glas i pismo. Žak derida u odjecima

8/7/2019 Glas i pismo. ak Derida u odjecima

1/232


2/232

Zbornik radova sa naunog skupa Glas i pismo: ak Derida u odjecima, odra-nog u organizaciji Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju i Narodne bibliotekeSrbije u Beogradu, 8-9. decembra 2004. godine.

Organizacioni odbor skupa

Petar BojaniStjepan GredeljNovica MiliMile SaviSreten Ugrii

Odravanje naunog skupa i objavljivanje ove knjige omoguilo je Ministarstvo nauke izatite ivotne sredine Republike Srbije u sklopu finansiranja projekta Instituta za filozofi-

ju i drutvenu teoriju br. 2156.


3/232

GLAS I PISMOAK DERIDA U ODJECIMA

PriredioPetar Bojani

Institut za filozofiju i drutvenu teorijuBeograd, 2005.


4/232


5/232

Sadraj

Petar Bojani Uvod 9

Sreten Ugrii Pozdravna re 11

ak Derida Fragmenti 13

Novica Mili A dekonstrukcije: la diffrance, pisanje, Derida i mi 29

Ivan Mladenovi Smrt autora, poetak komunikacije 37Jovica Ain itanje neitljivog. Derida bi da svedoi za Celana 45

Aleksandra Mani Samoubistvo prevodom. Uz Deridinu istinu u slici 51

Jovan eki DaDa Gramofon (o upadima realnog ili oThe galaxy of events galaksiji dogaaja) 59

Radoman Kordi ak Derida sa akom Lakanom 67

Sanja M Bojani Transfuzija 73

Miko uvakovi Hibridna pitanja o dekonstrukciji i umetnosti 81

Ljiljana Blagojevi Dekonstruktivistika arhitektura n'existe pas 89Ana Vujanovi Derridin potpis na performativu savremenog

performansa 97

Aleksandar Bokovi Derridina kritika Saussureovog konceptalingvistikog znaka 105

Vesna Miki Muzika i dekonstrukcija mogui pristupi 113

Milorad Belani Derida posle Deride 119

Zoran Jankovi Voljeti smrt kao sestru, umirati skupa: autobiografijai alovanje 125

Branko Romevi Kalem Levinas 133

Alpar Loonc propos: Marx u strujanju dekonstruktivnog itanja 139

Predrag Krsti Konzervativizam, dekonstrukcija, univerzitet 147

Borislav Mikuli emu to umiru filozofi? 155

Petar Bojani In-statuere institucije filozofije 161

Boris Bratina Derrida sa Levinasom komentar jednog ogleda 169

Ivan Milenkovi Kritika istog gostoprimstva 177

Ugo Vlaisavljevi Niko iv ne moe vriti dekonstrukciju 183

ore orevi Filozofeme i aporije tranzicione pravde 191Adriana Zaharijevi Evropa: Mi i drugi 199

Aleksandar Dobrijevi Dekonstrukcija i normativnost 205


6/232

ore D. Sibinovi Sila zakona protiv sile neprava 209

Nenad Dakovi Deridine sablasti: pogled vizira 217

Jelisaveta Blagojevi Mislim, dakle, mislim drugo 221

Dragan Kujundi Arhigrafija: arhiv i pamenje kod Freuda i Derride 229

Miroslav Milovi Utopija razlike 235Aleksandra Kosti ak Derida, Robert Muzil: putevi s one strane stvarnog 241


7/232

Glas i pismo

ak Derida u odjecima

[...] ima nestrpljivih ljudi koji misle da mene ne zanima glas,ve samo pismo. Naravno da to nije tano. Ono to mene za-nima jeste pismo u glasu, glas kao razliita treperenja, glaskao trag [...]. Moje najdrae zadovoljstvo se sastoji u objavlji-vanju i pisanju tekstova; ja ne volim da piem samo sa name-

rom da bi to bilo objavljeno, vie volim da govorim kao pisac[...] da dm da se u onome to piem uje odredjeno mestoglasa, kada se telo i glas ne razlikuju.1

1 Jacques Derrida, razgovor sa Anne Berger, Points de suspension, Galile, 1993, 150 str.


8/232


9/232

Uvod

8. i 9. decembra 2004. godine, tano dva meseca nakon smrti francuskogfilozofa aka Deride |Jacques Derrida|, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju iNarodna biblioteka Srbije, organizovali su kolokvijum posveen radu i teorijskim

uticajima jednog od najznaajnijih mislilaca prologa stolea. Podelivi tematskiu etiri celine (knjievnost, umetnost, filozofija i politika) izlaganja u kojima su seule razliite recepcije, itanja, tumaenja, pozivanja i opozivanja dela akaDeride, namera organizatora bila je da artikulie tek osnovne registre filozofijekoju je negovao, predavao i pisao. Namera je bila, isto tako, da se ovom prilkom,zajedno, progovori o prihvatanju Deridine filozofije i o njenom uticaju na ovimprostorima.

Prvoga dana, skup su pozdravili direktorInstituta Stjepan Gredelj i upravnikBiblioteke Sreten Ugrii. Fragmente iz Deridinih novijih tekstova, u prevoduSanje Bojani, i prvoga i drugoga dana itala je Marica Milanovi. Na krajuprvoga dana odrana je projekcija dokumentarnog filma Derrida-Film autoraEjmi Ziring Kofman |Amy Ziering Kofman| i Kirbi Dik |Kirby Dick|.

Tridesetak autora italo je i komentarisalo svoje tekstove, dok su zbogodsustva nekolicine najavljenih autora neki tekstovi proitani. Tekstove su proi-tala etvorica moderatora kojima se i ovom prilikom toplo zahvaljujem. NovicaMili je vodio deo skupa tematski vezan za knjievnost, Miko uvakovi zaumetnost, Milorad Belani za filozofiju i Ivan Milenkovi za politiku. Ivan Milen-

kovi je neposredno uestvovao u organizaciji ovoga skupa.Tekstovi sabrani u ovom zborniku, uglavnom bez ikakvih izmena, bili su

prezentirani decembra 2004 godine. Ipak, nedostaju izlaganja Ksenije Stevano-vi, Nade Popovi-Perii i Kornelije Iin, dok su, tome nasuprot, u zbornikunali mesto tekstovi autora koji su bili spreeni da uestvuju na kolokvijumu i kojisu naknadno poslali svoje priloge (Dragan Kujundi, Miroslav Milovi, Sanja M.Bojani i Aleksandra Kosti). Zahvaljujem se i jednima i drugima.

Zahvaljujem se filozofu Miletu Saviu, zameniku Ministra za nauku i zatitu

ivotne sredine, na prijateljskoj podrci i pomoi da skup bude odran, a zbornikizlaganja objavljen.


10/232

Zahvaljujem se Treem programu Radio Beograda, koji je pratio i tokom de-cembra i januara emitovao izlaganja sa ovog skupa.

Najzad, veliko hvala Svetlani Gavrilovi, uredniku kulturne redakcije Narod-ne biblioteke Srbije, bez ijeg zalaganja ovoga skupa ne bi ni bilo.

Petar Bojani

10 Uvod


11/232

Sreten UgriiUpravnik Narodne biblioteke Srbije

Potovani prijatelji,

Moda ima prijatelja, a moda ih i nema. Moda ima aka Deride, a modaga i nema. Usudiu se da dodam: moda ima Srbije a moda je i nema.

Pozdravljam vas u ime Narodne biblioteke Srbije, kao neprimetni domain,upuujem vam dobrodolicu i elim vam da vas poslui dobar glas, itko pismo ibistro oko.

Obraam vam se u ime jedne institucije srpske kulture koja, evo, sebe posta-vlja naspram institucije i kulture filozofije aka Deride. Zajedniko utemeljenje iprocedura ovim dvema institucijama jeste itanje. itanje preobraa gledanje uuvianje. itanje ini pogled bistrijim.

Ali zato mislim da je Deridina filozofija itava jedna, mnogostruka kultura?U Deridinoj filozofiji predmet i metod neprestano zamenjuju mesta: itanje i pi-sanje, teorija i literatura, glas i pismo, znanje i vera, prisustvo i odsustvo, centar imargina, politika i prijateljstvo... U fundamentalnim disciplinama kao to su:filozofija, matematika, fizika, muzika smene paradigmi i iskustveno-konceptu-alni prodori javljaju se upravo kada predmet i metod discipline zamene mesto. Udekonstrukciji to se stalno dogaa. Po tome dekonstrukcija predstavlja itavu

jednu kulturu.

Obraam vam se, dakle, ne samo protokolarno u ime jedne institucije na-spram druge institucije, niti samo diferencirano kao kultura prema kulturi, nego ipolitiki kao prijatelj prema prijatelju. I zato odmah urim da zamenimo mesta

i da sluam ja vas a ne vi mene.

Zahvaljujem se Ministarstvu nauke na podrci, Institutu za filozofiju na sa-radnji u organizaciji skupa, ali pre svega zahvaljujem se gospodinu Petru Bojani-u na inicijativi i predanosti bez kojeg ovog skupa kao akta politike prijateljstvaprema instituciji i kulturi Deridine filozofije ne bi bilo.


12/232

ak Derida

Fragmenti

Peti period iz teksta OBREZOISPOVEDANJA1

im otvorim usta ja zavetavam, to je malo verovatno, neverovatno umom ivotu, to je pravilo koje bih hteo da sledim i koje prosuuje, jednom rei,dvoboj izmeu onoga to piem i onoga to bi gore, iznad, u tekstu Def napi-sao, pored ili iznad mene,po meni, ali isto tako i za mene, meni u prilog, ka menii umesto mene, jer, mogli biste da primetite da, bie da je njegov hvalospev vrelehladnoe, jednom rei, ve sve rekao, prorekao, predicted, ukoliko se preve-dem na njegov jezik, mogao je, mora biti da je mogao da proizvodi bez navoda,bez i najmanjeg komada istrgnute doslovnosti, poput dogaaja koji se deavasamo jednom onome to bismo u unverzitetskom okruenju mogli nazvati mojimkorpusom, ovo je moj korpus, sve reenice koje sam ja potpisao a od kojih onnije ni jednu jedinu naveo, ni jednu u njenoj doslovnosti, bio je to izbor, on gaobjanjava, udan izbor kada se pie knjiga o nekome koji pie knjige, jer on nije

sauvao ni jedan netaknuti fragment iz mog korpusa, i ako je razdelio i izdvojioneke delove to je stoga to nije hteo da ih sauva, da ih se otarasi poput besko-risne koe onog inteligibilnog u mojim tekstovima, da ih, jednom rei, obrie, na-kon to je izabrao, odluio da zaboravi, da hladnokrvno spali, odnosei sa so-bom, poput moje majke koja uti moje ime, jedinstvenost svake, doslovno,svake moje reenice, ako ne i svake moje rei, jer on upravo uva rei, on uvafrancuske rei, on deli i opisuje rei, ak i koncepte ali rei i koncepti ne inereenice te time i dogaaje, i dakle lina imena, ako se pretpostavi da reeniceine dogaaje, recimo da one tee ka tome da ine dogaaje a da se za rei

1 Peti period iz teksta OBREZOISPOVEDANJA, Circonfession, u knjizi Defrija Beningtona iaka Deride, Jacques Derrida, Seuil, 1991, 28 str. (pedeset i devet perioda i perifraza napisa-nih na nekoj vrsti unutranje margine, izmeu knjige Defrija Beningtona i dela u nastajanju,

januar 1989 april 1990).


13/232

nikada nije smatralo da ine dogaaje i on je odluio da uz pomo tog strogogobrezanja obie moje telo, da obie telo mojih spisa da bi proizveo, jednom rei,logiku ili gramatiku, zakon proizvodnje bilo kog prolog iskaza, sadanjeg i,zato da ne, budueg koji bie da sam potpisao, jer budue jeste problem, poto

je Def to uradio dobro, kao to verujem da je on bio u pravu i da je to uradio be-sprekorno, taj teologramer (teolog + programer) osposobljen za apsolutnoznanje jedne nedovrene serije dogaaja, i objavljivanje tog zakona ne samo damoe da me zaobie, da zaobie ono to sam u prolosti napisao, doslovno,ono to naizgled ovde piem, ve da zaobie, predskazujui ili previajui i onoto bih ja u budunosti napisao, i to tako dobro da, evo me ovde uskraenog zabudunost, nema za mene dogaaja koji e doi, ako nita drugo u meri u kojojgovorim ili piem, izuzev ukoliko ga sada i ovde ispisujem spasavaj se komoe oslobaajui se tog zakona, neverovatne stvari koje razlabavljuju, razbi-

jaju, uzurpiraju kada na njih doe red Defov program, stvari koje, jednomrei, bie da nije mogao, on, Def, ni manje ni vie od moje majke ili od gramati-ke njegovog teleoprograma, da prepozna, imenuje, predvidi, proizvede, pred-skae, unpredictable things, kako bi ih preiveo, i ukoliko bi jo bilo ta trebaloda se desi, to je isto tako potpuno neizvesno, trebalo bi da bude unpredictable,trebalo bi da bude spas koji pravi manju tetu.

