FIZIOLOGIJA PO KOMBINACIJAMA

I KOMBINACIJA1. Trombociti koagulacija krvi

Trombocita ima 400 150 109/L krvi. Okrugli su, nemaju jedro. Citoplazma na periferiji je homogena hijalina i zove se hijalomera, a u centru je granulirana i to je granulomera. Graa trombocita 3 zone: 1. Periferna zona za adheziju trombocita.Ona sadri 3 sloja: - spoljanji sloj - troslojna opna - unutranji sloj Spoljanji sloj je u kontaktu sa plazmom i u sastavu ima sijalinsku kis. za adheziju (lepljenje) trombocita na mestu otenog endotela krvnog suda. U spoljanjem sloju se nalaze faktori koagulacije. Troslojna opna ona u koagulaciji daje lipoidni faktor (trombocitni inilac 3) koji je neophodan za stvaranje tromboplastina koji pretvara protrombin u trombin. Unutranji sloj ine vlakna koja su slina aktinu i miozinu kontraktilna su. Ona zajedno sa mikrotubulima sol-gel zone odravaju oblik trombocita. 2. Sol-gel zona u grenju trombocita. Tu su kontraktilni proteini i mikrotubuli 3. Zona organela za sekretornu ulogu trombocita. Tu su organele, malo mitohondrija u kojima su oksidacioni procesi i sinteza ATR-a. Podela granula: - granule sadre proteine koji uestvuju u hemostazi albumini, fibrinogen, fibronektin - delta granule guste su, tamne, sadre Sa2+ - lambda granule lizozomi Trombocitopoeza trombociti vode poreklo od pluripotentne matine elije. Faktori trombocitopoeze: - Faktor slian eritropoetinu regulie pretvaranje pluripotentne matine elije u megakariocit - Trombopoetin megakarioblast megakariocit tj. regulie stvaranje trombocita. Promegakarioblast megakarioblast promegakariocit zreo megakariocit granule u citoplazmi. Isputa pseudopode i njihovom fregmentacijom nastaju trombociti. Sastav trombocita: nemaju jedro, ne sintetiu proteine, imaju 80 enzima i mitohondrije. Za razliku od eritrocita i leukocita trombociti sintetiu MK. Poto ne sintetiu proteine, proteini u trombocitima vode poreklo iz krvi. U aktivisanim trombocitima se sintetie puno prostaglandina i tromboksana. Hemostaza: - 1 lokalna vazokonstrikcija zida povreenog krvnog suda i stvaranje trombocitnog epa beli koagulum - 2 niz reakcija u toku kojih nastaje trombin enzim koji rastvorljiv fibrin prevodi u nerastvorljiv fibrin koji polimerizacijom gradi niti mreu. Koagulacija zgruavanje krvi je prevoenje krvi iz tenog stanja u elatinoznu masu.

Aktivacija trombocita poinje kontaktom trobocita sa mestom oteenog krvnog suda. Kolagen ispod endotela privlai trombocite koji se lepe za oteeno mesto to je adhezija pa se izmeu sebe priljubljuju to je agregacija.Dolazi do kontrakcije trombocita i pranjenja sadraja granula. Glavni faktor agregacije trombocita je ADP. Hemostaza je proces koji omoguava da se oteenje na k.sudu zatvori i tako sprei isticanje i gubljenje krvi. Mehanizmi hemostaze su: 1. Lokalna vazokonstrikcija se javlja odmah nakon povrede k.suda. K.sud se mora podvezati. Dolazi do kontrakcije k.suda. K.sud iji je zid oteen na veoj povrini jae se kontrahuje od k.suda koji je otro preseen. 2. Stvaranje trombocitnog epa formiraju ga slepljeni i nagomilani trombociti na mestu oteenja endotela. ep je u poetku rastresit, ali je kasnije vrst. Jedinke sa manje trombocita (trombocitopenija) imaju takasta krvarenja pod koom i u organima. 3. Koagulacija zgruavanje krvi 4. Fibrinoliza Prva i druga faza predstavljaju 1 hemostazu Prva, druga i trea predstavljaju 2 hemostazu Koagulacija je biohemijski mehanizam hemostaze.To je skup reakcija kaskadnog tipa u koje su ukljueni sastojci krvne plazme proteinske prorode, Sa2+ i fosfolipidi tkiva i trombocita. Do sada je otkriveno 13 faktora koagulacije: 1. Fibrinogen 2. Protrombin 3. Tkivni tromboplastin 4. Jon Sa2+ 5. Labilni faktor 8. Antihemofilni globulin 10. Stuart Prowerov faktor Koagulacija se deli u 3 faze: 1. Stvaranje protrombinaze traje 5 8 minuta.Uestvuje Sa2+ 2. protrombinaza Protrombin ----------------- trombin uestvuje Sa2+ 3. trombin Fibrinogen ---------- fibrin se polimerizuje i nastaju fibrinski konci i to je ugruak ili koagulum. Sa2+- samo za fibrinsku mreu. 1. Stvaranje protrombinaze aktivatora protrombina je najsloenija i najdua faza. Protrombinazu ine: - aktiviran faktor koagulacije 10 - fosfolipidi iz trombocita i tkiva - faktor koagulacije 5 labilni faktor - Ca2+ Protrombinaza pretvara protrombin u trombin i tako pokree 3 fazu. Mehanizmi za stvaranje protrombinaze: spoljanji u krvi (eksplozivni, do zgruavanja da doe za 15 minuta) se pokree oslobaanjem tkivnog faktora i tkivnih fosfolipida iz oteenog k.suda.Tkivni faktori i fosfolipidi aktiviraju 7 u 7a. 7a, Sa2+ ,tkivni faktor i tkivni fosfolipidi aktiviraju 10 u 10a, a pored toga 7a, tkivni faktor i fosfolipidi aktiviraju 9 u 9a. Aktivni faktor 9a, fosfolipidi, Ca2+, faktor 8 prevode 10

u 10a. Aktivni faktor 10a se spaja sa fosfolipidima iz tromocita, Ca 2+ i faktorom 5 i stvara kompleks koji se zove aktivator protrombina ili protrombinaza. unutranji traje due poinje kontaktom krvi sa kolagenima ispod oteenog endotela na zidu i aktivira se 12 u 12a . 12a aktivira 11 u 11a, a 11a aktivira 9 u 9a, a 9a prevodi 10 u 10a zavren unutranji mehanizam aktivacije. 2. protrombinaza Protrombin ------------------ trombin Protrombin je protein krvne plazme.Sintetie se u jetri uz prisustvo vitamina K. Oboljenja jetre i hipovitaminoze K dovode do pada protrombina u krvi i sklonost krvarenju. 3. trombin Fibrinogen ---------- fibrin Fibrinogen je protein krvne plazme. Sintetie se u jetri. Sastoji se od 2 subjedinice, a svaka od po 3 peptidna lanca: , , koji su meusobno povezani disulfidnim vezama.Trombin sa i peptidnih lanaca na N terminalnim krajevima odvaja po 2 peptida A i V i to je fibrin i za nekoliko sekundi stvore se niti. U poetku su rastresite ali delovanjem 13 faktora i Ca2+ nastaje koagulum. Krvni ugruak je tvorevina koja nastaje posle zavrene koagulacije. Sastoji se od fibrinske mree u koju su upleteni elijski elementi. On se preko fibrinskih niti lepi za rubove otvora na zidu krvnog suda i tako spreava krvarenje. Retrakcija ugruka stezanje ugruka in vitro nakon 1 h i iz njega se istiskuje krvni serum ut.Za retrakciju su neophodni trombociti. Inhibicija koagulacije antitrombin 3 Vreme krvarenja je vreme koje proe od povrede tkiva vetakim putem do prestanka krvarenja iz tog mesta. Traje 4 6 minuta. Antikoagulansi: - prirodni heparin, EDTA, fluorid 1ml heparina/100ml krvi. Heparin inhibie protrombin trombin 2 faza - vetaki Na citrat vee Sa2+ u obliku nedisosovanih soli i Na oksalat vee Sa2+ u obliku nerastvorljivih soli 2. Uloga gljivica infuzorija Efikasnije su od protozoa: - celulolitika aktivnost - fermentuju proste eere - sinteza AK i proteina - detoksikacija sadraja - V i K vitamini - Troe O2 Ifuzorije - Imaju flagelate, cilijate, treplje i rep. Oko 200h su vee od bakterija, ima ih oko1000 000, ali po volumenu zapremini isti su sa bakterijama kojih ima vie ali su manje. Broj infuzorija varira, ako je hrana bogata lako svarljivim UH njihov broj se moe poveati 3h i obrnuto ako su nesvarljivi UH mogu i da nestanu umru od gladi. Imaju znaajnu ulogu u biolokim funkcijama: - prodiru bakterije i njihove proteine pretvaraju u ivotinjske koji su vredniji - hvataju zrna skroba i pretvaraju u glikogen koji je bolje svarljiv i on predstavlja izvor glukoze za domaina poto se stalno kreu tim kretanjem dovode do boljeg usitnjavanja sadraja buraga.

