INSTITUCIONALNE PROMENE

PLAN RADA Osveavanje znanjaPredavanje Analiza sluaja: Restrukturiranje eleznice SrbijeAnaliza sluaja: Akreditacija u visokom obrazovanju u Srbiji Plan izrade grupnog projekta

INSTITUCIONALNA TEORIJA PROMENA Diskontinuelne, adaptivne promeneSocioloka perspektivaPrimena Transformacija preduzea i institucija u zemljama u tranzicijiTransformacija preduzea i inistitucija u post-industrijskom drutvu Osnovna ideja: organizaciona transformacija kao proces adaptacije promenama u institucionalnom okruenju

INSTITUCIONALNA TEORIJA Struktura i funkcionisanje organizacija u modernom drutvu imaju koren u idejama strukura kao racionalizovani mitOrganizacije moraju da dokau svoju legitimnost u drutvu a to je mogue na dva naina preko racionalnosti i efikasnosti u korienju drutvenih resursa merenih tehnikim kriterijumima i parametrima Preko potovanja ideja, modela, pravila, procedura, obrazaca i standarda organizovanja i funkcionisanja koje drutvo namee onda kada nije mogue da se legitimnost dokae tehnikom racionalnouIdeje i modeli strukturiranja i funkcionisanja organizacija se stvaraju van njih, u drutvu i onda se nameu organizacijama koje su prisiljene da ih potuju kako bi dokazale svoju legitimnost

INSTITUCIONALNA TEORIJAIdeje i obrasci strukturiranja i funkcionisanja organizacija nastaju socijalnim konstruisanjem realnosti kada se neka praksa institucionalizuje kroz proces davanja znaenja ili dodavanja vrednosti Institucionalizovanje pravila i obrazaca znai da su proglaeni racionalnim a time i legitimnim nainom strukturiranja i funkcionisanja oranizacija Legitimnost je generalizovana percepcija ili pretpostavka da su akcije jednog entiteta poeljne i pogodne u okvirima odreenih drutvenih vrednosti, normi, verovanja

INSTITUCIONALNA TEORIJAOrganizacije su prisiljene da primene institucionalizovana pravila i obrasce kako bi dokazale svoju legitimnost Tri stuba, izvora ili segmenta institucionalnog okruenjaRegulativni (zakoni)Normativni (profesionalni standardi)Kulturno kognitivni (pretposatvke i verovanja)

INSTITUCIONALNO OKRUENJE EKONOMSKOG FAKULTETARegulatorno

Normativno

Kulturno kognitivno

INSTITUCIONALNA TEORIJAOrganizacija je koherentan model vrsto spregnutih ideja i struktura ideje legitimiu strukturu a struktura institucionalizuje idejeInstitucionalno okruenje kreira obrazac strukture i funkcionisanja kao idealni model organizacije Obrazac poslovanja je institucionalizovan kao jedino racionalan i stoga legitiman nain radaInstitucionalni obrazac profesionalno i drutveno oekivanjeInstitucionalni obrazac moe biti formalan i neformalanOrganizacije se legitimiu primenom idealnog obrasca organizacije i funkcionisanja

INSTITUCIONALNA TEORIJAIzomorfizam: postepeno poveavanje slinosti izmeu organizaicja u jednom sektoru usled primene istih institucionalnih obrazacaTri procesa i oblika izomorfizmaPrisilniNormativni ili profesionlani Mimetiki (imitacija)

VEBA: IDEALNI INSTITUCIONALNI OBRAZACPREDUZEE

FAKULTET

VEBA: IDEALNI INSTITUCIONALNI OBRAZAC 2005PREDUZEERazvijen ISHRMMarketing sektor, orijentacija ka potroaimaR/DProcesna organizacijaStrategisko planiranje Timski radFinansijska kontrolaParticipacija zaposlenihTQM

FAKULTETMale grupe 20-30Ocenjivanje u toku godineOcenjivanje profesoraPraksaKompjuteriInterakcija na asu Organizacija slubiUvodjenje standarda knjigaIspit kroz test i ...Semestar u inostranstvuNain upisa

INSTITUCIONALNA TEORIJANisu svi sektori podjednako izloeni institucionalizacijiDva su faktora koja odredjuju koliko je neki sektor podloan institucioonalnim uticajima: stepen do koga se output ili performanse mogu meriti, standardizovatistepen do koga orgaizacije u sektoru mogu da kontroliu protok resursa odnosno inpute u modernim drutvima je sve vie takvih sektora Modernistika drutva sve vei deo ljudskog ponaanja propisuju kroz racionalizaciju mitova pa je stepen individualne slobode sve manji ali ne kao posledica spoljanje prisile (autoritarni reim ili trite) ve internalizovanih obrazaca i pravila

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJIOrganizacije se susreu sa tri problema u sprovoenju institucionalnog obrasca Nekonzistentost institucionalnih i tehnikih pravila Generalnost institucionalizovanih pravila Kontradiktornost razliitih institucionalnih pravila Reenje: razdvajanje (decoupling, buffering)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI Reakcije ili oblici primene institucionalizovanih pravila i standarda u organizaciji Potpuna primena Modifikovana primenaDelimina primena po delu organizacije po nivou (realno vs simboliko sprovoenje) Po elmentima standarda i pravilaPo vremenu Neprimena

