likovna umetnost na tlu vojvodine

Copyright © NP Vreme, BeogradUpotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

li!nu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF "#$%&'( )%#*"+": Sa,a Markovi- i Ivan Hra,ovecO.)%$%: Marjana Hra,ovec

nedeljnikVreme Vojvodine

Kulturno mapiranje Vojvodine (2)

Te!ko je poznati "ivot, a slikati je lako

Likovna umetnost na tlu Vojvodeine

Tokom ove godine nedeljnik „Vreme“ !e u okviru projekta “Vreme Vojvodine”, u nekoliko nastavaka i kroz seriju tekstova, dati jedan mogu!i predlog za kulturno mapiranje Vojvodine. Tema ovog broja ti"e se likovnih umetnosti na tlu Vojvodine. Projekat „Vreme Vojvodine“ podr#ala je Vlada autonomne pokrejine Vojvodine i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje u okviru „Konkursa za sufi nansiranje projekata podsticanja informativnih sadr#aja medija”.Urednik: Neboj$a Gruji"i!, Fotografi ja na naslovnoj strani: M. Milenkovi!

Uvod

Vojvo%anski umetni"ki prostor

Na po"etku ovog pregleda umetnosti Vojvodine treba re!i ono "ime Je$a Denegri po"inje tekst Vojvo#anski umetni$ki prostor: “Kori$!enje i zagovaranje pojmova poput ‘vojvo%anska umet-nost’, ‘umetnost u Vojvodini’, ‘vojvo%anska umetni"ka scena’, ‘vojvo%anski umetni"ki prostor’, ‘vojvo%anski likovni prostor’ i sl. nema dnevnopoliti"ke konotacije, pogotovo ne one sa po-zicija ‘autonomije’ ili ‘secesije’ u odnosu na srpsku ili beograd-sku umetni"ku situaciju, niti je pak posredi relacija ‘margine’ naspram ‘centra’ od kojega ta navodna margina nastoji da se otrgne i odvoji. Savremena pluralisti"ki zasnovana istorija mo-derne umetnosti rado raspravlja o ‘uporednim istorijama’, ‘pa-ralelnim pri"ama’, ‘zasebnim svetovima’, ‘ravnopravnim po-javama’, od kojih svaka (istorija, pri"a, svet, pojava) u takvom sklopu poseduje sopstvena i specifi "na svojstva. Ni$ta drugo i ni$ta vi$e ne tra#i se ni od umetni"ke problematike i umet-ni"ke produkcije nastale u geografskom i kulturnom ambijentu Vojvodine, osim da one budu prepoznate i cenjene – od sebe i od drugih – kao jedna svojevrsna, neponovljiva, nepodudarna, dakle kao samostalna i sa svima ostalima u principu i u polazi-$tu punopravna umetni"ka situacija unutar dana$njeg naj$ireg

mogu!eg globalnog i multikulturnog konteksta.”Likovna umetnost na prostoru Vojvodine datira jo$ iz 3. i 4.

veka na$e ere. Iz tog anti"kog doba, najve!u umetni"ku vred-nost imaju fragmenti mozaika i fresaka prona%eni u ostaci-ma grada Sirmijuma. Dokazi artifi cijelnosti umetnosti sred-njeg veka jesu freske nastale od 13. do 18. veka, koje se nalaze u fru$kogorskim manastirima.

Srbi su, u Velikim seobama 1690. i 1739. godine na teritoriju Austrougarske doneli tradiciju srpske srednjovekovne umet-nosti, koja je po$tovala okvire isto"ne pravoslavne ikonogra-fi je, da bi zatim primali i nove uticaje. Na taj na"in, tokom 18. i 19. veka umetnost na tlu Vojvodine se razvija od zografskog slikarstva do stvarala$tva sa svim obele#jima tada$njih tokova evropske umetnosti. Na tom putu evropeizacije srpske umet-nosti, prednja"ili su grafi "ari i slikari ikonopisci. Zidno slikar-stvo zadr#alo je ne$to du#e duh tradicionalne vizantijske iko-nografi je, a prva barokizacija vi%ena je na freskama u mana-stiru Bo%ani u Ba"koj, krajem prve polovine 19. veka.

Od sredine 18. veka, osim sakralnih tema dominantnih u srpskom slikarstvu, javlja se i gra%anski portret. U poslednjoj

Hristofor !efarovi", Bogorodica !ivonosni isto"nik, 1745. Paja Jovanovi", Ukrotitelj zmija, 1887

!" • X • !# VREMEREME

»

"etvrtini veka, pojavljuje se prva generacija $kolovanih slikara, u"enika Be"ke akademije, koji prihvataju savremene umetni"-ke tokove i postaju nosioci dalje evropeizacije umetnosti u 19. veku i novih stilskih tendencija sve do sedamdesetih godina 19. veka kada Minhen postaje novi centar obrazovanja slikara sa ovih prostora. Ovo razdoblje nosi i tri velike slikarske epo-he: klasicizam – bidermajer, romantizam i realizam.

Po"etak 19. veka je u duhu klasicizma, bidermajer u svojim najboljim delima portretnog #anra dosti#e evropski nivo, da bi u romantizmu najzastupljeniji bio portret. Poslednja "etvrti-na 19. veka je period realizma, kada Minhen postaje zna"ajniji centar od Be"a $to daje veliki podsticaj na$im slikarima u ra-zvoju akademskog realizma.

U prvim decenijama 20. veka slikari su zaokupljeni proble-mom fenomena svetlosti i boje. &irok je raspon pravaca, od produ#enog akademizma, preko plenerizma, impresionizma, jugendstila i simbolizma do ekspresionizma. Drugi period, vre-me izme%u dva svetska rata, bavi se prete#no istra#ivanjem fe-nomena forme likovnog dela, a pravci su: dadaizam, sezani-zam i postkubizam, ekspresionizam forme i boje, poetski re-alizam, nadrealizam i socijalna umetnost.

U prvim godinama posle Drugog svetskog rata umetnost i na tlu Vojvodine karakteri$e dezorijentisanost, nesnala#enje i

dosta neve$to prilago%avanje idejama socijalisti"kog realizma $to je sre!om, kao posledica proklamovanih umetni"kih slo-boda, napu$teno posle 1950. godine prihvatanjem novih i sa-vremenih likovnih ideja.

Vojvo%anski tekstualizam i konceptualizam, odnosno – nova umetnost sedamdesetih, pojava koja na vojvo%anskoj umet-ni"koj sceni "ini odlu"ni otklon i od lokalnog umerenog mo-dernizma i od doma!eg enformela, koji su bili dominantni u prethodnom periodu, da bi od osamdesetih godina naovamo na umetni"koj sceni delovao $irok dijapazon programskih i stil-skih opredeljenja, raznolikih jezika, medija, postupaka, zaseb-nih autorskih poetika i pozicija.

Petar Dobrovi", Baranjski vinogradi, 1915

Martin Jona#, Moja Kova"ica, 48$68, 1969

Milan Konjovi", Autoportret, 1978

Tibor Bada (Dada Bada), Braun BADA, 1986

'('(

VREMEREME !" • X • !#

18. vekUmetnost 18. veka na tlu Vojvodine obele!ili su pro!imanja i smene baroknog i prosvetiteljskog kulturnog modela

Vremenske granice umetnosti 18. veka u Vojvodini su Velika seoba 1690. godine i Berlinski kongres

1815. godine, a teritorijalne – centralne oblasti Karlova"ke mitropolije. Bila je to epoha pro#imanja i smene baroknog i prosvetiteljskog kulturnog modela.

Branka Kuli!, istori"arka umetnosti i jedan od najve!ih znalaca umetnosti 18. veka, ka#e da se u tom periodu na tlu Vojvodine desila zna"ajna transformaci-ja srpske umetnosti koja je napustila vi-zantijsku tradiciju, prihvatila je zapadno-evropske uticaje, zna"i estetske, umetni"-ke i vizuelne vrednosti baroka, i polako se pripremila za 19. vek i njegove promene. Usagla$avanje nacionalne umetnosti sa estetskim na"elima evropske umetni"ke scene iznela je Karlova"ka mitropolija, a izveli su ga brojni graditelji, slikari, grafi -"ari, drvorezbari i drugi stvaraoci.

!"#$%& '&(#)* +$,+%*U Galeriji Matice srpske u Novom

Sadu, u jednom od najbogatijih umet-ni"kih muzeja u zemlji, "uva se oko 7000

dela nastalih od 16. veka do danas, a po zna"aju i celovitosti izdvaja se zbirka srp-ske umetnosti 18. veka.

Prvi darodavac Galerije bio je Sava Tekelija, veliki dobrotvor i prvi do#ivotni predsednik Matice srpske, koji je Matici

zave$tao nekretnine, biblioteku, drago-cenosti, a me%u njima i jedanaest poro-di"nih portreta – jezgro sada$nje Galeri-je. Sledili su ga drugi darodavci, “rodolju-bivi gra%ani”, kako su ih oslovili osniva"i Muzeja Matice srpske, prete"e dana$nje

Hristofor !efarovi", Sv. Dimitrije, oko 1740

Teodor Kra%un, Bogorodica !ivonosni isto"nik, oko &'().

Blagovesti, 16 vek.

')')


»

Galerije, u novinskom oglasu 1847. godi-ne s molbom da “novoosnovanom Muze-umu poklanjaju ili poveravaju na "uvanje sve one predmete koji doprinose oboga-!ivanju narodnog duha i slu#e njegovom kulturnom napretku”.!-.$&/# Najstarija ikona koju "uva Mati"ina ga-

lerija jesu Blagovesti, nepoznatog ikono-pisca 16. veka. Milan Ka$anin ju je ocenio kao “jednu od najlep$ih ikona koje su kod nas naslikane posle srednjeg veka” Sle-de!a po starini je ikona Usekovanje deset kritskih mu$enika iz 1694. godine, delo gr"-kog ikonopisca Viktora, koja ilustruje po-"etke promene srpske likovne umetnosti od tradicionalne srednjovekovne ka mo-dernoj, baroknoj likovnoj kulturi 18. veka.

Na po"etku tog puta je zografsko sli-karstvo. “Oslonjeni i stalno upu!eni na Karlova"ku mitropoliju, Srbi su na po-"etku 18. veka potrebu za slikom re$ava-li oslanjaju!i se na putuju!e slikare-zo-grafe, koji su poznavali srednjovekov-nu ikonu i njenu ikonografiju. Njihova

Intervju: Tijana Palkovljevi!, direktorka Galerije Matice srpske

Pribli#iti ba$tinu“Teritorija dana"nje Vojvodine je mesto gde je u poslednja tri veka umetnost i"la u korak sa evropskim trendovima. Zna#i da je specifi #nost vojvo$anske umetnosti u evropskom kontinuitetu, u potrebi i mogu%nosti slikara da se uklope u evropske tokove, stilove i teme”

“VREME”: 0ta je specifi 1nost sli-karstva Vojvodine?(#2&3& ,&4%-542*5#6: Teritorija da-

na$nje Vojvodine je bila mesto gde se u 17. i 18. veku rodila srpska umetnost no-vijeg doba – to je o"igledna specifi "nost. Naime, srpsko stanovni$tvo koje je nakon Seobe naselilo Austrougarsku, pokrenu-lo je razvoj umetnosti novog doba tran-sformi$u!i tradicionalnu srednjovekovnu umetnost u barok. Tako%e, teritorija da-na$nje Vojvodine je mesto gde je umet-nost i$la u korak sa evropskim trendo-vima zahvaljuju!i umetnicima koji su se $kolovali u Be"u, Minhenu i Parizu. Zna"i da je specifi "nost vojvo%anske umetno-sti u evropskom kontinuitetu, u potrebi i mogu!nosti slikara da se uklope u evrop-ske tokove, stilove i teme.

Po 1emu se – osim, naravno, po je-dinstvenoj kolekciji, Galerija Matice srpske izdvaja od sli1nih institucija?Po$tuju!i tradiciju, mi stvaramo tra-

diciju. To je na$ lajt motiv i tako mi vidi-mo i vodimo na$u galeriju. Trudimo se da unapredimo nasle%e koje nam je ostav-ljeno: da oboga!ujemo kolekciju, da una-pre%ujemo saznanja o srpskoj nacional-noj umetnosti kroz izlo#be i publikacije, da dela sa"uvamo za budu!e generacije.

Da li uspevate da obogatite nasle7e-nu zbirku?Fond na$e galerije je zasnovan, pre

svega, na tradiciji Matice srpske. Mi je s du#nom pa#njom sledimo. Isto kao $to je udru#enje gra%ana 1847. godine osnova-lo Muzej Matice srpske iz kog je nastala na$a galerija, i bogatilo ga svojim pokloni-ma, tako su i danas pokloni naj"e$!i na"in kako se uve!ava fond Galerije. Dana$nju kolekciju "ini jedna tre!ina poklona. Pro$-le godine smo priredili izlo#bu akvizicija koje su poslednjih 10 godina postale deo na$e kolekcije. Naravno, trudimo se i da otkupimo dela koja bi dopunila na$u zbir-ku, uz pomo! Ministarstva kulture Srbije.

Kako eksponati 18. i 19. veka komu-niciraju sa savremenom publikom?Te#imo da delujemo u skladu sa sa-

vremenim trenutkom, da javnosti i pu-blici pru#imo ono $to se od nas, kao jed-nog od najstarijih i najbogatijih nacional-nih muzeja, o"ekuje. I upravo tu su naj-ve!e mogu!nosti za inovativnost: u mo-delima prezentacije i komunikacije, ko-ri$!enju savremene tehnologije i medija, radu sa najmla%ima, kreiranju Kluba pri-jatelja. Na$ cilj je da negovanjem visokih profesionalnih standarda i stalnim pra-!enjem aktuelne muzejske prakse, neka-da$nji Muzej, a dana$nju Galeriju Mati-ce srpske, u"inimo primernom instituci-jom kulture. Te#imo da se potvrdimo kao mesto "uvanja, prou"avanja i prezentacije nacionalne umetnosti, mesto edukacije i estetskog u#itka. S. 8.

