izvod i diskusija sa grupe 2004

7/23/2019 Izvod i Diskusija Sa Grupe 2004

1/137

IZVOD I DISKUSIJA SA GRUPE - 2004. GODINApripremio Slavoljub Mitic, [email protected]

SADRZAJ

ISUSTVA PCELARA ............................................................................................... 4JANUAR - DRUSTVA SA VISE MATICE ............................................................ 4NOVEMBAR - VISE MATICA U JEDNOJ KOSNICI ............................................ 5DECEMBAR - FORMIRANJE VIEMATINIH DRUTAVA.............................. 9JANUAR - POGACE ......................................................................................... 11JANUAR - HRANA I ZIMOVANJE ..................................................................... 11PCELE I PRIRODA ........................................................................................... 12NUKLEUSI I OPLODNJACI .............................................................................. 14VRSKARE ......................................................................................................... 15MAMAC ZA ROJEVE ........................................................................................ 16

CENA ROJEVA ................................................................................................. 16JANUAR - VREME I SNEG ............................................................................... 17GAUCO ............................................................................................................. 17PRSKANJE VOCA - MAVRIK ........................................................................... 17JANUAR - AMERIKANCI .................................................................................. 18FEBRUAR ......................................................................................................... 19FEBRUAR - UGINUCE PCELA ......................................................................... 20FEBRUAR - TROVANJE PCELA ...................................................................... 21MART ................................................................................................................ 22MART - RAZVOJ DRUSTVA............................................................................. 23APRIL ................................................................................................................ 23

APRIL - CVETANJE BILJAKA .......................................................................... 24APRIL - BAGREM ............................................................................................. 25MAJ - BAGREM ................................................................................................ 25MAJ - ROJENJE ............................................................................................... 27JUN -ROJENJE ................................................................................................. 33JUL - ROJENJE ................................................................................................ 34SEPTEMBAR - ISKUSTVA PCELARA - CUDNO ROJENJE ............................ 34HVATANJE ROJA ............................................................................................. 35MAJ - ISKUSTVA IZ KANADE I KOMENTARI .................................................. 36JUN - ZAPRASIVANJE KOMARACA ................................................................ 36JUL - CRTICE ................................................................................................... 37

AVGUST - ZAPAZANJA ................................................................................... 39DECEMBAR ...................................................................................................... 40DECEMBAR - MRTVE PCELE NA POLETALJKI ............................................. 40PCELE I STRUJA ............................................................................................. 41DIMLJENJE PCELA .......................................................................................... 41METOD VLADIMIRA HUNJADIJA .................................................................... 43UKRSTANJE NASTAVAKA .............................................................................. 45UZIMLJAVANJE I VENTILACIJA ...................................................................... 45PODNJACA I LEGLO ........................................................................................ 50MATICNJACI..................................................................................................... 51MATICE I LEGLO.............................................................................................. 52KRAJINSKA MATICA ........................................................................................ 55DVOMATICNO PCELARENJE ......................................................................... 56


2/137

2

UBODI PCELA I ALERGIJA .............................................................................. 57MED U PLODISTU ............................................................................................ 62VOSAK .............................................................................................................. 63VOSKOV MOLJAC I SACE ............................................................................... 64MREZASTA PODNJACA .................................................................................. 65

SUZAVANJE LETA I IZLETNICE ...................................................................... 66GORNJA OKRUGLA LETA I POLETALJKA - BRNDA ..................................... 70DECEMBAR - RAZMISLJANJA ........................................................................ 72RASPORED RAMOVA ..................................................................................... 73PREBACIVANJE PCELA U NOVU KOSNICU .................................................. 74PREMESTANJE KOSNICA .............................................................................. 74PREMESTANJE KOSNICA NA MALA RASTOJANJA ...................................... 74SELIDBA I VETERINARSKA POTVRDA .......................................................... 74VRSKARA ......................................................................................................... 75DEMARIRANJE ................................................................................................ 75DIVLJE PCELE............................................................................................... 76GRABEZ ........................................................................................................... 76DECEMBAR - PISMO IS SVEDSKE ................................................................. 77DECEMBAR - PISMO IZ KANADE ................................................................... 77

VAROA ................................................................................................................. 78VAROA I SECER U PRAHU ............................................................................. 78OKSALNA KISELINA ........................................................................................ 81AVGUST - VAROA ............................................................................................ 86VAROA - RAZMAKNUTI RAMOVI .................................................................... 88OKTOBAR - NESTANAK PCELA ..................................................................... 88NOVEMBAR - VAROA ...................................................................................... 89DECEMBAR - VAROA ...................................................................................... 90

NEPRIJATELJI PCELA ........................................................................................ 91BUBA Aethina tumida ....................................................................................... 91VOSKOV MOLJAC ........................................................................................... 94VIRUSI .............................................................................................................. 95JEZEVI .............................................................................................................. 96

BOLESTI I LECENJE ........................................................................................... 96UTVRDJIVANJE BOLESTI ............................................................................... 96AKAROZA ......................................................................................................... 97BOLEST PCELA ............................................................................................... 97

PCELINJI PROIZVODI ......................................................................................... 97

JANUAR - CENA MEDA ................................................................................... 97MED - VRSTE ................................................................................................... 99AROMATICNI MED? ....................................................................................... 101ZAGREVANJE MEDA ..................................................................................... 101MATICNA MLEC ............................................................................................. 102POLEN - PERGA ............................................................................................ 102

PRIHRANA ......................................................................................................... 103POGACE I INVERTOVANI SECER ................................................................ 103SIRUP ............................................................................................................. 105PRIHRANJIVANJE .......................................................................................... 105

RECEPTI I PREPARATI ..................................................................................... 106

PROPOLIS ...................................................................................................... 107MEDOVINA ..................................................................................................... 107


3/137

3

OPREMA ZA PCELARENJE .............................................................................. 108IZRADA KOSNICA .......................................................................................... 108LR KOSNICA .................................................................................................. 108FARAR ............................................................................................................ 109IZBOR KOSNICE ............................................................................................ 110

PODNJACA .................................................................................................... 111KONSTRUKCIJA KOSNICE ........................................................................... 113RAMOVI .......................................................................................................... 114RAM ................................................................................................................ 114PRODAJA ....................................................................................................... 114SATONOSA .................................................................................................... 115UZICAVANJE RAMOVA ................................................................................. 115PREGRADNA DASKA .................................................................................... 116POKLOPCI ...................................................................................................... 116BORDMANOVA HRANILICA .......................................................................... 117BOJENJE KOSNICA ....................................................................................... 117

ELEKTRICNI OTKLAPAC ............................................................................... 118KOMPRESOR ................................................................................................. 118TRAKE ZA VEZIVANJE .................................................................................. 118ELEKTRICNI ZVRK ........................................................................................ 119MASINA - SATNE OSNOVE ........................................................................... 119JENTER .......................................................................................................... 120AMBALAZA ..................................................................................................... 121SKUPLJANJE PROPOLISA - MREZICA ........................................................ 122SENZORI ZA PRACENJE STANJA U KOSNICI ............................................. 124DIMILICA ........................................................................................................ 125

MEDONOSNO BILJE ......................................................................................... 125FACELIJA ....................................................................................................... 125KUTJEVAKI HRAST SLADUN JEDINI NA SVIJETU MEDI LJETI............... 126BAGREM ........................................................................................................ 128

RECNIK - ENGLESKI ......................................................................................... 128INTERNET .......................................................................................................... 129

KREIRANJE POTPISA ................................................................................... 132CITLJIV TEKST ............................................................................................... 132BESPLATNA IZRADA WEB PORTALA. ......................................................... 133

ZANIMLJIVOSTI ................................................................................................. 133GREJANA RAKIJA .......................................................................................... 134

RADIOESTAZIJA ............................................................................................ 134IZVOZ MEDA................................................................................................ 136TESLA O P^ELI .............................................................................................. 136CESTITKA ...................................................................................................... 137


4/137

4

ISUSTVA PCELARA

JANUAR - DRUSTVA SA VISE MATICE

Pre par dana na TV Beograd u okviru emisije "Kvadratura kruga" prikazana je reportaza u kojoj pcelarMilos Corbic pokazuje kako u jednom pcelinjem drustvu na istom ramu zivi i radi vise matica! Nasnimku se nedvosmisleno vidi 3 matice na jednom ramu i kako Milos kaze nema nikakvih problema samedusobnom netrpeljivoscu. Kako on to postize to je njegova tajna. Dalje kaze da je znao da zazimi idvadesetak matica u jednoj kosnici, a reporter navodi podatak da je Corbic iz jedne kosnice iscedio nimanje ni vise vec neverovatnih 135 kg. meda!!! (naravno uz koriscenje vise matica i tom drustvu, aline razdvojenih mat. resetkom, vec jedna pored druge u istom prostoru)

Moram da priznam da je tema interesantna - za zaludjivanje neiskusnih pcelara.

Masovno primenjeno visematicno pcelarenje po svemu sudeci, daje losije rezultate od jednomaticnog,gde se postuju sva pravila pcelinje biologije, a pcele ne iscrpljuju secerom i drugim glupim dodacimaishrani (osim u nuzdi, naravno).

Tacno je da pojedina drustva mogu da daju dobre rezultate, narocito u losim godinama, ali se ja drzimteze da je uvek bolje na dvadesetak dana pred pasu spojiti dva potpuno zasebna drustva koja su seprirodno razvijala, nego gajiti zajednice u dvomaticnim ili dvojnim drustvima. To je moje misljenje.

Vec je dosta receno, ali ja cu naglasiti nesto drugo. Ne bih rekao da je kada se radi o ovakvimdrustvima poenta u postizanju visokih prinosa meda. Rec je o vecitom pcelarskom izazovu - postici daimamo vise matica u kosnici (postoji kod tihe smene i rojenja). Kao prakticna korist od toga, takvakosnica moze sluziti kao "magacin za matice", kad neka zatreba, uzme se.

U "pcelaru" 7/8 - 1974 pcelar Zivorad Antic iz Loznice opisuje ovaj postupak formiranja visematicnogdrustva.

Poenta je da pocinje od prazne kosnice u koju stavlja ramove sa zrelim leglom (najzrelijim mogucim)bez pcela. Radi se u najtoplijem delu godine, da se leglo ne prehladi. Kosnica ostaje zatvorena 4dana (uz ventilaciju) a bez matice je samo 24 casa. Znaci 24 casa po formiranju, u takvoj kosnici cebiti mladih pcela i njima dodajemo jedan zicani kavez sa maticama, duzine 10cm a sirine 5cm. Unjega prethodno stavimo vise matica, koje su prethodno bile u pojedinacnim kavezima i nahranjenje.Dve strane tog velikog kaveza, prednja i zadnja se zatvore sacem u kome ima malo otvorenog meda.

Ako po neke matice stupe u borbu, treba ragovati sa malo dima. 30 minuta od stavljanja matica uveliki kavez, taj kavez dodajemo u drustvo, i to direktno na ramove, u horizontalnom polozaju. Sacesa strane se malo otvori da matice izadju. Posle toga se drustvo prihranjuje, kao i narednih dana.

Kao sto se vidi, vrlo zanimljiva metoda koja bi se mogla proveriti. Za 5-10 matica u kosnici, pa i vise,potrebno je pri formiranju imati 8 ramova legla.

