insuficijencija srca 1 paver point

SRČANA INSUFICIJENCIJASRČANA INSUFICIJENCIJA

Srčana insuficijencija predstavlja klinički Srčana insuficijencija predstavlja klinički sindrom do kojeg dovodi niz uzroka, a koji rezultiraju sindrom do kojeg dovodi niz uzroka, a koji rezultiraju nesposobnošću srca da pumpa odgovarajuću nesposobnošću srca da pumpa odgovarajuću količinu krvi kojom bi se zadovoljile potrebe količinu krvi kojom bi se zadovoljile potrebe organizma za kiseonikom i energetskim materijama organizma za kiseonikom i energetskim materijama srazmerno fizičkoj aktivnosti, pod uslovom da je srazmerno fizičkoj aktivnosti, pod uslovom da je venski dotok krvi srcu normalan.venski dotok krvi srcu normalan.

Srčana insuficijencija može da bude teško Srčana insuficijencija može da bude teško stanje praćeno visokim mortalitetom. Lečenje srčane stanje praćeno visokim mortalitetom. Lečenje srčane slabosti je veliki izazov kako za lekare praktičare slabosti je veliki izazov kako za lekare praktičare tako i za patofiziologe, farmakologe, tehnologe itd.tako i za patofiziologe, farmakologe, tehnologe itd.

DefinicijaDefinicija

Uzroci sr.slab.Uzroci sr.slab.

1. Prethodno opterećenje (preload) ili komorsko naprezanje na kraju dijastole (punjenje komora)

2. Naknadno punjenje (afterload) ili komorsko naprezanje na kraju sistole (arterijski pritisak)

3. Kontraktilnost miokarda4. Srčana frekvencija

KOMPENZATORNI MEHANIZMIKOMPENZATORNI MEHANIZMI

Kardijalni:1. Povećanje kontraktilnosti miokarda i frekvencije

srčanog rada pod uticajem simpatikusa i kateholamina2. Hipertrofija miokarda u cilju održavanja minutnog

volumena i stresa3. Dilatacija leve komore u cilju održavanja minutnog

volumena

KOMPENZATORNI MEHANIZMIKOMPENZATORNI MEHANIZMI

Periferni:1. Simpatička stimulacija sa perifernom

vazokonstrikcijom (centralizacija krvotoka- vitalni organi)

2. Aktivacija sistema renin-angiotenzin-aldosteron sa vazokonstrikcijom i zadržavanjem tečnosti

3. Aktiviranje atrijalnog natriuretičnog hormona

4. Povećana ekstrakcija kiseonika u tkivima i prelazak na anaerobni metabolizam

PRECIPITIRAJUĆI faktori u PRECIPITIRAJUĆI faktori u nast.src.slab.nast.src.slab.

•Infekcije i febrilna stanja

•Anemije

•Aritmije

•Plućna embolija

•Fizički i psihički umor

•Greške u ishrani (so, tečnosti)

•Trudnoća

ETIOLOGIJA SRČANE ETIOLOGIJA SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

•POREMEĆAJ KONTRAKTILNE FUNKCIJE MIOKARDA

• POVEĆAN SRČANI RAD A. Povećan udarni volumenB. Povećan otpor pri istiskivanju

•SMANJENO PUNJENJE KOMORA


1. Ishemija (koronarna ateroskleroza, ređe sifilis, poliarteriitis)2. Infekcija (bakterije, virusi, rikecije, protozoe)3. Toksini (alkohol, emetin, sulfonamidi, bakterijski toksini –

difterija)4. Metabolički i nutritivni (hipertireoza, hipotireoza, anemija,

beri-beri)5. Kolagenoze (LED, poliarteriitis, progresivna sistemska

skleroza)6. Neurološke bolesti (mišićna distrofija, Friedreichova

ataksija)7. Traume (mehanička, električna, radijacijska)8. Postpartalni period9. Idiopatski