Proteini infuzorija su vie vredniji kada se vare, od proteina bakterija. Krave koje imaju vei % sadraja infuzorija imaju vei sadraj molekulske mase i ree oboljevaju od pododermatita. 3. Tireoidea U ovoj lezdi se vri: sinteza, skladitenje, resorpcija i luenje hormona. Ova endogena lezda podsea na egzokrinu lezdu. Tireoidea lui hormone pod kontrolom TH. Stimulusi za TH su: - pad koncentracije T3 i T4 u krvi - hipotermija Da bi se sintetisali T3 i T4 potreban je jod, a on je u krvi. Poto joda u tireocitu ima 200 puta vie nego u krvnoj plazmi, jod pomou jodidne pumpe AT ulazi u tireocit, zatim izae u koloid i prelazi u molekulski jod. Tireociti proizvode tireoglobulin sastavljen od tirozina, i lue ga u koloid. U koloidu jod deluje na tirozin tireoglobulina i dobijemo MIT (monojod tirozin) i DIT. Kada se spoje MIT i DIT dobija se T3 trijod tironin, a ako se spoje DIT i DIT dobija se T4 tetrajod tironin (tiroksin). Vezivanje joda za tireoglobulin je jodiranje tirozina organifikacija joda u koloidu. MIT i DIT nisu hormoni. Oni se dejodiraju i dobijamo jodid i tirozin oboje e se reutilizovati ponovo e se iskoristiti. T3 i T4 su hormoni izlaze u krv. Mali su pa se zakae za tireoidbajdinglobulin TBG, albumin. U krvi ima vie T4 od T3. T3 je aktivan i bre deluje. T4 je neaktivan, dejodira se u ciljnoj eliji i postane T3. T4 deluje sporije. T4 ne moe da ue u jedro, prvo se pretvori u T3 pa onda deluje. TN lui adenohipofizu. Stimulus za TN je pad [] T3 i T4. TN stimulie: jodidne pumpe, prevoenje jodida u molekulski jod, sintezu tireoglobulina u koloid, razgradnju MIT i DIT, a T3 i T4 upuuje ka krvi, podstie rast tireocita. Kada nema joda ne mogu se sintetisati T 3 i T4 guavost, to je usled hipofunkcije tireoidee. T3 i T4 pojaavaju: oksidacione procese, potronju O2, sintezu ATR i toplote kalorigeni efekat. Kod poveanja T3 i T4 bazalni metabolizam se moe poveati 100 %. Kod mladih i kod ljudi kojima nije hladno podstiu sintezu proteina, a kod starijih i onih kojima je hladno podstiu razlaganje proteina miina slabost. UH: - poveavaju resorpciju glukoze u crevima - podstiu glukoneogenezu i glikogenolizu da bi se dobilo to vie glukoze. Lipidi: - tope masno tkivo gubitak TM - stimuliu aktivnost lipaze smanjuju holesterolemiju Nervni sistem: - mijelinizacija vlakana - sinteza neurotransmitera Ako nema T3 i T4 kod mladih nepravilan razvoj NS i to su kreteni krembili debili moroni idioti ...., a kod odraslih guavost. Kada zavre ulogu inaktiviu se u elijama gde i deluju miii, jetra, bubrezi. Kalcitonin lue ga S elije. On regulie metabolizam Ca2+ (zajedno sa parathormonom). Kalcemija 2 2,7 mmol/l, a kod nosilja 7 mmol/l. Ca2+moe biti slobodan i vezan. Samo slobodan Ca2+ je aktivan u koagulaciji 4, daje zubima vrstinu, u kontrakciji. 99 % Ca2+ je u kostima i zubima. Stimulusi za kalcitonin: hiper Ca, Mg, PO4. Hiper Ca2+ izaziva pospanost udaljava potencijal mirovanja od praga.

Ciljne elije kalcitonina: - kotano tkivo blokira osteolizu da se ne oslobodi Ca2+, stimulie sintezu matriksa da bi se Ca2+ deponovao. - enterociti inhbira resorpciju Ca2+ i PO4 iz hrane - tubulociti inhibira reapsorpciju Ca2+ i fosfata. 4. Limbusni sistem Je deo NS koji kontrolie emocije, ponaanje i razne nagone ivotinja, npr. strah, razjarenost, apetit, e, polni nagon, materinstvo, bioloki asovnik, konsolidaciju kratkotrajnog u dugotrajno pamenje i dr. Obuhvata medijalne povrine modanih hemisfera koje se nazivaju limbusna (granina) ili visceralna kora. Unutranje strukture koje pripadaju limbusnom sistemu : - nukleus amigdale - hipokampus - septalna jedra U odravanju homeostaze organizma, vei deo preuzima limbusni sistem zajedno sa hipotalamusom koji je sa njim usko povezan. Hipotalamus predstavlja efektorni, izvrni organ limbusnog sistema i on putem kontrole aktivnosti mnogih endokrinih lezda i vegetativnog sistema odrva homeostazu, delujui direktno na unutranju sredinu. Regulacijom emocija i motivacionog ponaanja odrava homeostazu, indirektno delujui kroz spoljanju sredinu. Ispitivanje motivacionog ponaanja ivotinje. Ogledna ivotinja sa fiksiranom elektrodom u mozgu stavi se u specijalni kavez sa papuicom. Kad ivotinja pritisne papuicu, ukljui se stimulator iz kojeg se preko kabla struja prenese u elektrodu, tj. ispitivani deo mozga. Efekat moe biti prijatnost i neprijatnost. U prvom sluaju ona e ubrzo poeti sve ee da pritiska papuicu, dok ne doe do potpunog iscrpljenja. Ako se drai struktura koja izaziva neprijatan oseaj, ivotinja e izbegavati nadraivanje. Stimuator se podesi da automatski u odreenim vremenskim razmacima daje seriju nadraaja, a ivotinja moe da iskljuuje stimulator pritiskivanjem papuce. Ona se brzo naui da vrlo esto pritiska papuicu i na taj nain izbegava kaznu, odnosno neprijatan nadraaj. Prvi sluaj samonadraivanja naziva se pozitivno pojaanje ponaanja ili motivacija nagrade, a drugi negativno pojaanje ili motivacija izbegavanja kazne. Obostrana oteenja piriformnog korteksa kod mujaka majmuna i make prouzrokuju izrazitu hiperseksualnost. Ispitivanja funkcija amigdala. Efekti najee zavise od intenziteta nadraaja. Slabiji nadraaj dovede do oseaja prijatnog (efekti nagrade). Nadraaji jaeg intenziteta obino imaju za posledicu agresivno ponaanje (efeti kazne), koje se ispoljava u nakostreenosti, vokalizaciji (siktanje, reenje, lajanje), a ponekad i u uriniranju i defekaciji. Ekscitacija medijalnog dela iskljuuje ispoljavanje besa izazvano draenjem hipotalamusa. Prva struktura amigdala inhibira, a druga nadrauje centre u hiotalamusu. Kod obostrane ablacije (odstranjenja) amigdala, ivotinja postaje pitoma, tako da se sa njom moe slobodno manipulisati: maka koja prethodno nije dozvoljavala da se uzme, sada je mirna i tolerie razliite postupke, a majmun koji je bio voa grupe, preputa dominaciju drugima. Ispitivanja hipokampusa. Pri vrenju lezije hipokampusa, nekoliko nedelja posle tog zahvata, ivotinja ispoljava znake straha, preosetljivost i midrijazu.

Kod make oteenja septuma dovode do uznemirenosti, plaljivosti, a esto i do agresivnog ponaanja. Funkcije limbusnog sistema. Do sada su utvreni sledei medijatori: acetil-holin, serotonin, dopamin, noradrenalin, gama-aminobuterna kiselina. Prema savremenim shvatanjima ovaj deo CNS imao bi sledee vane funkcije: a) obezbeuje odgovarajuu aktivnost unutranjih organa i korelaciju njihovih funkcija u odnosu na promene koje se deavaju u spoljanjoj sredini, a znaajne su za ivotinju. Reakcije se odvijaju zahvaljujui povezanosti vegetativnih centara u hipotalamusu sa somato-senzornim oblastima KVM. Kad maka sretne psa. b) pojedini delovi limbusnog sistema, prvenstveno nukleus amigdale, deluje na ventromedijalna jedra hipotalamusa stimulativno ili inhibitorno, pri emu se ostvaruju brojne reakcije instinktivnog ponaanja i emocija, tj. afektivna stanja ivotinja. Limbusni sistem regulie i seksualni nagon, nagon materinstva, prohtev za hranom, strah, zadovoljstvo, agresivno ponaanje ili smirenost. c) Limbusni sistem ima i ulogu biolokog asovnika to su fizioloke ritmike oscilacije pojedinih funkcija organizma ivotinje i oveka, koje su u vezi sa stalnim periodinim promenama spoljanje sredine, kao npr. dan-no, godinja doba i dr. Naroito su izraene oscilacije u toku 24 asa i one se nazivaju diurnalnim ritmom. Tu spadaju promene: krvnog pritiska, telesne temperature, krvne slike, adrenokortikalne funkcije, ekskrecije Na+ i K+ jona i dr. Zapaeno je da se bioloki asovnik remeti posle lezija u limbusnom sistemu. Razliito ponaanje domaih ivotinja zavisi prvenstveno od vrste ivotinje, pola, uzrasta i sredine u kojoj ive. Npr. borbeno ponaanje mujaka naroito u doba parenja.