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJIFaktori primene institucionalizovanih struktura, standarda i procesaOrganizaciona kultura: konzistentna, delimino konzistentna, nekonzistentna, neutralna Tehnika i ekonomska racionalnost: racionalni, neracionalniInteresi vladajue koalicije: konzistentni, nekonzistentniResursi i kompetencije: kompatibilni, nekompatibilni, delimino kompatibilni Institucionalna kontrola: zavisnost organizacije i efikasna kontrola,

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJIEfekti primene institucionalizovanih standarda, struktura i procesa na organizacionu kulturu Ojaavanje Radikalna promena Inkrementalna promena Proirivanje Stabilnost

MODEL INSTITUCIONALNIH PROMENA Smenjivanje perioda inkrementalnih promena u cilju usavravanja organizacionog modela prema institucionalnom obrascu i perioda radikalnih promena u cilju prilagodjavanja novom institucionalnom obrascu

Kako tee proces organizacione transformacije u institucionalnom okruenju i koji su uslovi za uspene promene?

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA InteresiNezadovoljeni interesi dela ili svih lanovaPovezivanje nezadovoljenih interesa sa modelom organizacije (sistem je dobar, samo ljudi ne valjaju)Alternativni model organizacijeNerazvijenost, nepoznavanje novog institucionalnog obrasca kao barijera promenamaInkrementalne promene postojeeg modela u odsustvu alternative Izolacija kao metod spreavanja promena

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA Vrednosne orijentacije lanova organizacijeStatus Quo orijentacija sve grupe su posveene odravanju postojeeg modela organizovanjaIndiferentna orijentacija sve grupe su ravnodune kako prema postojeem tako i prema novom modelu organizovanjaKonkurentska orijentacija neke grupe su posveene postojeem a neke novom idealnom obrascu organizacijeReformska orijentacija sve grupe su posveene novom idealnom obrascu organizovanja.

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA Odnosi moi u organizacijiGrupa sa nezadovoljenim interesima, posveena alternativnom obrascu mora imati moPromene strukture moi kroz promene kritinih resursa i/ili promene u politikoj strukturiKapacitet za izvodjenje promena Poznavanje novog idealnog obrasca (uzrok sporosti tranzicije u Istonoj Evropi) usled kulturnih barijera i nedostatka znanjaSposobnosti i vetine vodjenja promena

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA Smenjivanje postojeeg institucionalnog obrasca A novim obrascem B kroz Koherentno stanje modela organizacijeEmbrionalno stanje modela organizacijeizoidno stanje modela organizacije

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUTTransformacija preduzea u ZUT kao institucionalne promene - socijalistiki idealan obrazac ekonomije i preduzea zamenjen kapitalistikim Uslovi uspene tranzicijeNezadovoljstvo socijalistikim modelomKonkurentska ili reformska vrednosna orijentacijaPromena strukture moi ili preferencija monikaKapacitet vodjenja promena

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUTKaren Newman: brzina promena institucionalnog okruenja kao faktor uspenosti transformacijeSuvie spore promene institucionalnog okruenja - slab pritisak i promene izostajuSuvie brze promene institucionalnog okruenja ne moe da se pojavi koherentan alternativni obrazac i promene izostajuReakcija preduzea na izostanak alternativnog obrascaUzdravanje od promenaKonfuzija i rizini poteziMimikrijaStrani menaderi: za i protiv?

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUTVisoka

Verovatnoa organizacione transformacije

Niska Nizak Stepen promena institucionalnog okruenja Visok

INSTITUCIONALNE PROMENE ELEZNICA SRBIJE

NOVI INSTITUCIONALNI OBRAZAC ELEZNICA Definisan direktivama EU i poslovnom praksom veine eleznikih kompanija u svetu Regulatorni pritisak: EBRD kroz finansiranje projekata i Vlada Srbije kroz Zakon o eleznici (2004) Normativni (profesionalni) pritisak kroz evropsko udruenje eleznica, konsultantske firme i primere uspenih eleznikih kompanija Osnovni elementi Razdvajanje infrastrukture od prevoza Model potpunog razdvajanja (posebne kompanije) ili deliminog razdvajanja (holding)Infrastruktura u dravnom vlasnitvu a prevoz u privatnom (privatizacija postojee dravne kompanije i osnivanje novih, privatnih kompanija)

NOVI INSTITUCIONALNI OBRAZAC ELEZNICAKonkurencija na tritu prevoznih usluga izmeu prevoznikih kompanija (bez povlaenog poloaja dravne prevoznike kompanije) Prevoznike kompanije plaaju jednaku naknadu infrastrukturnoj kompaniji za korienje infrastrukture Nezavisno, regulatorno telo koje regulie odnose prevoznikih kompanija i infrastrukturePrevoznike kompanije: putnike, transportneOdravanje i vua???eleznice Srbije imaju rok do kraja 2010 da svoju organizaicju prilagode novom institucionalnom obrascu

ORGANIZACIJA SLOVENAKIH ELEZNICA

ORGANIZACIJA POLJSKE ELEZNICE

ORGANIZACIJA NEMAKIH ELEZNICA

ORGANIZACIJA ELEZNICE CRNE GORE

ORGANIZACIJA ELEZNICE SRBIJE .

..

. . .