Zaharija Orfelin, Sv. Lazar knez srpski, 1773

''''


ikona dobija obele#je simbola nacional-nog identiteta, pa samim tim i jasnu pro-fanu funkciju. Njihovo slikarstvo ozna"a-va po"etak osvetovljenja likovnog isku-stva”, obja$njava Branka Kuli!. Ona isti-"e poetiku Hristofora *efarovi!a, Georgi-ja Stojanovi!a, Stanoja Popovi!a i Rafajla Miloradovi!a, smatraju!i da njihova dela spadaju u remek-dela srpskog slikarstva prve polovine 18. veka.

"&$-%U vojvo%anskom slikarstvu ranog ba-

roka vidljiva su dva uticaja – italijanske renesansne umetnosti i ruskih umetnika, koje su doneli prido$li majstori. Taj peri-od Branka Kuli! defi ni$e kao osobenost barokne umetnosti pravoslavnog sveta.

Arsenije +etvrti &akabenta je 1743. go-dine zabranio rad zografi ma, “neiskusnim bogomazima” kako ih je nazvao, i prepo-ru"io im da, ako #ele da ostanu u umet-ni"kom poslu, odu na $kolovanje u Srem-ske Karlovce kod slikara Jova Vasilijevi-"a, koga je &akabenta pozvao iz Rusije. Tako je, nehotice, pomogao evropeiza-ciju srpske umetnosti. Najzna"ajniji sli-kari te grupe su Janko Halkozovi!, Vasi-lije Ostoji! i Dimitrije Ba"evi!, a me%u slikarima koji su do$li iz zapadnoevrop-skih centara umetnosti i koji stvaraju u duhu levantskog baroka, isti"u se drvo-rezbar Jovan +etirevi! Grabovan i Janko Halkozovi!. Oni se pod uticajem italijan-skog baroka oslanjaju na vizantijsku tra-diciju i tako stvaraju osoben model baro-kne ikone.

Generaciju slikara “visokog” baroka, koja stvara po"etkom sedme decenije 18. veka, zanima Be", odnosno promene koje su izazvale reforme Marije Terezije. U delima Teodora Kra"una i Jovana Po-povi!a vidljiv je iskorak ka tada aktuelnim srednjoevropskim shvatanjima. Scene se sme$taju u realan svet, a Hrist i Bogoro-dica slikani su prema pravilima profane vladarske ikonografi je i oslanjaju se na predlo$ke iz ilustrovanih Biblija. Kra"un je radio ikonostase po crkvama Karlova"-ke mitropolije – izdvaja se onaj u Sabor-noj crkvi u Sremskim Karlovcima. Slikao je i portrete, najpoznatiji njegovi portre-ti su hopovskog arhimandrita Jovana Jo-vanovi!a i karlova"kog mitropolita Pavla Nenadovi!a.

Poslednjih decenija 18. veka razvilo se kasnobarokno slikarstvo u okvirima

tada$njih evropskih kulturno-politi"-kih promena. Me%u umetnicima koji su u srpsko slikarstvo doneli kasni barok, isti"u se Jakov Orfelin i Teodor Ili! +e-$ljar, vode!i predstavnik rokokoa. +e$ljar je slikao ikone, autor je ikonostasa i zid-nih slika u crkvama u Mokrinu, Velikoj Kikindi, Velikom Varadu, Staroj Kanji#i, u Ba"kom Petrovom Selu, i portreta. Pri-mer njegovog zrelog slikarstva je Vizija Sv. Jovana Jevan#eliste, ulje na platnu slo#ene kompozicije, iz 1790. godine.

.$&/#%&Zbirka grafi ka 18. veka Galerije Matice

srpske, u kojoj je preko 2000 otisaka, go-vori da je ovaj vid umetnosti bio izuzet-no popularan. Grafi ku treba posmatrati kao prvu masovnu proizvodnju umetno-sti. Ozbiljnija produkcija grafi ke, drvoreza i bakroreza, po"inje odmah nakon Seobe Srba u Habzbur$ku monarhiju. Ta poja-va vezana je za bakroresce Hristofora *e-farovi!a i Zaharija Orfelina. Bakrorez na papiru Sv. Sava sa srpskim svetiteljima doma Nemanjina verovatno je najatraktivnija *e-farovi!eva grafi ka, $tampana 1741. godi-ne. Poru"ilac, a po svoj prilici i idejni tvo-rac bakropisa, bio je patrijarh &akaben-ta. Branka Kuli! ka#e da delo “predstav-lja glorifi kaciju srpske pro$losti. Pomo-!u njega je patrijarh Arsenije +etvrti, sa dubokim politi"kim razlozima, podse!ao caricu Mariju Tereziju na ‘svetlost slave doma Nemanjina’ i na ‘ilirsko’ carstvo.”

Zaharije Orfelin je bez sumnje najve!i srpski bakrorezac. U 18. veku ostvario je veliki grafi "ki opus re#u!i antiminse, sin-%elije, ikone, gramate, geografske karte, knjige, ilustracije za knjige, izra%ivao je ud#benike, bavio se knji#evno$!u. Osno-vao je tipografi ju u Sremskim Karlovcima 1757. godine. Primljen je za "lana be"ke Bakroreza"ke akademije, pa je na bakro-rezu Sv. %or#e sa izgledom manastira Sen %ur-#a iz 1767. godine potpisan kao akadem-ski graver. Tokom stvarala"ki najplodnijih godina, izme%u 1770. i 1775, izme%u osta-log je izrezao u bakru i Bogorodicu Vin$an-sku – Bezdinsku, Knez Lazara, i Manastir Kru-!edol, ilustrovao je svoju znamenitu Istoriju Petra Velikog, i kompoziciju Stvaranje sveta, kojom je ilustrovao svoju knjigu Ve$iti ka-lendar. Njegovi prikazi fru$kogorskih ma-nastira i manastira u Slavoniji i Banatu, imaju dokumentarnu vrednost.

SONJA ,IRI,

19. vekUklju#iv"i se u formalne okvire evropske umet-ni#ke scene, vojvo$anski slikari 19. veka u svoju umetnost uvode nove te-matske i poeti#ke sadr!aje

Presudan momenat u formiranju likovne poetike srpskog slikarstva 19. veka u Vojvodini jeste $kolova-

nje i vezivanje srpskih slikara za Be", sve do pojave realizma i prodora novih ideja direktno iz Minhena i Pariza. Uklju"iv$i se u formalne okvire evropske umetni"ke scene, pored religioznog i portretskog sli-karstva, dominantnih u srpskoj umetno-sti 18. veka, javljaju se i novi tematski sa-dr#aji: istorijske kompozicije, #anr-scene, mrtve prirode i popularni motivi. U ovom razdoblju razlikuju se tri velike slikarske epohe: klasicizam – bidermajer, roman-tizam i realizam.

%4&+#)#!&' # "#9*$'&2*$Ideje, potrebe i sve ono $to je donelo

konstituisanje gra%anskog dru$tva u 19. veku, nametnulo je nove teme slikarstvu na tlu Vojvodine, koje je do tada bilo in-spirisano i odano uglavnom crkvenim predstavama. Na po"etku 19. veka, pored religioznog slikarstva, sve ve!i zna"aj do-bija i portret. Portreti upotpunjavaju sliku

Arsa Teodorovi", Bogi# Vu"kovi#, pl. Stratimirovi#, spahija kulpinski, 1812.

'-'-


»

novog dru$tva, a i udovoljavaju potrebi gra%ana da ovekove"e svoje likove. Sli-kaju ih u duhu najboljeg evropskog klasi-cizma "iji su izraziti predstavnici Arsenije (Arsa) Teodorovi! i Pavel .urkovi!. Teo-dorovi!ev portret Dositeja iz 1794. je prvi gra%anski portret u srpskom slikarstvu.

Porodi"ni portreti, pojedina"ni i gru-pni, koji prikazuju i dru$tveni status po-rodice i njen kult, osnovna je tema i epo-he bidermajera koju su tridesetih godina 19. veka u Srbiju preneli iz Evrope $kolo-vani slikari. Stil bidermajer je najvi$e od-govarao $irokim slojevima gra%ana okre-nutim sebi, porodici i domu. Pored por-treta slikarstvo bidermajera je usmereno i na #anr scene i mrtvu prirodu. Najzna-"ajniji predstavnici bidermajerskog izra-za su Konstantin Danil i Nikola Aleksi!.

$-'&3(#!&'Najvi$i domet romanti"arski izraz u

umetnosti u Vojvodini ostvario je kra-jem $este i po"etkom sedme decenije 19. veka. U stilskom i tematskom pogle-du, romantizam donosi znatne novine u

odnosu na prethodne preovla%uju!e sti-love: ve!u slobodu poteza i kompozici-je, tople boje dopunjene igrom svetlosti i senke. Ve!ina srpskih slikara tog peri-oda ogleda se u slikanju kompozicija na-cionalno-istorijske sadr#ine, ali, izlaze!i u susret klijenteli, ne napu$ta ikonopis i portretsko slikarstvo.

U skladu sa romanti"arskom idejom o konstituisanju nacionalnog identiteta, popularna tema slikara postali su doga-%aji i li"nosti iz nacionalne pro$losti. U srpskom nacionalnom korpusu, repre-zenti zlatnog doba pro$losti bili su Ne-manji!i i njihov period. Najizrazitiji pred-stavnici ovog perioda su Pavle Simi!, Ste-van Todorovi!, Novak Radoni!, Katarina Ivanovi! i .ura Jak$i!..ura Jak$i!, pesnik i jedan od najzna-

"ajnijih predstavnika romantizma u srp-skoj umetnosti, celog #ivota je slikao, a svoje prve pesme je potpisivao “.ura Jak-$i!, moler”. Serija likova srpskih srednjo-vekovnih vladara i junaka, Car Du!an, Kra-ljevi& Marko, Knez Lazar, kao i zaintereso-vanost za savremene doga%aje i u"e$!e u

njima, "ine komponentu srpskog likov-nog romantizma koju niko sem njega nije zastupao tako uzbu%eno i ubedljivo.

$*&4#!&'U poslednjim decenijama 19. veka srp-

ski slikari su se okrenuli Minhenu kao centru $kolovanja i njegovoj akademiji likovnih umetnosti, koja je u odnosu na be"ku bila avangardnija i progresivnija. Ipak, ve!i broj njih je ostao veran be"koj akademiji, u kojoj je sistem $kolovanja jo$ bio zasnovan na ustaljenim $kolskim, tra-dicionalnim postupcima i tehni"kim ve-$tinama. U stilskom pogledu realisti posle romanti"arske uznemirenosti unose mir-no!u i red u slikarstvo. U srpskom slikar-stvu realizam nikad nije za#iveo u pravom smislu, u simbiozi tematike i tehnike. Sr-bija nije bila spremna da prihvati nove so-cijalne teme za koje se zalagao evropski realizam, pa slikari stoga nastavljaju da slikaju portrete, religiozne i istorijske kompozicije. Najistaknutiji predstavnici realizma su Stevan Aleksi!, Uro$ Predi!, Paja Jovanovi! i .or%e Krsti!.

Stevan Aleksi! je oslikavao crkve, sli-kao teme iz #ivota banatskog sela, por-trete, ali je najpoznatiji po autoportreti-ma. Njegovi autoportreti predstavljaju jednu od najobimnijih i najraznovrsnijih celina ovog #anra ikad naslikanih u srp-skoj umetnosti. Danas je poznat 41 auto-portret Stevana Aleksi!a $to je jedna od najve!ih autobiografi ja izra#ena slikama. Njegovi Veseli Bana&ani, kompozicija koja se sada nalazi u svim "itankama, nije se dopala kriti"arima..or%e Krsti! je ostao u Minhenu na-

kon diplomiranja, i tu su nastala njego-va prva dela pod uticajem nema"kog rea-lizma: Utopljenica, Anatom, Pisac Jevan#elja. Po povratku u Srbiju slika idili"ne predele sa terena – Pejza" sa Kosova polja, Iz okoline 'a$ka, Studenica, (i$a... Autor je vi$e iko-nostasa, najpoznatiji su u +urugu i u ni$-koj Sabornoj crkvi.

Uro$ Predi! je kao stipendista Ma-tice srpske poha%ao Akademiju likov-nih umetnosti u Be"u. U njegovom opu-su preovla%uju slike religiozne sadr#ine, #anr i istorijske kompozicije, re%e pre-deo i akt. Jedan je od osniva"a umetni"-kog udru#enja “Lada”, izabran je za opi-snog "lana Srpske kraljevske akademije. Od #anr scena najpoznatija njegova dela su Vesela bra&a i Siro$e (na maj$inom grobu),

*ura Jak#i", Car Du$an, 1856 Stevan Aleksi", Autoportret u kafani, 1904

Uro# Predi", Vesela bra#a !alosna im majka

'/'/


zatim istorijska dela Kosovka devojka, Her-cegova$ki begunci i Na Studencu. Uradio je portrete predsednika Akademije Sime Lozani!a, Stojana Novakovi!a, Jovana *ujovi!a, Jovana Cviji!a, .or%a Vajferta, Slobodana Jovanovi!a, Bogdana Gavrilo-vi!a i Aleksandra Beli!a. Oslikao je vi$e ikonostasa i smatra se poslednjim zna-"ajnim srpskim ikonopiscem. U Narod-nom muzeju u Zrenjaninu nalazi se soba Uro$a Predi!a, i 900 njegovih crte#a, za-pisa i li"nih stvari.