II kombinacija2. Motorika creva Omoguava usitnjavanje sadraja i njegovo meanje, resorpciju jer olakava kontakt himusa sa crevnom sluznicom. Postoje: pokreti meanja i pokreti (peristaltiki) potiskivanja sadraja. Pokreti meanja: - segmentacioni - pendularni pokreti klaenja - pomeranje crevnih resica - pokreti sluznica Segmentacioni prstenaste kontrakcije nastaju istovremenom kontrakcijom stratum cirkulare na razmacima od nekoliko sm. Tako se oforme suenja izmeu kojih su proireni delovi crevnog zida. Ove kontrakcije seku himus i dele ga na manje porcije. Sluznica oformljenih segmenata se istee zbog pritiska sadraja i tako se poveava njena kontaktna povrina sa hranom. Najjai su u duodenumu. Pendularni se javljaju u okviru oformljenih segmenata. Primer: pekir kada uhvatimo za krajeve i cedimo. Sadraj se pomera od jedne do druge granice segmenta, udara o njih i mea se sa sokovima za varenje. Pomeranje crevnih resica: skupljanje, opruanje i kovitlanje. Motoriku resica regulie valikinin. Pokreti creva odigravaju se zahvaljujui kontrakcijama glatke muskulature u zidu creva, koja se

sastoji od spoljanjeg uzdunog i unutranjeg krunog sloja. Pokreti sluznice nastaju kontrakcijom lamine muskularis mukoze. Peristaltii pokreti: potiskuju sadraj kroz tanko crevo aboralno kaudalno. Stimulus za ove pokrete je istezanje. Prvo se oralno od himusa kontrahuje stratum cirkulare, a relaksira se stratum longitudinale. U istegnutom segmentu je obrnuto pa se sadraj utiskuje u susedni segment iji su stratum cirkulare i stratum longitudinale relaksirani receptivna relaksacija. Primer: uhvatimo crevo i pomeramo ruku niz njegov zid. U toku peristaltike himus se mea jer se spiralno okree oko svoje ose. Peristaltika je uvek aboralno. Kada nema varenja spora peristaltika isti creva pomera nesvarene sastojke i tako nedozvoljava preterano razmnoavanje mikrobne populacije u duodenumu i ne dozvoljavaju da bakterije iz ileuma dou u duodenum. Peristaltika postoji u elucu. unim kanalima, crevima i u jednjaku pseudoperistaltika. U poetku crevnog varenja dominantni su pokreti meanja, a kasnije je dominantna peristaltika. 3. Krvotok plua i bubrega Krvotok plua (mali krvotok) Mali krvotok poinje iz DK (A.pulmonalis) nosi vensku krv u sistem kapilara (V.pulmonalis) nosi arterijsku krv u LPK. * Nutritivni krvotok potie od nekoliko bronhijalnih arterija koje snadbevaju plua oksigenisanom krvlju (hranom i O2 snadbevaju plua). Ta krv se posle uliva u plune vene pa u LPK.Ova dodatna koliina krvi FIZIOLOKI ANT je uzrok tome to je sistolni volumen LK vei od sistolnog volumena DK. * Funkcionalni krvotok poinje A.pulmonalis koja pumpa krv u DK.Ovaj krvni sud se grana na 2 grane i svaka grana ulazi u svoje pluno krilo. DK ubacuje krv u A.pulmonalis pod R = 3 KRa.Pritisak u plunim kapilarima je 1 KRa.Taj pritisak onemoguuje svaku mogunost filtracije tenosti iz krvi u meuelijske prostore i alveole.Do te filtracije dolazi usled insuficijencije bikuspidalnih zalistaka i dolazi do plunog edema. Da se tenost nebi filtrirala jako je bitno da bude pritisak 1 KRa, to je negativan filtracioni pritisak, spreava se pojava N2O u pluima, javlja se kada postoji slabost desnog srca. Jako je slaba sposobnost vazokonstrikcije i vazodilatacije na nivou vazomotora kod plunog krvotoka nema dovoljno glatkog miinog tkiva, nikad se ne moe preterano poveati R. Krvotok bubrega Postoji nutritivni i funkcionalni. * Funkcionalni glavna arterija daje aferentnu arteriolu koja daje kapilare (glomerula vri se filtracija mokrae) koji se na kraju ulivaju u venu. Jako visok krvni pritisak na nivou glomerula 10 KRa i javlja se obilna filtracija tenosti iz krvi (180 L/24 h, govee 1200L/24 h). U vas eferens (odvodi krv iz glomerula) vlada visok R = 6 KRa.Taj pritisak opada i u peritubularnim kapilarima iznosi 1,7 KRa i omoguava da se isfiltrovana tenost vrati (99 %) u krv (to je reapsorpcija). Deava se proces filtracije i na nivou komeanja krvnog pritiska, ako se pritisak na nivou arterija (fizioloki je 17 KRa), varira od 6 20 KRa.Ako sistemski pritisak padne u bubregu se nee menjati preterano, ako je pritisak sistemski u rasponu od 6 20 KRa on e moi da funkcionie normalno.Ako je pad R u sistemskoj cirkulaciji dolazi do vazokonstrikcije vasa aferens spreava se smanjuje stepen filtracije. Razlika krvotoka bubrega u poreenju sa krvotokom plua je visok krvni pritisak.

4. Uenje pamenje - Vie nervne delatnosti Uenje je sposobnost modifikovanja postojeih i sticanja novih oblika ponaanja na bazi prethodnog iskustva. Postoje: - neasocijativno uenje nejasna veza izmeu primljenog stimulusa i realizovanog odgovora. Obuhvata: habituaciju negativna memorija navikavanje na stimulus koji je stalno prisutan ali nije bitan senzitizacija pozitivna memorija jedinka se navikava na ponavljanje stimulusa i daje sve jae odgovore pod uticajem nagrade ili kazne - asocijativno dobro su povezani stimulus i odgovor: klasino uslovljavanje povezivanje uslovnog i bezuslovnog stimulusa, pri emu uslovni ne izaziva odgovor (crveno svetlo ne izaziva luenje pljuvake), a bezuslovno izaziva odgovor (hrana izaziva salivaciju) operantno (instrumentalno) veza se uspostavlja izmeu nagrade i kazne (gladan pacov u test komoru). Operantno uslovljavanje je sloeni oblik uslovnog refleksa. Pamenje je depnovanje nauenih informacija ili iskustava na svesni ili nesvesni nivo. Pamenje prema prirodi onoga to se pamti: - deklarativno pamti pojmove koji mogu da se opiu reima ili izraze simbolima br.telefona, adresa. Ona je na svesnom nivou - proceduralna je na svesnom nivou vonja bicikle poznatim putem stoti put u ivotu. Centar je u malom mozgu i bazalnim ganglijama. Prema vremenskim kriterijumima pamenja: 1. senzorno radna memorija traje nekoliko sekundi 2. kratkotrajno pamte se neki brojevi sve dok se o njima misli. Pamte se samo bitni delovi. Centar za kratkotrajno pamenje je u hipotalamusu. Osnova je u elekrinim promenama u neuronskim krugovima: - reverberacija (kruenje impulsa) - facilitacija to je pojava pri kojoj postsinaptiki neuroni, posle serije impulsa, ostaju za jedan relativno dui period u stanju poveane razdraljivosti. Tada naknadno pristigli impuls izaziva jai odgovor od prethodnog. 1. dugotrajno uz ponavljanje moe trajati godinama. ovek se moe setiti dogaaja kad oseti odreen miris. Centar je u talamusu.Osnova je u strukturnim promenama (stvaranje novih sinapsi): - sinaptogeneza za vreme uenja i pamenja mogu da nastupe 3 tipa promena na sinapama 1) poveanje duine i povrine sinaptikih kontakata 2) uveanje broja, tj. razvijanje novih kolaterala u nervnim zavrecima 3) poveanje gustine molekula-receptora u postsinaptikim membranama - makromolelska teorija u toku ponavljanja informacija u odreenom kolu neurona se sintetiu neki specifini proteini sa svojstvom facilitacije njihovih sinapsi. Po njoj se memorija zadrava u mozgu kao samoodravajui sistem biosinteze makromolekula.