POREMEĆAJ KONTRAKTILNE FUNKCIJE MIOKARDA


A. Povećan udarni volumen1. Stanje povećanog minutnog volumena i

fizičkog opterećenja (povećana potreba na periferiji, na primer u anemiji i hipertireozi)

2. Valvularna regurgitacija i šantovi3. Teška bradikardijaB. Povećan otpor pri istiskivanju1. Sistemska i plućna hipertenzija2. Pulmonalna i aortna stenoza

POVEĆAN SRČANI RAD


1. Mitralna i trikuspidna stenoza 2. Smanjena elastičnost komora- valvularna hipertrofija- infiltrativne bolesti miokarda (sarkoidoza,

amiloidoza)- ishemija i infarkt miokarda3. Konstrikcija perikarda

SMANJENO PUNJENJE KOMORA

Etiološki i precipitirajući faktori nastanka Etiološki i precipitirajući faktori nastanka hronične srčane insuficijencijehronične srčane insuficijencije

Dijastolna disfunkcijaDijastolna disfunkcija

Hronična srčana Hronična srčana insuficijencijainsuficijencija

Kontrola precipitirajućih Kontrola precipitirajućih faktorafaktora

DiDijagnostikajagnostika

EtiologijaEtiologija - - Isključiti Isključiti reverzibilne faktorereverzibilne faktore

Lečiti komplikacijeLečiti komplikacije

Sistolna disfunkcijaSistolna disfunkcija

PODELA SRČANE INSUFICIJENCIJEPODELA SRČANE INSUFICIJENCIJE

Po toku: akutna hroničnaPo anatomskoj lokalizaciji: insuficijencija desnog srca insuficijencija levog srca biventrikularna insuficijencijaPo funkcionalnoj anatomiji: anterogradna retrogradnaPo veličini minutnog volumena: sa malim min. volumenom sa velikim min. volumenomPo delu srčanog ciklusa: dijastolna sistolna

SIMPTOMI SRČANE SIMPTOMI SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

4 SINDROMA 1. Popuštanje levog srca2. Popuštanje desnog srca3. Plućna venska hipertenzija4. Sistemska venska hipertenzija

Zbog tesne međuzavisnosti funkcije komora, sa napredovanjem srčane slabosti gube se oštre razlike u simptomatologiji slabosti levog i desnog srca, te su obično prisutni znaci i sistemske i plućne kongestije.

PATOGENEZA SRČANE PATOGENEZA SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE 1. Smanjenje nivoa cikličnog adenozin-monofosfata

(cAMP) što je osnova za slabljenje kontraktilnosti2. Smanjenje gustine beta 1 adrenergičkih receptora i

smanjenje afiniteta za beta 2 receptore3. Poremećaj inozitol-trifosfatnog ciklusa (posrednik u

delovanju alfaadrenergičkih agonista i angiotenzina II

4. Oštećenje Na+/K+ pumpe5. Oštećenje mehanizma izmene Na+ i Ca2+

6. Nesposobnost oštećenog miokarda da održi homeostazu Ca2+

KLINIČKA SLIKA SRČANE KLINIČKA SLIKA SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

•DISPNOJA

•ORTOPNOJA

•PAROKSIZMALNA NOĆNA DISPNOJA

•NIKTURIJA

•CHAYNE-STOKESOVO DISANJE


DISPNOJA - subjektivni osećaj nedostatka vazduha, a nastaje usled povišenog pritiska u plućnoj venskoj i kapilarnoj citkulaciji. Postoji prepunjenost plućnih krvnih sudova i edem intersticijuma.

Kasnije nastaje trajna plućna hipertenzija sa ireverzibilnim promenama na arteriolama i malim arterijama.

ORTOPNOJA – osećaj nedostatka vazduha u ležećem položaju. Nastaje većim delom zbog preraspodele tečnosti sa periferije u grudni koš. Tegobe se smanjuju u sedećem položaju, jer se smanjuje venski priliv u srce. U uznapredovaloj insuficijenciji desnog srca ovaj se simptom ublažava ili gubi.


