NEODGOVORNI PUTNIK

Zemlju moemo zamisliti kao ivu letilicu koja milionima godina leti kroz svemirska prostranstva. Delovi od kojih je nainjena ova iva letilica su njena neiva priroda i sve pojedinane vrste koje su koje su meusobno povezane u vstu, ali ipak raskidivu mreu ivota. Svaku od ivih vrsta u toj letilici moemo zamisliti kao zavrtanj, polugu, toak, zupanik ili oprugu. U jednom trenutku se na toj ivoj letilici pojavio jedan neodgovorni putnik. On je poeo svakog dana da vadi jedan po jedan zavrtanj, polugu ili zupanik. iva letilica je poela da gubi kontrolu i lagano da propada. Jo uvek nije udarila u podlogu , ali e se to sigurno desiti ukoliko taj putnik nastavi da vadi njene delove. Bez koliko delova ta letilica moe da leti , i koliko se njenih delova moe izvaditi, to niko ne moe da kae. U ovom trenutku niko ne zna da li je kritini deo koji odrava letilicu u letu ve izvaen. U svakom sluaju , ukoliko delovi nastave da se vade, letilica e sigurno pasti . Neki e taj pad preiveti neki ne.

1

GLOBALNE PROMENE Obrazovanje za odrivi razvoj : pravo i obavezaObrazovanje u vezi ivotnog okruenja kao neophodnog element odrivog razvoja je postalo prioritet u veini zemalja. Cilj je da deca jo u najranijem ivotnom dobu postanu odgovorna, i da linim delovanjem odnosno svakodnevnim ponaanjem i odnosom prema potronji, doprinesu zatite ivotnog okruenja, postajui na taj nain svesni graani. Osnovna kola prua izuzetne mogunosti za izuavanje klimatskih promena, jer se, pri njegovom razmatranju i reavanju, pozivamo na prirodne nauke, istoriju, geografiju, graansko obrazovanje, itd. S druge strane, uspostavljena veza izmeu kole, odnosno uitelja, nastavnika i porodica omoguuje veoma uspeno osposoblajvanje dece koja u svakodnevnom ivotu treba da prihavte norme koje e doprinositi prevladavanju ovog problema.

2

********************************************************************

ika Steva, nastavnik fizike, i radoznala devojica Maja, letnji raspust provode u selu. esto idu u etnje i razgovaraju. Razgoivori se uglavnom svode na to da Steva ogovara na brojna Majina pitanja, ali ovaj put je on primetio da je Maja donela lepu ruu. STEVA:Majo, ima divanu ruu. Gde si je ubrala? MAJA: U bati moje bake, ali ona moe da raste i zimi u staklenoj bati. Biljka, u staklenoj bati, moe da raste i dok je spoljna temperatura manja od 5C. Zahvaljujui staklenoj bati raste, jer u njoj ima sve uslove: toplotu, svetlost, vlagu ...... Nego, Stevo, znam ta je stalena bata i kako izgleda i emu slui ali ne znam ta je to efekat stakle bate. STEVA:Efekat staklene bate je prirodni fenomen koji omoguuje da se na planeti Zemlji ouva blaga srednja temperatura (+15C); bez njega bi temperatura na Zemlji bila -18C.

Efetat staklene bate je, takoe, izraz zagrevanja planete Zemlje nastao poremeajem energetske ravnotee izmeu koliine zraenja koje od Sunca prima i u svemir zrai Zemljina povrina. Zemljina atmosfera odbija 37-39% koju Sunce direktno emituje , dok ostatak pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake koji, u normalnim okolnostima, uglavanom odlaze u svemir. Meutim, ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju (apsorbuju) ovakvo zraenje, dolazi do poveanja temperature atmosfere.

3

Zna li Majo, da su ljudske aktivnosti prouzrokuju izbacivanje gasova u atmosferu koji pospeuju efekat staklene bate pa smim tim poveavaju uticaj ovog efekta pa on postaje jedan od glavnih uzroka klimatskih promena koje se upravo deavaju. Poslednjih sto godina temperatura atmosfere se poveava za 0,30 C godinje. MAJA:Koji su to gasovi odgovorni za stvaranje efekta staklene bate? STEVA:Vie gasova doprinosi efektu staklene bate: ugljen-dioksid (CO2) je odgovoran za 53% efekta staklene bate , metan (17%), di-azot oksid (N2 O), vodene para, sumpor heksa-fluorida, izduvni gasovi itd. Svako od nas moe sam da zakljui da je svaka godina sve toplija i da su temperature sve vie. Temperatura se poveava zbog velike koliine ugljen-dioksida koji se oslobadja u atmosferu prilikom korienja fosilnih goriva (uglja i nafte), tako da taj ugljen-dioksid stvara efekat "staklene baste". Ugljen-dioksid ne moe da ode u kosmos vec se zadrava u atmosferi. Dakle, sunevi zraci ulaze u atmosferu, delimino se odbijaju od povrine Zemlje, a onda se veliki deo tih zraka ponovo odbija od sloja ugljen-dioksida i vri se dodatno zagrevanje Zemlje. MAJA: Stevo, zaboravio si da napomene da postoji jedna vana razlika izmeu staklene bate i atmosfere: staklena bata je zatvoreni prostor organien zidovima. Kod atmosfere ne postoji nikakva kutija u kojoj su zatvoreni gasovi, ukljuujui i gasove koji izazivaju efekat staklene bate: tu ulogu ovde ima gravitacija. STEVA:Tano, staklena bata je u stvari samo nesavren model za efekat staklene bate, a i analogija ima svoja ogranienja.

MAJA: A zato ljudi sada proizvode vie gasova odgovornih za efekat staklene bate nego ranije? STEVA: oveanstvo, jo od doba industrijskie revolucije XIX-og veka, neprekidno iskazuje sve veu potrebu za energijom, a samim tim i poveava emisiju gasova koji su

4

odgovroni za efekat staklene bate. U emisiji ovih gasova uestvuje industrija, poljoprivreda, transport, naselja, tj., skoro svi sektori ovekove aktivnosti. Tokom industrijalizacije i sa porastom stanovnitva na Zemlji, te porastom saobraaja, poveala se i potreba za energijom.To je dovelo do poveane upotrebe fosilnih goriva. Pored toga, porasla je potreba za hranom, te neophodnost obezbeenja ivotnog standarda koji je bio na neto viem nivou nego ranije. Zbog toga je u poljoprivredi intenzivnije dolazilo do preobraavanja prirodnog zemljita u zemljite zasaeno monokulturama. Ovakav trend se i danas nastavlja. MAJA: A da li na jo nekoj planeti postoji efekat staklene bate? STEVA:Planete Venera i Mars, kako su na osnovu najnovijih podataka sonde Ekspers zakljuili naunici, rtve su klimatskih katastrofa zbog kojih su ostale bez uslova za ivot. Postoje osnove da su nekada Venera i Crvena planeta imale ivotne uslove sline zemljinim, ali su se desile katastofe. Venera je stradala od efekta staklene bate, kada je temperatura porasla na +500 C , a na nebu se pojavili oblaci otrovnih materija. MAJA: Stevo, kako bi moji drugari i ja mogli da dokaemo da je u staklenoj bati zaista via temperatura? STEVA: Doi, potraiemo na Internetu. Na sajtu Ruka u testu posoji projekat Klima moja planeta...i ja. Tu se nalaze vrlo jednostani eksperimenti vezani za klimatske promene. ( Maja je pozvala svoje drugare da zajedno izvedu eksperiment u Stevinoj maloj, linoj laboratoriji)

Model staklene bateTrajanje - kartonska kutija - termometar -folija Materijal -staklena ploa -lampa, ako nema sunca - zemlja - jednostavan pribor : makaze, pincete, selotejp, lepak Ciljevi -Konstrukcija modela stkalene bate i ispitivanje -Praktikovati istraivaki pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogueg objanjenja i traenje potvrde o njegovoj valjanosti. - Organizacija i predstavljanje numerikih podataka. Kompetencije - itanje, interpretacija i konstrukcija nekoliko reprezentacija : dijagrama, grafika. -Razvoj manuelnih i tehnikih vetina. 1 sat

5

Dimenzije staklene bate moraju biti takve da se u nju moe postaviti termometar, ali tako da se moe proitati temperatura u njoj.

Eksperimentisanje- Deca u kutiju stavljaju sloj zemlje debljine 2-3cm -Od stiropora naprave dra za termometr i stave u kutiju ( termometar ne dodiruje zemlju, jer mi ne merimo temperturu zemlje ve vazduha ) -Ukljuuju sijalicu i , narednih 15min, prate promenu temperature svaka 3 minuta. -Ohlade posudu na poetnu temperaturu, prekriju kutiju providnom folijom i ponove postupak. -Ponovo ohlade posudu, preko folije stave staklenu plou i ponove postupak jo jednom -Rezltate merenja predstavljaju tabelarno i grafiki.

MAJA: Stevo, evo naih rezultata:

t (min)T1(C) T2(C) T3(C)

0 24 24 24

3 25 29,5 30

6 25,5 33 35

9 26 35 37

12 27 36 41

15 28 37 44

6

50 45 40 35 30 T1(C) T2(C) T3(C)

T(C)

25 20 15 10 5 0 0 2 4 6 8 t(min) 10 12 14 16

Moji drugari i ja pokazali smo da ukoliko termometar osvetlimo lampom (a ona je Sunce) preko folije porast temperature je vei, a jo vei ako stavimo i staklenu plou. STEVA : Cilj ovog eksterimenta je da shvatite zato je staklena bata model za ono to se deava u atmosferi : gasovi koji izazivaju efakat staklene bate igraju istu ulogu kao i stakleni zid (oni proputaju vidljivu svetlsot, koja zagreva tlo, ali ne dozvoljavaju jednom delu infracrvenog zraenja, koje emituje tlo, da ode u prostor) pa samim tim poveava temperaturu atmosfere.Kada dodajemo providne ploe staklenoj bati to je kao da smo dodali gas koji izaziva efekat stnene bate u atmosferi, pa e se zato i temperatura i poveavati. ********************************************************************* Sledeeg dana Maja i ika Steva posle etnje, sede u bati i piju koka-kolu. MAJA : Stevo, kako moemo da pokaemo da je ba ugljen-dioksid najvie odgovoran za efekat staklene bate ( itavih 53%) ? STEVA : Postoji jedan eksperinet na naem sajtu. Zna li ime se gazira ova naa kokakola ? MAJA : Mislim, ugljen-dioksidom. STEVA : Da. Idemo da kupimo jo koka-kole, trbae nam.

