Kućno lečenje i nega starih- iskustvaGradskog zavoda za gerontologiju i palijativno

zbrinjavanje

Prof.dr Dalibor Paspalj

Spec.fizikalne medicine i rehab.

Specijalista gerontologije

Ko smo? Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd

Gde smo? Beograd, Kralja Milutina 52Kako kontaktirati?

Telefon: 011/2067-800

Faks: 011/2067-817

e-mail: ightc@beotel.rs

www.gerontology.co.rs

Član 106 Zakona o zdravstvenoj zaštiti

Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena zaštita starih lica i sprovode mere za očuvanje u unapređenje zdravlja i prevenciju bolesti ove populacione grupe, odnosno koja obavlja i delatnost kućnog lečenja i nege, palijativnog zbrinjavanja i rehabilitacije starih lica.

Zavod je specijalizovana zdravstvena ustanovakoja obavlja vanbolničku i socijalno-medicinskuzdravstvenu delatnost za populacionu grupu starih,funkcionalno zavisnih i teško obolelih građanaBeograda na 10 gradskih opština. Zavod jezdravstvena ustanova u kojoj se obavljazdravstvena zaštita starih lica i sprovode mere zaočuvanje i unapređenje zdravlja i prevenciju bolestiove populacione grupe, odnosno koja obavlja idelatnost kućnog lečenja i nege, palijativnogzbrinjavanja i rehabilitacije starih lica

Delatnost Zavoda

➢ Kućno lećenje

➢ Zdravstvena nega

➢ Palijativno zbrinjavanje

➢ Rehabilitacija u kućnim uslovima

➢ Mentalno zdravlje

➢ Socijalni radnik

➢ Polivalentna patronaža

➢ Ultrazvučna dijagnostika

➢ Holter dijagnostika

Zavod je nastavna baza za:

1. poslediplomsku nastavu Medicinskog

fakulteta Univerziteta u Beogradu:

(a) uže zdravstvene specijalizacije iz

gerontologije,

(b) specijalizacije iz opšte medicine

(v) specijalizacija iz gerijatrije

(g) klinički staž, za oblast opšte medicine, u

okviru šeste godine studija Medicinskog

Fakulteta i predmet Socijalna medicina-lekar u zajednici

2. Zavod organizuje sistematsko stručno usavršavanje za studente Visoke

zdravstvene škole strukovnih studija.

Osnovni pojmovi

➢Starenje

➢Gerijatrija

➢Gerijatrijsko odeljenje

➢Gerontologija

➢Palijativna nega

➢Palijativno zbrinjavanje

➢Strategija za palijativno zbrinjavanje

➢Kućno lečenje

Starenje je biološki fenomen koji kod čoveka poseduje i mnogobrojne

socijalne implikacije

Osnovni pojmovi

▪ Gerontologija označava nauku o starenju

▪ Gerijatrija se odnosi na lečenje starih i predstavlja medicinsku disciplinu

▪ Gerijatrijsko odeljenje je odeljenje u stacionarnoj ustanovi gde se vrši dijagnostika i lečenje stare osobe (KBC Zvezdara, KBC Dragiša Mišović, KBC Zemun)

Palijativna nega

Palijativna nega je aktivna, sveobuhvatna nega bolesnika, čija bolest nije reagovala na primenjeno specifično lečenje, gde je bolest uznapredovala, pa je u terminalnoj fazi i očekuje se kratko trajanje života.

Palijativno zbrinjavanje

Palijativno zbrinjavanje predstavlja sveobuhvatnu negu, zbrinjavanje fizičkih simptoma, pažnja na psihološke i emocionalne patnje, na duhovne i socijalne potrebe, kvalitet života obolelog i pomoć porodici obolelolg

Strategija za palijativno zbrinjavanje(2009.)

Strategija za palijativno zbrinjavanje je dokument od nacionalnog značaja koji je donela Vlada, kojom se utvrđuje celovita i usklađenja politika države u cilju razvoja zdravstvenog sistema Republike Srbije

Palijativno zbrinjavanje-definicija RFZO

Palijativno zbrinjavanje je sveobuhvatna i kontinuirana briga o licu obolelom od malignih tumora, bolesti srca i krvnih sudova, dijabetesa, opstruktivne bolesti pluća, HIV/AIDS, posledice saobraćajne nesreće i traumatizma u terminalnom stadijumu bolesti

Cilj palijativnog zbrinjavanja

Cilj palijativnog zbrinjavanja osoba je manje patnje, više

dostojanstva i bolji kvalitet života pacijenta

Kućno lečenje

Kućno lečenje je lečenje u stanu bolesnika, gde medicinsko osoblje vrši dijagnostiku, lečenje i rehabilitaciju

Ko obavlja kućno lečenje?

✓ Kućno lečenje obavljaju domovi zdravlja i zavodi za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje

✓ U domu zdravlja kućno lečenje može obavljati izabrani lekar ili da bude formirana posebna organizaciona jedinica (Služba za kućno lečenje).

Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja

Službeni glasnik br.116, 29.12.2006. god.

Član 56

Kućno lečenje je opravdano i medicinski neophodno uslučaju kada je od strane izabranog lekara ili lekaraspecijaliste indikovana primena parenteralnih lekova,medicinskih i rehabilitacionih procedura kojezdravstveni radnik može da pruži u kućnim uslovimaosiguranom licu koje je nepokretno ili čije kretanjezahteva pomoć drugog lica.Kućno lečenje se sprovodii kao nastavak stacionarnog lečenja.

