internet u srbiji

INTERNET U SRBIJI

Petković Marko ŽE080270

Sadržaj

Ovaj rad objašnjava osnovne pojmove o internetu, istoriju kao i njegovu primenu.Prikazuje nam uticaj i značaj interneta u svakodnevnom životu. Internet tehnologije danas predstavljaju najefikasniju podršku razvoju informacionog društva, ali i nezamenjiv, ako ne i presudan faktor ekonomskog rasta i napretka jedne zemlje. Razvoj informacionih tehnologija omogućio je interaktivno obrazovanje na daljinu. Masovna primena Interneta neminovno bi dovela i do porasta novih poslovnih aktivnosti, a time i do osnivanja novih preduzeća i proširivanja delatnosti u postojećima. Omogućavanje masovnog pristupa Internetu donekle bi ublažilo i problem neujednačenog razvoja regiona u Srbiji.

Ključne rečiInternet, Masovna primena interneta, Internet tehnologije

Elektronsko poslovanje Petković Marko ŽE080270

1.Uvod

Internet predstavlja svetsku računarsku mrežu, ili mrežu svih mreža koje slobodnorazmenjuju informacije. Raznovrsni računari se mogu priključiti na mrežu a najveći deonjegovih usluga je besplatan. Internet predstavlja novu komunikacionu tehnologiju koja nudi veliki broj raznovrsnih mogućnosti, od kojih su najpopularnije: • elektronska pošta je mogućnost razmenjivanja pošte sa svim ljudima koji su priključeni na mrežu. Prednost u odnosu na zemaljsku poštu je brzina kojom pošta stiže do odredišta, jednostavnost s kojom se ista poruka šalje na više adresa, mogućnosti uključivanja različitih sadržaja u poruku, itd. U vezi se elektronskom poštom su liste za slanje pošte ili diskusione liste koje omogućavaju razmenjivanje poruka među ljudima koje vezuje neko zajedničko interesovanje.• svetom raširena mreža ili World Wide Web (skraćeno WWW ili 3W) predstavlja skup međusobno povezanih stanica (engl. site) koje se nalaze razasute po celom svetu. Svaka stanica predstavlja jedan hipertekstualni i multimedijalni dokument koji se lako može kreirati i pregledati uz pomoć odgovarajućeg softvera (najpoznatiji su Netscape Navigator, Mosaic, Opera i Internet Explorer). Hipertekstualne veze se podjednako lako mogu uspostavljati između delova dokumenta na istoj stanici kao i delova na veoma udaljenim stanicama;• pronalaženje informacija omogućava da se u ovom mnoštvu informacija koje se nalaze na mreži a koje obuhvataju telefonske imenike, programe studija na univerzitetu,kataloge izdavača, bibliotečke kataloge i mnoge druge stvari pronađe informacija koja je u određenom trenutku nekome potrebne. Mnoge alatke su na raspolaganju koje olakšavaju pronalaženje informacija, kao što su Archie, Veronica, mašine zapretraživanje kao Google isl;• oglasne table podržava sistem Usenet koji predstavlja jednu ogromnu,raspodeljenu i neposredno dostupnu oglasnu tablu kojom dnevno protiče mnoštvo poruku iz više desetina hiljada raznih tematskih grupa koje obuhvataju stručna interesovanja, hobije, političke rasprave, isl.• igre i ćaskanja sa ljudima širom sveta. Internetovo štafetno ćaskanje (engl.Internet Relay Chat) omogućava da vodite razgovore sa drugim ljudima ma gde se oni nalazili.

2.Istorija

Istorija Interneta se sagledava kroz četiri različita aspekta. Tu je,pre svega, tehnološka evolucija koja je otpočela raznim istraživanjima vezanim za prebacivanje paketa i ARPANET-om. Uz nju je i aspekt upravljanja globalnom i kompleksnom infrastrukturom i aspekt njene operativnosti. Zatim, tu je i socijalni aspekt čiji rezultat je široko društvo “internauta” koji zajedno rade na kreiranju i usavršavanju tehnologije. Ne treba zanemariti ni komercijalni aspekt čiji je rezultat izuzetno efikasan prenos rezultata istraživanja u široko rasprostranjenu i dostupnu infrastrukturu.Internet je danas široko raširena informaciona infrastruktura. Njen uticaj se ne zaustavlja samo na tehničkom domenu računarskih komunikacija već se prostire kroz celo društvo koje se kreće ka sve većem korišćenju on-line alata da bi se ostvarila elektronska trgovina, pribavljanje informacija i funkcionisanje društva u celini. Istorija Interneta počinje 1961.