Kako pokazati da je CO gas koji izaziva efekat staklene bate ?2

7

1 sat + 15 minuta prethodne pripreme - dve pune plastine boce od jednog litra koka-kole - dve prazne plastine providne boce od dva litra ; - dva identina i precizan termometra koji pokazuju istu poetnu Materijal temperaturu; - stona lampa (sa dosta jakom sijalicom : 100 do 150 W) Ciljevi Pokazati da ugljendioksid izaziva efekat staklene bate. - Praktikovati istraivaki pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogueg objanjenja i traenje potvrde o njegovoj valjanosti. Kompetencije - Organizacija i predstavljanje numerikih podataka. - itanje, interpretacija i konstrukcija nekoliko reprezentacija : dijagrama, grafika.

Trajanje

Prethodno : priprema eksperimenta(Ovaj eksperiment je pripremljen po ugledu na aktivnosti opisane u knjizi Globalno zagrevanje: Razumevanje meteorolokih predvianja, resursi za nastanike: (Understanding the Forecast, Teachers Resource Manual, de Carl M. Raab et Jane E. S. Sokolow, New York, American Museum of Natural History, Education Department, 1992.) Maja, drugari i Steva su pripremili sledeu eksperimentalnu postavku : - dve prazne boce od 2 l preseene tako da se dobiju dva identina suda visine od 20 cm ; - obeleena visina crtom na 8 cm od dna na svakoj od dve prazne boce ; - izbuen mali otvor na 5 cm iznad svake crte, otvor mora da bude site veliine kao i prenik termometra ; - postavljena dva suda ispod stone lampe (koja je trenutno iskljuena) na jednakom rastojanju (oko 20 cm ) od lampe ; - postavljene dve neotvorene boce koka-kole pored eksperimentalne postavke. STEVA:Dakle, sada znate da u atmsferi postoji gas koji deluje kao providni zid na naoj staklenoj bati. Ovaj gas je ugljen-dioksid a poznat je i pod nazivom karbonski gas . ta oekujete da se desi kada otvorite bocu koka-kole? ta e se desiti ako bocu ostavimo otvorenu tokom cele noi ? MAJA : Izvretee je.Nee biti vie mehuria (dakle, ni ugljen-dioksida).

EksperimentisanjeDrugari sipaju neizvetreno gazirano pie u bocu od dva litra do crte.( Panja : nagnite sud u koji sipate gazirano pie tako da ono ide niz njegove zidove da bi izbegli brzo oslobaanje gasa). Dva suda od 2 l, pri emu jedan sadri izvetreno a drugi neizvetreno gazirano pie, su postavljena ispod stone lampe (koja je u poetku iskljuena), sa dva termometra postavljena na sto. Drugari i Maja bi trebalo da prate promenu temperature u

8

svakom od sudova i da zakljue da li gas koji se oslobaa iz gaziranog pia ima ili nema uticaja na temperaturu. Potrebno je saekati tridesetak minuta da bi karbonski gas izaao iz neizvetrenog pia a zatim napuniti drugu sud.

Stevina nauna napomena Karbonski gas je gui od vazduha pa e zato i ostati neko vreme u sudu. Ako se pak saeka malo due on e se raspodeliti po celoj prostoriji Steva proverava da li su Maja i drugari razumeli smisao ove eksperimentalne postavke, koja se zasniva na nalogiji sa atmosferom. Atmosferu, bogatu gasom koji izaziva efekat staklene bate, u ovom sluaju, predstavlja vazduh obogaen mehurovima gasa koji izlaze iz gaziranog pia (to je ustvari CO2). Samo gazirano pie predstavlja Zemlju ili okeane, a lampa predstavlja Sunce. Posle 30 minuta, vazduh u jednom sudu je obogaen karbonskim gasom a u drugom nije. Termometri se postavljaju kroz otvore na bocama koji su prethodno izbueni, a zatim se uljuuje lampa.

9

Temperatura se meri, svakog minuta tokom deset minuta, pomou termometara postavljenih u dva suda. Dobijene vrednosti se predstavljaju tabelarno, a potom i grafiki. Deca belee i prikazuju svoje rezultate i zakljuke na velikom papiru. STEVINE naune napomene

Oitavanje temperature sa termometra treba da se vri tako da se gleda direktno u termmetar da bi se pravila to je mogue manja greka vezana za paralaksu. Termometri moraju da budu vrlo precizni jer je razlika temeperatura vrlo mala. Vrlo je bitno da se saeka tridesetak minuta da bi gas iz gaziranog pia izaao u prostor pa da se tek onda postavi termometar, u protivnom bi moglo da doe do vlaenja termometra (usled prskanja mehurova) to bi prouzrokovalo netana merenja temperature. Boca se, tokom oslobaanja gasa iz gazirnog pia, prekriva celofanskim papirom (time se spreava emisija karbonskog gasa u prostor). Ovaj celofanski papir se podie pre ukljuenja lampe ! Zato se merenje tepmperature prekida posle desetak minuta ? Jednostavno zato to se CO2 zagreva pod dejstvom lampe, postaje topliji, pa se podie u vis i izalzi iz boce. Iz istih razloga se ne preporuuje diranje boce tokom degaziranja (udarom se mogu kreirati turbulencije i ubzano rienje CO2 van suda). Kada razlika temepratura na grafiku dostigne vrednost od 1,5 C (na kraju jedanaestog minuta), vreme je da se prekine merenje temperture. Ako se pak nastavi sa merenjem, razlika temperatura e se postepeno smanjivati jer karbonski gas izlazi iz boce.0 24 24 1 25 25 2 26,5 26,5 3 28 28 4 28,5 29 5 29,5 30 6 30 30,5 7 30,5 31,5 8 32 33 9 32 33,5 10 32,5 34 11 33 34,5

t(min) T1(C) T2(C)

40 35 30 25

T(C)

20 15 10 5 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 t(min)

T1(C) T2(C)

10

Zajedniki zakljuakPosle oitavanja temperature, zakljuuje se da je vazduh obogaen sa CO2 vie zagrejan nego vazduh siromaan sa CO2. Dakle, mogue je napraviti analogiju sa atmosferom : to je u atmosferi vei sadraj karbonskog gasa ona se utoliko vie zagreva. Dokazali smo da karbonski gas prouzrokuje efekat staklene bate. Konstatuje se da je temperatura via u sudu ija atmosfera je bogatija karbonskim gasom (oekivana razlika je izmeu 1 i 3C). STEVA:Cilj nam je i bio da se doe do zakljuka : ukoliko je kocentracija CO2 u atmosferi vea, utoliko e temperatura vie poveati. MAJA: Stevo, ako je temperatura atmosfere sve vea i vea, da li to znai da e led topiti, svuda gde god da ga ima na naoj planeti ? STEVA: Da li ti zna gde sve ima leda? MAJA : Pa postoje planinski gleeri, polarne ledene kape (Grenland ili Antarktik), ledene sante... STEVA :Vano je razlikovati dva tipa leda : onog na zemlji (gleeri, Grenland, Antarktik) i onog koji je u morima (sante).Topljenje leda ima za posledicu podizanje niva mora! ta mislite ko daje vei doprinos : topljenje leda sa kopna ili ledenih santi? MAJA: Pa u oba sluaja led se topi... STEVA: Neu vam odgovoriti na ovo pitanje Ti i tvoji drugari moete to sami da zakluite iz sledeeg ogleda.

Koje su posledice topljenja leda?Trajanje 1sat 30 - voda ; - providni sud (inija za salatu, akvarijum ) ; Materijal - kamenje ; - lutke ; - komadi leda ; - Otkriti da topljenje kontinentalnog ledda ima kao posledicu podizanje nivoa mora. Ciljevi - Svest o zdravstvenim i drutvenim posledicama podizanja nivoa mora. - Praktikovanje istraivakog pristupa : posmatranje, formulisanje mogueg objanjenja. Kompetencije - Voenje beleki tokom posmatranja i eksperimentisanja. - Prepoznavanje tri fizika stanja vode i temperatura promene stanja.

11

savet : Topljenje leda zahteva odreeno vreme (najamanje dva sata).

Istraivanje (eksperimentisanje)STEVA : Hajde da vidimo kako vi zamilate eksperimentalnu postavku koja bi vam omoguila da posmatrate efekte topljenja kontinentalnog leda ili efekte topljenja ledenih santi. Nacrtajte emu vae postavke. MAJA drugari poinju sa radom crtajui i opisujui svoju zamisao ovog eksperimenta na velikom listu papira.

(primer eksperimentalne postavke) Uzmite dva providna identina suda i sipajte vodu do odreenog nivoa. Postavite malu gomilu kamenja koja e vam predstavlajti zemlju na koju e te postaviti i fiksirati dve lutke. Ova zemlja treba da se u poetku eksperimenta malo izdie iznad povrine vode, da bi posle topljenja leda bila potpuno ili delimino potopljena vodom. STEVA : Kako e te videti da li se nivo vode poveao ili ne ? MAJA i drugari : poinju ponovo sa razmatranjem problema da bi predloile reenje : povlae crtu pomou neizbrisivog flomastera, lepe papir, mere lenjirom

U jednom sudu postavite vie komada leda direktno u vodu : to je sluaj ledenih santi (sipajte dovoljno vode da bi komadi leda mogli da plivaju a ne da budu postavljeni na dno suda !). U drugi sud postavite komade leda na veliku gomilu kamenja koja predstavlja, na primer, Grenland. 12

Izvedite neki zakljuak kada su se komadi leda potpuno otopili. Da bi eksperiment dao neke rezultate potrebno je da stavite dosta leda !