Kućno lečenje doma zdravlja

Pokazatelj Dom zdravlja

Teritorija Jedna opština

Stanovništvo Deca, radno aktivni i stari

Funkcionalna sposobnost Pokretni i nepokretni

Dužina kućnog lečenja Kratkotrajno

Indikacije Nastavak stacionarnog lečenja

Palijativno zbrinjavanje i akutno stanje

Sadržaj Parenteralna terapija

Recepti

Kućno lečenje Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje

▪ Pokazatelji

▪ Teritorija

▪ Stanovništvo

▪ Funkcionalna sposobnost

▪ Dužina kućnog lečenja

▪ Indikacije

▪ Sadržaj

▪ Gradski zavod za gerontologija i palijativno zbrinjavanje, Beograd

▪ Deset gradskih opština (uže gradskog jezgro)

▪ 65 i više godina

▪ Nepokretni

▪ Produženo

▪ Nastavak stacionarnog lečenja

Palijativno zbrinjavanje

Hronični gerijatrijski sindrom

▪ Parenteralna terapija

Recepti

Kontrola i terapija bola

Kućna rehabilitacija

Kućna psihijatrijska zaštita

Zdravstvena i terminalna nega

Palijativno zbrinjavanje

Zašto Gerontologija?

Svetske populacije postaju demografski starije još od sredine XIVveka. Period industrijske revolucije označava početak naglog ubrzavanja ovog procesa, koji kulminira tokom XX veka, najpre u najrazvijenijim zemljama, a zatim i u zemljama u razvoju.

Hronološka starost, koju danas najčešće koristimo kao graničnu vrednost nastupanja perioda starosti (65 i više godina), bila je apsolutna retkost i izuzetak još u relativno bliskoj prošlosti. Demografski podaci danas ukazuju da se udeo ovog kontigenta poste-peno približava jednoj petini ukupne populacije. Takođe, u mnogim razvijenim zemljama. prosečno očekivano trajanje života na rođenju znatno prevazilazi ovu hronološku granicu.

Drugim rečima, u prethodna dva veka je procentualno učešće “starijih” poraslo do te mere da je počelo da dobija značajne socijalne, ekonomske i medicinske implikacije.

Gerijatrija je grana medicine, medicina stare životne dobi (γέρων, geron – stari čovek i ιατρός jatros –“iscelitelj”, "lekar") i kao takva predstavlja deo gerontologije. Ovaj termin je uveden od strane Nascher-a 1909.

Gerontologija koja (pored gerijatrije, “medicine starosti”, “medicinske gerontologije”) uključuje još i biološku i socijalnu gerontologiju, koje se sledstveno bave izučavanjem bioloških odnosno socijalnih aspekata fenomena starenja i starosti

Gerijatrija i Gerontologija

Gerontologija

Termin “gerontologija” prvi put je u naučnoj literaturi upotrebio Metchnikoff 1908 godine.

(γέρων, geron – stari čovek, λογία, logija – izučavanje, nauka)

Postoje gledišta da su etimološki bolja rešenja mogla biti “geratologija” (danas označava nauku o izumiranju) ili čak “gerasologija”.

Šta je gerontologija?

Disciplina koja se bavi proučavanjem (procesa) starenja u najširem mogućem smislu te reči (“the study of aging from the broadest perspective”).

Iz ovakvog koncepta opravdano slede pitanja: “šta je to starenje“, “šta je starost“, “koliko godina starosti znači biti star” i slično. Precizni odgovori na žalost ne postoje!

Stariji ljudi iste životne dobi mogu se u većoj meri razlikovati između sebe nego u bilo kojoj drugoj faziživotnog ciklusa

Zašto kućno lečenje i nega?

Povećanje broja i udela starih u ukupnoj populaciji dovodi do većeg broja zastupljenosti hroničnih bolesti. Zajednica teško može da zadovolji nagli porast potreba i zahteva koji proizilaze iz postojanja velikog broja hroničnih oboljenja koja dovode do gubitka funkcionalne sposobnosti, što izaziva polupokretnost ili pak trajnu vezanost za postelju, sa često izmenjenim psihičkim statusom stare osobe.

Starost i starenje predstavlja civilizacijski

problem. Dug život nije samo privilegija, već

znači i dugu izloženost štetnim uticajima,

pojavu hroničnih bolesti praćenih

multimorbiditetom.

Rešavanje hroničnih bolesti i zaštita starih u najvećem broju zavisi od vaninstitucionalnog zbrinjavanja.Neophodno je da postoji povratna sprega između kućnog lečenja i rada bolničkih odeljenja!

Korišćenje kućnog lečenja rasterećuje bolničke

kapacitete i omogućuje staroj osobi boravak u

svojoj prirodnoj sredini,odnosno omogućava da

što je moguće duže stara osoba vodi

samostalan život u zajednici, što podrazumeva i

jedan sadržajniji i viši kvalitet života, a u slučaju

terminalnih faza bolesti i dostojanstven kraj

života.

Pravovremeno i adekvatno kućno lečenje sprečiće pojavu komplikacija i upućivanja pacijenata na hospitalizaciju.

Postojanje kućnog lečenja sprečiće nepotrebno produženje bolničkog lečenja, odnosno neodgovarajuće korišćenje bolnica u slučajevima kada je porodica u nemogućnosti da se stara o rekovalescentu iz bolnice.

✓Kućni uslovi se smatraju optimalnimambijentom za rehabilitaciju starih bolesnika, pri čemu je postignuta većamotivisanost bolesnika i omogućena boljasaradnja između pacijenta i tima za rehabilitaciju.

✓Rehabilitacija omogućava maksimalnureintegraciju starih u društvenu zajednicu.

✓U domu pacijenta se mogu pružiti fizikalne procedure sa istim a često i boljim učinkom nego u bolnici.

Zaključak

Intenzivniji razvoj i unapređenje kućnog lečenja i nege starih u najvećoj meri zavisi od mogućnosti šire društvene zajednice, odnosno spremnosti da svojom socijalnom i zdravstvenom politikom obezbedi starim ljudima prioritetno mesto u obezbeđivanju sveukupne zaštite

Osim racionalnog korišćenja materijalnih

sredstava vaninstitucionalno lečenje omogućava

bolesniku kompletnu pomoć u njegovom domu i

na taj način ne zahteva se od često teških

bolesnika dodatni napor za adaptaciju na novu

sredinu bolnice ili doma za stare

Mora se posebno istaći da uspešno kućno

lečenje nije moguće bez adekvatne zdravstvene

nege, a što se može postići uz pomoć

edukovanog člana društva ili pak uz pomoć

profesionalnog kadra, a pri tome ne sme izostati

ni pružanje pomoći u kući bolesnika.

