Industrijski transport I OPTI DEOUvod u osnove industrijskog transportaAktivnosti u realizacijiraznih delatnosti ljudi u nizu sluajeva zahteva realizaciju niza procesa vezanih za kretanje materijala, informacija, energije i drugo.Uopteno, ako gledamo kretanje materijala, situacija je sledea:prirodaIzvoriPromene na materijalimaPromene na materijalimaViepotronjaPrirodni resursi fazaOsnovni cilj je da ono to se proizvede da se i potroi.Nakon potronje, moe se ponovo vratiti u prirodu (ono to ostane), ali je mogue i neke materijale vratiti i u neke od faza proizvodnje (reciklaa, dorada).Ovo sve spadau oblast PROIZVODNE LOGISTIKE: to je jedna specifinafazaudomenuproizvodnje(definietasedeavaunekoj kompaniji sa materijalima, kakvi su zahtevi prisutni u domenu proizvodnih procesa sa aspekta kretanja materijala itd.).Kretanje materijala u okviru proizvodnih sistema se realizuje funkcijomizvrenja postavljenih zadataka i to poev od podsistema razvojapadopodsistematrita, uzoptimalnokorienjeproizvodnih resursa (naime, ono to fabrika proizvede iz sopstvenih resursa, mora da plasira na trite, a da pri tome ima to manje trokove).Ovi procesi serealizujuuzstalnetendencijerazvojatehnikei tou svim oblastima. Dananje procese u industrijikarakterie prevazilaenje geografskih granica, smanjenje vremenskih faktora i intenzivan privredni razvoj.Ovaj privredni razvoj karakterie:- intenzivne promene u domenu asortimana i koliine pojedinih proizvoda- tendencijapojavljivanjaproizvodasaveimstepenomobrade, a time i ukljuivanje sve veeg broja uesnika u realizaciji proizvodnje- visoki stepenraspodeleradaimeseprostornorazdvajajumesta proizvodnje i potronje- sve izraenija konkurencija za iste proizvode koja uslovljava stalnu tenju ka pojeftinjenju (snienje trokova proizvodnje)Uokvirusvihtokova, kroz sve faze promene materijala, logistiki procesi su praktino prisutni u svakomod njih. Oblast industrijskog 1Industrijski transport transporta je po pravilu obuhvaena proizvodnom i industrijskom slikom, pri emu se logistike delatnosti u okviru jedne radne organizacije esto definiu i kao mikrologistika.Proizvodnisistem ipodsistemiu okviru njega (prema teorijisistema) imajusvojeulaznei izlazneveliine, sopstvenustrukturui meusobne veze elemenata sistema i veze sa okruenjem.Ulaz Proizvodni sistem Izlaz- materijali- poluproizvodi- energija- informacije- sredstva za proizvodnju- mesto za rad- radna snaga- tehnologija rada- informacije- gotov proizvod- informacija- energija- otpad- kartSve ovo je povezano u nekom okruenju koje utie na proizvodni sistem, ulaz, izlaz, ...U kompanijama se kroz proizvodne procese po pravilu realizuju neke hemijskei/ilifizike promenena predmetimarada,shodnodefinisanom tehnolokompostupku, a u cilju dobijanja eljenog izgleda finalnog proizvoda.Pri tome proizvodni procesi obuhvataju sledee elementarne procese:- rad na proizvodnim radnim mestima... podrazumeva fizike i hemijske promene na predmetima rada.- kontrolu kvaliteta ili kvantiteta...najbolje bibilo da se radiu toku nekih procesa obrade, jer se tako dobija na vremenu, mada moe da se obavlja i na poetku, odnosno na kraju procesa.- rad na mestima prijema i pripreme robe za otpremu... mora se znati kakav je materijal, kolika je kolina tog materijala, gde se odlae, zatimkojajejedinicatransporta;morasevoditi raunadapri sudaru kontinualnog i diskontinualnog transporta mora postojati pufer itd.- unutranji transport... od mesta nastanka zahteva, do mesta zavretka; do ulaznog skladita, od skladita do mesta prerade.- skladitenje- zatita na radu... postupak pridravanja propisa i regulativa.- odravanje ili opravke sredstava za rad- obezbeenje energije, vode i drugih fluidaSvaki od ovih elementarnih procesa se odvija po nekoj tehnologiji. Tehnologijaprocesasemoedefinisati kaoskupaktivnosti vezanih nainom i redosledom odvijanja operacija, kojima se vre eljene promene na predmetima rada, u cilju dobijanja gotovih proizvoda.2Industrijski transport Bitna karakteristika unutranjeg transporta je njegova tesna povezanost sa procesomproizvodnje. Zavisno od vrste proizvodnje i organizacijetehnolokogprocesa, povezanostproizvodnihi transportnih organizacija moe biti manja ili vea. Ekstremje njihovo spajanje u jedinstveni (jednovremeni) proces. Iz tih razloga pri reavanju unutranjeg transporta neophodno je analizirati i poznavati sistemi tehnologiju proizvodnje.U industrijskim procesima sreu se delatnosti veoma irokog spektra, tako da se industrijski procesi klasifikuju po vie kriterijuma. Uobiajena podela je:1. prema osnovnim vrstama tehnolokog procesa2. prema oblicima veza tehnolokog procesa u okviru proizvodnje3. prema tipovima proizvodnje4. prema putevima i vremenu kretanja predmeta obrade kroz proizvodni proces5. prema nivou automatizovanosti i mehanizovanostiPodela proizvodnih procesa1. Prema osnovnim vrstama tehnolokog procesa, proizvodni procesi se mogu podeliti na:- tehnoloke procese u proizvodnji energije (toplotni, mehaniki, elektrini, hemijski, nuklearni...)- tehnoloke procese u preradi materijala (mehaniki, toplotni, toplotno-mehaniki, hemijski, bioloki, fiziko-hemijski, fiziko-hemijsko-bioloki...)gde se svaki od njih moe dalje deliti...2. Premaoblicimavezatehnolokogprocesauokviruproizvodnje razlikuju se 4 oblika: Linijski, linearni, jednostavni Analitiki (divergentni) Sintetiki (konvergentni) Meoviti (kombinovani)3Industrijski transport a)Linijski (linearni), jednostavnioblikstrukture proizvodno-tehnolokih procesaematski prikaz S sirovinaM materijal u proizvodnjiPP poluproizvodP - proizvodPredmet obrademenjasvoj oblik(ili drugeosobine) odulazne sirovine (jedne ili malog broja), transformie se u neki od materijala, poluproizvoda sve do finalnog proizvoda.Aktivnosti serealizujuusukcesivnimfazamai ovojejedanod najjednostavnijih vidova tehnolokog procesa. Primer vaenja i obrade kamena, cementa, u drvnoj industriji, ...b)Analitiki (divergentan) oblikstrukture proizvodno-tehnolokih procesa S sirovinaM materijal u proizvodnjiPP poluproizvodP - proizvodKod ovih proizvodnih procesa, tipino se polazi od ralanjavanja polazne sirovine (S) na razne materijale (M), koji se kroz vie tehnolokih koraka granaju i transformiu u poluproizvode (PP) i takodogotovihproizvoda. Primer: nafta(preradasirove nafte, ...)c)Sintetiki (divergentan) oblikstrukture proizvodno-tehnolokih procesa4Industrijski transport Ovavrstatehnolokogprocesajekarakteristinazasituacije kada je finalni proizvod (P) rezultat spajanja sklopova (SP) i podsklopova (PS), a kojisu sastavljeniiz vie delova (D). Ovo je sloenija vrsta tehnolokog procesa i sree se u proizvodnji automobila, bele tehnike, ...d) Meoviti (kombinovani) oblikstrukture proizvodno-tehnolokih procesaMogu se javiti u dve varijante:1. analitiko-sintetiki2. sintetiko-analitiki1) analitiko-sintetikiKodanalitiko-sintetikihprocesanapoetkusesirovine(S) ralanjujunamaterijale(M) ijomdaljompreradomsedobijaju poluproizvodi (PP), od kojih se formiraju gotovi proizvodi (P).2) sintetiko-analitikiKod sintetiko-analitikih tehnolokih procesa vie sirovina (S) slui za dobijanje odgovarajuih materijala (M) koji se uz kombinovanje sa drugim materijalima transformiu u poluproizvode (PP) od kojih nastaju finalni proizvodi (P).Primer korienjazaovugrupuoblikaproizvodno-tehnolokih veza je hemijska, a esto i prehrambena industrija.U praksi se mogu sresti i tzv. heterogeni tehnoloki procesi. Ovaj oblik tehnolokog procesa obino se sastoji iz raznih kombinacija prethodno opisanih tehnologija, pri emu se u pojedinim segmentima sree njihovo preklapanje, primenjuje viestruko kruenje proizvoda po nekim od faza proizvodnje ito po razliitim redosledima operacija.RM- radno mesto5RMiRMjIndustrijski transport Neki proizvod se vraa u fazu prerade (dorade). Ovakvi procesi se mogu obino sresti kod mainogradnje, izrade specijalnih mainskih postrojenja i slino. Primer: brodogradnja, ...3. Prema tipovima prozvodnje, podela je na:- pojedinanu- serijsku- masovnuPojedinana proizvodnjapredstavlja jednovremenu izradu samo jednog ili nekoliko proizvoda iste vrste. Na proizvodu su mogue este izmenei tokomprojektovanjai tokomizrade. Zbogestihpromena proizvodnog programa u preduzeima se primenjuju univerzalne maine i oprema koje su pogodne za ovaj vid proizvodnje.Karakteristike tehnolokih zahteva kod pojedinane proizodnje su:- pojavni oblik: heterogen- mesto nastanka i zavretka TZ: tei stohastici- vreme nastanka i zavretka TZ: verovatno diskontinualnoSerijsku proizvodnjukarakterieizrada veeg broja istih proizvoda, grupa proizvoda ili delova, pri emu se oni jednovremeno putaju u proizvodnju. Ove grupe se nazivaju serijama. Npr. nateluje se maina paseprvoputajedanproizvodunizu(serija), akasnijeseputa samo drugiproizvod (da se maina ne bistalno telovala). Znaju se operacije koje idu u nizu, koje se ponavljaju.U okviru serijske proizvodnje razlikuje se:- maloserijska (10-100 komada, tramvaji, ...)- srednjeserijska (100-1000, skuplja roba)- velikoserijska (vie od 1000, bela tehnika, ...)Karakteristike tehnolokih zahteva su:- pojavni oblik: homogen- mesto nastanka i zavretka TZ: tei deterministici- vreme nastanka i zavretka TZ: verovatno kontinualnoOve granice zavise od grane industrije i vrste proizvoda. Svaku od ovih grupa karakteriu specifiniparametrikojisu vezaniza univerzalnost opreme, za tehniku dokumentaciju itd.Masovnu proizvodnjukarakterie proizvodnja izuzetno velikog broja istih delova u istom proizvodnom ciklusu priemu se operacije realizuju po strogo utvrenomtehnolokomprocesu, a na radnim mestimaseiskljuivoponavljajujedneisteoperacije. Primenjujuse izuzetno produktivne maine, visoko specijalizovane, a tokovi materijalasenajeerealizujuadekvatnimtransportnimsredstvima uglavnom sa kontinualnim dejstvom (cigarete, ...). Delovi se kreu od jednog do drugog radnog mesta po unapred definisanom tehnolokom postupku.6Industrijski transport 4. Premaputevima i vremenu kretanja predmeta rada kroz proizvodni procesPoovomkriterijumuklasifikacijaproizvodnihprocesajeobavljena prema reenjima kretanja proizvoda (prema redosledu operacija nekih drugih aktivnosti) uz definisanje pravaca, smerova i duine transportnih puteva.Vremenski aspekt kretanja materijala pri proizvodnji je izuzetno znaajan. Stalna je tenja da se vreme bavljenja (zadravanja) materijala u procesu proizvodnje to je vie mogue skrate.Uindustrijskimprocesima ovaj vremenski aspekt je vezan za proizvodne faze (obrada, prerada, montaa, ...), kontrolu, zastoj, skladitenje, ...5. Premanivouautomatizovanosti i mehanizovanostiproizvodnog procesaUproizvodnimprocesimanivomehanizacijei automatizacijeje karakterisan proizvodnomopremomi nainomnjenog dejstva na predmete obrade. Ova oprema se grubo moe podeliti na :- univerzalnu- specijalizovanu- specijalnu- automatsku- agregatnuOpta podela izmeu njih ne moe da se definie i nivo mehanizacije i automatizacije se predstavlja sledeim dijagramom:Fleksibilni proizvodni sistemiSpecijalni numeriki kontrolisani proizvodni sitemiObradni centri Proizvodnost Tra i fleksibilnost u proizvodnjiBroj razliitih predmeta obradeVeliina serijevelikasrednjamalaveliki srednji maliTransfer linijeKlasine maineNC (CNC) sistemi-numeriki upravljani ureaji (numeric control)CNC-computer numeric controlSa slike se moe uoiti da se poveanjem broja komada u seriji, odnosno poveanjem serije, asortiman smanjuje, to utie na poveanje proizvodnosti(veibroj proizvedenih jedinica u vremenu). Sa druge strane,porastom brojarazliitih predmeta obrade, to jest, 7Industrijski transport poveanjemasortimana,potrebnaje vea fleksibilnostu proizvodnji, ali se takoe smanjuje proizvodnost.Kretanje materijalaPremaizloenimklasifikacijamajasnojedajespektarkombinacija tehnolokih procesa u praksi izuzetno irok. Pri tome procesi koji egzistirajuuokviruunutranjegtransporta, presvegaimajuuloguda poveu aktivnosti u dva sukcesivna, ali prostorno razdvojena procesa.Osnovno to tehnologija rada neke tehnoloki zaokuene celine namee, jestepovezivanjesukcesivnihproizvodnihprocesa. Sukcesivni proizvodni procesi su takvi procesi kod kojih materijali idu od jednog do drugog radnog mesta, koja su postavljena u kontinuitetu (jedno za drugim).Ovo povezivanje dva sukcesivna radnamesta moe biti direktno ili indirektno.