Preiveli, odloenost, skok2

[...] Ko je taj ja, koji jeste ili ostaje neko drugi, mimo onoga koji se zatietako uhvaen, zarobljen (ali ne i zatoen ve zarobljen), definisan, odreen, odstrane jednih ili drugih? Ni traga od autoportreta, nikoga nema iza maske. Ali satoliko nestrpljenja pred ulogama i likovima! To uznemiravajue pitanje nikada umeni nije utalo. Na njega sam uvek odgovarao, u ivotu i u tekstovima kakose to kae samo u strategijama kompromisa, iznenaujui ga (zaskaui ga)na mestu na kome se verovalo da sam uhvaen i identifikovan, ali isto tako preu-zimajui odgovornost da odgovaram, bilo da ga na ovaj ili onaj nain ispravljam,u najboljem, u onome za ta se veruje da ja jesam ili da bi trebalo da budem, uskladu sa predstavom onoga to se od mene eli da budem. Ukratko, smatramsamoga sebe za drugoga, za nekoga koji pre svega odgovara, koji se smatrapozvanim da odgovara na primer, u ovome trenutku (u smislu moralne, prav-ne, politike, filozofske odgovornosti odgovornosti koja mi diktira, dovedenado krajnjih granica, nadmetanje i hiperboliki skok, opozivanja moralnih, prav-nih, politikih, filozofskih normi, koja ne odgovara na pitanje koje je postavljeno;ali isto tako i u smislu onoga to se na engleskom naziva responsiveness, nekevrste osetljive i afektivne predodreenosti da se spontano kae da). Sve to se

lako d proveriti u mom ivotu kao i u velikom broju promiljenih tekstova u koji-ma sam od tog da, kao i od odgovora, napravio velike teme. To se moe

14 ak Derida

2 Jacques Derrida, Le survivant, le sursis, le sursaut, La Quinzaine littraire, n 882, av.2004.


14/232

pokazati i na osnovu injenice daja nikada nisam nita rekao niti napisao,usva-kom sluaju nita objavio, a da, pre toga, to neko drugi nije eleo, zamolio, na-ruio, naloio, izazvao. I mada samoga sebe smatram za nekoga koji nikadanije sanjao da radi bilo ta drugo izuzev pisanja (ak i pre nego da predajem) i

da se nikada nisam oseao dovoljno sposobnim, profesionalno, institucionalno,da bilo ta drugo radim ja nikada nita nisam objavio spontano, iz samogasebe. Tek sam sanjao da to jednoga dana uinim mada, ini mi se da o tomepostoje tragovi u nekim mojim objavljenim tekstovima. Paralelno sa tom prinu-dom da odgovaram, paradoksalno ali i dalje razumljivo, javlja mi se nesvakida-nja sposobnost da ne odgovaram, da odgovaram utanjem. U stanju sam, jood detinjstva, a moji roditelji o tome svakako znaju vie, da se tvrdoglavom tii-nom, koju nikakva tortura ne moe da oslabi, suprotstavim bilo kome za koga mise uini da nije dostojan moga odgovora. Tiina je moja najuzvienija, najmiro-

ljubivija, ali i neoboriva objava rata, ili prezira. Desi se ponekad, dodatno lukav-stvo, da ja dm da se uje ta tiina i kroz askanje i neobavezne prigodne rei.Sa godinama i iskustvom, sa umnoenim mestima, sredinama, kriterijumimaprocene, samoga sebe sam uio, malo po malo, i na razmenu: da se opirem iupotrebljavam predstavu sa kojom me poistoveuju i to zahvaljujui jednoj dru-goj predstavi koja mi dolazi sa drugog mesta.

Dar za tajnu3

Derida: Pre no to doem do te moje izreke u vezi s porodicom (uvek samprevodio idove reenice iz Zemaljskih plodova: Mrzeo sam ognjita, porodice,svako mesto za koje ovek misli da je mesto stanke Je hassais les foyers, lesfamilles, tout lieu o lhomme pense trouver un repos, prosto kao Ja ne pripa-dam porodici Je ne suis pas de la famille), eleo bih da kaem nekoliko rei uvezi sa pravom da se otuti, da se odbije odgovor. Oigledan paradoks je u in-

jenici da, sa jedne strane, demokratija, u obliku u kome ona eli da obezbedipunu slobodu izraavanja, tampe i javnog mnenja, treba da obezbedi pravo na

odgovor. Ali, sa druge strane, nae svakodnevno iskustvo nam govori da se toretko deava i da se, sa razvojem masovnih medija i njihove jednostrane komu-nikacije, u stvari, to sve ree deava; ak iako i zakon (naroito u Francuskoj)odobrava pravo na odgovor, poznato je da je to pravo tehniki nesprovodivo.Plod svega toga je da demokratija nije obezbeena i da nikada nee biti daona nikada nee biti ono to bi trebalo da bude, sve dok to pravo ne bude apso-lutno zagarantovano.

Ali ono to nikada nee biti. To je poetni deo pitanja: taj nedostatak prava naodgovor u demokratiji. Ukoliko je demokratija uvek u nadolaenju, to je stoga

to pravo na odgovor, koje je po sebi beskonano pravo, nikada nee biti u pot-punosti obezbeeno. To moe vrlo lako da se pokae.

Fragmenti 15

3 JacquesDerrida,A Taste for the Secret, Jacques Derrida, Mauricio Feraris, Polity, 2001, 24 str.


15/232

Ukoliko bih sada na ovo pitanje odgovorio iz drugog ugla, isti taj pojam de-mokratije utemeljen je na subjektivnoj odgovornosti, odnosno na obavezi sub-

jekta da odgovori. Te stoga i na injenici da on nema pravo da ne odgovori. Udemokratiji, kada vas neko pita za ime, vi ste duni da mu odgovorite; javni pro-

stor je prostor u kome je subjekt pitan i duan da odgovori. Ukoliko neko ko jepozvan da svedoi, da glasa, da daje svoje ime, odgovori sa Ja ne odgovaram,Odbijam da odgovaram, mogao bi da zavri u zatvoru. I mada bi demokratijatrebalo da garantuje pravo na odgovor isto tako kao i pravo da se ne odgovori,injenica je da ona ne garantuje ni jedno od njih. Jedna od mojih omiljenih knji-evnih paradigmi je Pisar Bartlbi, koji niti odgovara niti ne odgovara kada kaeJa bih da radije ne bih. On ne kae ne i ne kae da. Puno toga bi moglo dase kae o tom velianstvenom Melvilovom tekstu. Neto slino postoji i kod Di-kensa, gde nailazimo na odnos prema drugome u kome ja ne govori ni da ni ne,

ja kae: Ne elim slobodu da se pobunim, usprotivim, odbijem, elim da budemslobodan da ne odgovorim, da potpiem izjavu gde ne izjavljujem ni da ni ne,gde ni da ni ne ne predstavljaju prostu negaciju ili dijalektiku. Ja bih da radije nebih. Ova figura je vezana za smrt da zaista, puno toga bi o njoj moglo da sekae, o tom pitanju vezanom za neodgovaranje jer ono predstavlja jedno od te-meljnih politikih pitanja.

Eto, dozvolite mi sada da se vratim na moju izreku Ja ne pripadam porodi-ci. Jasno je, tu sam se poigrao sa formulom koja ima viestruke registre rezo-novanja. Ja ne pripadam porodici, uopteno znai, ja samoga sebe ne odreu-

jem na osnovu pripadnosti porodici, ili pripadnosti drutvenoj zajednici, ili pri-padnosti dravi; ja sebe ne odreujem na osnovu elementarnih oblika srodstva.

Ali to isto tako znai, figurativnije, da ja ne inim deo ni jedne grupacije, da se jane poistoveujem ni sa jednom jezikom zajednicom, nacionalnom zajednicom,politikom partijom ili sa bilo kojom grupom ili klikom, ili tome slino, da ne pripa-dam bilo kojoj knjievnoj ili filozofskoj koli. Ja ne pripadam porodici znai: nesmatrajte me za jednog od vaih, ne raunajte na mene, elim uvek da ou-vam svoju slobodu, nije to za mene samo preduslov da budem jedinstven i dru-gi, ve i preduslov ostvarivanja bilo kog odnosa sa jedinstvenou i drugoudrugih. Kada neko pripada porodici, on ne samo da se gubi kao deo stada, vegubi i druge isto tako; drugi postaju tek obina mesta, porodine funkcije, ilimesta ili funkcije u organskom totalitetu koje sainjava grupu, kolu, naciju ili za-

jednicu pojedinaca koji govore istim jezikom.

Ova dosetka isto tako reflektuje neku vrstu idiosinkrazije koja, pak, vueporeklo i iz moje jako neobine porodine istorije. injenica da sam predodre-en da ne pripadam porodici, nije moj izbor. Ja sam Jevrejin iz Alira, iz jednespecifine vrste zajednice u kojoj je pripadanje jevrejstvu ve problematino,

pripadanje Aliru isto tako, gde je i pripadanje Francuskoj problematino. Dakle,sve to me je predodredilo za ne-pripadanje, ali i pored specifinih idiosinkrazijamoje line prie, eleo sam time da ukaem na znaenje po kome jedno Janije u obavezi da pripada porodici.

16 ak Derida


16/232

Pa ipak, ukoliko bismo eleli da ovu reenicu vidimo u nekom drugomsvetlu, izreka Ja ne pripadam porodici ne opisuje naprosto injenicu ili nainpostojanja. I mada sam je ja na taj nain posmatrao, ona bi isto tako mogla daznai Ja ne elim da pripadam porodici. Ja ne pripadam porodici je perfor-

mativ, zavet. Od trenutka kada se napravi razlika izmeu performativa i de-skripcije, moemo da nastavimo sa analizom. Poetna dimenzija performativau onome je to sam upravo i rekao: Ja ne pripadam porodici, ne raunajte namene. Ali sledea dimenzija, koja je na izvestan nain smetena u prvoj, alikoja je istovremeno i prevazilazi, jeste da je injenica moje ne elje da pripa-dam porodici pretpostavljena injenicom da ja elim da pripadam porodici.elja da se pripada bilo kojoj zajednici, prosto, elja za pripadanjem podrazu-meva nepripadanje pojedinca. Ne bih mogao da izjavim elim da pripadamporodici, ukoliko u stvari ve pripadam porodici. Drugim reima, ne bih mogao

da kaem elim da budem Italijan, Evropljanin, da govorim taj i taj jezik, itd.,ukoliko ve jesam neto od svega toga. Raunanje na neije pripadanje biloda se radi o nacionalnim, lingvistikim, politikim ili filozofskim osnovama usebi podrazumeva ne-pripadanje. Politike posledice tog ne-pripadanja po-vlae za sobom nepostojanje identiteta. Postoji identifikacija, rauna se na pri-padnost, ali to samo po sebi podrazumeva da pripadanje ne postoji, da ljudikoji ele da budu ovo ili ono Francuzi, Evropljani, itd. u stvari, da oni to inisu. I trebalo bi da oni to znaju! Eto zato niko nikada ne pripada porodici izato porodica u sebi nosi dramatiku, jer ona (porodica, nacija, ljudski rod)

nema sopstveni identitet. Ona nikada nije drava.

Raspravljajui sa Deridom4

Dozvolite mi da vam odgovorim navodei Poa, injenice vezane za sluajgospodina Valdemara (Govorio sam istovremeno i o zvuku i o glasu. Hou dakaem da je glas bio toliko poseban ak neverovatno, zapanjujue poseban u slogovima. Gospodim Valdemar je govorio oigledno odgovarajui na pita-nje ... Sada je govorio: Da; Ne; Spavao sam a sada sada sam mrtav.)