Od dužine života mnogo je važniji kvalitet života. Ako postoji želja da se održi kvalitet života starih osoba, onda se moraju obezbediti odgovarajući uslovi i to:

1) Kućno lečenje

2) Zdravstvena nega

3) Pomoć u kući

Zbrinjavanje starih u kućnim uslovima smanjujepotrebu za korišćenjem bolničkih kapaciteta iomogućava staroj osobi da što je moguće dužeboravi u svojoj prirodnoj socijalnoj sredini i davodi samostalan, sadržajniji i kvalitetniji život uzajednici, a da u terminalnim fazama bolesti imadostojanstveni kraj života.

Gradski zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, Beograd

U skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Republike Srbije Zavod je ustanova na primarnom nivou zdravstvene zaštite koja obavlja vaninstitucionalnu zdravstvenu delatnost za populacionu grupu starih, funkcionalno zavisnih i teško obolelih građana Beograda na 10 gradskih opština

Indikacije za prijem na kućno lečenje Gradskog zavoda za gerontoogiju i palijativno zbrinjavanje Beograd

Palijativno zbrinjavanje

Parenteralna terapija kod osoba koje su nepokretne ili pokretne uz tuđu pomoć

Na osnovu preporuke iz stacionarne zdravstvene ustanove da se nastavi lečenje u kućnim uslovima

Rehabilitacija u kućnim uslovima kod osoba koje su nepokretne ili pokretne uz tuđu pomoć

Kada je potreban nadzor, kontrola ili lečenje kod osoba sa izraženim mentalnim poremećajima (nepokretne ili pokretne uz tuđu pomoć)

Stomatološke usluge u kućnim uslovima a koje pripadaju pod obavezne vidove zdravstvene zaštite (totalne proteze, parcijalne proteze, reparatura proteza i urgentna stanja)

Ostale indikacije za dijagnostiku i lečenje u Zavodu

✓ Ultrazvučna dijagnostika (abdomen, srce, dopler, dojka, štitna žlezda) na osnovu uputa izabranog lekara iz doma zdravlja

✓ Holter dijagnostika (srce i krvni pritisak) na osnovu uputa izabranog lekara iz doma zdravlja

✓ Stomatološke usluge koje pripadaju pod obavezne vidove zdravstvene zaštite, kao i usluge za koje osoba snosi puni trošak, bez obzira na godine starost, u stomatološkoj ambulanti ili u kućnim uslovim

✓ Pregledi lekara specijalista internista – savetovalište za dijabetes, prevencija patološkog starenja (uz savete dijetetičara)

✓ Usluge socijalnog radnika

Organizacija zavoda

Služba za kućno lečenje, negu i palijativno

Služba za specijalističko konsultativnu delatnost

Организациона структура

ДИРЕКТОР

ПОМОЋНИК ГЛАВНА СЕСТРА ЗАВОДА

ПОМОЋНИК

СЛУЖБА ЗА СПЕЦИЈАЛИСТИЧКО

КОНСУЛТАТИВНУ ДЕЛАТНОСТ

СЛУЖБА ЗА КУЋНО ЛЕЧЕЊЕ,НЕГУ И ПАЛИЈАТИВНО ЗБРИЊАВАЊЕ

СЛУЖБА ЗА ПРАВНЕ И

ЕКОНОМСКО-ФИНАНСИЈСКЕ

ПОСЛОВЕ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА

ИНТЕРНУ МЕДИЦИНУ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА СТОМАТОЛОШКУ ЗАШТИТУ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА КУЋНО ЛЕЧЕЊЕ , НЕГУ И ПАЛИЈАТИВНО

ЗБРИЊАВАЊЕ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОПШТЕ И ПРАВНЕ

ПОСЛОВЕ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ФИНАНСИЈСКО-

РАЧУНОВОДСТВЕНЕ

ПОСЛОВЕ

УПРАВНИ ОДБОР

ОДЕЉЕЊЕ ЗА

НЕУРОПСИХИЈАТРИЈУ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ФИЗИКАЛНУ МЕДИЦИНУ И

РЕХАБИЛИТАЦИЈУ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ У ГЕРИЈАТРИЈИ

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ПРИЈЕМ И ПРОЦЕНУ ФУНКЦИОНАЛНОГ

СТАЊА

Radno vreme

Zavod obezbeđuje zdravstvenu zaštitu neprekidno u dve smene u trajanju

od 13 časova (7 - 20 sati). Zaposleni Zavoda usluge pružaju prema

utvrđenom planu rada, a u zavisnosti od individualnih potreba koje na

prijemu utvrđuje Tim za prijem i procenu funkcionalnog stanja.

Zbog težine zdravstvenog stanja bolesnika i njihove funkcionalne

zavisnosti, za najteže bolesnike i one u terminalnoj fazi obezbeđuje se nega

dvokratno.

Zbog potreba obolelih koji ne zahtevaju svakodnevnu medicinsku negu,

uvedena je intermitentna nega.

Starost bolesnika

Tokom 2013. godine Zavod je imao 2.359 korisnika zdravstvene zaštite, pri čemu je najveći broj zbrinjavanih pripadao grupi starih 80 i više godina (73,7%).

Značajno je istaći da je u grupi “stari stari” (85 i više godina) na lečenju i nezi bilo 48,4% svih lečenih bolesnika, U dobnoj grupi 90 i više godina bilo je 502 bolesnika ili 21,3%

Može se zaključiti da se radi o izrazito staroj populaciji, jer je četiri petine ili 96% bilo u životnom dobu 70 i više godina(2263 osoba).

Prema težini oboljenja i prema funkcionalnom stanju bolesnici su svrstani u tri kategorije.Bolesnici prve kategorije (1.601) su nepokretni i inkontinentni (67,9%).Drugoj kategoriji (176) pripadaju nepokretni kontinentni bolesnici (7,4%).Bolesnici pokretni samo uz tuđu pomoć svrstani su u treću kategoriju (582) ili (24,7%).

