logori u okupiranoj srbiji

5/9/2018 Logori u Okupiranoj Srbiji - slidepdf.com

http://slidepdf.com/reader/full/logori-u-okupiranoj-srbiji 1/15

157

Milan KoljaninInstitut za savremenu istoriju,

Beograd

REPRESIJA KAO SISTEM – LOGORI

U OKUPIRANOJ SRBIJI 1941-1945*

Rezime: Nema~ki logori u okupiranoj Srbiji bili su oslonac represivnogokupatorskog sistema. Stvaranje mreè logora po~elo je posle napada Tre}egrajha na Sovjetski Savez 22. juna 1941. i uglavnom je zavr{eno jula naredne go-dine. Ovu mreù sa~injavalo je pet glavnih logora: dva u Beogradu (na Banjicii na Sajmi{tu), u Ni{u, [apcu i Velikom Be~kereku/Petrovgradu. Osnovna na-mena logora bila je izolovanje, mu~enje i (ili) ubijanje stvarnih ili potencijalnihprotivnika, kao i celih naroda (Jevreja, delimi~no i Roma). Zato~enici su sa~i-njavali rezervoar talaca za masovne nema~ke odmazde zbog gubitaka u borbisa ustanicima, a od prole}a 1942. i rezervoar radne snage za radne i koncentra-cione logore u Tre}em rajhu i okupiranim zemljama. U drugoj polovini iste go-dine stvorene je i mreè radnih logora u Srbiji, uglavnom oko rudnika (Bor, Tre-p~a i drugi) i na poljoprivrednim dobrima u Banatu. Od maja 1942. nema~kilogori u Srbiji povezani su sa hrvatskim koncentracionim logorima u Jasenovcui Staroj Gradi{ki, a od po~etka naredne godine sa nema~kim logorima u NDH.Mesto centralnog nema~kog logora u okupiranoj Srbiji, a zatim i na celom ev-ropskom Jugoistoku, imao je logor na Beogradskom sajmi{tu. Za ove logore nemoè da se koristi naziv koncentracioni logori. Oni su imali ulogu podsistemau evropskom sistemu nema~kih logora (radnih, koncentracionih i logora smr-ti). Pitanje broja i strukture zato~enika nema~kih logora u Srbiji do sada nije re-{eno na zadovoljavaju}i na~in i zahteva jedinstvenu i celovitu obradu na osnovuspecifi~ne metodologije.

Klju~ne re~i: represija, logori, Srbija, Drugi svetski rat.

O logorima u okupiranoj Srbiji, kao i o celom nema~kom represi-vnom sistemu ili pojedinim njegovim delovima, ima relativno dosta rado-va u na{oj istoriografiji. Posle 1970. godine pojavio se niz manjih i ve}ihradova (~lanaka, priloga, kao i monografija) o ovoj problematici, naro-

~ito u drugoj polovini 80-tih i po~etkom 90-tih godina. I pored vrednih

UDK 343.819.5(497.11)"1941/1945"94(497.11)"1941/1945"

* Rad je napisan u okviru projekta (Ne)uspe{na integracija – (ne)dovr{ena moder-nizacija: me|unarodni poloàj i unutra{nji razvoj Srbije i Jugoslavije 1921-1991,koji finansira Ministarstvo nauke i za{tite ìvotne sredine Republike Srbije (pro-

jekt br. 147039).



rezultata, neka va`na, pa i klju~na pitanja ostala su nere{ena ili su samododirnuta.

Ako se pi{e o svim logorima (tu se podrazumeva i pisanje o za-tvorima), oni u tom slu~aju moraju da se prikaù kao jedan sistem, u kojem su pojedini logori samo funkcionalni deo sistema. To do sada nijebio slu~aj i pisanje o logorima svelo se naj~e{}e na njihovo nabrajanje isaèto (ponekad i op{irnije) izno{enje osnovnih podataka o njima, ug-lavnom na osnovu rezultata do kojih je do{la Dràvna komisija za utvr-|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a neposredno posle rata.S druge strane, u monografijama o pojedinim logorima, ili grupama lo-gora, uglavnom se ne vidi {iri zna~aj tih logora i njihovo funkcionisanje

unutar jednog sistema.Sigurno je da o logorima u okviru nema~ke vojnookupacione up-

rave u Srbiji moè da se govori kao o jednom odre|enom sistemu, takoda se otvara osnovno pitanje zasnivanja i izgradnje tog sistema. Da li jeokupator imao odre|eni plan njegove izgradnje i (ili) se taj sistem vre-menom, u skladu sa okolnostima i op{tim smernicama politike, izgra|i-vao? Iz ovog pitanja proisti~e i pitanje osnovnih funkcija logorskog si-stema u okviru celog aparata prinude, kako u samoj okupiranoj Srbiji

tako i u celom “Novom poretku” pod dominacijom Velikonema~kogRajha.

Nisu potpuno razre{ena ni pitanja broja zato~enika pojedinih lo-gora (na zadovoljavaju}i na~in to je ura|eno samo za neke od njih), niukupnog broja zato~enika svih logora u okupiranoj Srbiji. Sli~no je i sanjihovom strukturom (politi~kom, nacionalnom, profesionalnom, staro-snom, polnom), kao i sa brojem nastradalih, ubijenih, deportovanih udruge logore i pu{tenih zato~enika.

* * *Aprilski rat 1941. godine i postokupacioni reìm u podeljenoj Ju-goslaviji zasnivali su se, pored ostalog, na principu “ka`njavanja Srba”.Na ovom principu zasnivala se i okupaciona politika u samoj Srbiji, na-ro~ito posle izbijanja i velikog {irenja ustanka u leto i jesen 1941. godine.Pacifikacija i eksploatacija, dva glavna cilja nema~kog okupatora, mo-gla su da se ostvare samo zasnivanjem razgranatog i sveobuhvatnog si-stema prinude i velikim angaòvanjem vojnih i policijskih snaga.