Ukoliko se ograniimo samo na neposredni kontekst onda je, svakako, smrtstalna tema. Ali to ne znai da se, u ovom sluaju, i radi samo o smrti. Vi mojepredloge prevodite u tezu po kojoj je mogunost znaenja u zavisnosti od neod-lone smrti. Ali ono o emu sam govorio ticalo se mogunostismrti. Nije to tezao naoj smrtnosti. Ja ne govorim: Mi smo smrtni ili Smrt je neminovna. Madabih tome i mogao da budem naklonjen! Zaista se ne radi o tome. Naime, da bireenica Mrtav sam, da bi ona bila reenica znai, da bi ona bila razumljiva,da bi imala znaenje, trebalo bi da se podrazumeva da ja mogu da budem odsu-tan a da ona i dalje moe da funkcionie. Funkcionisanje reenice ne zahtevamoje prisustvo u njoj. Naprotiv, funkcionisanje reenice podrazumeva mogu-nost mene kao, kako bih rekao, kao nekoga ko je radikalno na odsustvu,

Fragmenti 17

4 Jacques Derrida, Arguing with Derrida, ur. Simon Glendining, Blackwell, 2001, 102 str.


17/232

radikalno odsutan. Te tako, kada govorim u ovom sluaju o smrti, ona je samo fi-gura koja se odnosi na to odsustvo, koja se odnosi na strukturalne uslove mo-gunosti reenice koja bi trebalo da bude predstavljena, koja bi trebalo da se ra-zume i ponovi. to, dakle, znai da se ne radi o tezi vezanoj za smrt. Radi se

naprosto o tome da ukoliko bi izgovorena ili napisana reenica trebalo da serazume, trebalo bi da njena veza sa poreklom bude prekinuta.

Naravno, to svakako ne znai da je reenica Mrtav sam istinita. Mene ovdene zanima istina, ve znaenje. Pa ipak, ukoliko uzmete u obzir tu neophodnumogunost po kojoj sam ja radikalno odsutan, onda je, na izvestan nain, istinitoda je onaj ko to izgovara, kao strukturalno odsutan, mrtav. to znai da je,izvesno je, reenica takoe istinita, samo na nekom drugom nivou. Potpuno jenevano da li ona jeste ili nije fatalna u ovom sluaju smrt se strukturalno po-drazumeva u funkicionisanju reenice. [...]

Kao filozof konceptualista ja analiziram funkciju neke reenice. Znaenje(Die Bedeutung) tog iv sam, na primer, mogue je samo ukoliko nije ubla-ena lanou. Dakle, samo ukoliko ja mogu da budem mrtav u trenutku kada ufunkcionisanju ono ini reenicu moguom i razumljivom. To bi bilo sve. I eto,upravo zbog toga uopte se ne radi o metafizikoj raspravi ivot/smrt ilismrtnost/besmrtnost. Radi se o filozofskoj, konceptualnoj analizi funkcionisanjareenice.

[...]Mada, kao to sam rekao, injenica da znaenje moe da preivi smrt ne

znai da ja treba da umrem kako bi moja reenica imala smisla. Upravo je ivano da ona moe da preivi. I svima je poznato da svaki znak moe da preivi.

Ako ja napravim znak (ak i znak koji nema nikakvo znaenje) na papiru, ja utom trenutku znam da on moe da me preivi. ak i da sam besmrtan, on moeda me preivi, moe da funkcionie bez mene.

Raspravljajui sa Deridom5

Znate, desilo se to pre mnogo vremena i eleo bih da kratko na to podsetim,odrao sam predavanje o diffrance, na Oksfordu, 1967 godine. Bio sam potpu-no lud to sam otiao tamo i odrao predavanje! Tim povodom, tiina koja je za-tim usledila bila je jo je reitija. Toliko reita da je govorila: Nema mesta za bilokakvu raspravu, rasprava sa ovim ovekom, ili rasprava o njegovom govoru,nema nikakvu budunost. Bio je tu Strouson i uljudno je utao. Rajl je bio tu nije rekao ni re. Bilo mi je neprijatno, bila je to veoma neprijatna situacija za

mene. Ejer je zapoeo raspravu ali to nije popravilo celokupni utisak. Danasponovo, nakon trideset godina, bie rei o diffrance.

18 ak Derida

5 Jacques Derrida, Arguing with Derrida, ur. Simon Glendining, Blackwell, 2001, 52 str.


18/232

Oseam se krivim. Kriv sam zbog vremena koje je proteklo. Kriv sam jer ni -sam uloio napor koji mnogi od vas ine, pokreui dobru volju, napor sa kojimse proizvodi tek mogunost odreenog argumenta. Kriv sam jer nisam bio ulo-io napor da proitam, onda kada je to trebalo, analitiku, anglo-saksonsku ili

britansku filozofiju, napor koji bi mogao da pomogne ovoj raspravi, ovaj argu-ment i dijalog. Jer, na primer, poslepodne ete me pitati: Zato niste italiVitgentajna? I ja za to nemam opravdanje. To je, jednostavno, moj nedostatak.

I eto, oseam se krivim. I to naroito nakon to mogunost rasprave sa ilirasprave izmeu koja nas je otvorila, obeava priliku koja nee biti u polemolo-koj diskusiji (iako bi to tako moglo da izgleda ili da zvui), ve e predstavljatiput pomirenja. Jer, ve time to smo prepoznali ono budue argumentacije, mismo je time omoguili. to znai, ako ne ve i poetak jednog dogovora, onda,u najmanju ruku, pomirenje. U francuskom jeziku se koristi re conciliationkada, uoi ili nakon razvoda, uprkos svemu, pokuavamo raspravu uinitimoguom.

[...]

Za mene taj koncept mogunosti, mogunosti kao neega to bi moralo dabude sauvano i u trenutku kada bi moglo da se uniti i ono to elimo da sa-uvamo, ta mogunost nemogunosti za mene on predstavlja nezaobilazanargument. Koristim re argument u znaenju po kome je neto, to moe da sekoristi u logikoj demonstraciji, ubedljivo. Ja elim da ubedim. Defri Benington

je ve rekao sve to je trebalo da se kae o jednom znaenju argumentacije naosnovu koje se istovremeno dokazuje i ubeuje, i prikazuje nezaobilaznostrasuivanja razuma (ratio). Rekao bih da je ova misao o mogunosti nemogu-eg, konani argument u logici rasprave koja je pred nama. U radu kojim sesada bavim, borim se sa istorijom ovih koncepata, mogunosti i nemogunosti.Pokuavam da ispitam tradiciju koncepata mogunosti i nemogunosti kojunasleujemo, koju pokuavamo da oslobodimo, ili ak i da idemo neto malodalje u odnosu na ono to se, u transcendentalnoj filozofiji i drugde, podrazume-

va pod tim reima. Ja naroito pokuavam da mislim kako bi jedino mogue xmoglo da se javi u obliku nemogueg. Na primer, kako jedino mogue gosto-primstvo (vratiu se ovde na gosta i na gostoprimstvo) jeste gostoprimstvo kojenije tek prosta pozivnica sa kojom domain otvara svoju kuu, svoj jezik, svojuproblematiku, i to iskljuivo u meri, ili do odreene mere, u kojoj gost potujeodreena pravila, i tako dalje. Gostoprimstvo nije tek pozivnica ve bi trebalo dadozvoli i posetu pa i u trenutku kada vas iznenadi gost koji bi mogao da vamuniti kuu. Ali, u tom sluaju, gostoprimstvo je nemogue. Nemogue je una-pred prihvatiti da gost moe da ue i narui, uniti ili potkopa sve u vaem

linom poretku. No ipak, to je jedino mogue gostoprimstvo: to nemogue go-stoprimstvo. Jedino mogue gostoprimstvo je ono koje ini nemogue, gosto-primstvo koje je otvoreno ka nemoguem. Isto bih rekao i za dar (poklon). Istobih rekao i za oprost. Jedini mogui oprost je nemogui oprost. Te tako poku-

Fragmenti 19


19/232

avam da razradim logiku ja to zovem logikom na osnovu koje jedino mo -gue x(mislim tu na bilo koji strogi konceptnekog x-a) jeste nemogue x. I tona taj nain da se ne upletem u apsurdni, besmisleni diskurs. Na primer, reeni-ca, u skladu sa kojom je jedini mogui dar nemogui dar, ta reenica ima zna-

enje. Na mestu na kome mogu da dm samo ono to sam u stanju da dm, toje u mojim mogunostima davanja, na tom mestu ja ne dajem. to znai da da bih davao, moram da dm ono to nemam te time je dar nemogu.

Onako kako ja vidim ovu reenicu, ona je logikineoboriva. Eto zato volimda raspravljam. Ali mi zaista treba da se vratimo pitanju o logikoj dimenzijiargumentacije. Jer, svi ti ratovi voeni izmeu, recimo, analitike filozofije i ta-kozvane kontinentalne filozofije (prihvatajui da dekonstrukcija jeste konti-nentalna), svi ti ratovi voeni oko argumentacije prihvatili su da je raspravljanje(argumentisanje) temeljno na strani odreene logike. I kada je Hajdeger koristiore Auseinandersetzung, i kada je nije prevodio bilo sa diskusija ili argu-ment ili raspravljanje, on je to radio upravo stoga to u rei Auseinanderset-zung postoji objanjavanje sa nekim, to u toj rei postoji neto vie od pukoglogikog (u doslovnom znaenju te rei) dvoboja. Postoji francuska re, kojudo sada u naem razgovoru nisam uo, to je re argutie. Argutie znai ra-cionalisanje/cepidlaenje, ono svakako predstavlja izvestan modalitet diskusijeu kojoj se formalna logika ili formalna loginost(nije u pitanju samo loginost)podrazumevaju kao gospodari koji kontroliu diskusiju. Dakle, pitanje bi bilo:

kada postavljate pitanja u vezi sa logikom, u vezi sa upravo tom kontroliuomloginou, da li tada naprosto jeste ili niste nelogini? Eto zato se Hajdegeropire prevoenju Auseinandersetzung-a sa argumentacija u tom doslovnomlogikom znaenju ili pak, u smislu argutie-a, racionalizacije/cepidlaenja. Alito je isto tako i razlog zato je mogue rei da neko moe da raspravlja/argu-mentuje ili da ima racionalni argument o istoriji argumentacije ili istoriji logike,ak i istoriji istine, a da pritom naprosto ne izbegne probleme vezane za mraniiracionalizam ili neloginost. Radi se o iskoraku iznad izvesne logike u okviru lo-gike koji ja ovde pokuavam da sprovedem, a koji je tako teko sprovesti.

O pravu na filozofiju6

Kada itam neku reenicu u okviru nekog konteksta na seminaru (Sokratovodgovor, poglavlje iz Kapitala ili iz Fineganovog buenja, jedan paragraf iz [Kan-tovog] Sukoba Fakulteta), ja ne ispunjavam ve postojei ugovor, isto takomogu da piem ili pripremam potpis nekog novog ugovora sa institucijom, potpisizmeu institucije i vladajuih sila drutva. I ta operacija, kao i prilikom bilo kojenagodbe (pred-ugovorne nagodbe, to znai, nagodbe koja uvek preobraava

neki stari ugovor), predstavlja trenutak zbira lukavosti i zbira svih stratekih uda-raca koje moete da zamislite. Ne znam da li danas postoji isti koncept

20 ak Derida

6 Jacques Derrida, Du droit la philosophie, Galile, 1990, 423 str.


20/232

odreene univerzitetske odgovornosti i u svakom sluaju ne bih bio u stanju daizgovorim, na ovom mestu i u granicama ovoga izlaganja, sve sumnje koje gajim(uvam) kada je u pitanju ovaj projekat. Ne znam da li je etiko-politiki kod, koji

je zavetala jedna tradicija, ili vie njih, pouzdan u izvoenju jedne takve defini-

cije. Ali minimalna odgovornost danas, koja je u svakom sluaju najinteresantni- ja, najnovija, najsnanija, za bilo koga ko pripada obrazovnoj ili istraivakojinstituciji, sastoji se moda u to jasnijem i to je mogue vie tematizovanomizvoenju politike umeanosti, njenog sistema i njenih aporija. Kada govorim o

jasnoi i o tematizaciji, mada bi te tematizacije mogle da skrenu u nepoznatim iiskrivljenim pravcima, ja se upravljam najklasinijim pravilom; jer ne verujem dabismo mogli da se odreknemo tematizacije a da pritom ne dovedemo u pitanjecelokupnu ideju odgovornosti, to mi, naravno, uvek moemo da poelimo dauinimo. Pod tematizacijom koja je, dakle, to je mogue jasnija, ja podrazume-

vam sledee: postavljanje ili prepoznavanje sa studentima ili u zajednici istra-ivaa, u svakoj radnji koju zajedniki preduzmemo (u itanju, tumaenju, kon-strukciji odreenog teorijskog modela, u retorici odreene argumentacije, upristupu odreenom istorijskom materijalu ili ak u matematikoj formalizaciji) institucionalnog koncepta koji je u igri, vrstu potpisanog ugovora, izvesnu kon-struisanu predstavu idealizovanog seminara, jednog sociusa koji se podrazu-meva, ponavlja ili pomera, koji se nanovo izmilja, preobraava, kome se preti ilikoji se unitava. Instituciju ne predstavljaju samo zidovi i spoljanje strukturekoje okruuju, tite, obezbeuju ili osporavaju slobodu naeg rada, institucija jeisto tako, i pre svega, struktura naeg tumaenja. Od tog trenutka, ukoliko onatei ka nekim posledicama, a to prebrzo nazivamo dekonstrukcijom dekon-strukcija nije nikada tek tehniki zbir diskurzivnih procedura, jo manje pred-stavlja novu hermeneutiku metodu koja se bavi arhivima ili iskazima koje titeizvesne i stabilne zajednice; dekonstrukcija je takoe, i u najmanju ruku, zauzi-manje pozicije, u samom radu, u odnosu na politiko-institucionalne strukturekoje odreuju i ureuju nau praksu, nae nadlenosti i nae delatnosti. I toupravo stoga to se ona nije bavila samo sadrajem znaenja, dekonstrukcija

ne bi trebalo da bude odvojiva od te politiko-institucionalne problematike i tre-balo bi da se nanovo pozabavi propitivanjem odgovornosti, propitivanjem kojese vie ne oslanja nuno na nasleene kodove politike ili etike. to isto takoznai da bi, previe politika u oima nekih, ona mogla da se pojavi kao obezo-ruavajua u oima onih koji politiku prepoznaju samo uz pomo predratnihpanoa za oglaavanje. Dekonstrukcija se ne ograniava ni na metodolokureformu koja je umirujua za odreenu organizaciju, niti nasuprot, na paraduneodgovorne ili neodgovarajue destrukcije koja bi, imajui nameru za dalekosigurnijim utiskom, mogla sve da ostavi u stanju u kakvom je zateeno i da kon-

soliduje i najmirnije sile univerziteta. Ovo su premise na osnovu kojih tumaimSukob Fakulteta.

