Pametni gradovi koji troše malo i proizvode zelenu energiju – kako sve to pokrenuti i financirati?

Julije Domac, Hrvoje Maras, Ivan Pržulj

24 | 11 | 2016

2

Sadržaj

• Uvod• Koncept pametnih gradova• Financijski mehanizmi provedbe urbane obnove• Kako javni i privatni sektor mogu surađivati? 

primjeri projekata

Prošli tjedan u Barceloni…

Pametni gradovi

• Porast urbanog stanovništva nije pratilo i adekvatno unapređenje gradske infrastrukture

• Gradovi također troše oko 70 posto energije i stvaraju 75 posto emisija stakleničkih plinova

• Kako jedan grad može utjecati pozitivno na nove i postojeće izazove, planirati, promišljati i na kraju djelovati?

• Odgovor: razvojem koncepta pametnog grada

Pametni gradovi

• Pametan grad koristi digitalne i komunikacijske tehnologije da zadovolji sve potrebe svojih građana te unaprijedi učinkovitost gradskih usluga

• Pametan grad smanjuje troškove i potrošnju energije, što ima za posljedicu čišći okoliš i podizanje životnog standarda stanovnika

• Konkretno, pametan grad integrira sve funkcije javnih usluga i ubrzava međusobnu komunikaciju 

• Pametan grad ima za cilj pokrenuti proces održivog razvoja koji se provodi uvažavajući stvarne potrebe ključnih dionika – moguć samo uz aktivnu suradnju s građanima

Pametni gradovi• Koji su koraci u procesu uspostave pametnog grada? 1. Analiza postojećeg stanja (ISO 37120 indikatori kvalitete života)2. Uspostava komunikacijske platforme sa svim dionicima 

Određivanje dugoročne vizije grada i mjerljivih ciljeva3. Identifikacija projekata 4. Izrada investicijskog plana i identifikacija financijskih 

mehanizama5. Pokretanje pilot projekata i razmjena iskustava s drugim 

gradovima6. Provedba projekata i kontinuirana edukacija građana7. Praćenje provedbe i evaluacija rezultata

Pametni gradovi u Hrvatskoj• Vizija, znanje, informacijsko‐komunikacijska infrastruktura• Napredak je vidljiv • Najviše inicijativa u sektoru javne rasvjete i prometu• Električne punionice, automatizirani sustav javnih bicikala, 

elektronske karte i praćenje voznog reda tramvaja i busova• Primjeri ‐ Rijeka, Jastrebarsko, Koprivnica i Pleternica, 

Dubrovnik…

Primjer – Grad Zagreb• U suradnji REGEA‐e i svih gradskih ureda pokrenuta je izrada 

Strategije pametnog Grada Zagreba kao nadogradnja postojećih strateških dokumenata: ZagrebPlan 2020 – krovni dokument dugoročne vizije i ciljeva 

razvoja grada Akcijski plan energetski održivog razvitka grada (SEAP) –

usvojen 2010. godine – na putu da ostvari energetske ciljeve –smanjenje emisija CO2 za 21% do 2020. godine

• Grad Zagreb je član europskih i svjetskih mreža gradova: Energy Cities, Eurocities i ICLEI – aktivno sudjeluje na europskim projektima razmjene znanja i iskustava

Primjer – Grad Zagreb• Priprema novog demonstracijskog projekta u sklopu Smart

Cities & Communities 2017 poziva na Horizon 2020 ‐ projekti svjetionici („lighthouse projects”)

• Dugoročni cilj Grada Zagreba: učiti od najboljih gradova i postati regionalni centar znanja i model pametnog modernog grada!

Trenutno na 26‐om mjestu u Europi među glavnim gradovima

Izvor: European Green City index

„Razvijeni i pametni grad nije mjesto u kojem siromašni građani imaju automobile već mjesto u kojem bogati ljudi koriste javni 

prijevoz!”

Kako financirati razvoj pametnih gradova?• Ostvarenje energetskih ciljeva zadanih strategijom Europa 

2020 zahtijeva znatne financijske obveze za gradove i regije• Investicije u pametne zgrade i inteligentnu komunalnu 

infrastrukturu nisu nužno kapitalne investicije (IKT rješenja) i često donose brzi povrat ulaganja

• Tehnološke i društvene inovacije su u središtu strategije EU za poticanje rasta i stvaranje novih radnih mjesta

• Europska komisija želi da zemlje EU ulažu 3 % BDP‐a u istraživanja i inovacije – očekuje se da će se time otvoriti 3,7 milijuna radnih mjesta i povisiti godišnji BDP EU za gotovo 800 milijardi EUR