,&2& 2-5&3-5#6Paja Jovanovi! je danas najskuplji srp-

ski slikar u inostranstvu. Njegova najsku-plja slika je Ukrotitelj zmija iz 1887. godi-ne koja je pre vi$e od deset godina proda-ta za 169.580 evra kod londonskog “Kri-stija”. Po svetu je jo$ za #ivota bio izuzet-no tra#en. Uva#io je interesovanje Evro-pe za Balkan, zainteresovane za sve $to je orijentalno, i slikama o #ivotu u tom delu sveta stekao slavu i popularnost.

U $esnaestoj je upisao slikarstvo na Be"koj akademiji, izdr#avao se stipendi-jom Matice srpske, a zatim stipendijom iz li"nog fonda cara Franje Josifa, koju je do-bio kao nagradu Akademije za najuspe$-niji studentski rad, sliku Ranjeni Crnogorac. Hteo je da ode u Egipat i slika tada, zbog Sueca, moderni Orijent, ali ga je profesor posavetovao da se pozabavi Balkanom pa Paja Jovanovi! sliku Ma$evanje radi u Cr-noj Gori. Paja slika Crnogorce, ranjene i na polasku u boj, Arnaute, ma"evanja, borbe petlova... Prvu samostalnu izlo#bu je imao u Londonu. Kad se potvrdio u Evropi, bio

je primljen i kod nas. Postao je stalni "lan Srpske kraljevske akademije i tim povo-dom dobio prvu izlo#bu u Beogradu. Alek-sandar Obrenovi! je od njega poru"io sli-ku kojom !e biti obele#ena osamdeseto-godi$njica izbijanja Takovskog ustanka, ali je nije otkupio. Zatim mu patrijarh Geor-gije Brankovi! naru"uje da za Milenijum-sku izlo#bu 1896. godine u Budimpe$ti na-slika monumentalnu istorijsku kompo-ziciju koja bi predstavljala seobu Srba iz 1690. godine pod patrijarhom Arsenijem

000 +arnojevi!em. Paja je radio Seobu Srba deset meseci, ali je u Budimpe$tu oti$ao njegov triptih na kome su predstavljene vr$a"ka #etva, pijaca i berba gro#%a. Za Krunisanje cara Du!ana u Skoplju dobio je zlatnu medalju na Svetskoj izlo#bi u Pa-rizu, a ona i danas ima status jednog od najzna"ajnijih ostvarenja u celokupnom srpskom slikarstvu novijeg doba. Smatra se da je #anr scenama iz #ivota balkanskih naroda, posebno istorijskim kompozicija-ma, Paja Jovanovi! vidno pomogao vas-pitavanju i podizanju nacionalne svesti u godinama pre Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. U Ameriku je otputovao na vrhuncu slave, a po povratku se posvetio portretnom slikarstvu. Nije bilo krupnog kapitaliste – od Krupa do krunisanih gla-va, srpskog dvora, belgijske kraljice, koji nisu naru"ivali portrete od Jovanovi!a. Ovekove"io je kralja Aleksandra, kraljicu Mariju, grofa Bogdana Dun%erskog, vo#-da Kara%or%a, Svetog Stefana De"anskog, cara Franju Josifa, pa i Tita.

S. ,.

20. vekU uslovima vrlo slo!ene i, po mnogo #emu, specifi #ne socijalno-kulturne situacije tokom 20. veka proistekla je u Vojvodini tokom jednovekovnog trajanja umetni#ka scena jedinstvenih karakteristika, unutar koje su se reakcije na spolja"nje uticaje oplo$ivale nastankom niza originalnih i vrednih pojedina#nih i u nekim slu#ajevima grupnih umetni#kih pojava

Kao i umetnost prethodnih vekova, i umetnost 20. veka na tlu Vojvodi-ne razvijala se pod uticajem prvo

slikarskih akademija Minhena i Budim-pe$te, a potom Beograda i drugih jugo-slovenskih umetni"kih $kola, ali i na te-melju iskustva likovne estetike Pariza kao metropole evropskog modernizma prve polovine 20. veka. “U uslovima tako vrlo slo#ene i, po mnogo "emu, specifi "ne so-cijalno-kulturne situacije proistekla je u Vojvodini tokom jednovekovnog trajanja umetni"ka scena jedinstvenih karakteri-stika, unutar koje su se reakcije na spo-lja$nje uticaje oplo%ivale nastankom niza originalnih i vrednih pojedina"nih i u ne-kim slu"ajevima grupnih umetni"kih po-java”, pi$e Je$a Denegri u tekstu Vojvo#an-ski umetni$ki prostor.

#!'*:; 95& $&(&Dvadesetih godina pro$log veka, mo-

derna tipologija slikarstva zasnovanog prvenstveno na pariskim umetni"kim tokovima, ostvarena je u delima auto-ra me%u kojima su Petar Dobrovi!, Sava &umanovi!, Milan Konjovi!, Ivan Rado-vi!, Arpad G. Bala# i Ivan Tabakovi!. Po Denegriju, u njihovim delima su realizo-vana umereno kubisti"ka i kuboekspre-sionisti"ka iskustava, razrade lotovske verzije postkubizma, primene tehni"kih

Paja Jovanovi", Seoba Srba, 1896

'1'1


»

operacija kubisti"kog kola#a, odjeka ma-%arskog modernizma grupe Osmorica i so-cijalne umetnosti u duhu nema"ke Nove stvarnosti, dakle razli"itih evropskih umet-ni"kih jezika.

Stil koji je bio aktuelan od sredine tre-!e i tokom "etvrte decenije, istori"ari umetnosti nazivaju razdobljem “povratka redu”, odnosno “vrhunskim izrazom gra-%anske umetnosti”. Najavljen je &estom jugoslovenskom izlo#bom 1927. godine u Novom Sadu, a njegovi vode!i predstav-nici su koloristi"ki Petar Dobrovi! i Mi-lan Konjovi!, neoklasicisti"ki Sava &uma-novi!, intimisti"ki Ivan Radovi!, zatim pozni &umanovi! $idskog perioda, Ivan Pomori$ac sa Autoportretom iz 1932, Ivan Tabakovi!, te Milenko &erban i Bogdan &uput, "ijim se dramati"nim Lubanjama iz 1939. neposredno pred izbijanje Drugog

svetskog rata simbolisti"ki zaklju"uje ne samo jedna slikarska i umetni"ka epoha, nego i istorijska.

,-+4*$&(3& ;'*(3-+(Socijalisti"ki realizam u posleratnoj

Vojvodini se manifestovao vi$e u napi-sima o funkciji umetnosti, nego u produk-ciji. U sredi$tu ovog perioda bio je Konjo-vi! koji, uprkos tome $to je nastojao da svoj karakteristi"ni slikarski jezik prila-godi novoj tematici (u slikama Oslobo#e-nje Sombora, 1944. i Izgradnja mosta kod Bo-gojeva, 1947), ipak nije izbegao ospora-vanja i optu#be zastupnika socijalisti"-kog realizma.

Izme%u 1955. i 1972. godine slikarstvo na podru"ju Vojvodine defini$e slede-!a opaska M. Arsi!a u studiji Slikarstvo u Vojvodini 1955–1972: “Slikarstvo na ovim

prostorima nije izgubilo odlike vojvo%an-ske specifi "nosti, ali nije ni dobilo (kako se to u jednom politi"kom trenutku #ele-lo i zahtevalo) zna"enje autonomnog voj-vo%anskog slikarstva. Slikari iz Vojvodine uvek su "inili jedan relativno defi nisani i u likovno-programskom smislu artikuli-sani umetni"ki krug nekoliko generacija slikara razli"itih opredeljenja. Re" je o sli-karima sli"nog motivskog repertoara kao konstante antejskog karaktera u smislu #ivotne povezanosti i stalne pozornosti na izazove pejza#nih prostora i ambije-nata Vojvodine.” Od ovog dominantnog pravca odstupili su enformel, Bosilj, i fe-nomen vojvo%anskog tekstualizma i kon-ceptualne umetnosti.

Najpre je vode!i predstavnik srpskog enformela Milorad B. Proti! prvu samo-stalnu izlo#bu odr#ao 1959. godine na Tri-bini mladih u Novom Sadu, a zatim je na tom istom mestu tri godine kasnije pri-re%ena grupna izlo#ba pod nazivom %o-konda nije ona ista, kao zajedni"ki nastup pripadnika beogradskog enformela i Me-diale. Osim Proti!a, zastupnici enforme-la su bili i Jo#ef A", Pal Petrik i Bogdan-ka Poznanovi!.

3-5& +)*3&Vojvo%anski tekstualizam i koncep-

tualizam, odnosno nova umetnost se-damdesetih, pojava je koja na vojvo%an-skoj umetni"koj sceni "ini odlu"ni otklon i od lokalnog umerenog modernizma i od doma!eg enformela. Umetni"ki radovi nisu tradicionalne forme, ve! se odno-se na mentalno podru"je, telesne akcije,

Sava +umanovi", Bera"ice, 1942

Milan Konjovi", %etva, 1938

Petar Dobrovi", Figura, 1927

'2'2


intervencije u prirodi i gradu $to uklju"uje i socijalno-kriti"ko pona$anje umetnika. Sve je to izazivalo nesporazume, otpore, zabrane, "ak i hap$enje. Ovaj fenomen, kako je primetio Je$a Denegri, samosta-lan je u odnosu na beogradsku umetni"-ku scenu kojoj "ak neznatno prethodi i od

koje se uo"ljivo razlikuje karakterom i posledicama umetni"kih opredeljenja. Njegovi predstavnici su suboti"ka grupa Bosch+Bosch (Matkovi!, Sombati, Salma, +ernik, Kereke$, Ladik i drugi) novosad-skih grupa KÔD (Radoji"i!, Bogdanovi!, Mandi!, Vrane$evi!, Ti$ma, Kocijan"i!) i

(Kopicl, Rakovi!, Dr"a, *ivanovi!), te au-torskog para Verbumprogram (Kuli! – Ma-tioni) aktivnog u Rumi.

Krajem sedamdesetih i po"etkom osamdesetih godina svet, pa i vojvo%an-sku scenu, potresa postmodernizam. Simptomi ove promene ispoljavaju se i

Intervju: Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog

Cvetovi ljudskog duha“Ono "to vojvo$ansko slikarstvo #ini posebnim u korpusu srpske umetnosti novog doba jeste jedinstvena linija razvoja koja vu#e korene od poznog srednjeg veka. Tada po#inje njegova integracija u evropske umetni#ke tokove, kao i povezanost sa umetni#kom matricom "irokog prostora severno od Save i Dunava, ali i uticaj slo!enih multikulturnih i multikonfesionalnih #inilaca”

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog "uva antologijska dela moderne srpske umetnosti prve polovine 20. veka, dar "uvenog kolekcionara "ije ime nosi. Osim stalne po-

stavke, izlo#eni su i Memorijal umetnika – portreti i doku-mentarni materijal autora zastupljeni u Zbirci, i Memorijal Pavla Beljanskog. Svakog oktobra Spomen-zbirka dodeljuje nagradu Pavla Beljanskog, presti#no priznanje za najbolji di-plomski rad iz nacionalne istorije umetnosti. Tokom godine u galeriji se odr#avaju tematske izlo#be, studentske i de"je radi-onice, koncerti i promocije.

“VREME”: Po 1emu se izdvaja vojvo7ansko slikarstvo?JASNA JOVANOV: Vojvo%ansko slikarstvo se ne mo#e

izdvojiti kao celina izvan op$tih umetni"kih tokova savreme-nog perioda. Ipak, ono $to ga "ini posebnim u korpusu srp-ske umetnosti novog doba je jedinstvena linija razvoja koja vu"e korene od poznog srednjeg veka. Tada po"inje njego-va integracija u evropske umetni"ke tokove, kao i povezanost sa umetni"kom matricom $irokog prostora severno od Save

i Dunava, ali i uticaj slo#enih multikulturnih i multikonfe-sionalnih "inilaca. Naravno, danas je situacija druga"ija i slikarstvo posmatramo na pla-nu individualnih ostvarenja. U tom smislu suo"avamo se sa malim brojem zaista velikih, harizmati"nih imena, kao $to su nekad bili Milan Konjovi!, Bo$ko Petrovi!, Jo#ef A" ili Tiva-dar Vanjek. Sa druge strane imamo autore koji i dalje stvara-ju, od kojih bih izdvojila Branku Jankovi!, ili Lazara Markovi-!a, ali bi ipak moj li"ni izbor bio Milan Stanojev. I kao grafi -"ar i kao slikar on stvara punih pet decenija i pripada samom vrhu srpske savremene umetnosti.

Koja dela 1ine Zbirku Pavla Beljanskog posebnom?Kolekcija Pavla Beljanskog predstavlja na$u najzna"ajni-

ju i najcelovitiju zbirku srpske umetnosti prve polovine dva-desetog veka. U prilog tome govore pre svega imena auto-ra, od prve generacije srpskih modernista (Nade#da Petrovi!, Milan Milovanovi!, Kosta Mili!evi!, Borivoje Stevanovi!),

Szombathy Balint, Lenjin u Budimpe$ti, 1972Jo,ef A%, Kretanje u istom prostoru, 1976

'3'3


»

u “obnovi slikarstva” i “povratku slika-nju”. Predstavnici ovog raspolo#enja su nekada$nji pripadnici suboti"ke grupe Bosh+Bosh: Kereke$ kao #ivotno opravda-ni preobra!enik u novo slikarstvo poznih sedamdesetih, i Matkovi! u svom drama-ti"nom ispovednom epilogu u crte#ima i uljanim pastelima malih formata u ciklu-su nazvanom Ja tako slikam.