Fragmenti 21


21/232


22/232

[...]

Vi nesumnjivo znate, jer vas zanimaju te izvozno-uvozne pojave, putovanjetekstova i jezika, vi znate da u Sjedinjenim Amerikim Dravama, jednom rei,da ono to se kratko naziva dekonstrukcijom somewhat hastily called decon-

struction da je ona, na veliko, naila na dve vrste neprijateljstva, i to puno ne-prijateljstva, u suprotnosti sa onim to se obino govori u Sjedinjenim Drava-ma, i to naroito u vezi sa neprijateljstvom. I to ne samo dve vrste, tri vrste, etirivrste neprijateljstva; neka od njih dolaze od strane anglosaksonske filozofije,naravno, ali i od strane onoga to je najkonzervativnije na univerzitetu. Instituci-

ja osea pretnju od strane dekonstruktivnog diskursa, mnogo vie nego to je tobio sluaj sa politiko revolucionarnim diskursima. Ono to je posebno iritiralouvare univerziteta, i to naroito na odeljenjima drutvenih nauka, za razliku odrevolucionarnog marksizma ili maoizma koji im, nasuprot, uopte nisu smetali,

bila je upravo dekonstukcija. Poto su se maoizam i marksizam izraavali u pre-poznatljivim retorikim oblicima i diskurzivnim kodovima, mogli su da dobijajuodeljenja i da nastave svoj rad, a da to nikome nije smetalo; ali, dekonstruktivninain pisanja ili miljenja ili predavanja, mnogo vie je smetao zato to je ome-tao instituciju: smetale su norme, naini na osnovu kojih se predaje, nainiocenjivanja, naini na osnovu kojih se reaguje, takoe naini ponaanja, kakoprofesora tako i studenata. Dakle, dobar deo neprijateljstava je dolazio od stra-ne konzervativnih predstavnika univerziteta. Jedno drugo neprijateljstvo, a ustvari radi se o jednom te istom, dolazilo je od strane samozvanih i nalogodavnihrevolucionara koji su smatrali da dekonstrukcija nije u dovoljnoj meri politizova-na, da nije dovoljno revolucionarna jer nisu prepoznavali politiku dimenziju de-konstrukcije. Sve to nije proisticalo iz uobiajenog koda i, naravno, javljale su semnoge primedbe od strane amerike, marksistike, univerzitetske levice iliamerikih univerzitetskih marksista ili maoista... I to se deavalo dobrih dvade-set i pet godina, od samoga poetka se govorilo: dekonstrukcija je mrtva.

Od prvoga dana, odmah je to poelo, on the way, govorilo se da dekon-strukcija upravo umire... esto, kada se suoim sa tim pozoritem smrti dekon-

strukcije u koje uostalom i verujem: ja verujem da je dekonstrukcija odmahpreminula kaem samome sebi da ono to je interesantno, kada neko umire,kada jedan kralj, kraljica, kada oni umiru, ta smrt se objavljuje u novinama, ne-kog odreenog dana, zatim u nedelji koja sledi, ak, kada je u pitanju lady Di, totraje mesec dana i po isteku tih mesec dana, sve prestaje. Dekonstrukcija umireve trideset i pet godina, eto, njeno umiranje traje ve trideset i pet godina, ionda, u jednom trenutku poetkom devedesetih pa sve do devedeset pete(1990-95), konzervativci se umorie, mnogi od njih vie i nisu meu ivima, a nastrani revolucionarnih marksista videli su da moe da se govori o Marksu i na

dekonstruktivan nain, videli su da sam objavio knjigu o Marksu i postali su otvo-reniji. Dakle, to je ono to je queer. Dekonstrukcija je queeristorija, od poetkado kraja, ali ja to ne mogu da tumaim. To je ono to sam iveo tokom celog mogivota i moj jedini odgovor je da nastavljam, nastavljam...

Fragmenti 23


23/232

Derida i njegovi odgovori8

Kao da je to bilo mogue Within Such Limits ...

esta aporistika. Nunost nemogueg

Veliki broj aporetikih izlaganja posvetio sam specifinim modalitetimanemogueg. Povodom dara (poklona), i to naroito u Dati vreme:

[...] moe se misliti, eleti i govoriti samo nemogue, u meri bezmere nemo-gueg. Ukoliko elimo da obuhvatimo ono to je osobeno miljenju, imeno-vanju ili elji, onda je to moda mogue u meri bez mere te granice, moguekao odnos bezodnosa sa nemoguim; moe se eleti, imenovati, misliti, upravom smislu tih rei, ako tako neto postoji, samo u nesrazmernojmerigde se, jo uvek ili tek, eli, imenuje, misli, gde se preputa da se najavi ono

to, nasuprot, ne moe da se kao takvopredstaviiskustvu, znanju: ukratko,ovde se radi o jednom daru koji ne moe da bude prisutan.

Dati vreme (Galile, 1991, 45-46 i passim.)

Figura datog vremena je ve odavno prizivana, naglaavana. (Ousia etGramm (1968) u Margine filozofije, Minuit, 1972, str. 68.) Nakon toga je sle-dilo jedno izlaganje o mogunosti nemogueg koje se najavljivalo kao drugoime za vreme:

Ali mi smo ve primetili da ta nemogunost, nedugo nakon to je ustano-

vljena, da ona ve samoj sebi protivrei, da se ona iskuava kao mogu-nost nemogueg. [...] Vreme je jedno ime za tu nemoguu mogunost.

Ibid. str. 63.

Neto kasnije, koncept pronalaska e se isto tako povinovati istoj logici:

Pronalazak je uvek mogu, on jeste pronalazak mogueg [...] Takoe,pronalazak moe da bude u skladu sa svojim konceptom, sa preovladava-

juom crtom svog koncepta i rei samo u meri u kojoj, paradoksalno, prona-

lazak nita ne pronalazi, sve dok u njemu ne doe drugi, i kada nita kadrugome ne dolazi, kada nita od njega ne dolazi. Jer drugi nije ono mo-gue. Trebalo bi, dakle, rei da bi jedini mogui pronalazak bio pronalazaknemogueg. Ali, pronalazak nemogueg jeste nemogu, rekao bi drugi.Jasno je, ali ovaj pronalazak je jedini i mogu: jedan pronalazak mora da senajavi kao pronalazak onoga to se ne pojavljuje kao mogue, bez ega bion samo razjanjavao program mogueg, u ekonomiji istog.

Pronalazak drugog, Psych, Inventionde lautre, Galile, 1987, str. 59.

24 ak Derida

8 Derrida with his replies. Revue internationale de philosophie, n 3, PUF, 1998, 515 str.


24/232

U meuvremenu, Dopisnica (La carte postale...) privodi istu udeenost(odreenost) nunosti ka udesitu (odreditu),9 ka smom konceptu udesita(odredita). Od trenutka od kada jedno pismo moe i da ne stigne na udesite(odredite), za njega je nemogue da u potpunosti, prosto stigne na jedno jedi-

no udesite (odredite). Uvek se ne-mogunost, mogue kao ne-mogue, vezu-je za nesvodivu deljivost koja utie na samu sutinu mogueg. Otuda i nastoja-nje na deljivosti i pisma i njegovog udesita (odredita):

Deljivost pisma eto zato smo nastojali oko tog kljua ili te sigurnosno teo-rijske reze [Lakanovog] Seminara: atomistika pisma, upravo je to ono toizlae opasnosti i udaljava ne obezbeujui povratak ostatnosti (restance):pismo ne stie uvekna udesite (odredite) i od trenutka kada to ini deonjegove strukture, moe se rei da ono zaista nikada tamo i ne stie [...]kada stie, njegova mo-da-ne-stigne ga mori (tourmente) u unutranjemkretanju/komplikovanju.

Dopisnica, Flammarion, 1980, str. 517.

Zbog ega ta aluzija na mru? Ona imenuje patnju ili strast, oseanje kojeje istovremeno i tuno i radosno, nestalnost nemira kome je naklonjeno svakoomoguenje. To omoguenje se preputa utvarama sopstvene nemogunosti,kroz al nad samim sobom: alost samog sebe koju u sebi nosi, ali koja joj(alost) donosi isto tako i njen ivot i njeno preivljenje, samu njenu mogunost.Jer ta ne-mogunost otvara njenu mogunost, ona ostavlja trag, istovremeno iansu (priliku) i pretnju, u onome to ona omoguava. Mra moe da potpie tajoiljak, trag tog traga. Ali o tome se i radi u Dopisnici..., kada se govori o nemo-guoj odluci, naizgled nemoguoj, sve dok se ona (odluka) ne vrati kao drugi.(Ibid., str. 30.) (Ovaj motiv je u velikoj meri izreen u Politikama prijateljstva.Moe se jo pronai u vezi sa Frojdom i njegovim konceptom Bemchtigung, ogranici ili paradoksima mogueg kao moi. (Dopisnica... str. 430.)

Nema niega sluajnog u tome to diskurs o uslovima mogueg, na mestu nakome je njegovo nastojanje opsednuto nemogunou da prevazie svoju sop-

stvenu performativnost, moe da se proiri na sva mesta na kojima se neka perfor-mativna sila desi ili ini da se desi (dogaaj, pronalazak, dar, oprost, gostoprimstvo,prijateljstvo, obeanje, iskustvo smrti mogunost nemogunosti, nemogunostmogueg, iskustva uopte, itd. I tako dalje, jer je zaraza bez granica; konano, onaza sobom povlai sve koncepte i, nesumnjivo, koncept koncepta, itd.).

Obeati da se odgovori ispravno, dakle, upravo mimo samoga pitanja: mo-gue-nemogue. Podsetiti da je na neodbranjivoj liniji tog mogue-nemoguegnapisano sve to sam mogao da napiem u ime udes-o-lutanja (destinerrance),

uvek je to bilo poput ukrtanja velikog broja putanja ve ispisanih i nanovo tu-maenih u tekstovima koje sam i ovde sve zajedno naveo. Rizik nesporazuma,

Fragmenti 25

9 Destination: destin, annoncer, fixer, affecter trebalo bi da na srpskom sauva: odredite,svrhu i namenu, ali isto tako i odreenost koju srpski nosi u rei udes (destin). Prim. prev.


25/232

lutanje jednog odgovora mimo pitanja, eto ta mora da ostane mogue u tojvebi ispravnosti. Da nije tako, ne bi moglo da bude ispravnosti, ne bi moglo dabude diskurzivne etike. (Ali ni preanjih aluzija koje su se odnosile na odgovor-nost, gostoprimstvo, dar, oprost, svedoenje, itd. ovo to ovde predoavam ne

ocrtava neki ethical turns, kako bismo to mogli da kaemo. Pokuavam samoda dosledno nastavim ve odavno angaovano miljenje oko istih aporija. Pita-nje etike, prava ili politike se ne pojavljuje iznenadno, kao na izlazu iz krivine.Nain na koji je ono obraeno ipak nije uvek razuveravajui za pouku moda

je ona [pouka] previe zahtevna.)