Izvori financiranja pametnih gradova

Izvor: Covenant of Mayors

Izvori financiranja – EU sredstva• EU fondovi i programi postaju najvažniji izvor javnih investicija te 

značajna poluga poticanja privatnih investicija• Hrvatskoj je dostupno 10,7 mlrd EUR ESIF sredstava (2014.‐2020.)• Prioriteti i način korištenja ESIF sredstava uređen operativnim 

programima (OPKK i OPULJP)• Sektor energetike ‐ Promicanje energetske učinkovitosti i 

obnovljivih izvora energije ‐ 531,8 mil. EUR• 211 mil. EUR namijenjeno obnovi javnih zgrada – važno zbog 

obveze za 3%‐om godišnjom integralnom obnovom zgrada javnog sektora

Izvori financiranja – EU sredstva• Dio sredstava dostupan urbanim aglomeracijama kroz 

mehanizam integriranih teritorijalnih ulaganja (ITU) • Pripremu i provedbu programa vrše sami gradovi!• Odabrano je 7 urbanih centara (aglomeracija) i osigurano 345 

mil. EUR• Ciljevi definirani u strategiji razvoja urbanog područja• Tipovi projekata: infrastrukturni projekti i soft aktivnosti u 

sektoru energetike, zaštite okoliša i socijalne integracije

• Dovoljno sredstava za realizaciju 20‐20‐20 ciljeva? • Ne! Samo za energetsku obnovu zgrada u javnom sektoru 

financijski jaz (manjak sredstava) iznosi najmanje 200 mil. EUR!

Izvori financiranja – EU sredstva• Rješenje: primjena (pametnih) financijskih instrumenata 

kojima se potiču privatna ulaganja u sektorima koji ostvaruju dovoljan financijski prinos (prihod/uštedu) 

• Što su to financijski instrumenti? Transformirana sredstva ESI fondova u raznim oblicima financijskih proizvoda: Zajmova (s povoljnijim uvjetima otplate) Garancija Kapitala („equity”)  Drugih instrumenata raspodjele rizika

• Ostali financijski instrumenti nevezani uz ESI fondove koje koriste druge zemlje članice: bijeli certifikati i porezne olakšice

Razlozi za uvođenje financijskih instrumenata?

• Kako bi se napravio odmak od ovisnosti o subvencijama! • Radi uspostave učinkovitijeg korištenja ograničenih javnih 

sredstava, naročito kod projekata koji stvaraju prihod/uštede• Omogućuju pokretanje projekata putem tehničke pomoći i 

zadržavanja sredstava u sustavu za buduće projekte• Uvode financijsku disciplinu u proces identifikacije i odabira 

projekata• Omogućuju kvalitetnije projekte obzirom na potrebu vraćanja 

sredstava• Pružaju mogućnost sudjelovanja privatnim investitorima• Moguće ih je kombinirati s bespovratnim sredstvima kako bi 

se prevladale tržišne barijere i poboljšala isplativost projekata

Financijski instrumenti – efekt lavine

Izvor: Ministarstvo financija ‐ Litva

Financijski instrumenti• Do značajnijeg korištenja financijskih instrumenata u EU dolazi 

tek u programskom razdoblju 2007.‐2013.• Formirano više od 1200 financijskih instrumenata u više od 170 

operativnih programa, ukupne vrijednosti 14 mlrd EUR: 90% usmjereno na poduzetnički sektor 6% na urbani razvoj 4% na sektor EE/OIE 

• Hrvatska?  Izrađena je ex ante analiza za primjenu financijskih 

instrumenata za sektor energetike – čeka se odluka MRRFEU HBOR je u 2016.g. pokrenuo financijski instrument „Krediti za 

rast i razvoj“ vrijedan 110 mil. EUR namijenjen poduzetnicima

Rijeka – Fond urbanog razvoja• U suradnji REGEA‐e i riječkog ENERGO‐a d.o.o. pokrenut je razvoj 

evaluacijske studije za pokretanje financijskog instrumenta za potporu razvojnim projektima Aglomeracije Rijeka

• Moguće formiranje fonda/investicijske platforme uz pomoć sredstava Europskog fonda za strateška ulaganja (EFSU) ili sredstava ESI fondova

• Financijski instrument kao potpora realizaciji ciljeva ITU mehanizma

• Sektori investiranja: energetika, zaštita okoliša, poduzetništvo• Razlozi za pokretanje inicijative: tržišni neuspjeh („financial

failure”) postojećih izvora financiranja za razvojne projekte i manjak njihove održivosti

EU programi tehničke pomoći• Ključan problem: vrlo ograničene mogućnosti ostvarivanja

bespovratnih sredstava za prvu projektnu fazu – rizik upotpunosti snosi investitor

• Programi namijenjeni prvenstveno javnom sektoru

• Tri kapitalna hrvatska projekta pokrenuta uz pomoć REGEA‐e: Grad Zagreb ‐ IEE MLEI ZagEE (2012) i EIB‐ELENA RePubLEEc EIB‐ELENA NEWLIGHT (Krapinsko‐zagorska i Zagrebačka županija)