Ledena santa se otopila a nivo vode se nije poveao. Led na Grenlandu se topi a nastala voda ide u sud ; nivo vode se poveao. Neka ostrva su sad potopljena i lutke, dok u drugom sudu gde led bio u vodi (ledene sante), nivo vode se nije bitno promenio. Jo jedan dokaz da ledena topljenje ledene sante bitno ne doprinosi povienju nivoa mora. GENIJE : Ja mogu da objasnim zato u topljenje ledenih santi bitno ne doprinosi promeni nivoa. Postavimo sebi zadatak da odredimo koji deo ledene sante (gustina leda- =900 kg/m 3 ) viri iznad povrine vode (gustina vode =1000 kg/m 3 ) V= V 1 + V 2 -zapemina ledene sante V 1 -zapremina dela ledene sante koji je iznad vode V 2 -zapremina ptopljrenog dela ledene sate

v =1000 kg/m 3l =900 kg/m 3Kada santa pliva mg = F p

13

mg = v g V 2

l V g = v g V 2V2 l 900kg / m3 = = = 0,9 =90 % V v 1000kg / m3

To znai da santa pliva tako da je 90% njene zapremine ve u vodi, a samo 10% izvan vode! DRUGARI: Bravo Genije! Pa ti si stvarno genije! STEVA: Cilj diskusije: Klimatske promene prouzrokuju topljenje leda. Topljenjem kontinentalnog leda dolazi do povienja nivoa mora, dok topljenje ledenih santi nema bitnijeg uticaja na nivo mora. SEVINA napomena : Gornja aktivnost je primer modelizaicje koja jedino ima slmisla ako ste razumeli da ovaj model predstavlja realnost. ta svaki deo modela predstavlja ? (kamenje predstavlja kontinente ili ostrva, voda predstavlja more, komadi ledapredstavljaju polarne ledene kape, bilo da je re o kontinentalnom ledu ili o ledenim santama). ******************************************************************** STEVA : Vi ste doli do zakljuka da topljenje ledenih santi nema uticaja na poienje nivoa mora. Meutim, ovaj rezultat je istinit samo u prvoj aproksimaciji. Ledene sante imaju veliku belu povrinu koja deluje kao ogledalo i odbija primljenu svetlosnu energiju u prostor. Svojim prisustvom ona limitira koliinu energije koju moe da apsorbuje Arktik ; Ako se pak ledena santa, delimino ili potpuno, otopi onda okean postaje znatno tamniji i apsorbuje vie svetlosne energije pa samim tim dolazi do veeg zagrevanja ; - zagrejana voda okeana se iri pa se i nivo mora poveava. Ledene sante, dakle, indirektno utiu na povienje nivoa mora, a to moete pokazati na sledei nain:

14

Boja i temperatura : vanost ledenih santi

STEVA:Hajde da analizrno sledeu emu:

MAJA: Prosto;posle odreenog vremena tamnija cigla je vie zaronjena u sneg o svetlije jer se vie zagrejala. STEVA: Zato se ona vie zagrejala? MAJA: Tamnija tela vie upijaju toplotu od svetlijih.

15

STEVA: Tano. Poto mi sada nema snega uradiemo to ovako: 1 sat - dva identina i precizna termometra - jedna crna majca i jedna bela tanka tkanina (isti tekstil, iste debljine) - dve kutije ambalae za jogurt Materijal - termiki izolator (pamuk, stiropor ) - dva crtea - lampa (oko 100 W) ako nema sunca Ciljevi Razumeti kako topljenje ledenih santi doprinosi zagrevanju okeana. Praktikovanje istraivakog pristupa : postavljanje pitanja, Kompetencije posmatranje, formulisanje mogueg objanjenja. Renik Svetlosno zraenje, termometar. Trajanje

EksperimentisanjeNa primer, mogu se postaviti dve (crna i bela) tanke pamune tkanine na dve cigle, tokom sunanog toplog dana (ili pod dve jake sijalice), i ispod svake od njih stave termometar, kojima se meri temperatura, na termiki izolator (vuneni demper, ploa od stiropora), a ne direktno na tlo. STEVINE Naune napomene - Poeljnije je, kod ovog tipa eksperimenta, postaviti predmet, kome se meri temperatura, na termiki izolator (vuneni demper, ploa od stiropora), a ne direktno na tlo. Termometar se onda postavlja izmeu predmeta i izolatora. - Tkanina mora biti to je mogue tanja, da ne bi izolovala termometar ! - Potrebno je upotrebiti identine termometre (odnosno one koji na poetku eksperimenta pokazuju istu temperaturu). Ako pak to nije mogue, nee biti nikakvog problema, ali se tad uzima u obzir razlika temeperatura, na termometrima, na poetku i na kraju eksperimenta. Posle odreenod vremena termometar ispod crne tkanine e pokazivati veu temperaturu nego termometar ispod bele tkanine.

16

Potpuni ili delimini nestanak ledenih santi prouzrokovati poveanje temperature okeana. Ako je to neophodno, mogue je izvesti drugi eksperiment : uzmite dva identina suda, jedan neka bude pokriven belim papirom a druga crnim papirom. Oba suda su napunjena istom koliinom vode su izloena suncu i belee se njihove temperature. Posle nekoliko minuta, temperatura se ponovo meri : temperatura vode u sudu pokrivenom belim papirom je nia.

Zajedniki zakljuakLedena santa je velika bela povrina koja odbija svetlosne zrake. Ako ona nestane, onda e okeani ispod nje, koji imaju tamnu povrinu, biti direktno izloeni suncu i vie e se zagrevati nego pre. Smanjenje gleera i plarnih ledenih kapa ima iste posledice : zatamnjenje planete doprinosi njenom zagrevanju>>. STEVINE naune napomene - Vano je znati da je ledena santa bela i da deluje kao ogledalo : ona odbija najvei deo upadnih svetlosnih zraka. Ova mo odbijanja se naziva albedo. Tako, more ima albedo oko 10% jer je ono znatno tamnije (dakle, ono absorbuje mnogo vie svetlosne energije) od sveeg snega koji ima albedo vei od 80%. - Klimatske promene, usled topljenja ledenih santi, polarnih ledenih kapa i gleera, smanjuju albedo nae planete. Ona se zato sve vie zagreva, to ubrzano dovodi do smanjenja ledenih santi, ledenih polarnih kapa i gleera : dakle u pitanju je zatvoreni krug. STEVA : Cilj ovog eksterimenta je da shvatite da topljenje ledenih santi ipak doprinosi zagrevanju okeana. *************************************************************** MAJA: Ja znam da se sva tela na toploti ire . To vai i za vodu. Znai i okeani se ire, odnosno penju (poto je sa svih strana kopno). STEVA Da, moemo li to dokazati?

17

irenje okeana i povienje nivoa mora45 minuta - mala staklena boica sa plastinim epom koji se lako bui (u nedostaku je mogue koristiti i malu plastinu bocu i plastelin). - providnu tanku slamku Materijal - hladna obojena voda (na primer sa sirupom) - termiki izolator (vuna, stiropor) - topla voda Razumeti da je zagrevanje okeana takoe odgovorno za podizanje Ciljevi nivoa vode. Praktikovanje istraivakog pristupa : postvljanje pitanja, posmatranje, Kompetencije formulisanje mogueg odgovora. Zabeleke tokom posmatranja i eksperimenta. Trajanje

Istraivanje (eksperimentisanje)Steva predlae deci sledei problem : mala boca je napunjena obojenom vodom a zatim zatvorena sa epom kroz koji je provuena slamka, uenici bi trebalo da nau nain kako da ostvare da se voda popne u slamki. Moe da ih podseti i naina funkcionisanja termometra ako je on bio izuavan pa zato postavlja pitanje : ta se deava u termometru tj. kada se nivo tenosti u kapilari podie ?

- Povoljnije koristiti staklenu boicu ( staklo bolje provodi toplotu nego plastika, to je u ovom sluaju od posebne koristi). - Bitno je da boce bude napunjena do vrha (kada se uvue slamica, trebalo bi da se uz nju podigne mala koliina obojene vode) i da spoj ep-slamica ne proputa vodu.

18

- Zagrevanje vode u boici je mogue na vie naina (uzeti boicu u ruke, postaviti je na radijator), ipak najefikasniji nain je da se ona zaroni u sud sa toplom vodom (treba raditi paljivo da se ne opeete !). - to je na poetku eksperimenta sadraj u boici hladniji, to je ovaj eksperiment uverljiviji. Savetuje se, dakle, da se boica, pre poetka eksperimenta, napuni vodom i stavi u friidier. - Ova eksperimentalna postavka treba da omogui da se jasno vidi promena zapremine koja je, sama po sebi, vrlo mala. Na primer, predvieno poveanje nivoa okean, tokom veka, bi trebalo da bude reda jednog metra.

Zajedniki zakljuakVideli smo da voda zauzima sve veu zapreminu sa poveanjem temperature. Zato je neophodno postaviti situaciju u pravi kontekst, uveravajui se da su sva deca razumela da nivo vode u slamki predstavlja nivo vode u okeanima.: Klimatske promene e naduvati okeane, to e postati oigledno kod poveanja nivoa vode. Usled toga e neki regioni na planeti Zemlji biti poplavljeni.

Stevina nauna napomena Ovaj fenomen termikog irenja okeana je u realnosti glavni uzrok podizanja nivoa mora, naravno kada se razmilja na krai vremenski period i pretpostavi da je srednje poveanje temperature (3-6 o C , kao to predvieno za sledei vek). Na dui vremenski period (posle nekoliko vekova), topljenje leda e postati dominantnije !

19

STEVA : Cilj ovog eksterimenta je da shvatite da je zagrevanje okeana takoe odgovorno za podizanje nivoa mora i okeana. **************************************************************

Zakljuak za sve eksperimente :Tokom sledeeg veka e doi do klimatskih promena : - srednja temperatura na Zemlji e se poveati za oko 3 stepena, to e prouzrokovati vrlo este ekstremne klimatske situacije poput pasjih leta, poplava, suato e opet biti uzrok brojnih zdravstvenih problema ; - nestae hiljade ivih vrsta po celoj planeti ; - nivo mora i okeana e se podii za oko jedan metar, to e pruzrokovati preseljenja miliona stanovnikaera

Sledeeg dana Genije i Maja su doneli sledeu slike i pokazali ika Stevi i drugarima.