III kombinacija1. Krvna plazma krvni serum Krvna plazma je bezbojna ili uta krvna tenost. Dobija se centrifugovanjem krvi sa heparinom. Krvni serum se razlikuje od plazme : - ne sadri fibrinogen, protrombin (faktore koagulacije) - dobija se centrifugovanjem defibrisane krvi. Defibrisana krv se dobija mukanjem krvi u posudi sa staklenim perlama pri emu se na perle hvataju fibrinski konci koji se odstrane - dobijaju se i spontanom koagulacijom krvi na sobnoj temperaturi pa se izlije izdvojen krvni serum. Krvna plazma i serum su ukasti, a kod ovce, psa i make su bezbojni. Boja zavisi od ishrane, ako se krave hrane zelenom hranom koja je bogata karotinom krvna plazma je tamno uta, a u toku zimske ishrane je svetlo uta. Kod konja je uvek tamno uta. Ako je crvena pojaana je hemoliza pa se oslobaa Nb. Kod utice zbog bilirubina je jako uta boja. Sastav k.plazme i k.seruma: Neorganski sastojci: - voda 90 92 % nalazi se kao slobodna (rastvara) i vezana za albumine - neorganske soli 9 g/l 0,9 %. One su katjoni i anjoni Katjoni k.plazme: - Na+ najvaniji ekstracelularni katjon. U k.plazmi je 140 146 mmol/l. Soli Na+ NaCl, bikarbonati i fosfati. U plazmi NaCl 220 260 mmol/l od NaCl najvie zavisi osmocka [] i osmocki pritisak. NaCl je aktivator amilaze, pljuvake, izvor Cl- jona za HCl eluca. - K+ ima ga vie u eritrocitima u [] 4,4 5,7 mmol/l. Regulie propustljivost elijske membrane i uestvuje u miinoj kontrakciji - Sa2+ moe biti jonski i vezan za albumine. Slobodan-jonski dijalizabilni se moe izdvojiti ultrafiltracijom, a vezani se ne moe izdvojiti jer albumini ne prolaze kroz ultrafiltar nedijalizabilni. U k.plazmi ima vie jonskog Ca2+ (55 %). Kalcijemija [] ukupnog Ca2+ u krvi 2 2,7 mmol/l. Pad Ca2+ moe biti letalan. Uloge Ca2+ : regulator nervno-miine razdraljivosti, smanjuje propustljivost Na+ kanala u membrani i pri padu Ca2+ doe do poveane propustljivosti za Na+ i dolazi do spontanih depolarizacija grevi. Ako se grevi jave kod inspiratornih miia i miia larinksa doie do smrti zbog nakupljanja CO2 u krvi, taj CO2 ne moe da se otstrani preko plua. Ca2+ nezamenljiv u koagulaciji, soli Ca2+ gradivni element kostiju. Graviditet je fizioloko stanje kada organizam gravidne ivotinje predstavlja jedini izvor Ca2+ za mineralizaciju skeleta fetusa. Puno Ca2+ se gubi i u toku laktacije. Zato se esto pred kraj graviditeta i posle partusa javlja hipokalcemija. Tada dolazi do spontanih kontrakcija greva, gubitka svesti i uginua. Terapija: Ca2+ /s ne i/v zaustavlja srce. - Mg2+ ne u koagulaciji. Ako doe do pada Mg2+ tetanije grevi. Kada u biljkama i zemljitu nema Mg jona moe doi do pane tetanije parezis puerperalis. Anjoni k.plazme: Cl, HCO3, PO4, SO4. Organski sastojci: - azotni vie ih ima proteini (po elektroforetskoj pokretljivosti : albumini, globulini i fibrinogen) i azotna jedinjenja koja nisu proteini AK, ureja, kreatinin.

bezazotni glukoza, lipidi, bezazotni proizvodi metabolizma hormoni, vitamini, enzimi Proteini ima ih 60 80 g/l i oni su kvantitativno i kvalitativno najvaniji organski sastojci. Ima oko 200 raznih molekula, a za 60 70 je odreena struktura i funkcija. Razlikuju se po molekulskoj masi, fizikim i hemijskim osobinama. Svi proteini sem Ig se sintetiu u jetri !!! Kod novoroenadi (mesojeda) se u k.plazmi kratko nalaze fetalni proteini. Ali kod teleta, drebeta, praseta i jagnjeta ih nema, jer placenta ne proputa Ig majke u fetus, i dolaze bez Ig na svet fizioloka agamaglobulinemija.Taj nedostatak nadoknade preko kolostruma i sluzokoa creva u prvih 38 h ih resorbuje, ali najbolje prva 2 sata post partum. Uloge proteina : - u regulaciji koloidoosmockog pritiska - puferska uloga - transportna transferin - depo uloga spreavaju da se isfiltruju hormoni kroz glomerul - u metabolizmu proteina - uloga u koagulaciji krvi fibrinogen u fibrin - odbrambena Ig Ureja krajnji produkt katabolizma proteina. Sintetie se u jetri. Slobodno prolazi kroz membrane nervnih elija, povlai za sobom vodu, elije bubre uremina koma pasa. Bezazotni sastojci k.plazme: - glukoza jedini monosaharid u krvi. Svi monosaharidi se u jetri pevode u glukozu. Glikemija je 4 6 mmol/l, a kod preivara 2,3 3,5. Alimentarna glukozurija je prolazno poveanje koncentracije glukoze u krvi posle unoenja obroka bogatog UH pa glikemija pree prag reapsorpcije i javi se u mokrai. - Lipidi proste masti, holesterol, fosfolipidi. Mlade jedinke imaju niu [] holesterola. - bezazotni proizvodi metabolizma [] acetonskih tela se moe poveati kod krava u laktaciji, za vreme miinog rada moe se pojaviti vea koliina mlene kiseline. 2. Fiziologija ezofagealnog eleba Ezofagealni elb (jednjaki ili retikularni) je razvijen kod mladunaca. Od kardije po unutranjem zidu retikuluma (meavca) prua jasno ogranien, sa 2 miina nabora u vidu usana jednjaki ili retikularni leb. leb je izgraen od 2 paralelna miia u vidu usana. Pod odreenim uslovima se usne primiu jedna drugoj i oforme zatvoren krivudav kanal koji direktno vee jednjak sa siritem, tako da sadraj zaobie retikulo rumen. Ovo se deava za vreme sisanja. To je bezuslovan uroen refleks. Centar je u produenoj modini. Jaina i duina trajanja ovog refleksa zavisi od : - fizika svojstva hrane: 1. konzistencija vrsta hrana ne pokree refleks 2. temperatura ako sisanad piju hladno mleko reflek je ne potpun. T mleka mora da bude ista kao T tela da bi ovaj refleks mogao da se desi. 3. nain uzimanja tenosti i veliina gutanja ako su mali gutljaji (sisanje) refleks se javlja, ako su veliki (napoj iz kofe) sadraj ide u burag - hemijske osobine hrane: mleko NaCl soli mleka i HCO3-. Samo mleko izaziva potpuni refleks. Kod preivara ovaj refleks pokreu : NaHCO3 kod goveda NaCl, CuSO4- kod ovaca, eer.

-

-

Starost ivotinje starenjem se postepeno gubi, ali se moe vetaki odravati ako dajemo mleko.

3. Vitamin V2 V6 V2 riboflavin : - koenzimska uloga ulazi u sastav koenzima FMN (flavin-mononukleotid) i FAD (flavinadenin-dinukleotid) - sastojak je enzima koji uestvuju u elijskoj respiraciji - oksido redukcioni procesi - za zdravlje koe, noktiju Deficit V2 : - esto kod svinja i ivine - smanjen intezitet metabolikih procesa - konjuktivitis, fotofobija - promena na koi - stomatitis angularis - ivina paraliza nogu V5 pantotenskakiselina - najrasprostranjeniji vitamin u prirodi - esencijalan je za intermedijarni metabolizam UH, masti - sastavna komponenta CoA - za rast, funkciju koe i eritropoezu Deficit V5 : - retko se javlja - pilii : kraste oko kljuna, oiju, prstiju, - koke smanjena nosivost i fertilnost - prasad guiji hod, gruba i suva koa - ljudi oteenje mrenjae, dermatitis V6 pirodoksin : - ini grupu vitamina piridoksina : a. piridoksin provitamin b. pirodoksal biokatalizator c. piridoksamin biokatalizator - uestvuje u brojnim metabolikim procesima : proteini, UH - za sintezu i razgradnju AK - katalizuje fosforilaciju i sintezu glukozo 1 R Deficit V6 - kod ljudi, svinja i pasa - dermatitis - anemija - usporen rast - ljudi : stomatitis 4. Kimena modina (medula spinalis)

Poinje od 1 vratnog prljena i prostire se u kimenom kanalu od poslednjeg lumbalnog prljena, zavravajui se u vidu konjskog repa kauda ekvina. Kimena modina ima 3 funkcije: 1. relejna skretnica senzitivnih informacija za pravac cerebralni korteks odnosno ventralni korenovi prema motornim korenovima kimene modine 2. provodnik ushodnih aferentnih puteva i nishodnih motornih traktova 3. sedite spinalnih refleksa i nekih vegetativnih refleksnih centara. Na poprenom ne obojenom preseku razlikuju se 2 dela: centralni (sivi) u obliku leptira u njemu su lokalizovana tela neurona beli sastavljen od mijelinskih nervnih vlakana (bela masa) koja okruuje sivu masu leptira. Siva masa boja ovog dela potie od prisustva nemijelisanih deova neurona (some, dendriti), interneurona i glija elija. Siva masa je podeljena na 3 dela: - dorzalni rog - intermedijalna zona - ventralni rog Svaka od ovih zona moe da se podeli u jedra (nukleuse): 1. gornje marginalno jedro ovo jedro slui za prenoenje signala bola i T 2. supstanca elatinoza integrie aferentne informacije 3. nukleus proprius 4. Klarkeov nukleus 5. intermediolateralno jedro 6. motorno jedro sadri motorne neurone koji inerviu skeletnu muskulaturu U svakom segmentu sive mase kimene modine nalazi se nekoliko miliona nervnih elija i to : motorni neuroni i interneuroni. Motorni neuroni su grupisani u kolumne ventralnih rogova. U ventralnim rogovima su prisutna 2 tipa motornih neurona: - -motoneuroni iz njih polaze aksoni tipa A - -motoneuroni deo su sistema koji regulie prag osetljivosti vretena na istezanje. Interneuroni su prisutni u svim delovima kimene modine u zantno veem broju od motoneurona. Oni su svim tipovima veza povezani meusobno i sa motneuronima, obezbeujui na taj nain integracijsku funkciju kimene modine. Meusobno povezivanje segmenata L i D strane kimene modine obavijaju aksoni komisuralnih interneurona koji prelaze na suprotnu stranu kroz intrmedijalne zone. U ventralnim rogovima kimene modine pored motoneurona i interneurona nalaze se i specifini inhibicijski interneuroni, nazvani po istraivau Renav elje. Bela masa je sastavljena od mijeliskih aksona grupisanih u traktove i od kratkih aksona, koji spajaju lokalne regione kimene modine. Podeljna je u 3 obostrane kolumne ili funikulsa: - dorzalna kolumna - lateralna kolumna - ventrlna kolumna koja lei medijalno od ventralnih rogova. Aksoni dorzalnog puta dolaze iz spinalne ganglije i odmah se granaju po ulasku, zavravajui se tu u kimenoj modini ili tek u produenoj modini. Putevi dorzalnih kolumna ovim putevima prenose se impulsi iz receptora koe, zadnjih delova tela i ekstremiteta, kao i iz miinih vretena i tetiva (fascikulus gracilis), a fascikulus kuneatus iz