Prvo glavni problem oko dokazivanja bilo kakvih cinjenica vezanih za pcelarstvo lezi u ovome:kodokazuje i na osnovu kojih cinjenica izvodi zakljucke i koji zakljucci stvaraju pometnju. Da li je istokada neko izvede zakljucak na uzorku od 100 ili 10000 kosnica. Moze da se desi da neka tajna opcelama bude otkrivena na manjem broju uzoraka ali i pored toga na to se ne treba obazirati jer jemanja greska u izvodjenju zakljucka na vecem broju uzoraka i toga se treba drzati pogotovo ako sezakljucak izvede na osnovu papirologije a ne prostim pamcenjem. Sve dalje unosi pometnju i sumljea onda to i kosta. Pa u vezi ove teme reci cu ovo:u pcelarskom institutu Ribnoj kazu"Jedno drustvo od5kg pcela sakupi 70kg meda. Dva takva drustva spojena sakupe 92kg meda sto znaci, dva odvojenasakupe 140kg meda". To govore o bioloskom optimumu. Mnogi pcelari da bi dobili bioloski optimumkod kranjske rase(oko 55000), pribegavaju dvomaticnom pcelarenju, misleci da ce na taj nacin posticineki racun koji je prividan, jer prvo i broj sanduka je isti (jedino gde ja radim po tom pitanju je dvematice u jednom sanduku i to ja isprobavam cisto iz znatizelje, ali mislim da matice moraju biti sestre-zbog manjeg antagonizma koji proistice genetskim,tj.feromonskim opterecenjem ali i to je nepotrebno

ako se gleda racun). Po mome, problem lezi u pripremi drustva za nastupajucu sezonu, tj. treba"uzimljavati broj pcela a ne broj kosnica". Mislim da treba uzimiti maksimalno moguci broj pcela koji


5/137

5

moze da stane u telo kosnice, sa maksimalnom kolicinom hrane, sa maksimalno mladim sacem i samaksimalno mladom ekotip maticom. I to je najbolji racun, sa aspekta trenutnih naucnih dostignuca.Sve ostalo dolazi kao posledica nepostovanja toga pa i razni pokusaji dvojnih drustava koji mozdaimaju smisla ako se ovo ne postuje. Normalno da pri spajanju drustava (uvek mislim na pripremu zasledecu sezonu) treba imati na umu da:slabo drustvo+slabo drustvo=slabo drustvo, jakodrustvo1+slabo drustvo=jako drustvo1, jako drustvo1+jako drustvo2=jos jace drustvo i to je najveci

problem kod spajanja drustva u jesen jer mnogi zbog rojenja imaju te probleme. Ove jednakostisigurno ne vaze u periodima pre i posle bagrema tj. u zavisnosti su od pasnih prilika ali za jesen je tosigurno tako. I mislim da je efekat spajanja veci ako se spajaju dva drustva cije su matice sestre. Stose tice jacine drustva dokazano je da sa jacinom drustva, ne linearno nego eksponencijalno, rastu iproizvodne sposobnosti i otpornost na bolesti . Poenta svemu je da treba resenje traziti u uzroku, a neresavati posledice koje su posledica uzroka a to se odnosi i na cuvanje matica i na dvojna drustva i nasve drugo oko cega se stvaraju "prazne" rasprave.

NOVEMBAR - VISE MATICA U JEDNOJ KOSNICI

Aleksander jedan od najveih amerikih naprednih pelara s kraja XIX i spoetka XX veka izveo jemnoge oglede i pronaao skoro sasvim pouzdan nain po kojem se jednom drutvu mogu dodati idvanaest matica bez kaveza ili bilo kakvih pregrada.

Prethodno je od dasaka izradio drveno sandue veliine 30x30x20 cm te je na jednom kraju izbuiorupu 5 cm, a na drugoj strani odsekao oba oka i zamreio ih ianom mreom. Oba slue zaventilaciju i za dotok razreenog meda iz hranilice kada se sandue stavi u nju. Hranilica je takvogoblika i zapremine da u nju moe da stane oe sandueta sa pelama.

Drutvu kome je planirao da doda 12 matica, prvo je oduzeo staru maticu i stavio je u kavez sahranom. Oko 250 gr pela je istresao i naselio u novoizgraeno sandue, te izvadio sve okvire saleglom (bez pela) i podelio ih drugim pelinjim zajednicama. Umesto oduzetih ramova legla, ukonicu je dodao ramove do polovine napunjene medom, zatvorio je konicu i ostavio ''drutvo''obezmatieno najmanje pet sati. Maticuu kavezu i sandue sa pelama stavio je u prazno medite

(ali ne jedno blizu drugog), i ostavio ih da gladuju pet sati. Po isteku petoasovnog gladovanja,drutvance u sanduetu osea da je bez matice, i poinje da se uzbunjuje. Stavljajui oezamreenog sandueta u veliku hranilicu, prihranjuje drutvance razreenim medom dok se dobro nezasiti, pazei da se pele ne umau medom. Kada se drutvance dobro zasitilo, kroz otvor nasanduetu putao je matice jednu zadrugom, i na kraju je pustio i njihovu st aru maticu, te zatvoriootvor. Nastavio je prihranjivanje rotiranjem sandueta na drugo oe, da bi se pada mraka pele usanduetu dobro do gue najele. Po zalasku sunca, sandue sa maticam stavio je izmeu ramova uprethodno obezmatienu pelinju zajednicu iz koje je izvadio nekoliko okvira, a ostale napuniomedom s kojim je drutvo prethodno prihranjivano. Pele je poprskao sirupom (od meda i vode) ukoliini da se do mile volje najedu. Posle toga je otvorio rupu na sanduetu i oslobodio matice, stavi opoklopnu dasku ikrov, i tako konicu ostavio da prenoi. Sutradan ujutru, naao je naseljene pele imatice na svim okvirima i u najboljem redu, a poneka matica poela je sa polaganjem jaja.Tada se ukonicu moe vratiti leglo i staviti prazni okviri koje e matice zalei ve za 3-4 dana.

U TV emisiji "Kvadratura kruga", prvog programa RTS-a, u subotu, 27.12.2003 godine, oko 22 asa i30 minuta, emitovana je i reportaa o pelaru Milou orbiu. U toj reportai navodi se da je pomenutipelar nakon desetak godina rada i eksperimentisanja, uspeo da doe do metoda pelarenja sa tri ivie matica (ak i 22.) u jednom ploditu, koje meusobno nisu odvojene. Naprotiv, sve matice seslobodno kreu, prelaze sa rama na ram, na jednom ramu bude i po nekoliko matica (to je pelarorbi direktno i pokazivao). Meu maticama nije bilo i nema meusobne netrpeljivosti. U istojreportai, koristei navedeni nain pelarenja, navodi se i ostvarenje velikih prinosa meda, npr. i oko130 kg meda u drutvu sa tri matice.

Pelar Mili Vuki, koji je komentarisao dobar deo reportae, pored ostalog navodi da, g. orbi, neeli da otkrije svoju tajnu o radu vie matica u jednom drutvu, a sam orbi kae da mu nije poznatoda bilo ko u svetu pelari, ili je pelario na navedeninain.

Kako spadam u pelare, veoma zainteresovane za eksperimantisanje u pelarstvu, logino je da meje ovaj primer izuzetno privukao. To je bila i prilika da se prisetim, da posedujem foto-kopiju nekih


6/137

6

iskustava (mislim da sam je pre nekoliko godina dobio od pelara Miroslava Lazia iz apca), omoguim slinim metodama pelarenja i uvanja vie matica.

Nije mi namera, da kroz ovaj lanak, na bilo koji nain demantujem pelara orbia, jer iz reportaese ne moe dokuiti kako on radi, ve da ukaem da je slinih ostvarenja ve bilo. A kako je toistovremeno i veliki izazov, to ovaj lanak piem prevashodno iz razloga da zainteresujem kolege

pelare za eksperimentisanje u ovom pravcu.

U ve navedenoj fotokopiji nalazi se vie primera, a ja u za ovu priliku izneti nekoliko.

Primer 1. U ovom primeru polazi se od toga da treba imati konicu poloenog tipa. Konica sepregradi po sredini, sa uokvirenom ianom reetkom koja ima kvadratie veliine 2 -3 mm. U svakompregraenom delu nalazi se po jedno pelinje drutvo. Svaki odeljak, u poetku primene, ima svojeposebno leto i svoju maticu.. U prolee, kada se oba drutva dobro razviju, i imaju 7-8 okvira legla,ukloni se iana mrea i preuredi plodite tako da okviri sa leglom iz oba dotadanja drutva, b udujedan do drugog (kompaktno leglo). Kako su pele zahvaljujui ianoj mrei, izjednaile mirise, tonee doi do meusobnog sukoba ni pela ni matica. Obe matice (poeljno je da budu iste starosti)razvie vrlo jako drutvo za glavnu pau. Ovako jako drutvo, uz povoljne atmosferske i pane prilike,moe da donese velike koliine meda. Da bi se to postiglo, potrebno je konicu na vreme proirivati,

kako bi pele imale dovoljno prostora za unos i skladitenje nektara. U suprotnom, rezultati bi izostali.

Primer 2. Ovaj primer zahteva vie opreznosti, a sam postupak je naveden u daljem tekstu. Svematice, koje se (za vreme dobre pae) nameravaju zameniti, bilo zbog starosti, ili nekih drugihnedostataka, odnosno svojstava, treba dan ranije pre stavljanja u isto drutvo, oduzeti iz njihovihgnezda, podrezati im krila za 1/3, zatvoriti u kaveze, i vratiti, do sledeeg dana, ponovo u njihovadrutva. Sledeeg dana pripremiti novu ili staru (dezinfikovanu) konicu i staviti na neko novo mesto.U tu konicu staviti, iz nekoliko jakih drutava, 7-8 okvira sa potpuno zrelim zatvorenim leglom, kojeve izlazi, ali pazei da na istim ne bude ni jedna slobodna pela. Treba paziti da se ne nae i nekapela koja bi se zaletela iz vazduha u pripremljenu konicu, odnosno na ram koji se prenosi. Uzramove sa leglom treba staviti najmanje jedan ram sa medom, 1-2 rama sa sa izgraenim saem ijedan ram sa satnom osnovom. U jedan prazan ram sa izgraenim saem sipati jednu au istemlake vode. Leto na konici zatvoriti ianom mreom. Po zavrenim prethodnim radnjama, otvaramo

one konice u kojim se nalaze matice koje smo zatvorili u kaveze. Uzimamo kaveze, i jednu po jednumaticu putamo u posebne ulice izmeu okvira. Kada ih sve pustimo, konicu dobro utoplimo iznadokvira i sa strana, a zatim zatvorimo. Ako se radi sa nastavljaama, tada je dobro da nastavak,pripremljen na opisani nain, stavimo na jedno normalno plodite, kako bi toplina, od tog, sada donjegdrutva, odozdo grejala novoformirano drutvo sa vie matica. Kada svo leglo izae, nastavak se, kaosamostalno drutvo-konica, postavi na novo mesto.

Pelar Kotvun, u svome lanku "Formiranje i iskoriavanje mnogomatinih drutava", u asopisu"Pelovodstvo", br. 7, iz 1949 godine, pie:Matice e u poetku navaliti jedna na drugu, popadati na podnjau, ali poto su im zadci nabubrili ukavezu, jer nisu mogle polagati jajaca u trajanju od 24 asa, nee moi, radi neelastinosti zadka, istisaviti i jedna drugu ubosti. Dre se neko vreme u klupetu, pa videvi da ne mogu jedna drugoj nita,razii e se svaka na svoju stranu i nastaviti lei jaja."

Na ovaj nain, moe se, u jednoj konici drati od 4 -8 matica. Samo po sebi se razume, da se onimdrutvima, kojima smo oduzeli matice, moraju dodati druge, sparene. Autor ovog naina pelarenjatvrdi, da ovakva viematina drutva odlino grade radiliko sae na velikom broju ramova, da donesuvelike koliine meda, i da se od takvih drutava moe dobiti vei broj vetakih rojeva. Meutim, da bise viematina drutva pravilno, i u dobroj pai valjano iskoristila, konica se mora na vremeproirivati dodavanjem saa, vertikalno ili horizontalno, to zavisi od tipa primenjene konice. Zbogsvega navedenog nije uputno, da se starije matice, ali sa dobrim osobinama, unitavaju kod zamene,ve ih treba iskoristiti za formiranje manjih nukleusa, kao pomone matice, ili jo bolje, zaobrazovanje, na gore opisani nain, viematinih drutava.

