uzroci savremene ekološke krize i globalne promene zivotne sredine

7/24/2019 Uzroci Savremene Ekoloke Krize i Globalne Promene Zivotne Sredine

1/63


2/63

,

. : .

! " . # ! ", $

!, , ,


3/63

ovekova sve brojnija i raznovrsnija proizvodna i

ivotna aktivnost sve vie izaziva naruavanjeekoloke ravnotee.

Uticaj oveka na prirodu u dalekoj prolosti bio je

marginalan. Danas ovek bitno utie na fundamentalneprocese na planeti.

Savremenu ekoloku krizu uzrokuje mnotvo faktora,a pre svega:


4/63

1. Demografska eksplozija


5/63

Ljudski rod se danas suoava sa mnogim vrlo

sloenim problemima razvoja.

!"eliina prostora na #emlji

!$edni smatraju da je rast ljudske populacije glavniuzrok siromatva i degradacije ivotne sredine

!Dok su drugi dokazivali da je upravo siromatvo

uzork visokog rasta ljudske populacije idegradacije ivotne sredine


6/63

Izemu rastapopulacije, siromatvai ivotne sredine

postoji jako visokstepenmeuzavisnosti.


7/63

UVIII vekup.n.e.


8/63

Naprelaskuiz XIIIuXIXvekstoparasta

stanovnitva iznosila je0,5%godinje.

1750-1900stopa rasta se popela na2%godinjeistanovnitvo je dostiglo1,7milijardiljudi.

1950-1984 broj ljudi na Zemlji se ponovoudvostruioisa2,5popeo na oko4,8milijardi.

Predviase da e do2045.godine doi do novogudvostruenja, ado kraja XXIvekaiutrostruenjabroja stanovnika na Zemlji.


9/63

Za svaku dodatnu milijardu stanovnikapotrebno je sve manje vremena:

za prvu je trebalo2miliona godina,za drugu130godina,za treu30godina,za etvrtu15godina,

za petu12godina,aza estu samo10godina(od1986.do1997)


10/63


11/63

%akvo pove&anje ljudske populacije spram

nepromenjeni', odnosno ak smanjeni'

resursa (negde i iscrpljeni'), ozbiljno jeupozorenje i nauci i politici danas.


12/63

Osim eksponencijalnog rasta populacije negative uticaj na

ivotnu sredinu ima I distribucija populacije.

- Tako da skoro 2/3 svetske populacije se nalazi nastanjenou zemljama sa niskim dohotkom.

- zemljama sa visokim dohotkom koje ostvaruju blizu

!"# ukupnog bruto nacionalnog dohotka ivi samo $%#

svetske populacije.-&a zadovoljenje potreba narasle ljudske populacije I s

obzirom na njenu distribuciju potrebno je ve'e kori('enje

prirodnih resursa) koji su nepromenjeni ili smanjeni) a

negde *ak iskori('eni) (to dovodi do ekolo(kih problema.-+otrebno je pre svega proizvesti vi(e hrane.

+rema ,O organizaciji godi(nje od gladi umre oko $""

miliona ljudi) a $)% milijardi pati od gladi.


13/63

*rema istraivanjima, stanje planete je takvo da najve&a

panju treba posvetiti rastu populacije ljudi i rastu

kori&enja prirodni' resursa.

+lobalne promene na zemlji ilistruju slede&e injenice:

$%konomska aktivnost u drugoj polovini &'. veka rasla je postopi od () god, ako se ovakav trend nastavi ukupni svetski

autput #e biti *+ vei do &'*'. godine$Ukoliko ekoloka ote#ena nastave da rastu to bi za-tevalo jojednu planetu$vetske ume su se smanjile sa 11,/km&na 0,( km& na 1'''stanovnika

$U zemljama u razvoju (') populacije ima nedostatak vode zapi#e$ preko 2') se ne prei#ava$3odinje 11 miliona polj radnika pati od trovanja pesticidima


14/63

+ored pove'anja hrane)

pove'ane su potrebe za *istom vodom Ivodom za pi'e)

potrebno je vi(e higijensko-sanitarnih uslova

za rad I ivot stanovni(tva.