1


godine sa teorijom paketnog prebacivanja. Te godine je Leonard Kleinrock iz MIT-a objavio prvi rad na tu temu u kome obrazlaže teoretske mogućnosti računarskog komuniciranja korišćenjem paketa umesto klasičnih kola. Godine 1965. prvi put su povezana dva računara, jedan u Masačusetsu a drugi u Kaliforniji korišćenjem spore telefonske linije na biranje. Tako je nastala prva mreže širokog područja — WAN — ma koliko imala ograničene mogućnosti. Eksperiment je pokazao da računari koji rade u raspodeljenom vremenu mogu lepo da rade zajedno, da po potrebi izvršavaju programe i pretražuju podatke na udaljenoj mašini, ali da je telefonski sistem zasnovan na uspostavljanju kola potpuno neadekvatan te je potreba zauvođenjem sistema sa paketnim prebacivanjem potvrđena. Rad na ustanovljavanju mreže ARPANET je počeo 1966. godine. Razvoj jefinansirala DARPA (engl. Defense Advanced Research Projects Administration), ogranak Ministarstva odbrane SAD-a koji je zadužen za raspodelu sredstava. Oduvek se smatralo,premda nije javno rečeno, da je interes za stvaranjem ovakve mreže ležao u izgradnji mreže koja može da izdrži eventualni nuklearni rat. Sami realizatori mreže priznaju da je kao rezultat dobijena robusna i otporna mreža koja je u stanju da podnese i gubitak velikog dela mrežne infrastrukture.Kao prvi čvor u ARPANET-u izabran je računar u University of California at Los Angeles (UCLA) a kao drugi računar u Stanford Research Institute (SRI). Istraživači iz SRI bavili su se pitanjima iz oblasti veštačke inteligencije, pre svega kroz razvoj sistema NLS (engl. Natural Language System) koji je bio prototip hipertekstualnog sistema).Mreži su se uskoro priključila još dva čvora, University of California at Santa Barbara (UCSB) i University of Utah. Na oba univerziteta radilo se na razvoju aplikacija koje su vezane za vizuelizaciju na mreži (prikaz matematičkih funkcija, 3D grafiku). Na SRI jeorganizovan Network Information Center koji je bio zadužen za obavljanje funkcija kao što su održavanje tabela imena hostova i mapiranje adresa. U narednim godinama računari su se ubrzano priključivali ARPANET-u, a posaose nastavljao na izradi funkcionalno kompletnog host-to-host protokola --- to je NCP (engl. Network Control Protocol). Time je omogućen razvoj mrežnih aplikacija. Prva aplikacija koja je vremenom postigla veliku popularnost je e-mail, ili elektronska pošta, lansirana 1972. godine. Originalni ARPANET je vremenom prerastao u Internet. Internet se zasniva na novoj ideji da će postojati više nezavisnih mreža od kojih svaka može biti proizvoljno dizajnirana, dok je ARPANET predviđao postojanje jedne mreže. Ključna ideja na kojojse zasniva Internet je otvorena arhitektura umrežavanja u kojoj se individualne mreže mogu dizajnirati i razvijati nezavisno, a svaka može da ima sopstveni interfejs koji nudi korisnicima i drugim mrežama. Svaka mreža može da se razvija nezavisno, u skladu sa specifičnim zahtevima okruženja I korisnika mreže. Ne postoje ograničenja na tip mreže koja se može uključiti niti na njenu geografsku rasprostranjenost. NCP nije mogao da adresira mreže i mašine koje su izvan ARPANET-a. Stoga je morao da se načini noviprotokol TCP/IP.Za nastanak TCP/IP-a najznačajnija su sledeća četiri pravila: • Svaka zasebna mreža postoji za sebe i ne treba tražiti nikakve unutrašnje promenemreže da bi se ona priključila Internetu; • Komunikacija treba da se obavlja po principu najveće efikasnosti. Na primer, ako paket ne stigne do konačne destinacije, treba ga ponovo poslati iz izvorne tačke;