STEVA: Vidim da ste sve ovo razumeli i da ozbiljno shvatate situaciju u kojoj se nalazi naa Planeta. Zbog toga u vam ispriati jo neto o posledicama globalnog zagevanja: * Veina naunika slae se da je tokom poslednjih 150 godina dolo do podizanja srednje godinje temperature za (0,450,15)C, uz odreenu varijabilnost tokom godina. Rekonstrukcija pokazuje da je ovaj na prvi pogled mali rast uslovio neuobiajeno zagrevanje, nevieno u istoriji za toliki rast temperature, koji se desio samo tokom XX veka, potrebno je 12001500 godina u normalnim uslovima, a taj rast se nastavlja. Kada, oko 2040. godine, nivo ugljen-dioksida bude udvostruen, temperatura e dostii poveanje od (2,81,2)C. Ovako projektovana temperatura nee biti ravnomerno rasporeena na celoj planeti na polovima e biti dva ili tri puta via nego na ekvatoru i via na Arktiku nego na Antarktiku. Ako bi se porast ugljen-dioksida nastavio i u drugoj polovinu XXI veka, rast globalne temperature mogao bi da pree 50 0 C, sa svim posledicama koje proishode iz toga. 20

*Drastina promena temperature izazvae vie sekundarnih klimatskih efekata poveanje srednje globalne brzine isparavanja, izmene frekventnosti padavina, oblanosti i maglovitosti, preraspodelu sunih i kinih podruja, velike promene u biosferi i nestanak prelaznih godinjih doba na srednjim geografskim irinama. Svetsku ekoloku javnost posebno zabrinjava podizanje nivoa mora, to ve danas pokazuje tetne efekte. Kao to smo ve zakljuili zbog zagrevanja planete dolazi do irenja tople okeanske vode, otapanja lednika i polarnih kapa, usled ega se nivo mora podie. za poslednjih 100 godina taj se nivo u proseku podigao za 10 do15cm, to je daleko iznad oekivanog i nastavlja da raste brzinom od 1,2 do 5,5 mm godinje. Tokom ovog veka nivo mora e se podii za 70 cm, da bi u sledeem dolo do konanog otapanja leda u zapadnom Atlantiku i podizanja nivoa za pet-est metara. U meuvremenu, ledeni pokriva je sve tanji istraivanja pokazuju da se na grenlandu debljina ledenog sloja smanjuje brzinom od 0,6 cm godinje iznad visine od 2000 metara, dok na niim visinama ta brzina iznosi i do 1m godinje.

Santa Maria della Salute, Venice *Novi svetski poredak: Otapanje lednika i rast nivoa mora potopie priobalna podruja i sva manja ostrva podizanje nivoa mora od jednog metra, predvien do 2050. godine, potopie gradove poput Venecije i Sankt Peterburga, ali i itavu Okeaniju, Banglade, Holandiju, sliv reke Po u Italiji, amerike obale i druge niske priobalne oblasti, dok su neka tropska ostrva u junom Pacifiku ve danas raseljena zbog potapanja. Nestae oblasti umerene klime i s njima ogromne obradive povrine, tropska i pustinjska zona e se proiriti, izmenie se ciklus godinjih doba, izumree velik deo ivog sveta, a poremeeni sistem monsuna i drugih vetrova izazvae nezamislivu seriju katastrofalnih nepogoda. ivot na kopnu e postati nepodnoljiv, ali e globalno zagrevanje znatno naruiti i morske ekosisteme. Ve u dananjim uslovima okeani godinje apsorbuju 2340 miliona tona ugljen-dioksida iz atmosfere, to podie ph vrednost morske povrine i ubija plankton, bez koga nema ivota u moru. Nesumnjivo je da e se u takvim uslovima bitno izmeniti i slika ljudske civilizacije. Oekivani drutveni problemi kao pratei fenomeni klimatske katastrofe za sada su teko predvidljivi, ali su u izgledu masovne seobe, epidemije, glad i teki sukobi oko malo preostalog zemljita. irom sveta razvija se vie scenarija koji, na osnovu aktuelnih parametara globalnog zagrevanja, za drugu polovinu veka predviaju vie razliitih apokaliptinih efekata. Ako se, recimo, najave sa

21

Univerziteta Misuri Sent Luis pokau kao tane i itav taj proces se ubrza, ove efekte emo doekati neto ranije.

MAJA: Posledice globalnog zagrevanaja su verovatno ve oigledne STEVA: Itekako!Recimo, mnogi organizmi iz arkog pojasa su vec poeli da se sele u umerene pojaseve zbog poveane temperature. Velika opasnost preti od selidbe malarinog komarca i organizama koji prenose, na primer koleru, i druge bolesti. Postoje i mnoge druge neeljene posledice globalnog zagrevanja (izumiranje organizama koji ne mogu da se prilagode, a ni da migriraju), ali ona vezana za otopljavanje polova je moda najznaajnija. Poto najvei zagadjivai (ekonomski najrazvijenije zemlje) nisu zainteresovani za reenje ovag problema, ne postoji nain da se sprei katastrofa. I ovde dolazi do izrazaja moralni problem ovoga sveta. Istraivanja ledene sri (slojeva leda iz proslosti) na polovima pokazuje da se koncentracija ugljen-dioksida poveava skoro po eksponencijalnom zakonu, a to je upravo ono sto moemo i oekivati.

22

Dakle, perspektive su da e u vrlo skoroj buducnosti veliki deo nae planete biti poplavljen zbog otopljavanja polova. Koliina ugljen-dioksida u atmosferi je sve vea, efekat "staklene bate" sve izraeniji, a najvei zagadjivai su zainteresovani samo za umnoavanje svog materijalnog bogatstva. Mada je rasprava u vezi sa opsegom i uticajem globalnog zagrevanja u svetu jo u toku, mnogi naunici ve su uvereni da globalno zagrevanje ima opasne posledice na Arktik i pod-arktike oblasti. Vidljivi su i drugi znaci poveanja temperature na prostorima Aljaske, kae ekolog Sju Mauger: Ustanovili smo da se temperatura vode u rekama i potocima poveavaju, da su dani topliji, da je tlo toplije i da su temperature sve vee nego ranije, kae Mauger. Ekolog Ed Berg iz dravne agencije za zatitu prirode neke od vidljivih promena pokuava da stavi u istorijskih kontekst. Tokom poslednjih nekoliko decenija ova movara se isuila. To je zaista tipian primer isuivanja movarnog zemljita u ovim podrujima usled poveanja temperature. Isuivanje je potpuna promena u odnosu na 13 hiljada godina popriline vlage. Naunici sa Aljakse ne samo to dokumentuju poveanje temperature na zemlji, ve takoe svojim nalazima upozoravaju i da bi se zbog uticaja globalnog zagreavanja, koje se ipak najvie osea u osetljivom arktikom i pod-arktikom ekosistemu, ivot na Zemlji mogao dramatino promeniti. Ed Berg istie da insekti koji ive pod korom drvea nisu zasluni za pustoenje uma na Aljasci i Kanadi, nego da je stvarni krivac globalno zagreavanje.

23

Od 1987. imali smo 11 uzastopnih godina mnogo toplija leta, to je bez presedana u prethodnih 250 godina. Vee temperature pogodovale razmoavanju tih insekata i njihovom teritorijalnom irenju, kae Berg. Lososima, jednom od simbola Aljaske, takoe prete paraziti koji se razmnoavaju u toplijim vodama. Predviamo da e se temperatura vazduha na Alljasci poveati ak do pet stepeni Celizijusa. Ako bi se temperatura vode poveala proporcionalno ribe iz ovdanjih voda bie znaajno ugroene, kae Sju Mauger. Kako temperature na Aljasci budu rasle neke ivotinjske i biljne vrste e se prilagoditi, a nekim - kao to su polarni medvedi preti istrjebljenje. No to nije sve. Profesor Velker kae da rast temperature takoe znai i vie energije u atmosferi, to moe izazivati ee vremenske nepogode u svim delovima sveta. Klimatske promene prate i druge neoubiajene pojave. Primera radi, sada imamo veoma vrst dokaz da zagrevanje okeana irom zemlje rezultira formiranjem brojnih i snanijih uragana, kae Velker. MAJA:Stevo, a da li su ljudi do sada preuzeli neto da spree emisiju gasova koji poveavaju efekat staklene bate ? STEVA : Na ovo pitanje je teko odgovortiti : i jesu i nisu. Jesi li ula za Kjoto protokol ? MAJA : Da, neto... STEVA : Kjoto protokol:

Pred neprijatnim brojkama i turobnim prognozama bliske budunosti oveanstva razuman ovek postavlja logino pitanje: ta uiniti da se globalno zagrevanje zaustavi pre nego to tropske ume prestanu da apsorbuju ugljendioksid? Odgovor je jednostavan:treba odmah zaustaviti emisiju antropogenog ugljen-dioksida u atmosferu, prekinuti seu tropskih uma i nita vie od toga. Atmosfera e se sama brzo vratiti umerenijim temperatuama, ako se to uskoro uini. Naalost,ove jednostavne zahteve vrlo je teko ostvariti, jer bi prelaz sa fosilnih goriva na iste izvore energije za sobom kratkorono nosio znatne gubitke u energetici i opadanje ekonomskog rasta, to je teko prihvatljiva

24

cena za zemlje zapada. Do sada najozbiljniji pokuaj da se neto uini desio se od 1. do 11.decembra 1997, kada su se u japanskom gradu Kjoto sastali lideri 160 nacija, kako bi se dogovorili o eventualnom smanjenju gasova staklene bate u atmosferi.Tom prilikom, potpisan je kjoto protokol, prema kome su se razvijene nacije obavezale na ukupnu redukciju emisije gasa CO 2 za 5,2% do 2012, relativno u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Pritom, smanjenje emisije je raspodeljeno samo na 34 zemlje koje godinje zajedno emituju 13,7 miliona tona ugljen-dioksida, ali u procentualnim iznosima koji odgovaraju njihovom ukupnom ueu u toj koliini. Evropska unija, prema protokolu iz Kjota, ima obavezu da smanji emisiju za 8%, SAD za 7%, Japan za 6% ,a sledee druge zemlje s manjim iznosima. Protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime) je dodatak meunarodnom sporazumu o klimatskim promenama, potpisan sa ciljem smanjivanja emisije ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bate. Protokol je stupio na snagu 16. februara 2005. godine, kada ga je ratifikovala Rusija. Drave koje su ga ratifikovale ine 61% zagaivaa. Srbija je prihvatila Kjoto protokol 24. septembra 2007. godine. Protokolom se smanjuje isputanje est gasova koji izazivaju efekat staklene bate: ugljen-dioksida, metana, azot-dioksida, fluorougljovodonika, perfluorougljovodonika i heksafluorida. U poslednjih nekoliko decenija poveale su se koncentracije ovih gasova u atmosferi zbog korienja fosilnih goriva u industriji, saobraaju itd, to je doprinelo globalnom zagrevanju i klimatskim promenama. Sjedinjene Amerike Drave i neke manje drave odbile su da ratifikuju Protokol iz Kjota