+rema istraivanjima u svetu umre 2)2miliona ljudi od zagaenja vazduha) jer "# je

umanjen prinos delovanjem kiselih ki(a) 3"#

stanovni(tva u razvijenim zemljama sveta ima

problem sa nedostatkom vode za pi'e.


15/63

va neuravnoteenost ima velike komplikacije

za projektovanje pravine politike razvoja, kojamoe dovesti do uskla-enosti blagostanja i

ogranienja biosfere sa ravnopravnim ue&em

pojedini' zemalja, ekonomski' i politiki'

grupacija i kori&enju usluga koje nudi priroda.


16/63

Karta stope mortaliteta u fazama demografske tranzicije


17/63

+rema tome moe se re'i da su rast industrije)

stanovni(tva i proizvodnja hrane) postale 0izi*ke

granice opstanka na &emlji.

1a to nije novo govori i *injenica da je jo(

$! engleski ekonomista i demogra0 Thomas

4althus 5$-$!367 tvrdio da postoji nesrazmera

izmeu rasta stanovni(tva i rasta prirodnih

bogatstava.


18/63

8a jedne strane)

ljudske aktivnosti uti*u na ivotnusredinu) druge) promene stanja ivotne

sredine uti*u na ekonomsko-socijalni razvoj) a

tre'e 9 javlja se reakcija dru(tva na

promene ivotne sredine.


19/63

2.2. PROFITPROFITKAOKAOOOSNOVNI POKRETAKISNOVNI POKRETAKI

CCILJILJDa bi se profit ostvariopotrebno je realizovati, odnosnoprodati proizvode.

Osim uobiajenih ljudskihpotreba u trci za profitomstvaraju se i lane potrebe kojenastaju kao rezultat

propagande, mode i sl.Osnovnimoto savremenog drutva jetroiti to vie da bi seproizvodilo vie i zaradilo vie.


20/63

Pogreno je,meutim,misliti da se ekoloka kriza moe

vezivati samo za trinu ekonomiju.

Zemlje Istone Evrope npr.imale suuprolosti tzv.komanditne ekonomije, koje iskljuuju postojanje

profitnih motiva pa je ipak ostvaren vei obimzagaivanja negoumnogim zemljama razvijene trineekonomije.

%o za posledicu ima masovno iscrpljivanje odre-eni'

resursa, a uz to i sve ve&e emitovanje razni' otpadaka

koji ostaju nakon iskori&avanja odre-eni' proizvoda.


21/63

Znai,ekonomske aktivnosti imajudestruktivan uticaj na prirodu uvekkadasistem ekonomskihidrugih

podsticaja(drutvena briga)nijestruktuiran tako da stimulieizbegavanje degradacije.


22/63

2.2. NNEDOSTATAKEDOSTATAKSVESTISVESTIIIZNANJAZNANJA


23/63

Ogromna veina ljudi jo uvek nema razvijenu

ekoloku svest, a i kod onih koji je imaju ona

najee jo nije postala sastavni deo njihove

graanske svesti.

Pored toga,ovek ima nedovoljna znanja o moguimdirektnim iindirektnim,trenutnim izakasnelim

posledicama njegovog meanja u prirodne tokove

Tehniko-tehnoloka znanja


24/63

3.3. PPREVAGA PARCIJALNIH IREVAGA PARCIJALNIH I

KRATKORONIH NAD OPTIM IKRATKORONIH NAD OPTIM IDUGORONIM INTERESIMADUGORONIM INTERESIMA

Osnovni princip posle mene potopispoljava se vrlo iroko od pljakakogodnosa prema prirodnim bogatstvima i

radnoj snazi, do prevelikog porasta brojastanovnika u pojedinim dravama.