- direktno povezivanje- indirektno povezivanjeDirektno povezivanje je znatno tee ostvariti jer je potreban znaajan nivo automatizacije, znaajan nivo primene sistema upravljanja koji omoguava automatizaciju i logistika podrka za njih.Kod indirektnog ovaj baj-pas usklauje vremensku neusklaenost.8Proizvodni proces Unutranji transport Proizvodni procesProizvodni procesUnutranji transport Skladitenje Unutranji transportProizvodni procesRMiRMiIndustrijski transport Opti (klasini) model procesa proizvodnjeMoe se predstaviti emom:I fazaII faza III faza IV fazaOvaj proces karakteriu etiri osnovne faze: Ifazaobuhvata skladitenje ulaznih materijala i proizvodne aktivnosti nad tim ulaznim materijalima (aktivnost 2) II faza obuhvata skladitenje delova iz prethodne faze (aktivnost 3) i njihova dalja obrada ili prerada (aktivnost 4) u cilju dobijanja posklopova, sklopova, ... IIIfazarealizuje skladitenje podsklopova, sklopova, predmeta veeg stepena obrade koji su predvieni za dobijanje finalnog proizvoda IV fazaobuhvata izradu finalnih proizvoda prema nekoj od tehnologija (aktivnost 6) i njihovo skladitenje (aktivnost 7) pre otpreme kupcu, tritu, daljem korisniku9 SKLADITENJE ULAZNIH MATERIJALA PROIZVODNE AKTIVNOSTI NAD TIM MATERIJALIMA SKLADITENJE DELOVA IZ PRETHODNE FAZE DALJA PRERADA TIH DELOVA RADI DOBIJANJA PODSKLOPOVA I SKLOPOVASKLADITENJE PODSKLOPOVA I SKLOPOVAIZRADA FINALNIH PROIZVODA I NJIHOVO SKLADITENJE PRE OTPREMEIndustrijski transport Aktivnosti:(1) obuhvatatoksirovina, pomonihmaterijalai pogonskih materijalanjihov prijem, uvanje i otpremu u proizvodni proces.(2) i (4)obuhvatajutokovematerijalaunutarproizvodnihcelina (pogoni, odeljenja,...) gde je po pravilu prisutna transformacija materijala, prisutnesuraznetehnologijeobrade, prerade. Iu domenu kretanja materijala tehnologija transporta se mora prilagoditi promenama oblika materijala.(3) i (5) obuhvataju meufazno skladitenje predmeta rada. esto jeprisutnoupraksi (indirektni unutranji transport). Zadaci i problemi u ovom domenu su obuhvaeni upravljanjem zalihama i tehnologijom. Zaliheimajuprvenstvenuulogudaobezbede kontinuitet proizvodnje bilo zbog zastoja u snabdevanju ili nemogunosti kapacitivnog i vremenskog sinhronizovanja tehnoloki povezanog procesa. Oblast tehnologije (drugi aspekt) podrazumeva usaglaavanje proizvodnih procesa sa aktivnostima pretovara, transporta, manipulacije i skladitenja.(6) i (7)obuhvataju tok materijala u finalizaciji gotovih proizvoda i ulaz proizvoda u odgovarajue skladite. Vezu zadnjeg radnog mesta i skladita, po pravilu ne karakterie promena na proizvodu. Sa druge strane skladite je obino pri otpremi vezano za spoljnji transport i obuhvaeno je marketing logistikom.Nova koncepcija je da jedan ovek bude nadlean od ulaza do izlaza iz proizvodnog procesa tako se pojednostavljuje upravljanje.10Industrijski transport Unutranji transport (pojam i podela)Unutranji transport obuhvata prenos materijala u bilo kom obliku u okvirujednogtehnoloki zaokruenogprocesai lokacijski ogranienog prostora, pri emu se ovaj transport bez korienja javnih saobraajnica vri za dati tehnoloki proces.U praksi, oblast proizvodne logistike, odnosno unutranjeg transporta u okviru nje, obuhvata izuzetno veliki skup situacija, ak i onda kada je re o delatnostima izvan samog proizvodnog procesa. Unutranji transport sesreeu:trgovini (kodprerade, pakovanjanekihroba,kodpripreme porudbine), robnim centrima, ugostiteljstvu (menze u fabrikama i studentskim domovima-kutije, gajbe, konzerve-prerada; u jednom prostoru javlja se potreba za usklaivanjemkretanja ljudi i kretanja materijala), zdravstvu(raspodelalekova), bibliotekama, biroima, vojsci itd.Ovako posmatrano unutranji transport uokviruproizvodnihprocesa, moe da se podeli na dva specifina segmenta:1. procesni transport2. meupogonski transportProcesni transportobuhvata realizaciju kretanja materijala unutar proizvodnih pogona, odeljenja, du proizvodnih linija, izmeu radnih mesta, a na kojima se realizuju fizike, hemijske ili neke druge promene na predmetima rada. Njegove (fiktivne) granice su tehnoloki zaokruene faze proizvodnje.Meupogonski transportobuhvata realizaciju kretanja materijala izmeu proizvodnih faza koje su iz svrsi shodnih razloga prostorno razdvojene i pri tome se na predmetima rada ne realizuju promene.Ovo su tokovi vezaniza meufazna skladita, skladita sirovina, gotovih proizvoda i tehnolokih celina predvienih tehnologijom.1. CADcomputer aded designkompjuterski podrano projektovanje2. CAM-computer aded manufactoring-kompjuterski podrana proizvodnja3. CAQ-computer aded quality4. CAL-computer aded logistic11Industrijski transport Mesto unutranjeg transporta pri postavljanju proizvodnjeDva sluaja:1. Sluaj vezan za pojedinanu proizvodnju2. Sluaj vezan za serijsku proizvodnjuSvakiod njih moe biti : za poznatog kupca za nepoznatog kupcaI) s luajvezan za pojedinanu proizvodnjuOsnovne karakteristike pojedinane proizvodnje su: zbogirokogasortimanaproizvodai estihizmenaproizvodnog plana i programa, nizak je stepen iskorienja kapaciteta proizvodnaradnamestasuzatvorenogtipai upotpunosti su opremljena sredstvima i alatima za proizvodnju posle svake operacije neophodna je 100% kontrola kvaliteta (ne dozvoljava se mogunost greke prilikomizrade; i najmanja greka dovodido pojave velikih trokova, obzirom da se radio izradi samo jednog ili svega nekoliko komada iste vrste) kretanje predmeta obrade u unutranjem transportu je sa estim prekidima to uzrokuje prisustvo velikih vremenskih gubitaka potrebni visoko struni kadrovi zbog irokog asortimana proizvoda, trokoviispitivanja irazvoja trita su relativno visoki obzirom da se radi o izradi jednog ili nekoliko komada iste vrste proizvoda, cena kotanja tih proizvoda je velika (znatno vea u odnosu na proizvode dobijene serijskom proizvodnjom)Kod postavljanja pojedinane proizvodnje realizuje se po pravilu 9 poslovnih koraka:1. ispitivanje trita2. projekat proizvoda3. izrada modela (prototip)4. ispitivanje modela (prototip)5. konstrukcija proizvoda6. kalkulacija cene7. usvajanje tehnolokog postupka8. neposredna organizacija proizvodnje9. proizvodnja12Industrijski transport 1) Ispitivanje trita je neophodno bez obzira da li je re o poznatom ili nepoznatom kupcu. Ovde je posebno znaajna mogunost eventualnog ponavljanja iste porudbine po potrebi za novim proizvodima te vrste, a to moe da utie na konstrukciju proizvoda i tehnologiju proizvodnje.2) P rojekat proizvodapredstavlja ideju, odnosno osmiljavanje proizvoda.Izmeu koraka 1) i 2) postoji jaka veza i teko je rei ta je uzrok, a ta posledica. Projekat proizvodaserazlikujeodkonstrukcijejer obuhvata samosklopljenecrtee. Ukolikojetomogue, poeljnobi biloformirati orjentacionu cenu proizvoda (koja moe da nam kae sa kolikim trokovima izlazimo na trite i kakvi smo po pitanju konkurencije).3) Izrada modelaima ulogu da proveri ponaanje osmiljenog proizvoda. U jakoj je vezi sa predhodnim korakom 2. U novije vreme ova faza se polako seli u virtuelnu sferu gde se primenom specijalnih programa na raunaru izrauju modeli. Izmeu 2) i 3) nema problematike sa aspekta veza.4) Ispitivanjemodelaili prototipa .Cilj ovogkoraka jedasekroz niz ispitivanja modela ukae na eventualne greke i ostvarene karakteristike u domenu funkcionalnosti, trajnosti, ekonominosti, pogodnosti u odravanju, ekologiji(npr. u brodogradnji). Ispitivanja modela se takoe sve vie realizuju primenomraunara. Model se pomou specijalnih programa podvrgava specifinim uslovima rada u praksi i pri tome se prate karakteristike koje su bitne za proizvod. Ako neto nije u redu, sa ovog koraka se vraamo na projekat proizvoda, odnosno na korak 2.Prilikom ispitivanja modela, a u krajnjoj liniji i samog proizvoda, mora se voditi rauna o dva osnovna cilja: kupac eli to bolji proizvod (da ga malo kota, a da je dobrog kvaliteta, pouzdan u radu, dugotrajan, ...) proizvoaimanamerudaostvari tomanjetrokoveuizradi tog proizvoda (da ga to manje kota), i da sa takvim proizvodom ima preimustvo na tritu5) Konstrukcija proizvodaradi se na osnovu projekata i rezultata ispitivanja modela. Uovomkorakukonstrukcijuproveravaviestrunjakaraznih specijalnosti koji definiuzahtevezasvaki elemenat proizvodaizsvog domena. Odreuje se vrsta materijala, podsklopovi, ali krajnju odluku po 13 1ISPITIVANJE TRITA2PROJEKAT PROIZVODA3IZRADA MODELA (PROTOTIP)4 ISPITIVANJE MODELA (PROTOTIPA)5 KONSTRUKCIJA PROIZVODA6KALKULACIJA CENE7 USVAJANJE TEHNOLOKOG POSTUPKA8NEPOSREDNA ORGAN IZACIJA PROIZVODNJE9 PROIZVODNJAIndustrijski transport pravilu donosi tehnolog. U ovoj fazi strunjak naeg profila moe biti i jeste veoma znaajan.6) i 7) Kalkulacija cene i usvajanje tehnolokog postupkaOva dva koraka su tesno povezana i ne razmatraju se jedan bez drugog tj. odvijaju se gotovo paralelno.Po usvajanju projekta i kompletiranju konstrukcije moe se pristupiti kalkulaciji ceneproizvoda. Cenajeudirektnoj funkciji odtehnolokog postupka i zbog ove osetljivosti po pravilu se prave varijantne tehnologije. Procena tehnologije i kalkulacije je veoma zavisna i od uslova na tritu, konkurencija slinih proizvoda, ponuda slinih usluga. Prisutna je veoma jaka veza usvajanja tehnolokog postupka sa zahtevima iz domena logistike:informacijeofazamarada, kretanjima, pozicijaizmeuradnih mesta, potrebnim meufaznim skladitenjima, manipulacijama, ...Za nau struku je najbitnije da najvei uticaj i uee imamo u koraku 7. Preko tog koraka se definiu tehnoloki zahtevi u domenu proizvodnje (sa aspekta logistike, naroito su bitni oni koji su vezani za kretanje materijala). Potrebno je posedovati informacije o svakoj fazi rada, i esto se tehnoloki postupak povezuje i sa spoljnim transportom.8) i 9) Neposredna organizacija proizvodnje i proizvodnjaS obziromda je organizacija proizvodnje i sama izrada proizvoda direktno vezana sa realizacijom tokova, upravljanjem transporta i drugim, neophodnojeprisustvoi aktivnoangaovanjestrunjakanaegprofila (radi se o aktivnostima upravljanja procesima i upravljanja transportom). On mora sistematski da prati proces, uoava i daje predloge za otklanjanje negativnosti proistekle iz subjektivnih razloga, kako bi izvrio poboljanje u realizaciji zahteva, u eksploataciji, u odravanju i opravklama, snabdevanju energentima i fluidima i slino.II) s luajvezan za serijsku proizvodnjuOsnovne karakteristike serijske proizvodnje su: proizvodi se jedan ili vie proizvoda iste vrste u kontinuitetu