PAROKSIZMALNA NOĆNA DISPNOJA – napadi dispneje i kašlja u toku noći, koji nastaje većim delom zbog smanjenja aktivnosti respiratornog centra. Praćena je i bronhospazmom i ne ublažava se promenom položaja tela. U svakodnevnom govoru se ovaj simptom naziva KARDIJALNA ASTMA.NIKTURIJA – noćno mokrenje zbog smanjenog minutnog volumena i redistribucije krviCHAYNE-STOKESOVO DISANJE – smanjena osetljivost respiratornog centra. Ređaju se naizmenično faze apneje i forsiranog disanja. Nastaje kao posledica hipoperfuzije mozga.

FIZIKALNI ZNACI SRČANE FIZIKALNI ZNACI SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE•PROTODIJASTOLNI GALOP (S3 galop)

•KRVNI PRITISAK

•PULS

•CIJANOZA

•NABREKLE VENE VRATA

•HEPATOMEGALIJA

•ASCITES

•EDEMI NA POTKOLENICAMA

•KASNOINSPIRIJUMSKI PUKOTI

•HIDROTORAKS

•KARDIJALNA KAHEKSIJA

FIZIKALNI ZNACI SRČANE FIZIKALNI ZNACI SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

PROTODIJASTOLNI GALOP (S3 galop) – ovaj niskofrekventni ton nastaje u ranoj dijastoli kao posledica velikog volumena komora.

KRVNI PRITISAK – najčešće je normalan ili povišen (zbog periferne vazokonstrikcije). Pritisak je često nizak u teškoj srčanoj insuficijenciji.

PULS –obično ubrzan. Pulzus alternans se javlja u teškoj srčanoj dekompenzaciji.

CIJANOZA – usana i noktiju NABREKLE VENE VRATA – zbog sistemskog venskog zastojaHEPATOJUGULARNI REFLUKS – izaziva se u slučaju uvećane jetre i

postojanja trikuspidne regurgitacijeHEPATOMEGALIJA – zbog venskog zastoja i porasta pritiska

FIZIKALNI ZNACI SRČANE FIZIKALNI ZNACI SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

ASCITES – slobodna tečnost u trbuhu zbog povišenog hidrostatskog pritiska u hepatičnim i peritonealnim venama.EDEMI NA POTKOLENICAMA – znak su perifernog zastoja, simetrični su i najpre se javljaju oko skočnih zglobova i pretibijalno. ANASARKA – generalizovani edemKASNOINSPIRIJUMSKI PUKOTI – obostrano, najpre bazalno, u kasnijem stadijumu i nad celim plućima nastaje kao posledica zastoja.HIDROTORAKS – pleuralni izliv nastaje kao posledica povišenog plućnog kapilarnog pritiska i transudacije tečnosti. Češće je prisutan desno. Moguć manji izliv i u PERIKARD .KARDIJALNA KAHEKSIJA – zbog povećanih metaboličkih potreba, a istovremeno postojanja inapetencije i poremećaja crevne apsorpcije.

PLUĆNI EDEMPLUĆNI EDEM

Najteži oblik kardijalne dispnoje. Nastaje kao posledica naglog popuštanja leve komore.

Etiologija : • Akutni infarkt miokarda• Aortna i mitralna mana (stenoza i

insuficijencija)• Hipertenzija• Paroksizmalna supraventrikularna i

ventrikularna tahikardijapogoršanje postojeće srčane slabosti

PLUĆNI EDEMPLUĆNI EDEM

Simptomi: •Bolesnici su uplašeni, uznemireni, tahipnoični, cijanotični, dispnoični, hladno oznojeni.•Respiratorni pokreti su snažni sa produženim ekspirijumom i obilnim auskultatornim nalazom na plućima. •Kašlju i iskašljavaju penušav, sukrvičav ispljuvak. •Puls je ubrzan, krvni pritisak često povišen. •Hipotenzija je loš prognostički znak.•Auskultacija srca je otežana zbog obilnog nalaza na plućima.