25/63

4.4.TTEHNIKA I TEHNOLOGIJAEHNIKA I TEHNOLOGIJA

PROIZVODNJEPROIZVODNJE

Dosta dugo se nije vodilo rauna o tome kakveneeljene posledice stvara upotreba odreene

tehnologije i razvoj odreenih tehnolokihpostupaka

Kriza prirodne sredine nije tehnoloka, vedrutvena, jer ovek prema prirodi u sutiniima drutven odnos (jer proizvodnja imadrutveni karakter)


26/63

Savremene tehnologije karakterie relativno mala iskoristivostu odnosuna koliinu i obim korienih sirovina.

Masa konanih proizvoda (globalno) predstavlja samo 2-4% od

korienih materijala.

Masa konanih proizvoda(globalno posmatrano)predstavlja samo2 - 4%od korienih materijala.

Studija evropske ekonomske komisije (EEK) zastupa stanovite svienergetski sistemi, od proizvodnje do finalnog procesa korienja, radeefikasno sa oko 15%,to znai da se oko 85% energije gubi.


27/63

Postojei nivo korienja obnovljivih izvora energije(sunca, vetra geotermalne energije ili energije biomase)ni izbliza ne zadovoljava i neadekvatan je mogunostima.

Savremeni obim upotrebe svih komercijalnih oblikaenergije jednak svega 0,01% sunevog zraenja.

*oznato je da su neusavrene te'nologije jedan od

uzroka savremene ekoloke krize

$er.....,

va-enjem se gubi proseno /!01 sirovina pri

eksploataciji (kod uglja 231, obojeni' metala 4!/31, a

kod kalijumove soli i nafte ak 431).


28/63

Faizam je doao na vlast kao posledicameunarodneindiferentnosti.

Indiferentnostprema problemimaivotne

sredine moe,slino, nanetiogromnemukeoveanstvu.

Zemlju nismonaslediliod svojihpredaka ve pozajmili od svojihpotomaka!


29/63

5.5. SSTIHIJSKI INDUSTRIJSKITIHIJSKI INDUSTRIJSKI

RAZVITAK I URBANIZACIJARAZVITAK I URBANIZACIJA

Koncentracijaindustrijskihkapaciteta iaglomeracija upojedinim podrujimaini uslove ivota unjima nepodnoljivim(hot spots).


30/63

Postoji odsustvo planskog ipromiljenog razmetajaindustrijskih preduzea to

poveava optereenost pojedinihdelova protora pritiskom nanjihove prirodne resurse.

Intenzivna urbanizacija koja se vribez jedinstvenog programa i opteteorijske koncepcije guta sve veideo povrina, to se negativnoodraava na stanje i vodnih i

vazdunih resursa


31/63

6.6. PPOSTOJANJE STALNIH VOJNIHOSTOJANJE STALNIH VOJNIH

KKONFRONTACIJA I RATOVAONFRONTACIJA I RATOVAVelike posledice po ivotnusredinu.

tetno dejstvo se pojavljuje idecenijama kasnije.

Otkuda onda zainteresovanost za

stalno postojanje arita?Proistie iz injenice da je to naintroenja velikih koliina oruja imunicije, a ona vodi novojproizvodnji i stvaranju profita


32/63

ovekovekjojonemanemanainanainadadaiviivinanadrugomdrugom

mestumestu,, aapremapremadobrimadobrimakojakojananaovojovojplanetiplanetiimaimaponaaponaaseseneracionalnoneracionalno..

StrunjaciStrunjaciodavnoodavnoupozoravajuupozoravaju,, alialimnogimnogi

ostajuostajugluvigluviiislepislepinanatakvatakvaupozoravanjaupozoravanja::45o je 6altus prorekao propast pa nita7.


33/63

!


34/63

KLIMATSKEKLIMATSKEPROMENEPROMENE

U osnovi, klimatske promene sujednostavna pojava. Nastaju tako toSuneva svetlost pada na Zemlju i odnje se reflektuje kao infracrvenatoplota koja se vraa u svemir. Bez tog

efekta ne bi bilo ivota na Zemlji, jerdoprinosi da povrina planete i njenogomotaa bude toplija od okolnogprostora.