U pelarskoj javnosti ima dosta razliitih reakcija na povremenu pojavu napisa ili diskusija na ovutemu. Od toga da je sve to mogue i realno izvodivo, pa do takvih koje u potpunosti negiraju

mogunost postojanja vie matica u jednom drutvu, pogotovu na dui period. Kao i primer koji je daoMilan I., moemo ih uz raunar i iz stolice, ocenjivati, odobravati, kritikovati, uditi se, smejati, zbijati


7/137

7

ale,..., ali ako ih elimo stvarno sagledati, realno bi bilo, neto praktino i uraditi - dakle u praksiproveriti (ne uvek doslovno, ve i uz mogue modifikacije kao rezultat sopstvene percepcije irazmiljanja).

Ja u, neki-e od ovih ili drugih primera da proverim sledee godine, ali bi mi bilo drago, da se javi joneko, kako bi smo, ono to uradimo mogli i da uporedno analiziramo.

Primer 3. U vreme tzv. kartiranja matica, kada mlade matice intenzivno polau jaja, u takva sedrutva kroz leto doda po jedna stara matica sa skraenim krilima za 1/3. Matica se prethodnopoprska sa razreenim medom. Pele e primiti dodatu maticu, tako da e u tom drutvu, naporedolei obe matice.

Primer 4. Za vreme rojenja, ali i posle glavne pae, u praznim konicama formiraju se dva manjadrutva sa po 4-5 okvira. Ista se formiraju od mladih pela i zatvorenog legla, sa hranom i razreenimmedom umesto vode. im se sve starije pele vrate u svoje konice, svakom novoformiranom drutvuse doda mlada sparena matica, zreli matinjak, odnosno ako ovih nemamo, onda starija matica kojomraspolaemo. Matice je bolje dodavati na okvir sa poklopcem od iane mree (kavez poklapa).Svako se drutvo stavi do krajnjih zidova konice, a sredinu konice treba ostaviti praznu, imeostavljena praznina ini neku vrstu pregrade. Oba drutva treba da se slue jednim, po sredini

konice otvorenim zajednikim letom, a oba gnezda treba dobro utopliti. U poetku, pele e se m alobuniti pri zajednikom izlazu i ulazu, ali kasnije e se rasporediti meu sobom. Kako se pojedinodrutvo bude razvijalo, tako im treba dodavati ramove sa satnim osnovama, sve dok se konicapotpuno ne popuni. Posle toga treba oba gnezda spojiti, to omoguava da se na daleko bri naindoe do jakog drutva.

Primer 5. Kada se u konicama nalazi vea koliina zrelog legla i suvie neuposlenih mladih pela(to dovodi do rojevog nagona), obrazuju se manja drutva sa 4-5 okvira zrelog legla, hrane, irazreenog meda umesto vode. U takva drutva dodaju se 2-3 matice, a ako su slabije, sa manjomplodnou, onda i vie. Prethodno ih treba drati 3-4 sata u jednom kavezu, zatvorene, sve do prekidaneprijateljstav meu njima. Ako doe do meusobnog napada nekih matica, kavez malo protresti ione e se razii svaka na svoju stranu. U svakom sluaju, kavez sa maticama drati u toploj prostoriji,bez pela, i za to vreme moraju biti snabdevene sa hranom. Posle toga, na ve opisani nain izvriti

dodavanje u pripremljena drutva.

Primer 6. Kod dodavanja starijih matica, pelar Gurjanov, sa veim uspehom primenjuje sledei nain:Sredinom sunanog dana uzima iz mladog, vetakog roja sa mladim pelama (koje jo ne izleu)ram i jednu njegovu stranu osvetli suncem, te na tu stranu puta iz kaveza staru maticu, a iz drugogkaveza, drugu, naporedo do prve. Ako tako zbliene matice napadnu jedna na drugu, treba prstomnapad onemoguiti, tj. pregraditi im put i onemoguiti susret. Posle nekoliko minuta, prestaeneprijateljstvo meu maticama, a iza toga moe se, na isti nain dodati i trea matica. im seneprijateljstvo meu maticama smiri, ram sa maticama se moe vratiti u sredinu novoformiranog rojasa mladim pelama, a plodite dobro utopliti.

Primer 7. Da bi se utedelo u medu, koji se mnogo troi radi dranja rezervnih matica u posebnimnukleusima, moe se vie matica drati preko zime u jednom drutvu. Uzme se malo vei kavez (to

se ini za vreme i najmanje pae) ija je duina 150, a visina i irina do 25 mm. U ka vez se u jednomuglu stavi tzv. vrsta hrana (na etiri dela sitno samlevenog eera uzima se jedan deo toplog meda).Najpre se uzme jedna matica i stavi u pripremljeni kavez, a zatim druga, trea i tako koliko ih ima zatu svrhu. Maticama ne treba dodavat i pele. Kroz ianu mreu kaveza, matice posmatrati, i ako seprimeti neprijateljstvo meu njima, kavez malo protresti u ruci i matice e prestati da se napadaju.Kavez treba uneti u toplu sobu, gde je temperatura oko 270C, i drati ih tako zatvorene 4 -6 sati. Posletog vremena staviti zatvoren kavez izmeu okvira, u konicu, kojoj je prethodno oduzeta matica.Nakon 24 asa, kavez izvaditi, malo ga otvoriti, i na taj otvor postaviti ranije pripremljenu vrstu hranuili pare vetakog saa namazanog medom.Kavez vratiti na mesto sa kojeg je uzet. Pele e ubrzoprogristi satnu osnovu, odnosno hranu i osloboditi sve matice.

Prema navodima pelara Daniljenka - koji je ovaj eksperiment vrio punih 15 godina - matice ezauzeti svaka po jedan okvir i brzo poeti sa polaganjem jaja.


8/137

8

Meu njima nee doi do borbe, ako se u svemu postupa na prethodno navedeni nain. Ovakosauvane matice mogu se korisno upotrebiti za obrazovanje i poveanje broja pelinjih drutava.Kada se odgaje nove matice, od najboljih na pelinjaku, onda se umesto starih matica ove dodajunovim drutvima. Od starih se mogu ponovo stvarati nova viematina drutva i matice koristiti donjihove prirodne smrti, ako daju dobro i kvalitetno potomstvo.

Primer 8. Ve pomenuti pelar K. M. Daniljenko, praktikuje dranje preko zime, vie matica u jednomdrutvu. Poetkom novembra, tj. kada se pele skupe u klube, iz jednog drutva pronae maticu iprivremeno zatvori u kavezi, dodavi joj vrste hrane. Ovoj matici dodaje se jo 4-5 matica iznukleusa. Ako se primeti da napadaju jedne na druge, kavez protresti kao u prethodnom primeru.Kroz 15 minuta matice e se nauiti zajednikom ivotu, nee se napadati, i u tom stanju treba ihdrati, u toploj prostoriji, do sledeeg dana. Nukleuse pripojiti osnovnim drutvima. Sledeeg dana,kada pele ne izleu, otvoriti drutvo od kojeg je oduzeta prva matica, i ne vadei okvire, u svakuuliicu, iznad klubeta, pustiti po jednu maticu.

Radei na ovaj nain, autor tvrdi da je u prolee, u odabranom drutvu uvek nalazio sve matice ive.Ovim nainom utedi se dosta meda u toku zimovanja. U prolee, prilikom prvih pregleda mogu sesanirati eventualni bezmatci, a i ostaviti sve matice u jednom drutvu, koje e doprineti brzom razvojutog drutva. Potrebno je samo, navreme, voditi rauna o proirenju prostora, dodajui izgraeno sae

ili satne osnove. Od ovih matica moemo formirati i nova drutva, a njihov krai ili dui opstanak unovoj zajednici, zavisi od starosti i kvaliteta navedenih matica.

Prikljucicu se razgovorima o vise matica u istoj kosnici. pre nekoliko dana sam bio kod SlobodanaLazovica, biseg urednika "pcelara" sa Draganom Jevticem (velikim pcelarom iz Oparica kod Rekovca)i jednim Draganovim drugom da pogledamo dokumentarni film o Draganovom nacinu pcelarenja kojiLazovic upravo zavrsava (oko 90 minuta trajanja).

Ima nekoliko slika koje ne govore konkretno o Draganovom pcelarenju a predstavljaju poslastice zapcelare, a jedna je upravo vezana za ovu nasu temu. Dragan je u jednu cinuju - posudu stavio dvematice. one naravno odmah pocinju da se bore, ali on to ne dopusta i rastavlja ih perom od kokoske. Itako vide puta... Posle nekoliko minuta izvanredna scena - matice se vise ne bore vec medjusobnolizu i hrane. U filmu se kaze ako se nekoliko minuta postigne da se matice ne ubiju, one ostaju

pomirene za stalno. To je i Slobodan Jankovic naveo u svojim prethodnim tekstovima, puno hvalaSlobodane sto tako nesebicno delis svoja saznanja.

Na Vau inicijativu kratko cu opisati formiranje banke matica.

Jae drutvo stavio sam u jedan nastavak LR konice ,sa 3 okvira meda, 2 okvira meda+peluda i 2okvira zatvorenog legla (u nastavak stane 7 standardnih LR okvira i dva sa maticama). Iz drutva samoduzeo maticu, prihranio ga pogaom i ostavio ga tako 24 sata. Nakon 24 sata u sredinu nastavkastavio sam 2 posebno uraena okvira za smjetaj matica, u svaki moe stati 32 oploene matice (ukupno 64 matice). Matice su odvojene jedna od druge, a pele mogu kontaktirati sa maticama samosa jedne strane okvira kroz mreu kaveza. Matice su bile oznaene zelenim flomasterom. Od 64matice niti jedna nije uginula tijekom boravka u banki matica. Tijekom 30 dana dodao sam 2 okvirazatvorenog legla iz drugih konica, kako bi bilo to vie mladih pela. Nakon 30 dana dio matica (20

kom.) sam ispitao u nukleusima, a ostatak sam podijelio pelarima svog pelarskog drutva, te cu ikod njih moi prikupiti informacije o ponaanju tih matica. Nisam primjetio nikakve nepravilnosti upolaganju jaja i razvoju zajednica. Na isti nain sam formirao zajednicu za pokus u zimskim uvjetima10.9. sa 20 matica. Namjera mi je uvati matice do proljea i ispitati ih u narednoj godini. Problem semoe pojaviti s obzirom da u zimi nema mogunosti dodavanjaokvira sa leglom. U zimskim uvjetimaproblem je zimsko klupko na temperaturama ispod 10C, kada pele ne bi mogle hraniti sve matice,izuzev onih koje bi se nale u sredini klupka.

Rijeenje sam potraio u grijanju konice na temperaturu 14 -17 C. Tehniko rijeenje grijanja jeposebna pria,grija 12 V, transformator 220/12 V, termostat, mogunost pogona na akumulator od12 V ( ako nestane struje), smjetaj grijaa, termometri i td.


9/137

9

DECEMBAR - FORMIRANJE VIEMATINIH DRUTAVA

Danas se dosta pelari sa pelinjim drutvima, u kojima, u pregraeno plodite konice, mreom ilipregradnom daskom, rade dve matice. Pelari za formiranje takvih zajednica primenjuju razne nainezavisno od usvojene metode i tipa konice.

Jedan vrlo interensantan nain formiranja viematinih drutava, koje opisuje u svojoj knjizi "Metodpelovodeni" daleke 1916 god, ruski predava pelarstva u "Borskom pelovodnom tehnikume"kijevske oblasti V..imanovski (1866 - 1934 g.), naveo me je da ga prikaem naim pelarima.

Opisanim nainom formiranja viematinih drutava postie se da u jednoj konici, bez pregrade,rade est pa i vie matica.

