krivično i procesno pravo1-momčilo grubač.doc

8/9/2019 krivino i procesno pravo1-Momilo Gruba.doc

1/11

1 Krivino procesno pravo

dokazivanja. Prezumpcija oslobaa sudiju dunosti dokazivanja. Ona moe biti oboriva (relativna,

praesumptio iuris), ako postoji mogunost da se dokazuje suprotno, ili neoboriva (apsolutna, praesumptio

iuris et de iure), ako takve mogunosti nema. Pozivanje na pravnu prezumpciju je mogue samo ako ona u

zakonu postoji i ako se ispune uslovi predvieni zakonom. Zbog toga to se oslanjaju na iskustvo, prezumpcije

su po pravilu istinite, tj. odgovaraju stvarnom stanju !injenica na koje se odnose. Za slu!aj kad to izuzetno nije

tako, prezumpcija se moe obarati neposredno ili upotrebom posebni" procesni" ustanova za otklanjanje tete

koja bi nastala usled razlike izmeu pretpostavljenog i stvarnog !injeni!nog stanja (npr. povraaj u preanje

stanje#. $ tome je razlika izmeu pravni" prezumpcija i fikcija, koje su takoe pravne konstrukcije izazvanepotrebom da omogue pravni saobraaj i odravanje pravnog poretka, ali bez oslonca na iskustvo, ve upravo

suprotno onome to redovno biva u stvarnosti (npr. %ikcija je da svako zna pravo#. &ikcije su direktno suprotne

materijalnoj istini i zbog toga su isklju!ene iz dokaznog postupka, ali ne i iz krivi!nog postupka uopte (vidi

npr. odredbe !lana 1'. koje govore o dostavljanju isticanjem odluka na oglasnoj tabli suda#.Prezumpcije postoje u krivi!nom procesnom pravu i imaju cilj da bez tete za istraivanje materijalne

istine olakaju dokazivanje. )ako, npr., u krivi!nom postupku postoji prirodna prezumpcija ura!unljivosti(smatra se da je svaki okrivljeni duevno zdrav dok se suprotno ne dokae#, pravna prezumpcija odustanka odgonjenja (ako oteeni kao tuilac ili privatni tuilac ne podnesu optunicu, odnosno privatnu tubu u roku odosam dana od kad i" je istrani sudija obavestio da je zavrio istragu, smatrae se da su odustali od gonjenja,pa e se postupak reenjem suda obustaviti * !lan +. stav -#, prezumpcija odustanka od tube (!lan +. stav1#, prezumpcija da oteeni ne eli preuzeti gonjenje kad javni tuilac na glavnom pretresu odustane odoptunice (!lan '. stav 1# itd. ideti i !lan '-. stav 1. i !lan -/-. stav . $ vezi sa prezumpcijama postavlja seposebno pitanje tzv.prezumpcije nevinosti (vidi o tome izlaganja o okrivljenom i njegovoj odbrani#.

. injenice ije je dokazivanje zabranjeno

Osim !injenica !ije je dokazivanje nepotrebno, postoje i !injenice !ije je dokazivanje Zakonikomzabranjeno, iako bi nji"ovo dokazivanje u postupku bilo mogue i za presuenje potrebno. 0edan takav slu!ajpredvia odredba !lana . koja zabranjuje da se kao svedok saslua lice koje bi svojim iskazom povredilodunost !uvanja slubene ili vojne tajne, dok ga nadleni dravni organ ne oslobodi te dunosti. Zabranadokazivanja neki" !injenica dolazi i iz 2rivi!nog zakonika3 kod krivi!nog dela uvrede (!lan 1/. 2Z#zabranjeno je dokazivanje istinitosti uvredljivi" navoda, a kod krivi!nog dala iznoenja li!ni" i porodi!ni"prilika (!lan 1. 2Z# isklju!eno je dokazivanje istinitosti onoga to se iznosi ili pronosi iz 4!nog iliporodi!nog ivota, osim kad je to u!injeno prilikom vrenja slubene dunosti, novinarskog poziva, odbranenekog prava i" zatite opravdani" interesa (!lan 1. stav +. 2Z#. 5 sam $stav jam!i nepovredivost %izi!kog ipsi"i!kog integriteta !oveka, njegove privatnosti i li!ni" prava. 6ajzad, u krug !injenica !ije je dokazivanje ukrivi!nom postupku isklju!eno dolaze i one !injenice koje je utvrdio sud u drugom postupku ili drugi dravniorgan kao prejudicijalna pitanja koja vezuju krivi!ni sud.

3. Dokazna sredstva

A. Pojam i nain odreivanja dokaznih sredstava

7okazna sredstva su izvori iz koji" se dobijaju dokazni osnovi.89: )o su svedoci, ve*taci, isprave, uviajitd. ;ta sudija moe da koristi kao dokazno sredstvo, ponekad se odreuje precizno u samom zakonunabrajanjem dokazni" sredstava (tako rusko procesno pravo * !lan


2/11

Knjiga prva: vod i op!ti deo krivinog procesnog prava

prirode, da li je isklju!ena ili smanjena ura!unljivost okrivljenog# utvruju samo odreenim dokaznim

sredstvom (pregledom i obdukcijom lea, odnosno veta!enjem#.