Danas ovek u intervalu od samodesetak godina uoava vidljive, ak idrastine klimatske promene, izmenereima vode, istoe vazduha,

demografske promene.


35/63

Ono to skree panju na promene uuslovima ivotne sredine jesu direktneiindirektneposledice ljudskih aktivnosti u

prirodi.

Direktno, bacanjem tetnih materija iotpadakauneki od faktora ivotne sredine

(vazduh,vodu,na zemljuidr.)ili

Indirektno kada tetne materije, zbogkruenja vode uprirodi, kretanje materije,

prelazi iz jednog stanja udrugi ili jednogfaktoraudrugi.

Uticajklimatskihpromenamoeseispoljitina


36/63

Uticaj klimatskih promena moe se ispoljiti navie naina kroz: porast globalne srednjetemperature, porast nivoa mora, promene upadavinama iizmene hidrolokog ireimavodnih resursa, uticaj na ekosisteme,poljoprivredu iumarstvo, implikacije naljudsko zdravljeisl.


37/63

GLOBALNOGLOBALNOZAGREVANJEZAGREVANJE


38/63

Mnogi klimatolozi smatraju da je trenutna brzina

topljenja leda na polovima poveana usled globalnog

zagrevanja. Ukoliko Zemlja nastavi da se zagreva ovombrzinom, nivo mora e do kraja 21. veka u proseku bitipovien za 1m, a na nekim mestima i do 3m, to moedovesti do potapanja niskih morskih obala, ostrva,

gradova i obradivih povrina. Meunarodni institut zaivotnu sredinu i razvoj u Londonu, objavio je studijukoja pokazuje da u zonama sa niskom nadmorskom

visinom - deset metara ili manje iznad nivoa mora, koje

ine svega dva procenta Zemljine povrine, ivi desetprocenata ukupnog oveanstva


39/63

Svetsku ekoloku javnost posebno zabrinjavapodizanje nivoa mora, to vedanas pokazujetetne efekte.

Podizanje nivoa mora od jednog metra,

predvien do 2050. godine, potopie gradovepoput Venecijei SanktPetersburga, ali i itavuOkeaniju,Banglade,Holandiju, sliv rekePou

Italiji, amerike obale i druge niske priobalne

oblasti, dok su neka tropska ostrva u junomPacifiku vedanas raseljena zbog potapanja.


40/63

Prema podacima Svetske meteorolokeorganizacije(SMO), prethodna iova decenija sunajtoplijeuproteklih160godina

Prosena temperatura e do kraja veka porasti za1,8 stepeni celzijusa, odnosno za6,4 ako se znatnone smanji emisija tetnih gasova.

Globalno zagrevanje se pribliava taki posle kojevie nema povratka, sua e biti veomarasprostranjena, pae prinosi aporast nivoamora e biti nepovratan.


41/63

(()*)+-)*)+- -+/)0)-+/)0)


42/63

(()*)+-)*)+--+/)0)-+/)0)12-)312-)3

"Efekat staklene bate" je izraz za

zagrevanje planete Zemlje nastaloporemeajem energetske ravnotee izmeukoliine zraenja koje od Sunca prima i usvemir zrai Zemljina povrina.

Sunce emituje energiju raznih talasnih

duina, dobar deo toga stigne do Zemljinepovrine, doprinosi stvaranju i odravanjuivota na Zemlji, a deo tog zraenja potom

biva emitovan u svemir i priroda je uravnotei. Ako neto zadri deo togzraenja, ravnotea se kvari i nastajuproblemi.

P ilik ib i j i fbikih di jk i


43/63

Prilikom izbacivanja iz fabrikih dimnjaka iauspuha automobila SO2iostali tetni gasoviformiraju omota oko Zemlje koji proputa toplotu

da prodre do povrine ali neida se vratiuvasionu.Na ovaj nain povrina Zemlje postaje sve toplijaiizgodineugodinu temperature su sve vie.