Kategorija bolesnika

Pol bolesnika

Među bolesnicima kojima je Zavod

obezbeđivao zaštitu, preovladavale su

osobe ženskog pola-3/4 svih bolesnika

odnosno 1.763 ili 74,7%, dok je muškaraca

bilo 596 ili 25,3%.

Morbiditet utvrđen od strane lekarskih ekipa koje sprovode kućno lečenje

Na prvom mestu nalaze se bolesti sistema krvotoka (3.299 ili 22,2%), a među njima najzastupljenija je arterisjka hipertenzija sa 1.025 bolesnika.

Na drugom mestu – duševni poremećaji i poremećaji ponašanja (3.297 ili 22,2%).Među njima najzastupljenija je demencija sa 890 slučaja.

Na trećem mestu su bolesti nervnog sistema (1.206 ili 8,1%)

МОРБИДИТЕТ УТВРЂЕН У СЛУЖБИ КУЋНОГ ЛЕЧЕЊА, НЕГЕ И ПАЛИЈАТИВНОГ ЗБРИЊАВАЊА

ЗА ПЕРИОД ОД 01. 01. ДО 31.12. 2013.

Болести по групама* BROJ %

I Заразне болести и паразитарне болести (A00-B99) 53 0.4

II Тумори (C00-D48) 708 4.8

III Болести крви и крвотворних органа и поремећаји имунитета (D50-D89) 259 1.7

IV Болести жлезда са унутрашњим лучењем, исхране и метаболизма (E00-E90) 945 6.4

V Душевни поремећаји и поремећаји понашања (F00-F99) 3 297 22.2

VI Болести нервног система (G00-G99) 1 206 8.1

VII Болести ока и припојка ока (H00-H59) 131 0.9

VIII Болести ува и болести мастоидног наставка (H60-H95) 28 0.2

IX Болести система крвотока (I00-I99) 3 299 22.2

X Болести система за дисање (J00-J99) 517 3.5

XI Болести система за варење (K00-K93) 259 1.7

XII Болести коже и болести поткожног ткива (L00-L99) 290 1.9

XIII Болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (M00-M99) 881 5.9

XIV Болести мокраћно-полног система (N00-N99) 855 5.8

XV Трудноћа, рађање и бабиње (O00-O99) 0 0

XVI Стања у порођајном периоду (P00-P96) 0 0

XVII Урођене наказности, деформације и хромозомске ненормалности (Q00-Q99) 0 0

XVIII Симптоми, знаци и патолошки клинички и лабораторијски налази (R00-R99) 638 4.3

XIX Повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (S00-T98) 845 5.7

XXI Фактори који утичу на здравствено стање и контакт са здравстевном службом (Z00-Z99) 644 4.3

Укупно: 14 855 100%

Mortalitet

U periodu od 01.01. do 31.12.2013. godine od

ukupnog broja bolesnika kojima je Zavod

pružao zaštitu na području 10 gradskih

opština, umrlo je 354 osiguranika RZZO

(15%)

Odeljenje za prijem i procenu funkcionalnog statusa

U toku 2013. godine bilo je prijavljeno 1.422osoba za prijem na kućno lečenje i negu. Tim je izvršio 1.807 pregleda (pregledi-revizije) i utvrdio da li prijavljeni bolesnici ispunjavaju uslove za prijem na ovaj vid zdravstvene zaštite. Na kućno lečenje primljeno je 755novih bolesnika, a 1.604 bolesnika je nastavilo lečenje u 2013. a bilo je primljeno u 2012. godini.

Prijem

Za sve primljene na ovaj vid zbrinjavanja, uz primenu kriterijuma SZO, prema standardizovanom obrascu, utvrđeno je zdravstveno stanje, funkcionalna sposobnost i drugi bitni parametri za spoznaju stanja zdravlja i potreba daljeg obezbeđenja zdravstvene zaštite (intenzivno lečenje, zdravstveni nadzor, kategorija nege i drugo). Od 1.407 obiđenih, 652 ili 46,3% bolesnika nije primljeno na kućno lečenje i negu zato što ne ispunjavaju kriterijume

Tim za oblast socijalne zaštite

Aktivnost socijalnih radnika Zavoda odvijala se u nekoliko oblasti i to:

1) procena socijalnog stanja upućenih za prijem nakućno lečenje i negu,

2) rešavanje aktuelnih zdravstveno-socijalnihproblema i pitanja ostarelih, samohranih izavisnih osoba kroz saradnju sa: a) službama patronaže domova zdravlja, b) stručnim službama Zavoda za zdravstvenoosiguranje, v) centrima za socijalni rad ig) drugim institucijama.

Za 2.073 pacijenata socijalni radnici su obavili ukupno 3.323 posete

Odeljenje za kućno lečenje i negu (»A«,»B«,»C«,»D«,»E«,»F«,»G«)

U okviru Odeljenja za kućno lečenje i negu radilo je 16 ekipa razvrstanih po teritorijalnom principu (10 gradskih opština). Ekipe su u 2013. godini za 2.359bolesnika obavile 19.503 pregleda u stanu bolesnika i to, prvih pregleda odraslih radi lečenja -3.424 i ponovnih pregleda odraslih radi lečenja -16.079

Odeljenje čine sestre iz nege sa određene opštine, koordinatori nege, glavne sestre odeljenja, lekarske ekipe ( 2-3) i šef odeljenja – lekar specijalista sa iskustvom

Zdravstvena nega

Napominjemo da oblici pružanja medicinske nege u okviru Zavoda obuhvataju kompletne medicinske sadržaje tipa progresivne nege standardnog i poluintenzivnog oblika. U slučajevima, kada se radi o najtežim i umirućim bolesnicima koji ne žele hospitalizaciju, ili je ona neizvodljiva, organizuje se u stanu i specijalna nega sa odgovarajućim tretmanom.

