O Pismu Zak Derida

Download O Pismu Zak Derida

Post on 27-Nov-2015

190 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Derida

TRANSCRIPT

<ul><li><p>Zbornik radova sa naunog skupa Glas i pismo: !ak Derida u odjecima, odr"a-nog u organizaciji Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju i Narodne bibliotekeSrbije u Beogradu, 8-9. decembra 2004. godine.</p><p>Organizacioni odbor skupa</p><p>Petar BojaniStjepan GredeljNovica MiliMile SaviSreten Ugrii</p><p>Odr"avanje naunog skupa i objavljivanje ove knjige omoguilo je Ministarstvo nauke izatite "ivotne sredine Republike Srbije u sklopu finansiranja projekta Instituta za filozofi-ju i drutvenu teoriju br. 2156.</p></li><li><p>GLAS I PISMO!AK DERIDA U ODJECIMA</p><p>PriredioPetar Bojani</p><p>Institut za filozofiju i drutvenu teorijuBeograd, 2005.</p></li><li><p>Sadr!aj</p><p>Petar Bojani Uvod 9Sreten Ugrii Pozdravna re 11!ak Derida Fragmenti 13Novica Mili A dekonstrukcije: la diffrance, pisanje, Derida i mi 29Ivan Mladenovi Smrt autora, poetak komunikacije 37Jovica Ain itanje neitljivog. Derida bi da svedoi za Celana 45Aleksandra Mani Samoubistvo prevodom. Uz Deridinu istinu u slici 51Jovan eki DaDa Gramofon (o upadima realnog ili o</p><p>The galaxy of events galaksiji dogaaja) 59Radoman Kordi !ak Derida sa !akom Lakanom 67Sanja M Bojani Transfuzija 73Miko uvakovi Hibridna pitanja o dekonstrukciji i umetnosti 81Ljiljana Blagojevi Dekonstruktivistika arhitektura n'existe pas 89Ana Vujanovi Derridin potpis na performativu savremenog</p><p>performansa 97Aleksandar Bokovi Derridina kritika Saussureovog koncepta</p><p>lingvistikog znaka 105Vesna Miki Muzika i dekonstrukcija mogui pristupi 113Milorad Belani Derida posle Deride 119Zoran Jankovi Voljeti smrt kao sestru, umirati skupa: autobiografija</p><p>i "alovanje 125Branko Romevi Kalem Levinas 133Alpar Loonc propos: Marx u strujanju dekonstruktivnog itanja 139Predrag Krsti Konzervativizam, dekonstrukcija, univerzitet 147Borislav Mikuli emu to umiru filozofi? 155Petar Bojani In-statuere institucije filozofije 161Boris Bratina Derrida sa Levinasom komentar jednog ogleda 169Ivan Milenkovi Kritika istog gostoprimstva 177Ugo Vlaisavljevi Niko "iv ne mo"e vriti dekonstrukciju 183ore orevi Filozofeme i aporije tranzicione pravde 191Adriana Zaharijevi Evropa: Mi i drugi 199Aleksandar Dobrijevi Dekonstrukcija i normativnost 205</p></li><li><p>ore D. Sibinovi Sila zakona protiv sile neprava 209Nenad Dakovi Deridine sablasti: pogled vizira 217Jelisaveta Blagojevi Mislim, dakle, mislim drugo 221Dragan Kujund&amp;i Arhigrafija: arhiv i pamenje kod Freuda i Derride 229Miroslav Milovi Utopija razlike 235Aleksandra Kosti !ak Derida, Robert Muzil: putevi s one strane stvarnog 241</p></li><li><p>Glas i pismo!ak Derida u odjecima</p><p>[...] ima nestrpljivih ljudi koji misle da mene ne zanima glas,ve samo pismo. Naravno da to nije tano. Ono to mene za-nima jeste pismo u glasu, glas kao razliita treperenja, glaskao trag [...]