MAJA : Da li je ba neophodno da troimo toliko energije ? Da li moemo da ivimo udobno ograniavajui na bilans emisije ugljen dioksida ? ta bi prema vaem miljenju trebalo promeniti u naem svakodnevnom nainu ivota a da to ima efekta na smanjenje klimatski promena ? STEVA: Stani Majo, to je previe pitanja odjednom.*Recimo, bolja arhitektonska reenja i tednja energije u zgradama mogli bi da imaju vie efekta u borbi protiv globalnog zagrevanja nego sva ogranienja emisije gasova s efektom staklene bate predviena protokolom iz Kjota, pokazala je jedna studija sprovedena za Ujedinjene nacije. Bolja upotreba betona, metala, drvne grae i smanjena potronja energije u svim segmentima - od klima-ureaja do osvetljenja u stanovima i kancelarijama - mogli bi da rezultiraju utedama milijardi dolara na sektoru koji u svetskoj potronji energije ima udeo od 30% do 40%, preneo je Rojters. "Zgrade mogu da odigraju kljunu ulogu u borbi sa klimatskim promenama", kae se u izvetaju Programa UN za ivotnu sredinu (UNEP), objavljenom tokom konferencije o

25

nainima unapreenja ekonomskog rasta bez negativnih posledica po prirodnu sredinu, koje se odrava u Oslu. Meu jednostavne mere koje bi se mogle primeniti spada vei broj roletni u toplim krajevima, kojima bi se prostorije zatitile od sunca, pa time i smanjila potreba za klimaureajima, prelazak na tedljive sijalice, bolja izolacija i ventilacija. "Prema nekim konzervativnim procenama, sektor graevinarstva mogao bi da obezbedi redukciju emisije ugljen dioksida za 1,8 milijardi tona", kae direktor UNEP-a Ahim tajner, dodajui da bi agresivinja politika tednje energije u ovoj oblasti mogla da rezultira smanjenjem emisije tog tetnog gasa sa efektom staklene bate za preko 2 milijarde tona, to je blizu tri puta vie nego to je predvieno Protokolom iz Kjota. U pomenutom protokolu, meutim, nije dat odgovarajui znaaj efikasnijem graevinrstvu i graevinama, iako i one predstavljaju znaajan deo problema, kao i saobraaj i poljoprivreda. Izvetaj UNEP-a zalae se za "zelenije graevine", uz napomenu da bi troak takve preorijentacije bio relativno skroman u poreenju s potencijalnim utedama ukoliko se angauju vlade dovoljnog broja zemalja, industrija, poslovni sektor i potroai. U izvetaju se istie da se trokovi gradnje poveavaju za samo3.% do 5% uvoenjem reenja koja imaju za cilj utedu energije. Konstatovano je da se najvie energije troi u stanovima, vie nego u radnjama, kancelarijama, kolama i bolnicama. --------------------------------------------------------------------------------------------------*Evo jo jednog primera : Znamo da postoje tri tipa voa : sezonsko, vansezonsko i egzotino. Znamo da nam brojno vansezonsko voe dolazi sa June hemisfere. Kako to objasniti ? Vremenska pomerenost godinjih doba izmeu dve hemisfere planete omoguuje da se klijenti sa Severne hemisfere snabdevaju letnjim voem i u toku zime.ta mislite, da li dovlaenje voa sa tako velike udaljenosti ima uticaja na efekat staklene bate ? - Kada se prehrambeni proizvodi do potroaa dovlae sa rastojanja reda hiljade kilometara onda taj transport sigurno doprinosi emitovanju gasa koji izaziva efekat staklene bate. Pri tome transport avionom doprinosi veoj emisiji takvog gasa za oko etrdeset puta nego transport brodom ! Drumski transport emituje etiri puta vie takvog gasa nego elezniki. - Na primer, 1 kg jagoda proizvedenih Junoj Americi a prodat u Parizu, transportovan avionom, doprinosi emisiji od 3 kg ugljen- dioksida. - Jedan jogurt sa jagodama prelazi vie od 9 000 km ako se uzme u obzir put koji prevali svaki njegov sastojak (jagode, mleko, eer, ambalaa, etiketa, itd).

26

Dakle, potronja lokalnih i sezonskih proizvoda omoguuje veoma veliku utedu energije i smanjenje emeisije ugljen-dioksida, i to bi trebalo svi da prihvate. To predstavlja jedan od prvih koraka u borbi protiv klimatskih promena.

ika Steva im je predloio da zajedno posete lokalnu pijacu, jer je to izuzetna prilika da se deca upozanju sa svakodnevnim ivotom oko njih, i njihovim ivotnim okruenjem. Genije je pravio fotografske zapise, priali su sa prodavcima o poreklu njihovih proizvoda, posmatrati ta potroai vole, to im moe ukazati na posledice koje njihov izbor namirnica moe imati na klimatkse promene.

Kad su se vratili sa pijace, ika Stava im je pokazao ovu ilustraciju sa niz situacija iz svakodnevnog ivota, sa akterima koji se dosta nemarno odniose prema ivotnom okruenju. Deca pronalazila te situacije(u stanu su upaljena sve sijalice i ukljuen televizor iako je vlasnik izaao, automobil koji se kree velikom bzinom po gradu, pregrejan stan, voda istie bez ikakve potrebe, itd.). Deca su zakljuila da bi bi trebalo

27

kod kue da se bore protiv ovako loih navika i to zajedno sa svojim roditeljima, nastojei da ukljue celu porodicu. Deca dobijaju zadtak da do sutra razmisle o svakodnevnim navikama koje doprinose efektu staklene bate i koje su to konkretne promene navika u porodici koje bi mogle da doprinesu smanjenju emisije gasa koji izaziva efekeat staklene bate. Razmiljanje se usmerava u tri pravca : - stanovanje - transport Stradan, su deca izoila svoje zakljuke : MAJA:Evo ta mi mislimo;kako moji drugari i ja moemo da uinimo da bi se smanjila emisija gasova sa efektom staklene bate?

Kod kue - Manja potronja energije za grejanje stanaova (19C, je sasvim dovoljno). - Zimi, ak i u stanu treba obui demper, luksuz je bit u majici krtkih rukava ! - Zimi, uvee spustite roletne i navucite zavese da bi tokom noi odrali temperaturu u sobi. - Iskljuite aparate koje ne koristite (osvetljenje, kompjuter, tampa, radio ili muzike linije, itd.). - Skratite vreme koje provodite pred ekranima (televizija, konzole za igrice, kokmpjuter). - Koristite tu u mesto kade. U transportu - Ne korisitte automobil za kraa rastojanja (idite u kolu peke, biciklom). Koristite gradski transport. Kod duih putovanja bolje je korisiti voz umesto aviona. Pri kpovini - Kupujte sezonsko vie i povre. - Dajte prednost loklanim proizvodima.

GENIJE ih zamolio da zajedno pogledaju neke zanimljivosti koje je on pronaao na internetu: *Na primer, Francuska je u tom pogledu vrlo retka zemlja u kojoj proizvodnja energije ostvarena tehnologijom kod koje nema emisije gasa koji izaziva efekat staklene bate (nuklearna i hidro- energija). U Srbiji je situacija potpuno drugaija jer se veliki deo energije dobija iz temoelektana na ugalj.Postoje i alternativni izvori energije koji ne zagauju ivotnu sredinu.

28

*Energija vetra koristi se veoma dugo. Najstarije vetrenjae postojale su u Persiji [sadanjem Iranu] jo u 7 veku n.e. Danas se korienjem ovog prirodnog potencijala proizvodi veoma mali procenat elektrine energije mada ohrabruje pozitivan trend, usavravanje specifine tehnologije i pad trokova instalacija. U Kaliforniji se nalaze danas najvee skupine modernih vetrenjaa tzv. wind farms. Jedan takava sisitem proizvodi koliinu elektrine energije reda veliina prosene nuklearne elektrane [1200MW] dok su cene instalacija sline. Nepostojanje negativnih posledica po okolinu glavna je preporuka za iskoriavanje snage vetra. Izgradnje ovakvih elektrana nije mogua u svim krajevima sveta i zahteva neki utvreni minimalni broj vetrovitih dana godinje meutim u `saradnji` sa drugim alternativnim izvorima energije ona predstavlja veoma vaan deo borbe za smanjenje globalne emisije tetnih gasova. Deurni kritiari pronali su i kod ovog tipa proizvodnje energije `veliku` manu. Oni tako tvrde da povrine pokrivene vetrenjaama unitavaju prirodne lepote predela u kojima se nalaze... *Struja iz foto-elija dostupna svakom Grku Grki dravljani od 1. jula moi e da koriste "zelenu energiju" ukoliko instaliraju foto-elijski sistem do 10 kW na krovove kua, javljaju grki mediji. Ovaj program dostupan je svakom Grku uz odreene stimulacije i bez niza birokratskih procedura. Jednoj prosenoj porodici u Grkoj, koja troi do 7.000 kilovat asova godinje, bie potrebno 70 dana za instaliranje fotoelijske stanice od 5 kW, za njene potrebe, a viak moe prodavati grkoj elektorpivredi DEI. Stanica od 5 kW kota oko 25.000 evra, dok cena po kojoj e graani moi da prodaju struju iznosi 55 odsto od sadanje cene koju plaa grko domainstvo - 0,11 evra po kilovatu. Prema toj raunici, prosena grka porodica moe zaraivati oko 3.000 evra godinje od prodaje elektrine energije.