Produkcija devedesetih godina je bila ra-znolikih jezika, medija, postupaka, zaseb-nih autorskih poetika i pozicija. Izdvojili su se Balint Sombati, Dragomir Ugren, *iv-ko Grozdani!, Zvonimir Santra", Ratomir Kuli!, Vladimir Kopicl, Milica Mr%a Kuz-manov, Dragan Koji!, Stevan Marku$, Ivan Grubanov, Vesna Tokin, Nata$a Teofi lo-vi!, Apsolutno, Led Art. Iz $arolikosti medi-ja i tema, ilustracije radi, izdvajamo primer politi"ki orijentisane umetnosti koja nasta-je kao reakcija na dramati"an raspad dru-ge Jugoslavije i na vreme tranzicije. Zvo-nimir Santra" je izveo dva monumental-na alegorijska dela – Balkanski voz sudbine (1996), koga "ini kompozicija od vagona

sa postavljenim‚ opasnim napravama, i instalaciju Zid (Konkordija, Vr$ac, 1998), koja je postavljena kao koridor od opeka sa

$iljatim komadima stakla koji vire iz njega. Oba dela su alegorijska provokacija opisa-nog vremena devedesetih. S. ,.

preko vi$e od trideset imena umetnika generacije koja je sta-savala izme%u dva svetska rata, #ivela i izlagala u Parizu i Be-ogradu, kao i drugim jugoslovenskim gradovima i na mnogo-brojnim inostranim izlo#bama. To su istovremeno umetnici koji su svojim nastupima u svetu posle Drugog svetskog rata odigrali zna"ajnu ulogu u propagiranju jugoslovenske kultu-re, a kao likovni pedagozi su u"estvovali u formiranju mnogih budu!ih umetni"kih generacija. Ima previ$e imena da bi se sva navodila, ali da pomenemo bar neka: Savu &umanovi!a, Milana Konjovi!a, Petra Dobrovi!a, Jovana Bijeli!a, Mila Mi-lunovi!a, Rista Stijovi!a, Sretena Stojanovi!a... Kolekcija Pa-vla Beljanskog se prepoznaje po Bijeli!evoj Devojci s knjigom, &umanovi!evom Doru$ku na travi, Konjovi!evoj (etvi, Resniku Nade#de Petrovi!, Crvenoj terasi Milana Milovanovi!a, De$aku s belim !e!irom Koste Mili"evi!a, Mrtvoj prirodi Mila Milunovi-!a, Velikoj Izi Vlaha Bukovca kao delima koja se godinama re-produkuju u $kolskim ud#benicima i svim pregledima istorije umetnosti. S. ,.

Galerija “Milan Konjovi%” u SomboruOd 500 slika, “miljenica svojih”, kako ih je Milan Konjovi! (na slici) nazvao, koje je poklonio Somboru zato "to “one jedino njemu i pripadaju”, 1966. godine osnovana je Ga-lerija “Milan Konjovi!”. Do kraja #ivota ovoj galeriji osta-vio je ukupno 1066 dela. Zahvaljuju!i kasnijem poklonu njegove !erke, sada se u Galeriji nalaze 1084 dela Milana Konjovi!a. Galerija je od tada priredila 12 retrospektiv-nih izlo#bi i pedesetak tematskih.Milan Konjovi! je slikao skoro 80 godina, zna se za oko 6000 njegovih ulja, paste-la, akvarela, tempera, crte#a, tapiserija, pozori"ne sceno-grafi ja, skica za kostim, vitra#a, mozaika, keramike i gra-fi ka. Imao je preko 300 samostalnih izlo#bi i 700 grupnih.

Vlaho Bukovac, Velika Iza, 1892, Spomen zbirka Pavla Beljanskog

Galerija slika “Sava &umanovi%” u &idu Gospo$a Persida %umanovi!, majka Save %uma-novi!a darovala je 1952. godine op"tini %id 417 slika svoga sina, porodi&nu ku!u i osam jutara zemlje. “Smatraju!i #ivotnu #elju svog sina svo-jom materinskom i ljudskom obavezom, ostva-rujem je danas kao na" zajedni&ki cilj poklanja-ju!i Savino #ivotno delo rodnom mestu koje je on ovekove&io kroz svoju ljubav, u&inio poznatim i slavnim svojim slikama. Posle nesre!ne i nagle smrti moga sina kao amanet sam zadr#ala to-liko puta ponovljenu #elju da njegova umetnost na$e mesto i bude sa&uvana u na"em rodnom kraju” pi"e u darovnom ugovoru. Tako su nastale Galerija slika “Sava %umanovi!” i Spomen ku!a. Galerija &uva 417 dela Save %umanovi!a, ve!ina su iz poslednjeg, "idskog, stvarala&kog peri-oda. Osim stalne postavke, Galerija prire$uje i tematske izlo#be. Godi"nje pro-se&no ima oko 150.000 posetilaca. U blizini Galerije je Spomen-ku!a Save %u-manovi!a, u kojoj je proveo detinjstvo i poslednje godine #ivote, i iz koje je odve-den i streljan 28. avgusta 1942. godine.

Sava +umanovi"

'4'4


Naivna umetnost u Vojvodini

Te"ko je poznati !ivot, a slikati je lakoJedan od najzanimljivijih umetni#kih fenomena u Vojvodini jeste naivna umetnost koja je dala velika dela i velike umetnike

O tome da samouki slikari, za-hvaljuju!i usavr$avanju vlastite umetni"ke artikulacije, mogu da

izmene vlastiti #ivot, pa "ak i da prome-ne na"in privre%ivanja, bave!i se umet-no$!u umesto nekim sasvim prozai"nim svakodnevnim zanimanjem, suvi$no je i napominjati. Me%utim, ponegde, pre svega u Vojvodini, ova delatnost je uti-cala na privre%ivanje, mo#da i na $ire stanje koje vlada u pojedinim sredina-ma. Dobar primer je ju#nobanatsko me-sto Kova"ica, naseljeno prete#no slova"-kim stanovni$tvom. Prema re"ima Ane

*olnaj Barca, kustoskinje Galerije naiv-ne umetnosti u Kova"ici, “samo tokom pro$le godine, Galeriju je obi$lo 20.000 posetilaca, od kojih su 11.000 bili stran-ci – mo#ete misliti od kakvog je to zna-"aja za Kova"icu, koja broji 7500 stanov-nika”. U Kova"icu ve! decenijama dolaze ne samo radoznalci, turisti i kolekcionari ve! i mnoge dr#avne delegacije, pa i po-znate li"nosti. Na tu temu su ve! po"e-li da se ispredaju mitovi, $to tako%e go-vori ne$to, ali mnoge od ovih poseta su i dokumentovane, poput posete iz 1973. godine kada je Fransoa Miteran boravio

u domu Zuzane Halupove (1925–2001). U to vreme, Miteran je bio lider socijali-sta (on !e 1981. biti izabran i za francu-skog predsednika). U biografi ji Martina Jona$a (1924–1996), po mnogima naji-staknutijeg i najosebujnijeg slikara kova-"i"ke $kole, zabele#eno je da su se njegove slike na$le u mnogim svetskim kolekci-jama, ali i u privatnim stanovima li"no-sti kao $to su Bri#it Bardo, Ronald Regan, Ursula Andres, Alen Delon, Franko Nero, Karl Malden, Piter Justinov i drugi. Rod-na ku!a Martina Jona$a, spolja prekrivena ornamentisanim kerami"kim plo"icama

Martin Jona#, Moja radost

-5-5


»

kakve su nekada ukra$avale domove ba-natskih Slovaka (obi"aj koji je pred odu-miranjem), bi!e pretvorena u spomen-muzej koji bi trebalo da bude otvoren za devedesetu godi$njicu slikarevog ro%e-nja, 9. maja 2014. Ovaj poduhvat zna"aj-no je fi nansijski pomogla i Vlada Repu-blike Slova"ke.

,-<*)#O naivnoj umetnosti je na prostoru biv-

$e Jugoslavije po"elo da se govori jo$ ot-kako je hrvatski slikar Krsto Hegedu$i! (koji se zalagao za jednu novu, neeliti-sti"ku umetnost) godine 1929. upoznao

samoukog slikara iz podravskog mesta Hlebine, tada petnaestogodi$njaka, Iva-na Generali!a (1914–1992). Generali! je, naro"ito u godinama neposredno na-kon rata, stekao znatnu afi rmaciju, i da-nas se smatra ne samo za"etnikom hle-binske $kole naivnog slikarstva ve! i jed-nim od najzna"ajnijih slikara u svetu, u toj oblasti likovnog izra#avanja.

Na likovnoj sceni u Srbiji je naivno slikarstvo prisutno od tridesetih godina, najpre zahvaljuju!i Janku Bra$i!u (1906–1994), seljaku slikaru iz Opari!a kraj Ja-godine. Kao i u mnogim drugim slu"a-jevima, ovaj nadareni pojedinac je ubr-zo po"eo da uti"e na druge laike u svojoj sredini, nagovaraju!i ih da se i sami od-va#e u likovnom izra#avanju. Me%u nje-gove “u"enike” spada i prvi kom$ija u selu, Jeremija Radivojevi!, koji je izgubio #ivot tokom nema"ke okupacije, nakon $to je otkriveno da je nacrtao karikaturu kojom ismeva naciste. Bio je te$ko mu"en, #iv zakopan, posle "ega su mu delove tela ra-strgli psi.

";32*5&<%# # "-+#42Iako su najraniji za"eci naivne umet-

nosti u Vojvodini povezani sa tridesetim godinama, ona je do#ivela $iru afi rmaci-ju u posleratnom periodu. Jedna od naj-zanimljivijih li"nosti koje je iznedrila ova scena je Dragi$a Bunjeva"ki (1925–1983), nastanjen u Novom Be"eju, zapam!en kao boem, autor fantazmagori"no-au-tobiografskih slika i crte#a. Bunjeva"ki je svoju prvu sliku uljanim bojama nasli-kao 1938. godine, kao trinaestogodi$njak

– predstavio je svoju rodnu ku!u i rodite-lje koji iznad nje lebde poput an%ela. Sin siroma$nog kafanskog muzi"ara radio je kao fotograf i prodavac $tampe, "ak i kao dreser #ivotinja u cirkusu Medrano. Bar jednako neobi"an jeste stvarala"ki lik $idskog slikara Ilije Ba$i"evi!a – Bosilja (1895–1972), jednostavnog "oveka koji je ve!i deo #ivota proveo bave!i se zemljo-radnjom, kreiraju!i svoje prve likovne ra-dove kada je ve! bio u svojim $ezdesetim godinama. Budu!i da je bio $kolski drug Save &umanovi!a, mo#da nije "udno da se (iako kasno) zainteresovao da i sam po"ne da se bavi slikarstvom. Bosiljeva platna objedinjavaju prizore koji kao da korespondiraju sa umetno$!u nekakve maglovite drevne civilizacije, sa motivi-ma koji bi ovla$ mogli da budu odre%eni i kao i vizantijski. Zahvaljuju!i svedenom stilu koji vi$e li"i na “savremeno” nego na ono $to podrazumevamo pod terminom “naivno slikarstvo”, istovremeno “primi-tivni” i “moderni” Bosiljevi radovi su na-stavili svoj izlaga"ki #ivot dugo nakon au-torove smrti, kako u zemlji tako i u ino-stranstvu, i kako u galerijama koje neguju naivnu umetnost tako i u onima koje se bave savremenim stvarala$tvom. Zave-$tanjem Ilije Ba$i"evi!a – Bosilja, u &idu postoji “Ilijanum”, muzej koji predstav-lja njegov, kao i rad drugih naivnih slika-ra, "ija je platna Bosilj sakupio, uglavnom putem razmene.

Razume se, kada je naivna umetnost u pitanju, najve!i broj vojvo%anskih autora je svoje delanje zasnovao na seoskoj te-matici i lokalnim tradicijama, koje su u

Bosiljeve re#iDragi moj doktore pita! me za moj "ivot kako sam "ivijo sva!ta je bilo. Ro#en sam kavo deveto dete u majke. Moja mati Ru"a mnogo kasnije mije pripovedala dase nije nimalo radovala mome rodjenju a na kra-ju krajeva takoje valda sudbina tela $itav je svoj vek provela samnom umrv!i u dubokoj starosti osamdeset i petoj godini. Moj "ivot je velika borba od rodjenja pa do danas i sve-mise $ini dasu imali pravo stari ljudi kojisu govorili da uvek traje borba izmedju dobra i zla samose nikad nezna !taje dobro a !ta nije jer !togod sam nekad volevo sada mrzim a !to sam mrzijo volem e pa sna#ise pope. U svome "ivotu sam $uvo nekoje re$i a zapam-tijo sam re$ daje $ovek marama sa dva lica. Eto ti si $ovek u$en pa$e! valda razumeti za!to su na mojim slikama ljudi sa dva lica. Nisu ni "ivotinje bez dvoli$nosti jer je i njih stvorijo isti Gospod kavo i $oveka po obli$-ju svojemu. Jesili ikada videvo u sumi zvere krvolo$no u brlogu kada brani mladuncad i ubija sve "ivo oko sebe. $esto sam u zivotu pitavo dalije zaista Bo"ija volja ono !to se bez potrebe de!ava pa ljudi kazu eto Bo"i-ja volja. Danas je dodu!e moda govoriti da nema Boga medjutim kadabi bili sasvim si-gurni u to bili bi ljudi jo! gori. Pitavo sam se jo! se i danas pitam koje moju pokojnu tet-ku Dafi nu nau$ijo recimo da netreba poku-piti sve ve& ostaviti ne!to za crva i mrava. Te!ko je poznati "ivot a slikati je lako, treba samo zapo$eti posle ide samo, sla"ese jed-no na drugo i kada svr!is sliku vidi! da je na njoj !areno sve kao u "ivotu i da svaka isti-na ima dva lica.ILIJA BA0I=EVI8 – BOSILJ: IZ PISMA SVOM LEKARU I

PRIJATELJU, DR VASI DRA>I8U, ?@AB.

