Zdravstvena nega osoba s posebnim potrebama, kognitivno perceptivnim

deficitom , starih i hroničnih bolesnika i nega umirućeg bolesnika

Zdravstvena nega bolesnika sa kognitivno perceptivnim poteškoćama

Sve češće se susrećemo sa pacijentima sa oštećenjem sluha, vida, otežanim razumevanjem i pamćenjem.

Nega takvih bolesnika zahteva poseban oprez i pažnju kao i prilagođavanje brojnih intervencija kako bi im se olakšalo svakodnevno samozbrinjavanje i boravak u bolnicama i drugim zdravstvenim ustanovama

Nega osobe sa oštećenjem sluha

Gluvoća (surditas) je delimičan ili potpun gubitak sluha na jednom ili oba uva.

Najčešći uzroci gluvoće kod odraslih su: Procesi otoskleroze Hronične upale srednjeg uva Jaka izloženost buci Primena lekova (streptomicin, neomicin)

Kod dece gluvoća je u 50% slučajeva vezana za genske bolesti a ostalo su kongenitalni uzroci – infekcija majke u trudnoći (CMV)

Kod bolesnika se često javljaju emocionalne poteškoće: Postaju sumnjičavi Frustrirani su i ljuti zbog

toga što stalno moraju moliti osobe da ponove rečeno

Osećaj nesigurnosti (ne čuju alarm ili telefon)

Osećaj stida jer neadekvatno komentarišu odgovarajuće događaje

Znakovi na osnovu kojih se može posumnajti na oštećenje sluha: Ne odgovara kada mu se

obraća Daje neodgovarajuće

odgovore Traži da se ponovi rečeno Uspravlja se i namešta da

bolje čuje Gubitak interesa,

kratkotrajno usmeravanje pažnje

Pacijent stalno govori kako ne bi neko drugi pričao , a on ne bi čuo

Intervencije- šta je potrebno raditi

Pri komunikaciji usmeriti svu pažnju na pacijenta Privući pacijentovu pažnju dodirivanjem ili podizanjem ruke U razgovoru biti okrenut prema pacijentu da bi mogao da čita

sa usana Smanjiti buku Proveriti da li pacijent nosi slušni aparat i da li on radi Razgovarati normalno ili malo sporije nego obično, praviti

pauze između reči Upotrebljavati najjednostavnije reči i reći pacijentu najvažnije Pri razgovoru ne zanemarivati neverbalni oblik komunikacije pa

rečeno propratiti određenim gestovima Ukoliko je potrebno, napisati rečeno na papir Biti strpljiv, smiren i taktičan Uključiti pacijenta u komunikaciju s drugim osobama

Nega osobe sa ošteđenjem vida Slepilo je stanje kada je na boljem oku prisutan

ostatak vida od 5% i manje, stanje suženog vidnog polja i stanje u kome osoba ne razlikuje svetlo od tame.

Slabovidost je stanje kada je prisutno smanjenje oštrine vida i širine vidnog polja, ostatak vida je 25% i manje, vidno polje je suženo.

Oštećenje vida može biti posledica bolesti oka ili posledica neuroloških ili sistemnih bolesti: Strukturna ili funkcionalna oštećenja oka Starenje, infekcija, trauma Poremećaj inervacije oka Hipertenzija, dijabetes melitus, kardiovaskularne

bolesti

Intervencije kod pacijenata sa oštećenjem vida

Potsticati pacijenta da postepeno samostalno počne da obavlja aktivnosti samozbrinajavanja

Potsticati pacijenta da nosi naočare ili sočiva Predstaviti se prilikom ulaska u sobu Upozoriti pacijenta pre dodirivanja kako se ne bi uplašio Govoriti normalnim tonom Staviti signalno zvono nadohvat ruke pacijenta Prilikom serviranja hrane objasniti gde se šta nalazi Pri premeštanju pacijenta lagano uhvatiti za ruku i voditi Objasniti pacijentu raspored nameštaja u sobi, omogućiti mu da

sve dodirne i da se upozna sa prostorom Dati glavne informacije prikladno napisane: velika slova ,

Brajovo pismo ili upustva snimljena na kaseti Nagovestiti odlazak iz sobe.

Nega za bolesnika sa kognitivnim deficitom

Kognitivni deficit je stanje kada je kod osobe prisutan poremećaj u mentalnim aktivnostima poput pamćenja, mišljenja, orijetnacije, rešavanja problema, donošenja odluka i razumevanja.

Kognitivne funkcije mogu biti poremećene usled delovanja fizioloških faktora, uticaja iz okoline ili emocionalnog stanja pacijenta.