29

Bilo je podne. Jako topao dan. ika Steva sedeo u bati i itao novine, Maja i drugari doli do njega da mu se pohvale kako su upravo krenuli do oblinje reice da se sunaju i kupaju. STEVA: Mislim da vam to nije ba najpametnija odluka, da u podne pri ovoj temperaturi to radite. Jeste li uli za ozonsku rupu i UV zraenje? Svrataite na sok da malo popriamo. Znate li ta je atmosfera? GENIJE: Atmosfera je gasoviti omota Zemlje. Ona nas titi od Sunca i sadri vazduh koji udiemo. Bez nje ne bi bilo ivota. Gasovi koji ine atmosferu ( N 2 -78%, O 2 -21%, ....Ar-0,9%, CO 2 -0,03%, H 2 -1%....) su rasporeeni oko Zemlje pod dejstvom gravitacije. Oni se mogu podeliti u 4 sloja: -troposfera: od povrine do 7 km ili 17 km i temperatura se smanjuje s visinom -stratosfera: od 717 km do oko 50 km, temperatura se poveava s visinom -mezosfera: od oko 50 km do 8085 km, temperatura se smanjuje s visinom -termosfera: od 8085 km do 640+ km, temperatura se poveava s visinom. Svaki sloj sadri meavinu gasova koja je sve rea sa udaljavanjem od povrine Zemlje. STEVA: E pa u toj atmosferi nalazi se ozon. Hajde da vidimo ta je to ozon i zato je on toliko bitan. Ozon(O3) je molekul koji se nalazi u naoj atmosferi. Sastavnjen je iz tri atoma kiseonika Ozon je alotropska modifikacija kiseonika koja je mnogo nestabilnija od uobiajenog dvoatomskog oblika, O2. Na standardnim uslovima ozon je plaviasti gas koji na temperaturi ispod -112 C prelazi u tamno plavu tenost koja dalje ispod -193 C prelazi u tamno plavi 'led'. Ima osobinu da apsorbuje UV zrake koje su opasni za ive organizme. Bez ozona nebi bilo ivota na Zemlji. Meutim i sam ozon je nastao zahvaljujui ivotu koji egzistira pod morem.Mada su prvi ivi organizmi crpeli energiju iz hidrotermalinih izvora, a neke bakterije su ipak uspele da upotrebe energiju sunevog zraenja pa je tako i roena fotosinteza. Ove bakterije su kolonizujui okeane tokom 1 do 2 milijarde godina ostavljale za sobom otpad koji e se kasnije pokazati kao vrlo dragocen.Taj otpad je bio kiseonik. Jedan vrlo mali deo molekula kiseonika je zatim razbijen pod uticajem UV zraka. Neki tako osloboeni atomi su se grupisali u grupe po 3 molekula ozona.

30

Ozonski omota ili ozonski sloj je sloj u Zemljinoj atmosferi koji sadri relativno visoke koncentracije ozona (O3). Ovaj sloj apsorbuje 93-99% Suneve svetlosti visokih frekvencija (ultravioletna svetlost), koja je tetna za ivi svet na Zemlji. Preko 91% ozona u atmosferi je prisutno u ovom sloju. Ozonski omota se prostire u donjem sloju stratosfere od oko 10 do 50 kilometara iznad Zemlje. Njegova debljina varira u zavisnosti od lokacije i godinjeg doba Ozonski omota su 1913. otkrili francuski fiziari arl Fabri i Anri Bison. Osobine ovog omotaa prvi je utvrdio britanski meteorolog Gordon Dobson

MAJA: Ja sam ula da postoji dobar i lo ozon. Da li se oni razluikuju? STEVA: Ozon u zavisnosti od visine atmosfere u kojoj se nalazi, oznaava kao DOBAR ili LO ozon . Dobar ozon, koji se nalazi u viim delovima atmosfere (u famoznom ozonskom sloju) predstavlja izuzetan filter za UV komponentu koja je opasna po ive organizme, a usled nadmorske visine na kojoj se nalazi ti isti organizmi nisu u mogunosti da diu. Ovaj dobar ozon koja treba apsolutno sauvati se ponekad indetifikuje sa loim ozonom koji se nalazi blizu zemljine povrine, jer uglavnom nastaje kao posledica zagaenja koje je stvorio ovek. Brojni eletrini ureaji mogu da generiu ozon, posebno oni koji koriste visoki napon poput laserskih tampaa, maina za fotokopiranje ili luno zavarivanje. Svi elektrini motori koji koriste etkice stvaraju izvesnu koliinu ozona manje vie proporcionalnu veliini i snazi motora.Zagaenja ovim ozonom u nekim velikim gradovima stvara potekoe njegovim stanovnicima. 31

MAJA: Kako se forimira ozonski omota? STEVA:Ozon formira neku vrstu pravog zatitnog prstena od ultra- violetnog zraenja. U gornjim delovima stratosfere energija UV zraenja razbija molekul ozona na jedan slobodan atom (0) i jedan molekul kiseonika (0 2 ). U ovom procesu UV zraci troe svoju energiju tako da ne prolaze u nie delove atmosfere. U prirodnom procesu 0 i 0 2 brzo se kombinuju formirajui nov molekul ozona 0 3 . U normalnim uslovima koliina ozona u stratosferi je stabilna, a koliina UV zraenja minimalna. MAJA: Usled ega nastaje ozonska rupa? STEVA:Usled prevelike i nekontrolisane upotrebe freona (hemikalija koje su se ranije esto koristile kao potisni gas, npr. u dezodoransima i lakovima za kosu, ili kao rashladni materijali friiderima i klima-ureajima), halona (upotrebljava se kao sredstvo za gaenje poara u protivpoarnim ureajima) danas dolazi do oslobaanja ovih gasova u atmosferu, ukljuujui i visoke slojeve. Kada se nau u visokim slojevima ovi gasovi izazivaju oteenja ozonskog omotaa odnosno razlaganje na obine molekule kiseonika. Kada UV zrak udari u CFC molekul oslobaa atom hlora (Cl) koji sada napada molekul ozona razbijajui ga na jedan molekul i jedan slobodan atom kiseonika odmah stupa u reakciju sa hlorom formirajui nestabilno jedinjenje hlor-monoksid. Atomi hlora su veoma stabilni i u stabju su da unite i do 100 000 molekula ozona pre nego to postanu neutralni. Usled slabijeg efekta filtriranja to dovodi do jaeg Sunevog ultraljubiastog zraenja tetnog za zdravlje ljudi, a koje moe izazvati razliita oteenja oka, slabljenje imunolokog imuniteta, pa ak i rak koe. Poveano ultraljubiasto zraenje nepovoljno deluje na kompletan ivi svet na Zemlji, i ivotinje i biljke. Poveanje intenziteta Sunevog zraenja dovodi i do globalnog zagrejavanja. GENIJE: Vi ste nam ispriali kako nasataje ,,rupa u ozonskom omotau, koja ipak nije rupa u pravom smislu te rei.Ona obuhvata zonu (u optem sluaju iznad Artika i Antartika) u kojoj je koliina ozona nenormalno mala. STEVA: Ozonska rupa je naziv koji se koristi da oznai vrstu promene u visokim i razreenim slojevima atmosfere gde je prirodno znaajano prisustvo molekula ozona.Ozonska rupa je mesto u atmosferi gde je dolo do smanjenja ili ak i nestajanja ozona iz ovog sloja. MAJA: A moe li ta ozonska rupa da se nekako zakrpi? STEVA: Ozonski sloj se moe oporaviti ako se prestanu upotrebljavati stvari koje ga oteuju. Zbog toga je, u posljednjih nekoliko godina, u veini zemalja ograniena upotreba tih hemikalija i zamenjena je drugim hemikalijama koje su po prirodu manje tetne

32

Iznad Antarktike se smanjila ozonska rupaPariz, 04.10.2007., 12:49 | HINA

Rupa u ozonskom sloju iznad Antarktike smanjila se za 30 posto u odnosu na prolu godinu, objavila je Europska svemirska agencija (ESA).

Internacionalna skala UV indeksa 1995.godine Svetska zdravstvena organizacija, Meteoroloka svetska organizacija i program UN za ivotno okruenje uveli su indeks UV zraenja: 1-2 3-4 5-6 7-8 9 slab srednji visok vrlo visok i ekstremno visok

STEVA: Pogledajte ta imam. Ovo su UV paprii.Hajde da vidimo emu oni slue:

33

iveti sa SuncemTrajanje - UV-papir - staklene ploice -kapa (eir) Materijal -naoare -zatitna krema - tkanine razlicitih boja - Ispitivanje zatite od UV zraenja -Praktikovati istraivaki pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogueg objanjenja i traenje potvrde o njegovoj valjanosti. -Posmatranje promene boje UV papira u zavisnosti od vrste zatite u Kompetencije odnosu na kontrolni Ciljevi -Izvoenje zakljuaka o njboljoj vrsti zatite od UV zraka UV papir menja boju kad se izlae sunevoj svetlosti (koja sadrzi vidljivu svetlost, zrake, x-zrke, infracrvene zrake, ultravioletne(UV) zrake i radio talase). UVkomponentu niti oseamo , niti vidimo, a moe vrlo opasana. Nju moemo evidentirati UV papirom. Vano je takoe, da predhono obelee na emu e koji UV papir testirati. 1 sat

Eksperimentisanje- Deca rasporeuju obeleene UV papire na klupi -Paljivo skidaju zatitu, pre nego to posave UV papire: kontrolni UV papir:direktno izloen sunevoj svetlosti), UV papir u hladu, UV papir ispod kape, naoara , crne, bele, plave tkanine, staklenih ploa (staklo u ovom sluaju igra ulogu atmosfere, a pozicija UV papira ispod stala razliitih debljina ima ulogu nadnorske visine: i to je atmosferski sloj tanji to e i svetlot koju primimo sadati vie UV zraka), premazu zatitne kreme... - Sve UV papire izlau isovremeno sunevoj svetlosti

34

Zajedniki zakljuak(Najintezivniju plavu boju dobija kontrolni UV papir, koji je direktno izloen sunevoj svetlosti) Ozonsa rupa postoji pa zato preternano izlaganje Suncu, bez zatite (kapa, naoare, suncobran, zatitna krema) je posebno opasno u periodu od 10 do 16h -Naoare za Sunce mogu biti dobra zatita samo pod uslovom da negledamo direktno u Sunce -Odea je vrlo efikasno sredstvo zatite od UV zraenja ( pogotovu crna tkanina !) -Zatitna krema, u zavisnosti od oznake indesa na ambalai (IP ili FPS vei od 16-srednja zatita), je slabija zatita od odee i ne moe da poslui kao opravdanje za due izlaganje Suncu. Deca su takoe primetila da je Genije najvie pocrveneo do su vili istraivanje. MAJA : Pa da, on ima najsvetliji ten ! Stevina nauna napomena : iveti bez Sunca je nezamislivo. Nekoliko minuta dnevno izlaganja Suncu je dovoljo da se stvori D vitamin neophodan naem rastu i naim kostima. Ono moe pozitivo uticati na na moral i nae pozitivno raspoloenje.Ali kako iveti sa Suncem danas ? Preterano izlaganje njegovom zraenju moe biti tetno po nae zdravlje, s obzirom na rupu u ozonskom omotau, koji bi trebao da nas titi od preterane koliine UV zraka, koji mogu da izazovu rak koe, kataraktu (bolest oiju), poremeaje u imunom sistemu.... Zato emo se zalagati za ouvanje ozonskog omotaa.