DIJAGNOZA SRČANE DIJAGNOZA SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

DIJAGNOZA:• Anamneza• Klinička slika

• Objektivni nalaz• Laboratorijski nalazi• EKG• RTG• Ehokardiografija

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA:• Plućne bolesti• Plućna tromboembolija• Bolesti perikarda i miokarda

DDijagnostički algoritamijagnostički algoritam

Sumnja na postojanje disfunkcije leve komoreSumnja na postojanje disfunkcije leve komore

Malo verovatno Malo verovatno postojanjepostojanje DLKDLK NormalnoNormalno BNPBNP

PovećanjePovećanje

EhokardiografijaEhokardiografija

Dijagnoza srčane insuficijencije

LABORATORIJSKI I LABORATORIJSKI I ELEKTROKARDIOGRAFSKI NALAZI ELEKTROKARDIOGRAFSKI NALAZI KOD SRČANE INSUFICIJENCIJEKOD SRČANE INSUFICIJENCIJELABORATORIJSKI NALAZI • U kompenzovanom stadijumu bolesti su nespecifični• Policitemija prisutna u slučaju postojanja hroničnog plućnog srca• Urea povišena u uznapredovaloj fazi zbog smanjenog renalnog

protoka• Elektroliti (Na+, K+, Cl-) i bikarbonati normalni pre uvodjenja

diuretikaEKG1. Kod dominantne insuficijencije levog srca EKG pokazuje

hipertrofiju leve komore2. Kod dominantne insuficijencije desnog srca na EKG su znaci

opterećenja i hipertrofije desnog srca3. EKG može da bude i nespecifičan (tahikardija)

FUNKCIONALNA KLASIFIKACIJA FUNKCIONALNA KLASIFIKACIJA SRČANE INSUFICIJENCIJE (NYHA)SRČANE INSUFICIJENCIJE (NYHA)

Grupa I Subjektivne tegobe (palpitacije, dispneja, umor) javljaju se pri težem fizičkom radu.

Grupa II Subjektivne tegobe se javljaju pri uobičajenom, svakodnevnom fizičkom radu.

Grupa III Subjektivne tegobe prisutne pri lakom fizičkom naprezanju.

Grupa IV Subjektivne tegobe su prisutne gotovo stalno, na najmanji napor ili i u mirovanju.

TERAPIJA SRČANE SLABOSTI KROZ TERAPIJA SRČANE SLABOSTI KROZ ISTORIJUISTORIJU

William Whitering je 1785. godine prvi dao obolelom od srčane slabosti digitalis i primetio je poboljšanje sa obilnim mokrenjem.

U XIX veku se mnogo primenjuje venepunkcija.Nakon Starlingovih eksperimenata 1896. godine

počinje da se pridaje veliki značaj unosu vode i soli u organizam bolesnicima sa srčanom insuficijencijom.

1920. godine Vogel pronalazi organski živin diuretik, koji je označio početak ere diuretika.

1956. godine Skeggs otkriva angiotenzin konvertirajući enzim.

1965. i 1971. godine Ferreira i Ondetti uspevaju da izoluju inhibitor angiotenzin konvertirajući enzim iz otrova zmije i time započinje lečenje srčane insuficijencije ACE inhibitorima.