. Moje najdra"e zadovoljstvo se sastoji u objavlji-vanju i pisanju tekstova; ja ne volim da piem samo sa name-rom da bi to bilo objavljeno, vie volim da govorim kao pisac[...] da dm da se u onome to piem uje odredjeno mestoglasa, kada se telo i glas ne razlikuju.1</p><p>1 Jacques Derrida, razgovor sa Anne Berger,Points de suspension, Galile, 1993, 150 str.</p></li><li><p>Uvod</p><p>8. i 9. decembra 2004. godine, tano dva meseca nakon smrti francuskogfilozofa !aka Deride |Jacques Derrida|, Institut za filozofiju i drutvenu teoriju iNarodna biblioteka Srbije, organizovali su kolokvijum posveen radu i teorijskimuticajima jednog od najznaajnijih mislilaca prologa stolea. Podelivi tematskiu etiri celine (knji#evnost, umetnost, filozofija i politika) izlaganja u kojima su seule razliite recepcije, itanja, tumaenja, pozivanja i opozivanja dela !akaDeride, namera organizatora bila je da artikulie tek osnovne registre filozofijekoju je negovao, predavao i pisao. Namera je bila, isto tako, da se ovom prilkom,zajedno, progovori o prihvatanju Deridine filozofije i o njenom uticaju na ovimprostorima.</p><p>Prvoga dana, skup su pozdravili direktor Instituta Stjepan Gredelj i upravnikBiblioteke Sreten Ugrii. Fragmente iz Deridinih novijih tekstova, u prevoduSanje Bojani, i prvoga i drugoga dana itala je Marica Milanovi. Na krajuprvoga dana odr#ana je projekcija dokumentarnog filma Derrida-Film autoraEjmi Ziring Kofman |Amy Ziering Kofman| i Kirbi Dik |Kirby Dick|.</p><p>Tridesetak autora italo je i komentarisalo svoje tekstove, dok su zbogodsustva nekolicine najavljenih autora neki tekstovi proitani. Tekstove su proi-tala etvorica moderatora kojima se i ovom prilikom toplo zahvaljujem. NovicaMili je vodio deo skupa tematski vezan za knji#evnost, Miko uvakovi zaumetnost, Milorad Belani za filozofiju i Ivan Milenkovi za politiku. Ivan Milen-kovi je neposredno uestvovao u organizaciji ovoga skupa.</p><p>Tekstovi sabrani u ovom zborniku, uglavnom bez ikakvih izmena, bili suprezentirani decembra 2004 godine. Ipak, nedostaju izlaganja Ksenije Stevano-vi, Nade Popovi-Perii i Kornelije Iin, dok su, tome nasuprot, u zbornikunali mesto tekstovi autora koji su bili spreeni da uestvuju na kolokvijumu i kojisu naknadno poslali svoje priloge (Dragan Kujund#i, Miroslav Milovi, Sanja M.Bojani i Aleksandra Kosti). Zahvaljujem se i jednima i drugima.</p><p>Zahvaljujem se filozofu Miletu Saviu, zameniku Ministra za nauku i zatitu#ivotne sredine, na prijateljskoj podrci i pomoi da skup bude odr#an, a zbornikizlaganja objavljen.</p></li><li><p>Zahvaljujem se Treem programuRadio Beograda, koji je pratio i tokom de-cembra i januara emitovao izlaganja sa ovog skupa.</p><p>Najzad, veliko hvala Svetlani Gavrilovi, uredniku kulturne redakcije Narod-ne biblioteke Srbije, bez ijeg zalaganja ovoga skupa ne bi ni bilo.</p><p>Petar Bojani</p><p>10 Uvod</p></li><li><p>Sreten UgriiUpravnik Narodne biblioteke Srbije</p><p>Potovani prijatelji,Mo"da ima prijatelja, a mo"da ih i nema. Mo"da ima #aka Deride, a mo"da</p><p>ga i nema. Usudiu se da dodam: mo"da ima Srbije a mo"da je i nema.Pozdravljam vas u ime Narodne biblioteke Srbije, kao neprimetni domain,</p><p>upuujem vam dobrodolicu i "elim vam da vas poslu"i dobar glas, itko pismo ibistro oko.