Slede}e pitanje je definisanje i tipologija logora u okupiranoj Sr-biji, kao i odre|ivanje njihovog mesta u celom nema~kom sistemu logo-ra u samom Rajhu i u okupiranim zemljama. To upu}uje na va`no pita-nje povezivanja nema~kih logora u okupiranoj Srbiji sa koncentracionimlogorima Nezavisne Dràve Hrvatske, kao i sa nema~kim logorima nanjenoj teritoriji. Pri tome treba imati u vidu da su od sredine januara

Hereticus, 1/2007 Milan Koljanin

158



1943. godine nema~ke snage preuzele kontrolu nad nekim logorima uovoj satelitskoj dràvi.

Od samog po~etka nema~ke okupacije u Srbiji uzimani su taoci inare|ivane su najo{trije mere za svaki poku{aj otpora. Nema~ke vojno-okupacione vlasti, kao i njihova produèna ruka, srpska kvislin{ka upra-va, ve} nekoliko nedelja posle okupacije razmatrali su pitanje stvaranja

jednog “koncentracionog logora”. Me|utim, tek posle napada Nema~kena Sovjetski Savez 22. juna 1941. i neposredno posle toga po~elo je ma-sovno hap{enje komunista i njihovih simpatizera, a kasnije i drugih stva-rnih ili potencijalnih protivnika okupacije. Bilo je jasno da }e odgovorSovjetskog Saveza biti i u vidu podsticanja organizovanja otpora podvo|stvom komunisti~kih partija pojedinih okupiranih zemalja. Pokaza-lo se da je u tom pogledu najaktivnija bila Komunisti~ka partija Jugosla-vije, pre svega u okupiranoj Srbiji. Predvi|aju}i ovakav razvoj doga|a-

ja, okupacioni i kvislin{ki organi po~eli su hap{enje ~lanova i simpatizeraKPJ, njihovo zatvaranje a ubrzo i interniranje u novoure|ene logore.Kao prvi takav logor u izvorima se upravo 22. juna pominje logor u Pan-~evu (u fabrici svile, otuda i naziv logora “Svilara”), a ubrzo je za logorure|ena i kasarna na Banjici u Beogradu. Banji~ki logor (Anhaltelager

Dedinje, Prihvatni logor Dedinje) 9. jula 1941. primio je prve zato~eni-ke. Ovi, a ubrzo i mnogi drugi logori postali su rezervoar talaca za svemasovnija streljanja “u okviru mera odmazde”, kako su to okupacioniorgani nazivali.

Ustanak u Srbiji tokom leta i jeseni 1941. nezadrìvo se {irio, a oku-pator je re{io da ga slomije ne samo krupnom vojnom akcijom, nego idrakonskim represivnim merama, koje su trebale da pogode {to {iri krugstanovnika. Na osnovu Hitlerove direktive, Vrhovna komanda nema~kih

oruànih snaga je 16. septembra 1941. izdala nare|enje o streljanju 100srpskih talaca za ubijenog, odnosno 50 talaca za ranjenog nema~kog voj-nika ili pripadnika nema~ke nacionalne manjine. Tokom velikih i izuze-tno krvavih nema~kih vojnih operacija krajem septembra i po~etkomoktobra 1941. doneta je odluka o formiranju jednog velikog “sabirnoglogora... po tipu nema~kih koncentracionih logora (...) u luku Save kodMitrovice” ili neposredno uz Savu. U ovom logoru trebalo je da budeinternirano prvo 50.000, a kasnije 500.000 ljudi, odnosno prakti~no ce-

lokupno stanovni{tvo sa ustani~kih podru~ja, u prvom redu mu{karci.Planovi o masovnom raseljavanju i interniranju po~eli su da se os-tvaruju interniranjem vi{e hiljada [ap~ana, Ma~vana i drugih, prvo u pri-vremenom logoru u sremskom selu Jarku, a posle nekoliko dana u Pro-laznom logoru [abac (Durchgangslager [abac) u kasarnama na Senjakuu [apcu, 30. septembra 1941. Za odnos nema~kih okupacionih snaga

Represija kao sistem – Logori u okupiranoj Srbiji 1941-1945.

159



prema Srbima kao kolektivitetu karakteristi~no je da su pohap{eni i in-ternirani svi vojno sposobni mu{karci, ~ak i pripadnici srpskog upravnogaparata. Oni su, posle provere, ubrzo pu{teni. Izgradnja novog velikogsabirnog logora “po tipu nema~kih koncentracionih logora” otpo~ela jetokom narednog meseca kraj sela Zasavice na ma~vanskoj obali Save,~iji stanovnici su raseljeni. Na izbor ove lokacije svakako je uticala mo-gu}nost transporta velikog broja ljudi vodenim putem i lak{e ~uvanje.Uz to, na toj lokaciji su tokom oktobra u masovnim streljanjima ubijeniinternirani jevrejski mu{karci, najve}im delom izbeglice iz Austrije, kaoi grupa Roma. Me|utim, zbog poplave, ova lokacija je napu{tena i 28.oktobra 1941. odlu~eno je da se za planirani logor iskoriste paviljoni Beo-

gradskog sajma.U me|uvremenu, ure|en je i logor u Ni{u na Crvenom krstu (An-

haltelager Nisch, Prihvatni logor Ni{). Osim pomenutih logora, isklju~i-vo kao rezervoar ljudi za odmazde sluìo je poseban logor za Jevreje iRome u Topovskim {upama na Autokomandi u Beogradu, koji je prvezato~enike primio 22. avgusta 1941. “Kona~no re{enje jevrejskog pita-nja”, odnosno potpuno uni{tenje jevrejskog naroda, u Srbiji je bilo usklopu {irokih represivnih mera okupatora za gu{enje ustanka i umno-

gome je zavisilo od toka tih mera. Druga specifi~nost ovog ubila~kogpoduhvata bez presedana bila je da su masovna streljanja talaca, me|unjima i jevrejskih mu{karaca, izvr{ile uglavnom jedinice nema~kih oru-ànih snaga (Vermahta).