SAVREMENA TERAPIJA SRČANE SAVREMENA TERAPIJA SRČANE INSUFICIJENCIJEINSUFICIJENCIJE

1. NEMEDIKAMENTNAOdmorHirurško lečenje (revaskularizacija miokarda, zamena valvula)Interventne metode (fibrinoliza, dilatacija valvula i arterija, elektrostimulacija)

Transplantacija srca 2. MEDIKAMENTNA

DiureticiDigitalis Vazodilatatori

Inotropni lekoviBeta blokatoriPomoćni lekovi

TERAPIJA SRČANE TERAPIJA SRČANE IINSUFICIJENCIJENSUFICIJENCIJE

ACE inhibitorACE inhibitorii

DiureticDiureticii

Beta blokBeta blokatoriatori

SpironolaSpironolakktonton

DigitalisDigitalis

PoPozzitivitivni ni inotrop inotropii

VAZODILATATORIVAZODILATATORI

Vazodilatatori sa indirektnim dejstvom

Inhibitori angiotenzin konvertirajućeg enzima (ACE inhibitori): kombinovani venski i arteriolarni dilatatori- inhibicija simpatičkog sistema i sistema renin-angiotenzin-aldosteron

HEMODINAMSKI EFEKTI ACE HEMODINAMSKI EFEKTI ACE INHIBITORAINHIBITORA Sistemski efekti ACE inhibitora• smanjenje sistemske rezistencije• smanjenje pulmonalne vaskularne rezistencije• smanjenje arterijskog pritiska• smanjenje plućnog arterijskog, kapilarnog i desnog

atrijalnog pritiska• povećanje minutnog i udarnog volumena srca• smanjenje naprezanja (stresa) obe komoreRegionalni hemodinamski efekti ACE inhibitora• povećan protok krvi kriz ekstremitete• smanjen ili nepromenjen hepatički protok

Dijagram mogućih štetnih dejstava adrenergičke stimulacije u HSI

Aktivacija simpatikusaAktivacija simpatikusa

ββ11 receptorireceptori ββ 2 receptori 2 receptori αα 1 receptori 1 receptori

MetoprololMetoprolol

PropranololPropranolol

CarvedilolCarvedilol

KardiotoksiKardiotoksiččnostnost

BisoprololBisoprolol

Beta blokatori u lečenju Beta blokatori u lečenju HSIHSI

Mehanizmi delovanjaMehanizmi delovanja Antihipertenzivni efekatAntihipertenzivni efekat Antiishemijski efekatAntiishemijski efekat Redukcija oslobadjanja renina i produkcije Redukcija oslobadjanja renina i produkcije

angiotenzina II i aldosterona angiotenzina II i aldosterona Poboljšanje strukture i funkcije leve Poboljšanje strukture i funkcije leve

komore, smanjenje komore i povećanje EFkomore, smanjenje komore i povećanje EF Antiaritmički efekat Antiaritmički efekat

IndikacijeIndikacije

Simptomatska srčana insuficijencija sa retencijom Simptomatska srčana insuficijencija sa retencijom tečnostitečnosti

Zašto?Zašto?

• PoboljšavaPoboljšavajuju simptome simptome

• NemaNemajuju uticaja na mortalitet uticaja na mortalitet

Diuretici u lečenju Diuretici u lečenju HSIHSI

DIURETICIDIURETICI

Slabljenje pumpne funkcije srca dovodi do hipoperfuzije ububrezima. Dolazi do retencije vode i soli zbog povećanesekrecije aldosterona. Dejstvo diuretika• smanjen preload (prethodno opterećenje) zbog

smanjenja cirkulišuće krvi• povećana natriureza• smanjena rigidnost krvnih sudova• smanjena reaktivnost krvnih sudova na simpatičku

stimulaciju (smanjen afterload)• povećanje renina u cirkulaciji (osnova za dejstvo ACE

inhibitora

VRSTE DIURETIKAVRSTE DIURETIKA

• Živini diuretici deluju najviše u proksimalnom tubulu gde je 70% Na+ reapsorbovano.

• Tiazidi deluju na početku distalnog dela savijenog tubula i smanjuju reapsorpciju Na+.