</p><p>Obraam vam se u ime jedne institucije srpske kulture koja, evo, sebe posta-vlja naspram institucije i kulture filozofije #aka Deride. Zajedniko utemeljenje iprocedura ovim dvema institucijama jeste itanje. itanje preobraa gledanje uuvianje. itanje ini pogled bistrijim.</p><p>Ali zato mislim da je Deridina filozofija itava jedna, mnogostruka kultura?U Deridinoj filozofiji predmet i metod neprestano zamenjuju mesta: itanje i pi-sanje, teorija i literatura, glas i pismo, znanje i vera, prisustvo i odsustvo, centar imargina, politika i prijateljstvo... U fundamentalnim disciplinama kao to su:filozofija, matematika, fizika, muzika smene paradigmi i iskustveno-konceptu-alni prodori javljaju se upravo kada predmet i metod discipline zamene mesto. Udekonstrukciji to se stalno dogaa. Po tome dekonstrukcija predstavlja itavujednu kulturu.</p><p>Obraam vam se, dakle, ne samo protokolarno u ime jedne institucije na-spram druge institucije, niti samo diferencirano kao kultura prema kulturi, nego ipolitiki kao prijatelj prema prijatelju. I zato odmah "urim da zamenimo mesta i da sluam ja vas a ne vi mene.</p><p>Zahvaljujem se Ministarstvu nauke na podrci, Institutu za filozofiju na sa-radnji u organizaciji skupa, ali pre svega zahvaljujem se gospodinu Petru Bojani-u na inicijativi i predanosti bez kojeg ovog skupa kao akta politike prijateljstvaprema instituciji i kulturi Deridine filozofije ne bi bilo.</p></li><li><p>!ak Derida</p><p>Fragmenti</p><p>Peti period iz teksta OBREZOISPOVEDANJA1</p><p>im otvorim usta ja zavetavam, to je malo verovatno, neverovatno umom #ivotu, to je pravilo koje bih hteo da sledim i koje prosuuje, jednom rei,dvoboj izmeu onoga to piem i onoga to bi gore, iznad, u tekstu D#ef napi-sao, pored ili iznad mene, po meni, ali isto tako i za mene, meni u prilog, ka menii umesto mene, jer, mogli biste da primetite da, bie da je njegov hvalospev vrelehladnoe, jednom rei, ve sve rekao, prorekao, predicted, ukoliko se preve-dem na njegov jezik, mogao je, mora biti da je mogao da proizvodi bez navoda,bez i najmanjeg komada istrgnute doslovnosti, poput dogaaja koji se deavasamo jednom onome to bismo u unverzitetskom okru#enju mogli nazvati mojimkorpusom, ovo je moj korpus, sve reenice koje sam ja potpisao a od kojih onnije ni jednu jedinu naveo, ni jednu u njenoj doslovnosti, bio je to izbor, on gaobjanjava, udan izbor kada se pie knjiga o nekome koji pie knjige, jer on nijesauvao ni jedan netaknuti fragment iz mog korpusa, i ako je razdelio i izdvojioneke delove to je stoga to nije hteo da ih sauva, da ih se otarasi poput besko-risne ko#e onog inteligibilnog u mojim tekstovima, da ih, jednom rei, obrie, na-kon to je izabrao, odluio da zaboravi, da hladnokrvno spali, odnosei sa so-bom, poput moje majke koja uti moje ime, jedinstvenost svake, doslovno,svake moje reenice, ako ne i svake moje rei, jer on upravo uva rei, on uvafrancuske rei, on deli i opisuje rei, ak i koncepte ali rei i koncepti ne inereenice te time i dogaaje, i dakle lina imena, ako se pretpostavi da reeniceine dogaaje, recimo da one te#e ka tome da ine dogaaje a da se za rei1 Peti period iz teksta OBREZOISPOVEDANJA, Circonfession, u knjizi D#efrija Beningtona i!aka Deride, Jacques Derrida, Seuil, 1991, 28 str. (pedeset i devet perioda i perifraza napisa-nih na nekoj vrsti unutranje margine, izmeu knjige D#efrija Beningtona i dela u nastajanju,januar 1989 april 1990).