jednovremeno putanje serija u proizvodnju broj komada u seriji zavisi od grane i vrste industrije (podela na maloserijsku, srednjeserijsku i velikoserijsku proizvodnju) u odnosu na pojedinanu, serijska proizvodnja omoguava primenu savrenih oblika organizacije tehnolokog procesa proizvodnje (oblik organizacije je savreniji, ukoliko je serija vea) vea i ua specijalizacija i rada i maina (uvoenje maina koje u kontinuitetu urade veliki broj pozicija). Pri toj veoj specijalizaciji, tehnolokiproces moe se podelitiu delove, od prve do finalne operacije sa priblino jednakimvremenima trajanja za svaku operaciju.14Industrijski transport omogueno je formiranje tzv. tehnoloke linije, postavljanjem specijalizovanih radnih mesta sa alatima, mainama i ureajima u jedan sukcesivan red. Predmet obrade se tako kree od jednog do drugog radnog mesta, priemu se na kraju te tehnoloke linije zavrava i njegovo kretanje i njegova obrada. Posledica toga su:- manji prekidi- bolje iskorienje sredstava za proizvodnju- smanjenje vremena-ciklusa izrade tj. skraenje transportnih puteva lake postavljanje transportnog zadatka nego u pojedinanoj proizvodnji uvoenjepojmova: jedinicapakovanja, skladitenja, transporta (logistika jedinica) vea produkivnost bolje iskorienje materijala i radne snage omoguena primena specijalnih transportnih ureaja sa neprekidnim dejstvom-transportera i konvejera, sa visokim transportno-produktivnim efektom, tako da se stvaraju uslovi za uvoenje potpune ili delimine automatizacije procesa nia cena kotanja po jedinici proizvoda problemi vezani za prisustvo tranje u duemvremenskom periodu (prognoze, statistike i dr.) neelastinost osetljivost na zastoje u plasmanuFORD prvi uveo pokretnu traku (montanu liniju).Tejlorizam- vie radnika radi odreene poslove (specijalizacija)1- ispitivanje trita2- projekat proizvoda3- izrada modela4- ispitivanje modela5- konstrukcija proizvoda6- usvajanje broja komada7- kalkulacija cene8- usvajanje tehnolokog postupka9- neposredna optimizacija proizvodnje10- proizvodnja15891017263451)Ispitivanje trita Serijska proizvodnja je za nepoznatog kupca, pa je pre putanja proizvodnje neophodno obaviti nizmarketinkihanaliza. Cilj jedase proceni obim i dinamika tranje za nekim proizvodom.Industrijski transport 2) Projekat proizvoda za razliku od pojedinane proizvodnje on se radi znatno detaljnije. Upitanjujenepoznatkupaci karakteristikeproizvoda treba da zadovoljeznatnoiri krugzainteresovanih. Obraasepanja naestetikui druge (pratee) karakteristike proizvoda mnogo vie nego kod pojedinane proizvodnje, obzirom da je kod ovog tipa izraenija mnogo jaa konkurencija.3)Izrada modela (prototipa)radi se najee u vie komada. esto se radi tzv. nulta serija. Broj ovih komada zavisi od vrste ispitivanja, tipa proizvoda i treba da bude reprezentniuzorak. Ova serija (broj komada) se ukljuuje u formalnu eksploataciju i u mnogo teim uslovima od uobiajenih.4) Ispitivanje modela (prototipa) po vie karakteristika (kao kod pojedinane) pri emu se nekad ispituje ceo proizvod, a nekad pojedine komponente.5)Konstrukcijaproizvodauserijskoj proizvodnji idedonajsitnijihdetalja. Prilagoavase(proizvod): raspoloivimmaterijalimanatritu, opremi za proizvodnju, novimtehnologijama, ... Sa aspekta unutranjeg transporta znaajno je utvrivanje ta je pozicija, podsklop, sklop ilifinalniproizvod i koje su njihove karakteristike. U ovoj fazi je takoe od znaaja i pojavni oblik materijala kojim raspolaemo.6) Usvajanje broja komada koji uz cenu proizvoda odreuje koliko sme da se ulaeupripremuproizvodnje, atimei nautrokeproizvodnje. Ovaj broj direktnoutienaparametretokovamaterijalajerseizmeuradnihmesta kree broj pozicija koji je jednak veliini serije ili je njen multiplikat.7)Ukalkulaciji cenetrebavoditi topreciznijeproraunepri emusuoni izuzetno zavisni od tehnolokog postupka. Problem je to je teko dati cenu bezusvojenogtehnolokogpostupkai reenjejedaseobavi preliminarna kalkulacija i sa timrezultatima usvajajutehnoloki postupak(korak8) i potrebna oprema i materijali.Izlaz je u tome to se u koraku 7 uradi preliminarna kalkulacija, potom se sa timrezultatimausvajatehnoloki postupakukoraku8, paseondaradi detaljnaanalizautroaka, vraajui senakorak7. Upitanjujeiterativan postupak.Veomajetekoproceniti trokovelogistike, sobziromdatehnologijanije definisana. Za tako usvojentehnoloki postupak se radi detaljna analiza trokova i uporeuje se sa preliminarnom kalkulacijom da bi se odredila cena proizvoda.8) Usvajanje tehnolokog postupka definiu se sve aktivnosti pri izradi jednog proizvoda, pri emuseporedproizvodnihdefiniui logistikeaktivnosti. S obziromna znaajan obimtransporta, manipulacije i drugo, posebno je znaajno uee strunjaka naeg profila. Ako se ne respektuju zahtevi logistike, poslediceseveomabrzooseteupraksi i relativnoihjeteko otkloniti.9) i 10)Neposredna organizacija proizvodnje i sama proizvodnjaslede po usvajanju tehnolokog postupka i tano se definiu: maine, alati, normativi kvaliteta i kvantiteta i postupci kontrole. U ovoj fazi neposrednog organizovanja proizvodnje moe se uticati na broj komada. Strunjak naeg profila moe da utie na karakteristike tehnolokih zahteva bilo po pojavnom obliku, vremenu ili nekoj drugoj karakteristici. Kao i kod pojedinane 16Industrijski transport proizvodnje mora da se prati proces, uoavaju negativnosti i reavaju zastoji nastali iz logistikih aktivnosti.Struktura baterijske lampeBroj dela (ifra)OpisdelaUkupno potrebno(u dt)Pregled zalihaPotrebno nabaviti0010 Baterijska lampa 200 kom1001 Reflektor 1x200=2001002 Uloci baterije 2x200=4001003 Telo baterije 1x200=2002001 Plast.kuite refl. 1x1x200=2002002 Soivo1x1x200=2002003 Komplet sijalica 1x1x200=2002004 Ogledalo 1x1x200=2002005 Nosa baterije 1x1x200=2002006 Opruga 1x1x200=2003001 Sijalica1x1x1x200=2003002 Nosa sijalice 1x1x1x200=2003003 Prekida 1x1x1x200=2003004 Metalni kontakti 2x1x1x200=4003005 Plastina koljka 1x1x1x200=2004001 Plastina masa (1x1x1x200)+(3x1x1x200)=2004002 Taster 1x1x1x1x200=2004003 Metalni kliza 2x1x1x1x200=20017ReflektorBaterijska lampaUloci baterijeTelo baterijePlastino kuiteSoivoKompletsijalicaOgledaloOpruga Nosa bat. lampeMetalniKontakt (2)Plastina koljka PrekidaMetalni kliza (2)TasterPlastina masaSijaliceNosasijalicaPlastina masaIndustrijski transport Idenifikacija i analiza tehnolokog zahtevaNakon analize, mesta i ulogeproizvodnog ili nekog drugog podsistema ili tehnoloke celine, neophodno je na adekvatan nain opisati kako taj podsistem funkcionie. Sam proizvodni proces definie niz aktivnosti, koje se mogu ralaniti na vei broj parcijalnih zadataka, odnosno tehnolokih zahteva.U razliitim proizvodnim sistemima i procesima, suoe se razliiti tehnoloki zahtevi, koji se mogu ralanjivati na bazi razliitih kriterijuma sa razliitimnivoomdetaljnosti. I ovaj nivo ralanjavanja je teko uoptiti i zavisi od konkretnog zadatka.Na osnovu svega reeno sledi da je:zadatak UT (unutranjeg transporta) = tehnolokih zahtevaKorektno opisivanje tehnolokih zahteva je mogue ako:neki tehnoloki zahtev se ne izostavi kao nevaan kroz adekvatno popisivanje k-ka tehnolokih zahtevaOve k-ke znaajno variraju od jednog do drugog TZ-a, kao i procesa koji ih generie.Najee karakteristike tehnolokih zahteva su: pojavni oblik (koliina) mesto nastanka TZ-a mesto zavretka TZ-a vreme nastanka, odnosno zakon nastanka TZ-a u vremenu poznate tehnologije koje mogu realizovati TZ vreme realizacije TZ-a interval strpljivosti limitirajui faktoriSve ove k-ke TZ-a mogu biti sa znaajnim razlikama, u praksi ak i u okviru istih procesa. Iz tog razloga svaka od ovih k-ka tei da se detaljnije opie odnosno da se utvrde obeleja TZ-a. Uosnovna obeleja karakteristika TZ navode se sledea (tj. njihovi ekstremi): deterministinost stohastinost stacionarnost nestacionarnost homogenost nehomogenost kontinualnost diskontinualnostSvaka od k-ka TZ-a po pravilu zahteva ianalizu njenih obeleja, a detaljnost zavisi od konkretnog procesa. Kvalitet analize TZ-a i obeleja je izuzetno bitan jer greke u ovoj fazi su po pravilu generatori za neracionalnosti i nepravilnosti koje mogu da proizau pri razvoju reenja, vrednovanju, ...18Industrijski transport JIT strategija...je takva strategija gde se proizvodnja odvija kontinualno bez zadravanja, bez skladitenja. U praksi realizacija tehnologijom predvienihaktivnosti popravilunemoedaserealizujenajednom mestu. Tainjenicauslovljavaprostornorazdvajanjeproizvodnihcelina (pogona, odeljenja, meufaznihskladita), akoji senabazi razliitih kriterijuma rasporeeni u industrijskomkompleksu. Time se generiu kvantitativno i kvalitativno novi zahtevi u sferi kretanja materijala, ija je realizacija obuhvaena sa jedne strane spoljnim, a sa druge strane unutranjim transporto.Tokovi materijala se mogu ovako predstaviti. Prisutne su sledee veze:Tokovi materijalaJ I TJIT je nastao 50-tih.god u Japanu u fabrici Toyota. I moe se predstaviti kaoproizvodnjazapoznatogkupcakojamorausvakompogleduda odgovara kupcu.Toyotina def:Sveobuhvatan pristup reavanju problema iji je osnovnicilj poveanje kvaliteta i poboljanje vremenske komponente u podrujima nabavke, proizvodnje idistribucije.Podela JIT-a JIT nabavke JIT proizvodnje JIT distribucije19Spoljni transportUnutranjitransportSpoljni transportSkladitenjeSkladitenjeIndustrijski transport JIT NABAVKE JIT PROIZVODNJE JIT DISTRIBUCIJEL O G I S T I K IL A N A COsnovni cilj JIT-a je eliminacija gubitaka u logistikom lancu .Gubitak je svaka ona aktivnost koja ne dodaje vrijednost proizvodu. Logistiki lanac je ureen niz logistikih aktivnosti.Efekti JIT-a1. skraenjeciklusa: skraenjevremenatrajanjaproizvodnogprocesa 80-90%2. direktno poveanje produktivnosti 5-50%3. indirektno poveanje produktivnosti 20-60%4. smanjenje trokova poruivanja 5-10%5. smanjenje zaliha:- sirovina i poluproizvoda 30-75%- u proizvodnji 30-90%- gotovih proizvoda 50-80%6. skraenje vremena pripreme proizv. 