2


• Za povezivanje mreža koriste se crne kutije, koje se zovu vratnice ili ruteri. Unjima se nikakve informacije ne zadržavaju o individualnim protoku paketa. Na taj načinsu one jednostavne i ne zahtevaju komplikovane procedure oporavka od različitih vrsta grešaka. • Na Internetu ne postoji globalna kontrola operativnosti.Osim ovoga, TCP/IP pokriva i: • Interfejs ka različitim operativnim sistemima; • Globalno adresiranje; • Funkcije vratnica koje omogućavaju adekvatno prosleđivanje paketa iinterpretiranje IP zaglavlja, po potrebi razbijanje paketa u manje delove, itd. • Provera grešaka na krajevima, ponovno spajanje paketa, otkrivanje duplikata, itd.U trenutku nastanka TCP/IP-a, Ethernet (ili pasivno emitovanje) se već razvija uXerox Parc-u ali razvoj LAN-a (mreža lokalnog područja) koji je usledio u narednimgodinama tada se još nije predviđao, kao ni široko korišćenje PC-a i radnih stanica. U početku se predviđalo postojanje više rasprostranjenih mreža tipa ARPANET. Stoga je IP adresa bila 32-bitna u kojoj je prvih 8 bitova bilo odvojeno za adresu mreže, a preostali 24 za adresu mašine na mreži. Time se predviđalo najviše 28=256 mreža u budućnosti, a svaka od njih je mogla da ima 224 računara. Ova odluka je morala da se preispitana u kasnim 70-tim godinama kada je došlo do naglog širenja LAN-ova.Od operativnih sistema, UNIX je prvi ugradio TCP/IP. Ugradnja ovog protokola je neophodnost koja se nameće u razvoju softvera hosta. Sam ARPANET je 1.1.1983.prešao sa NCP na TCP/IP --- svi računari su istog dana prešli na novi protokol. U istovreme je ARPANET podeljen na dva dela: vojni deo MILNET i deo koji podržava istraživanje ARPANET, koji je 1990. godine integrisan u mrežu NSFnet. Najvažnija motivacija za nastanak ARPANET-a i Interneta je deljenje resursa: u tom trenutku, u periodu od 1972. do 1974. godine, se pre svega mislilo na transfer datoteka (FTP) i udaljeno prijavljivanje (Telnet) ali je ipak e-mail, čiji je format specifikovan 1977. godine ostvario najširi uticaj od svih inovacija u ovom periodu. Za Internet je ključno da on nije dizajniran za samo jednu aplikaciju već je on jedna opšta infrastruktura nad kojom će se rađati nove aplikacije (što je kasnije potvrđeno nastankomWWW 1993. godine).Početkom 1980. godine došlo je do naglog širenja LAN-ova, upotrebe PC-a i radnih stanica. Tako je danas Ethernet tehnologija koja podržava rad lokalnih mreža dominantna mrežna tehnologija na Internetu, a PC su dominantni računari na Internetu. Kao rezultat rasta Interneta došlo je do još jedne velike promene. Hostovi su dobili imena tako da više nije neophodno da se pamte numeričke adrese. Na početku, dok je broj hostova bio ograničen, bilo je moguće da se održava jedna tabela svih hostova, njihovih imena i adresa. Sa pojavom velikog broja nezavisnih mreža — LAN-ova — održavanje jedne tabele hostova više nije moguće, pa je uveden Domain Name Serverkoji podržava distributivan mehanizam za razrešavanje hijerarhijskih imena hostova. U to vreme (osamdesete godine XX veka) razvijale su se u SAD-u i druge mreže. Na primer, SPAN koju je razvila NASA za potrebe svemirskih istraživanja, CSNET za potrebe računarskih istraživanja, na univerzitetima i u industriji, USENET (Unix Users Network, 1979) koja je okupljala računare koji koriste UNIX operativni sistem i BITNET (Because It’s Time Network, 1981, Univerzitet u Njujorku) koja je povezivala velike računare po univerzitetima u SAD. Ove mreže, sa izuzetkom BITNET-a i USENET-a

3


bile su namenske, za ograničenu populaciju naučnika, bez namere da budu među sobom kompatibilne. Britanska mreža JANET (1984) i američka mreža NSFNET (1985) (National Science Foundation, skraćeno NSF) su eksplicitno najavile nameru da služe celokupnu visoko-školsku populaciju bez obzira na disciplinu kojom se bave. U stvari,uslov da neki američki univerzitet dobije sredstva od NSF za priključenje Internetu bio je da ”... veza mora biti dostupna svim kvalifikovanim korisnicima na univerzitetu...”.U narednom periodu, do 1995. godine, savezna vlada SAD-a je pokrivala deo troškova zajedničke infrastrukture, kakve su, na primer, transokeanske veze. U isto vreme, od 1994. godine, NSF je ohrabrivao svoje regionalne (inicijalno akademske) mreže da traže komercijalne, neakademske korisnike i da na taj način proširuju svoje kapacitete da bi ih uslužili, a time se smanjuje cena korišćenja Interneta za sve. S druge strane, za kičmu NSFNET je ustanovljena politika da je njeno korišćenje dozvoljeno samo za istraživanje i razvoj, to jest na NSFNET se nisu mogle priključivati komercijalnemreže. Uključivanje ekonomije na regionalnom nivou a njeno isključivanje na državnom nivou stimulisalo je razvoj nezavisnih, privatnim sredstvima podržanih komercijalnih mreža. Tako je 1995. godine prestala finansijska podrška NSFNET-u. Izvan SAD mreže su se takođe razvijale. Tako je, na primer, u VelikojBritaniji nastala mreža JANET koja je povezivala akademske zajednice ikoja i danas postoji. U Nemačkoj je postojala DFN mreža. U Francuskojje velikog uspeha imala mreža Minitel. U Evropi je 1984 počela izgradnja EARN mreže (skraćeno od European Academic and Research Network) koja je sledila koncept povezivanja malog broja velikih mreža. Ova mreža je 1990. godine uključivala 35 zemalja (mnoge i izvan Evrope), povezivala je 950 računara i preko 600 institucija.Većina povezanih računara bili su IBM računari (40%) i DEC računari (40%). Odservisa, ona je obezbeđivala: • transfer datoteka proizvoljnog tipa; • elektronsku poštu; • Razmenu interaktivnih poruka; • Deljenje računarskih resursa; • Pristup udaljenim bazama podataka i bibliotekama.

Jugoslavija se uključila u mrežu EARN praktično 1989 godine. Prvi računar koji jeuključen u mrežu bio je računar Republičkog zavoda za statistiku sa kojim je tadašnji PMF imao ugovor o saradnji i čije je računarske resurse koristio. Povezani računar bio je proizvod firme IBM. Širenje lokalne mreže se dosta sporo razvijalo, a posledice toga prisutne su i danas.