". #edozvo$jena dokazna sredstva i pos$edice njihove upotre%e 1. "oja

e! na osnovu pret"odnog izlaganja moe se zaklju!iti ta se ima razumeti pod pojmom nedozvoljenog

dokaznog sredst88a. )o je ono sredstvo koje je protivno pravnom poretku, na!elima postupka, nekoj izri!itoj

zakonskoj odredbi ili drutvenom moralu, iako bi ina!e bilo podobno za utvrivanje !injenica koje su predmetdokazivanja. 2ao to je re!eno,89: savremena pravna drava ne sme da pri"vati sredstva i na!ine za

utvrivanje istine koji ne odgovaraju pravnim i eti!kim standardima savremenog drutva. $tvrivanje istinejeste cilj krivi!nog postupka, ali ostvarivanje toga cilja ne moe da opravda upotrebu svakog sredstva koje

organima postupka stoji na raspolaganju. 6apredak nauke i te"nike u!inio je da je problem nedozvoljeni"dokazni" sredstava stalno na dnevnom redu i da se ona unapred u Zakoniku ne mogu predvideti do kraja. Zbog

toga ocena o dozvoljenosti dokazni" sredstava u velikom delu mora da bude preputena sudu. 7okazno

sredstvo moe biti nedozvoljeno samo po sebi (npr. narkoanaliza ili lobotomija# ili zbog toga to je, iako ina!e

dozvoljeno, ste!eno na nedozvoljen na!in (npr. prinudno priznanje okrivljenog, iskaz svedoka pribavljensilom, pretnjom ili drugim sli!nim zabranjenim sredstvom, ili iskaz okrivljenog koji je bez njegove saglasnosti

ispitan bez branioca#. 2ao to smo ve videli, dokazno sredstvo, odnosno na!in sticanja dokaza je zabranjeno,

ne samo kad je to u Zakoniku posebno predvieno, ve i u svakom drugom slu!aju kad se upotreba takvog i

tako ste!enog dokaza ne bi slagala sa pravom i moralom.Prema naem Z2P, neka dokazna sredstva i neki na!ini sticanja dokaza izri!ito su zabranjeni. )ako, npr.,

prema !lanu 1-1. stav


3/11

- Krivino procesno pravo

212 4islio da iz (or)lacije lana !3!. stav +. /roizlazi i zabrana narkoanalize na za1tev ili )z sa'lasnost okrivljeno'.213 &bo' to'a se za konoda6ac ) krivino /ost)/k) ne bi o'ao /ozvati na odredb) lana 25. stav 2. stava /rea kojoj je

/odvr'avanje edicinski o'ledia )slovljeno slobodno dati /ristanko.

preduzeti medicinski dijagnosti!ki za"vati (uzimanje krvi i druge $ekarske radnje koje se prema pravilima

medicinske nauke vre radi analize i utvrivanja !injenica vani" za krivi!ni postupak#, pod uslovom da nisu

tetni za zdravlje. 6o i pored takve odredbe, mislimo da ni narkodijagnozu ne bi trebalo dozvoliti u procesne

svr"e, jer se i tim putem utvruju relevantne !injenice, po pravilu iskazivanjem okrivljenog o sebi, a to bi se u

praksi redovno irilo i na iskazivanje o !injenicama koje se odnose na delo i odgovornost, dakle, moglo bi se

pretvoriti u zaobilazno uvoenje narkoanalize. $ tom pravcu je svojevremeno ila i sudska praksa ?aveznogsuda (prema jednoj odluci iz 1+>. godine#.

%) Aparati za otkrivanje $ai 'po$igrafi i$i $ie detectori)

Prilikom ispitivanja okrivljenog ili svedoka u krivi!nom postupku dolazi do promena u njegovom

dranju, spolja ili u unutranjosti organizma. Oduvek se pomiljalo da se na osnovu ti" promena u ponaanjuispitanika, na osnovu na!ina na koji odgovara ili reaguje i na osnovu svakog drugog %izi!kog, %iziolokog ili

psi"olokog izraza, mogu otkriti misli ili oseanja koje on krije ili prikazuje lano. ?imptome vidljive prostim

posmatranjem sudovi su oduvek koristili i na njima zasnivali svoje odluke o krivici optuenog ili ocene o

istinitosti iskaza svedoka, u vreme zakonske ocene dokaza kao dokazne indicije, a kad je ocena dokaza postalastvar slobodnog unutranjeg ubeenja sudije, kao kriterijume za %ormiranje toga ubeenja, tj. za ocenu

verodostojnosti iskaza. 2ori!enje ti" simptoma radi dokazivanja !injenica sloeno je i otvara nekoliko vani"

pitanja. Prvo je pitanje utvrivanja nji"ovog postojanja. Prostim posmatranjem mogu se zapaziti, u najboljem

slu!aju, i to nesigurno i nepotpuno, samo simptomi koji se spolja mani%estuju, a ne i oni koji nastaju usledpromena u unutranjim %unkcijama organizma. 7ruga velika tekoa je u tuma!enju zna!enja ti" simptoma.