70-90%7. smanjenje potrebnog prostora 40-80%8. poveanje kvaliteta za 80%9. smanjenje broja otkaza zbog nedostatka zaliha 50-95%10. smanjenje broja kriznih situacija 20-90%KarakteristikaJIT-aje da tok materijala ima obeleje potpune kontinualnosti, a vremenska sinhronizacija ima obeleje paralelnosti faza proizvodnje u odnosu na hijerarhijski nivo.JIT tei minimizaciji ili eliminaciji svih zaliha i omoguava minimizaciju vremenskog zadravanja proizvoda u proizvodnim procesima.Generator svih aktivnosti u reprodukcionom ciklusu je pojava elementarnog zahteva.Trite poluproizvodaProizvodnja poluproizvoda20Trite sirovinaTrite finalnog proizvodaProizvodnja finalnog proizvodaIndustrijski transport MRP I (Materials Requirements Planing)MRP u prevodu znaiplaniranje potraivanja za materijalima. To je ustvari jedan vid pravljenja potranje za materijalima u vremenu, poev od finalnog proizvoda, kreui se unazad ka elementarnim komponentama togproizvoda. Dakle, MRPradi unazaduvremenu, poevodfinalnog proizvoda koji je inicijator svih aktivnosti u proizvodnim procesima, kako bi seplaniralapotranjazasvimneophodnimnjegovimkomponentama (sirovinama, poluproizvodima, delovima, detaljima, podsklopovima, pomonimmaterijalima,...). Zbogtogaseovastrategija estonaziva strategijom guranog toka (push), za razliku npr. od strategije JIT, koja predstavlja strategiju vuenog toka (pull).MRPmetoda, odnosnotehnika, pomaeproizvoaimadaprecizno odrede kada i koliko materijala i sirovina je potrebno naruiti, zavisno od proizvodnje, nabavke, prodaje, a takoe i u zavisnosti koliko je materijala na zalihama. Poenta ove tehnike je, dakle, osigurati uvek dovoljno materijala, kako bi se u bilo kom trenutku proizvelo onoliko jedinica koliko se potrauje, ali ne vie od toga!Potrebno je definisatiodgovore na pitanja: TA, KOLIKO, KADA? je potrebno, kakobi seredukovali trokovi zaliha, unapredilaefektivnost rasporeivanja materijala i omoguilo brzo reagovanje na promene zahteva.MRP metoda se zasniva na: podeli vremena na intervale, odnosno faze (dane, nedelje, mesece,) preciznoj prognozi buduih potraivanja za materijalima, odnosno finalnim proizvodimaPrimena MRP-a je pogodna u preduzeima sa sledeim karakteristikama:- veliki obim materijala i sirovina na zalihama- velik obim proizvodnje- finalni proizvod se sastoji od velikog broja podkomponenti- koliine koje se naruuju su precizno odreene- kompjuterizovano voenje evidencije o zalihamaZa uspenu primenu MRP-a potrebno je precizno definisati:- potrebe za materijalima u vremenu- na koliko se (vremenski) nabavlja materijal- krajnji termin za nabavku materijalaUkoliko je to sve obezbeeno, MRP osigurava:- dostupnost svim neophodnim sirovinama- nema ekanja za traenim sirovinama21Industrijski transport Elementi MRP sistemaMetoda planiranja potranje za materijalima se zasniva na nekoliko dokumenata i rasporeda: Glavni proizvodni plan i program tj. Master Production Schedule (MPS) Glavni proizvodni plan i program je plan proizvodnje ralanjen na svaki vremenski period. U tu svrhu, preduzea koriste razliite tehnike predvianja, koje se zasnivaju na praenju predhodnih potraivanja, a sve u cilju razvijanja glavnog proizvodnog plana. Potraivanje se vri za koliinu, odnosno broj finalnih proizvoda, pa iz toga proizilazi potrebna koliina ostalih, zavisnih artikala i materijala koji ine gotov proizvod. Struktura proizvoda Jedan proizvod se moe sastojati od jednog ili pak vie sklopova, podsklopova ili komponenti. Lista komponenti (sastojaka) proizvoda, tj. Bill of Materials (BOM) Tojedokument koji precizirakomponentei podsklopovepotrebneza stvaranje finalnog proizvoda. Ovaj dokument je znaajan jer:- pokazuje tanu koliinu sirovina i materijala- pokazuje vreme potrebno za njihovu nabavku- pokazuje odnose izmeu ulaznih materijala (po koliini, vremenu, pravcima dopreme,)- pokazuje vanost svake od ulaznih komponenti Veliina narud bine znaajna je sa aspekta trokova. Zadatak odreivanja veliine narudbinesastoji seutomedaseodredi optimalnaproizvodnapolitika, kojom e se minimizirati ukupni trokovi. Sa jedne strane, imamo trokove dranja-posedovanjazaliha, asadruge, tusutrokovi svakepojedinane narudbine. Potrebno je, dakle, pronai optimanu veliinu narudbine, kako bi se smanjili ukupni trokovi. Postojee zalihe materijala Ovaj dokument ima sledeu ulogu:1. pokazuje trenutno stanje zaliha kojim se raspolae2. pokazuje potreban nivo sigurnosnih zaliha MRP sofver za proraun potrebnih narud bina Softver imazadatak daanalizira podatkeopotraivanjima zasvaku pojedinanukomponentui dautvrdi koliinekojejepotrebnonaruiti za naredni period, sagledavajui trenutno stanje zaliha. Ipak, mogu se izdvojiti njegove dve osnovne funkcije:a) izraunavanje potreba za materijalom (nedelja za nedeljom, ili neki drugi vremenski period)b) poruivanje materijala i obezbeivanje-nepostojanje vika zaliha-nepostojanje zastoja i odlaganja u isporukama22Industrijski transport Odreivanje koliine materijala koju je potrebno naruitiSav materijal u MRP sistemu se razvrstava u dve kategorije:1. raspoloivi materijal (ili materijal pri ruci) predstavljaostatakinventaraodpredhodnogproizvodnogprocesai namenjen je za dalje korienje; najee je ova koliina materijala nedovoljna da bi podmirila tekui proizvodni proces.2. neto potranja predstavlja razliku izmeu sveukupne potranje za odgovarajui period i zbiraplaniranihnarudbinamaterijalai materijalakoji ve imamona raspolaganju.NetoPotranja = Uk.Potranja (planirane narudbine + raspoloivi materijal)Odizuzetnogjeznaajapreciznoutvrivanjepotrebnogvremenaza naruivanje jedne komponente za njenu proizvodnju, odnosno ugradnju. Ako je vreme naruivanja suvie kratko, materijal e stii kasnije nego to je planirano. Ako su vremena precizno i tano ispalnirana, nee biti potrebe za skladitenjem materijala jer isti dospevaju tano na ugradnju.OsnovniciljMRP-aje planiranjeinventara,odnosno materijala, tanou trenutku kada je potreban.Usitruacijamakadapostoji nesigurnost ulancimasnabdevanjazbog nepouzdanih dobavljaa, potrebno je imati zatitne rezerve, koje, sa druge strane, stvaraju vee trokove uvanja zaliha.Prednosti MRP metodePrelazak sa klasine na metodu planiranih potraivanja, moe preduzeu i korisnicima doneti brojne prednosti, kao to su:1. poveanje zadovoljstva klijenata -vei kvalitet proizvoda-tanije ispunjenje rokova isporuke-manje vreme isporuke2. planiranje i rad sa zalihama -bolje rasporeivanje proizvodnje (ujednaeno za svaki mesec)-snien nivo zaliha-bolja kontrola zaliha-bolje planiranje kapaciteta-smanjenje sigurnosnih zaliha-koordinirano potraivanje za materijalima od razliitih dobavljaa3. poveana efikasnost -vea produktivnost-bri obrt proizvoda i kapitala-smanjeni trokovi radne snage-smanjeni trokovi materijala4. bolji uslovi rada -smanjen prekovremeni rad-vei moral radnika-vee zadovoljstvo radnika poslom-poveana kooperacija izmeu menadera i radnika5. MRP metoda veoma brzo identifikuje problemske take u sistemu i prekide u lancima snabdevanja23Industrijski transport Nedostaci MRP metodePored prednosti, prisutna su i neka ogranienja i nedostaci. To su:1. metoda zahteva intenzivnu upotrebu raunara2. neplanirane promene u rasporedu mogu izazvati ozbiljne posledice3. povean broj narudbina (manje, ali frekventnije narudbine)4. neosetljivost na kratkorone promene u potranjiImplementacija MRP sistemaImplementacijomMRP sistema ukompaniji, moguda se ostvare znaajne utede i moe se istovremeno poveati i produktivnost, a pored toga, metodaMRPbrzoidentifikujeproblemsketakeusistemu, kaoi zastojeulancimasnabdevanja. MRPmetodaosiguravauvekdovoljno materijala, kako bi se u bilo kom trenutku proizvelo onoliko jedinica koliko se zaista potrauje (ni manje, ni vie). Potrebno je, dakle, primeniti adekvatne tehnike predvianja potranje.Ako je doneena odluka o implementaciji MRP-a u preduzeu, onda se mora osigurati uspena primena u svakomnjegovomsegmentu. Primena MRP-asamouodreenim, pojedinanimdelovima, needati planirane rezultate.ZauspenuimplementacijuMRPsistema, neophodnojezadovoljiti sledee uslove:1. Podrka menad menta sistemske promene u organizaciji, volja uprave kompanije da investira u kadrove, podsticanjezaposlenihuciljupoveanjanjihoveposveenosti radu i prihvatanju novih metoda.2. Tane i realne ulazne veliine podacio narudbinama ipotranjimoraju biti tani, kako bii krajnji rezultat biotaan. Neophodnesutaneprognoze, tanosagledavanje stanja zaliha, podaci o trajanju proizvodnih procesa, taan broj potrebnih artikala na listi potrebnih sastojaka, 3. Primena raunara zbogvelikogbrojapodataka, neophodnajeprimenaodgovarajueg hardvera i softvera.4. Nivo znanja korisnika i njegovo prihvatanje sistema korisnik mora razumeti sistem, kako bi ga mogao koristiti.5. Radna snaga sposobnost zaposlenih da reavaju probleme, sposobnost rada u timovima, sposobnost prihvatanja novih metoda rada, Mesto i uloga MRP metode u tehnolokom projektovanjuU okviru PQRST analize, metoda MRP se koristi u PQ analizi, gde je neophodnoanalizirati strukturuproizvodai njegovihpodkomponenti, a zatim utvrditi potranju za njima.UokviruTanalize(vremenskaanaliza), neophodnojeprethodno dobijene koliine pravilno iravnomerno rasporediti, kako bise proizvelo onoliko jedinica koliko se zaista potrauje, ali ne vie od toga!Dakle, u MRP metodi, objedinjene su PQ i T analiza!!!24Industrijski transport II PQ ANALIZA PROIZVODNI SISTEM SIROVINE, OPOZICIJE, POLU-PROIZVODI GOTOVI PROIZVODI, OTPAD, KART Gotov proizvod predstavlja generator aktivnosti u proizvodnom sistemu, aobimtihaktivnosti jeuzavisnosti odproizvodnogplanai programa.Pojavni oblik (koliina)Ovo je osnovna k-ka TZ-a u proizvodnim, a iu nizu drugih procesa. Materijali se u procesima pojavljuju od ulaza u proces, u procesu menjaju svoje k-ke i na izlazu su u obliku finalnog proizvoda.U proizvodnim procesima, materijali se sreu u svim fazama rada i u svakoj od ovih faza rada oni mogu imati drugaije k-ke, oblik i obeleja. Ove promene su po pravilu zavisne od tehnolokih procesa osnovne proizvodnje.Kao ulazna veliina, pri analizi, materijalise pojavljuju kao sirovina, poluproizvod, ... sve do finalnogproizvoda, i neophodnoje definisati njihov pojavni oblik i koliinu u merodavnom vremenu. Koliine materijala koje su prisutne u procesima su rezultat pre svega proizvodnog plana i programa koji su osnovna ulazna veliina pri ovim analizama.- komentar slike formiranja upaljaa -25Industrijski transport U industrijskim procesima, materijali se pojavljuju kao: ulazne veliine elementi (predmeti rada) u procesu izlazne veliineKaoulaznaveliina, materijali sepopravilupojavljujukaosirovina, pozicija ili poluproizvod.U proizvodnom procesu, to je najee promenljiva veliina na kojoj se, shodnodefinisanoj tehnologiji proizvodnogprocesa, realizujupopravilu razne fiziko-hemijske promene.Izlazni materijali su gotovi proizvodi, otpad i kart.Proizvodni plan i programZa svaki od proizvoda iz proizvodnog programa (asortiman proizvoda) jeneophodnodefinisati kolikoihtrebarealizovati uvremenu, odnosno odrediti koliinuproizvoda. Uliteraturi tojeodreenoskraenicomPQ analiza (Production Quantity).Drugimreima, za svaki element asortimana proizvod (Production) - neophodnojeutvrditi koliinu- kvantitet (Quantity) - broj jedinicau vremenu.Analiza ove problematike je tzv.PQanalizakoja je element za definisanje osnovnih karakteristika tehnolokih zahteva - pojavnih oblika ikoliine materijala koji e se pojaviti u tokovima materijala u vremenu.Proizvodniprogram se definie strukturom (asortimanom) iobimom (koliinom) proizvoda. On se donosi za odreeno vreme (vremenski interval) i obuhvata proizvodnju finalnog proizvoda za trite, proizvodnju rezervnih delova i nadoknadu karta.Domen prouavanja trita i plasmana je posebna oblast. Definisanje programa iasortimana proizvodnje zahteva niz istraivanja (mogunosti trita, BND, trendove raznih relevantnih parametara, korelacione analize i dr.).QQ- koliina nekog proizvoda t- vreme t26Industrijski transport Za svaki proizvod, to se tie njegovog veka na tritu i koliine koja se plasira, utvrenje karakteristianoblikkrive(naredni dijagram) i pojedine faze tokom celog perioda:1. inicijalna faza2. razvojna faza3. faza realizacije4. faza korienja5. faza gaenjaQt1 2 3 4 5Broj proizvoda, tj. koliina koju opisujemo, je rezultat niza ekonomskih analiza (brutonacionalnog dohotka, potronje,...) gde se primenom teorije korelacije, prognoze i drugog definie obim proizvodnje u merodavnom periodu.Struktura(asortiman)proizvoda(P)sepredstavljakaosumapi,a koliina za svaki proizvod iz asortimana se oznaava sa qi (i=1,,n).Zavisnoodvrsteindustrije, karakteristikai tipaproizvoda, koliina proizvodamoebiti raznolikoizraena. Moebiti ukomadima, teini, zapremini, ili nekom drugom pokazatelju (kombinovanom i sl.).Pitanjedimenzijekodvelikogasortimanaproizvodamoebiti