Da li je, ovaj nain formiranja viematinih drutava, danas zaboravljen zbog njegove nepraktinosti ilise izgubio u zaboravu proteklog vremena, mogue je ustanoviti samo opitovanjem.

elim da ovim lankom potstaknem pelare, koji su skloni opitivanju, da svoja istraivanja u formiranjuviematinih drutava usmere i u ovom pravcu. Mislim da za ovo postoji i razlog zbog problema sakojima se pelari susreu u dananjem nainu pelarenja viematinim drutvima

imanovski opisuje nekoliko metoda, amerikih i ruskih pelara, koji u osnovi koriste, vetakiizazivan jaki stres kod pela, to ih dovodi u stanje razbijene kolektivnosti, i u takvom stanjuomoguava da prihvate sve nasilne izmene u organizaciji njihove zajednice u relativno duemperiodu.

Metod AleksandrovaI u sledeim sluajevima opisano je presaivanje vie matica u jedno drutvo. Ovde se pominju tri, prikojima je postupak Aleksandrova bio neto izmenjen ili je pelar primenio sasvim drugi nain prijema.

Metod V. IlinskogV. Ilinskij izabere na pelinjaku vrlo jako drutvo, i uvee, iz nje odstrani maticu, pele prenese u

rojnicu a leglo iz konice razdeli drugim drutvima za dalju negu.Pele liene matice i sve svoje imovine poinju jako brujati, no brzo se umire poto se nahranemedom. Nakon tri asa g. Ilinskij poinje putati, ranije pripremljene oploene matice u razmaku od2-3 minuta. On savetuje da se putaju na razne strane rojnice verovatno zato da se matice u prvovreme ne sretnu jedna sa drugom. Rojnica se nakon jednog asa odnese ka konici i pele sa svojimmaticama prenosu na ramove konice sa praznim saem. Nakon jednog dana konici se vrati njenoleglo.

Ilinskiju je uspelo da na taj nain, u toku meseca ima u jednoj konici pet aktivnih matica. Zatim dvematice su nestale a ostale su polagale jaja celo leto i sa njima je drutvo ulo u zimu.

I u postupku Aleksandra i Ilinskija je vana garancija uspeha; stanje pela bez matice na golim

zidovima konice ili rojnice i dovoljno nahranjene medom to ih jo vie ini ravnodunim na celuokolinu.

Metod P.A. MetcaPored gore izloenog P.A. Metc praktikuje sledei postupak.

Na mesto izabranog jakog drutva "M" (budue viematino) stavi se drugo "A". Zatim "M" pomeriustranu. izvadi iz konice "A" 3-4 rama puno legla i zajedno sa pelama na njima, odnese na novomesto, ovo se moe uraditi rano pre svanua, ovaj dodatak u konicu "M" nadoknauje gubitakizletnica koje se presele u konicu"A". Ako se ovo premetanje izvri u podne lepog letnjeg dana, toe oko 4 asa popodne u konici "M" ostati samo mlade pele koje se, kako je poznato, lako mire sadodavanjem matice. P.A. Metc koristi tu osobinu mladih pela i na razne satove sa leglom postavi, ukaveze, pola tuceta oploenih matica, koje se navee u sumrak putaju na slobodu. Sve se one

radosno sreu sa mladim pelama iz konice i prekrasno polau jaja ne sretajui se jedna sa drugom


10/137

10

Neophodno je napomenuti da za presaivanje vie matica u jedno drutvo treba obezbediti vrlo jakodrutvo sa mnotvom mladih pela. P.A. Metc koristi konicu sa 28 - 32 rama koja omoguavapresaivanje veeg broja matica. On ne pominje da li drutvo u konici "M", pre toga, kad presaujeu njoj toliko matica, obezmatii. Ja lino mislim da bi se to moralo uraditi da bi se kod pela pobudilaeqa za maticom.

Postupak A.F. Moe pri formiranju drutva sa mnogo matica ili banke matica

Kao to je poznato u letnje vreme larve a takoe i pokriveno leglo moe, bez promena, dovoljno dugoostati bez pela koje ga pokrivaju i zagrevaju. Poznato je da Ceselski u toplo vreme preseljava ceopelinjak smetajui pele u rojnicu, a Dulitl stavlja ceo red konice Ruta, kao police jednu na drugu,sa leglom ali bez pela i ne boji se da e se leglo prehladiti.

Ovu osobinu pelinjeg legla A.F. Moe koristi za formiranje svoje banke matica.

Pripremi veu konicu ili sanduk za tridesetak Dadan-Blatovih ramova i izabere u pelinjaku drutvoodgovarajue jaine. Bira ramovesa leglom, prvenstveno pokriveno i pred izlazom, i pele koje su nanjemu strese nazad u konicu a mesto njega postavi ram sa saem. Izabrane ramove postavi u gorepomenuti sanduk a zatim izmeu ramova puta oploene matice, moe biti i cela stotina!

Matice sreu tek izlegle miroljubive pele iji se broj svakog asa sve vie poveava. Ako se u saunalazi otvoren med i perga, to ishrana mladih pela bie obezbeena ali je nuno obezbediti im vodudok ne stasaju pele izletnice. Na ovaj nain formirana je velika banka rezervnih oploenih matica,odakle se moe uzimati za prodaju ili za druge potrebe na pelinjaku.

imanovski misli, da je teko da, nepokriveno leglo koje je i u malim koliinama, a koje se nalazi naramu, moe opstati, i pored dosta hrane i pela koje su tek izale iz elija, bespomonih i za sebe,mogle pristupiti ishrani larvi. Proi e dosta vremena dok sposobnost i brojnost ne bude dovoljna zaispunjenje tog zadatka. Deo legla moe uginiti a da ostane neprimeen od pelara.

imanovskipie, da bi u pogledu izloenog, ukazanom u ranijem prijemu, bilo dobro, za razjanjenje,da se postupak Moe primeni u malom obimu, u cilju opita, pri emu treba ustanoviti da li e larve biti

poteene od nametnutih uslova.

Rezime

Za inventivnost naih pelara prua se iroki prostor za korienje mnogomatinosti u formiranjuogromne armije pela radilica, neposredno pred glavnu pau, da bi se po zavretku iste drutva svelana normalnu veliinu ostranjivanjem vika matica.

I ako rezultati ovih metoda izgledaju neverovatni, prihvatio sam ih, kao mogunost, imajui u viduautoritet njihovih autora, kao i da su javno publikovana. Ovo me je pobudilo da analiziram stanjepelinje zajednice u toku sezone, i potvrdim da se one, dodue samo kratak period, dobro poznatsvim pelarima, kada su u rojevnom stanju, u njima nalaze desetak pa i vie matica bez meusobneagresivnosti.

A nai poznati pelarski strunjaci piu:

B. Veskovi: "Poznato je da u pelinjem drutvu ivi samo jedna matica. Izuzetno, samo kod tihesmene matice, moe izvesno vreme da bude u jednom drutvu po dve matice, i to matica majka imatica erka a veoma retko i kratko bude ih po tri.."

..Matica majka i matica erka ostaju zajedno u pelinjem drutvu samo u sluaju dok je pelinja paabogata."

Dr. Jovan Kulinevi pie o stanju nakon tihe smene matice:"Tako nije nita neobino nai u istom drutvu dve matice u isto vreme, da bi ranije ili kasnije staramatica isezla a mlada ostala u konici."


11/137

11

A Franja Tomain pie:"Ima sliajeva (a u opitne svrhe to se moe jednostavno izvesti) da dve ili vie matica paralelno rade iive u jednom pelinjem drutvu. Ukoliko se spoje dve matice, starije od dve godine tokom juna i julaone ne mogu fiziki jedna drugu da ubodu. Tokom cele godine one ive i rade a u toku zima onasposobnija izgrie krila onoj slabijoj i tako je onesposobiti."

Znai meusobni odnosi matica u viematinim zajednicama formiranim opisanim metodama nisupotpuno strani pelinjim zajednicama. Koliko su trajni odnosi, formirani gornjim metodama, mogu seodrediti samo viekratnim opitima. I u opisu rezultata metode B. Ilinskog konstatovano je da je dolo,u toku vremena, do neznatnih promena, ali su sve metode, za posmatrani period od jedne sezone, uosnovi prema opisu, uspele.

JANUAR - POGACE

Ja sam pre neki dan mojim nukleusima na jednom nastavku a polu ram LR-a za svaki slucaj dodao po250gr. pogace koju prvim ja od mlevenog secera i meda. Do sada sam uvek stavljao i beli luk ali sadasam imao goste pa da nebi usmrdeo stan nisam stavio beli luk. Pomesam ja to kad sutradan tako mismrde ruke kao nikada do sada, od onoga cega sve ima u seceru, jer do sada su mi uvek rukemirisale na beli luk, ako to mozemo da nazovemo mirisom. Tako da sam zalosno konstantovao dasmo jadni i mi a i nase pcele sa secerom koji koristimo nije vazno kako gde i kada. Sto se pcela ticeznam one izbace sve sto nije za njih, a znam kolege komentarisu kako nevaljaju pogace, jer ih pceleizbacuju, ,,jadne pcele glupe pa izbacuju sve ono sto mi jedemo,, ali jedu i one kada se taj secerinvertuje.

JANUAR - HRANA I ZIMOVANJE

Ja sam ove godine u junu formirao 20 nukleusa sa poluramovima, naprimer, a i sedam osam je iistinito, da su u jesen usli sa tri polurama u zimu LR-a, ima malo pcela mladu maticu , i vec docekao ilidocekali januar i to 15 naprimer, pa zar treba da padam na tvoju diskusiju i ne dodam mu 250grama

medno secernu pogacu. Ja i moj sin i jedan zajecarac odrzavamo manastirske pcele, pri pregledu ujunu nadjem ja tihu smenu i dva maticnjaka, jedan ostavim, a jedan oduzmem i sa tri rama poloskinihformiram nukleus, matica se izvela lepo oplodila polagala i proizvela pcele koliko je mogla, usla uzimu sa tri rama, a kolega iz zajecara trvrdi da to nece da prezivi, ja zbog sina koji se uci i na losim idobrim primerima tvrdim da ce preziveti, ali nisam rekao kao, kao i sa ,,kolumbovim jajetom,, sadasam obisao tu pcelu u manastiru i njoj sam dodao 250gr. pogace i docekacemo prolece a mom sinusluzice za primer, a ovo pisem mnogima mladima da se nikada ne predaju, jer sam ja davno ucasopisu, a i u knjizi jednoj Crnogogrskoj je citirano, moje misljenje, da je BOG dao pcelarumogucnost da se pcelama igra kolika mu je masta, a o maltretiranju sebe i pcela, razmisljam sasvimdrugacije.