U okviru svakodnevne nege izvršeno je 320.693 posete radi pružanja nege, izvršeno je 26.113 previjanja dekubitalnih rana, gangrena, egzulcerisanih karcinoma i drugih rana. Dato je 11.981 medikacija

Rad dijetetičara-nutricioniste

Aktivnosti dijetetičara-nutricioniste odvijaju se u prikupljanju anamnestičkih i antropometrijskih podataka neophodnih za kasniju kontrolu sprovođenja higijensko-dijetetskih mera za lečenje obolelih koje Zavod zbrinjava. Od 2.359zbrinjavanih za 29,1% bolesnika bila je neophodna pomoć dijetetičara nutricioniste. Za 687 bolesnika obavljeno je 1.164 posetedijetetičara

Služba za specijalističko-konsultativnu delatnost

Odeljenje za internu medicinu

Lekari su u okviru ovog Odeljenja za 3.856pacijenata iz Beograda, starih 65 i više godina, uradili 5.484 lekarskih pregleda, kao i 6.861 UZ pregleda ( Doppler pregleda krv.sudova, UZ pregleda abdomena, dojke, prostate, srca). U Odeljenju je postavljeno i interpretirano 133 holter EKG- a i holter TA.

Odeljenje za unapređenje mentalnog zdravljasa odsekom za terapiju bola

Aktivnosti ovog Odeljenja za obolele na kućnom lečenju i nezi bile su usmerene ka:

✓ otkrivanju mentalnih poremećaja

✓ lečenju mentalno obolelih ( ranijelečenih i novootkrivenih slučajeva)

✓ preduzimanju preventivnih mera

✓ prepoznavanju, dijagnostikovanju i terapiji hroničnog malignog i nemalignog bola

Odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

U Odeljenju je izvršeno 1.366 fizijatrijskih pregleda za 349 bolesnika, kod kojih je pruženo 41.920 terapijskih usluga. Najviše je rađena kineziterapija (25.166), transkutana elektro neuro stimulacija (5.536), laser terapija (2.821), fototerapija (1.157) i drugo (dijadinamske struje, parafinoterapija, krioterapija, ultrazvuk... )

Primena principa rehabilitacijepovoljno utiče na preživljavanjeposle pojave bolesti ili traumatizma.

Rehabilitacija starim osobama obezbeđuje samostalan život u sopstvenom domu sve dok to žele i omogućava zadovoljavanje potreba u njihovom prirodnom okruženju tj.porodici

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

STARIH LJUDI

"Razvojni i humanitarni problemi starenja mogu se

najbolje rešiti tamo gde ne postoji tiranija i

ugnjetavanje, kolonijalizam, rasizam, diskriminacija

zasnovana na rasi, polu ili veri, aparthejd, genocid,

strana agresija i okupacija, i drugi oblici strane

dominacija, i gde postoji poštovanje ljudskih prava”

(Međunarodni plan akcije o starenju, UN)

U prošlosti glavna orijentacija zdravstvene službe bila je uprimeni mera koje su se prvenstveno odnosile naspasavanje života.I dalje su najveći izazovi sačuvati zdravlje i ugroženi život.

S obzirom na savremena saznanja o visokoj zastupljenostifaktora rizika sve veći značaj se pridaje razvoju meraprevencije koje se odnose na očuvanje zdravlja,sprečavanju komplikacija hroničnih bolesti, smanjenjuonesposobljenosti i očuvanju funkcionalne nezavisnosti.

Najveći izazov savremene zdravstvenezaštite su promocija zdravlja, uspešnostarenje i unapređenje kvaliteta života utrećoj dobi.

U savremenom svetu dominiraju u procesustarenja i starosti: multipli rizik, hroničnebolesti i stanja, a posebno onesposobljenostmeđu starima.Intenzivni industrijski i društveni razvoj doveoje do izmenjene demografske i epidemiološkesituacije

Na kvalitet života, u procesu starenja i

starosti utiču:

Izloženost faktorima rizika za nastanak

poremećaja u svim dimenzijama zdravlja, u

smislu ograničenja funkcija, nastanak

onesposobljenosti, hendikepa

(smetnje u socijalnoj komunikaciji), udružene

sa gubitkom autonomnosti i razvojem

zavisnosti

U svemu ovome od najvećeg značaja je

visoka zastupljenost hroničnih oboljenja,

posebno onih koje dovode do teške

onesposobljenosti(loš indeks funkcionalne

sposobnosti - SZO)

Za kvalitet života su isto tako značajni i sledeći preduslovi:

➢socijalni uslovi koji uključuju : materijalni status odnosnoizvore prihoda, uslove i kvalitet stanovanja, nivo obrazovanja,aktivan socijalni život➢psihosocijalni faktori kao što su emocionalna odnosnopsihosocijalna podrška socijalnog okruženja, pozitivna životnafilozofija i lično zadovoljstvo životom, stil života;➢psihološke predispozicije kao što su tip ličnosti i sposobnostprilagođavanja promenama koje donosi starost, predispozicije zakompenzaciju gubitaka koji prate starenje (socijalni gubici,nastanak fizičke ili psihičke onesposobljenosti itd)

Populaciji starih kroz postojeći sistem zdravstvene zaštite obezbeđuju se:

➢ Osnovna zdravstvena zaštita u kojoj osnovnu inezamenljivu ulogu imaju Domovi zdravlja i lekariopšte medicine;

➢ Obolelim starim i funkcionalno zavisnim, koji imajuporodicu odnosno osnovnu instrumentalnu pomoć izprirodnog socijalnog okruženja usluge zdravstvenezaštite unutar Domova zdravlja obezbeđuju Službekućnog lečenja i nege.

➢ Na teritoriji grada Beograda populacionoj grupistarih samohranih teško obolelim i funkcionalnozavisnim, ili onih koji žive sa obolelim članomporodice, usluge zdravstvene zaštite obezbeđujeGradski zavod za gerontologiju, Beograd.