znaajan problem i esto se sree da je zajedniki izmeritelj-novana jedinica.Asortiman je po parvilu definisan skupom naziva proizvoda.U razliitimsituacijama u praksi, proizvodni program, u okviru industrijskog preduzea, moe biti razvijen kao:- taan- svedeni- indiferentan27Industrijski transport Taanprogram sadri potpunu tehniku dokumentaciju o svakom proizvodu, ime je omoguena detaljna razrada tehnolokog dela projekta. Izraujesenaosnovudetaljnedokumentacijezasvaki deotakodaje izradaovakvogprogramadugotrajna, asamadokumentacijaobimnai sloena. Ona treba da sadri: crtee, dijagrame, operacione liste, tehnoloke postupke, specifikacije, liste materijala i td.Primenjuje se kod masovne, velikoserijske proizvodnje sa manjim asortimanom (brojem proizvoda).Svedeniprogram obuhvata tehnoloku dokumentaciju samo za reprezentne proizvode, a pri tome se ona za njih radi sa istim stepenom detaljnostikao za taan program. Time se omoguava znatno skraenje postupkaprojektovanjajersezasvakugruputehnoloki slinihdelova odreujejedanpredstavnik(reprezent). Zaostaleproizvodeseobino daju samo spiskovi redosleda tehnolokih operacija.Svedeni program se primenjuje u sluaju raznovrsnog asortimana proizvoda, najee u serijskoj proizvodnji ili ako se ne raspolae potpunomdokumentacijomzasveproizvode. Definisanje(odreivanje) reprezenta se bazirana raznim tehnikama.Obinose kao parametriza odreivanje reprezenata koriste masa, broj ili vreme izrade. Ovaj pristup se primenjuje kako u domenu tehnologije proizvodnih procesa, tako i sa aspekta nae struke (unutranjeg transporta).Indiferentniprikaz programa je karakteristian za permanentno promenljive asortimane proizvoda u okviru odgovarajuih grupa proizvoda. Ovo je tipino za maloserijsku i pojedinanu proizvodnju. Zbog estih izmena u programu i asortimanu po pravilu ne postojini detaljno uraena tehniko-tehnoloka dokumentacija. Tada se proizvodni program obino deli na karakteristine teinske grupe, operie se srednjim teinama delova, prosenim dimenzijama i slino.Ovakav pristup je pogodan i u idejnoj fazi serijske i masovne proizvodnje.Postupci projektovanja sa potpunom dokumentacijomUpraksi prikupljanje informacija o pojavnimoblicima materijala, drugim karakteristikama TZ-a i njihovim obelejima moe biti realizovano na vie naina: na bazi obrade raspoloive tehnike dokumentacije (najpovoljnije) uz formiranje uzorka pri emu se reprezent odreuje iskustveno ili nekom od metoda (ABC analiza, Klaster analiza, ) i obrada je po nivoima snimanjem realnog procesa intervju anketa28Industrijski transport Raspoloiva tehnika dokumentacijaU klasinim postupcima su veoma zametni i veoma retko se primenjujupostupci ukojimasepodrazumevaapsolutnaraspoloivost potpunom tehniko-tehnolokom dokumentacijom. Meutim u novije vreme, urazvoj postupakaseuvelikoj meri ukljuujuraznetehnike obrade podataka (crtea, spiskova i dr.) i tu posebno mesto ima raunarskatehnika. JedanodzaetnikasuCAD-CAMprogrami koji su dovedeni do toga da pri razvoju proizvoda daju odgovarajue crtee svih pozicija koje sadri finalni proizvod, preglede potrebnih materijala, tehnologije i parametre izrade i dr. Re je o izuzetno kompleksnim programima koji su po pravilu veoma skupi za nae uslove, a potrebno je i znaajnovremezanjihovosavlaivanje, odnosnoobukazapraktinu primenu u svakodnevnom radu.Izbor reprezenataPostoji vie naina izbora reprezenata:- iskustveni- metoda sluajnog uzorka- ABC analizaABC analiza-trokovna analiza je jedan od tipinih predstavnika metoda za odreivanje reprezenata osnovne populacije, u ovomsluaju npr. materijala koji se sreu u procesu. U principu se koristi za rangiranje nivoa obrade podataka.Radi se da bi se iz velikog broja, odnosno irokog skupa pozicija (na ulazu, izlazu, ili u proizvodnji) izvukao reprezentativni uzorak koji obuhvata sve pozicije iz skupa A. Pozicije koje se nau u grupi B, mogu biti od izvesnog znaaja, odnosno, moemo ih aproksimativno zanemariti, dok se proizvodi iz grupe C u potpunosti zanemaruju kada je u pitanju dalja analiza.Postupak obuhvata nekoliko karakteristinih koraka:* Prvi korak se bazira se na statistikoj obradi osnovne populacije P, odnosno na utvrivanju relativnog uea svakog od elemenata pi u osnovnoj populaciji po usvojenom parametru.* Drugi korak obuhvata ureivanje tj. odreivanje ranga radi sortiranja elemenata od onog sa najveimpa do elementa sa najmanjim relativnim ueem (po opadajuem redosledu).* Utreemkorakuseformirakumulantarelativnogueana prethodni nain sortiranom nizu elemenata skupa P.* etvrtim korakomse definiu tri podskupa elemenata osnovne populacije i to po sledeem kriterijumu:- Podskup PA(odnosno A) koji po kumulanti obuhvata priblino od 75-85% populacije, a po broju elemenata obino je manji od 20%- Podskup PB (odnosno B) koji po kumulanti obuhvata priblinood 90-95%, a po broju elemenata je manji od 40%- Podskup PC(odnosno C) koji po kumulanti obuhvata ostatak elemenata do 100% I najee po broju elemenata 50% i vie29Industrijski transport Tabela primera ABC analizeRednibrojOznaka proizvodaKoliinaQiprocenat (%)Rang po (%)Sortiranje po rangu (%)Oznaka proizvodaSuma (%)GRUPA1 P1 250 5,0 6 1 P6 30 1A2 P2 550 11,0 4 2 P12 58 23 P3 120 2,4 7 3 P9 70,0 34 P4 30 0,6 9 4 P2 81 45 P5 80 1,6 8 5 P8 88 1B6 P6 1500 30,0 1 6 P1 93 27 P7 18 0,36 12 7 P3 95,4 38 P8 350 7,0 5 8 P5 97 49 P9 600 12,0 3 9 P4 97,6 510 P10 15 0,3 14 10 P16 98,1 1C11 P11 17 0,34 13 11 P14 98,5 212 P12 1400 28,0 2 12 P7 98,86 313 P13 12 0,24 16 13 P11 99,2 414 P14 20 0,40 11 14 P10 99,5 515 P15 13 0,26 15 15 P15 99,76 616 P16 25 0,5 10 16 P13 100,0 7 Dijagram za prethodni primer ABC analizeKomentar:Podskup A zahteva detaljnu analizu pripadajuih elemenata.Za elemente podskupa B se moe obaviti analiza sa manjim stepenomdetaljnosti, uzeventualnekorekcijenabazi rezultataanaliza podskupa A.Elementi podskupa C se najee procenjuju na bazi rezultata podskupova A i B (ekstrapolacija i sl.). I u okviru ABC analize veoma je znaajno utvrivanje merodavnog parametra na osnovu koga se odreuje relativno uee pojedinih elemenata. Moe biti i kombinovano ili na bazi viekriterijumskog vrednovanja, ali zalogistikeprocese, posebnoudomenuunutranjeg transpota, esto su neophodne analize po nekom od fizikih parametara. Snimanje realnog procesa... podrazumeva odlazak na teren i na bazi zapisa sa terena uoava se ta je dominantno i na ta treba obratiti panju. Intervji imaju manu jer je uvek prisutna subjektivnost. Anketapodrazumevaupitnikkoji sepodeli ispitanicima.Odgovori mogudavariraju, todovodi doveomadugogprocesadonoenja zakljuka.Primer:U firmi koja izrauje prozore od profila lakih materijala, dimenzije elemenata prozora i njihov broj, dat je sledeom tabelom.Element prozora Duina (cm) Broj (kom)A 181 18B 174 150C 155 10D 134 10030Proizvodi po ureenom redosleduSuma % (kumulanta)Industrijski transport Natrituseisporuujuprofili duinel=6m. Potrebnojeodrediti takav programseenja da otpad bude minimalan (ovo je jedan tipian zadatak linearnog programiranja).KombinacijaSeenja (j)Broj nosaa u 6m (aij) Iskorienje(aoj) cmOtpadNj (cm) 181 174 155 1341 3 0 0 0 543 572 2 1 0 0 536 643 2 0 1 0 517 83Itd.10 0 0 0 3 583 1711 3 3 0 0 522 78Itd.16 0 1 0 3 576 2417 0 0 3 1 599 118 0 0 0 219 0 0 0 320 0 0 0 4 536 64aio 18 150 10 100aijxj=aionjxj minto je i cilj (min otpadak)Optimalno reenje je : x10=18,00 x11=45,26 x16=14,22 x17=3,33Ovo je teoretsko reenje. a u praksimoramo imaticelu cifru da bibolje mogli sei (kako zaokruujemo).Kombinacija seenjaUkupno elemenataOtpad (cm)A B C Dx10=18 18 0 0 54 306x11=45 0 135 0 0 3510x16=14 0 14 0 42 336x17=3 0 0 9 3 3 =80 18 149 9 99 4155Dodatna ipka - 1 1 1 137Ukupno 81 18 150 10 100 4292Ovo je jednodimenzionalan problem, dok bi dvo i vie bio suvie komplikovan.IDENTIFIKACIJA I ANALIZA TEHNOLOKIH ZAHTEVA (Milju)Nakon analize mesta i uloge proizvodnog (ili drugog) sistema u okruenju, prelazi sena drugi korak - identifikaciju i analizu tehnolokih zahteva pri funkcionisanju sistema. Proizvodni proces generie niz neophodnih aktivnosti - zadataka koji se mogu ralaniti na vei broj parcijalnih zadataka - tehnolokih zahteva. Jasno u razliitim proizvodnim sistemima su prisutni razliiti tehnoloki zahtevi koji se mogu analizirati na razliitim nivoima detaljnosti, pa se u proizvodnim procesima zadaci 31Industrijski transport mogu raslaniti na vei ili manji broj tehnolokih zahteva. Nivo ralanjivanja je teko uoptiti i on zavisi od konkretnih zadataka, nivoa uoptenost i sl.Iz toga sledi da je zadatak UT = suma tehnolokih zahtevaKorektno opisivanje TZ je mogue samo - ako se ne izostave neki od njih "kao nevani"- kroz adekvatno opisivanje i to kroz sagledavanje znaajnih karakteristika TZ. Ove karakteristike znaajno variraju od jednog do drugog TZ i proizvodnog procesa koji ih generie.Najee karakteristike tehnolokih zahteva su: pojavni oblik (koliina) mesto nastanka / zavretka tehnolokih zahteva vreme nastanka/zavretka, odnosno zakon nastanka/zavretka TZ u vremenu trajanje realizacije TZ poznate tehnologije koje mogu realizovati TZ interval strpljivosti TZ limitirajui faktori koji se pojavljuju pri realizaciji TZKarakteristike tehnolokih zahteva, na prvi pogled identine, mogu imati znaajne razlike u praksi. Iz tog razloga je neophodno sagledati obeleja karakteristika tehnolokih zahteva (obino nazvanim obeleja TZ). Obino se pojavljuju sledea obeleja, pri emu se navode njihovi ekstremi:deterministinost - stohastinoststacionarnost - nestacionarnostkontinuitet - diskontinuitethomogenost - nehomogenostKarakteristike TZ su od posebne vanosti sa sagledavanje celog procesa, i bez njihovog utvrivanja nije mogue na kvalitetan nain prei u dalje faze projektovanja. Greke na ovom nivou su po pravilu generatori niza nepravilnosti u funkcionisanju procesa, poto se kroz ovaj korak projektovanja formira baza podataka koja je relevantna za sva dalja reenja. Iz tog razloga joj se mora prii sa posebnom panjom.POJAVNI OBLIK MATERIJALA (KOLIINA) PQ analiza32Industrijski transport Pojavni oblik materijala je osnovna karakteristika tehnolokih zahteva u proizvodnim procesima. Materijali se u procesima pojavljuju u cilju ostvarivanja eljenog izlaznog rezultata funkcionisanja sistema. U zavisnosti od vrste procesa to moe biti stvaranje novog (finalnog) proizvoda ili davanja neke logistike usluge. Osnovni cilj proizvodnih procesa je formiranje eljenog izlaza i on je generator skupa aktivnosti koje su neophodne pri postizanju tog cilja.Materijali koji se pojavljuju u domenu logistikih aktivnosti u proizvodnim procesima se sreu na razliitim mestima (fazama rada) i u razliitim elementarnim aktivnostima - na radnim mestima prerade (obrade), transportu, manipulisanju, raznim fazama skladitenja, sortiranju, pakovanju, raspakivanju, kontroli i dr. Na svakom od tih mesta, odnosno kod svake od ovih aktivnosti, oni mogu imati drugaije karakteristike i obeleja, saglasno tehnolokom procesu.Kao prikaz spektra pojavnih oblika materijala na slici 1 data su dva grafika primera upalja i blok SUS motora sa strukturom i pripadajuim elementima. Lako se uoava da stepen sloenosti ove karateristike TZ izuzetno varira od tipa proizvoda, tipa proizvodnje i dr., a sline razlike mogu da se sretnu i u nizu drugih logistikih procesa. Jasno, to nisu ekstremi, jer treba imati u vidu koji je spektar moguih pojavnih oblika materijala u tekoj mainskoj industriji, brodogradnji i sl., a sa druge strane u industrijskim sistemima sa finalnim proizvodima koji su svojim dimenzijama ekstremno malih dimenzija (izrada satova, nakita, ). 33Industrijski transport sl 1. Pojavni oblici materijala a) upalja; b) blok motoraU industrijskim procesima, kao to je predstavljeno na slici 2, materijali se tipino pojavljuju kao:ulazna veliinaelement (predmet rada) u procesu, i kao izlazna veliinaKao ulazna veliina, materijali se uobiajeno pojavljuju kao sirovina, pozicija ili poluproizvod, sklop.34Industrijski transport U proizvodnom procesu, to je najee promenljiva veliina na kojoj se, shodno definisanoj tehnologiji proizvodnog procesa, realizuju po pravilu razne fiziko - hemijske promene. To su tipino aktivnosti prerade, obrade i montae. Izlazna veliina su tipino gotovi proizvodi, otpad i kart.