Zaboravljanje

Zaboravljanje je jedan od kvalitativnih poremećaja pamćenja koje se nekada definiše kao sindrom demencije (smanjuje se broj nervnih ćelija u kori mozga) i obično se javlja u starijoj dobi ali se može javiti nezavisno od doba pacijenta.

Kod pogoršanja smetnji pamćenja bolesnik: Ne prepoznaje osobe iz porodičnog kruga Ne može dati informacije o sebi Govor postaje spor, osiromašen, Snalaženje u prostoru je otežano Često se gubi ne može pronaći put do kuće Korisno je staviti bolesniku narukvicu sa brojem telefona i adresom za

slučaj da se izgubi. U uznapredovalom stadijumu bolesnik zapostavlja ličnu higijenu Nastaje poremećej u ishrani Usled oštećenja viših kortikalnih funkcija, kod demencije dolazi do

neihibiranih kontrakcija mišića detrusora što dovodi do inkotinencije urina.

Nega starije osobe

Starenje je proces koji traje ceo život i u kome čovek doživljava brojne biološke, psihološke i socijalne promene. Starenje prate brojne fiziološke promene i važno ih je razlikovati od patoloških promena.

Prema definiciji SZO : 60-75 godina, starija osoba 75-89 godina, stara osoba > od 90 godina, vrlo stara osoba

Kategorizacija starih prema njihovim godinama je stereotipno i pogrešno. Svaka starija osoba je pojedinac za sebe formiran pod uticajem raznih faktora i iskustvima tokom života.

Promene životnog stila starije osobe

Prilagođavanje na slabije telesne sposobnosti i na slabije zdravlje

Promene socijalnih uloga i funkcija Prilagođavanje na penzionisanje i smanjenje prihoda Prilagođavanje na ulogu bake i deke Uspostavljanje novih socijalnih odnosa sa osobama svoje dobi i

mlađima Pronalaženje zadovoljstva u svojoj porodici Prihvatanje sebe kao stare osobe Više slobodnog vremena Više vremena za razmišljanje o životu Prilagođavanje na smrt supružnika Prihvatanje svoje smrtnosti

Prilagođavanje na starenje

Konstruktivnost Osoba ostvaruje dobre emocionalne odnose sa drugima,

fleksibilna je, dobrog raspoloženja svesna svoje vrednosti, zadovoljna postignutim, orijentisana na budućnost a ne na prošlost.

Zavisnost Od drugih očekuju materijalnu podršku i emocionalnu sigurnost

Reakcija odbrambenog tipa Ograničenost ponašanja na ustaljene navike i konvencionalnost u

ponašanju Odbojnost i neprijateljstvo

Okrivljuju druge za svoje nevolje, nefleksibilni su, imaju nerealne predstave o sebi i svetu oko sebe, pasivni su , bez inicijative i skloni depresiji, prihvataju da su stari ali se ne mogu prilagoditi na starost na pozitivan način.

Fizičke i kognitivne promene u starosti

Smanjena funkcija organa Slabljenje sluha i vida Sporije reagovanje Nestabilan stav , ravnoteža Slabija taktilna osetljivost Smanjena pokretljivost zglobova Smanjena sposobnost oporavka nakon

povreda i bolesti

Fiziološke promene koje prate starost

Opšte promene Kardiovaskularni sistem Respiratorni sistem Gastrointestinalni sistem Urogenitalni sistem Koža i potkožno tkivo Muskuloskeltni sistem Hematopoezni oirgani Kognitivno perceptivne funkcije

Češći zdravstveni problemi starijih osoba

Osteoporoza Padovi Problemi vida i sluha Problemi psihičkog funkcionisanja Inkotinencija urina i stolice Cerebrovaskularni inzult Jatrogena oštećenja izazvana primenom

lekova, dijagnostičkim postupcima i medicinskim intervencijama.

Intervencije kod starijih osoba Uspostaviti odnos poverenja Razgovarati sa pacijentom i omogućiti mu da postavlja pitanja Objasniti uzroke problema i način kako se pomaže Motivisati osobu da obavlja aktivnosti samozbrinjavanja Pružiti pomoć u samozbrinjavanju ako je potrebno Uključiti porodicu u planiranje i sprovođenje zdravstvene nege Obezbediti dovoljno vremena za aktivnosti – sa periodima

odmora Obezbediti adekvatnu obuću i pomgala pri kretanju Obezbediti adekvatnu ishranu Unos tečnosti oko 2000-2500 ml , ako nije kontraindikovano Primeniti farmakološke i nefarmakološke mere ublažavanja

bola Primeniti lekove kako je propisano i uočiti eventualne

nuspojave Osigurati pomoć u kući

Nega umirućeg bolesnika

Naziv umirući bolesnik koristi se za bolesnika kome je smrt izvesna /sigurna, ne previše udaljena i za koga se celokupno lečenje menja od kurativnog ka palijativnom.