➢ Prema Ustavu Republike Srbije svim starim licimakoji ne ostvaruju pravo na zdravstvenu zaštitu poosnovu osiguranja, pružaju se zdravstvene usluge izjavnih prihoda

Adekvatnu brigu za stare moguće je sprovesti

jedino ukoliko se populacija starih posmatra kao

integralni deo celokupne društvene zajednice, a

politika i programi razvijaju u skladu sa postojećim

uslovima, raspoloživim resursima i postojećom

kulturnom tradicijom.

Saradnja svih društvenih sektora i koordinacija

svih nivoa (nacionalni, regionalni, lokalni nivo,

odnosno vladinih, nevladinih organizacija,

dobrovoljnih i humanitarnih udruženja, porodice i

pojedinaca), takođe su preduslov za uspešnuorganizovanu brigu za stare.

Negativno je ocenjena veoma česta homogenizacijapopulacije starih u organizaciji i sprovođenju zaštitestarih. Naime, s obzirom da je starenje dug proceskoji počinje rođenjem, posledice starenja zavise odčitavog niza individualnih bioloških odnosnogenetskih, psiholoških i socijalnih karakteristikaosobe tokom njenog života.

Starost je kompleksan proces koji je potrebno

posmatrati i tretirati u njegovom totalitetu sa

biološkog, mentalnog, socijalnog i funkcionalnog

aspekta.

S obzirom na kompleksnost procesa starenja i

specifične osobenosti oboljenja u starosti (atipična i

nespecifična simptomatologija) neophodna je

sveobuhvatna i detaljna multidimenzionalna

procena koja zahteva visoku koordinaciju svih

članova jednog interdisciplinarnog tima na proceni

fizičkog i mentalnog zdravqa, socijalnih i

finansijskih izvora i procenu kapaciteta za

obavljanje aktivnosti svakodnevnog života, uz

procenu mogućnosti hazarda u kući i potrebi za

pomagalima.

U razvijenom svetu velika pažnja je posvećena

vaninstitucionalnoj zaštiti na lokalnom nivou,

koordinaciji medicinskih i socijalnih usluga, i

saradnji sa institucijama socijalne zaštite.

U nas ovaj pristup stekao je pravo građanstva, ali

ga je potrebno mnogo više razvijati.

U svetu postoji razvijena mreža mnogobrojnih i

raznovrsnih usluga koje čine boravak i život u

kući obolelog mogućim, kao što su:

dostava obroka u kuću bolesnika, sve usluge

medicinske nege u domu bolesnika, mogućnost

korišćenja praonica veša, pomoć u nabavci

namirnica itd.

Mnoga od tih dostignuća su sastavni deo i našeg

života koji zahteva dalje usavršavanje.

Promocija ekonomske aktivnosti i posle 65 godina

starosti temelji se na osnovnom ljudskom pravu na

izbor. Svi smo saglasni da pravo na rad ne može

biti uslovljeno religijskom, etičkom ili rasnom

pripadnošću, ali isto tako ni uslovljeno godinama

starosti.

I pored saznanja da je zaposlenost mladih od

esencijalnog značaja za razvoj društva, ono mora

da ostavi mogućnost izbora svakom pojedincu u

skladu sa njegovim psihofizičkim sposobnostima,

čime se doprinosi ličnom zdravstvenom i

socijalnom blagostanju.

Borba protiv institucionalizovane diskriminacije starih je odne manjeg značaja. Socijalna izolacija, depersonalizacija,needukovano osoblje, neprilagođeno fizičkookruženje,svakodnevna rutina pružanju uslugamedicinske nege su, na žalost, negativni aspektiinstitucionalne zaštite.

Vaninstitucionalna zdravstvena zaštita u savremenomsvetu smatra se najracionalnijim i najhumanijim vidomzaštite, posebno kada je u pitanju populacija starih.

ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

Zdravstvena zaštita jeste organizovana i sveobuhvatna delatnost društva sa osnovnim ciljem da se ostvari najviši mogući nivo očuvanja zdravlja građana i populacija.

Zdravstvena zaštita predstavlja sveukupne mere i aktivnosti kako zajednice u celini tako i njenog integralnog dela zdravstvene delatnosti (zdravstvene službe) i samog čoveka na unapređenju, očuvanju i poboljšanju zdravlja ljudi, sprečavanju, suzbijanju i ranom otkrivanju bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja, blagovremenom i efikasnom lečenju i rehabilitaciji.

Plan razvoja zdravstvene zaštite donosi Narodna skupština Republike Srbije.

Programe zdravstvene zaštite donosi Vlada. Programi zdravstvene zaštite služe za sprovođenje Plana razvoja zdravstvene zaštite.

Zaštita zdravlja se sastoji od sledećih mera:

I Unapređenje i očuvanje zdravlja

II Suzbijanje-sprečavanje bolesti

III Rano otkrivanje oboljenja

IV Lečenje

V Rehabilitacija

I Mere za unapređenje i očuvanje zdravlja

Imaju cilj da stvore što povoljnije higijenske, ekonomske, socijalne i druge uslove koji pozitivno utiču na zdravlje ljudi.

Rešenje opštih socijalnih problema zajednice

Poboljšanje ekonomskih uslova

Rad na zdravstvenom vaspitanju

Higijenizacija (voda,otpadne materije, aerozagađenje, ishrana i buka)

Poboljšanje stambenih uslova, uslova školovanja i rada

Rad na razvoju i unapređenje zdravstvene delatnosti i poboljšanja kadrovske baze.

II Mere za suzbijanje-sprečavanje bolesti

Vakcinacija

Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija

Asanacija

Hemeoprofilaksa

Karantin

III Mere za rano otkrivanje oboljenja

Svakodnevni rutinski rad zdravstvene službe

Sistemski i kontrolni pregledi

Posebni pregledi – Skrining (grlić materice, dojka, prostata...)

IV Mere za lečenje

Izlečenje bolesne osobe

Sprečavanje širenja bolesti u telu ili na okolinu

Sprećavanje komplikacija i sekvela

Skraćenje perioda nesposobnosti

Sprečavanje invalidnosti

Sprečavanje smrti

V Mere za rehabilitaciju

To su mere kojima se pokušava sprečiti posledice bolesti ili povreda.