PROIZVODNISISTEM SIROVINE,POZICIJE,POLUPROIZVODI.. GOTOVIPROIZVODI,OTPAD,KART sl. 2 Tok materijala u proizvodnom sistemuIzrada gotovog proizvoda prestavlja generator aktivnosti u proizvodnom sistemu, a obim tih aktivnosti je, u zavisnosti od plana i programa proizvodnje. Iz tog razloga, u svakoj od ove tri faze je neophodno sagledati pojavne oblike materijala,njihovu strukturu i druge parametre koji su od znaaja za dalje tehnoloko projektovanje. Jasno, svaki od pojavnih oblika, u svakoj od navedenih faza, karakterie i koliina materijala, koja je jedna od posebno vanih karakteristika TZ za logistike procese. U industrijskim procesima su informacije o koliinama materijala povezane sa proizvodnim planom i programom, koji je karakteristian za razliite tipove proizvodnih organizacija, primenjenih tehnologija proizvodnje i dr.35Industrijski transport PROIZVODNI PLAN I PROGRAMProizvodni plan definie osnovnu strukturu proizvoda koji ostvaruje proizvodni sistem. Za svaki od proizvoda iz proizvodnog programa (asortiman proizvoda) je neophodno definisati koliko ih treba realizovati u vremenu, odnosno odrediti koliinu proizvoda koja e se pojaviti u logistikim procesima. Drugim reima, za svaki element asortimana proizvoda (Production)neophodno je utvrditi koliinu - kvantitet (Quantity) - broj jedinica koji treba da se proizvede u zadatom intervalu vremenu.Analiza ove problematike je tzv. PQ analiza koja je polazni element za definisanje osnovnih karakteristika tehnolokih zahteva - koliine materijala koji e se pojaviti u tokovima materijala i drugim logistikim aktivnostima u vremenu. Pojavni oblik materijala, koji je za njega vrsto vezan, je rezultat tehnolokog projektovanja izrade proizvoda. Proizvodni program se definie strukturom (asortimanom) i obimom (koliinom) proizvoda. On se donosi za odreeno vreme (vremenski interval) i obuhvata proizvodnju finalnog proizvoda za trite, proizvodnju rezervnih delova inadoknadu karta.Koliina proizvoda koja (treba da) se plasira na trita i plasman su posebna oblast istraivanja (obino marketinka) i definisanje programa i asortimana proizvodnje zahteva niz analiza (mogunosti trita, BND, trendove raznih relevantnih parametara, korelacione analize relevantnih parametara, primenu linearnog programiranja i drugih metoda operacionih istraivanja i dr.). S obzirom da je za analizu logistikih aktivnosti veoma znaajan obim materijala koji e se pojaviti u procesima, potrebno je na odgovarajui nain kvantifikovati broj proizvoda koji treba da bude izlaz iz proizvodnog sistema u vremenu. Za svaki proizvod, to se tie njegovog veka na tritu i koliine koja se plasira u vremenu (obim plasman), tipan je karakteristian oblik krive kao i pojedine faze tokom celog perioda prisustva na tritu (praktian primer je dat na slici 3):36Industrijski transport VREME 12345 KOLIINA 1 - inicijalna faza (uvoenje) 2 - razvojna faza (porast) 3 - faza realizacije (zrelost) 4 - faza korienja (stagnacija) 5 - faza gaenja (degeneracija) KARAKTERISTINE FAZE sl. 3. Primer - obim proizvodnje VW bubeLogistika funkcija (u vremenu) se moe opisati sledeim izrazom:t ae aSt y211) (+Ovo je funkcija tri parametra (S, a1 i a2) koji se u konkretnim zadacima odreuju odgovarajuim metodama.Struktura (asortiman) proizvoda (P) se predstavlja kao suma pi, a koliina za svaki proizvod u vremenu iz asortimana se oznaava sa qi (i = 1,,n). Formalizovano, za jedan proizvodni sistem se obim proizvodnje moe izraziti kao37Industrijski transport pi qiZavisno od vrste industrije, karakteristika i tipa proizvoda, koliina proizvoda moe biti raznoliko izraena. Moe biti u komadima, teini, zapremini, ili nekom drugom pokazatelju (kombinovanom i sl.). Pitanje dimenzije kod velikog asortimana proizvoda moe biti znaajan problem i esto se sree da je zajedniki izmeritelj - novana jedinica.Asortiman je po pravilu definisan skupom naziva proizvoda.U razliitim situacijama u praksi, proizvodni program u okviru industrijskog preduzea moe biti razvijen kao- taan- svedeni i - indiferentanTAAN program sadri potpunu tehniku dokumentaciju o svakom proizvodu, ime je omoguena detaljna razrada tehnolokog dela projekta. Izrauje se na osnovu detaljne tehniko-tehnoloke dokumentacije za svaki deo, tako da je izrada ovakvog programa najee dugotrajna i sloena. Primenjuje se kod masovne, velikoserijske proizvodnje sa manjim asortimanom proizvoda.Pripadajua tehnika dokumentacija je obimna i detaljna. Treba da sadri: crtee, dijagrame, operacione liste, tehnoloke postupke, specifikacije, liste materijala i td.SVEDENI program obuhvata tehnoloku dokumentaciju samo za reprezentne proizvode. Za ovaj skup proizvoda dokumentacija se radi sa istim stepenom detaljnosti kao za taan program. Time se omoguava znatno skraenje postupka projektovanja jer se za svaku grupu tehnoloki slinih delova odreuje jedan predstavnik (reprezent). Za ostale proizvode se obino daju samo spiskovi redosleda tehnolokih operacija.Svedeni program se primenjuje u sluaju raznovrsnog asortimana proizvoda, najee u serijskoj proizvodnji ili ako se ne raspolae potpunom dokumentacijom za sve proizvode. Definisanje (odreivanje) reprezenta se bazira na raznim tehnikama, i oni mogu biti fiktivni (proraunski) i realni. Obino se kao parametri za odreivanje 38Industrijski transport reprezenata koriste masa, broj ili vreme izrade. Ovaj pristup odreivanja reprezenata se primenjuje kako u domenu tehnologije proizvodnih procesa, tako i sa aspekta nae struke (unutranjeg transporta).INDIFERENTNI prikaz programa je karakteristian za permanentno promenljive asortimane proizvoda u okviru odgovarajuih grupa proizvoda. Ovo je tipino za maloserijsku i pojedinanu proizvodnju. Zbog estih izmena u programu i asortimanu po pravilu ne postoji ni detaljno uraena tehniko - tehnoloka dokumentacija. Tada se proizvodni program obino deli na karakteristine teinske grupe, operie se srednjim teinama delova, prosenim dimenzijama i slino.Ovakav pristup je pogodan i u idejnoj fazi serijske i masovne proizvodnje.U praksi, prikupljanje informacija o pojavnim oblicima materijala (i drugim karakteristikama tehnolokih zahteva) moe biti realizovano na vie naina:1. Obradom raspoloive dokumentacije- za sve elemente- za uzorak, pri emu se reprezent odreuje iskustveno ili nekom od metoda (ABC, klaster analizom i dr.) i obrada je po nivoima tehnoloke sloenosti2. Snimanjem realnog procesa3. Intervjuom (razgovor sa odgovornim licima koji su u direktnoj ili bliskoj vezi sa analiziranim procesom; ovim putrm mogu da se u relativno kratkom vremenu dobiju kvalitetne informacije, ali se potencijalna subjektivnost pojavljuje kao znaajan nedostatak ovakvog pristupa).4. Anketom (radi se na bazi preliminarnog poznavanja komponenti procesa koji se analizira)- POSTUPCI PROJEKTOVANJA SA POTPUNOM DOKUMENTACIJOMU klasinim postupcima su veoma zametni i veoma retko se primenjuju.U novije vreme u razvoj postupaka se u velikoj meri ukljuuju razne tehnike obrade podataka (crtea, spiskova i dr.) i tu posebno mesto ima raunarska tehnika. Jedan od zaetnika su CAD - CAM programi koji su dovedeni do toga da pri razvoju 39Industrijski transport proizvoda daju odgovarajue crtee svih pozicija koje sadri finalni proizvod, preglede potrebnih materijala, tehnologije i parametre izrade i dr. Re je o izuzetno kompleksnim programima koji su po pravilu veoma skupi za nae uslove, a potrebno je i znaajno vreme za njihovo savlaivanje, odnosno obuka za praktinu primenu u svakodnevnom radu.40Industrijski transport IZBOR REPREZENATAPostoji vie naina izbora reprezenata- iskustveni- metoda sluajnog uzorka- ABC analizaABC analiza je jedan od tipinih predstavnika metoda za odreivanje reprezenata osnovne populacije, u ovom sluaju npr. materijala koji se sreu u procesu. Radi se kako bi se iz irokog skupa ulaznih pozicija izvukao reprezentativan uzorak (koji inae obuhvata sve proizvode iz grupe A). Pozicije koje su se nale u grupi B mogu biti od izvesnog znaaja, odnosno, mogu se aproksimativno zanemariti, dok se grupa C u potpunosti zanemaruje.Postupak obuhvata nekoliko karakteristinih koraka:Prvi korak se bazira se na statistikoj obradi osnovne populacije P, odnosno na utvrivanju relativnog uea svakog od elemenata pi u osnovnoj populaciji po usvojenom parametru.Drugi korak obuhvata ureivanje - odreivanja ranga radi sortiranja elemenata od onog sa najveim pa do elementa sa najmanjim relativnim ueem (po opadajuem redosledu)U treem koraku se formira kumulanta relativnog uea u na prethoni nain sortiranom nizu elemenata skupa Petvrtim korakom se definiu tri podskupa elemenata osnovne populacije i to po sledeem kriterijumu:Podskup PA (odnosno A) koji po kumulanti obuhvata priblino do 85%Podskup PB (odnosno B) koji po kumulanti obuhvata priblino od granice A do oko 90-95%Podskup PC (odnosno C) koji po kumulanti obuhvata ostatak elemenata do 100%41Industrijski transport U tabeli 1 dat je praktian primer ABC analize, sa dijagramom koji je prati (slika 4.).Tabela 1. Primer ABC analizeRedni.brojOznaka proizvoda Koliina Qiprocenat (%)Rang po (%)Sortiranje po rangu (%)Oznaka proizvodaSuma (%)GRUPA1 P1 250 5,0 6 1 P6 30 12 P2 550 11,0 4 2 P12 58 23 P3 120 2,4 7 3 P9 70,0 3 A4 P4 30 0,6 9 4 P2 81 45 P5 80 1,6 8 5 P8 88 16 P6 1500 30,0 1 6 P1 93 27 P7 18 0,36 12 7 P3 95,4 3 B8 P8 350 7,0 5 8 P5 97 49 P9 600 12,0 3 9 P4 97,6 510 P10 15 0,3 14 10 P16 98,1 111 P11 17 0,34 13 11 P14 98,5 212 P12 1400 28,0 2 12 P7 98,86 313 P13 12 0,24 16 13 P11 99,2 4C14 P14 20 0,40 11 14 P10 99,5 515 P15 13 0,26 15 15 P15 99,76 616 P16 25 0,5 10 16 P13 100,0 7 0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100 123456789101112 13141516 artikli