Mogunost tog zla (nesporazuma, nerazumevanja, omake) mogla bi naizvestan nain da bude prilika. Ona daje vreme. Potrebno je, dakle to treba damanjka/nedostatka, i da jednaina ostane nemogua. Mada nema nieg ontolo-ki negativnog u tom treba da manjka/nedostatka. Trebalo bi, ukoliko nam tovie odgovara, da ne-jednaina uvekostane mogua. Eto primera tog zakonakoji vezuje mogue sa nemoguim. Jer jedno nemanjkavo tumaenje, jedno pot-puno odgovarajue samorazumevanje, ne bi samo obeleilo kraj istorije iscrplje-ne svojom sopstvenom transparentnou. Zabranjujui budunost, ono bi sveuinilo nemoguim, i dogaaj i dolazak drugog, dolazak ka drugome i, dakle,odgovor, smo da odgovora, da kao odgovor. Takav odgovor se uvek sklapana izuzetan nain; i pride, ne postoji nikakav prethodni i objektivni kriterijum kojibi trebalo da ga obezbedi, da bi se obezbedilo da se izuzee desilo kao izuzee.

Moda bi opsednutost izuzeem mogla da naznai ako ne i prolaz, a ondabarem izlaz. Ja kaem upravo opsednutost, jer utvarna struktura ovde gradi za-kon i mogueg i nemogueg u njihovoj udesnoj isprepletenosti. Izuzee je uvekneophodno. Ono potie, moda, iz tvrdoglavosti toga moda, iz njegovog neo-buhvatljivog, ali i nesvodivog naina postojanja na bilo ta drugo postojanja koje

je uprkos sopstvenoj krhkosti neunitivo. Kvazi, skoro gotovo, ili kao da,moda, utvarnostphantasma (to isto tako znai i avet), eto sainitelja nekogdrugog miljenja virtuelnog, virtuelnosti koja se ne usklauje vie sa tradicional-nim miljenjem mogueg (dynamis, potentia, possibilitas). Kada se nemogue

uinimoguim, desi se dogaaj (mogunost onognemogueg). ak se upravou tome sastoji, ni na koji nain odbaciv, paradoksalni oblik dogaaja: ukoliko je

jedan dogaaj samo mogu, u klasinom smislu te rei, ukoliko se on upisuje uuslove mogunosti, ako on samo izraava, razotkriva, otkriva, ispunjava ono to

je ve bilo mogue, onda se vie ne radi o dogaaju. Da bi se jedan dogaaj de-sio, da bi on mogao da bude mogu, potrebno je da on bude, poput dogaaja,poput pronalaska, u dolasku nemogueg. Eto jedne bedne oevidnosti, oevid-nosti koja je isto tako nita manje oevidna. Ona je ta koja nikada nije prestajalada me rukovodi, izmeu mogueg i nemogueg. Bie da me je upravo ona tako

esto nagonila da govorim o uslovu nemogueg. Ulog je ni manje ni vie negomoni koncept moguegkoji se protee kroz celokupno zapadno miljenje, od

Aristotela do Kanta i Huserla (kasnije i Hajdegera, na jedan drugaiji nain), sasvim virtuelnim znaenjima ili znaenjima u mogunosti: bie-u-mogunosti,

26 ak Derida


26/232

upravo dynamis, virtualnost (u njenim klasinim i modernim, pred-tehnikim itehnikim oblicima), ali isto tako i mo, sposobnost (mogunost kao kapacitet),sve ono to ini sposobnim ili osposobljuje, itd. Izbor ove tematike sadri jednustrateku vrednost, sasvim je izvesno, ali on isto tako donosi pokret sa kojim se

ide jo dalje, s onu stranu bilo koje izbrojive stratageme. On donosi ono to nazi-vamo dekonstrukcijom ka pitanju koje ini da podrhtava, iznutra poremeena,aksiomatika koja je istovremeno i najmonija i najugroenija (nemona usmoj svojoj moi) vladajueg miljenja mogueg u filozofiji (na taj nain poti-njena moi sopstvene vladavine).

Ali, zapitaemo se, kako je mogue da ono to ini moguim ini nemogu-im upravo ono to ga ini moguim, te time i uvodi, poput njegove prilike, prilikekoja nije negativna, naelo ruenja upravo u onome to najavljuje ili obeava?To ne- nemogueg je nesumnjivo neporecivo, neumoljivo i korenito. Ali ono nije

naprosto negacija ili dijalektika, ono upravo uvodi ono mogue, ono je njegovdananji vratar; ono ini njegov dolazak, ono ga vrti u anahronoj vremenitosti, iliu neverovatnom rodoslovlju koje je, uostalom, isto tako, poreklo same vere.Jer ono prevazilazi znanje i uslovljava obraanje ka drugome, ono upisuje sva-ku teoremu u prostor i vreme jednog svedoenja (govorim ti, veruj mi). Drugimreima, a to je i uvod u aporiju koja nema primera, aporiju logike pre nego logi-ku aporiju, eto orsokaka neodluivog sa kojim jedna odluka ne moe da neproe. Bilo koja odgovornost mora da proe kroz tu aporiju jer, daleko od togada je paralie, ona pokree novo miljenje mogueg. Ona joj obezbeuje ritam idisanje: diastole, sistole, u kontrakcijama, i sinkopi, u otkucajima mogueg une-mogue, u nemoguem kao uslovu mogueg. Iz samoga srca ne-mogueg,moglo bi da se oslua kucanje ili puls dekonstrukcije.

Uslov mogunosti bi, dakle, mogao da prui priliku moguem, ali liavajuiga njegove istote. Zakon te utvarne zaraenosti, neisti zakon te neistoe, etoto je ono to je potrebno neprestano pre-raivati. Na primer, mogunost neuspe-ha nije samo upisana kao rizik koji prethodi, u uslovu mogunosti uspeha jednogperformativa (obeanje mora da moe da ne bude ispunjeno, ono mora da preti

da nee biti ispunjeno ili da postane pretnja da bi bilo slobodno obeanje, i ak dabi uspelo kao takvo;10 otuda i prvobitna upisanost krivice, priznanja, izvinjenja ioprosta u obeanju). Ona mora da nastavi da obeleava dogaaj, ak i kada onuspe, poput traga jedne nemogunosti, ponekad kao njegovo seanje i uvek kaonjegova pretnja. Ta ne-mogunost, dakle, nije prosta suprotnost mogunosti.Ona se samo naizgled opire ali se isto tako i preputa mogunosti: ona je proi-ma i ostavlja u njoj trag sopstvene otmice. Dogaaj ne bi mogao da zaslui svojeime, on ne bi mogao da uini da bilo ta doe ukoliko bi on samo razvijao,izraavao, ostvarivao ono to je ve bilo mogue, to znai, ukratko, ukoliko bi on

samo izvodio jedan program ili primenjivao opte pravilo na pojedinani sluaj.

Fragmenti 27

10 O toj nemoguoj mogunosti, o toj ne-mogunosti kao izvitoperenosti, kao uvek moguojperverziji obeanja u pretnju, videti Ispusti, predgovor knjizi S. Margel, Grobnica Boga zana-tlije, Minuit, 1995.


27/232

Da bi bilo dogaaja, treba da on jeste mogu, naravno, ali je potreban i izuzetniprekid, u potpunosti specifian, u reimu mogunosti; potrebno je da dogaaj nebude tek naprosto mogu; potrebno je da se on ne svodi na izlaganje, na njegovoodvijanje, na prelaz u in mogueg. Dogaaj, ukoliko se desi, ne predstavlja

ostvarenje mogueg, jedan prosti passage lacte, ostvarenje, izvrenost, tele-oloko ispunjenje jedne moi, dinamiki proces koji zavisi od uslova moguno-sti. Dogaaj nema nita zajedniko sa istorijom, ako pod istorijom podrazume-vamo teleoloki proces. On treba da, na izvestan nain, prekine upravo tu istori-

ju. Polazei od takvih premisa ja sam mogao da govorim, u Marksovim sablasti-ma, o mesijanstvu bez mesijanizma. Potrebno je, dakle, da se dogaaj najaviisto tako kao nemogu ili kao neto ija je mogunost pod pretnjom.

Ali zato to potrebno je, upitaemo se? Koji je statut te nunosti, tog naiz-gled protivrenog zakona, koji su, jednom rei, i jedan i drugi dvostruko obave-

zujui? Koji je taj double bind na osnovu koga treba nanovo misliti mogunostkao ne-mogunost?

Radi se moda o nunosti koja, i ona takoe, izmie uobiajenim reimimanunosti, (anank, Notwedigkeit), nunosti kao prirodnog zakona ili kao zakonaslobode. Jer mi ne moemo drugaije misliti mogunost nemogunosti a da pritomne mislimo nanovo i nunost. Analize koje se tiu dogaaja ili performativa, a mismo upravo naveli njihova ishodita, i ja sam ih iskuavao na analogni nain, ali ipre svega tokom poslednjih petnaest godina, kad se radilo o usuditu (odreditu),

o svedoenju, o pronalasku, o daru, o oprostu, o onome to isto tako vezuje gosto-primstvo sa ne-moguim obeanjem, sa izopaenou performativa uopte, itd. ipre svega, u vezi sa smru, sa aporistikom aporije same. Ta izopaenost je manjetranscendentalna nego to utie na klasino promiljanje transcendentalnog, natranscendentalni uslov mogunosti, u svim njihovim oblicima: srednjevekovneontoteologije, kriticizma ili fenomenologije.11 Ona ne delegitimie transcendental-no propitivanje, ona ga o-graniava i ispituje njegovu izvornu istorinost. Jer nitane moe da diskredituje pravo na transendentalno ili ontoloko pitanje. Ono je jedi-no koje se odupire empirizmu ili relativizmu. Uprkos pojavnostima ka kojima filozofi

esto napreac ure, nita nije manje empiristiko ili relativistiko od odreenepanje posveene mnotvu konteksta i diskurzivnih strategija koje odreuju izve-sno nastojanje oko injenice da je jedan kontekst uvek otvoren i nezasit, da se uzi-ma u obzir i ono moda i kvazi u miljenju dogaaja, itd.

Prevela Sanja M. Bojani

28 ak Derida

11 Ja sam, uostalom, bilo je to dosta davno, analizirao u okvirima Huserlove fenomenologije,na analogni nain, mogunost jednog, naizgled negativnog, oblika ne-mogunosti, nemogu-nost pune i neposredne intuicije, sutinsku mogunost ne-intuicije, mogunost krize kao

krize logosa. Jer, ta mogunost nemogueg, govorio sam tada, nije bila naprosto negativna;zamka na taj nain postaje i prilika: ... ta mogunost [krize] ostaje vezana, po Huserlu, za sampokret istine i za proizvodnju objektivnih ideala: koji, u stvari, imaju nasunu potrebu za pis-mom. (O gramatologiji, Minuit, 1967, 60 str; i pre svega Uvod u poreklo Huserlove geometrije,PUF, 1962, passim).


28/232

Novica Mili

A dekonstrukcije:la diffrance, pisanje, Derida i mi

Mislio sam da na poetku ovog skupa o Deridi treba rei neto o Deridi ipi-sanju. Zato na poetku, i zato o tome? Zato to je sam Derida na poetku, napoetku svojeg filozofskog puta, govorio o pisanju, o pisanju ili o pismu, o onomcriture koje se ne moe prevesti samo jednim od ta dva izraza, koje je, uostalom,vie od ta dva izraza. Na poetku, a to znai u prvim svojim radovima, tekstovi-ma i knjigama, koji su, kako znamo, bili najpre usmereni na fenomenologiju Hu-serla i pisma/pisanja (Uvod u Poreklo geometrije, 1962, Glas i fenomen, 1967),na jednu nauku o pismu/pisanju (O gramatologiji, 1967), na razliku i pismo/pi-sanje (Razlika i pisanje, takoe 1967). Pismo na tim poecima izrasta kao ono

to je u poecima, u poecima svakog miljenja, pa i filozofskog, onog, dakle, pi-sanja koje je potiskivalo pismo zarad tzv. metafizike prezencije i njenog logo-centrizma, odnosno fonocentrizma. Pismo je tako, kao pra- ili pre-pismo,archi-criture Derida bi jo rekao i kvazi-transcendental postalo osnovnatema za dekonstrukciju pomenute metafizike. Filozofija je bila najednom otkri-vena kao instuticija koja pie: ne znai da ta institucija dotle nije pisala, filozofija

je kao institucija oduvek pisala, ali je tada bila otkrivena kao pisanje, ikao pisa-nje, a ne samo kao miljenje, i prema tom Deridinom otkriu ona je tada, pa idanas jo uvek tu i tamo, pokazala izvesnu sumnjiavost. Jer od svega to filo-

zofija ini izgledalo je da je pisanje tek uzgredni, nevani inilac, sredstvo ili in-strument filozofske refleksije; a onda se, sa Deridom, pokazalo da je to tema zafilozofsku spekulaciju.