Zuzana Halupova, Svadba

-(-(


ovoj pokrajini #ivopisne, ve! i zbog naci-onalne $arolikosti. Dobar primer je selo Tavankut, pokraj Subotice, nastanjeno uglavnom bunjeva"kim Hrvatima, gde se ra$irila izrada slika pomo!u original-ne tehnike pletenja slame. Prve slike ove vrste nastale su po"etkom $ezdesetih, na-stavljaju!i se na lokalni obi"aj kreiranja sitnih predmeta i nakita od slame, za koji se pretpostavlja da je star bar stotinak go-dina. Slike od slame je mogu!e videti u Gradskom muzeju u Subotici, kao i u ga-lerijama u Tavankutu i .ur%inu.

%-5&<#)&Me%utim, svakako najpoznatija $kola

naivne umetnosti u Vojvodini je ona koja se razvila u Kova"ici, kao i u selima kova-"i"ke op$tine – u Padini, tako%e naselje-noj slova"kim stanovni$tvom, i u Uzdinu koji ve!inom naseljavaju Rumuni. Sve je zapravo po"elo od Martina Palu$ke i Jana Sokola, koji su jo$ tridesetih godina kre-nuli da se amaterski, stidljivo, zanimaju za slikarstvo. Palu$ka je bio bravarski radnik, koji je crtao iz zabave, a 1937. je po"eo da kopira slike popularnih uzora. Sokol je bio zemljoradnik, koji je iste godine po"eo da izra%uje akvarele, pla$e!i se da ih bilo kome poka#e. Jednog dana, igraju!i $ah u "itaonici, njih dvojica su slu"ajno otkri-li da imaju zajedni"ke afi nitete, i zapo"e-li da razmenjuju iskustva. Njima se, ratne 1942. godine, pridru#io i zemljoradnik Mi-hal Bire$, koji je tako%e po"eo da preslika-va motive sa razglednica. “U seoskoj "itao-nici uglavnom su se "itale novine i knjige”, izjavio je jednom prilikom Martin Jona$. “No ponekad su se $apatom vodili, seljani-ma neobi"ni, razgovori o slikanju. Verova-lo se da je to gospodski posao... Jednom je

bilo dogovoreno da se u "itaonicu donese ono $to je naslikano. I tako su se uz knjige, "asopise i novine tu na$le i slike... Se!am se kako se selom proneo glas o tome koli-ko se paroh na$e crkve odu$evio njihovim slikama. A posle njega slikama su se po"e-li diviti i ostali me$tani.” Tako je, iz godine u godinu, rastao broj ljudi zainteresovanih pre svega da u svom slobodnom vremenu nau"e slikarske tehnike.

Posleratni period bio je prili"no zna"a-jan za razvoj naivnog slikarstva u toj sre-dini. Tu treba ista!i da je i tridesetih go-dina naivna umetnost bila pozdravljena pre svega od strane intelektualaca leve orijentacije, i da je podr$ka amaterskom bavljenju razli"itim kreativnim delatno-stima bila ne$to "ime je novoustoli"ena vlast nastavila da se bavi. (Zbog eman-cipacije koju su manjine do#ivele tokom socijalisti"kog perioda, Kova"ica i druga naselja u okolini nisu menjali nazive uli-ca, tako da i danas postoje ulice pod na-zivom 678, Mar$ala Tita, "ak i Edvarda Kardelja). U svakom slu"aju, ve! oktobra 1952, povodom 150 godina od doseljava-nja Slovaka na Balkan i osme godi$njice oslobo%enja zemlje, prire%ena je velika smotra amaterskog stvarala$tva, izme%u ostalog i slikarstva. Tu se zatekao i slikar Stojan Trumi!, tada profesor u pan"eva"-koj gimnaziji, koji je grupu seljana amate-ra podstrekivao (ne bez otpora!) da slika-ju vlastita vi%enja, umesto preslikavanja motiva sa dopisnica. Ve! naredne godine, na tradicionalnoj oktobarskoj izlo#bi su bile zastupljene slike na kojima su selja-ni oslikavali #ivot kakav su poznavali – u seoskom ambijentu, pa "ak i svoja ma$ta-nja. Me%u novope"enim slikarima koji su tada krenuli da sti"u afi rmaciju, bili su i

oni koji su unosili samosvojan i smeo stil, kao $to je Martin Jona$, koji je od formal-nog obrazovanja zavr$io svega "etiri ra-zreda osnovne $kole i $estomese"ni kurs za poljoprivredne proizvo%a"e. Jona$ je slikao zanimljivo izvitoperene ljudske fi -gure, sa preuveli"anim nogama i rukama i malim glavama, u slobodnom, gotovo karikaturalnom stilu. Tako%e se bavio cr-te#om, i na jednoj smotri u Italiji je 1978. godine dobio zlatnu medalju za crte#, za-jedno sa Salvadorom Dalijem. “Druk"iji” stil je nudio i Jan Knjazovic (1925–1986), koji je, uprkos uglavnom ruralnim moti-vima, slikao gotovo psihodeli"ne fi gure u jarkim bojama na tamnoj pozadini. Nje-govi (ponekad halucinantni) portreti se-ljana titraju pokretom.

&/#$'&)#2&Tokom decenija, naro"ito izme%u $ez-

desetih i osamdesetih godina, kova"i"ka $kola je stekla prili"nu afi rmaciju u svetu – Zuzana Halupova, koja je predstavnica “klasi"nog” stila, kojim dominiraju sigur-nost folklornih tema i prepoznatljive na-rodne no$nje, bavila se i religioznim mo-tivima. Na vrhuncu tog kova"i"kog po-zitivizma, simboli"no, na njenim slika-ma sjedinjuju se novozavetne teme, pa i sam Isus Hrist okru#en ljudima u slova"-kim narodnim no$njama... Bio je to za-vr$etak jednog kruga. Ako je iz rata Ko-va"ica iza$la kao pitomo mesto iskrenih ali anonimnih ljudi, bilo je neke simbo-like u tome $to se, 1977. godine, doma!i-ca i slikarka Zuzana Halupova priklju"u-je akciji za o"uvanje Venecije. Ona zatim o vlastitom tro$ku sti#e u centar tog gra-da, koji na svojim platnima predstavlja u stilu “"uvenih slikara iz Kova"ice”, a zatim

Ilija Ba#i%evi" Bosilj, Apokalipsa, pad VavilonaJan Knjazovic, Razigrani

-)-)


»

novac od prodaje slika upla!uje u Fond za o"uvanje Venecije!

Ukoliko, s druge strane, uzmemo da naivno slikarstvo tog tipa danas ve! uve-liko gubi na snazi i autenti"nosti, reklo bi se da je ipak odigralo svoju emancipa-torsku ulogu. Deca i unuci “originalnih” predstavnika kova"i"ke $kole nastavili su svojim putem. Ivana Vereski, !erka jed-ne od predstavnica naivnog slikarstva iz ovog mesta, Zuzane Vereski, danas #ivi u Bratislavi, bavi se ilustracijom i prevo-%enjem i jo$ uvek odr#ava veze sa starim krajem. “Mi deca odrastali smo takore!i u samom slikarskom ateljeu, koji je bio sastavni deo na$e ku!e, a mama je sli-kala samo u slobodno vreme”, ka#e Iva-na. �“Kako smo odrastali i postajali sa-mostalniji, rasla je i mamina posve!enost naivnom slikarstvu, a danas je to njena full-time profesija. U vreme mojih tinej-d#erskih godina, u Kova"ici se doga%ao pravi bum kreativnosti svih vrsta. A to su bile devedesete – ba$ te$ke godine u Srbiji! Kad se danas setim te atmosfere, prolaze me #marci – #iveli smo kao da je svaki dan poslednji, punim plu!ima. Skoro svako od mojih prijatelja je tada bio u bendu, svirao neki instrument (ili bar poku$avao), neki su slikali, fotogra-fi sali, kreirali skulpture, snimali fi lmove na 9:; formatu i izdavali albume na ka-setama... Organizovali smo izlo#be, pa "ak i alternativni festival zvani <=>8?, i to sve bez ikakvih fi nansija ili sponzo-ra. Mislim da u Kova"ici sigurno postoji taj neki umetni"ki genius loci koji je vaskr-sao u delima starih slikara naivaca, ali je pitanje koliko je on danas #iv me%u mla-dim ljudima.” Stevan Lenhart, koji sto-ji iza muzi"kog projekta “Nastrom”, na-stavlja o kova"i"koj alternativi: “U ovoj sredini su delovali i jo$ uvek deluju umet-nici raznih vrsta, ne samo naivni slikari. Pored vi$e zapa#enih avangardnih ama-terskih pozori$nih predstava, pojavilo se nekoliko strip-autora i razvila se lokal-na ‘podzemna’ muzi"ka scena, i "ak ne-koliko fanzina, $to je dosta neobi"no za ovako malu sredinu. Nije ba$ jednostav-no objasniti za$to ovde toliko ljudi ose!a potrebu za nekom vrstom kreativnog iz-ra#avanja – izgleda da $to je manja sre-dina, entuzijazam je ve!i, kako je to jed-nom zapazio Vostok.”

SA&A RAKEZI,

21. vek“Kako na aktuelnoj svetskoj, pa onda i vojvo$anskoj umetni#koj sceni danas ne postoji dominantan stil i pravac. Na njoj deluje niz zna#ajnih umetnika "irokog poeti#kog profi la”

Po"etak ovog veka u umetnosti na tlu Vojvodine je bio produ#etak ideja nastalih poslednjih decenija pro$log veka. Dragana Gari!, istori"arka umetnosti Mu-zeja Vojvodine, smatra da o umetni"koj sceni u Vojvodini 21. veka ne mo#e-

mo govoriti bez poznavanja njenih tokova jo$ od sedamdesetih i osamdesetih godi-na pro$log veka.

Neke od ideja novosadskih konceptualnih umetnika koji su se tokom sedamdesetih okupljali oko grupa KOD, (E i (E-<=@, mo#emo prona!i u radu Art klinike. To je utopi-sti"ki projekat grupe gra%ana osnovan 2002. godine u Novom Sadu. Sto#er Led arta i Klinike je Nikola D#afo, multimedijalni umetnik. Osnovani su s uverenjem da umet-nost mo#e da menja svet – zato sebe smatraju utopisti"kim projektom. Dragana Ga-ri! obja$njava da su njihove prezentacije bile anga#ovane, kritikovali su re#im, bavili su se socijalnim pitanjima: “Art klinika je vremenom izrasla u multimedijalni centar, dobili su prostor, otvorili )ok galeriju u kojoj organizuju izlo#be, predavanja, perfor-

manse, imaju prodavnicu, knji#aru, i sve s ciljem da promene i prodrmaju kul-turnu politiku, i da javnost zainteresuju za umetnost.”

Za razliku od umetnika koji od svojih dela o"eku-ju da promene stvarnost, ka#e Dragana Gari!, na po"etku ovog veka radila je i grupa umetnika koje politika i socijalne teme nisu inspirisale, ve! su

u ateljeima na Petrovaradinskoj tvr%avi stvarali umetnost u skladu sa svojim oso-benim poetikama. To su danas priznati i cenjeni umetnici kao $to su: Petar ,ur"i!, Vera Zari!, Du$an Todorovi!, Dragan Jankov, kao i njihove mla%e kolege. Po pop-ar-tisti"kom pristupu platnu i motivu, izdvajaju se slike Danijela Babi!a, dok je slikar-stvo Danila Vuksanovi!a inspirisano starim rukopisnim knjigama i kaligrafi jom. Po o$troj dru$tvenoj satiri i provokaciji uvijenoj u dekorativnost platna nalik na tapete, prepoznatljiva su ulja Tadije Jani"i!a. Dragana Gari! izdvaja i vajara Petra Mirkovi-!a, autora Telenorovog Olimpijskog sata u Beogradu, i Uro$a Paji!a, grafi "ara i pesni-ka, koji se na razne na"ine bavi fenomenom knjige, kao i radove grafi "ara Radovana Jandri!a, Zorana Grma$a, Milana i Milo$a Stanojeva, Aleksandra Boti!a, Jelene Sre-danovi!, Jastre Jela"i! i Tamare Vajs. “Grafi ka je manje prisutna tehnika, pa je neko-liko profesora sa novosadske akademije osnovalo grupu Lutaju&i otisak, s namerom da prezentuje postupak nastajanja i $tampanja grafi ke i na taj na"in je pribli#i sva-kodnevici.” Utisak o prvoj deceniji ovog veka je slede!i: “Kako na aktuelnoj svetskoj, pa onda uslovno re"eno i vojvo%anskoj umetni"koj sceni, ne postoji dominantan stil i pravac. Doba izama je daleka pro$lost, ne$to $to je nestalo jo$ polovinom 20. veka, a dana$nji trenutak odlikuje paralelno postojanje razli"itih umetni"kih pristupa, te sami umetnici s brzim internetom bolje znaju $ta se de$ava u svetu, nego iza !o$ka. +ini se da je internet, sa jedne strane razorio pojam umetni"kih grupa i da su u jav-nosti prisutne samo individue, ali sa druge neki stvaraoci su uo"ili potrebu za dru-#enjem i radom u zajednici i jedna takva grupa je i projekat vojvo%anskih grafi "ara Lutaju&i otisak.” S. ,