% ABC sl. 4. Dijagram za primer ABC analizePodskup A zahteva detaljnu analizu pripadajuih elemenataZa elemente podskupa B se moe obaiti analiza sa manjim stepenom detaljnosti, uz eventualne korekcije na bazi rezultata analiza podskupa AElementi podskupa C se najee procenjuju na bazi rezultata podskupova A i B (ekstrapolacija i sl). 42Industrijski transport I u okviru ABC analize veoma je znaajno utvrivanje merodavnog parametra na osnovu koga se odruje relativno uee pojedinih elemenata. Moe biti i kombinovano ili na bazi viekriterijumskog vrednovanja, ali za logistike procese, posebno u domenu unutranjeg transprota esto su neophodne analize po nekom od fizikih paramtara.43Industrijski transport Jednostavni primer korienjem linearnog programiranjaPreko maksimalne dobitiMaina Kapacitet po artiklima Potrebna koliinaArtikal 1 (x1) Artikal 2 (x2)Maina A 5 2 24Maina B 1 5 24Montaa 6 6 36DOBIT 500 800 Funkcija cilja:Z = 500 X1 + 800 X25 X1 + 2 X2 24 (1) X1 + 5 X2 24 (2)6 X1 + 6 X2 36 (3)X1 0X2 0Optimum:X1 = 1,5X2 = 4,5Z = 4350 njX11 2 3Z X2III R ANALIZA44Industrijski transport R analiza je deo PQRST analize. Radi se odmah nakon PQ analize, gde suseutvrivalevrstematerijalai njihovpojavni obliki koliine.Pored toga, sa aspekta IT(industrijskog transporta), vano je znati i dimenzije materijala, masu, temperaturu, agregatno stanje, fiziko-hemijske karakteristike i dr.Dok je sa aspekta PQ analize bilo vano obratiti panju na k-ku TZ-a koja podrazumeva pojavni oblik i koliinu materijala u svimfazama procesa proizvodnje, kod R analize neophodno je baviti se mestom nastanka, odnosno zavretka tehnolokih zateva, kao i njihovim obelejima.Mesto nastanka i mesto zavretka realizacije TZ... daje namvie informacija ta se deava sa materijalomu sistemima. U proizvodnim procesima osnovne informacije o mestu nastankai mestuzavretkarealizacijeTZsupovezani satehnologijom osnovne proizvodnje. Neophodno je sagledati kako se proizvodi izrauju, kako se pojedine pozicije prerauju, obrauju ili montiraju, odnosno koji sutehnoloki postupciioperacijepredvieneu procesui koji jenjihov redosled izvravanja.Analiza tehnologije osnovne proizvodnjeElementi izmeu kojih se kreu materijali i redosled kretanja je osnov za definisanje mesta nastanka i mesta zavretka TZ.Kretanje materijala u okviru tehnoloki zaokruene celine zavisi od:- tehnologije proizvodnog procesa (kojom se definie redosled aktivnosti)- mestaodvijanjaaktivnosti(rasporedmainai alatauprostoru; odtog rasporeda zavise putevi kretanja materijala)Satehnolokogaspektaproizvodnjasemoeorganizovati navie naina (linijski tip proizvodnje, sa fiksnom pozicijom proizvoda, ...) i svaki od njih generie znaajno drugaije zahteve za kretanjem materijala. Da bi se dobile traene informacije i odgovorilo na pitanje izmeu kojih radnih mesta ili proizvodnih celina se kreu materijali i ta se deava sa materijalima, razvijeno je nekoliko tehnika, odnosno naina predstavljanja procesa. Pri tome se polazi od :* simbola aktivnosti * tehnolokih karti (TK)* ema toka procesa (TP)* karti toka procesa (KTP)* matrice od-do* i neke druge vrste karti, dijagrama i sl.U inenjerskomradu rezultati analiza i prezentacija reenja u procesimarukovanjamaterijalima, biejasanukolikoseonpredstavi slikom, kartom ili tabelom u nekoj unapred utvrenoj formi. 45Industrijski transport * Simboli aktivnostiPremastandardimaASME(Amerikoudruenjemainaca) u95% sluajeva sree se 5 osnovnih aktivnosti koje se oznaavaju simbolima: Simbol operacije Realizuje se kada se predmeti rada planski menjaju: neke fizike i hemijske osobine (prema tehnologiji proizvodnje) obuhvata i aktivnosti za pripremu nekih drugih aktivnosti u procesu oznaava i prijem i predaju informacija zatim proraun, ...Uprocesima koji prate osnovnu proizvodnju, razne manipulacije (pretovar, odlaganje, zahvatanje, ...) spadaju u ovu grupu aktivnosti.irok spektar ovih situacija doveo je do potrebe da se ove aktivnosti oznae drugaije od proizvodnih aktivnosti. Zato se one najee oznaavaju zasenenim krugom.TransportRealizuje se kada se materijal (predmet rada) prevozi sa jednog mesta na drugo, priemu se pod tim ne obuhvataju promene poloaja predmeta rada na istom radnom mestu.Predmet rada moe biti: ovek, informacija, ...KontrolaRealizuje se kada se predmet rada ispituje po nekoj od karakteristika ili vienjih.Karakteristike:mehanikeosobine,tehnike, oblik, dimenzije, masa, koliina (broj), ...Vremenski, to je zahtevna aktivnost i trebalo bi je, ukolikojetomogue, objediniti sanekomdrugom(naprimer, sa operacijom ili transportom).Zbog kontrole moe doi do zadravanja proizvodnog procesa. Oznaka za ovaj sluaj je: D Zastoj (delay)46RMiRMjIndustrijski transport Deavaseuslovno(nijeplanirano-sluajno) i popravilusunepoeljni. Njihova realizacija predstavlja neplanirani prekid ili usporavanje aktivnosti i kadgodjemoguetrebagaeliminisati. Uindustriji-vrenje, eliana-hlaenje, -su neophodni zastoji.SkladitenjeOvo je aktivnost koja se realizuje u cilju da se predmetu rada eliminiu nepoeljna kretanja, uticaji,... Podrazumeva uvanje predmeta obrade od nepredvienih uticaja (realizacija skladine funkcije).Usituacijama kada se na jednomradnommestu jednovremeno realizuje vie aktivnosti napredmeturada primenjuje sekombinacija osnovnih simbola.U praksi se mogu sresti i situacije koje se ne mogu adekvatno opisati predstavljenimsimbolima ili njihovimkombinacijama. Tada se mogu primeniti i nestandardni simboli, ali uz napomenu o njihovom uvoenju i znaenju.* Tehnoloka karta (TK)Osnovna svrha tehnoloke karte je da se uz korienje simbola vizuelno predstave veze izmeu aktivnosti u okviru nekog procesa.Ciljjedasesaoptiredosled odvijanjatihaktivnostiuokviruposmatrane tehnoloki zaokruene celine.Elementi za formiranje tehnolokih karti su po pravilu vezani za dokumentaciju u kojoj se opisuju redosledi aktivnosti, normativi vezani za pojedine operacije i drugo.Pri izradi tehnoloke karte uvode se horizontalna i vertikalna linija.Horizontalnelinijeoznaavajuulazakili izlazakmaterijala uiliiz procesa, pri emu taj materijal moe biti sirovina koja e se tek obraivati u procesu, ili neki deo, odnosno poluproizvod, koji je pre ulaska u proces zahtevaonekinizaktivnosti. Vertikalnim linijama se definie tok (redosled) aktivnosti u procesu.Konstrukcija (izrada) tehnoloke karte...se sastoji od sledeih koraka: Prvose bira jedan deo od pozicija koje ulaze u finalni proizvod. Po pravilu najpovoljniji je izbor dela na kome 47proizvod, poluproizvod, otpad i kartsirovinaIndustrijski transport se obavlja najvie operacija (aktivnosti),odnosno najgabaritniji ili najmasivniji deo.Izrada karte zapoinje crtanjem horizontalne linije (ulazak materijala u proces) u gornjem desnom uglu papira.Pedstavlja naznaku da neki materijal ulazi u proces.Po potrebiiznad linije se upisuje informacija o materijalukojiulaziu proces tj. vri se opis materijala. Tu je pogodno koristiti fabrike brojeve, neku ifru u cilju jednoznanog opisivanja pozicije.Sa desnog kraja te horizontalne linije, startuje vertikalna linija i ucrtava se simbol prve aktivnosti na tom delu materijala (npr. operacija, kontrola). Desnoodsimboladajesenajkrai opisaktivnosti, asaleve strane ukoliko je dato normirano vreme aktivnosti. U zavisnosti od tehnologije proizvodnje, reaju se dalje aktivnosti.Ovaj postupak (po vertikali) se ponavlja sve dok u proces ne ue neki drugi materijal ili sklop. Na tom mestu se horizontalnom linijom naznaava njegov ulazak u proces.Ovaj deo (pozicija) moe biti ili kupljena ili rezultat neke obrade u posmatranoj firmi (npr. voda u prehrambenoj industriji).Ako to nije kupljeni materijal, sa levog kraja linije se naznaava redosled aktivnosti pomou kojih je pripremljen za ulazak u proces.Ovaj postupakgrananjaseponavljaonolikoputakolikosenovih delovadodajepoziciji kojupratimokrozkartu(misli senaprethodno pomenuti, najgabaritniji deo finalnog proizvoda).Aktivnosti se obino numeriu, poev od prve aktivnosti na osnovnom delu. Kadgodjetomogue, trebaizbei ukrtanjelinijematerijalasa linijom procesa (ukrtanje horizontalnih i vertikalnih linija).Loa strana tehnoloke karteje to se iz nje ne moe dobiti informacija gde se prostorno odvijaju sve aktivnosti koje ona sadri (misli se na tehnolki zaokruene celine i na radna mesta).Komentar:Po pravilu izrade, u tehnoloke karte se prvenstveno upisuju prozvodne operacije i kontrola, a ree i ostale aktivnosti. Ovo je posebno 48Industrijski transport prisutno kod razvoja novog proizvoda kada se npr. jo ne mogu sagledati tehnologije transporta, zastoji, skladitenja,...Usituaciji opisivanjakompleksnih aktivnosti sreusesituacije koje mogu da oteavaju izradu tehnolokih karti. Npr. nepoeljno je presecanje linija (horizontalnih i vertikalnih), ali kada je to neizbeno koristi se tzv. premoavanje kao u prikazu elektrinih ema. Problem je situacija tzv. alternativnog procesa:60% 10%30%Javlja se grananje ako je mogue viestanja u nekoj taki procesa.Vraa se posle kontrole opet na operacijuOtpadIzlazak iz procesa kartNumeracija tehnoloke karte ... polazi od prve aktivnosti na polaznom delu koja se unosi u kartu. Numerisanje se nastavlja do prvog materijala kojiulaziu proces, alina 49Industrijski transport kome je bilo nekih aktivnosti prema definisanoj tehnologiji. Numeracija se nastavlja od prve aktivnosti na vertikali te nove pozicije.Ovaj postupak se i dalje grana po tom principu.U praksi se sreu razliiti postupci numeracije: gde se sve aktivnosti oznaavaju samo brojevima (kao na slici) posebno oznaavanje pojedinih aktivnosti(i, j,k, l,m)prati logikuodvijanja procesa.Onaj koitatehnoloku kartu ima ukazan redosled aktivnosti.Svaku aktivnost moemo shvatiti kao neko radno mesto, a sve zajedno npr. kao pogon.(*)Iztehnolokihkarti cilj jedasedefiniuradnamesta, odeljenjaili pogoni u kojima se realizuju osnovne aktivnosti za analizirani proizvod.* ema toka procesa (TP-nadgradnja na tehnoloku kartu)ema toka procesa je jedan vid nadgradnje tehnoloke karte. Njen osnovni cilj jedasedefinielokacijaodvijanjapojedinihaktivnosti to znai da se mora poznavati prostor u kome se realizuje analizirani proces. Iz tog razloga za izradu eme toka procesa neophodna je priprema adekvatnih osnova ikarakteristinih preseka kojitreba jasno da oznae specifinosti bilo postojeeg, bilo budueg prostora.Akcenat sestavljanamanipulativneaktivnosti, kojetehnolokom kartomobino nisu(ali mogubiti) posebno naznaene. emomtoka procesa, a uz pomo linija, se prati trajektorija kretanja materijala (ljudi, vozila, informacija). Unjoj setakoekoristestandardni simboli, stom razlikom to se vea panja posveuje logistikim aktivnostima.Za izradu TP neophodno je obezbeditiodgovarajue podloge (osnove pogona, odeljenja ili proizvodnih itavih kompleksa). Ove podloge trebadabuduupogodnoj, odgovarajuoj razmeri, kakobi mogleda oslikajupravostanjestvari i realnusituacijuutehnoloki zaokruenoj celini, dajui taan raspored radnih mesta, veliinu prostora koju zauzimaju maine, ureaji, eventualno alati, zatim veliinu graevinskih otvora i drugih elemenata koji bi mogli da imaju uticaja na tokove materijala.Na pripremljenu osnovu (u odgovarajuoj razmeri) ucrtavaju se trajektorije analiziranih pozicija i ucrtavaju se simboli aktivnosti na tanim mestima njihove realizacije.50Industrijski transport Mesta realizacije pojedinih aktivnosti se osimlokacije definiu i odgovarajuimdimenzijama. Oznaavajusesaobraajniceakoihima, ime se u znaajnoj meri poveava nivo informacija u analiziranom procesu (na trajektoriju toka kretanja ucrtavaju se aktivnosti ...).Javlja sesumatrajektorija,pa je nepregledno. Zbog togamoemo tokove prikazati raznim bojama, raunarska obrada,...U emi toka procesa takoe je neophodno uvesti odgovarajue oznaavanje ili numeraciju. Pod ovimoznaavanjemtreba naglasiti pojedine tokove (na koje materijale pozicije se odnose), posebno ako ih je vie na jednom crteu.U okviru tokova neophodno je numerisati svaku aktivnost. Ova numeracija po pravilu odstupa od tehnoloke karte jer se unosi znatno vie simbola (posebno za logistike aktivnosti).eme toka procesa se formiraju za svaku tehnoloku koncepciju posebno, i, kao to je ve naznaeno, osnovni cilj imje da, pored identifikacije tehnolokih zahteva i definisanja redosleda odvijanja aktivnosti, te aktivnosti (preliminarno) veu i za prostor.Nedostatak eme toka procesaje to ne govore o vremenu trajanja aktivnosti, duini transportnih puteva, teinama logistikih jedinica kojima semanipulieutokovimai uopteonekimdetaljimakoji bi doprineli lakoj identifikaciji problemskih taaka u analiziranom procesu.