Nema~ki vojnookupacioni faktori u Srbiji, u dogovoru sa Berli-nom, odlu~ili su da “jevrejsko pitanje” u Srbiji “re{e” ubijanjem odra-slih jevrejskih mu{karaca i interniranjem svih preostalih Jevreja. Ovamera delimi~no se odnosila i na Rome. Posle uni{tenja partizanske “Uì-

~ke republike” i centra legitimisti~kog pokreta otpora na Ravnoj gorikrajem novembra, odnosno po~etkom decembra 1941, ustani~ki pokretu Srbiji je, uglavnom, slomljen. Akcija velikog raseljavanja i internira-nja stanovni{tva sa ustani~kih podru~ja je odloèna i okupator je mogaoda pristupi interniranju svih preostalih Jevreja iz Srbije. Po~ev{i od 8. de-cembra iste godine, svi preostali Jevreji sa nema~kog okupacionog po-dru~ja u Srbiji, uglavnom ène, deca i stari, kao i vi{e stotina romskihèna i dece, internirano je u novoure|enom logoru na Beogradskom saj-

mi{tu (Judenlager Semlin, Jevrejski logor Zemun).Posle slamanja ustanka u najve}em delu Srbije, tokom zime i pro-le}a 1941/1942. godine, pohvatani i zarobljeni ustanici i njihovi pomaga-~i, ili ~lanovi porodica kao taoci, prikupljani su u privremenim “zaroblje-ni~kim logorima” (Gefangenenlager) u Smederevskoj Palanci, Valjevu,Kragujevcu, â~ku, Leskovcu i Kru{evcu, odakle su upu}ivani u logore


160



u [apcu, Ni{u i Beogradu (u Banji~ki logor). Kao i do tada, oni su sa~in- javali rezervoar talaca za streljanja u odmazdama.

Tokom marta 1942. do{lo je do zna~ajne promene u stavu nema-~kih okupacionih faktora u odnosu prema zarobljenim ustanicima u Sr-biji. Do ove promene je do{lo zbog akutne nema~ke potrebe za radnomsnagom, kako u samom Rajhu, tako i u okupiranim zemljama. Prokla-movanje “totalnog rata” od rukovodilaca Tre}eg rajha zna~ilo je jo{ ve-}e iscrpljivanje okupiranih zemalja, u ~emu je prisilna i “dobrovoljna”radna snaga imala prvorazrednu ulogu za dalje vo|enje rata. Prema no-vim nare|enjima nema~kih komandanata na Jugoistoku i u Srbiji, zaro-bljeni u borbi i dalje su streljani i ve{ani, a svi ostali, pa i samo sumnjivi

da pomaù ustanike, “preko koncentracionih logora u Srbiji” upu}ivanisu na prinudni rad “u nema~ka interesna podru~ja”, odnosno u okupi-rane zemlje. Ova naredba je tuma~ena vrlo {iroko i prakti~no je zna~ilainterniranje celokupnog radno sposobnog stanovni{tva (mu{kog, deli-mi~no i ènskog) sa podru~ja vojnih operacija.

U o~ekivanju novog talasa ustanka u prole}e 1942. i velikog prili-va zato~enika, rukovodstvo nema~ke vojnookupacione uprave donelo

je odluku da se isprazni i najve}i od svih nema~kih logora u Srbiji, logor

na Beogradskom sajmi{tu. Prostor u logoru oslobo|en je ubrzanim ubijanjem svih jevrejskih zato~enika u kamionu-gasnoj komori doprem-ljenom iz Berlina. Ve} tokom okon~anja masovnog ubijanja Jevreja, lo-gor na Beogradskom sajmi{tu po~etkom maja 1942. postao je Prihvatnilogor Zemun (Anhaltelager Semlin). Stvaranje mreè nema~kih logorau okupiranoj Srbiji uglavnom je okon~ano 20. jula iste godine otvara-njem logora u Velikom Be~kereku/Petrovgradu (danas Zrenjanin) – Pri-hvatnog logora Veliki Be~kerek (Anhaltelager der Sipo und des SD Au-

ssendienststelle Gross Betschkerek).Upu}ivanjem zarobljenih ustanika iz okupirane Srbije na prinud-ni rad u Velikonema~ki rajh i njegova “interesna podru~ja” upotpunjen

je koncept o jugoisto~noj Evropi kao dopunskom izvoru radne snage ne-ma~ke ratne privrede. Broj radnika koji su iz okupirane Srbije oti{li narad u Rajh bio je daleko ispod planiranog, a nesta{ica radne snage ose-}ala se i u samoj Srbiji, pre svega u, za nema~ku ratnu privredu, vitalnova`nim rudnicima.

Centri (Zwangsarbeit) za prikupljanje i distribuciju zato~enika naprinudni rad u koncentracione i radne logore, manjim delom i na “slo-bodan rad” (Freiarbeit), od kraja aprila i po~etka maja 1942. godine po-stali su beogradski logori na Banjici i, najve}im delom, logor na Sajmi-{tu. Zato~enici iz okupirane Srbije, a zatim i iz NDH i sa {irih prostoraevropskog Jugoistoka, upu}ivani su iz ovih logora u druge nema~ke lo-


161



gore, od Polarnog kruga u Norve{koj do Soluna i Atlantskog bedema irudnika u Francuskoj, kao i u koncentracione logore Mauthauzen i Au-{vic (jedna grupa i u Ravensbrik).

Iako je kvislin{ka vlada generala Milana Nedi}a u skladu sa èlja-ma okupatora, ali i svojim ideolo{kim opredeljenjima, krajem 1941. go-dine uvela radnu obavezu, a ubrzo i Nacionalnu slu`bu rada, i u samojSrbiji ose}ao se sve ve}i nedostatak radne snage. Stoga su logori, u pr-vom redu onaj na Beogradskom sajmi{tu, od leta 1942. postali izvor pri-silnih radnika ne samo za Rajh i okupirane zemlje, nego i za samu Srbiju.

U isto~noj Srbiji, na prostoru od Kostolca do Bora i Prahova, bi-lo je organizovano jedno od najve}ih evropskih gradili{ta. Od posebnogzna~aja bio je rudnik bakra i flotacija u Boru, odakle se 1943. godine na-mirivalo 50% nema~kih potreba za ovim metalom. Od novembra 1941.na ovom prostoru organizovano je ukupno 33 logora, i to radnih logo-ra, zatim logora za obveznike Nacionalne slu`be rada, kao i ka`njeni-~kih logora (Straflager), organizovanih u leto 1942. godine. Prvi zato-~enici stigli su na prisilni rad u Kostolac i u Senjski rudnik ve} novembra1941. iz logora u [apcu. Logori za prisilni rad osnovani su i uz neke dru-ge rudnike u okupiranoj Srbiji. Krajem avgusta 1942. iz logora na Beo-

gradskom sajmi{tu stigla je prva grupa zato~enika u novoosnovani radnilogor u Prvom tunelu u Starom Trgu kraj Trep~e. Ubrzo su sledili novitransporti, kako u ovaj logor, tako i u logore u isto~noj Srbiji. Manji ra-dni logori postojali su i uz rudnike Zaja~a i Lisa.