prednjeg ekstremiteta i delova tela. Uloga u prenoenju signala u vie centre, uestvuju kao asociacioni traktovi u funkcionalnom povezivanju pojedinih segmenata kimene modine. Prekid aferentnih puteva ispod mesta prekida anestezija gubitak oseaja. Prekid eferentnih puteva ispod mesta prekida delimian gubitak motorike pareza, a potpun paraliza. Prekid u lumbosakralnom delu (oduzete noge) gubitak voljne kontrole: mikcija, defekacija, polni refleksi. Prekid u cervikalnom delu izmeu S1 i S2 pacijent sigurno umire. Ispod S5 nepokretnost, gubitak oseaja i dijafragmatsko disanje.

IV kombinacija1. Venski puls Venski puls predstavlja ritmike oscilacije zida vena koje nastaju u toku rada srca. U toku sistole RK pritisak u njima raste i na poetku dijastole K pritisak raste , a nastavlja da raste i tokom izometrijske kontrakcije K. Moe da se palpira ili posmatra golim okom na velikim venama blizu srca V.jugularis. Registruje se aparatom flebograf, a crte je flebogram. a sistola RK s poveanje pritiska u RK za vreme izometrijske kontrakcije komora v poveanje pritiska u RK u toku njihovog punjenja krvlju na poetku dijastole komora. Venski puls je asihron sa arterijskim, pa se esto naziva i negativni venski puls. 2.Disanje kod ptica i riba Ribe su aerobni organizmi koji koriste O2 iz vode. O2 u vodi ima 1 %. to je via T vode sve je manja koncentracija O2. CO2 je rastvorljiviji od O2 i sa N2O gradi ugljenu kiselinu koja sa Na+, Ca2+ gradi soli.Organi za disanje riba su lamelarni i to su krge zatiene su krnim poklopcima. Sastoje se od krnih lukova na kojima su tanki krni listii bogati kapilarima. Ako se riba izvadi iz H2O krni listii se slepljuju i doe do uguenja. Da bi dolo do razmene gasova izmeu krvi i kapilara krga i H2O, H2O mora neprekidno da struji preko listia tako to se kreu krni poklopci. H2O ulazi na usta ribe pa se pokretima krnih poklopaca potiskuje preko listia. Ribe imaju riblji mehur koji je ispunjen gasovima koji slue da bi smanjili specifinu masu tela ribe. Ribe koje ive na dnu mora nemaju riblji mehur. Neke ribe koje ive u mulju (ikov) gutaju vazduh i proputaju ga kroz dig. trakt. Ribe iz mora imaju manji mehur od slatkovodnih zbog vee specifine mase slane vode. Gasovi iz ribljeg mehura odaju se preko krvi ili preko jednjaka. Mehur se gasom puni preko gasne lezde u njegovom zidu. U mehuru je uglavnom O2. Ptice : nemaju nos i nosne otvore, ve vazduh prolazi kroz hoane 2 otvora na kljunu. Imaju 2 larinksa kranijalni i kaudalni. Kranijalni je sprovodni respiratorni put, a kaudalni za vokalizaciju. Nemaju pleuru, alveole i dijafragmu. Pluni parenhim je delimino utisnut izmeu rebara. Razmena gasova je u respiratornim cevicama koje su obavijene kapilarnom mreom. Ptice imaju 9 vazdunih kesa one su sastavni deo plua (u njima je vazduh isti kao atmosferski), one smanjuju specifinu masu tela (ime se omoguava letenje) i poboljavaju protok vazduha kroz plua. Kroz zidove kesa nema razmene gasova. Ptice imaju 3 grupe sekundarnih bronhusa:

medioventralnu mediodorzalnu lateroventralnu Tercijarni bronhusi ili parabronhusi: intrapulmonalni 1 bronhus paleopulmonalne parabronhije - Razmena gasova se odvija po principima difuzije. - Poto ptice nemaju dijafragmu, irenje grudnog koa i abdomena izazvano je kontrakcijama skeletne muskulature. - Kod ptica su inspirijum i ekspirijum aktivni procesi i za vreme udisaja dolazi do pomeranja sternuma u ventrokranijalnom pravcu dok se rebra pomeraju lateralno.Izdisaj je podpomognut vraanjem rebara i furkule (jadac) u prvobitni poloaj, to je posebno izraeno za vreme leta. - Ako se pticama iskljue vazdune kese iz funkcije, one obino ne uginu, ali nisu sposobne za let i vee fizike napore. - Grupacije neurona od kojih polaze impulsi za respiratorne miie ptice smetene su u rostralnom delu produene modine i u ponsu. - Termoreceptori koji su smeteni u koi, miiima, kimenoj modini i hipotalamusu kada se nadrae toplotom, dovode do plitkog frekventnog disanja koje se naziva dahtanje. Tom prilikom poveava se frekvenca disanja, a respiratorni volumen se smanjuje i dolazi do hiperventilacije plua. Hiperventilacija plua dovodi do alkaloze i hipokapnije na koje su ptice mnogo otpornije nego sisari. 3. Fiziologija jetre Jetra je parenhimatozni organ (ne moe se iveti bez nje). Osnovna graa jetre je renji (lobulus), on je graen od hepatocita koji su postavljeni oko V.centralis. Izmeu hepatocita nalaze se uni kanalii (bilijarni) oni se skupljaju u sve vee i vee une kanale i kao duktus hepatikus (centralni uni kanal) u naputa jetru. Iz une kese (kod ivotinja koje je imaju) duktus hepatikus se spaja sa izvodnim kanalom une kese duktus cistikusom koji vode u iz une kese i formiraju duktus holedokus koji se uliva u duodenum. Jetra ini 2,5 % TM. Ostalih 20 % su lipociti i Kupferove elije tkivni makrofagi. Jetra prima krv preko V.porte (24 % ukupnog minutnog volumena krvi) funkcionalni krvotok donosi resorbovane hranljive materije (dig.trakta eluca, creva, slezine, pankreasa i ti kapilari se ulivaju u sve vee krvne sudove dig.trakta i u V.porte. Ona ulazi u jetru i grana se na kapilare) i iz aorte preko jetrine arterije A.hepatike (6 % ukupnog minutnog volumena krvi) nutritivni krvotok donosi oksigenisanu krv. Vena dovodi sve hranljive materije iz dig. trakta do jetre gde se oni deponuju, prerauju ili ako su toksine materije detoksikuju ih. V.porte poinje iz kapilara i zavrava se kapilarima pa ini portalni krvotok. Kada doe u jetru grana se u manje ogranke koji ulaze izmeu renjia, a oni se granaju u kapilare to su sinusoidni kapilari koji konvergiraju prema centralnoj veni (konvergiraju, idu ka centru). Sinusoidni kapilari su veoma propustljivi pa su hepatociti u direktnom kontaktu sa krvlju. Du kapilara su Kupferove elije koje predstavljaju makrofage retikulo endotelnog sistema i fagocituju krupne estice. Sinusoidni kapilari se ulivaju u V.centralis, ona u V. hepatiku, a ona u V.kavu kaudalis, a ona u levu RK. Samo una kesa i kanali imaju simpatiku i parasimpatiku inervaciju, a ostali deo samo simpatiku. A.hepatika donosi O2 i hranljive materije hepatocitima. uni kanali imaju suprotan smer od arterijskih i venskih, idu od centra ka periferiji.