* Karta toka procesa (KTP)51Industrijski transport Karta toka procesa se razvija na bazi eme toka procesa, a sa ciljem daseblieopiupojedineaktivnosti uokviruanaliziranogprocesa. U literaturi se sreu razliite varijante ovih karti, ali osnovna logika je ista.Redni br. aktivnostiOpisaktivnostiSimbolaktivnostiKvantitativni pokazateljiNapomenaprimedbaDl(m) g(t) t(s)1Skladitenje ipkiU konzolnom regalu2Zahvatanje profila5Runo, dva radnika3Transport do maine12 5 20...iKombinovana operacijaKarta tokaprocesa se,kaoiema tokaprocesa,formira zasvaku tehnoloku koncepciju, sa ciljem da se na pregledan nain opiu operacije koje se realizuju u procesu ipredstave informacije koje nisu mogle biti date matricom TZ/TE, TK, MTK ili nekim blok dijagramom.Kroz kartu toka procesa se mogu saoptitikvantitativnipokazatelji, kao to su: vreme trajanja neke aktivnosti, duine transportnih puteva, teine kojima se manipulie i dr. Kada je u procesima prisutan veliki broj artikala, odnosno kada se radi sa irokimasortimanom, karte toka procesa nisu pogodne, jer se dobija uma tokova i pokazatelja, iz koje ne moe lako da se izae.Uliteraturi sesreui kartetokaprocesaposveeneanalizi rada radnika. Izrauju se iz dva razloga:a) da bi se bolje iskoristilo efektivno radno vremeb) daseuradi analizuukljui i ergonomija, odnosnodaseradne aktivnosti priblie fiziolokim karakteristikama ovekaU izuzetnim sluajevima se mogu sresti karte toka procesa za levu i zadesnuruku(jednogradnika), kakobi seergonomski mogli uskladiti pokreti obe ruke, koje su inae, sa aspekta manipulacije, neusklaene.* Matrica OD/DO (from to)52Industrijski transport Matrica OD-DO ima viestruku primenu pri emu je polazna namena prikazivanje meusobnih veza izmeu elemenata u analiziranom procesu.Dakle,slui za sagledavanje obima kretanja u domenu analizirane povrine, odnosno tehnolokizaokruene celine. Osnovna svrha irazlog primene ove matrice je u tome to ona slui za dalje analize u tehnolokom projektovanju reenja unutranjeg transporta.Elementi matricemogubiti zavisnoodnivoaanalize: pojedini pogoni, odelenja i dr. sve do pojedinih radnih mesta.Osnovna postavka se bazira na primeni kvadratne matrice kojom se za analizirani skup elemenata u prvoj koloni (vertikali) definiu elementi izvori (poetna mesta), a u prvomredu (horizontali) se definiu ponori, tzv. odredina mesta.OD-DOE1 E2 E3 . . . EnE1 /E2 /E3 /.../En /'01E i jGlavna razlika izmeu matrice TZ/TEimatrice OD-DOje ta to je matrica OD-DO kvadratna, a matrica TZ/TE uglavnom nije.Matrica OD-DOsluida prikae veze izmeu pogona, odeljenja iRM u nekoj tehnoloki zaokruenoj celini. U prvoj koloni se definiu izvori, a u prvoj vrsti ponori. Ovde se ne prikazuju kretanja unutar jednog RM-a.MatricaOD-DO moebiti usmerenai neusmerena. Kodusmerene matrice elementi su rasporeeni sa obe strane dijagonale (kako bi znali da lise ideod npr. 1-2 ili2-1), dok se kod neusmerene elementinalaze samo iznad dijagonale i samo nam je bitno da postoji veza.Primer:Iz grafa stanja ta se deava u matrici:531 32 4izmeu elemenata Ei i Ej postoji tehnoloka veza i jIndustrijski transport Za ovakvo stanje sledi matrica povezanosti. DOODE1 E2 E3 E4E1 - 1 1 0E2 1 - 0 1E3 0 1 - 0E4 0 1 1 -Ovakva matrica se zove usmerena matrica (gde se prati smer).DOODE1 E2 E3 E4E1 - 1 1 0E2 - - 1 1E3 - - - 1E4 - - - -Neusmerena matrica pokazuje samo gde postoji veza bez obzira na smer.Pri analizi tehnolokihzahtevaovamatricamoebiti odposebnog znaajapri kvantifikaciji tehnolokihzahteva. Kadajetomogue(pre svega kod homogenih zahteva sa aspekta pojavnih oblika) ovom matricom se predstavljaju koliine materijala koje se kreu unutar analiziranog sistema.RM-radno mestolan matrice (u ovim sluajevima) definie veze izmeu dva odgovarajua elementa u sistemu, u odgovarajuoj jediniciito za dati, unapred definisani, vremenski period (na dnevnom, nedeljnom ili nekom drugom nivou).DOODRM1 RM2 RM3 RMnRM1RM2RM3 QijRMnQij-koliina materijala koji se otprema od radnog mesta i do radnog mesta j, u merodavnom vremenskom intervalu t (u jedinicama vremena) i u prihvaenoj jedinici mere (izmeritelju).Utvrivanje veliina Qij zahteva pre svega PQ analizu (ta i koliko ega e da se radi), zatim ABC analizu, R analizu (tehnoloke karte, ema toka procesa) tj. utvrujemo tehnoloku povezanost izmeu elemenata. Pretraivanjemtihpodatakamoemoodrediti Qij zapredvieni plani program.54RM1RM2RM4RM3Industrijski transport Primer: Analiza primene neke matrice.2,3,4-odeljenja ili RM gde se sirovine obraujuDOOD1 2 3 4 5 1 - 60 10 60 0 1302 0 - 20 0 40 603 0 0 - 0 60 604 0 0 30 - 30 605 0 0 0 0 - 0 0 60 60 60 130 310U poslednjem redu,odnosno vrsti,definisanoje ta sve i u kojojkoliini ULAZI na radno mesto 1, odnosno 2, 3,, n. Poslednja kolona daje informacije koje govore o tome koja vrsta i u kojoj koliini je IZALA sa radnog mesta 1, odnosno 2, 3,,n.Primer: Sa aspekta logistike ovako bi smo spojili 1 i 5. DOOD152 3 4 15- 60 10 60 1302 40 - 20 0 603 60 0 - 0 604 30 0 30 - 60 130 60 60 60 310Dolojedosmanjenjamatrice. Inajmanjaizmenaproizvodaelemenataili logistikih aktivnosti moe izazvati izmene u matrici.Najeuprimenuuanalizamai projektovanjutehnolokogreenja unutranjeg transporta neke tehnoloki zaokruene celine, matrica OD-DO ima kod izrade LAYOUT-a. Evo nekoliko primera:C Ako imamo prost linijski proces: Za njih je matrica OD/DO sledea:DOOD1 2 3 4 51 - x2 - x3 - x4 - x5 -551 2 3 4 5Industrijski transport C Za razliku od toga ako imamo ovakvu situaciju:DOOD1 2 3 4 51 - x2 x - x3 x - x4 x - x5 x -C Ako imamo sledeu situaciju:DOOD1 2 3 4 51 - x x x x2 - x x x3 - x x4 - x5 -C U sledeem sluaju:Ovdeimamouodnosunaglavnudijagonalupopunjenost elemenatasaobe strane dijagonale.DOOD1 2 3 4 51 - x x x x2 x - x x x3 x x - x x4 x x x - x5 x x x x -56112 3 4 51 234 51 2 3 4 5Industrijski transport Izmeritelji za kvantifikaciju tehnolokih zahtevaU izmeritelje koji se najee koriste se ubrajaju:1. klasini izmeritelji:- broj komada (paleta, kontenera, ...)- teina (kg, g, t, ...)- zapremina (m3, dm3, l, ...)Ovipokazateljise jo zovu inaturalni, a koriste se uglavnom kadasemanipuliehomogenimmaterijalima. Svaki odnjihse, u formi pokazateljakvantiteta, raunanaodreenomvremenskom preseku (sat, dan, nedelja, mesec, ...).U poseban izmeritelj spada transportni rad, koji predstavlja skalarni proizvod teine koja se transportuje i rastojanja na kome je taj isti transport izvren, jedinice su tm, tkm, ...2. rastojanjaOva grupa izmeritelja je naroito pogodna za korienje kada se radi o nekim konkretnim problemima vezanim za lokaciju. Najee se, za prikazivanje odgovarajuih duina transportnih puteva, koristematricerastojanja. Prilikomizraunavanjaduinedeonica, mora se voditi rauna o tome da su neke saobraajnice jednosmerne, a neke dvosmerne. DOODE1 E2 E3 EnE1 -E2 - lijE3 - -En -Matrica rastojanjaOva matrica nije jednoznana. Zavisi od koncepcije ta se kree, kuda se kree. Uzimaju se sva ogranienja u obzir i uslov pod kojim se realizuje kretanje (saobraajnice, dizalica, ).lijlij57Industrijski transport Analiza rastojanja od mesta nastanka do mesta zavretka kretanjaU analizi kretanja obino se koristi jedna od tri metode za utvrivanje duine relacija izmeu poetne i zavrne take:( ) ( )( ) + + + Yp Yk Xp Xk Sij cYj Yi Xj Xi Sij bYj Yi Xj Xi Sij acba)))2 2Varijanta a)se najee koristi za izraunavanje duine transportnih putevakojepraverazni tipovi transportera. Varijantab)zadizalicei konvejere, a varijanta c) kod prorauna puteva kolica i viljukara.estose, zbogizuzetnoestihpojavamanipulacijanehomogenim materijalima, koristi neki od naina svoenja razliitih pojavnih oblika na zajednike izmeritelje, od kojih su najei: novane vrednosti vremensko angaovanje, gde se kao znaajan i gotovo jedini izmeritelj uzima vreme transporta, na primer neke logistike jedinice viljukarem, runim kolicima i sl. MAG brojMAG broj(MAG=1 dm3) (1 MAKROMAG=1000 MAG)... predstavlja jedan od naina svoenja razliitih pojavnih oblika na zajedniki izmeritelj, aosnovni pristupsebaziranaprimeni zapremine koju materijal zauzima, kao i na korigovanju osnovne zapremine dodatnim (subjektivno izabranim) parametrima.Za bilo koji predmet MAG broj se odreuje po formuli:MAG=A+1/4A(B+C+D+E)A-osnovna zapremina predmeta (litri ili dm3)B-parametar kompaktnostiC-parametar oblikaD-parametar rizika od oteenjaE-parametar ostalih faktoraPrednosti primene MAG broja kao izmeritelja su: univerzalna primena (delimino) pored kvantitativne, ovaj parametar ukljuuje i kvalitativnu projekciju opsena klasifikacija parametara, iroka lepeza kvalitativnih karakteristika58k ... kapija p ... poetnoIndustrijski transport Nedostaci primene MAG broja kao izmeritelja su: -prisutan veliki stepen subjektivnosti (obzirom da se radi o kvalitativnimpokazateljima, tekojeobjektivnoproceniti stvarnui realnu vrednost parametara B, C, D i E) -zapreminauprincipunemoedaoslikapravostanjematerijala (misli se na njegov pojavni oblik, nain na koji se njime manipulie, znaajnije fizike karakteristike i sl.)Usledeoj tabeli sudatevrednosti koeficijenataB, C, Di E. Na osnovu procene materijala, odnosno predmeta za koji se rauna MAG broj, ovi koeficijenti se takorei subjektivno biraju. Nataj nain, utvrene vrednosti faktora pojedinih parametara se unose u formulu za izraunavanje MAG broja, gde se uzima i osnovna zapremina predmeta A, koja se prethodno rauna po odgovarajuim matematikim formulama (na primer za paralelopiped).ParametarVrednost B (kompaktnost)C(oblik)D(rizik od oteenja)E(ostali faktori)-3 -Veoma ravni i pogodni za slaganje- --2Veoma lagani i prazni predmetiLaki za slaganje i uklapanjeNebitan uticaj (otpad, pon)--1Lagani predmeti (sabijene kutije)Pogodni za uklapanje (knjige, tacne)Otporni, teko se oteuju (masivni liveni blokovi)-0Srednje gusti materijali (drvene grede, blokovi)Prizmatini sa mogunou slaganjaManje osetljivi (nebojeni komadi drveta)Suvi predmeti pogodni za zahvatanje1Gusti predmeti i materijali (palete, komadi sa odlivcima)Due pozicije (komadi nepravilnog oblika)Lomljivi materijali, obojeni i osetljivi na ogrebotineZalemljeni i nepovoljni za manipulaciju2Teki, gusti, masivni materijali (livovi)Dugaki, loptasti, nepravilnog oblikaVeoma osetljivi u normalnim uslovimaZamaeni, vrui, veoma nepovoljni za manipulaciju3Veoma teki i gusti (snopovi limova)Veoma izdueni, i/ili nepravilnih oblikaPosebno osetljivi (kristal)Lepljivi materijali4 -Ekstremno duge pozicije, deformisani predmeti nepravilnih oblikaIzuzetno osetljivi na manipulacijuTeni elikU okviru analize kretanja materijala, s obzirom da je ona zavisna od tehnologije procesa, neophodno je da se sagledaju transportnielementi koji realizuju proizvodne procese.59Industrijski transport Elementi osnovne proizvodnjeTreba da se na adekvatan nain identifikuju u mikroaspektu.To mogu biti radna mesta:- presa RM1- strug RM2- mikser RM3- - radni sto RMiU mikroaspektu:Proizvodni kompleks (celina)Segmenti (koji predstavljaju tehnoloku celinu)1. ulazna kapija2. prijemno skladite