Ja imam isto takva "drustvanca" na pcelinjaku ali im pri uzimljavanju pravim takav raspored da jemedna kapa ogromna.To su oni rojevi koji su trebali biti formirani 28.maja ako se secate. Kako sam to

uradio:Pa jednostavno nemilosrdnim suzavanjem gnezda ,prateci maticu kako stagnira u polaganju jaja utoku ulaska u zimu,, ja iza pregradne daske prebacujem ramove na kojima ima meda i ti ramovi miostaju tu preko zime (spremni za dodavanje u prolece). Pcele sa tih ramova prenose medpripremajuci se za zimu-polako formirajuci mednu kapu. Ove godine na primer, jedno drustvo koje jeu septembru imalo 6 ulica pcela( lr) ja sam na kraju suzio na 3 ulice pcela. Sva cetiri rama bila sukrajem oktobra skoro skroz puna meda pri pregledu krajem oktobra, tj. dva krajnja bila su skroz (dodonje letvice) puna meda. Legla da je bilo za saku sa obe strane dva srednja rama, a mislim da jebolje da ga tada bude sto manje a pcele su i dalje prenosile med sa ramova iza pregradne daske.Krajem novembra kada nije bilo legla, pcele sam tretirao Apichemom i to drustvo imalo je mesta da seuhvati za saku saca koja je sada bila jos manja, dakle skoro da se uhvatilo za donju letvicu. Ali tupostoji problem pada klubeta na podnjacu,tj. na zicu posto ja imam sve zicane podnjace. Ja tajproblem resavam postavljanjem prstena visine 68cm ispod plodista-na podnjacu ili na nastavak,takoda mi klube u pocetku zimovanja visi u vazduhu. Visina medne kape u pravcu satonose kod ovogdrustva bila je 17.5cm, a duzina u pravcu bocnih letvica 18-19-20cm i to je bilo jace drustvance.I


12/137

12

"jaka" drustva sam na slican nacin uzimio s tim sto su mi ona u DB kosnicama. Sva ta drustva mizimuju sa otvorenom podnjacom i trose sigurno oko 25% vise hrane. Do 12.januara ni jedno nijestradalo, a na podnjaci nije bilo ni jedne mrtve pcele kod 99% tako uzimljenih drustvanca ali to sve nemora nista da znaci. Normalno da bi se ovo sprovelo mora se uloziti u pregradne daske i prstenove usta sam ja i ulozio. Zimskom "stresu-miru" pcela dajem veliki znacaj jer sam svestan koliko mi jepotrebna 1 zimska pcela, pa uznemiravanje u zimu tretiram kao ubistvo dela prvog legla u narednoj

sezoni i zbog toga ga gledam izbeci jer ih i u jesen dosta uznemirujem. Zimski stres je sigurnoubitacniji jer pored stresa od uznemiravanja tu je i stres od hladnoce i suvisne vlage. Ruski naucnik

Alpatov je dokazao da pcela koja miruje u kosnici utrosi 8 mm kubnih kiseonika u 1 minutu, pcela upokretu pri istim uslovima utrosi 36 milimetara kubnih kiseonika, a uznemirena pcela pri istimuslovima 520 kubnih milimetara kiseonika u 1 minutu. Odnos minimalnog i maksimalnog fizickognaprezanja kod pcela iznosi 1:140, dok je kod coveka 1:10, tako da ono naprezanje je za covekanebitno. Ako je nuzda u pitanju, to za sledeci put gledam ovako:trazicu nacin da ne bude nuzda.

Ja retko ulazim u zimu sa pcelama ovako kao sada, ali se ukazala prilika za formiranje dvadesetaknukleusa, a da bih formirao tih 20 morao sam da prepolovim onih npr.20 nuk. nisam planirao dauzumim 40 nukleusa ali je tako ostalo kao jacu to da saniram, medjutim nisam imao ni ramova svih 20sam formirao na po 3 polu rama LR=a mislio sam da cu ih prihranjivati ali mi je sin ottisao u vojsu a jana sve strane i ostalo je tako. Oni su jos u zivotu i kako bi ti , ali ti ne shvata koliok je to malo pcela, pa

ovi pcelari na moru kada bi znali i videli sa koliko pcela to ulazi u zimu i sa koliko izlazi i sta radi uprolece oni bi takve nukleuse imali na stotine.

Znam i ja sam uvek govorio kao ti ali sada sam morao drugacije i bice bolje nego da sam ih ostaviona cedilu.

Sto se tice mrezaste podnjace i sa otvorenim dnom znam da je tako jer to je sistem vrskara, a i kodvrskara ne pada nijedna pcela mrtva dole, samo kada bi jos i okrenuo ramove da budu sever-jug ionda bi bilo jos bolje.

Video sam sada prstenove ali sada ti su prstenovi bez ramova i meda samo odstojnik izmedjumrezaste podnjace i plodista. Ali za nukleuse imas pogresno misljenje, da ja nisam imao ovakvenukleuse nikada nebih dosao do pravilnog odabiranja matica, jer matice koje sam proizveo prosle

godine ulaze u proizvodnju ili u velika drustva tek sada u prolece, kada su se pokazale jesenas izimus u nukleusu ko su i sta su , tu i lezi zec a jazboravio da Vam na grupi kazem da ja ne menjammatice ujesen vec u prolece, tj u rano prolece, iz mnogo razloga.

Mislim a mozda gresim da sto je drustvo slabije to vise raste procenat da ce matica iz zime izaci savecim stresom i vecim izgledima da navuce bolesti i osteti unutrasnje organe. Mislim da kadproizvedem maticu (prvo moram da proizvedem kvalitetnu maticu), da pre moram da vodim racuna dasacuvam tokom zime ono zasta sam se trudio oko odgoja. Ja znam sta kaze nauka za zamenumatica i u prolece i pred pasu, ali ako hocete da postignete taj efekat zar nije bolje da matice drzite u

jakim drustvima i da u prolece i pred pasu jednostavno vrsite uzajamnu zamenu matica. Mislim da jeefekat veci ako imate dva jaka drustva pa u prolece izvrsite zamenu matica, nego da imate jakodrustvo i nukleus pa da jednu maticu sklanjate a nukleus spajate. Ako vas plasi rizik dodavanja maticaonda nemojte ni da je menjate. Koliko je meni poznato prof.Farar to nije radio a uspesno je pcelario i

bez toga(mozda je i to krio).

PCELE I PRIRODA

Moje pretpostavke su ovakve a vi mi recite gde mislite da gresim: Glavni zadatak je produzetak vrste isvako tako drustvo u tom cilju da odredjeni broj rojeva i to je jedino bitno. Kada sace dostigne kriticnustarost, pcele ili napustaju staniste ili toliko oslabe da postaju plen mikroorganizama (bolesti) istetocina (mozda tako i treba da bude) zatvarajuci na taj nacin jedan lanac. U napustenom deblutakvo sace se verovatno umoljca i tu ostaje miris propolisa i umoljcanog saca pa posle niza godina (asigurno vise od 40) bolesti nestanu a mirisi propolisa i umoljcanog saca ostaju trajni, pa izvidnicenekog novog roja na osnovu tog mirisa opet dovedu roj da nasele to mesto a pretpostavljam da gde

god se roj zadrzi da je tu davno bio neki drugi roj .Pojedini pcelari koriste mesavinu umoljcanog saca,propolisa i maticnjaka kao mamac za rojeve. Posto u prirodi nema rojenja ""ramom"" nego se pcele""paketno"" roje kod njih se pojavio pojacan nagon ( u cilju da se vrsta sto pre nastavi) za brzo lucenje


13/137

13

voska a covek koji je ukrotio pcelu u kosnici, nije shvatio da i on tako treba da radi svake godine tj. dakoristi taj nagon i menja sace svake godine smanjujuci na taj nacin uslove za napad bolesti, postopcela nije svesno bice kao covek ona u deblu to nije mogla da radi i "njoj to nije bilo bitno". Ulogacoveka kao svesnog bica koje trazi korist od pcela treba da bude ta da prekine ciklus stvaranja uslovaza propast od bolesti i da vrsi rojenje bas na nacin kako se to desava u prirodi ili ako to radi "ramom"da to bude zalezeno tek izvuceno sace. Prirodan roj ako je napadnut grinjama verovatno se u

vazduhu pre nastanjivanja oslobodi grinja(naglim visinskim promenama) i zapocinje svoju glavnumisiju-produzetak vrste.

Pitao si za pcele i mravijak, to si mozda pogresno razumeo kada sam ranije pisao o tome,a rekaosam da tamo gde je mravinjak postaviti kosnicu iznad mravinjaka i posmatrati kako i pcele i mravirade svoj posao o tome slicno ali prostije vec sam pisqao u casopisu.

Licno sam utvrdio, u toku dve godine, da roj pcela tezine 1,2 kg-1,4kg u toku sredine juna mesecaizvuce 5 DB ramova za 7 dana uz dnevnu prihranu od oko 150ml "secernog sirupa", i sa tako malomtezinom roja ne treba rojiti jer taj roj nije za uzimljavanje. Misljenja sam da tezina roja sa kojom trebarojiti (odmah posle bagrema ) treba biti upravo tezina koju daje drustvo iz prirodnog stanista pa jeinteresantno izmeriti takav roj. Cvijetic Blaza, pcelar-amater iz sela Stopanja pre neku godinu uhvatio

je "ogroman roj" sa svojim sinom i naselio ga u DB kosnicu. Posto nije imao izvucene ramove on je

stavio svih 12 ramova sa satnim osnovama, tek onako, neznajuci za nagon koji ima prirodan roj."Sutradan" kada je hteo da pogleda da li je roj na svom mestu imao je sta i da vidi: Svih 12 DB ramabili su izvuceni.

Drvo koje je suplje ne moze da zivi 40god a pcele u tim supljinama ne oboljevaju od mnogih tihspomenutih bolesti ali i to je mnogo za pisanje na grupi.

Ja znam za jednu bukvu u mom selu koja je suplja i koja je takva vise od 50 godina.To tvrde mestanisela a kada dodjete uvericete se. Hrast luznjak zivi i do hiljadu godina a ja mislim a mozda gresim dasa supljinom moze da zivi dosta duze nego sto vi tvrdite, pogotovo ako je mozda pceli zadatak da gasa propolisom zaleci. Ja sam naveo deblo ali mislio sam za i bilo koje drugo staniste(stene,zemlja..)kada sam govorio o mirisu a moj deda je bio pcelar i imam nekoliko kosnica kojima je on pcelario pre30 godina i kada pomirisem unutrasnjost kosnice jos osecam mirise a tek pcela. Moje pretpostavke

su bile u cilju objasnjenja zasto izvidnice roja privlaci miris propolisa i umoljcanog saca - mozda samzalutao sa mojom mastom.

Na kraju predlazes i uporedjujes prirodni nagon za izvlacenjem, ali preko rama to ne valja zauporedjivanje jer u prirodi pcele izvlace sace prema svojoj velicini i celije gde planiraju leglo su manjeod celija sa strane i npr.celije u prirodi su od 4,7 do 5,3mmm. a mi im dodajemo sasvim nesto drugo,a kao prvo nase satne osnove nemaju piramidalni deo a u prirodi debljina zida je 0,08mm malteneprovidna a kod dodatih to je ravno. Ja mislim da covek treba da kroti pcelu na "slican" nacin u kosnicikao sto se ona ponasa u prirodi jer se covek bavi pcelarstvom iz koristi a ne zbog produzetka vrste aeksploatacija proizvoda je neprikladna ako bi gajio pcele u prirodnom stanistu. Da je ovo drugo ondabi svi radili ono sto vi radite a ne bi je "zbog ljubavi" stavljali u kosnicu zadovoljavajuci svoju tastinukroz price kako to rade iz uzivanja prema prirodi i pceli,a upravo je uzivanje korist- samo je nacindrugaciji (od na primer voznje dobrog auta) a to ne vide da je tako pa nikada ne priznajy.

Misljenja sam da covek, koji kroti pcelu u kosnici da bi imao korist i racun tj. najmanje problema, trebada je eksploatise na slican (nemoguce na isti) nacin kako se to desava u prirodi, da treba da roji naslican nacin kako je u prirodi tj. da pcelari na nacin kako se ponasa roj u prve 1-2 godine i opet urikverc. Bio sam na vasem sajtu i video sam roj koji se uhvatio u buretu i siguran sam da prve godinezimovanja pcele vise u vazduhu i da je medna kapa ogromna osim ako im covek ne uzme hranu.Posto se covek prema pceli u kosnici ne ponasa onako kako je u prirodnom stanistu (uzima joj) onasigurno nece doziveti ni 10 godina sa tim sacem i uvek ce nositi rizik bolesti i zbog toga covek morada prekida taj ciklus tj. svake godine da se vraca u rikverc i da prati ponasanje odbeglog roja prvegodine u stvari da prati odbegli "jak go roj" a siguran sam da nije ni potrebno stavljanje satnih osnova iprvo cu to da probam ove godine.Sto se tice prirodnog roja ja sam izmerio najveci prirodni roj od 3,3kg. Proso sam ga izmerio uhvatioga ja u vrskari a predhodno imerena prazna vrskara, izmerim je sa rojem i to ti je to. Sto se tice pcela

u buretu to su pcele izgradile za dve nedelje jer nije bilo zrelih lutki, znaci oko dve nedelje je imao. Ja


14/137

14

sam ti govorio o fotografiji koja nije postavljena na sajtu a bice dve tri postavljene nove onda ces videtisilu Boziju za jedno leto.