Uloga jetre Jetra je depo krvi, UH (glikogen), mineralnih materija (gvoe u obliku feritina i bakar), depo je vitamina A, D, B12, proteina koji su sastojci hepatocita i depo je masti. Glukoza se deponuje u vidu glikogena koji gradi koloidne rastvore i ne menja osmotsku koncentraciju koja je ista kao krv. Jetra sintetie u (une boje, kiseline i holesterol) sekretorna i ekskretorna uloga hepatociti proizvode i lue u. u se deponuje i koncentruje u unoj kesi zahvaljujui resorpciji vode, a lue se unoenjem masti hranom. Vana je uloga jetre u metabolizmu svih hranljivih sastojaka. Hematopoeza i hemoliza Kupferove elije fagocituju ostale eritrocite. Zatitna uloga fagocitoza, proizvodi faktore koagulacije i antikoagulanse plazminogen. Termoregulacija pri oksidacionim procesima u hepatocitima nastaje toplotna energija koju raznosi krv po celom telu. Rezervoar krvi. Regulacija izohidrije Endokrina uloga u jetri je prva hidroksilacija holekalciferola i nastaje 25 hidroksiholekalciferol. U jetri se sintetie 15 % eritropoetina. Sintetie se angiotenzinogen (vazokonstriktor). Metabolika. Metabolizam UH UH se resorbuju kao monosaharidi. Jetra ima ulogu u izomerizaciji monosaharida sve ih prevodi u glukozu. Jetra deponuje glikogen, ali i mobilie glukozu iz glikogena (razgradnjom). Glikoneogeneza stvaranje UH iz drugih neugljohidratnih jedinjenja (masti i AK) Metabolizam masti - depo je masti - tu se odvija oksidacija MK. Sintetiu se MK iz UH i AK koje su u mnogim tkivima kao izvor E. Sintetiu se vane masti holesterol, lipoproteini, fosfolipidi. Metabolizam proteina Razgradnja proteina i AK Sintetiu se neesencijalne AK Sintetie se urea Sintetiu se svi proteini krvne plazme (albumini, i globulini), faktori koagulacije (1, 2, 3, 5, 7, 9, 10) sem Ig. Ostale uloge Detoksikacija (u mitohondrijama hepatocita) se obavlja vezivanjem za sumpornu ili glukuronsku kis. acetilovanjem ili metilovanjem. Alkoholi indol, skatol, fenol nastaju truljenjem belanevina u debelom crevu, u jetri se veu za sumpornu kiselinu vezani sulfati koji se izlue mokraom.Svi lekovi kao i metilalkohol se metaboliu u jetri. Pri metabolisanju etanola oslobaa se E, a ima toksine uloge za nervna tkiva. U termoregulaciji u jetri se odvijaju brojni kataboliki procesi, prilikom kojih se oslobaa E, krv koja proe se zagreva i prenosi toplotu telom. Kao hematopoezni organ (stvaranje eritrocita) ali samo u fetalnoj fazi ivota. 4. Auditivni sistem (fiziologija sluha)

Ima ulogu da vri prijem i analizu razliitih zvunih pojava iz spoljanje sredine. Zvuk nastaje oscilacijom, tj. vibracijom nekog vrstog tela. Analizatorski deo uha je u stanju da zvuk razloi na osnovne i sporedne tonove ali i da prima razne nepravilne zvune nadraaje, npr. utanje, kripanje, tresak ili pucanj. Uho se moe podeliti na 3 dela: spoljanje, srednje i unutranje. 1. Spoljanje se sastoji iz 3 dela: una koljka (aurikula), spoljanji sluni kanal i bubna opna (membrana timpani). Una koljka se kod isara veoma razlikuje po veliini, obliku i poloaju na glavi, a ptice je i nemaju. Kod veine domaih ivotinja aurikula je pokretna, ime se poveava njena uloga u skupljanju zvunih talasa iz pravca njihvog izvora. ivotinje kojima je aurikula nepokretna ili sputena na dole znatno slabije uju. Spoljanji sluni kanal prenosi prikupljene zvune talase iz spoljanje sredine do bubne opne. U njemu su dlaice koje spreavaju ulazak praine i insekata. Lojne lezde lue unu mast, cerumen koja ima baktericidno dejstvo. Bubna opna odvaja spoljanji sluni kanal od timpanine upljine srednjeg uha. Sastoji se iz 3 sloja: spoljanji je nastavak koe iz slunog hodnika, srednji je sastavljen iz vezivnotkivnih vlakana, a unutranji od sluzokoe timpanine upljine srednjeg uha. Njena uloga je da vibracije, nastale pritiskom zvunih talasa dospelih iz spoljanje sredine prenosi na slunu koicu eki, odnosno njegovu drku, koja je srasla za unutranju stranu bubne opne. 2. Srednje (kavum timpani) nalazi se u os petrosum slepoone kosti. Prema spoljanjem uhu granii se sa bubnom opnom, a sa unutranjim komunicira preko 2 otvora, sa skalom vestibuli, ovalnim otvorom (foramen ovale) na koji se naslanja uzengija, a sa skalom timpani pua okruglim otvorom (foramen rotundum) koji je zatvoren membranom timpani sekundaria. Srednje uho je povezano i sa nosno-drelnom upljinom preko Eustahijeve tube (kanala), koja ima logu da izjednaava pritisak unutranjeg uha sa atmosferskim pritiskom. U srednjem uhu se nalaze jo 3 koice: eki (maleus) ija drka nalee na bubnu opnu, nakovanj (unkus) s jedne strane uzglobljen sa glavom ekia, a sa drugom spojen sa treom koicom uzengija (stapes). 3. Unutranje prethodni delovi uha su pomoni koji slue da prime i prenesu zvune talase do unutranjeg dela u kojem su smeteni sluni receptori. Nalazi se u petroznom delu slepoone kosti, u tzv. labirintu, koji se sastoji iz 2 dela: kostni i membranski labirint, oba ispunjena tenou. Membranski labirint je sastavljen iz vie kesastih tvorevina (utrikulus i sakulus), kanalia (kanales semicirkulares) i pua (kohlea). Membranske tvorevine: utrikulus, sakulus i polukruni kanalii pripadaju vestibularnom sistemu, tj. ulu ravnotee. Receptorski deo koji pripada auditivnom sistemu nalazi se u puu. Pu podsea na kuicu pua. Kod raznih ivotinja pu ima vie ili manje navoja. Pu se u stvari sastoji iz 3 razliite meusobno spojene cevi i zajedno uvijene u obliku spirale. Na njemu se razlikuju gornji kanal koji je u vezi sa ovalnim otvorom i naziva se skala vestibuli, srednji skala media i donji skala timpani. Skala vestibuli i skala media odvojene su Reisnerovom membranom, dok se izmeu skale timpani i skale medija nalazi bazalna membrana. Na njoj je smeten tzv. Kortijev organ koji se prostire od poetka pa sve do vrha navoja, tj. do helikoterme. Ovaj organ predstavlja receptivni deo auditivnog sistema. Treptaji tenosti potiu od pokretanja baze uzengije koja je fiksirana prstenastim labavim ligamentom za ivice ovalnog otvora. Pritisak uzengije se prenosi na bazalnu membranu, a sa nje na perilimfu skale timpani, to e izazvati izboenje membrane okruglog otvora prema srednjem uhu. Talas se odavde odbija i vraa nazad na bazalnu membranu, zbog ega se ona kree gore dole. U toku prenosa zvuka koji ima znatno veu frekvencu talasi tenosti ne stiu do helikoterme ve se gase na nekom mestu bazalne membrane izazivajui tu vibracije membrane. Bazalna membrana se nastavlja na kostnu ploicu lamini spiralis osea, koja polazi od sredinjeg kostnog dela pua modiolusa. Vlakna su na bazi

deblja i kraa, a prema vrhu tanja i dua. Vlakna na bazi osciliraju brzo visokom frekvencom, a ona pri vrhu sporo, niskim frekvencama. Talasi visoke frekvence prelaze krai put na bazalnoj membrani, tj. do mesta gde se rezonancom gube. Kortijev organ je glavni, tj. receptorski deo unutranjeg uha. Lei na povrini bazalne membrane itavom njenom duinom preko elastinih vlakana (piskovi). Kortijev organ sa svojim receptorskim elijama funkcionie na sledei nain. Zvuk odreene frekvence prenosi oscilacije na bubnu opnu, slune koice i preko uzengije prenosi vibracije na tenost u skalu vestibuli, a sa nje na bazalnu membranu. Deo membrane koji vibrira povlai za sobom i taj deo Kortijevog organa. Stvoreni receptorski potencijal izazvan savijanjem dlaica dovodi do razdraenja nervnog zavretka kohlearnog nerva koji nosi impulse dalje preko talamusa u somatosenzornu zonu korteksa. Oba uha bilateralno predstavljena u senzitivnim zonama korteksa i takoe pokazuju preciznu tonotopinu organizaciju. Primarna sluna polja korteksa primaju aferentna vlakna direktno iz genikulatnog korpusa, a sekundarna asocijaciona polja iz njegove okoline. Lokalizacija zvuka. ivotinje mogu priblino tano da odrede pravac iz kog dolazi zvuk, a esto i mesto na kome se nalazi zvuni izvor. U sluaju kada zvuk dolazi sa strane, zvuni talasi e prvo doi do uha sa te strane na kojoj se nalazi zvuni izvor, i jae e se uti na tom uhu. Kod slabijih zvukova, radi bolje orijentacije o mestu izvora, okree se glava u tom pravcu da bi talasi istovremeno i ravnomerno stigli do oba uha. ivotinje sa pokretnim unim koljkama ne okreu glavu prema izvoru zvuka, nego samo aurikule, i na taj nain se bolje orijentiu o poloaju izvora.

