava. Shodno tome u praksi ne bi trebala

da postoje dva privredna društva koja imaju isti

naziv.

OZNAČAVANJE PRAVNE FORME U

POSLOVNOM IMENU

• Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledećinačin:

1) za ortačko društvo: „ortačko društvo” ili skraćenicom „o.d.” ili„od”.

2) za komanditno društvo: „komanditno društvo” ili skraćenicom„k.d.” ili „kd”.

3) za društvo s ograničenom odgovornošću: „društvo sograničenom odgovornošću” ili skraćenicom „d.o.o.” ili „doo”.

4) za akcionarsko društvo: „akcionarsko društvo” ili skraćenicom„a.d.” ili „ad”.

• Oznaka sedišta je navođenje mesta gde se nalazi

(registrovano) sedište društva. U tom smislu registruje se

samo naziv mesta (npr. Kraljevo, Novi Sad).

• Uz poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacijedodaje se oznaka „u likvidaciji”.

OGRANIČENJA U POGLEDU POSLOVNOG

IMENA

• Poslovno ime društva ne može biti takvo da:

1) vređa javni moral (nemoralni izrazi, psovke, pežorativni

izrazi);

2) može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva

(npr. AtinaGmbH a.d. Novi Sad je GmbH, pri čemu je

GmbH nemačka oznaka za društvo sa ograničenom

odgovornoću);

3) može izazvati zabludu u pogledu pretežne delatnosti

društva (ako u poslovnom imenu postoji kratak opis

delatnost koji ne odgovara stvarnoj delatnosti).

• Poslovno ime koje ne ispunjava navedene uslove ne

može se registrovati u registru privrednih subjekata.

ZAŠTITA NAZIVA DRUŠTVA

• Naziv društva ne sme biti istovetan nazivu drugog

društva i mora se razlikovati od naziva drugog pravnog

lica tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim

društvom.

• Naziv privrednog društva mora se razlikovati od naziva

drugog pravnog lica tako da ne izaziva zabludu o

identitetu sa drugim društvom. Agencija za privredne

registre vodi računa po službenoj dužnosti da se

poslovno ime društvo, tačnije naziv jednog društva

dovoljno razlikuje od poslovnog imena odnosno naziva

drugog društva.

ZAŠTITA NAZIVA DRUŠTVA

• Drugi nivo zaštite poslovnog imena

podrazumeva da svako zainteresovano lice

može tužbom protiv društva koje vrši tu povredu

(u daljem tekstu: društvo prekršilac) zahtevati:

1) promenu naziva društva prekršioca i/ili

2) naknadu nastale štete.

ZASTUPANJE

PRIVREDNIH DRUŠTAVA

• Po prirodi stvari, privredno društvo, kao pravno lice, ne

može neposredno preduzimati pravne radnje, već to

može čniti samo preko fizičkih lica. To su lica, koja su

zakonom, statutom, ugovorom ili drugim pravnim aktom

ovlašćenja da u ime privrednog društva preduzimaju

pravne radnje i na taj način stiču prava odnosno

preuzimaju obaveze za privredno društvo.

• Zastupanje društva podrazumeva sklapanje ugovora,

preduzimanje radnji u ime i za račun društva u

poslovnim odnosima s trećima, zastupanje u postupku

pred sudom, itd.

ZAKONSKI (STATUTARNI) ZASTUPNICI

DRUŠTVA

• Zakonski (statutarni) zastupnici društva u smislu ovogzakona su lica koja su ovim zakonom kao takva određenaza svaki pojedini oblik društva.

• Prema ZPD, privredno društvo zastupa direktor ex lege (uortačkom društvu to mogu biti svi ortaci, u komanditnomdruštvu svi komplementari, a u društvu sa ograničenomodgovornošću ili akcionarskom društvu jedan ili višedirektora).

• Zakonski zastupnik društva može biti fizičko lice ili društvoregistrovano u Republici Srbiji.

• Društvo mora imati najmanje jednog zakonskogzastupnika koji je fizičko lice.

• Zakonski zastupnici društva i zastupnik koji je određennekim opštim aktom društva upisuje se u registar kodAPR.

ZASTUPNICI ODREĐENI POJEDINAČNIM

AKTOM (ODLUKOM) NADLEŽNOG ORGANA

DRUŠTVA

• Osim zakonskih zastupnika, zastupnici društva u smislu ovog

zakona su i lica koja su aktom ili odlukom nadležnog organa

društva ovlašćena da zastupaju društvo i kao takva

registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.

• Ovu odluku mogu doneti različiti organi (npr: skup svih ortaka,

komplementara i komanditora, skupština društva sa

ograničenom odgovornošću ili akcionarskog društva ili

nadzorni odbor ako je upravljanje dvodomno).

• Najčešće situacije u kojima nadležni organi donosi

pojedinačnu odluku o određivanju zastupnika jesu sporovi

protiv ortaka i komplementara koji su ovlašćeni na zastupanje,

sporovi sa prokuristom, direktorom ili članovima nadzornog

odbora, odluka o izdavanju prokure i odluka o imenovanju

likvidacionog upravnika.

PUNOMOĆNICI PO ZAPOSLENJU

• Lica koja kao zaposleni u društvu rade na poslovima čijeobavljanje u redovnom poslovanju uključuje i zaključenje iliispunjenje određenih ugovora ili preduzimanje drugihpravnih radnji, ovlašćena su da kao punomoćnici društvazaključuju i ispunjavaju te ugovore, odnosno preduzimaju tepravne radnje u granicama poslova na kojima rade bezposebnog punomoćja.