Uzimljavanje pcelinje zajednice gledam na nacin kako zimuje prirodan roj "prve godine" tj. u pocetkuzimovanja pcele skoro da vise u vazduhu, medna kapa je neprobojna, nema problema sa prelaskomiz jednog nastavka u drugi i zato koristim prsten (on nije za med jer meda treba da ima u drugom

nastavku) i sve to gledam da preslikam na kosnicu koliko je moguce.

A sada evo protiv cega sam:Za mene nije prirodno i nema racuna: bilo kakva dvojna dustva - visematicna, bilo kakvo pojacavanjesto izletnicama sto tempiranje (leglom) izletnica ili primateljica. Svaka teorija tipa proizvodna ipomocna pa pojacavanje-nije prirodno, nukleusi - nikako i ja te stvari zovem racun-varka, normalno to

je moje misljenje koje ce se mozda menjati jer ima stvari koje neznam i tu je sve vestacko ili slabo inezabelezeno u prirodi pa u mom mozgu zasad stvari stoje tako a imao sam prilike da vidim sta rade inasi i americki i nemacki profesionalci i njihova baza je u vecini slicna - snaga i samo snaga drugo nepostoji a cak neki namerno izazovaju grabez na pcelinjaku kako bi ostali samo najjaci-najsnazniji jermisle da se tako desava u prirodi.

NUKLEUSI I OPLODNJACI

Prvo cu reci sta kazu da je nukleus:Nukleus sluzi za izvodjenje, sparivanje, tesiranje i cuvanje rezervnih matica.Takodje drustva u malimkosnicama nazivaju nukleusima.

Nukleusi sluze za pojacavanje pcelinjih drustava pred glavnu pasu radi "postizanja visokeproizvodnje" i sve vecu uloga se pridaje toj svrsi.

Ovde bih naglasio da, a vec sam rekao da po meni nukleus nije pravi test za maticu a jedini test naosnovu kog se izvodi zakljucak ovde je kompaktnost legla novoizvedene matice, dali leglo ima oblikruze i dali su jaja nagnuta u istu stranu a takvo leglo uglavnom ima svaka mlada matica kod koje nije

bilo drasticnih propusta pri odgoju i to ne mora da znaci nista. Znaci testirati majku i to je jedinomerodovno za cerku za druge testove treba vreme i jako drustvo.

A vec sam rekao da sam protiv pojacavanja i spajanja (jedino u jesen) ali ali ali sigurno je boljepojacavanje ako nismo resili uzrok, ako nam svake godine drustva izlaze iz zime slaba, ako za glavnupasu ne mogu da se razviju a kod vecine pcelara je to tako onda treba da pravimo nukleuse. Ja sampre za to da eliminisem potrebu pojacavanja pa zato i nisam za pravljenje tih vrsta nukleusa apogotovo sam protiv uzimljavanja istih.

Sto se tice nukleusa kao oplodnjaka tu nisam protiv, samo u slucaju kada se iskoriste i pregradepostojeci nastavci (ekonomski opravdanije) tako da ako se pocetkom avgusta spoje mozemoocekivati da uzimimo jako drustvo. Oni imaju prednost jer se pcele ne rasipaju kao kod bebi-oplodnjaka i veci je procenat prijema maticnjaka za razliku od bebi-oplodnjaka. Nedostaci su visoka

pocetna ulaganja, transport i procenat oplodjenih matica. (Procenat se povecava kada se ostavi jednakomora prazna.)

Ja sam se iz mog racuna odlucio za jednu specijalnu vec poznatu vrstu oplodnjaka i ako se sveodradi kako treba oni su najisplativiji (ako se gleda ulaganje, kolicina potrebnih pcela, mogucnosttransporta, procenat oplodnje i mogucnost iskoriscenja pcela po zadnjem turnusu) po meni.

Sto se tice cuvanja matica preko zime ja sam za varijantu, a vec sam jednom napomenuo,uzimljavanja dve matice u jednom DB plodistu i to da su matice sestre i da su svih 7 ulica u obepregrade pune i to mislim da treba da cini oko 10% od ukupnog broja drustava koliko ja i posedujem.Odmah po izimljavanju, ukoliko kod "jakih" drustava nemamo gubitak matice, pa iako je efekatrazdvajanja u prolece bolji od efekta spajanja mislim da takva drustva treba sto pre spojiti u jednucelinu.

Polu ram LR-a i nukleus sa pet ramova u njemu, ako te interesuje koliko sam takvih imao proslesurove zime, na jednom nastavku, koliko su prezimili i sta su uradili u toku leta, drugo ja nukleuse ne


15/137

15

drzim zbog pojacavanja, slabih drustava, vec za odnegovanje maticnjaka i matica, i za oplodnju,oplodnja je 100% samo ako maticu ne pojede nesto usput. Spreman sam da organizujemouporedjivanje, minumuma pcela pri oplodnji, a tvrdim ti da se nikada nije desilo da mi pri oplodnjimatice odu i pcele za njom iz mojih nukleusa nisam brojao pcele jer mi nije bilo potrebno koliki jeminimum, ali cu letos i taj podatak da imam. A znam koji su problemi sa bebi oplodnjacima. Malo opetneverovatno ali prvo probaj pa ces videti, drugo nukleus opet sa pet ramova na dva sprata, to znaci

pet ramova LR-a prezimljava bez pogace i u prolece roji ako mu ne dodas nastavak. Na jednomnastavku ne roji nikada a na dva i vise nastavka roji. Kad napuni oba nastavka dodam mu trecinastavak, napuni i treci nastavak a ja mu dodam cetvrti nastavak i imam jedno telo LR-a od 10ram.zapreminski, od cetvrtog nastavka dobijem prvi zreo med u prolece, izvrcam pet poluramovapunih meda, a mozes da vidis na moj web Pr. DR. Jovu Kulincevica kako odusevljeno drzi takavpoluram pun meda. Od pet plurama izvrcam pet kg. meda jer jedan takav ram daje isto kao i DBpoluram. Znaci opet koliko prstiju toliko ramova toliko kg.meda cetiri puta da vrcam po pet kg.godisnjee tu mi vec treba matematika a ja pitam komsiju koliko je to a on kaze 20. Znaci ja od jednog LRnastavka dobijem 20 kg.meda i njemu ostaju tri nastavka, a predzimu nateram pcele da treci nastavakpresele gde je bilo leglo, u zimu ulazi sa dva nastavka, i iz zime izlazi sa dva nastavka. Kada je tolikoproduktivna matica ja joj dodam i peti nastavak zbog petog prsta, jedne ruke. Kada poludi i sa petnastavka ja to drustvo prebacujem u standardni LR nastavak spajanjem ramova po mom principu, ako

je matica stvarno dobra dodam mu i drugi st.nastavak i tako ulazi u zimu. Kada bude neko proizveo

20 kg. meda od jednog nastavka LR-a s da za zimu ostaju u isti nastavak i prolece docekaju bezpogace a i u jesen bez sirupa, neka napise i neka pokaze drugu matematiku, za mene je toproduktivno. Lako za rukovanje nosenje prenosenje i sa tim nukleusima ce najverovatnije poceti dapcelare stari pcelari koji nemaju naslednike a nemogu da dizu poloskine ramove, DB ram a kamoliLR-ov nastavak. Pored takvih nukleusa svako moze da doceka duboku starost a da se ne odvoji odpcela. Da ne govorim o proizvodnji biodinamickog meda. Tu je sada nova visa matematika. Ovo susamo smernice ima tu i mnogo drugih finesa i dodataka ali malo neka i za drugi put.

U prvoj godini napravio sam samo pet kom. Drzao sam ih u verandi koja je zastakljena a imali kanalod jedno 7-8 cm. kroz koji su izlazile napolje pcele, u drugoj godini dupliram nukleuse u verandi ali zapet komada nema mesta jer sam dizao na sprat iznad. Tih pet komada ostavim ja napolje, kad uprolece bolje su se razvili oni napolje u odnosu na one unutra. U trecoj godini svi napolje i do danas .Medjutim kako ih nazvati drugacije kada njihova dva nastavka a ti si video fotografiju legla nazvati

,,mini kosnica,, jer LR-ovci takva pet rama zovu nukleus, bilo bi uvredljivo za za te moje nukleuse.Tacno je da kada dobijaju 4 pa i 5 nastavka onoi su neverovatni ali ipak je to tada mini kosnica ilimaksi nukleus, pomagajte kumujte.

VRSKARE

U selu kod strica sam nasao dve kosnice vrskare ili pletare kako se vec zovu. Uzeo sam ih jer su mise svidele kao muzejski eksponat. Interesuje me da li one mogu i kako da se upotrebe u savremenompcelarstvu.

Jedna od varijanti formiranja vrskare, da ne razmatamo sada stresanje prirodnog roja, ili paketnog

roja, je da je postavis na mesto neke kosnice (ne treba da bude previse jaka) i da streses nestomladih pcela a onu kosnicu da pomeris. Maticu zadrzis u vrskari a kosnica neka proizvede sebi ilidodas drugu. Da se pcele ne bi mnogo bunile, mozda oko vrskare mozes da postavis prazannastavak, samo da ih malo bolje orijentice, ali nije neophodno.

A kako posle? Ako naprimer zelis da formiras roj. Uzmes neku praznu kosnicu, podnjaca i plodiste.Postavis ramove, neizgradjene i izgradjene, zavisno od sezone, mozda ce trebati i ramovi sa medom.Na satonose plodista postavis vrskaru sa pcelama (najbolje da to radis na drugom pcelinjaku zbogvracanja pcela). Posto je vrskara uzana, na to plodiste postavis dva ili vise prazna medisna nastavka(zavisno od tipa kosnice) da "pokriju" vrskaru. Zatim stavis poklopnu dasku i krov. Pored vrsakre dolena satonose mozes staviti hranilicu. Nepokrivene satonose mozes mozda pokriti nekom folijom,nijeneophodno.

Pcele ce uskoro ako su dobri uslovi preci dole u plodiste, i matice ce. Kada predje, ti vrskaru sklonisna drugo mesto. Ona proizvede maticu a stara da ostane u novoj, savremenoj kosnici. postojenaravno i druge varijante


16/137

16

Prvo moras da je oprlis dobro plamenom, ali da pazis da je ne zapalis, posle da je pritegnes na dnumoze i zicom za ramove, zatim da je oblepis, zakrpis rupe,pomesanom belegom sa ppepelom ikrecom ili pogledati cime je vec oblepljena, i obavezno pri dnu na jedno 20cm staviti unakrsnavodoravna dva prutica koji ce drzati tezinu da se ne surva med, kada je budes stavio na ramove.

Molio bih da mi neko objasni kako na najlaksi nacin prebaciti pcele iz trmke u LR kosnicu.

Ubacis vrskaru ali bez ramova u prazne nastavke na podnjaci, otvreno leto normalno, naucis pcele dana leto ulaze ili kako strucnjaci kazu ostave feromon stopala kada pocinju da rade lepo a ti izvucesvrskaru i stavis jedan a moze i vise ramova sa leglom i okrenes vrkaru sa otvorom na leto pocinjeslagano da kucas po vrhu vrskare, pcele ce u redu uci u sanduk a ti sa nekim gledas kada ce maticapreci u nastavak, kad matica predje onda je lako uzme se noz kao sto ti je vec objasnjeno. Za zimusam obecao kolegi iz Makedonije da cu presnimiti sa video kasete i poslati mu ali sada vidim da tomoze da posluzi i mnogim mladim pcelarima a to je tako jednostavno ali treba videti barem jednomkoliko je to jednostavno onda je lako.