V kombinacija1.Ventilacija plua Procesi disanja dele se na: 1. ventilacija plua razmena gasova izmeu alveola i spoljanje sredine 2. spoljanje disanje razmena gasova izmeu upljine alveola i kapilara kojeg okruuje 3. unutranje disanje razmena gasova izmeu kapilara i intersticijalne tenosti 4. elijsko disanje potronja O2 u elijama uz nastanak CO2. Ventilacija plua je unoenje sveeg atmosferskog vazduha u plua u onoj meri u kojoj se troi O2.Ventilacija je omoguena aktivnou respiratorne muskulature. Pri mirnom disanju uestvuju glavni respiratorni miii, a pri forsiranom disanju se aktiviraju i pomoni miii.Glavni inspiratorni miii: dijafragma i mm.interkostales eksterni. Glavni ekspiratorni miii: mm.interkostales interni. Inspirijum je aktivan proces (a kod insekata je ekspirijum aktivan i odvija se kontrakcijom ventilacionih traheja, a inspirijum je pasivan jer se traheje ire zahvaljujui elastinim hitinskim strukturama u svom zidu).Inspirijum otpoinje kontrakcijom inspiratornih miia.Rebra se pomeraju dorzolateralno i kranijalno. Periferni miini deo dijafragme se kontrahuje, a srednji deo se zatee i pomera ka abdomenu.Poveava se zapremina grudnog koa i u njemu dolazi do smanjenja pritiska vazduha. Pritisak vazduha u pluima postaje manji od atmosferskog i vazduh zbog toga ulazi u plua.Faktori u plunoj ventilaciji: - elastinost plua u toku inspirijuma elastini vezivni elementi dovode do smanjenja njihove zapremine

intrapleuralni pritisak je uvek negativan manji je od atmosferskog za 0,4 0,6 KPa postoji izmeu listova pleure Negativnost intrapleuralnog pritiska se kod mladih postepeno poveava usled toga to u toku njihovog rasta grudni ko raste bre od plua tako da se upljina izmeu listova poveava, a pritisak se smanjuje.I ntrapleuralni prostor je virtuelna imaginarna upljina jer je ispunjen malom koliinom serozne pleuralne tenosti koja smanjuje trenje izmeu listova pleure pri disanju.Nakon spoljanje povrede grudnog koa i prodora vazduha u intrapleuralni prostor dolazi do slepljivanja alveola i to kolaps pneumotoraks. U toku inspirijuma listovi pleure se razmiu i pritisak se smanjuje raste njegova negativnost.Dolazi do irenja alveola i vazduh ulazi u njih.Ako na plua deluje atmosferski pritisak sa obe strane ona e kolabirati,zbog elastinosti vezivnotkivnih elemenata, koji tee da se skupe.U irenju plunih alveola ulogu ima i pluni surfaktant unutranji premaz alveola. Uloge surfaktanta: 1. spreava izlazak tenosti iz plunih kapilara 2. u inspirijumu poveava povrinski napon i spreava preterano irenje alveola, a u ekspirijumu smanjuje povrinski napon i alveola zadrava svoj lumen. 3. omoguava elastinost alveola 4. baktericid (antibakterijsko dejstvo) Rastegljivost plua zavisi od: - rastegljivosti elastinih vlakana - povrinskog napona u alveolama Mrtav respiratorni prostor je deo plua u kome nema razmene gasova.Anatomski mrtav prostor sainjavaju respiratorni putevi, a funkcionalni mrtav prostor sainjavaju alveole u kojima nema razmene gasova.Mrtav prostor je mali ali se poveava kad je oboljenje plua.Posle udisaja u aveolarni prostor prvo ulazi vazduh iz mrtvog anatomskog prostora pa posle vazduh iz atmosfere. Mrtav prostor je koristan jer se u njemu vazduh zagreva, zasiuje vodenom parom i uklanjaju se estice praine i mikroorganizama. Vitalni kapacitet plua je ona koliina vazduha koja se izdahne iz plua maksimalnim izdisajem nakon maksimalnog udisaja. ine ga odreeni volumeni: 1.Respiratorni volumen koliina vazduha koja se udahne i izdahne pri normalnom disanju, kod oveka je 0, 5 l a kod konja je oko 5 l. 2.Rezervni inspiratorni volumen - koliina vazduha koja se moe udahnuti maksimalnim udisajem posle normalnog udisaja. Kod ljudi je oko 3l, a kod konja oko 12l. 3.Rezervni ekspiratorni volumen koliina vazduha koja se moe izdahnuti maksimalnim izdisajem posle normalnog izdisaja. Kod ljudi je oko 1 l, kod konja 12 l.Vitalni kapacitet ljudi je 4 5l, a konja 30l.Rezidualni kapacitet je ona koliina vazduha to ostaje u pluima posle maksimalnog izdisaja. Kod konja iznosi 12 l, a kod oveka 1,2 1,6 l. Rezidualni kapacitet se sastoji iz kolapsnog volumena ( zapremina vazduha koja se istisne iz plua posle obostranog pneumotoraksa) i minimalnog vazduha (vazduh koji se ne moe istisnuti iz plua i nastaje nakon prvog udisaja novoroeneta, plua sa vazduhom plivaju u vodi to ukazuje na ivo roenu jedinku).Udahnut vazduh se mea sa vazduhom iz anatomskog mrtvog prostora tako da se plua nikada ne ispune potpuno sveim vazduhom. Funkcionalni rezidualni kapacitet je zbir rezervnog ekspiratornog volumena i rezidualnog kapaciteta koliina vazduha koja ostaje u pluima posle normalnog izdisaja. Kod konja 24 l, a oveka 2,3l. Inspiratorni kapacitet je zbir respiratornog volumena i rezervnog inspiratornog volumena. Konj 18 l, a ovek 3,5 l. Totalni kapacitet plua je zbir vitalnog i rezidualnog kapaciteta.

-

Frekvenca disanja je element trijasa (puls,T i frekvenca disanja). Minutni volumen plua je proizvod respiratornog volumena i frekvence disanja, kod konja iznosi 40L. Pri napornom radu poveava se na raun frekvence, a kod utrniranih ivotinja se prvo povea respiratorni volumen. Tipovi disanja prema tome koji miii uestvuju: - grudni (kostalni) kod konja i pasa - trbuni (abdominalni) kod goveda - meoviti kod oveka Mogu je i prelaz sa jednog tipa disanja na drugi.Ako je povreen grudni deo pa respiratorni pokreti izazivaju bol preie na abdominalno disanje.Gravidna ivotinja koja die abdominalno preie na grudni tip disanja.Abdominalni tip disanja je karakteristian za mirno disanje, a grudni tip za oteano ili naporno disanje. Ekspirijum : inspirijum = 1,2 : 1 ekspirijum je dui. Ventilaciono-perfuzioni kolinik pokazuje koliko vazduha i krvi proe kroz plua u jedinici vremena. Respratorni minutni volumen : srani minutni volumen = 40L : 30L = 1,33 konj Respiratorna membrana sainjavaju je zidovi alveola i zidovi kapilara koji su utisnuti u nju, gasovi kroz nju prolaze difuzijom.Debela je 0,5 m.Slojevi: 1. Surfaktant 2. Tanak sloj tenosti 3. Alveolarni epitel 4. Bazalna membrana alveolarnog epitela 5. Intersticijalni prostor 6. Bazalna membrana kapilara 7. Endotel kapilara Ukupna povrina respiratornog epitela na kojoj se vri razmena gasova u pluima kod oveka iznosi 100 m2. 2. Promet vode Voda je kvantitativno najvaniji sastojak organizma. Od ukupne TM 70 % je voda. Voda i u njoj rastvorene materije. Ona moe biti: - intracelularna (unutar elija) na nju otpada 2/3 80 % - ekstracelularna (van elija) 1/3 vode, a ona se deli 20 % : a. intravaskularna 5 % TM - krv i limfa b. intersticijalna (meuelijska tenost) 15 % TM c. transcelularna u trbunoj i grudnoj duplji, zglobovima, urinu, mleku. Oblici vode u organizmu : - slobodna 10 % - vezana - 90 % - za proteine i soli. Voda se unosi kao voda za pie ili kao sastavni deo hrane. U dig. traktu se voda resorbuje i to kod preivara najvie u predeludcima, biljojeda nepreivara u debelom crevu, a kod ostalih u tankom crevu. Voda u organizmu nastaje u toku oksidacionih procesa, to je metabolika voda i zadovoljava 15 % dnevnih potreba. Kretanje vode u dig.traktu : - kada je osmotski pritisak u enterocitima vei nego u lumenu voda ulazi u enterocite i obrnuto. Potrebe za vodom: Izluivanje vode :