Ali Derida nije samo tematizovao pismo/pisanje kao pitanje ustrojstva insti-tucije filozofije. Ubrzo, posle prvog poetka, imamo i drugi poetak, ponovo sapismom/pisanjem. Ve od Margina filozofije i Diseminacije (1972), a naroitoposle Odzvona (Glas, 1974), Istine u slikanju (1978) i Potanske karte (1980),Derida poinje da eksperimentie pismom kao instrumentom filozofije, pisa-

njem kao inom tvorbe filozofskog teksta, stilom ili stilovima, odnosno oblikomfilozofskog teksta. Kao da se pokazalo: nije bila dovoljna dekonstrukcija kaotema filozofije, dekonstrukcija kao razgradnja metafizike, ve je potrebna i de-konstrukcija filozofske institucije kao pisma ili teksta, a to e rei dekonstrukcija


29/232

filozofije. Ako je pismo bilo, tokom milenijumske izgradnje filozofije kao instituci-je na margini te iste institucije, nije bilo dovoljno samo tematski vratiti pismo usredite, ve je taj preokret trebalo pokazati i u premetanju itave tekstualnekonstrukcije koja sebe naziva filozofijom, premetanju koje je uvek put izmeu

centra i margine, naroito oko margine, s obe njene strane, one prema centru uone izvan. Preokret i premetanje su, kako takoe znate, i navedeni na krajuMargina filozofije kao dve kljune poetne operacije dekonstrukcije. Citiram saposlednje dve stranice Margina dve reenice: Dekonstrukcija ne moe da seogranii na neku neutralizaciju: ona treba, dvostrukim gestom, dvostrukim nau-kom, dvostrukom pisanjem, da praktikuje jednopreokretanje klasine opozicije i

jedno opte premetanje sistema. (...) Dekonstrukcija se ne sastoji od prelaskas jednog pojma na drugi ve od preokretanja i premetanja kako nekog pojmov-nog tako i nepojmovnog poretka oko kojeg se artikulie1. Dva puta, u dve ree-

nice, ponovljeni su preokret i premetanje, u prvoj reenici su podvueni odstrane autora, kao to je podvueno i jedno i, na koje u se kasnije jo vratiti.

Ali jo neto je vano u ovom navodu, takoe jedno i koje se ne podvlaineposredno u tekstu druge reenice, ali koje e se podvui u svim tekstovimakoje je Derida pisao posle Margina, poev od knjiga koje sam malo as naveo.Re je o dekonstrukciji nekog pojmovnog ali inepojmovnog poretka. Dotle je in-stitucija filozofija imala posla sa nepojmovnim poretkom samo onoliko i utoliko,koliko i ukoliko ga je trebalo prevesti, prepisati ili upisati u pojmovni poredakvlastitog teksta. Sada je reeno: razgradnja se ne tie samo metafizike, ona setie i filozofije, i to tamo, na onom rubu njene institucije gde se artikulie kaosprega pojmovnog i nepojmovnog. To bi imalo razne posledice, unutar same fi-lozofije (po nju kao teoriju bia, kao ontologiju, kao teoriju saznanja ili istine, kaoepistemologiju, kao teoriju vrednosti, kao aksiologiju, a samim tim i po nju kaofundament drugih teorija ili institucija), ali i izvan filozofije, po filozofiju izvan-sebe,da tako kratko kaem, tj. po filozofiju kako u svojstvu fundiranja drugih instituci-

ja, tako i u njenim praksama koje se tiu drugih praksi, od praktine etike do poli-tike, od prava do teologije, i preko toga. I preko toga, jer filozofija izvan-sebe, to

nije vie filozofija koja ostaje u svojoj instituciji, kao tvravi kole ili zaviaju bia,to je sada filozofija koja se mea, predaje ukrtanju, susretu ili dodiru onoga toje ona, kao institucija, milenijuma odbijala. I to to je u prvom redu odbijala, ticalose forme njenog pisma/pisanja, oblika njenog teksta. Nekako se verovalo, naro-ito od Aristotela, kako je prirodni oblik filozofskog pisanja zapravo izlaganjevlastitih misaonih intencija i rezultata tih intencija monolog uma koji timeneutralie svaki subjekt kao trag subjekta koji pie i redukuje ga na univerzalnuambiciju miljenja. Na toj naturalizaciji monologa poivala je, toliko mileniju-ma, institucija tzv. filozofskog tipa diskursa; eventualna dijalogizacija mogla je

biti samo u slubi ojaavanje ove monologizacije uma, onda kad, na primer, usvom filozofskom tekstu, stupam u navodni dijalog s drugim umom, kritiki se snjim razraunavajui.

30 Novica Mili

1 Jacques Derrida: Marges de la philosophie (Paris: Minuit, 1972), 392-393.


30/232

Pokazalo se da Deridin drugi poetak, koji je takao u ovu naturalizaciju, dirau same granice filozofije kao tipa pisma/pisanja. I time u granice same institucije.

Ako je prema prvom poetku tematizovanja pisma institucija pokazala izvesnusumnjiavost, uprkos tezama ili iznetoj argumentaciji iznetoj jo uvek u skladu

sa monolokim naelom uma prema drugom poetku, kad je Derida poeo dapraktikuje nove stilove, vidove, ili tonove u pisanju svog filozofskog teksta, insti-tucija je reagovala nestrpljivou i otporom: Derida je tada proglaen, i to nesamo od protivnika, nego i od pojedinih njemu sklonih saputnika, za pisca, za li-teraturu. Ali kako Derida, po svemu to znamo a ovaj njegov italac je imao,tokom poslednjih tridesetak godina, uvida u skoro sve to je Derida napisao iobjavio nije napisao nita to bi bilo literatura u standardnom smislu, nitaosim, moda, jednog stiha za jednu antologiiju One line poems (1986), optubaza literaturu je znaila da on zapravo mea anrove, u prvom redu anrove fi-

lozofije i literature, da je, dakle, jedan zbrkan, mutan, nejasan i kao takav nedo-stojan nae panje autor. Lenjost institucionalnog uma je time nala sebi alibi.

Taj je alibi pojaan Deridinim prvim velikim uticajem izvan institucije filozofi-je, uticajem na misao o literaturi. Derida nikad nije napisao nijedan knjievno-teorijski tekst u standardnom smislu tog termina; on jeste napisao nekoliko knji-ga o piscima iz knjievnosti Ponu, Blanou, Celanu ali su te knjige presvega filozofska itanja literature. ak i kad je, u jednom jo uvek neobjavljenomseminaru na Jejlu, 1981. godine, govorio o Teorijskim problemima komparativ-ne knjievnosti, to je kurs moda najblii onome to bi bila knjievna teorija,ak je i tada Derida pokretao pitanja filozofskih osnova knjievne teorije i kate-gorije knjievnosti u celini. U tome se, uostalom, i sastoji priroda Deridinog uti-caja na knjievnu teoriju. Sa Deridom, i posle Deride, knjievna teorija ne moevie raunati na to da su njeni problemi izvan filozofije, izvan kolaboracije a kat-kad i konfrontacije sa filozofijom, jer vie, sa dekonstrukcijom i posle nje, baremu Deridinom sluaju, ne moe raunati na svoj, vlastiti institucionalni pojam ilikategoriju knjievnosti. I razume se, nije Derida jedini savremenik koji je stan-dardni pojam knjievnosti uzdrmao u temelju doprinose tome su dali i drugi

mislioci, Lakan, Liotar, Fuko, Delez, pa ak i neki dalji savremenici, Nie, Frojd,Hajdeger ali je Derida, moda vie od drugih, pokazao da je standardni pojamknjievnosti kao kategorija zapravo jedan filozofski, tanije metafiziki pojam.Knjievnost, to je bilo ono to je filozofija, jo od Platona, donekle i od Parmeni-da, odbijala od sebe u govoru i u miljenju, alteritet njene institucije monologizo-vanja i homologizovanja uma, drugo prema nainu na koji se pie. Brea koju jedekonstrukcija Deridinog tipa otvorila u filozofiji sada se odnosila upravo na tajalteritet, na drugost knjievnog pisma: kako, u stilovima koje filozofija moe dazajmi od tog svog drugog, ouvati razliku izmeu filozofskog i knjievnog, u meri

u kojoj svaku razliku treba ouvati, ne usled institucionalne podele posla ilitrita uma, ve usled neeg mnogo vanijeg, a to je samo konstituisanje milje-nja u njegovom odnosu prema jeziku, u sutinskoj podeli logosa na logos-misaoi logos-govora, u podeli pisma/pisanja na logos i leksis, konstitutivnog, velim,

A dekonstrukcije: la diffrance, pisanje, Derida i mi 31


31/232

kako za logos, tako i za leksis. Kolapsom te razlike a mislim da je ona u osnovitoga to Derida naziva la diffrance, tog izraza gde se a razlike umee kako bi urazlici naglasilo njenu nesvodljivost nestalo bi i logosa i leksisa, i filozofije i lite-rature. Ulog je, dakle, vei nego podela posla ili trita.

Mislio sam da vam na poetku ovog skupa govorim o tom a, o a dekonstruk-cije, ili o a razlike, o la diffrance, razlici izmeu razlike i razlike. O prvom slovuazbuke ili abecede, o prvom iz niza abc, niza koji sam upotrebio za jednu knjiicuo dekonstrukciji, pre nekoliko godina, imajui u vidu ne samo abckao poetni niz,pa time i znaenje jednog uvoda, nego i niz koji sledi iza tog niza, abckoliko i de,oduzimajui time imenu dekonstrukcije njen prvi prefiks i ostavljajui je pomaloogoljenu, kao konstrukciju. Jedna od prvih Deridinog konstrukcija u pismu/pisa-nju razlike, ne samo kao teme, nego i kao prakse, u razliitom pisanju dakle, bila

je la diffrance. Na poetku Margina, odmah nakon uvoda koji oprobava novzvuk filozofskog pisma, koji ga timpanizuje, stoji La diffrance. I tu Derida kae,izmeu ostalog: razlika ili diferancija (da tako kaem, i nadalje potedim vae ui,diferancija za razliku od razlike ili diferencije), la diffrance nije ni re ni pojam:Dakle, rekao bih najpre da mi se diferancija, koja nije ni jedna re niti jedan po-

jam, pie Derida, barem dva puta, strategijski pojavila kao ono to je najsvoj-stvenije da se misli (le plus propre penser), ako ne i da se ovlada miljenje bimoda bilo ovde to to se dri u izvesnom nunom odnosu sa strukturnim grani-cama ovladavanja onim to je najnesvodljivije u naoj epohi2.

Nemam, na alost, vremena da se pozabavim sada i ovde ovim to, kaoepoha fenomenoloka epohe, ali i istorijsko-filozofska epoha okruujeDeridinu diferanciju, da se pozabavim, dakle, ne samo sklopom u koji ona ulazi,nego i njenom genealogijom; Derida se oslanja na Parmedida, Kanta, Hegela,Niea, Frojda, Sosira, Bataja, Levinasa, Deleza u tom tekstu koji je fundamenta-lan za Deridinu misao. Samo u pomenuti neke tekoe oko promiljanja ove di-ferancije. Na dve tekoe, koje prizivaju mnoge druge.

Prva dolazi iz filozofije, onda kad Derida kae za diferanciju da nije pojam.

Kako nije pojam, rekla bi institucija filozofije, ako je posredi le plus propre pen-ser? Pa, ne mora le plus propre penserbiti pojam: miljenje, ono to treba mi-sliti, ne mora biti uvekbiti miljeno kao pojam; misli se i preko slika, preko per-ceptivno-memorijskih blokova, preko figura itd. Ali ima moda vanijih razlogazato diferancije nije pojam: 1. ona nije pojam jer nema ni sredite ni granice(obim), 2. ne podlee pojmovnim pravilima (ni formalne ni transcendentalne lo-gike), otuda 3. za razliku od razlike, od diferencije, diferancija nije suprotstavlje-na identitetu: ista, ona nije jednaka, izmie binarnoj opoziciji, metafizikoj ili dru-goj hijerahiji ove ili one vrste. Nije ni misaona predstava, logiko bie, niti je

sasvim transcendentna iskustvu ili uslovima iskustva, u prvom redu prostoru ivremenu, kao espacement, kao razmak, razmicanje, ili kao le diffrant, kao onoto odlae, kao naknadnost.