44/63

toku hladnog sun*anog dana temperatura u

stakleniku je visa od spolja(nje) staklo propu(ta

sun*evu svetlost koja zagreva tlo ispod staklenika.Tlo potom oslobaa toplotu 5in0racrveno zra*enje7

koje ne moe pro'i kroz staklo) zadrava se unutra

i prostor ostaje zagrejan) i zbog toga je u staklenim

ba(tama i u svim staklenim prostorijama mnogo

toplije nego izvan njih.


45/63

Zemlja i njena atmosfera se ponaaju na slian nain. OdZemlja i njena atmosfera se ponaaju na slian nain. Od

ukupne koliine sunevog zraenja, 30% se reflektuje uukupne koliine sunevog zraenja, 30% se reflektuje u

svemir, a ostali !0% apsor"uje tlo, vazdu i okeani.svemir, a ostali !0% apsor"uje tlo, vazdu i okeani.

#olazi do zagrevanja zemljine povrine odakle toplota#olazi do zagrevanja zemljine povrine odakle toplota

stalno zrai prema atmosferi, te$ei da je napusti.stalno zrai prema atmosferi, te$ei da je napusti.

&e&eutim gasovi u atmosferi kao to su ugljenutim gasovi u atmosferi kao to su ugljen 55dioksid,dioksid,

vodena para i metan, zaustavljaju toplotu i ne doputajuvodena para i metan, zaustavljaju toplotu i ne doputajujoj da ode u vasionu. Ovaj pro'es prirodnog zagrevanjajoj da ode u vasionu. Ovaj pro'es prirodnog zagrevanja

atmosfere poznat je kaoatmosfere poznat je kao e0ekat staklene ba(te i beze0ekat staklene ba(te i bez

njega &emlja bi bila mnogo hladnija a ivot ne bi bionjega &emlja bi bila mnogo hladnija a ivot ne bi bio

mogu'mogu', jer prosena temperatura na povrini Zemlje "i, jer prosena temperatura na povrini Zemlje "i"ila oko -()*+, a sada je (*+."ila oko -()*+, a sada je (*+.

ZAGREVANJAPUTEMSMANJENJAEMISIJE


46/63

ZAGREVANJAZAGREVANJAPUTEMPUTEMSMANJENJASMANJENJAEMISIJEEMISIJE

GAGASSOVAOVASTAKLENESTAKLENEBATEBATE Borba protiv klimatskih promena i smanjenje emisija

gasova staklene bate postali su prioriteti za mnoge zemlje usvetu i za mnoge svetske organizacije.

Osnovni dokument na osnovu koga se sprovode i

koordiniu globalni napori na smanjenju emisije ugljen dioksida je Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama

koja je doneta 1992. godine na Svetskom samitu u Rio de

aneiru.

Za nas je najznaajnija inicijativa EU koja se ogleda kroztzv. 20 20 20 ciljeve. EU je donela set pravnih akata podnazivom (+4567895 5 ;;895 ?7;8(, @A5 B=C7D;E47@B5


47/63

KISELEKISELEKIEKIE

Kisele kie su jedna od posledica zagaenjavazduha. Kia, sneg i rosa kiselog su karakterajer sadre SO2 koji stvara ugljenu kiselinu(N2SO3), koja spada u slabe kiseline.

Ukoliko bi od kiselih oksida bio prisutan

samo SO2 nezagaena kinica bi imala rNnajmanje 5,6. Slinu rN vrednost imala bi i

destilovana voda koja je u ranotei sa SO2 izvazduha. Ta rN vrednost predstavlja graninuvrednost, tako da se sve to je kiselije od pH =5,6 smatra kiselom kiom.


48/63

Supstance koje se nalazeuatmosferi, akoje sukonstituenti kiselih kia, mogu bitiprirodnogiliantropogenogporekla.

Prirodni izvori jedinjenja SO2 mogu bitivulkanskog porekla, morske pene ikapljice kojesadre sulfate, vodonik sulfat(N2) poreklom iz

vulkanaiZemljine kore, kaoibiogeni sumpor kojinastaje biodegradacijom supstanci organskogporeklauijim procesima uestvujuibakterije.