• Punomoćnicima po zaposlenju smatraju se, na primer,prodavac u prodavnici, konobar u restoranu, radnik naposlovima šalterske službe u pošti ili banci, kondukter,rukovodilac gradilišta i sl.

• Pod pojmom zaposlenog u smislu ovog zakona smatra sefizičko lice koje je u radnom odnosu u društvu, kao i licekoje nije u radnom odnosu u društvu, ako obavlja funkciju udruštvu.

PROKURA

• Prokura je poslovno punomoćje kojim društvo ovlašćujejedno ili više fizičkih lica da u njegovo ime i za njegov računzaključuju pravne poslove i preduzimaju druge pravneradnje. To znači da npr. pravno lice bavi proizvodnjomautomobila, prokurista je ovlašćen da zaključi sa trećimlicem sve ugovore vezane za prodaju automobila.

• Izuzetno, prokura se može izdati i samo za ogranakdruštva.

• Prokura je neprenosiva i prokurista ne može datipunomoćje za zastupanje drugom licu.

• Prokura se izdaje odlukom ortaka, komanditora ikomplementara, odnosno skupštine, ako osnivačkim aktomodnosno statutom nije drugačije određeno.

• Prokurista se registruje u skladu sa Zakonom o registraciji.

OGRANIČENJA PROKURE

• Prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja da:

1) zaključuje pravne poslove i preduzima pravne radnje uvezi sa sticanjem, otuđenjem ili opterećenjemnepokretnosti i udela i akcija koje društvo poseduje udrugim pravnim licima;

2) preuzima menične obaveze i obaveze jemstva;

3) zaključuje ugovore o zajmu i kreditu;

4) zastupa društvo u sudskim postupcima ili predarbitražom.

ODGOVORNOST I OGRANIČENJA ZA ZASTUPNIKE,

PUNOMOĆNIKE PO ZAPOSLENJU I

PROKURISTE

• Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i

prokurista odgovaraju za štetu koju nanesu društvu

prekoračenjem granica svojih ovlašćenja.

• Ne odgovaraju za štetu ako su postupala u skladu sa

odlukom nadležnog organa društva, odnosno ako su

njihove radnje naknadno odobrene od strane tog organa.

• Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i

prokurista ne može bez posebnog ovlašćenja nastupati

kao druga ugovorna strana i sa društvom zaključivati

ugovore u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime a za

račun drugog lica, niti u ime i za račun drugog lica.

IMOVINA I KAPITAL DRUŠTVA

• Imovinu društva u smislu ovog zakona

čine stvari i prava u vlasništvu društva, kao

i druga prava društva.

• Neto imovina (kapital) društva jeste razlika

između vrednosti imovine i obaveza

društva.

OSNOVNI (REGISTROVANI)

KAPITAL DRUŠTVA

• Osnovni (registrovani) kapital društva je novčana

vrednost upisanih uloga članova društva u društvo koja

je registrovana u skladu sa Zakonom o registraciji.

• Osnovni kapital je važan imovinski institut društava

kapitala koji se formira kod društva sa ograničenom

odgovornošću i akcionarskog društva.

• Vrednost osnovnog kapitala je obavezan deo sadržine

osnivačkog akta i statuta.

RAZLIKA IZMEĐU OSNOVNOG

KAPITALA I IMOVINE

• Osnovni kapital treba razlikovati od imovine

društva. Pravilo je da se u momentu konstituisanja

društva imovina društva i njegov osnovni kapital

poklapaju. Jednom fiksirana, nominalna vrednost

osnovnog kapitala se ne menja, izuzev u

posebnim postupcima njegovog povećanja i

smanjenja. Vrednost imovine (ukupnog kapitala)

društva je, međutim podložna promenama.

ULOZI U DRUŠTVO

• Ulozi u društvo mogu da budu novčani i nenovčani i

izražavaju se u dinarima.

• Nenovčani ulozi mogu biti u stvarima i pravima, ako

zakonom za pojedine forme društava nije drugačije

određeno.

• Po osnovu preuzete obaveze unošenja uloga u društvo,

lica stiču udeo odnosno akcije društva.

• Ulozi koji su uplaćeni, odnosno uneti u društvo postaju

imovina društva.

LICA KOJA IMAJU POSEBNE

DUŽNOSTI PREMA DRUŠTVU• Lica određena ZPD imaju posebne dužnosti prema privrednom društvu.

Te dužnosti određene su ZPD, a koji proizilaze i svojstve lica koja su

dužna da rade u interesu privrednog društva.

• Posebne dužnosti prema društvu imaju:

1) ortaci i komplementari;

2) članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju značajno

učešće u osnovnom kapitalu društva ili član društva sa ograničenom

odgovornošću koji je kontrolni član društva;

3) akcionari koji poseduju značajno učešće u osnovnom kapitalu društva ili

akcionar koji je kontrolni akcionar društva;

4) direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi;

5) likvidacioni upravnik.

• Osnivačkim aktom odnosno statutom mogu se i druga lica odrediti kao

lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu.

POSEBNE DUŽNOSTI

PREMA DRUŠTVU

• Dužnost pažnje

• Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u

kojima postoji lični interes

• Dužnost izbegavanja sukoba interesa

• Dužnost čuvanja poslovne tajne

• Dužnost poštovanja zabrane konkurencije