Oni mogu biti slabi, nepotpuni, pomeani sa drugim simptomima ili lani. Okrivljeni moe pokazivati znake

krivice, ne zbog toga to je izvrio krivi!no delo koje mu se stavlja na teret, ve iz stra"a da e biti otkriveno

krivi!no delo koje je stvarno izvrio, nevini okrivljeni moe da reaguje potpuno isto kao i krivac bojei se dane bude osuen na osnovu prividni" ili podmetnuti" dokaza itd. 6eki od simptoma mogu biti posledica vie

raz"!iti" oseanja (npr. pla! je izraz iskrene tuge, stra"a, srdbe, ali i radosti#. 5ma slu!ajeva u kojima ti

simptomi potpuno izostaju ili se jedva prime!uju, iako odreeno oseanje nesumnjivo postoji, zbog toga to je

slabo razvijeno, ko!eno ili obuzdavano ili ga vest okrivljeni lano prikazuje kao drugo oseanje. 5z svega togaproizlazi da zaklju!ivanje na osnovu simptoma nije nimalo lako.

7a bi se ove tekoe savladale, pokualo se prvo sa ispitivanjem uz izazivanje asocijacija. Znaci skrivene

unutranje aktivnosti okrivljenog ili svedoka koji raspolau veti*nom da prikriju spoljanje simptome mogu

se ipak otkriti eksperimentalnim putem, jer se to prikrivanje redovno postie sa naporom koji ostavlja tragoveu unutranjoj s%eri !o*vekovog ivota, a ne moe ni da obu"vati sve reakcije koje se u tim slu!ajevima bitno

razlikuju od prirodnog stanja. Postupak ispitivanja izazivanjem asocijacija sastoji se u tome to se pret"odnosastavi spisak od dve serije izmeani" rei. 0edne su indi%erentne u odnosu na dogaaj koji je predmet

dokazivanja, a druge kriti!ne, tj. odnose se na predmet dokazivanja, tako da u svesti okrivljenog izazivajuasocijacije na mesto, vreme, na!in, sredstvo izvrenja, rtvu krivi!nog dela i dr. )e se rei !itaju okrivljenom, a

on na svaku treba da odgovori najbre to moe, recima koje mu prvo padnu na pamet. Okrivljeni odgovara

smesta i tako kazuje i re!i koje ga mogu kompromitovati ili, traei druge, gubi vreme, odgovara besmisleno,

ponavlja iste re!i ili postaje nestrpljiv, !ime izaziva podozre*nje i sumnju da odgovara iskreno. 2rivac se odajesamim odgovorom, ili poremeenim asocijacijama, ili zakasnelim odgovorima.

?lede!i u sutini istu ideju, kasnije su (prvo u ?D7# konstruisani specijalni aparati za merenje %izioloki"reakcija zna!ajni" za otkrivanje simptoma lai u iskazima, koji se snagom volje okrivljenog mogu prikriti, agolim okom sudije ne mogu primetiti. )i aparati se zovu poligra%i, Aotkriva!i lai9 ili lai detektori '$iedetector). Postupak ispitivanja putem poligra%a sastoji se u tome to se ispitanik (okrivljeni ili svedok# vee zaaparat koji precizno meri promene u nekim njegovim %iziolokim reakcijama (krvni pritisak, ritam disanja,puis, elektrodermalne i endokrinoloke reakcije i si.# prilikom davanja odgovora na postavljena pitanja. 6a

osnovu promena u registrovanim %iziolokim reakcijama na postavljeno pitanje, ispitiva! zaklju!uje da li jeispitanik na njega odgovorio istinito ili lano. ?pisak pitanja koja e se postaviti okrivljenom sastavlja se pounapred utvrenim pravilima. Od okrivljenog se za"teva samo da po svojoj volji na svako postavljeno pitanjeodgovori sa Ada9 ili Ane9.

Zaklju!ak o tome da li su ovi metodi za sticanje iskaza okrivljeni" i svedoka u naem krivi!nompostupku dozvoljeni ili zabranjeni ne moe se izvesti na osnovu normi pozitivnog prava, jer u naemprocesnom zakonodavstvu nema posebne odredbe koja o tome govori (kao to postoji izri!ita odredbaZakonika koja zabranjuje narkoanalizu#. Zbog toga je pitanje dozvoljenosti ovog dokaznog sredstva stvarargumenata i stava sudske prakse izvedenog iz ti" argumenata. Prema sada vaeem stanju sudske prakse,upotreba poligra%a se doputa jedino u ?D7,8:E pod uslovom da okrivljeni ima advokata i da je potpisaougovor o ispitivanju na poligra%u. $ ostalim, naro!ito u evropskim dravama upotreba poligra%a u krivi!nompostupku, po pravilu, nije dozvoljena. )akav je stav i nae sudske prakse. )ome u prilog govore brojni razlozi.)a!no je da poligra% precizno registruje odreene %izioloke promene u organizmu ispitanika, da su ti nalaziobjektivni, ta!ni, podloni kontroli i neuporedivo vredniji od kratkotrajnog i povrnog posmatranja simptomakoje u toku postupka moe da obavi sudija, ali poligra% direktno ne otkriva istinu. ?taje istina, potpuno je izvans%ere ispitivanja poligra%om. 6a osnovu poligra%om registrovani" promena, stru!njak tek treba da zaklju!i ta udatom iskazu nije istina. Prilikom tog zaklju!ivanja postoje velike opasnosti od greaka i zbog toga jedokazivanje ovim putem nesigurno. Poligra% daje protivre!ne rezultate u zavisnosti od toga da li se ispitujeplaljivo nevino lice ili okoreli kriminalac, a registrovane promene u biolokim procesima okrivljenog moguimati raznovrsne uzroke i objanjenja. Osim to su mu rezultati nepouzdani, ispitivanje na poligra%u se nemoe pri"vatiti i zato to zadire u pravo okrivljenog na svesnu i slobodnu odbranu i u opte ljudsko pravoslobodnog izraavanja ili neizraavanja.8:8 @alo vredi to ispitivanja na poligra%u nema bez pristankaokrivljenog, jer taj pristanak nikad ne moe biti potpuno slobodan zbog realnog stra"a okrivljenog da e