Zagreb – Energetski efikasan grad• Projekt pokrenut 2012. godine prijavom na IEE MLEI PDA• Partneri: Grad Zagreb i REGEA • Cilj projekta: Renovacija zgrada u vlasništvu Grada Zagreba (objekti javne  

uprave, škole, vrtići, domovi za starije osobe, domovi zdravlja) Modernizacija javne rasvjete (LED rasvjeta u parkovima) Jačanje kapaciteta javne uprave i korisnika objekata Evaluacija i primjena raznih modela financiranja

• Ukupna veličina projekta: 29,4 mil. EUR• Iznos tražene tehničke pomoći: 1,8 mil. EUR• Omjer investicije i tehničke pomoći: 16,2

Zagreb – Energetski efikasan grad• Najveći projekt energetske obnove u Hrvatskoj• 90% zgrada u projektu su energetskog razreda F ili lošije• Ambiciozno postavljen cilj energetskih ušteda: sve zgrade moraju 

biti u najmanje energetskom razredu B • Kratko vrijeme za pokretanje investicija: 3 + 1 godina

• Tehnički podaci na razini projekta:• Uštede primarne energije: 33.526 MWh/godišnje• Izbjegnute emisije stakleničkih plinova: 8.390 tCO2/godišnje• Prosječne energetske uštede: 49% (zgrade), 72% (javna rasvjeta)• Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora: 290 MWh/godišnje

Zagreb – Energetski efikasan grad• Dosadašnji rezultati projekta: 4 potpuno završene obnove 22 obnove u tijeku 10 zgrada s odabranim izvođačem radova 16 zgrada u procesu javne nabave za izvođenje radova Preostale zgrade bit će obnovljene u 2017. godini Modernizirana rasvjeta u parkovima (3000 svjetiljki)

• Primijenjeni su razni modeli financiranja: bespovratna sredstva (FZOEU i ESIF), krediti razvojnih banaka (sa i bez darovnice)

• Provedena je obuka i trening upravitelja i korisnika zgrada 

Slike grada kakvog želimo vidjeti

NEWLIGHT – koristi za JLS

Osigurano 100% sufinanciranje troškova• EP javne rasvjete (digitalizacija podataka ‐ GIS)• Akcijski plan• Projektna dokumentacija za novu JR• Priprema rekonstrukcije JR po ESCO modelu (EPC/JPP)• Izrada aplikacija za financiranje mjera iz ESI fondova• Savjetovanje JLS – optimalni model financiranja, 

stručna pomoć u praćenju provedbe javne nabave, ugovaranja ESCO modela te praćenje realizacije ugovora 

NEWLIGHT – REGEA

• DZN i Metodologija te prijedlog Izvješća o EP (s prilozima, kartografskim prikazima i dr.)

• GIS digitalizacija prikupljenih podataka o komunalnoj infrastrukturi JR JLS(razvili aplikaciju za provedbu EP )

• Izrada modela ESCO Ugovora – EPC i JPP(pravna i tehnička pomoć u provedbi postupaka javne nabave ESCO usluge)

NEWLIGHT – ESCO

• Preporuka EUROPSKE KOMISIJE kombiniranje ESCO (EPC/JPP) modela sa Strukturnim fondovima (ESI)

• EPC/JPP – model u kojemu nabavu i ugradnju opreme financira izvođač radova (u JPP i održavanje)Naplata pružene ESCO usluge, dijelom ili u potpunosti, putem ostvarenih energetskih (troškovnih) ušteda

• JPP model financiranja proveden u skladu za Zakonom o javno privatnom partnerstvu (NN 152/2014) i smjernicama EUROSTAT‐a ne smatra se zaduženjem JLS

REGEA aktivnosti

• Izrada dokumentacije za provedbu modernizacije po ESCO modelu EPC i JPP (DZN, Ugovor, Studija …) uz uvjet primjene smart rješenja upravljanja sustavom JR

• Pokretanje ELENA projekta RePubLEEc (50 mil EUR)Modernizacija sustava JR u Gradu Zagrebu temeljem JPP modela financiranja (očekivano u I. kvartalu 2017.)

• Pokretanje novog ESCO projekta (2 mil EUR)Modernizacije sustava JR Grada Kutine temeljem EPC ili JPP modela financiranja (očekivano u I. kvartalu 2017)

REGEA planirane aktivnosti

Na temelju Operativnog programa RH i EX‐ANTE analizeprioritetna os 4(c4) alokacija oko 20 mil. EUR za projekte rekonstrukcije JRosmisliti okvir Nacionalnog programa –investicijsku platformu JPP projekata (zgradarstvoi javna rasvjeta)u svrhu pojednostavljenja i ubrzanja procesa, smanjenja troškova pripreme za JL(R)S te osiguranja povlačenje EU sredstava (EFSI, ESIF, IT i drugi) za troškove modernizacije i rekonstrukcije kao i gradnje zgrada i JR

„Najbolji način za predviđanje budućnosti je onaj da je sami planiramo”

Hvala Vam na pozornosti!www.regea.org