Potrebe umirućih bolesnika: Potreba za ublažavanjem bola Potreba za očuvanjem samopoštovanja

Zadovoljava se tako da pacjent što duže zadrži kontrolu nad svojim ponašanjem i što duže sam zadovoljava svoje potrebe

Potreba za pažnjom i pripadanjem Pacijent želi da neko bude uz njega, želi fizički kontakt

Potreba za saosećanjem Potreba za komunikacijom

Pronaći vremena i saslušati ono što bolesnik želi da čuje.

Najčešći problemi umirućih bolesnika

Anoreksija i kaheksija Anksioznost Opšta slabost i gubitak energije Kašalj Dispneja Štucanje Nega usne šupljine Mučnina i povraćanje Poteškoće vezane s mokrenjem Opstipacija ili proliv Depresija Delirijum i demencija Nesanica Bol

Faze reagovanja na bolest, smrt i umiranje(Kubler-Ross)

FAZA AKCIJA SESTREODBIJANJE -Pacijent ne veruje da je dijagnoza tačna

-Traži pomoć kod više lekara

-Odgovoriti na pitanja-Osigurati razgovor sa lekarom-Ne svađati se-Podsticati podršku porodice

FAZA GNEVA -Zašto se to dešava njemu-Zašto sada-Zavidi osobama koje su mlade i zdrave-Iskaljuje bes na sestru

-Slušati-Ne shvatati pacijentovu ljutnju ozbiljno jer nije usmerena na osobu nego na situaciju

FAZA CENKANJA -Pacijent pravi pogodbu sa samim sobom/bogom i traži više vremena-Pokušava da odloži kraj kako bi završio još nešto

- Pokušati učestvovati u pacijentovim željama-Podsticati podrđku porodice-Obezbediti podršku sveštenika

DEPRESIJA

Verbalna faza

Neverbalna faza

Shvata da će umreti i da se to ne može promeniti

-Biti uz pacijenta-Slušati, pružiti podršku-Obezbediti psihologa

-Podrška ne pomaže-Omogućiti pacijentu odmor

PRIHVATANJE - Uskoro ću umreti i to je neizbežno -Osigurati fizičku pomoć-Biti uz pacijenta-Podržati porodicu da bude uz pacijenta-Pružiti podršku porodici

Postupak nakon smrti u kući

Omogućiti porodici boravak uz preminulog Pripremiti telo za odlazak u mrtvačnicu Obavestiti lekara i pogrebnika Ukloniti sav pribor, katetere i sl. Prebrojiti i poneti narkotike (ako su

korišćeni) u zavisnosti sa postojećim pravilima

Saslušati porodicu, razgovarati s njima Sve dokumetovati

Postupak nakon smrti u bolnici

Odmah obavestiti lekara i evidentirati vreme smrti u terapijsku listu

Lekar utvrđuje smrt, popunjava umrlicu, napravi zapis u istoriji bolesti i napiše nalog za obdukciju Rani nesigurni znaci smrti: prestanak disanja i rada srca,

nereaktivne zenice na svetlost i gubitak svih refleksa Sigurni znaci smrti: mrtvačka ukočenost, mrtvačke mrlje/pege na

koži i mrtvačka hladnoća U slučaju ppotrebe smrt se utvrđuje elektrokardiogrfski i

elektroencefalografski Pravila za slanje bolesnika na obdukciju , propisana su

zakonom zemlje Svaka smrt se prijavljuje i zapisuje u određene registre.

Ako u sobi ima drugih bolesnika, oko kreveta treba staviti paravan, izvući jastuke, skinuti pokrivač

Skinuti umrlog, a ukoliko je imao nakit on se skida pred svedocima, evidentira i stavlja u obeležene kese ili kutije

U prvi mah ruke se stavljaju pored tela a kad se nega završi , mogu se staviti i na grudi

Preminuli se opere , a ako zbog popuštanja sfinktera izlazi stolica i mokraća, odstraniti ih, oprati anogenitalnu regiju i staviti tampone u rektum i vaginu

Odstranjuju se tubusi, kateteri.. Ako je imao zubnu protezu treba je staviti kako bi imao prirodan izgled Potom podići donju vilicu i čvrsto je vezati zavojem koji ide oko glave

da usta ne bi ostala otvorena Zatvoriti očne kapke Karticu sa imenom i prezimenom, matičnim brojem umrlog, označenim

vremenom smrti , nazivom odeljenja stavlja se na palac desne noge, a druga na grudi umrlog

Umrli ostaje na odeljenje dva sata Obavestiti porodicu