Sprečavanje sekvela

Skraćenje perioda nesposobnosti

Sprečavanje invalidnosti

Sprečavanje smrtnog ishoda

Zdravstvena zaštita je skup mera prevencije

svrstane u 3 grupe

I Grupa – primarna prevencija

– mere za unapređenje i očuvanje zdravlja

– specifična zaštita (suzbijanje i sprečavanje bolesti)

II Grupa – sekundarna prevencija

– mere za rano otkrivanje bolesti

– adekvatno lečenje

III Grupa – tercijalna prevencija

– rehabilitacija

Zdravstvena delatnost

Zdravstvena delatnost je delatnost kojom se obezbeđuje zdravstvena zaštita građana. Zdravstvena delatnost je aktivnost zdravstvene službe na sprovođenju mera zdravstvene zaštite. Zdravstvena delatnost je delatnost na očuvanju i unapređenju zdravlja i ljudi, sprečavanju i suzbijanju oboljenja i bolesnih stanja, blagovremenom i efikasnom lečenju i pravovremenoj rehabilitaciji.

Zdravstvena služba

Zdravstvenu službu čine:

Zdravstvene ustanove i privatna praksa

Zdravstveni radnici

Zdravstveni saradnici

Zdravstvene ustanove obavljaju zdravstvenu delatnost, sprovode i obezbeđuju zdravstvenu zaštitu

Zdravstveni radnici i saradnici obavljaju zdravstvenu delatnost

Zdravlje

Zdravlje je perfektan rad mašine ljudskog tela.

Zdravlje

Zdravlje je stanje potpunog fizičkog, psihičkog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti.

Nivoi zdravstvene zaštite, zdravstvene delatnosti

Zdravstvena delatnost se obavlja na primarnom, sekundarnom, tercijarnom nivou i delatnost koja se obavlja na više nivoa.

Primarni nivo: 1) Dom zdravlja

2) Apoteka

3) Zavod

Sekundarni nivo: Bolnica (opšta i specijalna)

Tercijarni nivo: 1) Klinika

2) Institut

3) Kliničko bolnički centar

4) Klinički centar

Delatnost na više nivoa:

1) Zavod za javno zdravlje

2) Zavod za transfuziju krvi

3) Zavod za medicinu rada

4) Zavod za sudsku medicinu

5) Zavod za virusologiju, vakcine i serume

6) Zavod za antirabičnu zaštitu

7) Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju

8) Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

Zdravstvena delatnost na primarnom nivou obuhvata:

1) Zaštitu i unapređenje zdravlja, sprečavanje i rano otkrivanje bolesti,

lečenje, rehabilitaciju bolesnih i povređenih

2) Preventivnu zdravstvenu zaštitu grupacija stanovništva izloženih povećanom riziku oboljevanja i ostalih stanovnika, u skladu sa posebnim programom preventivne zdravstvene zaštite

3) Zdravstveno vaspitanje i savetovanje za očuvanje i unapređenje

zdravlja

4) Sprečavanje, rano otkrivanje i kontrolu malignih bolesti

5) Sprečavanje, otkrivanje i lečenje bolesti usta i zuba

6) Patronažne posete, lečenje i rehabilitaciju u kući

7) Sprečavanje i rano otkrivanje bolesti, zdravstvenu negu i

rehabilitaciju za lica smeštena u ustanove socijalnog staranja

8) Hitnu medicinsku pomoć i sanitetski prevoz

9) Farmaceutsku zdravstvenu zaštitu

10) Rehabilitaciju dece i omladine sa smetnjama u telesnom i duševnom razvoju

11) Zaštitu mentalnog zdravlja

12) Palijativno zbrinjavanje

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou:

Zdravstvena delatnost na sekundarnom nivou obuhvata specijalističko – konsultativnu delatnost i bolničku zdravstvenu delatnost .

Specijalističko - konsultativna delatnost obuhvata složenije mere i postupke otkrivanju bolesti i povreda kao i lečenje, rehabilitaciju bolesnih i povređenih.

Bolnička – zdravstvena delatnost obuhvata dijagnostiku, lečenje, rehabilitaciju, zdravstvenu negu i smeštaj u bolnicama, kao i farmaceutsku zdravstvenu delatnost u bolničkoj apoteci

Zdravstvena delatnost na tercijarnom nivou

Obuhvata pružanje najsloženijih oblika zdravstvene zaštite, specijalističko –konsultativne i bolničke zdravstvene delatnosti, kao i naučno istraživačku i obrazovnu delatnost, obavljanje farmaceutske zdravstvene delatnosti u bolničkoj apoteci i postojanje Centra za kontrolu trovanja Republike Srbije

PLAN MREŽE ZDRAVSTVENIH USTANOVA

Šta je plan mreže zdravstvenih ustanova?

To je spisak svih zdravstvenih ustanova koje se osnivaju u državnoj svojini, priznaju se od strane Republičkog ministarstva zdravlja, a finansiraju se od strane Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

Ko donosi plan mreže zdravstvenih ustanova?

Plan mreže zdravstvenih ustanova donosi Vlada Republike Srbije

Gde se objavljuje plan mreže?

Plan mreže zdravstvenih ustanova se u vidu Uredbe objavljuje u Službenom glasniku RS (br. 42/2006,119/2007 i 84/2008)

Šta sadrži plan mreže?

Plan mreže sadrži broj, strukturu, kapacitete, teritorijalni raspored zdravstvenih ustanova i njihovih organizacionih jedinica po nivoima zdravstvene zaštite, organizaciju službe hitne medicinske pomoći, posteljni kapacitet zdravstvenih ustanova.

Ko može osnivati zdravstvene ustanove u državnoj svojini?

Zdravstvene ustanove u državnoj svojini osnivaju Republika, Autonomna pokrajina, opština i grad.