3.Internet u srbiji

Internet tehnologije danas predstavljaju najefikasniju podršku razvoju informacionog društva ali i nezamenjiv, ako ne i presudan faktor ekonomskog rasta i napretka jedne zemlje. Internet u tadasnjoj Jugoslaviji (Srbiji) pojavio se u februaru 1996. godine kada je nacionalna akademska mreža preko provajdera BeoTelNet-a spojena na Internet. Svi internet servisi postaju dostupni korisnicima u Jugoslaviji, ali su ipak bili ograničeni na akademski krug. Iste godine počinju s radom prvi domaći komercijalni

4


provajderi čime se dostupnost interneta proširuje i na neakademski deo Srbije odnosno postaje dostupan svim korisnicima. Dobro vreme za Internet u Srbiji započelo je 2006. godine, od kada je njegova primena u domaćinstvima rasla po godišnjoj stopi od 34% , a broj domaćinstava koja koriste Internet za dve godine uvećan sa 500.000 na 800.000. Loša vest stigla je prošle godine, kada je takav trend zaustavljen i godišnja stopa rasta sa 43% u 2007. godini pala na 26% u 2008. godini. Time se broj korisnika Interneta u Srbiji sveo na 32% ukupnog stanovništva, što je slično situaciji u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, ali ispod nivoa u Sloveniji, Hrvatskoj i Makedoniji. Dalji rast primene Interneta ugrožen je pre svega ograničenjima u infrastrukturi fiksne telefonije, što je posledica monopola Telekoma Srbije, koji usled nedostatka konkurencije nije izložen pritisku da poboljša kvalitet i smanji cene.Ulaganja u infrastrukturu iziskuju visoke troškove, te će u situaciji ekonomske krize verovatno biti usporena. Stoga bi se sledeći talas rasta primene Interneta mogao zasnivati na tehnologijama za bežični pristup, posebno u ruralnim područjima. Iako su brzine preuzimanja sadržaja u ovakvim tehnologijama ograničene u odnosu na fiksnu infrastrukturu, prednosti su u nižim troškovima izgradnje, kraćem vremenu uvođenja i prihvatljivijim cenama za korisnike.

Internet se koristi u 41.2 odsto domaćinstava u Srbiji (44.4% korisnika koristilo Internet u poslednjih godinu dana), a 31 odsto domaćinstava ima širokopojasni Internet (Internet brzina preko 128 kb/s). 83.8 odsto domaćinstava sa prihodom u domaćinstvu od preko 600 EUR ima pristup Internetu (56.3% od 300 – 600 EUR po domaćinstvu). 51 odsto domaćinstava ima pristup Internetu u urbanim krajevima, a 27.2 odsto domaćinstava ima pristup Internetu u ruralnim krajevima.

Grafikon 1. Domaćinstva koja poseduju Internet prema prihodu1

1 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji

5


Grafikon 2. Internet u domaćinstvima2

U Srbiji je 42,2% lica koristilo Internet u poslednja tri meseca što je za 1,1% veći broj (oko 40 000 lica) u odnosu na 2010. godinu, dok čak 53% ispitanika nikad nije koristilo Internet.

Grafikon 3. Korišćenje Interneta3

2 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji3 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/

6

http://media.elektronskoposlovanje.rs/2011/09/4.jpg


Grafikon 4. Udeo korisnika Interneta prema obrazovanju4

91,8% Internet populacije od 16 do 24 godine starosti ima nalog na društvenim mrežama (Facebook, Twitter).

Grafikon 5. Tipovi korišćenja Interneta u privatne svrhe5

Kada je reč o elektronskom poslovanju, zanimljivo je istaći da 81,9% korisnika Interneta nikada nije kupovalo ili poručivalo robu ili usluge putem Interneta. U odnosu na

4 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/5 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/

7




2010. godinu, broj lica koja su kupovala ili poručivala robu/usluge putem Interneta povećao se za nešto više od 100 000 i iznosi preko 380 000 lica.

Grafikon 6. Kupovina i naručivanje robe/usluga putem Interneta6

Najveći broj korisnika putem Interneta kupuje/naručuje dobra za domaćinstvo (29,2%), elektronsku opremu (23,8%) i odeću i sportske proizvode (21,2%), za razliku od prošle godine kad je na prvom mestu bilo naručivanje i kupovina knjiga online sa 23,9%.

6 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/8




Grafikon 7. Vrsta robe/usluge koje su su se poručivale putem Interneta7

3.1Elektronska trgovina

Tokom 2010. godine 32,5% preduzeća koja imaju Internet priključak naručivalo je proizvode/usluge putem Interneta, što čini povećanje od 9,2% u odnosu na 2009. godinu a 10,1% u odnosu na 2008. godinu.

Kada se pogleda struktura preduzeća prema veličini, dobijaju se sledeći rezultati:

41,4% od velikih preduzeća naručivalo je proizvode/usluge putem Interneta 48,6% od srednjih preduzeća naručivalo je proizvode/usluge putem Interneta 27,9% od malih preduzeća naručivalo je proizvode/usluge putem Interneta

Grafikon 8. Procenat kompanija koje su poručivale proizvode ili usluge putem Interneta8

Rezultati istraživanja pokazuju da je samo 20,7% preduzeća koja imaju Internet priključak tokom 2010. primalo porudžbine (izuzev e-mail porudžbina) putem Interneta, što čini povećanje od 0,7% u odnosu na 2009. godinu a 0,8% u odnosu na 2008. godinu.