• Furosemid i etakrinska kiselina su loop diuretici ili diuretici petlje. Sprečavaju reapsorpciju Na+ i vode u Henleovoj petlji.

• Antagonisti receptora aldosterona deluju na nivou distalnih savijenih tubula. Sprečavaju izlučivanje K+ i povećavaju izlučivanje Na+.

DIURETICIDIURETICI

OPREZ PRILIKOM DAVANJA KOD :• istovremenog uzimanja digitalisa• nemogućnosti kontrole elektrolita (naročito K+)• hipokalijemije• kompleksnih aritmija• osoba u dubokoj starosti• bolesnika sa bubrežnom insuficijencijom• metaboličkih poremećaja (diabetes mellitus,

hiperlipidemija)• insuficijencije desnog srca (moguć razvoj infarkta

desnog srca)

DIGITALISDIGITALIS U LE U LEČČENJU HSIENJU HSI

• Povećava kontraktilnost insuficijentnog i neinsuficijentnog miokarda

• Povećava minutni volumen• Smanjuje desni pretkomorski i periferni venski priliv• Smanjuje pritisak punjenja leve komore• Povećava izlučivanje vode i Na+ urinom• Povećava potrošnju kiseonika u miokardu, te je moguća

provokacija angine pektoris• Ima malu terapijsku širinu, te oprezno davati pojedinim

bolesnicima (stari, bubrežna insuficijencija, hipokalijemija, respiratprna insuficijencija, hipotireoza)

• Primena opravdana ako postoji apsolutna tahiaritmija ili paroksizmalna supaventrikularna tahikardija

• Upotreba digitalisa je poslednjih godina značajno smanjena

DIGITALISDIGITALISELEKTROFIZIOLOŠKO DEJSTVO • Usporava brzinu sprovodjenja povećanjem

refrakternog perioda specijalizovanih ćelija te usporava komorsku frekvenciju.

• Smanjuje sprovodjenje impulsa u srcu te je poželjan kod atrijalne fibrilacije a nepoželjan ako izazove reentry i pretkomorsku aritmiju.

• Povećava automatizam sekundarnih vodiča u AV čvoru, spoju AV čvora i Hisovog snopa i Purkinjeovom sistemu.

• U većim dozama skraćuje trajanje akcionog potencijala.

DIGITALISDIGITALIS

MERILA ZA ADEKVATNU DIGITALIZACIJU • usporenje srčane frekvencije• pojačana diureza• gubitak otoka• smanjenje zastojne jetre• smanjenje jugularnog venskog pritiska• promene na EKG-u (VES, depresija ST

segmenta u levim prekorijalnim odvodima, produženje PR intervala, skraćenje QT vremena)

INOTROPNI LEKOVI U LEČENJU HSIINOTROPNI LEKOVI U LEČENJU HSI

Noradredanilin s. norepinefrin (periferni vazokonstriktor)

IsoproterenolDopamin i dobutamin (prekursor u sintezi

norepinefrina)• smanjuje preload i afterload• povećava minutni volumen• smanjuje pritisak punjenja leve komore• ne smanjuje protok krvi kroz bubrege• daje se 10μg/kg/min u infuziji

Pejsmejkeri u hroničnoj Pejsmejkeri u hroničnoj srčanoj insuficijencijisrčanoj insuficijenciji

Nemaju dokazan terapijski efekat Nemaju dokazan terapijski efekat u lečenju hronične srčane u lečenju hronične srčane insuficijencijeinsuficijencije

Jedine indikacije su: Jedine indikacije su: Bradikardni sindromBradikardni sindrom Terapija resinhronizacijom sa Terapija resinhronizacijom sa

dvokomorskim pejsingomdvokomorskim pejsingom

Farmakološka terapija simptomatske Farmakološka terapija simptomatske srčane insuficijencijesrčane insuficijencije - preporuka - preporuka