32 Novica Mili

2 Ibid., 3, 7, 11. Skela tog A je lepljiva, Jacques Derrida: Glas (Paris: Galile, 1974), 188b.


32/232

Takoe, diferancija nije ni re, kae Derida. Kako to razumeti? Najpre, difer-ancija kao re nastaje brisanjem, uklanjanjem jednog e u diferenciji i zamenomu a. Kao re, to je re brisanja, tihog upisivanja, kako kae Derida, pre negore isticanja ili govora. Derida se, suprotno od esto uvreenog miljenja, uvek

zanimao za glas, a posebno za ono to kao tihi, preutani ili utljivi glas presecapismo: literatura je, na primer, najpre takav jedan glas. Ovde tihi, preutani,utljivi glas, a u la diffrance, raseca filozofsko pismo i odvodi ga na rub svoje ar-tikulacije, na granicu razumljivosti, tamo gde to pismo, ili taj diskurs, pokazujucrte svoje sutinske nestabilnosti, inverzije, obrta, gde filozofija, kao govor, nemoe vie raunati na pouzdanost ak ni rei. Filozofija je retko ispitivala vlastitegranice na nain na koji je to uinio Derida svojom la diffrance. To je takoestavljanje u pitanje i same granice vlastitosti, granice ekonomije filozofskog umai njegove razumljivosti, na mestu ili u vremenu gde ta razumljivost sebe obe-

zbeuje od prodora nerazumljivog i bezumnog. Ili od prodora fikcije: diferancijaje moda u prvom redu fikcija.

Potom, nije sve to postaje oznaka samim tim i prevodljivo, ili svodljivo naverbalni element, na verbum. Za re nije dovoljno da bude artikulisan zvuk po-vezan sa nekom noemom, srednji lan izmeu inteligibilnog i ulnog. Svi drugi

jezici, takoe, nisu svodljivi na verbalni jezik. Sve do kraja XVIII veka lingvisti iliprotolingvisti uzimali su kao prirodno da je najmanja jezika jedinica, koja pose-duje realnost u nekom govornom lancu, a koja nosi neko znaenje, upravo re;ako se ide dalje u analizu jezikog supstrata, u ralanjavanje lekseme na mor-feme i foneme, dobijamo manje jedinice, ali one nisu nosioci znaenja; a takvomiljenje ostaje i poslednja dva stolea, pogled na jezik je odreen pogledom naznaenje, znaenje pogledom na misao, misao pretpostavkom logosa. Ve seGramatologija bori s ovim pretpostavkama o jedinstvu jezike jedinice, o centru

jezika u logosu. esto se diferancija, la diffrance, prevodi prema semanti-kim analogijama ili etimoloko-leksikografskim slinostima, korenima u (latin-skom) glagolu differe ili (francuskom) diffrer, ne samo kao razlikovanje ili razlu-ivanje, nego i kao razmicanje ili odlaganje. Pa bi se tako diferancija prevela kao

razluka, kako je naslov Deridinog teksta (prvog koji je uopte bio preveden nasrpskohrvatski, odnosno na hrvatski, jo 1971). Ali takvi prevodi bi bili moguitek pod pretpostavkom da je la diffrance re (da je, kako Derida i kae u sa-mom tekstu, jedno metafiziko ime): ako nije ni re, ne u standardnom, a za-pravo jo uvek jedinom pojmu rei, onda ostaje da se problem, pitanje rei ta

je re, ne samo kao pojam, nego i kao figura, slika, sredstvo ili uopte entitet misli poev od takvih rei kakva je diferancija, ili lanca slinih izraza kakvisu, kod Deride, suplement, trag, diseminacija, destineracija, iteracija, farmakon,margina, pa i sama dekonstrukcija. Tim pre to bi poreklo jezika bilo u diferan-

ciji, razume se, ponovo, poreklo sa promenjenim, dekonstruisanim znae-njem ili smislom. to sve, razume se, nije tako lako, trai dosta napora, rizika, uta treba uvek uraunati i rizik pogrenog razumevanja ili nerazumevanja. Rizikkoji se ipak moe umanjiti ukoliko se paljivo ita i jo paljivije misli.



33/232

Jedan od poslednjih objavljenih Deridinih tekstova nosi naslov Et cetera.Puni naslov glasi: Et cetera (and so on, und so weiter, and so forth, et ainsi desuite, und so berall, etc,). I tako dalje, dakle, na vie od jednog jezika. Vie od

jednog jezika, plus dune langue, to je, meutim, i ne vie jedan jezik, pa i ne

vie od jednog jezika, to je takoe jedna od Deridinih definicija dekonstrukcije.Kao to bi mogla biti i jedna od definicija diferancije. Ili kao to bi mogla biti ijedna od definicija filozofije iliterature. Upravo, i nita manje, ovog ikoje stojiizmeu njih, koje ih razdvaja i pribliava. Vie od jednog jezika, i, opet i, ne nivie jedan jezik, niti vie od jednog jezika: ni vie ni manje, dakle, nego i-i, ni-niti,koje se uvlai u tekstove Deride, u tekstove dekonstrukcije, kao njena formula,stil, ton ili figura. Kao trag ili kao ig, la trace ili la marque, ifilozofije iknji-evnosti, ali nisamo njih, nitisamo izmeu njih. Kao beleg, ali i kao etiketa: kaotrade-mark,ilikao brand uprkos svem nerazumevanju, a moda i ba zato, de-

konstrukcija se jo uvek dobro prodaje. To to sama postavlja pitanje ekonomije tekstualne ali i vantekstualne, u pismu ali i u instituciji koja misli da se dovoljnoopismenila i da nikakvo njeno dalje opismenjavanje nije potrebno dekonstruk-ciju ne moemo zameniti njenim etiketama, pa ak ni njenim retorikama, ak ninjenim definicijama, pojmovima, figurama koje je sam Derida izvodio nascenu pisma/pisanja tokom tolikih decenija. Uvek e jedan od tih instrumenatanjene ekonomije pokazati trag onog i-i, ni-niti, i generalizovati tu ekonomiju upravcu nje same, kao problem koji ostaje izmeu logosa i logosa, izmeu logo-sa i leksisa.

Za mene ostaje pitanje: ta emo sa dekonstrukcijom, tj. ta emo isa de-konstrukcijom? Koji je ukupni domet filozofskog poduhvata aka Deride? Nisamuveren da nam je misao aka Deride potrebna samo usled filozofskih razloga,kao nov trade-mark filozofske institucije. Pa ni kao jo jedna etiketa knjievneteorije, misli o knjievnosti ili u knjievnosti. Neto drugo, ako smem da na ovomskupu uprostim pitanje kao pitanje o ukupnom dometu neizbeno usled zahte-va iste one ekonomije, usled vremena koje nam je uvek na raspolaganju i kojenam, nita manje, nije na raspolaganju neto drugo je posredis dekonstrukci-

jom i sa nama.Isa nama: ovo i u izrazu i sa nama nikad od nas ne ini jedinstvo. Za one

koji ne znaju, ima autora koji piu ili su pisali o Deridi ali koji nikako nisu u nekomjedinstvu. Deridijanaca, navodnih ili stvarnih pristalica Deride, njegovih ljubitel-ja i ak imitatora, ima raznih, i ak se meu njima vode ponekad otre rasprave,prave borbe. Jo je manje jedinstva meu raznolikim disciplinama i poljima pre-ma kojima dekonstrukcija uspostavlja neko i: dekonstrukcija ikritika, ifilozofija, imetafizika, inauka, iknjievnost, ipravo, iarhitektura, iposlovodstvo, ivizuelneumetnosti, imuzika, itehnika, iljubav, iporodica, iprijateljstvo, izakon, inemo-

gue, igostoprimstvo, itajna, iAmerika, iEvropa, iTrei svet, ipolitika, ireligija, idemokratija, iuniverzitet, ipsihoanaliza, ifeminizam, inovi istorizam, imoderni-zam, i postmodernizam, i sve do i koje se, u navedenom Deridinom tekstu

34 Novica Mili


34/232

Et cetera, takoe izlae jednoj dekonstrukciji u toku, a s ijeg poetka je, ak do-nekle redukovan, i ovaj spisak koji sam upravo naveo3.

Dekonstrukcija sve to sve to inas stavlja u tok. En cours. Podseam: jed-nu od definicija dekonstrukcije Derida je izgovorio upravo ovde, u Beogradu, u

razgovoru na televiziji Studio B, 5. aprila 1992. La dconstruction rekao je cestquelque chose en cours. Dekonstrukcija, to je neka stvar koja je u toku. U toku, encours, ali takoe na putu, u opticaju, u kretanju. Takoe, pre en cours, nego dis-cours, nego samo discours. Zato je dekonstrukcija neto u toku? Zato to je toneto to se dogaa, ne samo u teoriji, ovoj ili onoj, u tekstu, ovom ili onom, nego upraksi, u istoriji, u svetu. Postoje njeni efekti koji su povoljni, ali i oni koji nisu, kojinisu jo ni raspoznati prema shemi povoljnog i nepovoljnog: nije bavljenje dekon-strukcijom ili Deridom hir, ista radoznalost, ili, pak, pervezija uma, ve pre jednavrsta neophodnosti, neizbenosti ili ak nemogunosti da se ini ili misli drugaijeu svetu u kojem su nam, ne tako retko, sve druge opcije suene, moda i oduzete.Moda i nije dekonstrukcija u toku koliko je svet u toku ali tako da mi nismo utoku sa svetom ili sa njegovim u toku. I tu su, sa nama, koliko i sa Deridom, pi-sanjem, dekonstrukcijom, dometi svakako jo nemerljivi.

A OF DECONSTRUCTION:LA DIFFRANCE, WRITING, DERRIDA AND WE

Summary

La diffrance the difference with an a makes not only one of the key terms ofDerridas philosophy, but is a keystone of his strategy of deconstruction of the Westernmetaphysics. What kind of keystone is it, if, according to its inventor, la diffrance is nei-ther a concept, nor a word? In analysing yhis question we try to show Derridas contribu-tion both to the institution of philosophy andthat of literature, as well as the strange logicof the and which links and separates identifies and differentiates these two fields ofthinking and language.


3 Jacques Derrida: Et cetera, u: LHerne: Derrida (Paris, 2004), 21-22.


35/232

Ivan Mladenovi

Smrt autora, poetak komunikacije

Smrt autora to nije ba sasvim Deridina (J. Derrida) tema, bar ne u smis-lu u kome tu sintagmu koriste mnogi drugi autori i kome duguje svoju slavu. To

da nije ba sasvim njegova tema, znai da se on nije posebno njom kao takvombavio. Ona, ipak, pripada jednom horizontu eshatolokih pitanja o kraju krajuistorije, kraju oveka, subjekta, filozofije koji svoj naroiti znaaj dobija pe-desetih godina XX veka, u vreme kada Derida i sam formira svoja gledita. Ponjegovom linom svedoanstvu, ali i svedoanstvu pojedinih njegovih ranih ra-dova on nije ostao imun na ovaj apokaliptini ton u filozofiji. Pravo bi, ipak, bilorei da Derida ovoj tendenciji nije nikad u potpunosti podlegao. Njegova sumnji-avost spram eshatolokih projekata dovela ga je u situaciju, pre da preispitujerazliite oblike koje strukturiu svaku komunikaciju, nego da im se jednostavno

prepusti. Ako to nije ba sasvim Deridina tema, to ne znai da njeni elementi neigraju odluujuu ulogu za formiranje Deridinih stavova po pitanju pisma i komu-nikacije. Ona upravo tu nalazi i svoje pravo mesto.

Navedena smrt autora trebala bi zato, pre svega, da oznai jedan iri kon-tekst u koji Derida smeta svoje razmatranje problema komunikacije. Ovaj kon-tekst bi u izvesnoj meri, i samo u isvesnoj meri, bio odreen Deridinom tvrdnjomda je mogunost smrti ili odsustva upisana u samu strukturu komunikacije. Podgeneralnom sintagmom smrt autora, trebalo bi, dakle, razumeti ovaj iri horizont

koji ukljuuje kako stvaraoca, tako i primaoca poruke. Ali, smrt autora treba isto-vremeno da ukae i na specifian kontekst, na mesto i povod raspravljanja povo-dom Deride. Skup ili konferencija posveena Deridi organizovana je ovaj put jed-nim sasvim specifinim povodom. Neposredni povod poetka jedne komunikacijeili rasprave o Deridi, ovde, na ovom mestu, na ovom skupu je smrt samog Deride.Bila bi to, dakle, nekakva ostavinska rasprava povodom Deridinog naslea. Ali,ako se dosledno slede konsekvence Deridinog shvatanja komunikacije, onda sepre moe stei utisak da je re o jednoj ostavinskoj raspravi u kojoj se, u izvesnomsmislu, pokuava naslediti neto to je sutinski nemogue naslediti.

Derida je svoju ideju o smrti ili odsustvu izneo upravo na kolokvijumu upri-lienom povodom teme komunikacije. Ono to sledi, bie podseanje na Deridi-no izlaganje Potpis Dogaaj Kontekst koje je i samo dovelo do razvijanja jedne


36/232


37/232

Kondijakovom tekstu. Vano je, pak, da ovaj pojam mora moi da bude miljendrugaije nego to to ini Kondijak. Sam Kondijak govori o odsustvu, ali je onomiljeno na takav nain da zahvaljujui predstavi uspeno nadometa prisustvo.Kontinuirana modifikacija prisustva u predstavu omoguuje da, uprkos fizikoj

udaljenosti ili odsutnosti primaoca pisane poruke, homogeno polje komunikacijeostane netaknuto. Upravo za ovaj predstavni karakter komunikacije, Derida tvrdida nikada nee u okvirima metafizikog miljenja biti naputen ili transformisan.