Krajem 1942. i po~etkom 1943. okupator je organizovao i niz ma-njih radnih logora na poljoprivrednim dobrima u Banatu (Banatski Bre-stovac, Vlajkovac, ̂ oka, Padej, Boka, Ora{ac, Jasenovo), kao i logor naadi Ostrovo na Dunavu kod Dubovca. U ove logore dovo|eni su na pri-

silni rad zato~enici uglavnom iz logora na Sajmi{tu, a manjim delom i izlogora u Velikom Be~kereku i na Banjici. Radne logore u Srbiji okupa-cione vlasti organizovale su najve}im delom u saradnji sa vojnoprivre-dnom Organizacijom “Tot”, koja je pod svojom direktnom upravom ima-la neke od ovih logora.

Stvaranjem mreè radnih logora za prisilni rad u drugoj polovini1942. zaokruèna je mreà logora na teritoriji okupirane Srbije, mreàkoja je postojala do poslednjih meseci, pa i dana okupacije. Ona je upot-

punjena samo jo{ jednom: krajem februara 1943. kada je komandant Sr-bije naredio da se otvore posebni logori za taoce (osim postoje}ih, kojisu sluìli i za druge svrhe) u â~ku, Kragujevcu, Kru{evcu, Leskovcu iZaje~aru.

Slede}e va`no pitanje u vezi sa nema~kim logorima u Srbiji je nji-hovo definisanje i tipologija. Za manje-vi{e sve logore u Srbiji (osim ra-


162



dnih), gotovo redovno koristi se u literaturi termin “koncentracioni lo-gori”, koji se neretko nalazi i u samim istorijskim izvorima. Ovaj terminkoristi se i onda kada je za to te{ko na}i opravdanje, na primer za “Za-vod za prinudno vaspitanje omladine” u Smederevskoj Palanci.

Definisanje i tipologija logora u Srbiji proisti~u iz same njihovenamene: u njima je trebalo izolovati, mu~iti i (ili) uni{titi sve stvarne ilipotencijalne politi~ke protivnike, kao i cele narode (Jevreje, delom i Ro-me). Osim rezervoara talaca za streljanje, od prole}a 1942. godine ovilogori postali su i izvor prinudnih radnika za rad u Velikonema~kom ra-

jhu i u okupiranim zemljama, pri ~emu je ova komponenta dobijala sveve}i zna~aj. Mora da se razlikuje mreà manjih, kratkotrajnijih logora,

od pet glavnih logora – dva u Beogradu, po jedan u Ni{u, [apcu i Ve-likom Be~kereku. Pri tome su logori na Sajmi{tu i, u manjoj meri na Ba-njici, imali centralnu distributivnu ulogu.

Prema na~inu internacije zato~enika, izuzev logora na Sajmi{tu, tosu bili logori-zatvori, a prema nameni, sabirni (prihvatni) logori, kakoih je okupator nazivao u slu`benoj prepisci. Oni su bili predvi|eni, ug-lavnom, za kra}e zadràvanje zato~enika pre njihovog upu}ivanja bilodirektno u smrt (streljanja u odmazdama), bilo na prinudni rad, koji je

za veliki deo zato~enika tako|e zna~io smrt. Za radne logore u Srbiji pri-hva}ena je kategorizacija na ka`njeni~ke radne logore, radne logore zalica na obaveznom radu, radne logore za obveznike Nacionalne slu`berada, s jedne strane, i na radne logore za lica na “slobodnom radu” uRajhu i u drugim okupiranim zemljama).

Najsli~niji nema~kim koncentracionim logorima bio je prihvatnilogor na Beogradskom sajmi{tu, kako po logorskom reìmu (organiza-ciji, mu~enju i ubijanju zato~enika), tako i po odvo|enju na prisilni rad

u radne logore u Srbiji, koji su, u izvesnom smislu, bili “filijale” ovog lo-gora. Ipak, osnovna namena tog logora bila je da sluì kao mesto priku-pljanja i distribucije prisilne radne snage u druge nema~ke logore. U ma-njoj meri ovaj logor je sluìo i kao rezervoar talaca za masovna streljanjai ve{anja u Srbiji, kasnije i u NDH. Glavni rezervoar talaca za streljan-

ja u Srbiji je bio logor na Banjici.Ako se posmatra celokupni sistem nema~kih koncentracionih i ra-

dnih logora i u Rajhu i u okupiranim zemljama, nema~ki logori u Srbiji

imali su ulogu jednog podsistema. Taj podsistem imao je svoje logore ni-èg i vi{eg ranga, ali uvek sa ciljem prikupljanja i daljeg upu}ivanja za-to~enika radi kori{}enja njihove radne snage, izuzev onih predvi|enihza streljanje u odmazdama.

Razre{avanje pitanja povezivanja nema~kih logora u Srbiji sa hr-vatskim koncentracionim logorima, pre svega sa onim najve}im, u Jase-