Vrste zdravstvenih ustanova

1. Dom zdravlja

2. Apoteka

3. Zavod

4. Opšta bolnica

5. Specijalna bolnica

6. Klinika

7. Institut

8. Kliničko bolnički centar

9. Klinički centar

DOM ZDRAVLjA

Dom zdravlja je zdravstvena ustanova u kojoj se obavlja zdravstvena delatnost na primarnom nivou i osniva se najmanje za teritoriju jedne opštine sa najmanje 10 000 stanovnika.

Dom zdravlja obezbeđuje:

• preventivnu zdravstvenu zaštitu za sve kategorije stanovnika

• hitnu medicinsku pomoć

• opštu medicinu

• zdravstvenu zaštitu žena i dece

• patronažnu službu

• kućno lečenje

• laboratorijsku i drugu dijagnostiku

• prevenciju i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite

• medicinu rada

• fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

• može porodilište sa 10 postelja ako je udaljenost od najbliže opšte bolnice najmanje 30 km

Organizacione jedinice Doma zdravlja:

➢ogranak

➢zdravstvena stanica

➢zdravstva ambulanta

ZAVOD

Zavod sprovodi zdravstvenu zaštitu grupacije stanovništva ili zdravstvenu delatnost pojedine oblasti zdravstvene zaštite.

1) Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata

Obavlja preventivnu i kurativnu zdravstvenu zaštitu studenata (najmanje 10 000 studenata) iz oblasti opšte medicine, stomatologije i ginekologije.

Zavod može imati stacionar (najmanje 30 000 studenata) za kratkotrajnu hospitalizaciju radi lečenja i nege kada nije neophodno bolničko lečenje i kao zamena za kućno lečenje.

2) Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika

Obavlja zdravstvenu zaštitu zaposlenih u cilju očuvanja očuvanja zdravlja zaposlenih u bezbednoj izdravoj radnoj sredini.

Vrši utvrđivanje radne sposobnosti, otkrivanje faktora radne sredine koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje radnika.

Obavlja preventivnu i kurativnu delatnost iz oblasti opšte medicine, ginekologije i stomatologije.

2) Zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje

Obavlja zdravstvenu zaštitu starih lica iz oblasti opšte medicine, stomatologije, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima

4) Zavod za hitnu medicinsku pomoć

Obavlja delatnost hitne medicinske službekod akutno obolelih i povređenih na licu mesta, u toku transporta i zdravstvenoj ustanovi.

Obavlja sanitetski prevoz akutno obolelih i povređenih u druge zdravstvene ustanove, prevoz nepokretnih i ograničeno pokretnih pacijenata kao i prevoz na dijalizu.

5) Zavod za stomatologiju

Obavlja stomatološku delatnost iz oblasti preventivne i dečije stomatologije i opšte stomatologije, kao i specijalističko konsultativnu delatnost iz oblasti ortopedije vilica, protetike i oralne hirurgije

6) Zavod za plućne bolesti i tuberkulozu

Pruža preventivne dijagnostičke, terapijske i rehabilitacione usluge kod pacijenatao bolelih od tuberkuloze i drugih plućnih bolesti koje se mogu lečiti na ambulantni način.

Obavlja i specijalističko konsultativnu delatnost iz oblasti interne medicine i pneumoftiziologije

7) Zavod za kožne i venerične bolesti

Pruža usluge iz oblasti dermatovenerologije i mikrobiologije sa parazitologijom.

8) Zavod za javno zdravlje

Obavlja zdravstvenu delatnost na više nivoa zdravstvenezaštite i to socijalno-medicinsku, higijensko-ekološku, epidemiološku i mikrobiološku zdravstvenu delatnost.

Osniva se za teritoriju više opština, odnosno grada kao i za teritoriju republike.

Javno zdravlje podrazumeva ostvarivanje javnog interesa stvaranjem uslova za očuvanje zdravlja stanovništva putem aktivnosti društva usmerenih na očuvanje fizičkog i psihičkog zdravlja, odnosno očuvanje životne sredine, kao i sprečavanje nastanka faktora rizika za nastanak bolesti i povreda.

9) Zavod za transfuziju krvi

Obavlja poslove prikupljanja krvi i krvne plazme za preradu, testiranje krvi, obezbeđivanje potreba za krvnim derivatima i lekovima proizvedenim od krvi, distribuciju, dijagnostiku, nadzor transfuziološkog lečenja, tipizaciju tkiva i promociju i organizaciju dobrovoljnog davalaštva krvi. Zavod osniva Republika ili autonomna pokrajina

10) Zavod za medicinu rada

Obavlja delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zaštite zdravlja na radu, a osnivač je Republika

11) Zavod za sudsku medicinu

Obavlja delatnost u oblasti sudske medicine odnosno, dijagnostike i ekspertize, a na osnovu obdukcija, kliničkih pregleda i laboratorijske dijagnostike, za potrebe suda, zdravstvenih ustanova, medicinskih fakulteta i drugih lica. Osnivač je Republika

12) Zavod za virusologiju, vakcine i serume

Prati i proučava, ispituje, utvrđuje i uvodi, odnosno sprovodi stručne i naučne metode prevencije i dijagnostike, zaraznih bolesti, proizvodi serume i vakcine. Osnivač je Republika

13) Zavod za antirabičnu zaštitu

Obavlja delatnost iz oblasti prevencije i laboratorijske dijagnostike besnila i drugih zaraznih bolesti, odnosno prati ih i proučava raširenost besnila i predlaže mere za njegovo suzbijanje. Osnivač je Autonomna pokrajina

14) Zavod za psihofiziološke poremećajei govornu patologiju

Obavlja vanbolničku i stacionarnu zdravstvenu delatnost iz oblasti psihofizioloških i govornih poremećaja, prati i proučava stanje razvojnih poremećaja, oštećenje sluha kod dece i omladine i govornih poremećaja lica svih uzrasta, kao i slepe i slabovide dece predškolskog uzrasta. Osnivač je Republika

15) Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

Obavlja delatnost iz oblasti preventivne zdravstvene zaštite od zaraznih bolesti. Sprovodi mere dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije. Osnivač je grad