</p></li><li><p>nikada nije smatralo da ine dogaaje i on je odluio da uz pomo tog strogogobrezanja obie moje telo, da obie telo mojih spisa da bi proizveo, jednom rei,logiku ili gramatiku, zakon proizvodnje bilo kog prolog iskaza, sadanjeg i,zato da ne, budueg koji bie da sam potpisao, jer budue jeste problem, potoje D#ef to uradio dobro, kao to verujem da je on bio u pravu i da je to uradio be-sprekorno, taj teologramer (teolog + programer) osposobljen za apsolutnoznanje jedne nedovrene serije dogaaja, i objavljivanje tog zakona ne samo damo#e da me zaobie, da zaobie ono to sam u prolosti napisao, doslovno,ono to naizgled ovde piem, ve da zaobie, predskazujui ili previajui i onoto bih ja u budunosti napisao, i to tako dobro da, evo me ovde uskraenog zabudunost, nema za mene dogaaja koji e doi, ako nita drugo u meri u kojojgovorim ili piem, izuzev ukoliko ga sada i ovde ispisujem spasavaj se komo#e oslobaajui se tog zakona, neverovatne stvari koje razlabavljuju, razbi-jaju, uzurpiraju kada na njih doe red D#efov program, stvari koje, jednomrei, bie da nije mogao, on, D#ef, ni manje ni vie od moje majke ili od gramati-ke njegovog teleoprograma, da prepozna, imenuje, predvidi, proizvede, pred-ska#e, unpredictable things, kako bi ih pre#iveo, i ukoliko bi jo bilo ta trebaloda se desi, to je isto tako potpuno neizvesno, trebalo bi da bude unpredictable,trebalo bi da bude spas koji pravi manju tetu.</p><p>Pre#iveli, odlo#enost, skok2</p><p>[...] Ko je taj ja, koji jeste ili ostaje neko drugi, mimo onoga koji se zatietako uhvaen, zarobljen (ali ne i zatoen ve zarobljen), definisan, odreen, odstrane jednih ili drugih? Ni traga od autoportreta, nikoga nema iza maske. Ali satoliko nestrpljenja pred ulogama i likovima! To uznemiravajue pitanje nikada umeni nije utalo. Na njega sam uvek odgovarao, u #ivotu i u tekstovima kakose to ka#e samo u strategijama kompromisa, iznenaujui ga (zaskaui ga)na mestu na kome se verovalo da sam uhvaen i identifikovan, ali isto tako preu-zimajui odgovornost da odgovaram, bilo da ga na ovaj ili onaj nain ispravljam,u najboljem, u onome za ta se veruje da ja jesam ili da bi trebalo da budem, uskladu sa predstavom onoga to se od mene #eli da budem. Ukratko, smatramsamoga sebe za drugoga, za nekoga koji pre svega odgovara, koji se smatrapozvanim da odgovara na primer, u ovome trenutku (u smislu moralne, prav-ne, politike, filozofske odgovornosti odgovornosti koja mi diktira, dovedenado krajnjih granica, nadmetanje i hiperboliki skok, opozivanja moralnih, prav-nih, politikih, filozofskih normi, koja ne odgovara na pitanje koje je postavljeno;ali isto tako i u smislu onoga to se na engleskom naziva responsiveness, nekevrste osetljive i afektivne predodreenosti da se spontano ka#e da). Sve to selako d proveriti u mom #ivotu kao i u velikom broju promiljenih tekstova u koji-ma sam od tog da, kao i od odgovora, napravio velike teme. To se mo#e</p><p>14 "ak Derida</p><p>2 Jacques Derrida, Le survivant, le sursis, le sursaut, La Quinzaine littraire, n 882, av.2004.