Nikola D,afo, Ze"evi

-'-'


itititititititiititititittitti nnenennenenenennenenenn iiiiiiiiiiiiinsnsnnsnsnssssnsnsnssnnnssnnnsnsnstiitititiititititititututututuuutuuuuucicicicicicciiiiciiiicciciijejejeeejejejejejejeejejeejejeeeej zzzzzzzza a aa a a a mmomomomomomomoooomomommomommmmmmmomm ddededddddededeedddeededddeddd rnrnrnrnnnrnrnrnrnrnnnrnrnnnnnnuu,u,u,uuu,u,u,u, ppppppppppppppposoosososososoosooooo tmtmtmtmtmtmododododdererererrrnunununununu iiiiii sssssavavavavavaa rerererereremememememmenunununununu uuuuuumemememememetntntntntntnosososososost tt t tt nananananana ttttttlululululul VVVVVojojojojojvovovovovo----ddiddidididididididddinenenenenenenennnenennnnennnneeneeeenenen oooooosnsnsnsnsnsnnnsnsnsnsnsnnnssnsniviviviviviivvvvivvvvvvvanananaaaanannanannanananananannananannanaaaaa eee eee e eeeeeeeeeeee sssusuusususususssusu ttttttttttttttttttoooookokokokokokkkoooookoookooookomomomomomommmommmmmomo 11111111111119999.99.999.99.99999.. iiiiiiiiiii 2222220.0.0.0.0. vvvvvvekekekekeka.a.a.a.a. MMMMMMMMe%e%e%e%e%e%e u u u u u njnjnnjnnjnjimimimimimima a a a aa sususususuu GGGGGGalalalalallerererererere ijijijijijija a a aa MaMaMaMaMaM tititititiiceccececece sssssrprprprprpskskskskske,e,e,e,e GrGrGrGrGGGGrGrGrGrrradadadadadadadaddddddadadskskskskskskkkkkkkskkskkiii i ii i iii mumumumumumumumumumumuumuzezezezeeeeeeeeezezzezzeejjjjjjjjjjjjjj uuu u u uu uuu VrVrVrVrVrVrVrVrVrVVVVrVVr$c$c$cc$c$$c$c$$c$$c$ u,u,u,u,u,u,uuuu, GGGGGGGGrarrararararararadsdddsdsdsddsdskikikikikik mmmmmmuzuzuzuzuzejejejejejj uuuuu SSSSSomomomommomoombobobobobboboborururururuu, , , ,, NaNaNaNaNaNarorororororodndndndndndni i i i i mumumumumuuzezezezeez jjjjj u u u u uu PaPaPaPaPan"n"n"n"n"evevevevevu,u,u,u,u,

GrGrGGrGrGrGrGrrGGrGrraaaaadadadadadddaaadaaaa skskskkskkkksksksksskkski iiiiii ii mmmumumumumumumummmuummummum zezezezeeezezezezeeeezejjjjjjjjj u uuuuuuuuuu BeBeBeBeBeeBBBeBBB """"""""e"e"eee"ee""eejjjjjujuuuuujjjuujjuj , , ,, , , GGaGaGGaGaaGaGaaGaGaGaaGGaG leleleleleleleleeeeriririiirirrirrririiiijjjaajaaaaajajaaaaajjjja “““““SaSaSaSaSaSaaSavavavavavava&&&&&umumumumumanananananovovovovovi!i!i!i!i!i!i!””””” u u u u uuu&i&i&i&i&i&iidudududududd ,,,, GaGaGaGGaGaGaGaGalelelelelel riririririr jajajajaaa nnnnnaiaiaiaiaiaivnvnvnvnvnvnihihihihihi sssslilililililikakakakakak rarararara uuuuu KoKoKoKoKoKoKoKoKKKKKKKoKoKKKoKK vvvvvvavavavavvvavvvvavavavavav "i"i"i"i"i"i"ii"iiii"i"i"icicicciciciciciciciciccicicci, ,,, , , SpSpSSpSpSpSpSpSpSpSpSSSSpSSpppSSS omomomomomomommmmmmommmommo eeeeneneneneneeneeenne -z-z-z-z-zzbibbbbibibbbbibibibibibibibiiiiibbibbb rrkrkrkrkrkrkrrkrkrrrrr a a a aa aa PaPaPaPaPaPaPaPaPaaPaPaPaPaPaPaPaPaaaPPPPaavlvlvlvlvlvllvvvllvvvv a a aa a aa aaaa BBBeBeBeBeeBeBeBeBeBeBeeljljljljlljlll ananananannskskskskskogogogogogo , ,,, GaGaGaGaGaGaleleleleleleriririririr jajajajjaa LLLLLikikikikikikkovovovoovo nininiiniinini sssssususususususrererereet t t t ttt u u u u u u SuSuSuSuSuubobobobobobotitititititicicicicicici, , , , , , KoKoKoKoKoolelelelelek-k-k-k-k-ccciciciciciciiiiciciiiiccicicicic jjjajajajajajajjaaajaajajjj ssssssssssssssssskukukukukukukukukuukuulplplplplplplplplplplplplpllpplpptutttutututututututuuutuuuuuttuuuurarararararrraaarrr uuuuuuuuuuuu gggggggggggggrararararararararaaaaaaaaaadsdsdsdsdsdsdssssdsdssdsdsddddssssddsd kkkkkokkookokokokokookokookokkkkookkkookokookokkokkkookkom m mm mmmmm pprprprprrrrrrrprrrprooosososososososooosoososooosostototototototootootototoototooot rururururuuru uuuuuuuuuu AAAAAApapapapapap tititititiiinununununu, , ,, , GaGaGaGaGGG leleleleleririririijajajajajj “““““MiMiMiMiMiM lalalalalan n n nn n KoKoKoKoKoKonjnjnjnjjovovovovovvi!i!i!i!i!”””” u u u u u SoSoSoSoSoSombmbmbmbmbmborororororu.u.u.u.u.

MMMMuMMMuMuMuMuMuMuMuMuMuMuMMMMMMMMuuuuM zezzzezezezeeezezezeezzzezezzzz j j jjjj j j VoVVVVVoVVoVoVoVoVoVoVoVVVVooooVVooVoVVojjvjvjvjvjvjvjvvjvjvj ododododododdodddodddooddininininnnninnininininininniiininini ee e e eee ee e uuuuu uuuuuu uuuuu uuuuu NNNNNNNNoNNoNNoNoNoNNNoNNNoNoNNNNoNNNoNNNoNN vovovovoovovovvovovovooovovovv m mm mmm m mmmmm SSSaSaSaSaSaSaSaaSaSaSaSaSSSaSaSaSaaSaaSSSSaS dddddudududududududddddddddd sssssssssssaa a a a a aa aaaa pppprprprprprprprprppprprprrrprp ekekekekeko o ooooo 40404040404404 0.0.0.0.0.000000000000000 prprpprprprppp edededededdmememememem tatatatatat uuuuu kkkkkkomomomomommplplplplpplekekekekekeksnsnsnsnsnojojojojojoj ssssstatatatatat l-l-l-l-l-nnnnnnnnononononononnnnononnonnnooj j j j jj jj pppppopopopopooopoopopppopp stststttttststststaaavaavavavavavvavvavvvvvccccciciiciciiiicciciciciic pppppprerererereeerr zezezezezezeezeezeezeeezeeezezezeeeezzeennntntntntntntnttntnntnttnntnnnnntnnntttujuujujujujuuuuujujujujujjjuujuujjeee e e eeeeeeeeeeeeee aarararararararaaraarhehhhehehehehhehehehh olololololololololllogogogogogogogogoggoo ijijijijijjjijijijjijijjijiijiiju,u,u,u,uu,u,u,u,u,u,u,u,u,uu,u,u,uu, oooooooooooooooop$p$p$p$p$p$p$p$$$$p$$pp$p$p$p$pp tutututututututuutuuttt iiiistststststorororororijijijijiju,u,u,u,u,u iiiiistststststorororororrijijijijiju u u u u umumumumumumetetetetetetnonononononoststststststi i i iii iiiiii etetetetetetnonononononolololololologigigigigig jujujujuju nnnnnna a a a atltltltltllltllltlllluuuu uuuu uuuuuuuuuu VVVVVVVoVoVoVoVoVoVoVVVoVVVVVVV jvjvjvvjvjjvodododododdodododinininininnnninninniiinneeeeeeeeeeee u u u u poppopopopoppopopopopopoppp slslslslslsslslslslslledededededddddddddeddeddedeedededededeedeeeddnnnnnnnjnjnjnjjjnnjnjnnnnnjnnnnnjnjjnnn ihihihihhihhih oooooossasassasasaaasaam m m mmm mmmm m hihihihihihihihihihh ljljljljljljjljjjljljljjjjadadadadaadadadadadadadaddaadaddadddddaddaaaa aa aaaaaaa a a aa a gogogogogogogoogogogoooggg diddidididiinanananann ....

MuMMuMMuMuMuMuMuuuuuMuMMuMMuMuMuMuM zezezezezeeeeezejjjjjj sasasasasasavrvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrvrrrremememememememmemmemmmemmemmmmmeeneeenenennennnenennnnenne ee e eeee eeee umumuumumuumuumuummmmmmmuumummumuumummmuummummummumummu eeeeeteteteteteeteeeeeeeeee nonnnonoonoonnononnnnononn ststststststsssti i ii iiiiii VoVoVoVoVoVoVoVoVoVoVojvjvjvjvjvjvjvjvjjjjjjvvvvvvvodododododododododdoddodododododododo ininininininninniininiinnee eeee e e eeeeeeeee u u u u u uuu NoNoNoNoNoNNNoNNNNNNNNNNNNNNNNNNNN vovovovovom m m m mm m SaSaSaSaSadudududuud , , , , osososososnononononovavavavavvan n n n n kakakakakao o oo o GaGaGaGaGaGaleleleleleleririririririjajajajajaja sssssavavavavavrerereree----memememeeeeemmemeenenenenenneneneneneeenneeneeee llllllllikikikikikikkkkkkikovovovovvovovovoo nnenenenenenneneneneneee uuuuuuuuumemememememmemememememmeeeeeeeetntntntntntntnntntnttntnttnttnntntntnoososssossoossossosososo titititiiiittitttittttittiittitiiitititii,,,,,,,,,, ppappapapapapapapappaaapapaappa zzzzzzzatatatatatatataattimiimimimmmimimimimimiimmimmmmmm pppppppppppppprerrerererererereererereeeimimimimimimmmmimimmmmmmimimmimmiimmii eneneneenenenennnnennnovooooovovovvovvvooovovovovooovovvananananaaa uuuuu MMMMMMuzuzuzuzuzu ejejejejeje sssssssavavaavavavvrererererer mememememem nenenenene lllllikikikikikikovovovovovovnenenenenene uuuuuumememememm t-t-t-t-tnonononononnnn ssssststtsststtstststti,ii,,i,i,iiiii, jjjjjjjjjjjjjjjjjeseseseseesesesse tetetetetetetetetetetettttee rrrrrrrrregegegegeggegegegegeegeegegeggggggioioioiooooioioooioionanannananananaaaaaananannaaaannnnannnaannnn lnlnlnlnnlnnnnnlnlnllnlnnnlll aa a aaaaaaa a mmmmmmmmmmamamamaaaamamamammmmm tittitititiiittiititiitiitt """"n"n"""n"n"n"nn"nn"""""" a aa aa a aaa aa ininininininininininiinninininninnstsststststststtsstititititititucucucucuccccccuccu iijiijijijijijiiijijiiiiijjjjaa,aa,a,a,a,,a, iiiiiiii vvvvvvvvvvvva#aa#aa#a#a#aaaaa#a#aaaaaaaaa nonononono mmmmmesesesesestototototo ssssssavavavavavavrererererer memememememenenenene uuuuumememememem tntntntntnntnososososoosstitititititi,,,,, nenenenenne sasasasaasasasasasammmmmomomomoommmommmmmooomm uuuuuuuuuuuuuuuuu SSSSSSSSSSSrbrbrbrbrbbbrbbbbbbbrbbbrbbrbrrrr iiijijijijijijijijiiiiijiijjji iiiii i ii iiiiii vvveveveveveveevevevvvvvvvvvveev !!!!!!! i ii iii iiii uuu uuuuu u uuu uu rerereeeereeeereeeegggigggigigigiiggigigggggigigig ooononononononnnnonoonnnnonoo uuuuuu,u,uu,u,,u,uuuuu,u,u,,, iiiiiii jjjjjjjjjedededdedededeededdededede ininininininiinininna a a a aaa jejejejeeejeeejjejeejjej uuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuuststststststststttsss ananananannnnnanannovovovovovva a a aa a ovovovovove e e ee e vrvrvrvrvrvrststststste e e eee u u u uuu VoVoVoVoVoVoojvjvjvjvjvjvj ododododdodinininiininni.i.i.ii.i.i. UUUUUUUU mmmmmmmuzuzuzuzuzuzejejejejejej-----skskskkskskskkkkomomomomommmmmmmmmmom ffffffffffffffffffffffffooonononononnnnnnnooonooonooo dududududududddduudududdd nnnnnnnnnnnalalalalalallllalalaaaaazazazazazazaazaaa e e e eeeee e e sssseseseeeeeeeeee uuuuuuuuuuuuuuuummmmememmemememememeeeemmmemmemmmeemmmemmm tntntntntnnnttnntnnnnntni"i"i"i""""i"i"i"""i""ii kekekkekekeekkkkekeeekekekkekee zzzzzzbibibibibibiibibibibbirkrkrkrkkkrkrkrkkrkkrkrkkrrkeeeeeeeeee eeee eee ssslslsllslslslslllslslslsslsslikiikikikikikkikikikikkkikika,a,a,aaaaa,,aa,a,,, sssssssskukukukukukukkulplplplplpllptutututututurararararaara, ,,, , grgrgrgrgrafiafiafiafiafifiafikkkkka a a a a i i i iiii crcrcrcrcrcrtetetetetetet #a#a#a#a#a#a, , , ,, , kokokokokokoncncncncncepepepepepptutututututut ------alalalalalalalalallnenenenenennnn uuuuuuuuuummememmmmemememememememememmmmemmmmmmememeememmmmmm tntntntntntntntntt osososossssosssosttitititiititiitittit iiiiiiiiii ddddddddddeleleeleleleleleleleelellaa aaaaaa aaa nononononononononooonooooviviviviviviivivivivvivvivvivvvvvivvv hh/h/h/h/h/h/h/h/hh/h/hh/hhhh/hh/prprprprprprrrppprprrrprp o$o$o$o$$$o$$$o$o$oo$ooo iririririri enenenennennenennnnihihihihihihihihihihh mmmmmmmmmmmmmmmmmmmedeedededdddddedeededddijijijiijijijijijijjijijijiijijijija a a aaaa aaaaa drdrdrdrdrdruguguugugugu e e e e e popopopopoopololololololoviviviviviivinenenenenene 2222220.0.0.0.0. vvvvvekekekekekka a aa aa u u uuu uuuuu VoVoVoVoVoVoVoVoVojvjvjvjvjvjj ododododododoo ininininini i.i.i.i.i.