163



novcu, sigurno je neophodno za razumevanje delovanja sistema nema-~kih logora. Bez sumnje, nema~ki predstavnici u usta{koj dràvi su biliupoznati sa ~injenicom da je logor u Jasenovcu logor smrti namenjenuni{tenju skoro dvomilionskog srpskog naroda u NDH, kao i Jevreja iRoma. Uostalom, ve} prilikom svoje prve posete nema~kom vo|i po-~etkom juna 1941, hrvatski vo|a (“Poglavnik”) Ante Paveli} dobio jesavet da, ako hrvatska dràva èli da bude sasvim solidna, treba da sepedeset godina vodi “nacionalno netolerantna politika”. Nema~ki pred-stavnici pokazali su ve}e interesovanje za zato~enike hrvatskih logoratek od prole}a 1942, u vezi sa naraslim potrebama za radnom snagom.Prema dogovoru rukovodioca hrvatske policije Eugena Kvaternika i ru-

kovodioca nema~ke policije u Srbiji Augusta Majsnera, od po~etka maja 1942. iz logora u Jasenovcu i Staroj Gradi{ki po~elo je upu}ivanje ve-likih grupa zato~enika u logor na Beogradskom sajmi{tu. Oni su, kao izato~enici iz nema~kih logora u Srbiji, bili predvi|eni za upu}ivanje naprisilni rad u “nema~ka interesna podru~ja”. U leto iste godine u logorna Sajmi{tu pristizali su novi veliki transporti zato~enika iz nema~ko-hrvatske operacije na Kozari. Tog vrelog leta 1942. pred o~ima Beogra-|ana u logoru na Sajmi{tu na{lo se preko 10.000 zato~enih srpskih se-ljaka iz Bosanske Krajine i sa Kozare, me|u kojima je bio i ve}i brojde~aka. Kako pitanje njihove ishrane nije bilo regulisano, oni su u ma-sama umirali od gladi, bolesti, ali i od torture logorskih policajaca. Oku-pacione vlasti su ovaj problem re{ile tako {to je velika grupa radno ne-sposobnih zato~enika, njih oko 2.900, po~etkom septembra iste godinevra}ena u logor smrti Jasenovac, gde su odmah ubijeni. Ostali preìvelizato~enici tokom leta i jeseni 1942. upu}eni su u logore u samoj Srbiji,u Norve{ku i u Nema~ku.

Izuzev sabirali{ta za zarobljenike u zonama vojnih operacija, ne-

ma~ke snage do po~etka 1943. nisu imale svoje logore u NDH. Stoga suradi dobijanja prisilne radne snage iz usta{kih koncentracionih logoraNemci bili upu}eni na aran`mane sa hrvatskim vlastima, pa je deo ra-dno sposobnih zato~enika preuziman direktno iz hrvatskih logora, dok

je deo upu~ivan u logor na Sajmi{tu i odande raspore|ivan u druge lo-gore. Zbog razvoja prilika u Jugoslaviji, ovaj logor je za nema~ke fak-tore dobijao sve ve}i zna~aj.

Tokom 1942. godine, uporedo sa preme{tanjem teì{ta ustanka u

Jugoslaviji na hrvatsko dràvno podru~je, odnosno na srpska ustani~kapodru~ja u NDH, ja~alo je i nema~ko vojno prisustvo. Uo~i velikih vojnih operacija u zimu 1943. (operacije “Weiss”), predvi|aju}i veliki brojzarobljenika, Nemci su odlu~ili da u NDH preuzmu pod svoju upravupojedine logore i iz njih upu}uju zato~enike na prisilni rad bez posredo-vanja hrvatskih vlasti. Od 17. januara 1943. nema~ke snage preuzele su


164



kontrolu nad logorima u Sisku i Osijeku. Odatle su zato~enici upu}ivaniu logor na Beogradskom sajmi{tu, a iz njega u druge logore u Nema~koji u okupiranim zemljama.

Nema~ki logori u NDH tako su povezani sa logorima u okupira-noj Srbiji u jedinstven sistem nema~kih logora, pri ~emu je mesto gla-vnog sabirnog i distributivnog centra dobio logor na Beogradskom saj-mi{tu. Upu}ivanje zato~enika iz vojnih operacija i policijskih akcija uNDH kao prisilnih radnika bilo je otada u potpunosti u nema~kim ruka-ma. I ovom prilikom nema~ki i hrvatski interesi bili su podudarni, jer jedeportovanje poga|alo bezmalo isklju~ivo srpsko stanovni{tvo, ~ije uni-{tenje je bilo strate{ki cilj usta{ke dràve. Ne{to kasnije, od leta 1943, apogotovo od kapitulacije Italije 8. septembra iste godine, u logor na Saj-mi{tu dovo|eni su i nema~ki zato~enici iz Gr~ke i Albanije, kao i iz onihdelova Jugoslavije koji su bili pod italijanskom okupacijom. Sa Sajmi{taoni su distribuirani u druge nema~ke logore, uglavnom u koncentracio-ne logore u Rajhu. Tako je Prihvatni logor Zemun postao centralni ne-ma~ki prihvatni logor za celi Jugoistok. Istovremeno, neki delovi logo-ra imali su i funkciju prolaznog logora za ratne zarobljenike, dok nijeorganizovan poseban zarobljeni~ki logor na samom u{}u Save u Dunav

(Durchgangslager 172, Semlin, Prolazni logor 172, Zemun).Mreù nema~kih logora u okupiranoj Srbiji, kao i celi okupacioni

sistem, od prole}a, a naro~ito od leta 1944. godine, sve vi{e je zahvataladezorganizacija. Tome su doprinela i velika savezni~ka bombardovanjau prole}e i leto 1944, u kojima je te{ko stradao i logor na Beogradskomsajmi{tu. Na izmu~ene zato~enike, obradovane savezni~kim avionima,16. aprila 1944. pali su tepisi bombi i ubili i ranili njih oko 200. Tada jeprakti~no uni{ten i zarobljeni~ki logor na U{}u (Dulag 172, Semlin). Za-

robljeni~ki logor je preme{ten u Mili{i}evu ciglanu na Zvezdari. Nema-~ke snage su 17. maja 1944. predale svoje logore u NDH na upravu hr-vatskoj policiji, ali su oni, kao i do tada, sluìli prvenstveno za nema~kepotrebe. Preostali zato~enici ubrzano su iz Srbije upu}ivani u Rajh, alineki logori, pre svega oni radni (u Boru i okolini), postojali su prakti~nodo poslednjih dana okupacije.