</p></li><li><p>pokazati i na osnovu injenice da ja nikada nisam nita rekao niti napisao, u sva-kom sluaju nita objavio, a da, pre toga, to neko drugi nije #eleo, zamolio, na-ruio, nalo#io, izazvao. I mada samoga sebe smatram za nekoga koji nikadanije sanjao da radi bilo ta drugo izuzev pisanja (ak i pre nego da predajem) ida se nikada nisam oseao dovoljno sposobnim, profesionalno, institucionalno,da bilo ta drugo radim ja nikada nita nisam objavio spontano, iz samogasebe. Tek sam sanjao da to jednoga dana uinim mada, ini mi se da o tomepostoje tragovi u nekim mojim objavljenim tekstovima. Paralelno sa tom prinu-dom da odgovaram, paradoksalno ali i dalje razumljivo, javlja mi se nesvakida-nja sposobnost da ne odgovaram, da odgovaram utanjem. U stanju sam, jood detinjstva, a moji roditelji o tome svakako znaju vie, da se tvrdoglavom tii-nom, koju nikakva tortura ne mo#e da oslabi, suprotstavim bilo kome za koga mise uini da nije dostojan moga odgovora. Tiina je moja najuzvienija, najmiro-ljubivija, ali i neoboriva objava rata, ili prezira. Desi se ponekad, dodatno lukav-stvo, da ja dm da se uje ta tiina i kroz askanje i neobavezne prigodne rei.Sa godinama i iskustvom, sa umno#enim mestima, sredinama, kriterijumimaprocene, samoga sebe sam uio, malo po malo, i na razmenu: da se opirem iupotrebljavam predstavu sa kojom me poistoveuju i to zahvaljujui jednoj dru-goj predstavi koja mi dolazi sa drugog mesta.</p><p>Dar za tajnu3Derida: Pre no to doem do te moje izreke u vezi s porodicom (uvek sam</p><p>prevodio !idove reenice iz Zemaljskih plodova: Mrzeo sam ognjita, porodice,svako mesto za koje ovek misli da je mesto stanke Je hassais les foyers, lesfamilles, tout lieu o lhomme pense trouver un repos, prosto kao Ja ne pripa-dam porodici Je ne suis pas de la famille), #eleo bih da ka#em nekoliko rei uvezi sa pravom da se otuti, da se odbije odgovor. Oigledan paradoks je u in-jenici da, sa jedne strane, demokratija, u obliku u kome ona #eli da obezbedipunu slobodu izra#avanja, tampe i javnog mnenja, treba da obezbedi pravo naodgovor. Ali, sa druge strane, nae svakodnevno iskustvo nam govori da se toretko deava i da se, sa razvojem masovnih medija i njihove jednostrane komu-nikacije, u stvari, to sve ree deava; ak iako i zakon (naroito u Francuskoj)odobrava pravo na odgovor, poznato je da je to pravo tehniki nesprovodivo.Plod svega toga je da demokratija nije obezbeena i da nikada nee biti daona nikada nee biti ono to bi trebalo da bude, sve dok to pravo ne bude apso-lutno zagarantovano.</p><p>Ali ono to nikada nee biti. To je poetni deo pitanja: taj nedostatak prava naodgovor u demokratiji. Ukoliko je demokratija uvek u nadola#enju, to je stogato pravo na odgovor, koje je po sebi beskonano pravo, nikada nee biti u pot-punosti obezbeeno. To mo#e vrlo lako da se poka#e.</p><p>Fragmenti 15</p><p>3 Jacques Derrida,ATaste for theSecret, J...</p></li></ul>