GaGaGaGaGaGaGGaGaaaaleleleleleleleleeleleeleelelllleririrrririrrriirrrirrrr jajajajaaaajaaaaajajajaaaajjj “““““LaLaLaLaLaLLaazzzzazzaaazaazazaaaaarrr r r rr r VoVoVoVoVoVoVoVoVoVoVoV zazazazazzazaaaazazaazazaarererererereeerereviviviviviviiiiiiiivvvviivvvvv !!!!!!”!””!”!!!!”!”!”!!!!!! ooooooottvtvtvtvtvtvtvvvtvtvtvvvtvvvororororororororroooororenenenennneneneennenna aa a aa a aa jejjjejejejeeejejejejejejejeeejejejeejjj 11111111111979797979797977999 3.3.3.3.3.3.3.3.3.3. ggggggggggggggggggggoododododododooodinininininne e e e ee u u u uuu u SrSrSrSrSrS emememememmskskskskskskkkojojojojojoj MMMMMMMMitititititiititrorororororovivivivviviviciciciciccc , , , , izizizizizizzlololololololl #b#b#b#b#b# omomomomom slslslslsllikikikikikki a a a aaa i i i iii crcccrcrcrrrrrrrrrccrrrrrrrrrrcrrttteteteteteeeetteteettetee###a#a#a#a#a#####a### ooooooovvvovovvovovovooooovovooovoooogggg g gggg g gggggg umumumuumumuummmmmmmumummumu eteteteteteteettttnninininininninniinnnnnikkkkkkakakakaakakkkkkkkkkkkkkkkkk ..... OOOOOOOsOsOsOsOsOOsOsOssOOsOssOsOssOOsnnnnnnononononoononnonnnonnnonnoonnnovuvuvuvuvuvuvvvvuvuvuuvvuvuvu GGGGGGGGGGGGGGGalalalalalalalalalaalala erererererreeerijijijijijjijjjii eeeeeeeeeee "i"i"i"i"ii"i""" ninininininininn mmmmmmmmemememememmorororororrijijijijijalalalalalninininini ddddddeoeoeoeoeoo, ,, , , kokokokokojjijijijijiijji sssssse e e ee sasasasasasasastststststs ojojojojojojo i i i ii iododododododo oooooooririririiriririgigigigiiiiiiiiiiigigigig nanananannnnanananananaaanaanaannannnnaannnn lnlnllnlnlnnnnnlnnlnnnl ihihihihihih sssssssssllilllilililililiiiiliilliilllliiliiiliikakkkkkakkaaaaaaakakkkakkakkkkkkkakkakkkkaakkakkkak , , , crcrcrccrrrrrrcccrccrrcrrrteteteteteteeteeeetee##a#a#a#a#a#a#a#a###a#a#aaaaaa#aa#a,,, ,, ,,,, kkkkokokokokookkkok lalalalalaaaaaaaaaaaaaa#a##a#a#a####aa#aaaaa#a#aaaa#a##a#aa#a#aa,,,,, , ,,, ii i iii iiiiii mammmmmamamaammmammm teteteteteteeeeririririiririiiriririrr jajajajajajajajajjajaalallalalalalalalllaal kkkkkkkkkkkkkkkooooojojojojoojojoooo i i ii ii iii seseseseseseseeesesese vvvvvvezeezezezezezujujujujujje e e ee zazazazaza LLLLLazazazazazarararararra a a a a a VoVoVoVoVoVVooozazazazaz rererererereviviviviviiv !a!a!a!!a!a....

SaSaSaSaaSaSSSSS vrvrvrvrrrvvrememeememmmmmmmmmeemmemmeemmmmmmmmmeeenenenenenennnnnnnnnneneenna a a a a a gagagagaggagagaleleleleeeeeeeeeeeleleeeeeleeeerrrrrrirririririiiiiriirriiriirrrijajajajaaaaaaaajaajajjj uuuuuuuuuuuuuuuuuuu ZZZZZZZZZZZZZZZZZrerererererereeeereeerereeeerrrerrereeeerenjnjnjnjnjnjnjnjnjanananananannnnnnnanaannanannininininnnnininininninininniniinnnnuuuuuu u u uuuuuuu uuu ooososososososoososoooooooo nonononoonoonnoonovvvvvvavavavaaavvvvvaavaaavv nananananaanananann jjjjjjjjjjjjjje e ee ee e e e 191919191191919919191919191919996266262626222266626226626 ..... gggogogogogggoggg didididididineneneneenenne ssssss nnnnnnamamamamammamererererereromomomomomm dddddda a a a a "u"u"u"u"u""uvavavavava iiiii sisisisissiisisis ststststststtststtemememememememememmmatatatatattttttttaaatttatta sksskskskskkkkskkskskssksssksssssss i iiii i ii isisisisisisisi trtrtrtrtrtrt a#a#a#a#a######a#a#a###ujujujujujujujujujjujjujuujujuujujuuu eeeeeeeeeeee dedededeedeeeeeeddeeddeded llalalalalaaaaaaaaaaaaaala jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjuuuugugugugugugugugguuuuuuuuguguuuuuuuuuuuu ososososssssosososososossssslollolololooooolollool vvvvvvevevevevevevevvvvvvvvvv nsnsnnsnnsnsssnnnnnnnnnnnnnnnnn kkekekekeeeekkekeeeeek iiiiiiiiiiii ssssssssrprprprppprpprprpskskskskskkkksskkskkkske eee eeeeeeeee lilililillilllilikkokokokokokokok vnvnvnvnvnnvnnvnnvvnvvvv e e e eeee umumummummummmumu etetetetetetee nonononononooststststststs i i ii iiii odododododdddd 111111949494949994999945.5.5.5.5.5 gggggggggodododododododdodoo i-i-i-i-ii-i--i--neneneneneneneeee ddddddddddo o o oo ooo dadadadadaddadadadannnnnananannnnnanananananannnnanannnannnnnasssss,ss,,,ss,s,ssss,ss, nnnnnnnnnasasasasasasastatatatatataataaataaalalalalalalalalalallaalalalala uuuuuuuuuuuuuuuuuuglglglglglglglglglglglglggg avavavavavavvvavvvavvvvvvvvvvvnnnnnnnnnnnnooonnoooonnnonnnnonnnn mmmmmmmmm mmmm mm m uuuuu uuu u uuu UmUmUmUmUmUmUmmUmUUmUmmUUmUmUmUUmUUUUmUUmUUUUUUmUUmmeeteteteteteteeee nnininiiiiiinninii"k"k"k"k"k"k"k""k"k""k""kojojojojojojojojojojojojo kkkkkkkkkkkkololololololllolollonononoonononononononijijijijijjijiiijijijijijijiijii iii i ii i i i u u uuu uuuu uu E"E"E"E"E"E"E"E"E""EE"E"E"E"E""E""E"E""EE""kikikikikikikikikkkkikkkkkkkk (((((((((ososososososossnononononononon vavavavavavavav nenenenenenenene 111111111111959595959995995999595955559566.6666666.6.66.6.6.6. gggggggggggododododododododdddddi-i-i-i-i-i-i-i-i-i--ineneneneneneneeeeeee)).).).)))).).).).).).).) UUUUUUUUU ddddddddddddvavavvaaaavavavavvaavvva iiiiiiiiiiizzzlzlzlzlllzlzllzllllz o#o#o#o#o#o##o#o##bebebebebbebbbebeebeeennnnnanaanaaaanaannnaanaaaanan ppppppppppppppppppppppppppppppppprorororoooorooooooorooroostststststststststttttorororororororororrrororrororrorrorrrrorroro a,a,a,a,a,aaa,aaa uuuuuuuuuuuuuuu zzzzzzzzzzzzzzrrererereeeerrereereeenjnjnjnnjjnjnjnjnjnjnnjnjnnjnjnjjaananananananananaananaaa iiniininninnniinnninnnninnnskskskskskskskskskskkkskomomomooomommmommomomommomommomom SSSSSSSSSalalalalalalalalalaalalaalalllalallononoonononononononnonooo uuu uu uu u uuuuuuuu uu i i ii i ii u u u u uu u GaGaGaGaGaGaGaGaGaGGaGGaGaGaG lelelelelelelellel riririririririrrrir jijijijijijijijj EEEEEEE"k"k"k"k"k"k"k"k"kk"k"k"kk"kkk""kkkka,a,,a,aa,a,a,aaa,aa, ooooooooooorgrgrgrgrrggrgrggrggananaanananananananaaana iziziziziizizizizzzi ujujujujuujujujjujujuuujuuuu ee ee ee eeiziiiiizizizizzizizizizzzllololololollolololooo####b#b#bb#b#bbb#b#bb#b#bb#beee e eeee eee ee i iiii ii ii BiBiBiBBiBiiiiBiBiBBijejejejeejjejejejjjejjejjj nnnnanananananananannnnnn lelelellelelelelele aaaaaaaaakkkkkvkvkvkvkvvvvvkvkvkvkvvkkvkvkvvvkkvvkvvvaaaaaaaararararrraaaaarraarraarrraaareleelelellelleleelellelelelleeele a.aa.a.aa.a.aaaa