Pri razmatranju pitanja izgradnje sistema nema~kih logora u oku-piranoj Srbiji i njegove funkcije, moè da se konstatuje da nije bio u pi-

tanju gotov, unapred zami{ljen, sistem. Mreà logora izgra|ivana je naosnovu iskustava u samom Rajhu i u okupiranim zemljama, ali i u skla-du sa prilikama u samoj Srbiji. Njih je, pre svega, obeleàvala nu`nostgu{enja masovnog ustanka u leto i jesen 1941, koji je ugroàvao vitalnenema~ke interese. Ciljevi nema~ke okupacije Srbije su{tinski su se svo-dili, kako je ve} re~eno, na pacifikaciju i eksploataciju. Naime, mirne i


165



bezbedne komunikacije u pozadini velikih frontova i nesmetano kori{}e-nje svih ekonomskih potencijala Srbije (rudnog blaga, hrane, radne sna-ge) za okupatora bili su imperativ. Pri tome je ìvot stanovni{tva na oku-piranom podru~ju bio vaàn samo u meri ostvarivanja nema~kih interesa.Njih je bilo mogu}e ostvariti samo razgranatim i sveobuhvatnim siste-mom prinude, u kojem su logori imali klju~no mesto. Pri tome su logoriu Srbiji, pre svega onaj na Beogradskom sajmi{tu, bili oslonac nema~kerepresivne mreè ne samo na ovom podru~ju, nego i na prostorima NDHi celog evropskog Jugoistoka.

Funkcija nema~kih logora u okupiranoj Srbiji mogla bi da se sve-de na dva vida, koji su se me|usobno preplitali i uslovljavali:

1. teroristi~ko-psiholo{ki i2. ekonomski.Nema~ka okupacija bila je zasnovana na teroru kao na~inu vlada-

nja, pri ~emu je zastra{ivanje masovnim i pojedina~nim, javnim i, mno-go vi{e, tajnim egzekucijama i odvo|enjem u nepoznato bilo glavni in-strument. Interniranje u logore velikih grupa ljudi od kojih se malo kovra}ao, imalo je izvanredno jak psiholo{ki u~inak na stanovni{tvo. Sa-mo postojanje logora i mogu}nost odvo|enja u njih zbog bilo kakve kri-

vice, kao i mogu}nost da se pri tome vrlo lako izgubi ìvot, porazno sudelovali. Jedan od osnovnih efekata ovih mera, prema Hitlerovoj nare-dbi od 7. decembra 1941. godine (poznatoj pod imenom “No} i magla”,“Nacht und Nebel”) i Kajtelovoj razradi ove naredbe pet dana kasnije,trebalo je da bude zastra{ivanje. “Efikasno i trajno zastra{ivanje moèse posti}i samo smrtnim kaznama ili merema koje pripadnike i stano-vni{tvo drè u neizvesnosti o sudbini izvr{ilaca krivi~nih dela. U tu svr-hu sluì otpremanje u Nema~ku”.

Iako su za neka od najmasovnijih streljanja u Srbiji u jesen 1941.(Draginac, Kraljevo, Kragujevac) uzimani ljudi nasumice prikupljani ugradovima i selima, ve}ina ostalih egzekucija tokom okupacije izvr{ava-na je nad zato~enicima nema~kih logora. Mogu}nost gubljenja ìvota unema~kim odmazdama ili upu}uvanja u druge logore delovala je pora-zno kako na individualnopsiholo{kom (na same zato~enike logora i nji-hove najbliè), tako i na kolektivnopsiholo{kom nivou (na celokupnostanovni{tvo).

Usko povezan sa navedenim bio je drugi vid funkcije logora, eko-nomski. Bez pacifikacije, makar i putem terora, nije bila mogu}a ni ek-sploatacija ekonomskih potecijala, pri ~emu je prinudni rad zato~enikadobijao sve ve}i zna~aj.

@ivot u “Novom poretku” organizovanom u velikom delu Evro-pe pod dominacijom Velikonema~kog rajha, odvijao se velikim delom


166



unutar logorskih ìca ili u njihovoj senci. Sli~no je bilo i u okupiranojSrbiji premreènoj zatvorima i logorima, koji su sigurno bili personifi-kacija novouspostavljenog poretka i sistema vrednosti.

Jedno od klju~nih nere{enih pitanja, kada se razmatra sistem lo-gora u okupiranoj Srbiji, sigurno je broj zato~enika, kao i njihova struk-tura. Za neke logore postoje, na sre}u, verodostojni i relativno komple-tni istorijski izvori (na primer, evidencione knjige zato~enika Banji~koglogora), pri ~ijem kori{}enju mora da se upotrebi i odgovaraju}a meto-dologija. Najve}i broj istraìva~a oslonio se, neretko sasvim nekriti~ki,na rezultate do kojih je do{la Dràvna komisija za utvr|ivanje zlo~inaokupatora i njihovih pomaga~a neposredno posle II svetskog rata.

Rezultati do kojih je do{la Komisija, kao i njena bogata dokumen-tacija (na àlost, razbijena, nepotpuna i pohranjena u nekoliko arhiva),neosporno su izuzetno va`ni i moraju da budu osnova za svako istraì-vanje ove problematike. Me|utim, u skladu sa zahtevima istorijske nau-ke, rezultati Komisije moraju da budu podvrgnuti primerenoj kritici is-torijskih izvora, tim pre {to su u me|uvremenu postali dostupni mnoginovi, izuzetno va`ni, istorijski izvori. Strpljiva i sveobuhvatna analizasvih raspoloìvih izvora, i pored velikih praznina u arhivskim fondovi-

ma, danas dozvoljava izno{enje zaklju~aka sa visokim stepenom vero-dostojnosti. Istovremeno, pokazuje se da u rezultatima Komisije ima pu-no aproksimativnog i nesigurnog.

Kao primer za navedenu tvrdnju moè da se navede logor na Beo-gradskom sajmi{tu, koji je sigurno imao centralno mesto u nema~komsistemu logora u Srbiji (zajedno sa Banji~kim logorom), zatim u NDH ina celom evropskom jugoistoku. Stoga ovaj logor moè da posluì i kaoparadigma za problem o kojem je re~.

Prema rezultatima Dràvne komisije za utvr|ivanje zlo~ina, u ovajlogor od decembra 1941. do jula 1944. dovedeno je ukupno “90.000 do100.000” zato~enika, me|u njima i oko 7.000 Jevreja iz Srbije. Do ovogbroja Komisija je do{la isklju~ivo na osnovu izjava preìvelih zato~eni-ka, koje su tada prakti~no bile jedini izvor za utvr|ivanje broja dovede-nih zato~enika. Na isti na~in Komisija je do{la i do ukupnog broja zato-~enika koji su izgubili ìvot u ovom logoru. Do broja od “preko 40.000”`rtava, me|u kojima i “oko 7.000 Jevreja” Komisija je do{la uglavnom

na osnovu slobodnih procena u izjavama dvojice zato~enika i to upravoonih koji su navodili najve}e brojeve. Nisu uzete u obzir neke druge izjave, iako su se one upotpunjavale sa istorijskim izvorima vi{eg stepenaverodostojnosti, koje je Komisija imala na raspolaganju.