7 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/8 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/

9



Grafikon 9. Procenat kompanija koje su primale porudžbine putem Interneta9

4.Internet i obrazovanje

Pošto Pedagoško društvo Srbije predstavlja strukovnu organizaciju pedagoga čija je osnovna delatnost vaspitanje i obrazovanje, poseban osvrt ćemo dati problemu odnosa Interneta i vaspitno-obrazovne prakse. Novo informatičko doba podrazumeva razvoj i transformaciju svih oblasti društva, naravno i oblast obrazovanja. Rast količine informacija sa jedne strane, i načini na koje savremeni čovek dolazi do njih sa druge, u potpunosti menja koncepte tradicionalnog obrazovanja. Akcenat se više ne stavlja na usvajanje znanja - iz prostog razloga što kvantitet tih znanja progresivno raste, već se ide na razvoj ličnosti koja će biti sposobna da dođe do informacije različitim kanalima i da te informacije implementira u praktičnom delovanju. Iz ovih razloga sve više se pokušavaju pronaći nove metode i oblici obrazovanja koje će učenika postaviti u centralni deo tog procesa, gde će se voditi računa o njegovim potrebama i interesovanjima i gde će njegova aktivnost u procesu nastave izbiti u prvi plan. Klasični pristup nastavi pokazuje sve više nedostataka i ne uspeva da ide u korak sa ostalim oblastima društva, pre svega ekonomijom, što za rezultat - produkt takvog obrazovnog procesa ima ličnost nespremnu na izazove i zahteve modernog društva.

9 http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/10



Koncept permanentnog ''doživotnog'' obrazovanja poznat je i od ranije, ali nikad kao sad nije imao takvu težinu i značaj. Potreba za stručnim usavršavanjem postaje imperativ u današnjim uslovima i ogleda se kroz potrebu za sticanjem novih znanja u struci, ali i sticanjem informatičke pismenosti koja predstavlja osnov za dalje usavršavanje.Kada govorimo o primeni informacionih sistema u obrazovanju, razlikujemo tri osnovna koncepta:

1. sticanje informatičke pismenosti,2. upotreba računara kao sredstva za rad i3. računar kao učitelj.

Znači, prvi korak ka informatičkom društvu, a u okvirima danjašnjeg obrazovnog sistema, bila bi obuka nastavnog kadra za rad na računaru. Drugi korak bi predstavljao upotrebu informatičkih resursa (računara, baza podataka, računarskog obrazovnog softvera, Interneta...) i njihovu implementaciju u nastavni proces kao i razvoj korišćenje obrazovnih tutorskih sistema koji bi predstavljali dopunu ili čak zamenu klasičnim vidovima i metodama obrazovanja.

5.eLearning- obrazovanje na daljinu

Kada govorimo o mogućnostima sinteze obrazovnih metoda i strategija sa savremenim informacionim tehnologijama sve više nam se nameće koncept obrazovanja na daljinu putem Interneta. Početak obrazovanja na daljinu, na akademskom nivou, dogodio se u SAD krajem 19 veka, kada je pokrenuta inicijativa za obrazovanje putem dopisnih medija. Već početkom 20. veka pažnja je usmerena na kreiranje novih pedagoških modela za dopisne studije, kao i ka standardima kvaliteta za njihovo sprovođenje. Razvoj informacionih tehnologija omogućio je interaktivno obrazovanje na daljinu upotrebom posebno dizajniranog obrazovnog softvera (eng. courseware). Poseban napredak u korišćenju računara u obrazovne svrhe ostvario se uvođenjem novih multimedijalnih tehnologija, a svojevrsna tehnološka i pedagoška revolucija u obrazovanju na daljinu nastupila je sa razvojem World Wide Weba. U početku, pod obrazovanjem na daljinu putem Interneta, podrazumevlo se jednostavno prebacivanje nastavnog materijala ONLINE, gde bi bilo dostupno polaznicima kurseva, tečajeva. Razvojem Interneta, računarskog obrazovnog softvera ali i razvojem novih didaktičkih principa i metoda koje su prilagođavane novoj nastavnoj sredini i uvažavanjem pedagoških i psiholoških principa vođenja nastave, obrazovanje putem Interneta se podiže na viši nivo. Sada se iz didaktike već izdvajaju i stvaraju specifične metodike obrazovanja na daljinu, nastaju novi i kompleksni LCMS (Learning Content Managment System). Iako eLearning nije zastupljen u značajnoj meri u našem neposrednom okruženju, neki početni pokušaji u implementaciji ovakve vrste obrazovanja, razvoj Internet infrastrukture kod nas i prvenstveno uočavanjem potrebe za alternativnim načinima obrazovanja predstavljaju kamen temeljac budućnosti ovog vida obrazovanja. Pedagoško društvo Srbije je uvek bilo nosilac novih ideja obrazovanja, a implementacija obrazovanja na daljinu putem Interneta je naš budući zadatak i jedan od prioriteta u budućem delovanju.