4/11


. Za subjekta koji pribavi nedozvoljen

dokaz u nekim slu!ajevima je predviena i odgovornost za posebno krivi!no delo (npr. iznuivanje iskaza,

protivzakonito pretresanje, neovlaeno prislukivanje i tonsko snimanje, neovlaeno %o*togra%isanje, povreda

tajnosti pisma ili drugi" poiljki iz !l. '+, ', /, 1. i . 2Z ?rbije#. @eutim, deava se da se nedozvoljenidokazi i$ dokazi ste!eni na nezakoniti na!in ipak upotrebe u sudskoj odluci. )a se odluka tada smatra

nezakonitom i bie ukinuta od strane vieg suda, povodom izjavljenog pravnog leka, ne samo kad se alilacpozvao na povredu, ve i po slubenoj dunosti vieg suda (!lan ->/. stav 1. ta!ka 1#.

Dko se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika ne moe zasnivati, postojiapsolutna bitna povreda postupka iz !lana -'>. stav 1. ta!ka 1/. )a povreda postoji i presuda koja takvu

povredu sadri mora biti ukinuta i onda kad je s obzirom na druge dokaze o!igledno da bi i bez toga dokazabila doneta ista presuda. )reba imati uvidu da pojam nedozvoljenog dokaza ne obu"vata samo dokaze za koje

je Zakonikom propisano da se na njima ne mogu zasnivati sudske odluke, ve i dokaze Akoji su sami po sebiili prema na!inu pribavljanja9 suprotni odredbama nekog drugog zakona, ustava ili meunarodnog prava (!lan

1>. stav #.

Zakonik je pri"vatio dosta raireno s"vatanje da sudska odluka mora da bude ukinuta uvek kad je u njojupotrebljen nezakonit dokaz, pa i kad je o!igledno da bi i bez toga dokaza ostala ista. 6a tome je stanovitupraksa %ederalni" sudova u ?D7, prema kojoj se mora odbaciti, ne samo svaki nezakonit dokaz, ve Akao plod

zatrovanog drveta9 i zakonit dokaz do kojeg se dolo na osnovu nezakonitog dokaza (slu!aj @iranda#. 6aprimer, ako je supruga okrivljenog sasluana bez upozorenja da moe biti osloboena dunosti svedo!enja, pa

je na osnovu njenog iskaza (nezakonit dokaz#, zakonitim pretresanjem u podrumu porodi!ne zgrade pronaenaukradena stvar, presuda se ne srne pozivati ni na iskaz svedoka, ni na pretresanje, ni na tako dobijen corpus

de$icti (stvar pronaenu zakonitim pretresanjem#. Dko je osumnji!eni za krivi!no delo ubistva priznao podprinudom, pa je na osnovu toga priznanja policija pronala le, za sud ne postoji ni priznanje, ni le. )oliko

!istunstvo je o!igledno preterano i nije pri"vatljivo za nae krivi!no procesno pravo.8:8

2!8 to sinisl) i $. Daaska,Procesne pos$edice upotre%e dokaza do%ivenih na nedozvo$jen nain, 9@aAa zakonilo.st:, 3*-!#-0, str. 220.

+. "ost)/ak sa dokazia

7okazivanje u krivi!nom postupku je postupna i sloena delatnost suda i stranaka. )adelatnost obu"vata nastupanje dokaza, izvoenje dokaza i ocenu dokaza.

A. #astupanje dokaza

6astupanje dokaza predstavlja odluku (izjavu volje# da se jedan dokaz izvede u po*stupku. )a odluka pripada samo sudu, ali inicijativa da dokaz u postupku nastupi moe


7/11

Krivino procesno pravo

potei kako od samog suda, tako i od stranaka, koje u toku !itavog postupka, nevezano zarokove, mogu da predlau dokaze. $ pogledu nastupanja dokaza, sud nije vezan pred*lozimastranaka (on moe izvesti i dokaze koje stranke nisu predlagale i ne izvesti dokaze koje sustranke predloile#.

$loga suda u nastupanju dokaza zavisi od vrste krivi!nog postupka. $ !istom optu*nom i kontradiktornom postupku nastupanje dokaza zavisi samo od tuioca i okrivljenog, asud se u taj posao ne mea. ?tranke snose teret (ne i dunost# dokazivanja 'onus pro%an(di),tj. one moraju sudu da prue dokaze za svoja tvrenja, a is"od postupka zavisi od toga

i koliko su podnetim dokazima uspele da ubede sud. $ savremenom krivi!nom postupku

meovitog tipa u kome je kontradiktornost delimi!no ograni!ena za ra!un istraivanja ma*terijalne istine, princip podele tereta dokazivanja zamenjen je na!elom sudske odgovornosti

za nastupanje dokaza. ?ud je duan da se u postupku stara o utvrivanju pune istine o

3 krivi!nom slu!aju, pa nevezan predlozima stranaka, po slubenoj dunosti sakuplja doka*

zni materijal potreban za utvrivanje !injeni!nog stanja na kome e zasnovati odluku, bez