GGaGGGGaGaGaGaGGGGaGGGGaGaGGaGGG lllellleleleleleeeeriririiririririririr jajajajajajajajajajjaaaaaaaaaaaa llllllllllllllllllliiiikikikikikikikkkkiikovovovovovovovovovoooo neneneneneeeneeee uuuuuuuuuuuuuuuummemmmmmmmmmmmemeemeeememmmmmmmmmemmmmmmmmmmmm tntntntnttntntntntntnnnnttntntttnntttnnnnnntttttnososoossosossosoososososoossssoostittititiiittttt ppppppppppppookokokokokokkkokkkooookokklolololoooooooooooololololonnn-n-n-n-n-n----nn-n-nnn-nnnn zbzbzbzbzbzbbbbbbbbbbbbbbzbzbbzbz iiiiiriririririririirriiirriri kakakkakkakkaakaakkkaaakakk RRRRRRRRRRRRRRRRRRRRaajaajajajjaajaaaa kkakkakakaaakaa MMMMMMMMMMMamaamamammmmammmammmuzuzuuuzuuzuzii!i!i!i!i!!!!!!i!!!!i!i!!!aa aa a a a aa uu u u u u NoNoNoNoNoNoNoNooNooovovovovovooovovooovoovooom m m m mmmmmmmmmmmm SaSaSaSaSaSaSaSaSaSaadddudududududududu ooooooooooooooooosnsnsnsnsnnsnsnsno-o-o-o-o-o-o-o-o-ovavavavaaaaaavaaavaavannnanaananananaa jjjjjjjjjjjjjjjjjjeeeeeee e eee e 191919191919191199191919977777727272727272727727777272727272727277227772277 .. gogogogogoggogoggogggogg didididididdiinnnnneneeeenneeeeeenennnee nnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnnaaaaaaa a aa aaaa ooooooosssooossosossossoosossnonononooonononnnnnonononnnnoononovuvuvuvuvuvuvuvvuuvuvuvuuv UUUUUUUUUUUUUUUUUgogogogogogogogoogggogogogogogovovovvovoooovoovovovovovvv rarararrarrrarararaaaaaaraaaaar oooooooooooooooooo pppppppppppppokookokokkokokooooo llololololololoolololoonununununuununununuuunuununu kkkkkkkkkkkkoooooololollolololollolekeeekekekeekke ciciciciiciionononooonononononoonnoooo ararararaaarrra aaaa aaa RaRaRaRaRaRaRaRaaaRaRaRR jkjkjkjkjkkkkkjkjkjkkkkaa a a aa MaMaMaMaMaMaMaMaMaMMaaaaaMammummumummumumumumummmumuum zizizizizizzzz !a!a!a!a!aa!a!aa!aa!aa. . . . .OsOOsOsOsOOsOsOsnononononononononn vnvvvnvnvnvnvvvnv iiii ii i i ii fofoffofofooooooofoooofofoofooooooooooooooooonddndndndndnddddddnnnndnnddnnnnnndndnndnd zzzzzzzzbibibibibibiibbibbbbibbbbbib rkrkrkkrkkrkkrkkkkkrkkkrkkke e e eeeeeee ppppppppprrrrrrppprrpppppppprpprrprrprpppppppp edeededeedededdddeddedeededeeeddddeedddstststststtsttttststsstttsttavavavavavavavavavvvvvavaavvava ljljljljljljaaa aaaaaaaa a aaaa jjejjejejejejejejejejjjjjjejjjjejedididididddidididiiidiiiiididdddid nnnnsnnnnnsnsnsnsssnssnsnnnnsnnsnnn ttttvtvtvtvtvvvvtvtvtvtvvvvvtvveneneneenenenennnnnnneneneenneeneniiii iii i ii prpprprprprprprprprprpppp egeegegegegegegegegegggggglelelleleleeleeell d d d d d d dddddd srsrssrrrrrrrrsrrssrrrsrsrs ppspspspspspspppppppsppppp kekekekekekekekekeke uuuuuuuuuuuuuuuuumemmemememmmememememmemmetntntntntntntntnntnososososososssososostititititiittttiititiiti nnnnnnnnnnnnnnnnnasasasasasasasasasasasasssa tatatatatatatattaleleleleelelelee uuuuuu ppppppppr-r-r-r-r-r-vivvvviviviviiiviiim m m m mm dededededdddededdddecececececeecennninnininiiiiiiiiiiiininiiniiiiiiiiiiiiinin jajajajajajajaajaaajajjajjajajajjjajajjajjajaajajj mmmmmmmmmmmamamamamamamamammaammaaam pppppppoosoosossssssosossssleleeeleleleeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee DDDDDDDDDDDDDDDDDDrurururuuuuuuuuuurururuuuur ggggggogogogogogooogggggoogggggggg g ggggggggg svsvsvsvsvvvsvsvsvvssvssssvsvetetetttttttettetttetttsksskskskkkkkkkskskskkkkkkkkkkooogogogogoggggoggoooogoggogooo rrrrrrrrrrrrrrrrrratatatatatatatatataaatatataaaaaaa.a.a....aa.a NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNjejejejejejejejejejejeeejeej nn nnnnnnnnnn nn kkakakakakakakkkkkaakak rrrrararaaaraaaaraarrararaaarr ktktktktkttktkkttkttktk eereererererereerererrre iiiiii rrrrrazazazazzazmememememem rerererere ooooodrdrdrdrdrrrredededededddeedededdededdddeddddddiioiiioioiiioioioioioioiioiooio jjjjjjjjjjjjjeee e ee e kokokokokkokokookk ------llelelelelelelelelelekkkckckckckckckk ioioioiioioioioionnannanananananan r r r rrr iziziziziizziziizzzizizizzzizbbobooooooooobobobbobbobbbbbbobbbbbbbobb rorororooorororoorooorooorom m m mmmm mm m iii ii iiiii iiii i brbrbbbrbrbrrrrrrrbrbrbrrbrbrbrrrbbrbrbrrbrbb oojojojojojjjojojoojememememememememememmmmmemmmmememememeemeemmme uuuuuuuuuuuuumememememememmmmmemememememememmmemmeetttttntntntntntnnttttttnttntt ikikikikikkkikkikkkkkikikikikkikkikikikaaa,a,a,aa,,,,,a,,,,, aaaaaaaaaa ppppppppppppppppppppprererereeeerererererererrer sssssssssssveveveveveveveveveveveveveeevegagagagaggagagagagagagaaggggaggagaggg ssssssssssssvovovovvovovovoovvvov jijijijijijijiimm m mm m m mmm iiiiiinininininininninnnteeteteteerererererer sosososossovavavavavanjnjnjnjnjnjnjnjn ememememememememmmm zzzzzzaaa a aaa stststststttstvavvavavavavavavavaavavavvararararaarrraraaarrraaar ---llalalalalalaalalalalalallaaaa$t$t$t$t$t$t$t$t$$$t$$$t$t$t$tvovovovovovovovovovovovoovo sssssssssssssvovovovovooovooovoovovovovovoojijijijiijijijijjjijijijiijihh h h h ppprprprprppprprprprprprprpprprpp ijijijijijijijijijijijijijijjjijjjjjaatatatatataattatatatatatatatataaateeeeelelelllelelelelelleleeele jajajajajajajajajajajajjajajaajaajaaaaaaaaaj kkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkkooojoojojojjjoojjojoojojjoojojoojojoojojojjjiiii iiiiiii iiiiii susususususususususususuususususussssu ppppppppppppppppppprrirriririiriiiirrirrrirrr papppppapapapaaaapapaaapaaaaddadadadadadadaddadadaaadaadadadddadaddaaaaaaadaalilililiililllilill pppppppppppppppppppppppoooosossosososososososossssssleeleeeeeleleeelleleeerararararrrarararararararrarrarrar tntntntttntntntntntntntttntntttnt oojojojojojojojooooooj gggggggggenenenenenenenennnnnnnnnneeeererereereracacacacacijijijijiji i ii i i umumumumumuu etetettetttninininininikakakakakkkaakkk uuuuuuuuuuu ZZaZaaZZaZaZ dadadaaaaaaadadarrrrsrsrsrsssrrsrrrrsrsr kkkkkokokokokokoooj j jj j jj j j jgrgrgrgrgrgrgrgrrgrggrgrggg upupupupuppuppupuppii,i,i,ii,i,ii,i,i DDDDDDDDDDecececececececeeemememememmmmemmmmmmmmmmmmbababbbbabababababbababbabbababbabb rrsrrrrsrsrssrrrrsrsrsrsskokokokokok jjjjj iiiiiiiiiii jjjj BeBeBeBeBeBeBeBeeBBeBeBBB ogogogogogogogogoggogogoggoogogoggrararararaaaaraaaaarararaaraaarrradddsdsdsdsdssdsddsdddsddddsddsdskkkkokokooookkokokokokokokkkookoojjjjjjjj jj jjjjjjjjjj j jjjjjj jjjjj grgrgrgrrrrrrgrgrrrgrgrrrrgrruuuuuupupupupupuuuupuuppuppiiiiiiiiii....... CiCiCCiCCiCiCiiCiCiCiCiCiCiCCCCiCCiCiljljljlljljljljljljlljjljllljljj mmmmmmmmmmmmmuuu u uuuuuu uuuu jejejejjejejjjjjjje bbbbbbbbioioiooioio ddddddddddaaaaa aaa a a aa a aaaaa iisisisisisisii tatatatatatataknknknknknknkknkkne e e e ee ululululululu ogogogoggu u u u uuu u ovovovovovovo e ee e e eeee gegegegeegeegeneneneneennenn rarararaaaaraaraa iciciciciiiciciciciciiijjjejejjejejejejejeej uuuuuuuu u uu u u uu u krkrkrkrkrkrkrkrkrkkrkkreieieieieiiiieieieeieieiieieie rarararararararararaaararararararanjnjnjnjjjjnjnjnjnjnjnjnjnjuuuu u uuu uuu nnnnananananananananananananannaanaaanaaannaanaananaanna$$$e$$$e$eeeeeee$$e$e$$ee lllllllllllllllllikikikikikikikikkikikikikikkikikoooovovovovovovoovovvvvovovvvovnenennnneneneneeeeenenennennene sssssssssssscecececceccecccceeeeecccccecececeeeeneneneneneneneneeeeeeeeeeeeeneneeneneeneeneen ... ........ OsOsOsOsOsOsOsOsOsOsOssOsOOOOsOOsOOsOsOOssnononononoononoonooooononoooooonooooooovnvnvnvnvnvnnnnnnvnnnnnni iii iiiiii ii iii fofofofofofooofoffoffffofoondnndnddndndnddn zzzbibbibbib rkrkrkrkrkrkkkkkkkrkkkeeeeee e eee e eeeee ""i"i"i"i" nenenenenen ddddddelelelelelellaa a a aa 353533535555 uuuuumemememememem tntntntntntntnikikikikika.aaa.a.a.aaa DDDDDanananananannnnnnnnnnananaaaasasasasasasasasaa u u uu uuu bbbbzbbzbbzbzbbzbiiiiriririririr iiciiciiciciciciciccii iiiiiiiiiiiiiimamamamamamam 999999999999999999999999999999999999333333333333333333333333333333333333333333333333 ddddddddddddddd llllllelelelelelle aaaaaaaa.a...aaaa.a.a

NaNaNaNaNa sssssssspipipipipiskskkksksksku u uu u u vvovovovovovovovvovovvvov jvjvjjvjvvvvvvvjvvvjvjvvvvvjjjvvvo%o%o%o%o%o%o aaaanannnnnnnnannanannnanannannnannanannnssskskskskskskkkkkkkkskkkkksskkskskkksskssskkkkihihihhihihhhhihhihihii uuuuuuuuuuuuuuuuuuumememememememem tntnnnntnnttnnnni"i"i"i"i"i"i"i"i"ii"i"i"i""""kikikiikikikiiikih h h inininiinnststititttttitttttuuucucucucucucucucucuccuuuucciiiiiiijijiijijijija a aaaa sususuusuuu iiiiiii GGGGGGrararararaarr dsdsdsdsdsd kikikikiki mmmmmuzuzuzuzzu ejejejejejejejejejejej uuuuuuuuuuuuuu SSSSSSSububuubbubbubotototototo iicicicicicci i,i,i,i,i,i SSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSSa-a-aa-a-a---a-a--a-aaavrvrvrvrrvrvrvvvvvvvvvvrvvvvv emememememeemmmenenenenenenennena aa aa gagagagagag lleleleeeeeeleeleleerririjajaaaaaaaaaaa CCCCCCCCenenennnnnnnnnnnenene tttrtrttrtrrtttttrrraa a aa a aaa aa zazaaaaaaaaaaaaaa kkkkkkkulullulllultutururururururuuu iiz z PaPaPaPaPaPaaPaPaPaaaaannnnnn"n"n"n"n"nn""n eveveveveva,a,aa,aa, BBBBBBijijijijijijjenenenenenalalalalale e e e eee jujujujujugogogogogoogoslslslslslovovovovovenenenennenskskkkskskkskkske e e e e skskskskskkkulululululptptptptp urururururrrrurrurre eeeeeeee e eeeeeeee u uu u u uuuuuu uuuPaPaPPPaaaa "n"n"n"n"n"n"n"nn evevvvvvvuuuuuu,u,uu, AAAAAAAAAAAAAAAAAAgegegegegegegegegeegegeegegegegggeegeennnncncncncnncncnnn ijijjjjjijjaaaaaaa aa a zzzazazazazazazazazaaza lllikikkkkkkkkkkooovovovovovooo nunnnuu iii pppppppppppririrririririririrririmememememememememememememememememmenjnjjnjnjnjenenenenu u u u umumumummuu etetetetettnononononononoststststst “““““““TeTeTeTeTerrarararaara””””” u u u u u KiKiKKiKiKiKikikikikikiiindndndndndnddn i,i,i,i,iii CCCCCCCeenenenenne tatatatatatatat r r r r r r zazazazaazazaza vvvvvvvvvvvvvvvvi-i-i-i-i-iii-i-ii-i-i-i--i-zuzuuuuuueleelelelelelelelelllelellnununnnnnu kkkkkkkkkkkulululululululuuluuuulu tutututtutututtutttuutuururururuurururururururu “““““ZlZlZlZlZlZ aatatnononono ooooooookokookokokokokokokoooko””” uuuuuu u uu NNNNNNoNoNoNoNNNoNoNoNovovovovovov m m m m mm SaSaSaSaSaSaadududdududu,,,,, CeCeCeCeCeC ntntntnttn arararaaraar zzzza a aa a sasasasaaavrvrvrvrvrv ememememmmememenenenenene u u u uu u kukukukukukultlltltltltturuurururururruuuu u u u u “K“K“K“K“KKKKonononononononononkokokokokokookoookokokooookoookoor-r-r-r-r-r-r-r-r-rrr-r-rrrr-rdididdidididdididddididididdijjjjjjjajjaajajajajaj ”””””””””””” uuuuu uu u VVrVVVVrVrVrVVrr$$$$$$c$c$c$c$$c$cu,u,uu,u,uu,u, CCCCCCCCCCCenenenennene tatatatataar rr r r zazazazazaza nnnnnnnovovovovove e e e e mememememedidididijejejejee_k_k_k_k_kkududududududa.a.a.a.a orororororo g gg g g u u u u u NoNoNNNoNoNovovovovovov m m m m m SaSaSaSaSaSSSadudududududud ..............

PoPoPoPoPoPPorererererrer d d d ddd d ovovovovovvihiihihihihihih uuuuuumemememeemem tntntntntni"i"i"i"i"kikikikiik h hh h h h ininininiinstststststititititititucucucuucuuucijijijijija a a a a nananananan pppppprorororroooststststststororororrruu u u u VoVoVoVoVoVVV jvjvjvjvjvjvvv dododododododininiininnine,e,e,e,e tttttrerererereebababababaa ppppppomomomomomomenenenenenenututututututu i iii i i i ii i i prprprprrpppp viviviviv ppppppririririr -----vavvavavaatntntntnttni iiii mumumumumuumuuzezezezezejjjjj u uu u u u SrSrSrSrSSrbibibibibibijijijijiji,, , , , MuMuMuMuMuMuMuzezezezezejjjjj “M“M“M“M“Macacaacacacurururururu a””a”a”a” oooootvtvtvtvtvt orororororenenenenene jjjjje e e e e 2020202020200808080808.... gogogoggogogodidididid nenenenenne uuuuuuu NNNNNNNovoovovovovimimimimimimmm BBBBBBanananannanovovovovovciciciciciimamamamamamamaa. . ..VlVlVlVlVlVlasasasasasasnininininik k k k k jejejeje VVVVVlalalalaladidididididdimimimimimimir r r r r MaMaMaMaMaMacucucucucurararararaa,, ,, , kokokokokokolelelelelekckckckckckckcccioioioioioionanananaaar,r,r,r,r kkkkkkkojojojojoji i i i popopopoposeseseseseeedududududuud jejejejejjej zzzznanananan "a"a"a"a"a"ajnjnjnjnnjnnnnu u u uu uu u zbzbzbzbzbzbbbbiririririri kukukuuuuku uuuuuumemememememmem tntnttntntni"i"i"i"ii""i""i"kikikikikih h hh hhdededededed lallalalalal iiiiiizzzzzz pepepepepepeririririririodododododa a a a a avavavavvananananaana gagagagagaardrdrdrdrdrde e ee e dvdvdvdvdvadadadadadeseseseseseteteteteetihihihihihhh iiiii ttttttririririririr dedededededed seseseseses tititititiiih h h h hhhh gogogogogoogogodidididididdid nanananananaa, , , , , kakakakakakk o o o o ooo i i i i ii momomomomommom dedededeeddd rnrnrnrnrne ee e e ee umumumummu etetetetetttnonononooon ststststststi i ii i$e$e$e$e$$ezdzdzdzdzdeseseseseese etetetetetee ihihihihihh iiiii ssssededededededamamamamamdededededed sesesesesetititititih hh h h gogogogogog dididididid nanananana ppppprororooroor $l$l$l$l$l$ ogogogogoggg vvvvvvvekekekekekekkeke a a a aa aa nananananan ststststststalalalalalalalale ee e e e nananananna ttttttlululululu JJJJJJugugugugugguu osososososslalalalalal viviviviviv jejejjejee.....


likovna umetnost na tlu vojvodine

Documents