6.Sigurnost računara

11


Sigurnost je uvek bila važno pitanje u računarstvu, pre svega zato što je glavna vrednost sadržana u informacijama, nije fizičke prirode, pa se podaci mogu lakše potajno ukrasti, a komunikacije se mogu lako tajno presresti – pošto se podaci mogu lako iskopirati ostavljajući originalne podatke netaknutim. Sigurnost je važna za svaki sistem, ali postaje sve važnija sa širenjem Web-a, kako geografski tako i njegovo prodiranje u sve sfere života, a posebno pošto se sve više koristi za novčane transakcije.Da bi se pokazalo kako je to važno pitanje pogledajmo sledeće podatke:Istraživačka firma Computer Economics procenjuje da je šteta od virusa, crva i trojanskihkonja bila 2001. godine 13.2 milijarde dolara (dobro je, ipak, što je to smanjenje u odnosuna 2000. godinu kada je šteta bila 17.1 milijardu dolara). Ako se pogleda e-trgovina, u2000. ostvarena je prevarom šteta od ukupno 1.6 milijardi dolara.Sigurnost računara ima šest aspekata: • Privatnost neautorizovane strane ne mogu ustanove šta radite niti sa kimekomunicirate • Poverljivost Poruke ne može da prisluškuje niko sa strane • Integritet Porukama se garantuje celovitost (niko sa njima neće petljati) • Autorizacija Identitet pošiljaoca i primaoca se garantuje • priznavanje Ni jedna strana ne može da porekne da se neka transakcija odigrala • Dostupnost neautorizovane strane ne mogu da prekinu servis ili da ga odbiju.Politika sigurnosti računara mora da vodi računa o svim ovim aspektima i da ihkombinuje sa fizičkom sigurnošću.6.1Kako se gusari?Računarsko gusarenje je složena disciplina koja se stalno menja. Cilj računarskih gusaraje da ugroze sigurnost računarskog sistema na kome nisu autorizovani, a motivisani sukomercijalno (recimo, industrijska špijunaža), moralno, a često to rade iz čiste zabave iizazova. Uobičajeni oblici napada su:6.2Maskiranje IP/DNSOdnosi se na gusare koji se maskiraju koristeći neki legalnu IP adresu ili DNS adresu dabi ostvarili neautorizovani pristup.6.3Virusi/trojanski konji/logičke bombe/crviOva klasa napada odnosi se na ubacivanje štetnog koda u sistem. Virusi su kod kojiuništava računar na koji se instalira, trojanski konji su virusi koji su sakriveni u nekomvaljanom programu, logičke bombe su virusi koji spavaju i koje pokreće ispunjavanjenekog logičkog uslova (npr. Da Vinčijev rođendan). Crvi se umnožavaju, ali neuništavaju sistem – oni uništavaju funkcionalnost mreže jer smanjuju njenu propusnumoć zbog svojih potreba za umnožavanjem. Viruse je, baš kao i biološke viruse teškozaustaviti, jer im nikakav proces ni program nisu nadređeni, već se ispravno distribuiraju.Dodatna poteškoća je da s vremenom mutiraju, tako da jednostavne tehnike sravnjivanjaobrazaca ne mogu da ih otkriju.Uskraćivanje servisaOdnosi se na vandalske napade čiji cilj nije da ostvare neautorizovan pristup već da ošteteili okupiraju sistem tako da autorizovani korisnici ne mogu da mu pristupe jer je sistemzauzet odbijanjem napada.

12


6.4UhođenjeNezakonito osluškivanje svih informacionih paketa na mreži, kome god su namenjeni, azatim preuzimanje informacija da bi se kasnije dešifrovale i koristile. Ranjivost nauhođenje je neizbežna loša strana mreže zasnovane na paketima, jer većina informacijaprolazi kroz mnoge mrežne čvorove. Uhođenje obično zahteva pristup mreži, a sauvođenjem bežičnog umrežavanja, mogućnosti uhođenja postaju zastrašujuće, jer jemoguće da neko izvan zgrade, čak i iz automobila u prolazu presretne pakete.6.5Napad ponavljanjemČak i kada gusari ne mogu da dešifriraju transakciju, oni mogu da ulove pakete, daotkriju ko ih je poslao i kome, a zatim da ih ponovo pošalju puno puta. I ovo je vrstavandalizma, koja pre izaziva štetu nego što može nekome da donese nelegalnu dobit.6.6Ubacivanje izmeđuOvi napadi se dešavaju kada gusar uspe da postavi svoj računar između dve zakonitestrane, da ponavlja pakete koji idu u oba smera, i da ih istovremeno preuzima da bi ihkasnije analizirao. Ovi napadi kombinuju uhođenje i ponavljanje.6.7Obezbeđivanje sigurnostiNa raspolaganju su sledeći alati za obezbeđivanje sigurnosti:6.7.1 Mehanizmi za autorizacijuOve tehnologije omogućavaju korisniku da se identifikuje. Trenutno su u upotrebi četirivrste mehanizama: • lozinke i izazivači zahtevaju od korisnika da ukuca neku tajnu šifru da bi seidentifikovao. Izazivači su nešto savršeniji od lozinki jer, uopšteno govoreći zahtevaju odkorisnika da odgovori na neko pitanje iz unapred određenog skupa, na primer, «koje jedevojačko prezime vaše majke?». • tokeni i pametne kartice su fizički objekti koje korisnik mora da poseduje, da biih, na primer uključio u računar ili provukao kroz čitač kartica. • Digitalni sertifikati su on-line ekvivalent za potpis koji je deponovan kododgovarajuće službe. • Konačno, biometrijske tehnike koriste neki aspekt korisnikovih fizičkih svojstavakoji ga identifikuje, na primer, otisak prstiju, otisak šake, autorizacija glasa,prepoznavanje očne dužice ili lica.Podrazumeva se da se više ovih tehnika može kombinovati da bi se korisnik štobolje zaštitio od napada.6.7.2 ŠifriranjeŠifriranje je tehnika koja se koristi da učini poruku besmislenom ukoliko bi je presreoneautorizovani korisnik. Šifriranje ima mnogo dužu istoriju od računarstva i koristili su jejoš i stari Rimljani. Konvencionalne tehnike šifriranja su podrazumevale da postojizajednička tajna, koju znaju samo pošiljalac i primalac, i koju oni čuvaju na tajnommestu. Ovakav koncept je nepogodan za e.trgovinu, jer ne postoji način na koji bi, naprimer mušterija iz Kine mogla da kupi neki izveštaj od neke US kompanije na osnovuzajedničke tajne. Stoga se koristi nova tehnika koja se naziva Public Key Infrastructure(PKI).6.7.3 VatrobraniVatrobrani (engl. firewalls) su metod pomoću koga se neželjenim korisnicima ne dopušta