L obzira na to da li taj materijal tereti okrivljenog ili mu koristi za odbranu. Zbog toga odlu*

i !ujuu i poslednju re! kod nastupanja dokaza ima sudija. Podela tereta dokazivanja postoji

u parni!nom postupku.?a nastupanjem dokaza stoji u vezi i princip procesne akvizicije. Prema tom principu,

nema nikakvog zna!aja na osnovu !ije je inicijative (po slubenoj dunosti suda, na predlogtuioca ili okrivljenog# jedan dokaz unet u krivi!ni postupak. 0ednom unet u postupak,dokaz se odvaja od subjekta od kojeg je potekao i postaje akvizicija (tekovina# postupka,tako da se na njega u postupku moe svako pozivati i njime raspolagati. On moe da budeupotrebljen u interesu okrivljenog, iako poti!e od tuioca, i obrnuto. ?tranka koja je dokazunela u postupak, ne moe ga povui ili se od njega odrei. 5pak, novi $stav ?rbije ima jed*nu odredbu u kojoj se govori o Asvedocima optube9 i Asvedocima odbrane9 (!lan --. stav+#, to nagovetava mogunost promene sadanjeg stanja.

ji B.zvoenje dokaza

I - 5zvoenje dokaza predstavlja kori!enje dokazni" sredstava na na!in propisan Zako*

|h ' nikom sa ciljem saznavanja !injenica koje su predmet dokazivanja. 2ako se u postupkuI: izvode dokazi, odreeno je u Zakoniku za svako dokazno sredstvo posebno. 7okazi sve*li docima i vetacima izvode se nji"ovim ispitivanjemF okrivljeni se sasluava, isprave se !i*taju itd. O zakonskim pravilima za izvoenje dokaza bie re!i u izlaganjima o pojedinim

l', dokaznim sredstvima.2ome subjektu u postupku pripada izvoenje dokaza zavisi od tipa krivi!nog postupka. $ !istom

optunom postupku ono je u rukama stranaka. ?vedoka ispituje stranka koja ga MN predloila, a zatim suprotnastranka. ?udija koji odlu!uje u tome ne u!estvuje, ili u!estvuje izuzetno i posle stranaka. ?asvim je suprotno u

istranom postupku3 izvoenje dokaza pripada samo sudu, a stranke (koje u tome postupku i ne postoje# utome nemaju nikakvog u!ea. $ meovitom postupku, kakav je na, dokaze izvodi sud, ali u toj delatno*stiunekoliko u!estvuju i stranke, koje imaju pravo ne samo da prisustvuju izvoenju dokaza, ve i da u tomeaktivno u!estvuju, u istrazi pod odreenim uslovima, a na glavnom pretresu mnogo ire. ?tranka koja upret"odnom postupku prisustvuje izvoenju dokaza moe da predloi istranom sudiji da postavi odreenapitanja okrivljenom, svedoku Oi vetaku, a uz dozvolu istranog sudije, pitanja moe da postavi i neposredno(!lan +1. stav #. 6a glavnom pretresu aktivnost stranaka u izvoenju dokaza je mnogo ira3 stranke imajupravo da neposredno i slobodno (bez pret"odnog odobrenja suda# postavljaju pitanja svedocima i vesla!ima, ito prvo stranka koja je predloila svedoka ili vetaka, zatim suprotna stranka, a tek zatim predsednik i !lanovivea (!lan --1. stav 1#. Predsednik vea prvi postavlja pitanja samo ako je svedo!enje odredio sud bezpredloga stranaka. 6e drei se propisanog redosleda predsednik vea moe uvek da postavlja pitanja kojadoprinose potpunijem i jasnijem odgovoru svedoka ili vetaka na bilo !ije pitanje, a duan je da posleispitivanja svakog svedoka ili vetaka i posle !itanja zapisnika ili podnesaka upita stranke i oteenog imaju lita da primete (!lan --#. 7o izmena iz //. godine Zakonik nije doputao da dokaze u postupku izvodesame stranke, pa ni kad je u pitanju bio javni tuilac.

5zvoenje dokaza predstavlja sadrinu dokaznog postupka koji kao posebnu procesnu %azu na Z2P

predvia samo na glavnom pretresu (!l. -'*-


8/11


>postupku ili preduzi*manje drugi" procesni" radnji. Postoje odluke koje se, prema Zakoniku, mogu doneti vekad postoji sumnja (npr. istraga se otvara protiv odreenog lica kad postoji osnovana sumnja da je u!inilokrivi!no delo * !lan


9/11

Krivino procesno pravo

podvrgnuta kontroli vieg suda i stranaka. )a se kontrola omoguuje obavezom sudije da u obrazloenju svojeodluke izloi kako je cenio izE:edene dokaze i %ormirao svoje unutranje uverenje o nji"ovoj verodostojnosti ivrednosti. Obrazloenje se u presudi i pie u prvom redu zbog toga. 6a taj na!in, stranke svojim pravnimlekovima mogu da pobijaju valjanost sudijine ocene dokaza i da od vieg suda trae da odluku ukine.6edostaci u obrazloenju presude predstavljaju apsolutnu povredu krivi!nog postupka (!lan -'>. stav 1. ta!ka11#.