Pri utvr|ivanju ukupnog broja dovedenih zato~enika, Komisija jemorala da se osloni na izjave preìvelih (i pored sve nesigurnosti ove vr-


167



ste izvora), jer drugih izvora gotovo da i nije bilo. Me|utim, za utvr|iva-nje broja `rtava Komisija je imala na raspolaganju i druge, izuzetno po-uzdane, izvore. Dràvna komisija formirala je Anketnu komisiju za is-pitivanje zlo~ina u logoru na Sajmi{tu, koja je tokom nekoliko mesecirada krajem 1944. i prvih meseci 1945. prikupila ne samo ve}i broj iz-

java preìvelih zato~enika i drugih svedoka, nego je organizovala i ek-shumaciju `rtava ovog logora u Zemunu i na Beàniji. Tada su iskopaniostaci ukupno 10.100 `rtava. Ovaj broj morao je da bude osnova za ut-vr|ivanje ukupnog broja `rtava logora, a morale su da budu uzete u ob-zir i izjave grobara i jednog zemunskog lekara (dr û~kovi}a). Tim pre{to su se te izjave me|usobno u mnogo ~emu podudarale kao nezavisni

istorijski izvori i {to su, uglavnom, potvr|ivale rezultate ekshumacija.Brojevi od 90.000 do 100.000 dovedenih i preko 40.000 stradalih

zato~enika ponavljaju se u svim napisima, pa i u nau~nim radovima, oovom logoru, ponekad, istina, sa izvesnom rezervom. To traje do danas,iako su u me|uvremenu (1992. godine) objavljeni rezultati istraìvanjazasnovani na mnogobrojnim novim izvorima, uglavnom prvog reda, ko-

ji, sa visokim stepenom verodostojnosti, pruàju druga~iju sliku i o broju dovedenih i o broju stradalih zato~enika.

Pomenuto istraìvanje o Jevrejskom logoru Zemun, prvom logo-ru na Sajmi{tu, daje ne{to manje brojke `rtava od onih do kojih je do{laDràvna komisija: utvr|eno je da je bilo pribli`no 6.320 `rtava ovog lo-gora, a ne 7.000. Me|utim, rezultati o Prihvatnom logoru Zemun, dru-gom logoru na Sajmi{tu, drasti~no se razlikuju od brojki koje je utvrdi-la Komisija. Oni su pribli`no tri puta manji i za broj dovedenih i za brojstradalih zato~enika.

Od po~etka maja 1942. do kraja jula 1944. u Prihvatni logor Ze-

mun dovedeno je ukupno ne{to manje od 32.000 (31.972) zato~enika.Od ovog broja u samom logoru, ili neposredno posle odvo|enja iz logo-ra, ̀ ivot je izgubilo ukupno 10.636 zato~enika, odnosno jedna tre}ina odbroja dovedenih, ili prose~no 13 `rtava na dan. U “filijalama” logora naSajmi{tu (logoru Organizacije “Tot” na U{}u i na adi Ostrovo) ìvot jeizgubilo ukupno 2.248 zato~enika. Ako i njih pribrojimo ukupnom bro-

ju, zna~i da je ukupan broj `rtava Prihvatnog logora Zemun 12.884. Zbogstanja istorijskih izvora, ove brojke treba smatrati pribli`nom donjom

granicom broja dovedenih i stradalih zato~enika. Me|utim, ove brojkeimaju mnogo vi{i stepen verodostojnosti od aproksimacija Dràvne ko-misije za utvr|ivanje zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a, koja je o~i-gledno nastojala da uve}a brojeve i dovedenih i stradalih zato~enika.

Detaljniji pokazatelji o strukturi zato~enika mogu tako|e da se ut-vrde sa relativno visokim stepenom verodostojnosti. Naime, broj zato-


168



~enika o kojima u izvorima postoje detaljniji podaci dozvoljava da gatretiramo kao reprezentativni uzorak.

Pokazuje se da pa`ljiva i strpljiva istraìvanja mogu i na ovom po-lju da daju vredne istoriografske rezultate. Ona ukazuju na potrebu, ustvari imperativ, jedinstvenog i sveobuhvatnog pristupa ovom problemui to ne samo za potrebe nauke, nego i zbog civilizacijskog duga i obave-ze. Ukoliko je to mogu}e, moraju da se identifikuju sva lica dovo|ena ulogore, da se utvrde bar osnovni podaci o njima, ili bar veli~ina grupe ukojoj je zato~enik doveden, kao i datum interniranja. Postoji, naime, opa-snost da se brojevi zato~enika uve}avaju, jer su ista lica prolazila krozdva ili vi{e logora. Uz to, iako je to bilo kretanje u jednom smeru, bilo

je i primera vra}anja istih lica ili grupa u logor u kojem su ve} bili zato-~eni. Ovo, ujedno, ukazuje i na odre|ene specifi~nosti metodologije is-traìvanja ove problematike, koja nije do kraja definisana.

U pitanju je naj~e{}e bilo vra}anje radno nesposobnih (bolesnih iiscrpljenih) zato~enika sa prisilnog rada u logor na Beogradskom saj-mi{tu. Jedna takva grupa od 69 zato~enika vra}ena je kao bolesna izRajha 16. februara 1943. u logor na Sajmi{tu, odakle je bila upu}ena naprisilni rad. Posle tri dana oni su (bez jednog maloletnog zato~enika)

odvedeni u Jajince i streljani “u okviru mera odmazde”.Zbog veza sa hrvatskim koncentracionim logorima, a kasnije i sanema~kim logorima u NDH, ovakvim jedinstvenim pristupom obradinema~kih logora u Srbiji morali bi, bar delimi~no, da budu obuhva}enii ovi logori. Oni i ina~e ~ekaju svoje istraìva~e.