NYHA INYHA I

NYHA IINYHA II

NYHA IIINYHA III

NYHA IVNYHA IV

Smanjuju Smanjuju simptomesimptome

Poboljšavaju Poboljšavaju preživljavanjepreživljavanje

ACE-I, ACE-I, bblokatorilokatori

+/- diuretici+/- diuretici ACE-I, ACE-I, bblokatorilokatori, , spironolaktonspironolakton

diuretici+digitalisdiuretici+digitalis ACE-I, ACE-I, blokatori, blokatori, spironolakton spironolakton

nitrat/hidralazinnitrat/hidralazin

ACE-I, ACE-I, blokatori, blokatori, spironolaktonspironolakton

diuretici+digitalisdiuretici+digitalisnitrat/hidralazinnitrat/hidralazin

inotroinotroppni lekovini lekovi

OSTALA PRATEĆA TERAPIJA OSTALA PRATEĆA TERAPIJA SRČANE INSUFICIJENCIJESRČANE INSUFICIJENCIJE • Antiagregaciona i antikoagulantna

terapija (zbog osnovne bolesti i intenzivne diuretske terapije)

• Antiaritmici (u slučaju postojanja aritmija)• Korekcija elektrolitskog disbalansa i

acido-baznog statusa• Lečenje precipitirajućih faktora

Indikacije:Indikacije:

u bolesnika koji ne podnose ACE inhibitoreu bolesnika koji ne podnose ACE inhibitore

Antagonisti angiotenzin II receptora u Antagonisti angiotenzin II receptora u lečenju HSIlečenju HSI

TERAPIJA EDEMA PLUĆATERAPIJA EDEMA PLUĆA

Mesto ovakvog bolesnika je u KARDIOLOŠKOJ INTENZIVNOJ JEDINICI gde se vrši kontinuirani monitoring EKG, hemodinamskog, elektrolitskog, acido-baznog statusa i svih drugih pokazatelja toka bolesti i efekata terapije.

TERAPIJA EDEMA PLUĆATERAPIJA EDEMA PLUĆA

•Bolesnika postaviti u polusedeći položaj radi smanjenja venskog priliva u srce i dati mu O2

•Nitroglicerin lgv pod jezik•Nitroglicerin u infuziji pod uslovom da je krvni pritisak normalan ili povišen•Na-nitroprusid u infuziji ako je minutni volumen smanjen, a kapilarni pritisak u plućima visok•Diuretici i.v.•Digitalis i.v.•Aminophyllin kod izraženog bronhospazma•Kortikosteroidi parenteralno osim kod izražene hipertenzije•Morfium i.v. smanjuje anksioznost, deprimira plućne reflekse i oslobađa od snažnih respiracija, te smanjuje venski priliv u srce•Venepunkcija – ako kod bolesnika prethodnom terpijom nije uspostavljena diureza•Intraaortni kontrapulsirajući balon u savremenim, dobro opremljenim ustanovama

SRČANA INSUFICIJENCIJA SA OČUVANOM SISTOLNOM FUNKCIJOM

(dijastolna disfunkcija)

Tegobe i klinička slika kao i u SI sa sistolnom disfunkcijom:

dispnoja, ortopnoja, tahikardija, znaci kongestije

Cilj lečenja dijastolne insuficijencije

1.1. Poboljšanje poremećene dijastolne Poboljšanje poremećene dijastolne funkcijefunkcije

2.2. Održavanje sinusnog ritmaOdržavanje sinusnog ritma

3.3. Produžavanje trajanja dijastoleProdužavanje trajanja dijastole

1.1. DiureticiDiuretici

2.2. NitratiNitrati

3.3. Blokatori beta receptoraBlokatori beta receptora

4.4. Antagonisti kalcijumovih kanalaAntagonisti kalcijumovih kanala

5.5. ACE inhibitoriACE inhibitori

Terapija dijastolne srčane insuficijencijeTerapija dijastolne srčane insuficijencije

insuficijencija srca 1 paver point

Documents