". #ae$o istraivanja materija$ne istine

?udska odluka u krivi!nom postupku mora biti zasnovana na potpuno i istinito utvrenim !injenicama.$tvrivanje !injeni!ne osnovice za presudu sa obelejem istinitosti pretpostavka je za ostvarivanje dravnogprava na kanjavanje u!inilaca krivi!ni" dela. Uinjenice moraju biti utvrene istinito, jer bi kazna zasnovanana pogreno utvrenim !injenicama sa gledita opteg interesa bila potpuno besmislena, a sa gledita pojedincakoga pogaa, predstavljala bi nasilje koje se ni!im ne bi moglo opravdati. 6e postoji nijedan opravdani irazuman razlog da se osudi nevini !ovek, a da stvarni krivac izbegne zasluenu osudu. ilj je krivi!nogpostupka da se pronae pravi krivac, da se samo on kazni i to samo onako i onoliko kako je i koliko zakonompredvieno. Zbog toga u krivi!nom postupku postoji za"tev istraivanja pune i prave istine o krivi!nom delu ikrivcu. )aj za"tev predstavlja sadrinu na!ela istraivanja materijalne istine.

6a!elo istraivanja materijalne istine je izri!ito ustanovljeno u !lanu 1. stav 1. naeg Z2P koji propisujedunost suda i svi" drugi" dravni" organa koji u!estvuju u kri\T3!nom postupku da istinito i potpuno utvruju!injenice koje su vane za donoenje zakonite odluke. $ ola:ir na!ela ulazi i odredba stava . toga !lana,prema kojoj su dravni organi u krivi!nom postupku obavezni da sa jednakom panjom ispituju i utvruju i!injenice koje terete okrivljenog i !injenice koje mu idu u korist.

5stina koja se utvruje u krivi!nom postupku je materija$na istina. $ procesnoj literaturi upotrebakvali%ikativa Amaterijalna9 ispred pojma istine !esto se izbegava i osporava pozivom na ina!e ta!nu

konstataciju da u %ilozo%skom smislu nema vie vrsta istine, ve da je ona jedinstvena i nedeljiva, te da moepostojati samo istina ili neistina. @eutim, ipored toga mora se imati u vidu da je u razli!itim vrstama sudski"postupaka, pa i u razli!itim tipovima krivi!ni" postupaka, !injeni!na osnovica presude, u pogledu svojeistinitosti, bitno razli!itog kvaliteta. 2rivi!na presuda se mora zasnivati na potpuno utvrenim !injenicama(!lan 1*stav 1#. 7a bi se do toga stiglo u postupku ne smeju postojati dokazne zabrane, veta!ke prezumpcijei %ikcije, niti se presuda moe zasnovati samo na priznanju okrivljenog koje VMW provei:eno drugim dokazima.$ parni!nom sudskom postupku potpuno je druga!ije3 tamo se priznanje tuenog ne proverava izvoenjemdrugi" dokaza, ve isklju!uje potrebu daljeg dokazivanja. Presuda parni!nog suda se o!igledno zasniva naistini druga!ijeg kvaliteta. Zbog toga se kae da se u krivi!nom postupku istrauje materija$na istina, a da jeza presudu parni!nog suda dovoljnaforma$na istina. $ tome smislu u procesnim pravima moe se uslovnogovoriti o dve vrste procesualne istine3 materijalnoj i %ormalnoj, jer bi se teko moglo tvrditi da ova drugapredstavlja neistinu.

Posledice uvoenja na!ela istraivanja materijalne istine u krivi!ni postupak mnogobrojne su idalekosene. Ovde navodimo samo neke od najvaniji"3

a# $ dokaznom postupku sud nije vezan predlozima stranaka, niti se inicijativom stranaka smezadovoljiti, ve je duan da sakuplja i izvodi dokaze /1 officio. On moe da izvodi i dokaze koje stranke nisu

predloile ili od koji" su odustale, kao to moe i da odbije izvoenje dokaza koje su stranke predloile, kadnade da su !injenice utvrene drugim dokazima ili da se predloenim dokazima ne mogu utvrditi. ?ud je, a nestranke, odgovoran da potpuno i istinito utvrdi !injeni!no stanje. Zbog toga dokazivanje obu"vata sve !i*njenice za koje sud smatra da su vane za pravilno presuenje (!lan >'. stav #. 7unost suda da utvrdimaterijalnu istinu pretpostavlja da njegova delatnost mora ii, ne samo na tetu okrivljenog, ve i u njegovukorist. ?ud je duan da sa istom panjom utvruje kako !injenice koje terete okrivljenog, tako i one koje muslue za odbranu. Ova pravila savremenog krivi!nog postupka koja su posledica u njemu pri"vaenog na!elaistraivanja materijalne istine predstavljaju odstupanje od principa kontradiktornosti i !iste akuzatornosti. * b#$ postupku zasnovanom na na!elu istraivanja materijalne istine sud nije vezan priznanjem okrivljenog, veokrivljenog koji je dao priznanje moe da oslobodi, isto kao to okrivljenog koji pori!e optubu moe daosudi. Priznanje se uvek proverava izvoenjem drugi" dokaza i pri"vata samo ako sudiju ubeuje. * c# 7okazise mogu podnositi u svakom stadiju*mu postupka, !ak i u pravnim lekovima, pa i posle pravnosnanostipresude. $ pogledu dokazni" predloga stranaka, prekluziji u krivi!nom postupku nema mesta. 0ednomodbijeni dokazni predloi mogu se u toku postupka ponavljati (!lan >'. stav #. * d# Okrivljenom se posebnomora omoguiti da stavljanjem dokazni" predloga i iznoenjem odbrane pobija tubu 'audiatur et a$terapars). Zbog toga je po pravilu zabranjeno suenje u njegovom odsustvu. * e# 6iz na!ela savremenog krivi!nogpostupka slui oivotvorenju principa istraivanja materijalne istine (javnost, usmenost, kontradiktornost,neposrednost#. @oe se rei da njegovom ostvarenju slui !itav krivi!ni postupak. Zato je na!elo istraivanjamaterijalne istine dugo smatrano centralnim na!elom krivi!nog postupka. * %# 7okazi se cene po slobodnomuverenju sudije, a ne po %ormalnim zakonskim pravilima. 7okazne zabrane iprezumpcije su svedene naizuzetno malu meru, a %ikcije isklju!ene.