On, ipak, misli kako je mogue da se pojam odsustva odredi i na jedan dru-gaiji nain koji bi doveo do prekida homogenosti pomenutog prostora. Zato po-

jam odsustva pokuava da misli mnogo radikalnije nego to je to inio Kondijak.Ako se uzmu u obzir odsustvo primaoca, ali i odsustvo poiljaoca, autora ilikreatora poruke, onda se na znake moe gledati kao da oni nastavljaju daproizvode uinke s one strane njegovog (autorovog I.M) prisustva, i aktuelnogprisustva onoga to hoe da kae (vouloir dire). Derida smatra da tek ovakoshvaeno odsustvo pripada kako strukturi itavog pisma, tako i jezika uopte.Time je naznaen i put preokretanja tradicionalnog shvatanja pisma, koji neebiti bez posledica i za novo sagledavanje itavog polja komunikacije. Deridaodsustvo primaoca poruke koje je unapred upisano u svaki oblik komunikacijeodreuje na sledei nain :

diffrance kao pismo ne moe vie (biti) modifikacija (ontolokog) prisustva.Moja pisana komunikacija mora, ako ba elite, da ostane (reste) itljiva,

uprkos apsolutnom nestanku svakog odreenog primaoca uopte, da biobavila funkciju pisma, to e rei, svoje itljivosti. Ona mora da bude ponov-ljiva iterabilna u apsolutnom odsustvu primaoca ili skupa empirijski odre-enih primalaca. Ova iterabilnost (iter, ponovo, dolazi od itara, drugo nasanskritu, i sve to sledi moe da se ita kao korienje logike koja spaja po-navljanje sa drugou) strukturie beleg (la marque) samog pisma... Pismokoje strukturalno gledano nije itljivo iterabilno nakon smrti primaoca nijezapravo pismo... itavo pismo, otud, da bi bilo ono to jeste, mora dafunkcionie u radikalnom odsustvu svakog odreenog empirijskog primaoca

uopte. I ovo odsustvo nije kontinuirana modifikacija prisustva, ono je prekid(une rupture) prisustva, smrt ili mogunost smrti primaoca koja je upisanau strukturu belega.4

Derida smatra da se iz ove strukture iterabilnosti mogu izvesti i sline kon-sekvence po pitanju poiljaoca ili autora pisanog teksta:

Namera ili panja je usmerena na ono itarabilno, koje zauzvrat odreujesamu nameru da bude iterabilna, to znai da tei svojoj aktuelizaciji iliispunjenju, premda zahvaljujui ovoj strukturi nikada ne moe da ostvari

svoj cilj: ona ni u kom sluaju ne moe da bude puna, aktuelna, potpuno pri-sutna sebi samoj i svom predmetu. Ona je unapred podeljena drugim iodaslata drugome, zahvaljujui svojoj iterabilnosti. Ona je unapred od sebe

Smrt autora, poetak komunikacije 39

4 Derrida, J., Marges de la philosophie, p. 375.


38/232

same odseena. A ova odseenost je u stvari i ono to je ini moguom...Namera je a priori(istovremeno) sama od sebe razliita5

Preokretanjem klasinog shvatanja pojma pisma, miljenog, dakle, podokriljem prisustva, ujedno je naznaeno i preokretanje itave slike komunikaci-

je.6 Ispostavlja se da je radikalno miljenje odsustva kako primaoca, tako i poi-ljaoca poruke, dovelo do iezavanja starog shvatanja komunikacije. Ne samokomunikacije, ve i filozofije. Ako se, ipak, ostane samo na toj fazi dekonstrukci-

je, onda je time ujedno i zapreen put shvatanju uslova mogunosti ovakvogjednog preokretanja. Ono to je vano u navedenim odlomcima, a na ta pojamiterabilnosti ukazuje, bila bi mogunost da pojam pisma bude miljen jednomdrugaijom logikom. Logikom u kojoj je ponavljanje preputeno polju drugosti irazlike. Ono to biva ponovljeno nikada ne biva sasvim isto. Ekvivalent ovak-vom miljenju pisma na nivou primaoca bila bi mogunost da se pismo i komuni-

kacija odrede izvan teleoloki organizovanog prostora svesti ili namere, na ni-vou poiljaoca ili autora poruke. Ponavljanje kao iterabilnost je uvek ve raanjenovih smislova i znaenja. Zato i nije neophodno da onaj koji alje ili prima poru-ku zaista bude odsutan ili mrtav. Mogunost ovog odsustva pripadna je vesamoj strukturi pisma kao ponavljanja drugog i razliitog. Pojam diffrance, ime-nuje ovu nemoguu mogunost da razlika bude miljena u svojoj osobenosti.On zato i ne moe da bude pojam u uobiajenom smislu te rei. To ne moe dabude ni iterabilnost. Ovi kvazi-pojmovi, kako ih zove Derida, sugeriu da jesubjekt kao poreklo-iskazivanja uvek razmaknut od sebe sama, u raskoraku sasobom, da efekte samo-pribiranja moe da prepozna samo kao proizvedene

jednom strukturom kojom ne vlada. Mogunost raskida sa homogenim poljemkomunikacije znailo bi ujedno i mogunost miljenja komunikacije drugaijomlogikom nego to bi bila teleoloka logika svesti i namere.

Meutim, ve je nagoveteno da Derida ne ostaje jedino na preokretanjuklasinih pojmovnih opozicija. On, takoe, pokuava da odredi sutinske predi-

40 Ivan Mladenovi

5 Derrida, J., Limited Inc., p. 111.6 Opozicija metafizikih pojmova (na primer, govor/pismo, prisustvo/ odsustvo itd.) nikad nije

naspramnost dva termina, ve hijerarhija i poredak podreenosti. Dekonstrukcija ne moe da seogranii, niti odmah da pree, na neutralizaciju: ona mora, dvostrukim gestom, dvostrukom nau-kom, dvostrukim pismom, da praktikujepreokretanje klasinih opozicija i optepremetanje sis-tema. Iz tog razloga dekonstrukcija obezbeuje sredstva kojima se intervenie u polju opozicijakoje kritikuje i koje je takoe polje nediskurzivnih sila. Svaki je pojam, sa druge strane, pripadansistematskom lancu i sam konstituie sistem predikata. Nema metafizikog pojma po sebi. Pos-toji metafiziki ili ne-metafiziki rad na pojmovnim sistemima. Dekonstrukcija se ne sastoji u pre-lasku sa jednog pojma na drugi, ve u preokretanju i premetanju kako pojmovnog, tako iporetka koji nije pojmovan, a koji je neophodan da se ovaj artikulie. Na primer, pismo, kao kla-sian pojam, nosi predikate, koji su bili podreeni, iskljueni ili stavljeni na stranu uz pomo sila i

nunosti da ono bude analizirano. To su predikati (neke od njih sam pomenuo) ija se snagaoptosti, generalizacije i generativnosti nalazi osloboena, nakalemljena na jedan novi pojampisma, koji takoe odgovara onome to se oduvek odupiralo starom poretku sila, koji je uvekkonstituisao ostatak, nesvodiv na dominantne sile koje upravljaju hijerarhijom, koja je, recimo daubrzamo stvar, logocentrika., u: Derrida, J., Marges de la philosophie, p. 392. 7.


39/232

kate klasinog pojma pisma, koji bi ukljuivali i kompletnu sliku komunikacije unjenom preokrenutom vidu: (1) pisani znak bi bio beleg koji ostaje (reste), (2) onsa sobom nosi izvesnu silu prekida sa kontekstom, prisustvom ili namerom kojanije tek neka sluajnost ve sama struktura pisma i (3) konano, ova sila prekida

poiva zapravo na rasprostiranju (lespacement) koje je uvek izmeteno, na dru-gom mestu, neuhvatljivo za trenutak izvorne i kontinuirane prisutnosti i koje pisa-ni znak odvaja od ostalih elemenata unutranjeg kontekstualnog lanca, alitakoe, i od svih oblika sadanjeg referenta... bilo da je on objektivan ili subjekti-van.7 To da je pojam pisma mogue misliti kao rasprostiranje po Deridi znai danije mogue njegovo dijalektiko prevazilaenje, koje uvek iznova potvrujeidentitet. Ono bi trebalo da omogui odgovor na pitanje kako je uopte moguetako neto kao to su uinci dijalektike. Ne bi bilo ni samog prevazilaenja daprethodno nije pretpostavljen rascep kao konstitutivan za obrazovanje identiteta.

Ali onog trenutka kada je mogunost rascepa pretpostavljena, svako daljeproivanje razlike identitetom preti da sakrije sopstvenu proizvedenost i na-knadnost u odnosu na razliku. Misliti kako identitet moe biti odreen razlikom,to je upravo ono to Derida pokuava da uini moguim preokretanjem uobia-

jeno ja pojma pisma. Ovaj pokuaj treba da ukae i na mogunost jedne druga-ije slike komunikacije. Derida itavu scenu komunikacije iznova odreuje kaoizvedenu iz pojma pisma. Otud grafematska struktura ne samo onoga to seobino naziva pisanom, ve i onoga to se naziva usmenom komunikacijom.

Derida pripisuje Ostinu (J.L. Austin) u zaslugu ne samo to to je navedeniklasini pojam komunikacije doveo u pitanje, nego to je uinio da se on raspr-sne. Ova poetna pohvala je ipak kratkog dometa, jer Derida ubrzo primeujeda Ostin nije uzeo u razmatranje, ono to u strukturi lokucije (i odatle, pre svakeilokutorne i perlokutorne odreenosti) unutar sebe ve nosi sistem predikatakoje nazivam grafematskim.8 To to Ostin kasnije ne uspeva, mada mu je upra-vo to namera, da strogo i precizno odredi izvesne distinkcije, posledica je ovogprevianja. Zato to proputa da problem komunikacije preispita preko pojmapisma on, ipak, ostaje pri vrlo klasinim metafizikim pretpostavkama. Ako Ostin

ne koristi pojmove kao to su ideja, predstava ili misao, onda njegovo shvatanje

Smrt autora, poetak komunikacije 41

7 Isto, p. 377-378.; u napomeni koja je naknadno dodata jednom razgovoru Derida je poku-ao da da neto preciznija odreenja onoga to naziva rasprostiranjem: Jo pojanjavamkako je rasprostiranje (lespacement) pojam koji takoe obuhvata, mada ne i jedino, znaenjestvaralake, pozitivne, proizvodne sile. Kao diseminacija ili diffrance, on obuhvata izvestangenetikimotiv; to nije jedno rastojanje, prostor koji je konstituisan izmeu dve ivice (to je ta-koe uobiajeni smisao rasprostiranja), ve razprostiranje, operacija ili, u svakom sluaju, kre-tanje razmaka. To kretanje je neodvojivo od odlaganja-vremenovanja (up. La diffrance) idiffrance-a, sukoba sila koje su na delu. Ono obeleava ono to je razmaknuto od sebe

sama, to prekida svaki identitet se sobom, svako tano samopribiranje, homogenost sa so-bom, sopstvenu unutranjost. (up. La voix et le phenomene; p. 96.)...Rasprostiranje oznaa-va, takoe, ba tu nemogunost da se lanac (pojmova-I.M.) svede na neku od svojih karika ilida jedan ili drugi bude apsolutno povlaen., u: Derrida, J., Positions, p. 108-109.8 Derrida, J., Marges de la philosophie, p. 383.


40/232

uloge intencionalnosti u govornom inu ostaje nekakva metafizika tenja da sefiksira prisutnost koja e upravljati sistemom iskazivanja:

Jedan od sutinskih elemenata i to ne samo kao jedan meu ostalim klasino ostaje svest, svesna prisutnost intencije subjekta koji govori u tota-

litetu svog lokutornog ina. Time performativna komunikacija ponovo po-staje komunikacija intencionalnog smisla, iako ovaj smisao nema referentau vidu neke stvari ili stanja stvari, bilo da su one unutranje ili spoljanje.9

To da Ostinovo uenje ostaje pod teleolokom jurisdikcijom totalnog polja ukome intencija ostaje sredite koje sve organizuje znai da sistem iskazivanjazahvaljujui prisustvu namere ostaje u kontinuiranom i homogenom prostoru.Meutim, neodvojivi pratilac ove logike je ono to inficira, ono to remeti itavustvar u svojoj istoti. Tako Ostin uprkos odreenju komunikacije koje je osigurano

namerom kao sreditem ima potrebu da odstrani i iskljui odreene vrste i

glas i pismo. Žak derida u odjecima

Documents