13


pristup mreži, a takođe se nekim korisnicima ne dopušta izlazak iz mreže. Kako se mrežeobično dele u tri široke zone: intranet koji je potpuno sigurna zona jer njoj imaju pristupsamo autorizovani korisnici iz firme, kompanije, organizacije, Internet koje je potpunojavan, i gde sve pakete koji pristižu treba sumnjičavo posmatrati, a između njih jetakozvana demilitarizovana zona (DMZ) a to je obično mesto gde je postavljenoprisustvo kompanije na web-u i kome nepouzdani korisnici imaju ograničen pristup.Korisnici koji idu iz jedne zone u drugu se drugačije tretiraju. Osim toga, vatrobranimogu da da ograniče nekim korisnicima (tj. nekim IP adresama) pristup nekim servisima.Vatrobrani mogu da budu zasebni fizički uređaji, ili softver koji je aktivan na računaruspecijalno namenjenom za ovu svrhu. Prvo rešenje je bolje, jer su takvi uređaji samiotporniji na napade.6.7.4 Otkrivanje uljezaFunkcije za otkrivanje uljeza se često koriste kao nadopuna za vatrobrane, onepokušavaju da na vreme otkriju neko poznato gusarsko ponašanje i da odmah zaključajukorisnika koji se tako ponaša. Kao i vatrobrani, mogu biti posebni hardverski uređaji ilisoftver koji se izvršava na nekom računaru opšte namene.6.7.5 Zastupnički serverKorišćenje zastupnika (engl. proxy server) znači da sve transakcije sa nekim servisom idupreko ovog servera koji se pretvara da je taj servis. Taj prvi server je računar, koji je da bibilo sigurno da nema sigurnosnih rupa, koji prima zahteve, proučava ih i prosleđuje daljeako su u redu. Pošto su zastupnici računari opšte namene, na njima može da se izvršavavrlo složeni softver koji proverava ulazne i izlazne zahteve i uključuje i funkcijevatrobrana i otkrivanja uljeza. Zastupnici, osim što obavljaju funkcije obezbeđivanjasigurnosti, pomažu i kod poboljšavanja performansi, preko kaširanja i balansiranjaistovara i utovara. Treba uočiti i da su zastupnici efikasno rešenje za napadeuskraćivanjem servisa, jer se patvoreni paketi drže dalje od stvarnih servera.6.7.6 Konsultanti za sigurnostKonačno, firme mogu da koriste usluge konsultanata koji obavljaju sigurnosnu kontrolusistema, uočavaju probleme i predlažu i realizuju rešenja. Mnogi konsultanti su u stvaribivši gusari, pokušavaju da ogusare klijentov sistem (do unapred dogovorenih granica), a zatim izveštavaju o rezultatima.

7.Uloga interneta u privredi i državi

Ukoliko bi se u Srbiji obezbedila odgovarajuća infrastruktura za masovnu primenu Interneta, broj pretplatnika bi do 2020. dostigao tri miliona, a 81% domaćinstava bi imalo najmanje jednu pretplatu na Internet. Oko 60% priključaka u seoskim područjima bilo bi bežično, a ukupan broj bežičnih priključaka dostigao bi 1,2 miliona. Ostvarena ekonomska korist činila bi 5,2% BDP-a, usled povećanja produktivnosti u privredi, pri čemu bi ostvarena bruto dodata vrednost po zaposlenom u uslužnim delatnostima iznosila 5,6%, a u proizvodnim do 2,8%. To bi omogućilo da učešće uslužnih preduzeća u BDP-u dostigne 3,5% , a proizvodnih 1,1% i to u ukupnom iznosu od 190 milijardi dinara. Učešće poljoprivrede iznosilo bi do 0,25%, a zahvaljujući primeni Interneta ukupni prinosi bi mogli da se povećaju i za 10,5 milijardi dinara. U izveštaju se ističe da bi učešće malih gazdinstava u ovom povećanju moglo da dostigne 90%, jer se procenjuje da bi stručne