MAMAC ZA ROJEVE

"Pojedini pcelari koriste mesavinu umoljcanog saca, propolisa i maticnjaka kao mamac za rojeve"

Jedan kolega mi je pricao kako se u jednu napustenu kosnicu naselio roj. Naime pre mnogo godinadrustvo je stradalo od varoe i on je ostavio tu kosnicu ne zatvarajuci leta i ne dirajuci sace unutra.Posle nekog vremena utvrdio je da se sace umoljcalo i ponovo vratio poklopnu dasku i krov. Leto jeostalo otvoreno. Prosle godine je na svoje zaprepascenje primetio da iz njegove kosnice izlaze i ulazepcele.tj. naselio se roj, a saca tada verovatno nije ni bilo (to ga nisam pitao jer sam pretpostavljao danije ni uocio posto se radi o nemaru) ali na ramovima i zidovima ostali su mirisi.

Nesto slicno se dogodilo i mom stricu. Drustvo mu je stradalo i on je kosnicu drzao na terasi. Sledecegodine se u tu kosnicu uselio roj. Najpre je bilo nekoliko izvidnica a kasnije se sve zacrnelo od pcela

koje su se tu nastanile.

Na ovu temu postoji i vrlo dobar clanak Adriana Wennera na beesource.com sa lepim fotografijama.Clanak se zove Swarm Movement: A Mystery Explained, a evo i direktnog linkahttp://www.beesource.com/pov/wenner/abjjan1992.htm O mamcima za rojeve je, ako se ne varam,svojevremeno pisao i Aleksandar u Melitagori.

CENA ROJEVA

Prije par dana me je kontaktirao jedan buduci pcelar iz Banja Luke u RS i pita za cijenu rojeva. Jasam mu rekao da je kod nas cijena jednog kg roja 18 eura, a on kaze da moze dobiti kilogram po 5eura. Interesuje me kolike su cijene kod vas.

U Srbiji je cena paketnog roja 1,2kg sa maticom oko 20 evra. Matice pojedinacno su bile 5 evra ali suse na puno mesta prodavale i po 6 evra. Ispada da je cena 1kg pcela 12,5 evra. To su cene poslebagremove pase. Mozda ce mu neko dati pcele i jevtnije, sve je to pitanje, ali obicno takve prodajeispod cene nisu dugog veka ni od prevelike koristi gledajuci za pcelera koji to radi. On je obicnoprinudjen na to, iz raznih razloga, posle cesto ispadne da nije sebi mnogo pomogao, osteti pcelinjak isl. I ako pomogne sebi prodajom ispod cene, on kasnije obicno prelazi na vise cene.

Ja mislim da se "jedan buduci pcelar iz Banja Luke" nije dobro informisao o cijeni rojeva. U BanjojLuci i okolini je cijena jednog LR rama pcela u aprilu oko 5 evra (obicno se prodaje pet ramova).Prodaja paketnih rojeva ovdje se mnogo ne praktikuje, a prirodni rojevi se prodaju po 15-25 evra(najcesce po 20), zavisno od vremena rojenja i procjenjene velicine. Cijena matica je 5 evra. Sobzirom na ovo tesko mi je da povjerujem da neko prodaje roj pcela od 1kg za 5 evra kada je cijena1kg meda skoro toliko.
http://www.beesource.com/pov/wenner/abjjan1992.htmhttp://www.beesource.com/pov/wenner/abjjan1992.htmhttp://www.beesource.com/pov/wenner/abjjan1992.htm


17/137

17

JANUAR - VREME I SNEG

U Gacku (RS), na nadmorskoj visini 940 m, do prije 4 dana je bilo relativno toplo za ovo doba godine.Zadnja 4 dana je temperatura do -13, gotovo bez snijega (1-2 cm). Za Gacko to i nisu neke nisketemperature. Interesantno, u Trebinju koje je i zimi relativno toplo (snijega nikada i nema),temperatura je prije dva dana pala na -7 stepeni C, sto se nije dogodilo u zadnje 4 godine.

U Backoj Topoli za sada nema sneznog pokrivaca. Hladno je vreme i oblacno. Temperatura je jutrosbio -4.5 celzija. U petak ujutro je bio vedro i -9 stepeni.

Kod nas u Zapadnoj Bosni ima oko 5 cm snijega, ali je veoma hladno. Vec skoro citavu sedmicutemperature su izmedju -10 i -15 celzija.

Danas je u Boru bilo 70. Moji nukleusi su prvi progvirili, izasle su pcele na kratak izlet i kada su videleda je svuda sneg a iznad snega zraci hladno, brzo se vrate domet setanja je do 2met. Poneka seisprazni kasnije su pocele i da izbacuju smrznute ili mrtve pcele sto me je iznenadilo da to rade pri 7 0.Kasnije su pocele i standardne LR-ke da se isto ponasaju. Za nove na grupi da naglasim da sam jazatvorio donja leta a izbusio okrugla gornja leta. Pravo je zadovoljstvo bilo kada se pcele vrate i poredte temperature pravo ulecu kroz okruglu rupu. Sutra ocekujem veci procistni let a za dalje videcemo.

GAUCO

Ipak smatram da je sada pravo vreme za vise diskusije, a kao jedna od tema smatram da treba dabude Bayerov Gauco. Vec duze vreme na Slovenackim grupama su diskusije u vezi ovog otrova, koji

je u Franciji naneo velike stete u pcelarstvu, a isto se desva i u Sloveniji. Smatram da je vecinapcelara upoznata sa ovim preparatom koji se koristi za tretiranje semena kukuruza, i kad isti cveta ipcele sakupljaju polen, dolaze u kontakt sa preparatom koji deluje na nervni sistem i one gubeorijentaciju, tako da se ne moze vratiti u kosnicu.

Osnovna supstanca je Imidakloprid, i ista se nalazi i u preparatu za tretiranje krompira Confidor.

Sigurno da se ne mozemo nadati da cemo uspeti da se taj preparat zabrani, ali bi bilo dobro da sepcelari bolje upoznaju sa dejstvom ovog preparata, i da ne za gubitke pcela uvek krivimo "jadnu"varou. Ako neko ima vise informacija u vezi ovog preparata koji je mozda vec prisutan po nasimpoljima, neka nas obavesti.

Taj preparat je izuzetno otrovan pa su i sa njim prije dvije godine kod nas u Crnoj Gori mnogi pcelariiz Podgorice ostali bez svojih drustava a sto je najgore niko se nije zauzeo da dokaze od cega su tadrustva pomrla ali ja se trudim da sto vise ljudi upoznam da je sa tim preparatom unisteno skoro 75%pcelinjeg fonda Podgorice i njenog okruga.

Taj podatak koji si ti naveo da je u Francujskoj bio veliki pomor pcela je istinit i tacno je da je uzrokGauco, ali za razliku od nase zemlje u Francuskoj je odmah zabranjen za koristenje.

Gdje nema zivota za pcele nema ni za covjeka" Znaci instituti su za ovo veliko trovanje pcela uPodgorici rekli Kriv je aluminijski kombinat sto apsolutno nije tacno jer dok je aluminijski prije 10-20godina radio 70% vecim kapacitetom nije nikakvih trovanja biloa kamoli sad. Nego nekim ljudima ivlasnicima Agro kombinata 13 jul "Plantaze" proizvodjaci cuvenog vina Vranca i drugih svojeplantaze Stite Gaucom i to naravno prskanjem iz aviona a kako znate Podgorica je ravna dovoljan jemali vjetric da to raznese u poluprecniku od 17-20km, i naravno pcele padaju mrtve ispred kosnice, eda samo znate gledao sam taj zalosni prizor to su skoro 2-3 lopate mrtvih pcela sakupljacica, ali je tozataskano naravno kao i vecina stvari nego ajde nadajmo se bice boje !

PRSKANJE VOCA - MAVRIK

Danas mi je jedan kolega sa posla doneo reklamni listic sa pcelarske izlozbe u Bitoli, na kome sereklamira preparat za prskanje voca u cvatu i u naslovu stoji:


18/137

18

"Zastitnik pcela i prirode"ime preparata: "Mavrik 24 EW""Upotrbljava se za vreme cvetanja voca"Proizvodjac: Makhteshim Agan Israel

U pocetku sam bio malo iznenadjen, da se propagira prskanje u cvatu, ali obziron da nasi vocari

uporno praktikuju bas taj nacin zastite, mozda je ovaj preparat resenje bar donekle tog problema, paako stvarno deluje i nije stetan za pcele treba ga propagirati kod vocara? Dali neko ima viseinformacija?

MAVRIK je insekticid (aktivna materija fluvalinat), kojim se suzbijaju stetocine na poljoprivrednimkulturama. Teorija o tome da se prska u cvetu jer ne skodi pcelama i stoji i ne stoji. Fluvalinat jeaktivna materija skoro svih drvenih letvica (i plasticnih) koje smo koristili godinama. Ako niste znali, sviinsekticidi primenjeni u pcelarstvu su primenjeni iz prostog razloga sto se pokazalo da je potrebnamnogo veca doza da ubije pcelu nego varou. Kod fluvalinata, konkretno, potrebna je 10 puta vecadoza da bi se ubila pcela. Teorijski, stavite 20 traka sa fluvalinatom u kosnicu, i zbogom pcele.

Ako u prskanju voca prekoracite dozu koja ce delovati na jednu pcelu, eto stete. Po meni, to su samolepe zelje, i jos jedan uspesni nacin zagadjivanja meda. Ali, dobro, sve u cilju progresa, ne?

JANUAR - AMERIKANCI

Obavestavam Vas da sam se upravo vratio sa predavanja amerikanaca u Kraljevu. Tamo sam isao sapredsednikom drustva u Nisu, Vlastimirom Spasicem, inace clanom Izvrsnog dobora SPOS-a. Tacno

je da oni dolaze u Nis u subotu, ali mi tada ne mozemo biti tamo jer idemo na Skupstinu SPOS-a uBeograd. Zato smo i otisli u Kraljevo.

Verujte mi, predavanje je cist blam! Predavanje Nemaca u Nisu 2002. je bilo milion puta korisnije odovog. Znam da to ne mozete da razumete, ne mogu ni ja, ali predavanje je bilo ocajno, ispod nivoapocetnika. Da je i meni neko pricao, ne bih verovao. Toliko je bilo lose, da sam zabrinut za sva ona

drustva gde ce se predavanja organizovati, jer ce biti tako iskritikovani od pcelara da ce im svepresesti.

O cemu se radi?

Predavaci su pcelari prakticari. Smatraju nas za debile tek sisle sa drveta, koji nista ne znaju opcelarstvu. To je u stvari i nacin predavanja amerikanaca u svim oblastima (bar ja imam takvoiskustvo). Sve se pocinje od pocetka. Tema je glasila: Tehnologija pcelarenja. O tome nije bilo skoroni reci. Prvo su nam objasnili kako izgleda LR kosnica, i kako se naseljava paketni roj u nju (sto je josi bilo korisno za one koji to nisu znali). Zatim je krenula prica kako oni suzbijaju americku kuguspaljivanjem. Problem su predstavili primerom Kine u cijem medu su nadjeni antibiotici. Onda sam jakonstatovao (u pitanjima) da mi to dobro znamo, ali da vec 15 godina citam u njihovom pcelarskomcasopisu gomilu prica i nacina o upotrebi antibiotika. Na ime toga sam zapitao da li je spaljivanje

vecinska praksa, ili "lecenje" antibioticima. Odgovoreno mi je da je spaljivanje. Onda sam otvorenozapitao da to nije "pranje" istine kojom zele da prikriju da i u njihovom medu ima antibiotika. Odgovorilisu da nije pranje istine (!!?!!). Sta cete, danas svi stite svoje trziste i kriju se iza laznih i praznih prica.