U antropogene izvore spadaju idustrijskapostrojenja koja sagorevaju fosilna goriva, kao idrumski,reniivazduni saobraaj.

S b j kti tj ii t ih


49/63

Saobraajna aktivnost je osnovni izvor azotovihoksida.Nastajanje kiselinaN2O3iN2O4moe seopisati sledeim reakcijama:

S + O2 SO2 SO3 + H2O H2SO4SO2 + H2O H2SO3 SO2 + O3 SO3 + O2

SO2 + 1/2O2 SO3 SO3 + H2O H2SO4

POSLEDICEPOSLEDICEKISELIHKISELIHKIAKIA


50/63

POSLEDICEPOSLEDICEKISELIHKISELIHKIAKIA

Po svojim fiziko hemijskimkarakteristikama procesi degradacija mogu se

shvatiti kao jednostavne hemijske reakcije. One

mogu obuhvatiti procese rastvaranja, hidrolize,

dehidratacije, jonske izmene, oksidacije, itd.

Sve zagaujue supstance prisutne u vazduhui kiama mogu se okarakterisati kao jedinjenjakoja na razne naine mogu prouzrokovatioteenja objekata i predmeta i koja utiu naukupnu i ekoloku bezbednost. Veina objekataje sagraena od materijala koji ine karbonati(CaCO3), silikati, kao i gvoe, tako da dejstvokiselih kia ima veoma tetne i neeljene efekte.

SMANJENJESMANJENJEOZONSKOGOZONSKOG


51/63

SMANJENJESMANJENJEOZONSKOGOZONSKOGOMOTAAOMOTAA

Sa pojavom ozonskog omotaa zapoeo jerazvoj ivih organizama na kopnu.

Ozonska rupaje geografski ograniena pojavasmanjivanja ozonskog sloja u atmosferi. Prvi

put su otkrivene 1970. godine u junojhemisferi.

Uzroci pojave ozonskih rupa su sporne. Nekinaunici tvrde da su to prirodne pojave, dokdrugi tvrde da je ovek uzrok toga.

Ozon se oteuje u proseku 45% po deceniji.Ranijih osamdesetih dokazano je oteenjeozonskog omotaa nad Antarktikom pomouNASA inog satelita.


52/63

i j j " " li i ili


53/63

1999. izmerena je najvea "rupa", veliine 27 milionakm2,dok se 2000. godine ona se jopoveala na 30miliona km2. Prosena veliina 2012. godine ozonske

rupe bila je 17,9 miliona km2.

Na slici je prikazan stepen pokrivenosti ozonom u

Dobsonovim jedinicama.

UGROENOSTUGROENOST


54/63

UGROENOSTUGROENOSTBIODIVERZITETABIODIVERZITETA

Raznovrsnost ivota, koju prepoznajemo kaobioloku raznovrsnost, odnosno biodiverzitet,predstavlja jednu od odreujuih karakteristikanae planete.

Poslednjih nekoliko godina ljudi su svojimnemarom poveavali brzinu kojom vrste nestaju.Detaljna istraivanja koja se vre pokazuju dajako mali broj drava na Zemlji ima efektne merekojima se zaustavlja dalji nestanak vrsta.

Iako je izumiranje ivotinja deo prirodnogciklusa, prisustvo i dominacija ljudi na zemlji

ubrzala je stopu po kojoj vrste nestaju. Broj

ugroenih vrsta irom sveta raste, razloga je

vie, od lova do gubitka stanita.


55/63

NESTANAKNESTANAKUMAUMA


56/63

NESTANAKNESTANAKUMAUMA Smanjenje tetnih emisija nastalih

sagorevanjem fosilnih goriva je nuan koraku borbi protiv globalnog zagrevanja. ume,koje predstavljaju znaajan rezervoarugljenika, identifikovane su kao vaanpotencijal za ublaavanje globalnogzagrevanja preko njihovih kapaciteta zavezivanje i akumuliranje ugljenika.