14


usluge koje omogućava Internet imale veći uticaj na njihove prinose i ostvarenu dodatu vrednost, nego u slučaju velikih gazdinstava. Masovna primena Interneta neminovno bi dovela i do porasta novih poslovnih aktivnosti, a time i do osnivanja novih preduzeća i proširivanja delatnosti u postojećima. Mnoge od novih aktivnosti bile bi vezane za razičite podrške poslovanju preko Interneta, što bi do 2020. moglo potencijalno da obezbedi otvaranje oko 17.000 novih preduzeća. U istom periodu ukupno bi se otvorilo najmanje 94.000 novih rednih mesta, pri čemu oko 4.500 u delatnostima koje su usko povezane sa davanjem podrške poslovanju preko Interneta, poput usluga obrade plaćanja, veb hostinga, vebsajt dizajna i slično. Radi bolje ilustracije šta bi to značilo za oko pola miliona zvanično nezaposlenih u Srbiji u izveštaju se navodi i procena republičke vlade iz 2008. godine, prema kojoj je godišnje neophodno pet milijardi američkih dolara direktnih stranih i domaćih investicija kako bi se generisao potreban broj radnih mesta. Za razliku od toga, ističu analitičari, povećanjem primene Interneta nova radna mesta se generišu sama, bez potrebe za dotacijama iz budžeta, a uticaj na podizanje ukupne produktivnosti u privredi dodatno povećava zapošljavanje. Sa druge strane, rast privrednih aktivnosti usled primene Interneta mogao bi u toku naredne decenije da poveća državne prihode za 54 milijarde dinara, pri čemu bi u poreskoj politici moralo da se vodi računa da je Internet kapitalno dobro, te da bi visoki porezi na pružanje Internet usluga dugoročno imali veoma loše posledice po tempo privrednog razvoja.

8.Zaključak

Omogućavanje masovnog pristupa Internetu donekle bi ublažilo i problem neujednačenog razvoja regiona u Srbiji, ali i dispariteta koji su uočljivi na teritoriji jedne lokalne zajednice, naročito na područjima najvećih gradova. Na nivou lokalnih zajednica ulaganja u ICT infrastrukturu podstakla bi rast privredne aktivnosti i mogućnost zapošljavanja, uključujući i visokoobrazovani kadar koji usled nedostatka šansi za dobijanje adekvatnog posla migrira u velike urbane centre. Sa druge strane, zahvaljujući Internetu opštine bi za realizaciju strateških projekata mogle da koriste usluge stručnjaka i izvan svoje sredine, a stvaranje uslova za rad malih,visokotehnoloških firmi značajno bi uticalo na privlačenje stranih investicija i “selidbu” poslova na ovdašnja tržišta. Na pojedinačnom nivou, korišćenje Interneta može da podstakne preduzetništvo i umanji rizike u početnoj fazi poslovanja, ali i da omogući rad na daljinu za druge kompanije, što bi opet moglo da utiče na smanjenje odliva stanovništva iz manje razvijenih regiona. Pomenute mogućnosti od posebnog su značaja za mlade, koji čine najveći broj nezaposlenih u Srbiji i koji često, usled materijalne nemaštine, odustaju od daljeg školovanja i usavršavanja. Naime, svega 38% mladih u Srbiji se odlučuje za studiranje, što je ispod proseka u regionu, a mogućnosti studiranja i usavršavanja na daljinu zahvaljujući Internetu doprinele bi kvalitetnijem obrazovanju ove, ali i drugih starosnih populacija. Koristi bi bile evidentne i u poboljšanju zdravstvenog sistema, a mogućnosti kvalitetnije edukacije korisnika zahvaljujući dostupnosti informacija ili efikasnijeg povezivanja zdravstvenih radnika na terenu sa nadležnim zdravstvenim službama, samo su neki od primera.

15


9. Literatura

[1.] http://poincare.matf.bg.ac.rs/~cvetana[2.] http://www.sajtmaster.rs/category/opsti-pojmovi-internet-domeni-hosting[3.] http://elektronskoposlovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji[4.] http://www.pedagog.rs/index.php[5.] http://www.bifonline.rs

16


Content

This paper explains the basic concepts of the Internet, as well as its history primenu.Showing our influence and importance of the Internet in everyday life. Internet technologies are still the most effective support to the development of information society, but also indispensable, if not a decisive factor for economic growth and prosperity of a country. The development of information technology enabled interactive distance education. The wide use of the Internet and would inevitably lead to an increase in new business activity, and thus to the establishment of new enterprises and expanding business in existing ones. Enabling large-scale Internet access somewhat to alleviate the problem of unequal development of regions in Serbia.

KeywordsInternet, wide use of the Internet, Internet technology

INTERNET IN SERBIA

17

internet u srbiji

Documents