STEVA: E sada kada sve to znamo moemo da proverimo da li smo postali eko- graani? A onda moete i do reke, skoro e 16h.

35

Kviz DA LI STE VEC POSTALI EKO-GRADJANIN ? 1. Kako najee odlazite u kolu ? A - kolima ; B autobusom ili vozom ; C peske ili biciklom ; 2. Koliko je ljudi u kolima roditelja pri odlasku na posao ? A dvoje ; B troje ; C cetiri i vise ; 3. Sta uradis pri izlasku iz svoje sobe ? A zatvorim vrata ; B ugasim svetlo ; C iskljucim sve uredjaje ; 4. Kolika je temperatura u tvojoj sobi ? A - 23C i vise ; B - 21C ; C - 19C ; 5. Kolika je temperatura vode kojom se tusiras ? A - 40C ; B - 35C ; C - 30C ; 6. Sta uradis zimi pre odlaska na spavanje ? A spustim zavesu ; B spustim roletne ; C spustim roletne i smanjim grejanje tokom noci ; 7. Koji tip sijalica koristish u svom stanu ? A ne znam ; B bele sijalice ; C ekonomicne sijalice ; 8. Koliko sati dnevno provedes pred ekranom (TV, kompjuterom, konzolom) ? A vise od dva sata ; B od jedan do dva sata ; C manje od jednog sata ;

36

9. U kom periodu godine jedes jagode ? A tokom cele godine ; B samo zimi ; C samo leti ; 10. Agencija za stednju energije i zivotno okruzenje :

A ispituje javno mnjenje ; B registruje bio-proizvode ; C bavi se problemima ekologije i ustede energije ; Rezultati A 10 poena ; B 20 poena ; C 50 poena . Imate : 450 do 500 poena : izvrsno. Vi ste vec eko-gradjanin. Bravo ! Ocekujemo da ohrabrite i druge da postanu takvi. 350 do 440 poena : dobro je, ali moze i bolje ! Razgovarajte s roditeljima i prijateljima ! 250 do 340 poena : razmisli o onom sto si saznao u skoli i ponovo procitaj ono sto si napisao. Potrazi savet ! 100 do 240 poena : nemojte se obeshrabrivati ! Moa da da promenite svakodnevne navike i vise diskutujte o ovom problemu s prijateljima i porodicom.

37

DODATAK: Moete zamoliti svoje nastavnike da se prikljuite projektu Klima, moja planeta.. i ja ili da zajedno izvedete ove 3 radionoce po sledeem scenariju:

O.. ,,Vuk Stefanovi Karadi Kragujevac IDEJA: Biljana ivkovi-profesor fizike REALIZACIJA: Uenici odeljenja VII 3 POMO PRIJATELJA: Zorica orevi-profesor biologije Lidija Jevti-profesor geografije Sanja Simi-profesor hemije Svetlana Nikoli-profesor fizike Dragan Rakovi- profesor tehnikog obrazovanja i informatike Nikola Nenkovi-profesor srpskog jezika Ana Rakoevi-student fizike http://www.rukautestu sa projetima: Klima, moja planeta... i ja iveti sa Suncem

Apstrakt. Ljudske aktivnosti menjaju nau planetu i niko ne moe da predvidi kakve emo dugorone posledice trpeti zbog toga. A naa planeta je znatno ranjivija nego to mislimo pa se i efekat klimatskih promena ve osea. Zato ove 3 radionice imaju za cilj da omogue uenicima sedmog razreda da razumeju mehanizme klimatskih promena, koje su prouzrokovane prirodnim fenomenima ili ljudskim delovanjem, kao i posledice koje one imaju na zdravlje i biodiverzitet to pak ukazuje na potrebu razvijanja svesti o vanosti zatite ivotnog okruenja u svakodnevnim aktivnostima, kao i uloge svakog od nas pojedinano

SCENARIO Uvoenje novine: Multidisciplinaran prilaz ovoj temi, jer ona to zasluuje (biologija, fizika, geografija, hemija, infotmatika, tehniko obrazovanje, srpski jezik...). Primena projektne nastave: inovativnog modela nastave koji se ostvaruje realizacijom projekata, timskim radom uenika. Korienje INTERNETA kao izvor informacija. Metode rada: Verbalne metode monoloka (nastavnika na samom poetku i kraju asa), dijaloka (nastavnik uenik, ali i uenik - uenik), diskusija (u okviru grupe, ali i frontalno u odeljenju), metoda aktivnog uenja (reavanje problema), demonstraciona 38

metoda (javna prezentacija radova), metoda praktinih radova (kod izvoenja eksperimenata praktikovati istraivaki pristup : pitanje, posmatranje, formulisanje mogueg objanjenja i traenje potvrde o njegovoj valjanosti). Oblici rada: Frontalni, grupni oblik rada, individualni. Nastavna sredstva: INTERNET, udbenici biologije i fizike, materijal i upustva za izvoenje eksperimenata, karta sveta, veliki papir, flomasteri... Obrazovno-vaspitni cilj: Razvijanje svesti o vanosti predvienih klimatskih promena, kao i njihovih moguih posledica na pojavu ekstremnih dogaaja: sue, poplave, velike toplote, poimanje negativnih posledica klimatskih promena po biljne i ivotinjske vrste, a samim tim i OVEKA REALIZACIJA: Uenici odeljenja VII 3 , kolske 2008/2009. I RADIONICA 1.KORAK: itanje teksta Neodgovorni putnik . Uenici prepoznaju neodgovornog putnika (oveka).Zemlju moemo zamisliti kao ivu letilicu koja milionima godina leti kroz svemirska prostranstva. Delovi od kojih je nainjena ova iva letilica su njena neiva priroda i sve pojedinane vrste koje su meusobno povezane u vstu, ali ipak raskidivu mreu ivota. Svaku od ivih vrsta u toj letilici moemo zamisliti kao zavrtanj, polugu, toak, zupanik ili oprugu. U jednom trenutku se na toj ivoj letilici pojavio jedan neodgovorni putnik. On je poeo svakog dana da vadi jedan po jedan zavrtanj, polugu ili zupanik. iva letilica je poela da gubi kontrolu i lagano da propada. Jo uvek nije udarila u podlogu , ali e se to sigurno desiti ukoliko taj putnik nastavi da vadi njene delove. Bez koliko delova ta letilica moe da leti , i koliko se njenih delova moe izvaditi, to niko ne moe da kae. U ovom trenutku niko ne zna da li je kritini deo koji odrava letilicu u letu ve izvaen. U svakom sluaju , ukoliko delovi nastave da se vade, letilica e sigurno pasti . Neki e taj pad preiveti neki ne.

2.KORAK: Kroz razgovor sa uenicima doi do odgovora na sledea pitanja: 1. Da li znate koji datum se obeleava kao dan nae Planete?(Meunarodni dan planete Zemlje obeleava se svake godine 22.aprila u 175 zemalja sveta. Godina 2008. je imala za temu globalno zagrevanje (to je u stvari naziv za poveanje prosene temperature zemljine atmosfere i okeana) i njegove posledice.)

2. ta je to to doprinosi globalnom zagrevanju nae planete? (Ne postoji nauni koncenzus o tome . Najzastupljenija je teorija prema kojoj je globalno zagrevanjeposledica prisustva ugljen-dioksida i metana poreklom od industrijskih postrojenja u razvijenim zemljama. Prema toj teoriji poveana koncentracija pomenutih gasova dovodi do takozvanog efekta staklene bate u atmosferi. Efekat staklene bate je prirodni fenomen koji omoguava da se planeti Zemlji ouva blaga srednja temperatura (+15C); bez njega bi temperatura na Zemlji bila -18C. Efekat staklene bate je, takoe, izraz zagrevanja planete Zemlje nastao poremeajem energetske ravnotee izmeu koliine zraenja koje od Sunca prima i u svemir zrai Zemljina povrina.) (oveanstvo, jo od doba industrijskie revolucije XIX-og veka, neprekidno iskazuje sve veu potrebu za energijom, a samim tim i poveava emisiju gasova koji su odgovroni za efekat staklene bate (ugljendioksid, vodena para, metan...) U emisiji ovih gasova uestvuje industrija, poljoprivreda, transport, naselja, tj., skoro svi sektori ovekove aktivnosti. Naa planeta je znatno ranjivija nego to mislimo pa se i efekat klimatskih promena ve osea.)

3. Odakle potie ta poveana emisija tetnih gasova?

4. Kako se efekat klimatskih promena osea?

(Porast temperture, otapanje lednika i rast nivoa mora, ekstremne klimatske situacije, nestajanje ivih vrsta na celoj planeti....)