@nogi savremeni autori sa pravom upozoravaju na opasnost od takvog zaklju!ivanja. $ tota"tarnimdravama istraivanje materijalne istine proglaavano je vr"ovnim pro*:esnim principom i ciljem !itavogkrivi!nog postupka, da bi se lako moglo odstupiti od drugi" procesni" na!ela, koja Avr"ovnom9 treba samo daslue, i od procesni" %ormi koje ometaju e%ikasnost i oteavaju utvrivanje istine. 7anas se sve vie za glavniprincip kri*Xnog postupka proglaava nae$o pravinog suenja,pojam prili!no sloen i neodreen, preuzetiz angloameri!kog prava u meunarodna pravna akta o ljudskim pravima (!lan 1


10/11


1/koji su i sami relativni. Uinjenice u krivi!nom postupku se izuzetno utvruju neposrednim !ulnim opaanjemsamog sudije, ve po pravilu posrednim putem, na osnovu opaanja drugi" lica ili zaklju!ivanjem iz indicija.5z toga izlazi da se !injenice u postupku mogu utvrditi tek sa obelejem relativne istorijske istine. ?udija doistine dolazi na isti na!in kao istori!ar kad "oe da utvrdi istinitost neke !injenice iz prolosti. 7a je ova istinarelativna, vidi se i po tome to se presudom ut[:reno !injeni!no stanje moe pobijati upotrebom pravni"lekova i posle novog suenja zameniti drugim !injeni!nim stanjem. Pored toga, istina krivi!nog postupka nijeobjektivna, ve su%jektivna istina,jer je njeno utvrivanje uvek zavisno od li!nosti sudije, njegovog uverenja,inteligencije, iskustva, vaspitanja, obrazovanja, emocija i si. Zbog toga, potpuno ista dokazna graa ne ostavljana svakog sudiju isti utisak. )o je vie puta i eksperimentalno dokazano. Osim toga, subjektivna su i dokazna

sredstva pomou koji" se ta istina naj!ee utvruje (svedoci, vetaci, okrivljeni#.

F.#ae$o in du%io pro reo

$ savremenom krivi!nom postupku tei se izjedna!avanju procesnog poloaja stranaka. ? obzirom na toda tuilac ima niz %akti!ki" prednosti u odnosu na okrivljenog. Zakonik okrivljenom i njegovoj odbrani dajemnoga preimu!stva koja mu ina!e ne bi pripadala, da bi popravio njegovu poziciju u postupku i donekle gaizjedna!io sa tuiocem. ?kup ti" pogodnosti se naziva\avor defensionis (prednost odbrane#. 0edna od ti"pogodnosti sadri se u na!elu in du%io pro reo (u slu!aju sumnje \presuditi\ u korist okrivljenog#. Pravilonalae da sudija, kad se u pogledu pitanja da li postoji !injenica koja ide na tetu okrivljenog nae uneotklonjivoj sumnji, mora da uzme da ona nije utvrena, i obrnuto, za slu!aj sumnje u pogledu !injenice kojaide u korist okrivljenog, mora da uzme da je ona utvrena. $ svakom slu!aju kad se ne mogu utvrditi saobelejem izvesnosti, !injenice vane za donoenje odluke tuma!e se u korist okrivljenog (ali ne i u slu!ajuodluke koja se

220 G/Airnije o toe, Kra/ac,In sl it mi je , sU : 83*#+, koji /ravo na /ravian /ost)/ak treiira kao stoerno naelo kazneno' /rocesno'

/rava.

/o &akonik) donosi sa neki nii st)/nje )verenja, n/r. reAenje o /ritvor). "ravilo je s)/rotnolo'ici, jer se )zia da je dokazano ono Ato nije dokazano.

"ravilo in du%io pro reo /rvo je nastalo ) s)dskoj /raksi, /a 'a je /oto /ri1vatila /rocesna

teorija.6 zakonicia o krivino /ost)/k) ono nije bilo )vek izriito de(isa*no, ali je danas sveviAe zakonika koji iaj) odredbe i o toe nael). @aA &akonik je to naelo de(inisao &akono oizenaa i do/)naa iz 200#. ) lan) !8. stav 3. Ha odredba 'lasiI 9Kada /ostoji s)nja ) /o'led)odl)ni1 injenica koje ine obeleja krivino' dela J od koji1 zavisi /riena neke dr)'e odredbe