Svi ovi poslovi sigurno nadilaze snage pojedinih istraìva~a i nji-hovog nau~nog interesovanja. Sem nau~nog, to su, bez sumnje, poslovii od nacionalnog zna~aja, pa ih tako treba i organizovati. Narodi sa sli-~nom sudbinom to su odavno shvatili i u skladu sa tim prema njima se iodnose. O tome mora da se razmi{lja kao o dugu prema precima, ali iprema potomcima.

Literatura:

Sima Begovi}, Logor Banjica 1941-1944, knj. I-II, Beograd 1989.Martin Broszat, Helmut Krausnick, Anatomie des SS-Staates, Band

2, Muenchen 1982.

Christopher R. Browning, The Final Solution in Serbia. The Semlin Judenlager. A Case Study, Yad Vashem Studies, XV, Jerusalem 1983.Dimension des Volkermords. Die Zahl der juedischen Opfer des

Nationalsozialismus, herausgegeben von Wolfgang Benz, Muenchen 1991.Venceslav Gli{i}, Teror i zlo~ini nacisti~ke Nema~ke u Srbiji 1941-

1944, Beograd 1970.


169



Stanoje Filipovi}, Logori u [apcu, Novi Sad 1967.Ulrih Herbert, Geschichte der Auslanderbeschaftigung in Deutsc-

hland 1880 bis 1980. Saisonarbeiter, Zwangsarbeiter, Gastarbeiter, Ber-lin-Bonn 1986.Raul Hilberg, Die Vernichtung der europaeischen Juden, Band 2,

Frankfurt am Main 1990.Fikreta Jeli}-Buti}, Usta{e i Nezavisna Dr`ava Hrvatska 1941-1945,

Zagreb 1977.Eugen Kogon, Dr`ava SS-a. Sistem njema~kih koncentracionih lo-

gora, Zagreb 1982.

Milan Koljanin, Nema~ki logor na Beogradskom sajmi{tu 1941-1944, Beograd 1992.Milo{ Krsti}, Nepokorena mladost. Koncentracioni logor u Sme-

derevskoj Palanci 1942-1944, Beograd 1981.Evelyn Le Chene, “Yugoslavs in Nazi concentration camps” , in:

The Third Reich and Yugoslavia 1933-1945, Belgrade 1977.Walter Manoschek, “Serbien ist judenfrei”. Militarische Besatzung-

spolitik und Judenvernichtung in Serbien 1941/42, Muenchen 1993.

Antun Mileti}, Koncentracioni logor Jasenovac 1941-1945. Doku-menta, knj. I-III, Beograd-Jasenovac 1986, 1987.Miodrag Mili}, Jugosloveni u Koncentracionom logoru Mauthau-

zen, Beograd 1992.Miroslav Milovanovi}, Nema~ki koncentracioni logor na Crvenom

krstu u Ni{u i streljanja na Bubnju, Beograd-Ni{ 1983.Tomislav Paji}, Prinudni rad i otpor u logorima Borskog rudnika

1941 1944, Beograd 1989.

Slavko Pe{i}, Jugosloveni u nema~kim logorima u Gr~koj , Beograd1989.Branko Petranovi}, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beo-

grad 1992.Milan Ristovi}, Nema~ki “novi poredak” i Jugoisto~na Evropa 1940/

41-1944/45. Planovi o budu}nosti i praksa, Beograd 1991.Ja{a Romano, Jevreji Jugoslavije 1941-1945. @rtve genocida i u~e-

snici NOR, Beograd 1980.

Karl-Heinz Schlarp, Wirtschaft und Besatzung in Serbien 1941-1944. Ein Beitrag zur nationalsozialistischen Wirtschaftspolitik in Sudost-europa, Stuttgart 1986.

Holm Sundhaussen, Wirtschaftsgeschichte Kroatiens im nationalsozialistischen Grossraum 1941-1945. Das Scheltern einer Ausbeutungs- strategie, Stuttgart 1983.


170



Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodila~kom ratunaroda Jugoslavije, tomovi I, II, IV, V, XII, XIII i XIV, Beograd v. g.

Zlo~ini na jugoslovenskim prostorima u Prvom i Drugom svetskomratu. Zbornik dokumenata, tom I, Zlo~ini Nezavisne Dr`ave Hrvatske1941-1945, knj. 1, odgovorni urednik dr Slavko Vuk~evi}, Beograd 1993.

Zlo~ini fa{isti~kih okupatora i njihovih pomaga~a protiv Jevreja u Jugoslaviji, urednik dr Zdenko Levental, Beograd 1952.

Nikola @ivkovi}, Ratna {teta koju je Nema~ka u~inila Jugoslavijiu Drugom svetskom ratu, Beograd 1975.

Nikola @ivkovi}, Jugosloveni u fa{isti~kim logorima u II svetskomratu, Vojnoistorijski glasnik, 1 (1995).

Tomislav @ugi}, Miodrag Mili}, Jugosloveni u Koncentracionomlogoru Au{vic 1941-1945, Beograd 1989.

Milan Koljanin

REPRESSION AS A SYSTEM – CAMPS IN THE

OCCUPIED SERBIA 1941-1945.

Summary

German camps in the occupied Serbia were the backbone of the repre-ssive system of occupation. The creation of the network of camps begun afterthe attack of the Third Reich on the USSR, and was largely completed in July1942. It included five main camps, two of which in Belgrade (Banjica and Saj-mi{te), than in Ni{, [abac, and Veliki Be~kerek. The basic intent of camps wasisolation, torture and (or) extermination of real and potential opponents, as wellas ethnicities (Jews and partially Roma). Prisoners based a pool of hostages usedfor mass retaliations for losses in fight against the uprising. They were also a po-

ol of workforce. Starting from May 1942. German camps in Serbia were conne-cted with the Croatian concentration camps. The camp in Belgrade sajmi{te wasa central German camp in Serbia and also in Southeastern Europe. Camps inthe occupied Serbia should not be called concentration camps, as they played arole of a subsystem in the European system of German camps (work camps, con-centration camps and death camps). The issue of number and structure of theinmates of German camps in Serbia was not resolved so far and calls for a sys-tematic and thorough reassessment.

Key words: Repression, camps, Serbia, Second World War.


171

logori u okupiranoj srbiji

Documents