39

( Do oprnijih odgovora na ova i neka druga pitanja pokuaemo da doemo, na sledeim asovima, koji emo realizovati kroz radionoice, uz pomo PRIJATELJA : nastavnika biologije, fizike, geografije, hemije, informatike i tehnikog obrazovanja i srpskog jezika.) 3.KORAK: Podeliti uenike u 6 heterogenih grupa i podeliti im potreban materijal (udbenik biologije i tekstove sa INTERNETA-koje je tim nastavnika unapred pripremio) za istraivanje na sledee teme : 1. Uzroci globalnog zagrevanja, efekat staklene bate, albedo efekat, promene temperature 2. Posledice-novi svetski poredak : porast temperture, otapanje lednika i rast nivoa mora 3. Kjoto protokol 4. Neka reenja postoje... 5. Neke od posledice su... 6. ta je ozon, a ta ozonska rupa? 4. KORAK: Podela zaduenja i rad u grupama. Uenici mogu da zatrae POMO PRIJATELJA-tj. pomo od bilo kog nastavnika ako im bilo ta iz ponuenog materijala nije jasno ! 5. KORAK : Izrada postera. 6. KORAK : Izveaji grupa i diskusija. 7. KORAK : Zajedniki zakljuci: klimatske promene su realnost ; ovekove aktivnosti su jednim delom odgovorne za njih ; klimatske prmene imaju viestruke posledice (zdravstvene, drutvene, ekoloke i ekonomske) ; svako treba, u okviru svojih mogunosti, da da doprinos njihovom smanjenju! Domai zadatak za grupu: Izvetaj o radu grupe u elektronskoj formi, koji moe biti dopunjen dodatnim informacijama sa INTERNETA, do kojih su uenici u meuvremenu doli. II RADIONICA-Eksperimenti 1.KORAK: Kratko zajedniko potseanje na zakljuke sa predhodne radionice. 2.KORAK: Grupe dobijaju potreban materijal i upustva za po jedan od est eksperimenata: -Model staklene bate -Kako pokazati da je CO 2 gas koji izaziva efekat staklene bate -Koje su posledice topljenja leda (primer modelizaicje) -Boja i temperatura; vanost ledenih santi -irenje okeana i povienje nivoa mora -iveti sa Suncem ( UV papir i UV zraci) (Eksperimenti su preuzeti sa sajta Ruka u testu i sastavni su deo projekata :Klima, moja planeta... i ja i iveti sa Suncem)

(Preterano izlaganje Suncu moe biti tetno po nae zdravlje, s obzirom na rupu u ozonskom omotau, koji bi trebao da nas titi od preterane koliine UV zraka, a koji mogu da izazovu rak koe, kataraktu (bolest oiju), poremeaje u imunom sistemu....)

5. Da li je danas zdravo preterano se izlagati Suncu i zato?

40

Oni u stvari prestavljaju SIMULACIJU stvatnih situacija i mogu da poslue za objanjenje niz pojava vezanih za GLOBALNE PROMENE ) 3.KORAK: Uenici pristupaju izvoenju eksperimenata (praktikovati istraivaki pristup). Belee svoja zapaanja i eventualne rezultate merenja zapisuju na velikom papiru, crtaju grafike, biraju kljune rei... 4.KORAK: Izvetaji grupa uz pomo postera (povezivanje tog ogleda i stvarne situacije). Razliite grupe predstavljaju svoj rad pred odeljenjem, a nastavnik prati izvetaje i nastoji da se ono ne svede samo na puko itanje napisanog teksta, ve na jedno kostruktivno izlaganje, povezivanje sa informacijama koje su uli na predhodnom asu i da se u diskusiju ukljuuju uenici ostalih grupa i PRIJATELJI (postavljanjem pitanja ili dodatnim informacijama). Tokom ove prezentacije mogu se pomenuti i fenomeni koji se odnose na lokalni nivo (poveanje temperature u Srbiji, opasnost od sua, poplava), ali to sve na kraju vodi ka zakljuku, kao i na I radionici, da su klimatske promene globalni fenomen i da se tiu celog oveanstva ! Domai zadatak za grupu : Pisani izvetaj u elektronskoj formi o radu grupe. III RADIONICA-Sada znam.. 1.KORAK: Dosadanje aktivnosti su... 2.KORAK: Sluaju pesmu ,,Biciklist iz zbirke pesama ,,Odakle dolazi ljubav, autora Gorana Joksimovia i procenjuju da li je ona samo ljubavna ili je i ekoloka. Navode argumente zato smatraju da moe biti i ekoloka.Ko se vozi na biciklu, taj ne troi on ni tiklu. Ko na ,,bajku obilazi svet, shvata jasno ta je ptica let. Dok mi vazduh kraj uiju zuji, ja biciklom izmiem oluji. uuuvaaaj!!! Prestii u sve od reda, jer me ura sa terase gleda.

3. KORAK : Sad znamo...(sumiranje zakljuaka).Odeljenje izvodi zajednike zakljuke, nastavnik pie predloge uenika na tabli. Tokom sledeeg veka e doi do klimatskih promena : - srednja temperatura na Zemlji e se poveati za oko 3 O C, to e prouzrokovati vrlo este ekstremne klimatske situacije poput pasjih leta, poplava, suato e opet biti uzrok brojnih zdravstvenih problema ; - nivo mora i okeana e se podii za oko jedan metar, to e pruzrokovati preseljenja miliona stanovnika ; - nestae hiljade ivih vrsta po celoj planeti ; -da, s obzirom da postoji ozonsa rupa, preterano izlaganje Suncu, bez zatite (kapa, naoare, zatitna krema) je posebno opasno u podne. 4. KORAK: ta treba uraditi na globalnom nivou?

41

Po dve grupe uenika rade na istom zadatku: utede energije, korienju energije sunca, energije vetra. Spajaju se grupe koje imaju isti zadatak i izvode zakljuke, a onda se sumiraju zajedniki zakljuci.

(Smanjenje emisiju tetnih materija u atmosferau, ime bi se smanjio efekat staklene bate i ozonska rupa. Uteda enrgije (npr.graevinarstvo) Korienje obnovljivih vidova energije (enerija vetra, sunca)) 5. KORAK: Nae ponaanje je delimino odgovorno za klimatske promene. ta JA mogu da uradim?

Svih est grupa dobija radni list 18 i 19. Po dve grupe uenika rade na problemu stanovanja, dve snabdevanja i dve prevoza). Ove ilustracije u sebi imaju niz situacija iz svakodnevnog ivota, sa akterima koji se dosta nemarno odniose prema ivotnom okruenju. Uenici se mogu priseati i situacija iz svakodnevnog ivota.Spajaju se grupe koje imaju isti zadatak i izvode zakljuke, a onda se sumiraju zajedniki zakljuci:

Uteda energije: -u kui (eliminisanje rasipanja, korienje opreme koja tedi energiju), -u transportu(ne koristiti auto za kraa putovanja, koristite bicikl, gradski prevoz, ili voz umesto aviona) - i pri kupovini(sezonskii i lokalni proizvodi). 6. KORAK: ta dalje? Predlozi... ...( predloge daju i uenici i PRIJATELJI)

-Jedan od predloga je nae steeno znanje o GLOBALNIM PROMENAMA prikupimo i napiemo KNJIGU za vrnjake! -Drugi: da neke od ogleda prikaemo svojim drugovima iz drugih odeljenja i razreda. -Da napiemo lanak u naem kolskom listu ZVRK. -Spot i PPT, koji su nastali na ovim radionicama, stavimo na sajt kole.

7. KORAK: Uenici i prijatelji rade anketu: DA LI STE VE POSTALI EKOGRAANIN? (i sami proveravaju da li su to i postali) 8. KORAK: Utisci: i uenici i prijatelji!!! PLUS: ( Osnivanje novinarskog tima za pisanje knjige!) P.S. *Knjigu smo napisli ...jo da je objavimo... A desio se i Kopenhagen: decembara 2009.

42

LITERATURA1. Dmitar Lakui, Biologija za VII razred, Beograd: ZUNS, 2008. 2. Jovan etraji, Darko Kapor , Fizika za VII razred, Beograd: ZUNS, 2008. 3 Slobodanka Anti, Rastko Jovanov, Ana Peikan, Kako pribliiti deci prirodne nauke kroz aktivno uenje, Beograd:Institut za psihologiju, 2005. 4. http://www.rukautestu i projekti Klima, moja planeta ...i ja i iveti sa Suncem 5. INTERNEThttp://www.vreme.com

http://sr.wikipedia http://tanjug.co.yu

43

P.S.

Kopenhagen: Svetska konferencija o klimatskim promenama

decembar 2009. U glavnom gradu Danske, Kopenhagenu(Copenhagen), je poela svetska konferencija o klimatskim promenama u organizaciji Ujedinjenih Nacija(UN). Na skupu e, tokom dve sledee nedelje, delegacije 192 zemlje voditi razgovore o novom sporazumu, odnosno o merama na koje e se njihove vlade obavezati u okviru borbe protiv klimatskih promena i zagaenja atmosfere.

Uesnici klimatske konferencije UN u Kopehagenu odluili su da "priznaju" sporazum za borbu protiv klimatskih promena koji je postignut izmeu predsednika SAD Baraka Obame i lidera Kine, Indije, Brazila i Junoafrike republike.

SAD, Kina, Brazil, Indija i Junoafrika republika su se dogovorili, prema reima Obame, " da usvoje cilj ogranienja rasta temperature na planeti od dva stepena Celizujusa do 2050. i to je vrlo vano da u tom pravcu i deluju". Dokument koji je na kraju, posle mnogo peripetija i obrata, usvojen u Kopenhagenu, predvia, izmeu ostalog, da se za borbu protiv klimatskih promana u najmanje razvijenim zemljama uloi 30 milijardi dolara u toku idue tri godine i nakon toga po sto milijardi dolara godinje u periodu do kraja naredne decenije. "Konferencija je odluila da primi na znanje Kopenhagenski sporazum od 18. decembra 2009. godine" sveano je proglasio predsedavajui skupa i udario ekiem po stolu. "Konano smo uspeli da se dogovorimo", izjavio je novinarima nakon toga generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Bi Bi Si naglaava da se saglasnost za prihvatanje navedenog dokumenta moe postii, u okviru mehanizma UN, tek posle to ga odobre sve 193 zemlje - uesnice klimatskog samita u Kopenhagenu.

44

Neke zemlje razvoju su, meutim, uoi samog kraja konferencije u Kopehatgenu izrazile svoje otro neslaganje sa predloenim sporazumom, pa je, kako navodi agencije, plan koji je incirao Obama na kraju dobio ogranienu podrku uesnika dvonedeljnog klimatskog samita u Kopenhagenu.

45