Usledilo je najkrace moguce predstavljanje proizvodnje matica, putem filma. Tu je poznati amerikanacKeith Delaplane (cest autor tekstova u American Bee Journal-u) prikazivao kako se proizvode matice.Do danas sam imao pozitivno misljenje o tom coveku, od danas sam totalno razocaran. Mislim da jefilm izazvao zgrazavanje vecine prisutnih. Prvo, u startere stavljaju 200 maticnjaka u jednom ramu udva paralelna reda. Kada ih prebacuju u odgajivacka drustva, ram tako stresu da su mi se okrenulacreva. Ali, to i nije toliko strasno. Kada kasnije vade maticnjake za presadjivanje, prosto ih krvnickibacaju i treskaju o radnu povrsinu bez ikakvih skrupula i ideje o tome da se mogu ostetiti. Uopstegledano, prava industrija koju cak i ne interesuje narocito neki poseban kvalitet. A mi se ubismo odneznosti u radu sa maticnjacima u svim stadijumima. Da ne pricam dalje. Pogledacete i cudicete se.

Sve u svemu, vrlo kratko predavanje spremljeno za totalne neznalice. Ocrnili su oksalnu kiselinupravdajuci se time da je kod njih "zabranjena" za upotrebu (a Predrag skoro izvesti das je nedavno


19/137

19

konacno registrovana za upotrebu u pcelarstvu u EU), jer su navodno njihovi strucnjaci otkrili da jestetna za pcele. Mozda tu i ima neke istine, ali pouzdano znam iz skorasnjeg iskustva da nekolikoputa manje mrtvih pcela padne na podnjacu od oksalne kiseline nego od Apitola (Apichema).

Danas, 31.01.2004. GODINE, je u Nisu odrzano "predavanje" (predavanje pod navodnicima) gostiju iz

Amerike. Gosti iz Amerike An Harman i Bob Hol su dosli u Srbiju pod pokroviteljstvom nekehumanitarne organizacije cije je sediste u Kragujevcu (ime nisam zapatio).

Dacu nekoliko zapazanja:

Oprasivanje poljoprivrednih proizvoda je na prvom mestu, a med na drugom mestu. Bob Hol je naveoda su mu prihodi po drustvu na oprasivanju razlicitih poljoprivrednih proizvoda u toku godine 150dolara.

Bob Hol je naveo primer kako oni odredjuju stepen zarazenosti varoom. U teglu se stavi oko 200pcela, deo poklopca se izreze i na taj izrezani deo stavi mrezica. Preko mreze, pcele se pospusecerom u prahu. Nakon toga se tegla protrese, okrene naopako i na beli list papira istrese secer uprahu i zajedno sa njim varoa. Ako padne 30-40 i vise varoa treba tretirati, ako padne manji broj ne

treba tretirati.

U borbi protiv varoe koriste nekakvu integralnu metodu. Kazem nekakvu jer nisu objasnili sta se podtim podrazumeva.

Pre desetak dana na predavanju u Nisu, Djuradj Mrkailo je izneo svoja iskustva iz Amerike. Naveo jeda pcelar koga je posetio, dva puta godisnje daje antibiotike u masnim pogacama ili pomocu secera uprahu posipa po satonosama. Cak je naveo da u pcelarskim prodavnicama mogu da se nadjuodgovarajuci lekovi. Medjutim gosti su tvrdili da se kod njih americka kuga ne leci nego se drustvaspaljuju (verovatno je to zvanicna verzija).

Pokazali su nam plasticne ramove sa trutovskim plasticnim sacem i plasticne satne osnove.

Veliki smeh kod prisutnih je izazvao kratki film o proizvodnji matica i pakovanju paketnih rojeva.Maticnjaci su sa letvice skidni spaklom i leteli su na sve strane, a pcele su u pakete stresane i merenekao kad mi sejemo pesak sitom.

Tek kad vidis druge shvatis koliko vredis.

FEBRUAR

Otvorih jedan petoramni nukleus koji je najosuncaniji i nadoh prva jaja i larve u nezatvorenom leglu.Starost znaci do 5-6 dana. I badem je krenuo sa cvetanjem tako da se pravilo pocinjanja jednog idrugog isto- vremeno (u Sutomoru) opet potvrdilo. Brzo vratih ram mada 14-15*C i rasformirano klube

garantuju da nema opasnosti od prehlade.

Dodajem clanak iz Hrvatske pcele iz 1982. godine prenosi tekst iz Poljskog casopisa i kaze:"Ne preporuca se hodati oko pcelinjaka dok je snijeg smrznut i kripi (te ih vibracije va ljda izludjuju),vec tek kada se snijeg krene otapati (0-5C). Jo kazu da uznemirenost klupka nakon udarca traje 1-nekoliko sati, a novo stanje klupka (veci volumen i pomak prema letu) moze potrajati 1-2 dana ..."

Ovo je bio vise nego lep dan (05.02), pcele su na Dunavu unosile polen i imale pravi i potpuni procisnilet. Vaga je od 14 januara pala za 1.300 gr.

Ja sam pre neki dan i po hladnom vremenu bio na svom pcelinjaku a danas, po divnom danu, ranopopodne, na jednom pcelinjaku u selu Ugljarevo 2-3km od Z. Morave, na blagoj uzvisini okrenutoj

jugu. Prvo sam bio iznenadjen da hrane imaju vise nego sto sam ocekivao (pomagao sam oko tih

pcela i jesenas). U pitanju su DB desetke sa zicanom podnjacom, negde je bio umetak a negde ne.Otvarao sam kosnice, i cak podizao ramove (znam da mnogi nece voleti to da cuju ali ja to nisamradio iz inata il i radoznalosti, vec sto sam imao razloga). Ostavljao sam po 3 najvise 4 rama u sredini


20/137

20

onako kako jesu i odmah uz njih dodavao po pun ram sa medom, ili samo preokretao za 180 stepenipostojeci, kako bi med bio sto blize glavnini klubeta i primicao i druge ramove sa medom ako jetrebalo. Te pcele su sada mirne bar mesec i po dana, dok ne stignu topliji dani. Bio sam takodjeiznenadjen da je legla bilo vrlo malo (moguce i zbog relativno starih matica). Nisam detaljno gledao aliskoro da u polovini kosnica (od 15) nije bilo legla ili mozda samo malo. Samo u jednoj sam video 3-5cm krug zrelog legla (kazem, nisam svuda zagledao). Video sam nekoliko matica, naravno, sitnije su

nego sto ce biti za koji mesec.

Pcele (poneka) su donosile zut polen, mozda je leska, a inace je cvetala i visibaba. Do sada,zimovanje ide jako dobrim tokom.

Mislio sam na promenljivost velicine, odnosno tezine matice tokom godine. Zimi, kada ne polaze jaja ikada je pcele ne hrane tako kao tokom intezivnijeg polaganja, matica je nesto laksa i primetno sitnija.Danas mi je jedan pcelar rekao da kod njega ima na vise ramova po malo otvorenog legla, znacisituacija sa leglom se dosta razlikuje.

Nije rec o preokretanju ramova sa leglom, taman posla! Pcele su potrosile med uz centar klubeta (dane kazem leglo, posto ga kao sto sam rekao ima vrlo malo) a specificno za ovaj trenutak je da nisupocele da stavljaju polen (naravno, jos je suvise rano). Tako da uz sebe imaju deo praznog saca a to

se proteze negde i na drugi ram od klubeta. Tako da sam ja te ramove koji su prazni spreda okrenuoza 180 i sace sa puno meda je doslo uz "leglo" odnosno centar klubeta. Ako je na tim ramovima bilonedovolno meda ja sam stavljao druge ramove pune meda koji su inace bili po strani. To je bio skorocesci slucaj.

Sve to se desavalao na pcelinjaku ciji je vlasnik umro, zapravo bracni par, u razmaku nepunih 2godine, tako da nema ko da se brine i pcele ce morati da budu prodate. Iz bojazni da ne bi propale, isto ne mogu redovno da ih obilazim, sproveo sam ovu ranu intervenciju. Drustva na tom pcelinjaku su

jesenas bila vrlo jaka i skoro da sam mislio da ce sav med da pojedu. Dala su po 25-30kg meda zavrcanje ali je u plodistu vrlo malo ostalo. Ipak su dobro i hranjena. Jedno je jesenas imalo leglo umedisnom nastavku (sve su DB sa 10 ram.). Sada sam maticu nasao u tom nastavku (medistu),srecom nije pocela da zaleze inace bi bilo teskoca (podnjace nisu pokretne da moze nastavak da sestavi pod plodiste).

Ovakav dan se samo pozeleti moze za pregled stanja u pcelinjim zajednicama, za procisni let pcela,za primicanje meda klubetu i zapocetom leglu. Stanje za ovaj period je odlicno. Mikro klima ukosnicama dobra (nema suvisne valage), hrane ima u dovoljnim kolicinama a pcele unose polen. Sviuslovi su tu da leglo krene a vec ga ima oko 1 do 2 dm od jednodnevnog do zatvorenog. Zadovoljstvo

je potpuno jer sve pcelinje zajednice uzimljene jesenas veselo i zdravo izlecu i dolecu. Na pcelinjakusam poveo i pcelara pocetnika Petrovic Desimira pa i za njega je ovaj dan bio pun novih saznanja.Naravno da mu nisam rakao da nije svake godine ovakva situacija i da ima i onih godina kada slabrad u jesen pokaze rezultat zimi ili u rano prolece. Za sada svi su uslovi da ove godine prolecni razvojbude dobar.

U sredu sam bio na pcelinjaku: bilo je + 16 stepeni i lepota. Lepota ne samo suncanog dana, vec izadovoljstvo posmatranja veselog leta pcelica, posle ko zna koliko hladnih, sneznih, tmurnih... dana.

Sve su do sada prezivele i nadam se da ce u istom broju docekati i prolece. Otvorio sam jedannukleus iznad FR i konstatovao da jo uvek nema legla. Poneka leska je krenula pa ima i malogunosa polena. U subotu idem da ocistim podnjace i tretiram protiv varoe.

FEBRUAR - UGINUCE PCELA

Moj otac je zakljucio da su nam tri konice upravo zbog nemogucnosti izlaza na procisni let uginule!Kako kaze to mu dokazuju veliki broj mrtvih pcela cija mrtva tijela smo nali na okvirima uz spojeveizmedju gornjeg i donjeg nastavka (on kaze da su pokuale disati kroz taj mali prostor izmeunastavaka). Isto tako donji nastavak je pun mrtvih pcela (grozan prizor) a neke pcele se mogu naciskamenjene na okvirima. Hrane u izobilju, meda u sacu zatvorenog i otvorenog. Protiv varoe sam se

borio mravljom kiselinom (8. mjesec) i apitolom (10.mjesec). Nakon zahvata nisam cistio podnicu, aceljeve sam stavio pocetkom 12. mjeseca. Kod prezivjelih konica takodjer sam naao veliki broj


21/137

21

mrtvih pcela u konici pa sam im ocistio podnicu od njih i otvorio celjeve. Nozemoza nije, bar mislimnema tragova izmeta na sacu ili na konici. Jel otac u pravu?

U ovakvim slucajevima se posebni vidi znacaj gornjeg leta. Bar bi eliminisao sumnju da li je uginucezbog gusenja. Da ti pravo kazem, ja skoro i da nisam video u praksi stradanje od gusenja tokom zime(tokom leta, kada se nekim slucajem zaboravi da otvori leto i u drugim situacijama, jesam). Ali ne

treba iskljucivati tu mogucnost, uostalom i po literaturi se zaprecavanje leta telima uginulih pcelanavodi kao problem. Ja licno - sumnjam. Kosnice obicno n

izvod i diskusija sa grupe 2004

Documents