Krivino' zakonika, s)d e ) /res)di ili re*Aenj) koje od'ovara /res)di odl)iti ) korist okrivljeno'.:@eke odredbe &K" s) se i ranije zasnivale na /rinci/) in du%io pro reo. Hako, /rea lan) 355. taka 3.s)d izrie osloba?a*j)) /res)d) i ako 9nije dokazano da je o/t)eni )inio delo za koje se o/t))je:.Dakle, osloba?aj)a /res)da se ne donosi sao onda kad je izvesno )tvr?eno da o/t)eni nije )inio

krivino delo, ve i onda kad s)d ostane ) s)nji da li je o/t)eni )inio krivino delo. H) se jednane)tvr?ena injenica /rea sao &akonik) t)ai kao )tvr?ena ) korist okrivljeno' %o/t)eni je

oda i )inio krivino delo, ali za to nea dokaza. @a ovo /ravil) /oiva i odredba lana !55. stav3. ) kojoj je /redvi?eno da se ) sl)aj) kad se kod 'lasanja ) ve) 'lasovi s)dija /odele tako da se

nikako ne oe /ostii a/sol)tna veina, odl)ka donosi na taj nain Ato se 'las koji je za okrivljeno'najne/ovoljniji /ribira 'las) koji je od nje'a anje ne/ovoljan, sve dok se ne /osti'ne /otrebna veina.zia se da ono stoje za okrivljeno' najne/ovoljnije ne stoji, ve da stoji ono stoje za nje'a anjene/ovoljno, jer je vee kao kolektivni s)dija ) s)nji i ) /o'led) jedno'a i ) /o'led) dr)'o'a.

@aelo in du%io pro reo ne o'raniava se sao na injenice koje se odnose na /itanje /ostojanjakrivino' dela i krivice. ranice nje'ove /riene s) no'o Aire i ob)1vataj) i sve dr)'e injenice kojes) vane za /rien) odredaba Krivino' zakonika %injenice od koji1 zavisi kanjivost, koje delo inekvali(ikovani ili /rivile'ovani, a /rea neki s1vatanji*a ak i injenice od koji1 zavisi izbor/ravni1 /ro/isa. /rocesnoj knjievnosti bilo je i /ok)Aaja da se odredi osnov ovo'a naela. "ojedinia)tori s) )ziali da je /ravilo in du%io pro reo lo'ikapos$edica presumpcije nevinosti %7aer, 4)nda,Lenkel, "eters i dr.. Ho bi se iAljenje o'lo /ri1vatiti, ali sao kad bi se naelo /rienjivalo jedino

kod donoAenja osloba?aj)e /res)de. Kad se injenice koje se ti) /ostojanja krivino' dela,od'ovornosti i )inilaAtva ne o') izvesno )tvrditi, okrivljeni se ora osloboditi jer se sve vree /ret*/ostavlja da je nevin. 4e?)ti, na taj nain ne oe se o/ravdati /riena ovo'a /ravila M sl)ajeviakoji se ne zavrAavaj) osloba?aj)o /res)do. "ret1odno so vide1 da se j


11/11

11 Krivino procesno pravo

A. Pojam, pravna priroda i vrste iskaza okriv$jenog

5skaz okrivljenog je svaka izjava koju okrivljeni daje u tom svojstvu o krivi!nom delu koje mu se stavljana teret i o drugim pitanjima krivi!nog slu!aja koji je predmet suenja.

5skaz okrivljenog ima dvostruku pravnu prirodu. On je sredstvo odbrane okrivljenog, ali u isto vreme i

dokazno sredstvo koje sud uzima u obzir prilikom utvrivanja !injenica i ceni po svom slobodnom uverenju.

5skaz okrivljenog se koristi kao dokazno sredstvo, ne samo zbog toga to u nekim slu!ajevima nikakvi" drugi"dokaza nema, ve i zbog toga to moe korisno da poslui za proveru verodostojnosti i istinitosti drugi"

dokaza, kad njima sud raspolae. Pod uslovom da je iskren, iskaz okrivljenog je u dobroj meri i pouzdano

dokazno sredstvo, jer je okrivljenom, kao neposrednom u!esniku dogaaja o kome se sudi, po pravilu, najbolje

poznato da li je krivi!no delo izvreno i kako je izvreno, ako je izvreno. Zbog toga se krivi!ni postupak nemoe odrei upotrebe iskaza okrivljenog kao dokaznog sredstva. $loga okrivljenog u postupku ne moe se

svesti samo na ulogu subjekta odbrane, kome se ne bi smela postavljati pitanja u vezi sa krivi!nim delom.

?toga nisu uspeli pokuaji !injeni u engleskom pravu na po!etku ovoga veka da se okrivljeni u krivi!nom

postupku ne ispituje. 6asuprot tendenciji negiranja iskaza okrivljenog kao dokaznog sredstva u krivi!nomprocesnom pravu moe se nai i sasvim suprotno s"vatanje, prema kome se iskaz okrivljenog koji sadri

priznanje uzima za najja!e dokazno sredstvo. )ako u savremenom ameri!kom postupku posle priznanja okri*

vljenog pitanje vinosti se vie ne raspravlja, ve se odma" prelazi na postupak odmera*vanja kazne. 6a Z2P

iskaz okrivljenog tretira kao sredstvo odbrane i dokazno sredstvo. Priznanje okrivljenog nema dokaznu snagusamo po sebi, ve samo ako je provereno i potvreno drugim dokazima, koje zbog toga sud mora da prikuplja i

izvodi i posle datog priznanja (!lan

krivično i procesno pravo1-momčilo grubač.doc

Documents