Danas nema kraja na zemlji, nema ume ukoju nije kroio ovek sa sekirom ilimotornom testerom. Seom uma i nebrigomda ouvamo umska prostranstva na planetiubrzali smo nagomilavanje ugljen dioksidau atmosferi, oteenje ozonskog omotaa idrastinu promenu klime.

PRETVARANJEPRETVARANJEPLODNOGPLODNOG


57/63

PRETVARANJEPRETVARANJEPLODNOGPLODNOGZEMLJITAZEMLJITAUUPUSTINJEPUSTINJE

Zemljite predstavlja jedan od najvanijihprirodnih resursa. Proces njegovogobrazovanja je veoma spor i praktinonemerljiv u razdobljima ljudskog veka, dokproces degradacije i unitenja pedolokogpokrivaa moe da se odvija u vrlo kratkomvremenskom roku.

Za razliku od prirodnog procesa irenjapustinja, koji je normalna pojava koja seodvijala u prolosti, dezertifikacija u ovimrazmerama je posledica ovekovognepromiljenog i neodrivog delovanja injegove antropocentrine ideje da su prirodniresursi neiscrpni i da slue samo oveku.

Trajna konverzija poljoprivrednog zemljita vri se


58/63

izgradnjom gradskihiseoskih naselja, saobraajnicaiaerodromaihidroenergetskih objekata.

Zagaivanjeierozija zemljita, naroitousunim ipolusunim podrujima, pogoduje irenju pustinja.Tople isuve pustinje zauzimaju veliki deo kopnaplanete Zemlje(ak18%).

Unitavanjem okolnih prirodnih ekosistema, presvega, umskih istepskih, pustinje se nezadrivoire. Tome doprinosi iglobalno otopljavanje i

degradacija zemljita.

Glavni uzroci koji dovode do irenja pustinja suprenaseljenost, sea uma, umski poari, kultivacija

zemljitaiprevelika ispaa.


59/63

8otrebno je

U9DI:I ;%


60/63

):@4@S:5):@4@S:5?=@G4;65

?=@G4;659I9IB7


61/63

NEOPHODNE MERE U CILJU

ZATITTE IVOTNE SREDINE

Neophodna je planskaiorganizovana populacionapolitika na svim nivoima.

Potrebno je stvoriti prepreke formiranju i irenjurasipnikog drutva i pljakakom ekonomskom rastu.

Merama ekonomske politike i fiskalnim metodamatreba destimulisati proizvodnju proizvoda kratkog

veka, male upotrebne vrednosti.


62/63

Ekologija se mora ugraditi u ekonomiju.Ekoloka politika mora postati sastavni deo svakograzvojnog projekta.

Unapreenje nauke i tehnologije u pravcu ouvanjaivotne sredine je stalni zadatak. Sluba za praenje

stanja ivotne sredine mora da postoji i to sastandardizovanom opremom i metodama.

NEOPHODNE MERE U CILJU

ZATITTE IVOTNE SREDINE

Uporeenje postoje#eg modernog drutva iilj lt ti d t


63/63

:lementi modernog dru(tva :lementi alternativnog dru(tva

koloka opasnost koloka ravnote$a

/isok nivo potronje energije izak nivo potronje energije

/isok nivo zagaivanja 1edu'irano zagaivanje

2ednokratno korienje sirovina orienje re'iklirani materijala

/isoka spe'ijaliza'ija rada +manjena spe'ijaliza'ija rada

&asovna proizvodnja 4ojedinana proizvodnjaOtuenost od prirode 5ntegra'ija sa prirodom

4olitika pasivnost masa #emokratsko uee u politi'i

+vetska trgovina 6okalna zamena do"ara

Zloupotre"a dati mogunosti novetenike

astup protiv zloupotre"e novetenike

6ikvida'ija lokalni kultura 1azvoj lokalni kultura

5novi'ija motivirana profitom ivlau

&otiva'ija indukovana potre"ama

zamiljenog alternativnog drutva

uzroci savremene ekološke krize i globalne promene zivotne sredine

Documents