Govee 25 50 L - preko bubrega - mokraom Svinja 3 L - fecesom Konj 30 L - znojenjem Pas 1L - vodenom parom preko plua Koko 0,3 L * Bilans vode odnos izmeu prinosa vode ovek 1 1,5 L i njenog gubitka iz organizma. ovek i domae ivotinje bez hrane mogu nekoliko nedelja, a bez vode samo nekoliko dana. e dobro podnose : ovca, magarac. e : - kad je poveana osmolarnost tenosti hiperosmolarnost - suva usta - hipovolemija krvi Uloge vode : 1. voda je kvantitativno najvaniji sastojak svih tkiva i organa osim masnog i kostnog tkiva. 2. voda je rastvara neorganskih i organskih sastojaka 3. daje tkivima elastinost i gipkost 4. medijum za biohemijske procese u nekima i uestvuje 5. prenosi organska i neorganska jedinjenja 6. termoregulacija isparavanjem organizam gubi toplotu. 1 ml vode znoja oslobodi iz organizma 2,4 KJ energije. Hormoni regulatori metabolizma vode : 1. vazopresin 1o uloga u regulaciji osmularnosti telesnih tenosti. Stimulus za vazopresin antidiuretini hormon je poveana osmotska koncentracija krvi. Vezuje se za protein neurohipofize, pakuje se u vezikule i aksoplazmatskim transportom se te vezikule transportuju do neurohipofize gde se deponuju i po potrebi se izluuje vazopresin u krv. 2. aldosteron mineralokortikosteroid kora nadbubrega. Odrava koncentraciju K+. Podstie reapsorpciju Na+. Lui se kad padne koncentracija Na+ u ekstracelularnoj tenosti, a poraste K+. 3. Fiziologija mlene lezde Mlena lezda se nalazi samo kod sisara. Spada u reproduktivne organe. Imaju je i rudimentirana. To je kona, modifikovana znojna kezda, tubuloalveolarna, apokrina to znai da se pri sekreciji odlubljuje deo membrane epitelne elije. Skup vie mamarnih kompleksa ini vime. Kod konja i preivara vime je u ingvinalnoj regiji, a kod krmae, make i psa na abdomenu. Vime krave ima 4 mamarna kompleksa svaki se zavrava sa papilom sisom. Kobila, ovca i koza imaju 2 sise. Slon u predelu grudi. Na sisi moe biti: - 1 otvor krava, ovca i koza - 2 otvora kobila - vie otvora maka, pas i ena. Graa mlene lezde: - parenhim lezdane epitelne elije - sporama

Parenhim ine acinusi iz jednog sloja lezdanih elija (niske ili visoko prizmatine), a ispod njih su mioepitelne elije, iz acinusa izlaze kanalii tubuli laktiferi koji se izlivaju do mlene cisterne, a iz nje je duktus papilaris. Postoje 2 sfinktera: - na vrhu papile - na poetnom delu gde je cisterna Mlena lezda je dobro inervisana: - somatski nervni sistem (CNS) - vegetativni nervni sistem Dobro je vaskularizovana. Krv u vime dovodi V.subkutanea abdominalis. Za 1L mleka kroz vime proe 300L krvi. Luenje mleka je laktacija. Kod svinja prestane nakon zaluenja. Domestikacijom je postignuto da ovca, koza i krava nastave da lue mleko. Kod krave je laktacija 305 dana, a ovce 120 dana. Maksimum mlenosti je 8 nedelja od teljenja. Mleko je stabilna emulzija masti u pravom rastvoru eera i mineralnih materija i koloidnom rastvoru proteina. Mleko je najkompletnija hrana za mladune ima sve potrebne sastojke osim Fe. Mladunci imaju depoe Fe u jetri, osim prasadi. Zato drugog dana po roenju dobijaju preparate Fe parenteralno da se sprei hipohromna anemija. Organski sastav mleka: - masti 3 5, 5 % - proteini 3,5 % - UH 3 % Neorganski: - voda 90 % - kao krvna plazma Sastojci mleka: - direktno se filtruju iz krvi laktoalbumini, laktoglobulini. - proizvod sinteze u samoj mlenoj lezdi: kazein, masti i UH, Ig, serumalbumini. Masti nema u krvnom serumu. Masne kapljice su u stabilnoj emulziji jer imaju omota haptogenu opnu. Kad se mleko kuva ta opna puca i nastaje kajmak. UH mleka laktoza. Sintetie se iz glukoze iz krvi. Glukoza se u mlenoj lezdi prevodi u galaktozu koja se spaja sa glukozom i nastaje laktoza za jogurt i kisela mleka. Laktoza se stvara od laktobacilusa. UH = 30 60 g/l - Proteini 30 do 60 g/l. Podela proteina: - proteini mlenog seruma surutka 1. laktoglobulin 2. laktoglobulin 3. Ig 4. serum albumini 3 i 4 iz krvne plazme 1 i 2 u mlenoj lezdi Kazein je kvantitativno najvaniji protein mleka. To je fosfoprotein koji se sintetie u mlenoj lezdi od AK. U sastav kazeina ulaze: - kazein - kazein - kazein - kapa kazein labferment

Kazein ----------------- parakazein + Sa2+ sir Mineralne soli potiu iz krvi. U mleku ima 2 puta vie K + nego u krvnoj plazmi. Sadri i Sa, Mg, NaCl. Fe u tragovima. Kolostrum je prvo mleko koga lui mlena lezda neposredno pred partus i prvih nekoliko dana posle partusa. Kod svih ivotinja osim mesojeda placenta ne proputa Ig u krvotok ploda agamaglobulinemija. Kolostrum sadri puno IgG1 200 g/l, a obino mleko 10 g/l. IgG1 potie iz krvi. Kolostrum je slan visoka koncentracija NaCl i bljutav MgO4 deluje kao laksantno sredstvo. Kod domaih ivotinja lezda se razvija pred partus razvija se vezivo. Hormoni: - polni estrogeni stimuliu razvoj veziva, progesteron razvoj parenhima - hormon rasta (TN) somatotropni hormon prednjeg renja hipofize. Za sintezu i luenje mleka: - prolaktin hormon prenjeg renja hipofize - hormon tireoidne lezde (TN) hormon prednjeg renja hipofize tireotropni hormon ADENOHIPOFIZA Mua ejekcija je refleksan in. Papila nema dlaka. Uslovno luenje: U papili su receptori kada se oni podrae (masaom) krava spusti mleko u cisterne. Impulsi odatle idu do hipotalamusa nukleus paraventrikularis pa do neurohipofize oslobodi se oksitocin. Oksitocin putem krvi doe do mlene lezde i deluje na mioepitelne elije u zidu ovih lezda. To traje 5 8 minuta i tada treba izvriti muu. Bezuslovno luenje: kada vidi tele ili kofu spusti mleko. 4. Vizuelni sistem fiziologija vida U njihov sastav pored specifinih receptora ulaze pomoni i zatitni delovi. Preko ovog parnog organa vri se prijem svetlosti uopte, ali i one svtlosti koja se reflektuje sa osvetljenih predmeta u spoljanjem svetu, a pri tome se dobija prdstava o obliku i veliini posmatranog predmeta, o njegovoj boji i udaljenosti, pokretu itd. Graa one jabuice Ona se sastoji iz 3 sloja: beonjae (sklere), sudovnjae (horioide) i mrenjae. Beonjaa je fibrozna bela opna, zahvata oko 3/4 zadnjeg dela oka, a prednji deo je malo ispupen i prozraan. Taj providan deo se naziva ronjaa (kornea). Na zadnjem delu jabuice kroz beonjau izlazi optiki nerv. Ronjaa je prednji deo jabuice, bez krvnih sudova, a hranljive materije i O2 prima iz suza i tenosti prednje one komore. Sudovnjaa je sloj ispod beonjae obilno snadbevena krvnim sudovima. Izmeu vaskularnog i kapilarnog sloja nalazi se pigmentisani crni sloj, tapetum. Mrenjaa je nervni, receptorski deo vizuelnog sistema, a ostali delovi su samo pomoni ili optiki delovi oka. Cilijarno telo (korpus cilijare) je prstenasto tkivo koje je napred spojeno sa duicom (iris), a pozadi sa sudovnjaom. Iris (duica) je miina preaga koja se napred nastavlja na cilijarni mii i sputa u vidu zavese iza ronjae, a ispod onog soiva. U centru duice nalazi se otvor, pupila. U irisu se nalaze 2 glatka miia: muskulus sfinkter pupile (inervisan parasimpatikusom) i muskulus dilatator pupile (inervisan simpatikusom). Iris poseduje 3 sloja: spoljanji i unutranji epitelni sloj i srednji

pigmentisani fibrozni sloj. Od pigmentnog sloja zavisi boja oiju (irisa). Ako u njemu nedostaje pigment, dobija se plava boja oiju. Ono soivo (lens kristaline) je smeteno izmeu duice i staklastog tela. Nije snadbeveno krvnim sudovima, a hranljive materije dobija iz one vodice i staklastog tela. Staklasto telo (korpus vitreum) je providna elatinozna supstanca koja ispunjava onu jabuicu iza soiva i odrava njen turgor (napetost). Ona tenost, vodica nalazi se u prednjoj onoj komori, prostoru izmeu ronjae i duice. Mrenjaa (retina) Retina kao direktan izdanak CNS znatno se razlikuje od telesnih receptorskih struktura koe. Retina vodi poreklo od neuroektoderma, dela ektoderma iz kojeg se razvija mozak. Retina kimenjaka se sastoji iz 5 klasa neurona: receptori, amakrine elije, bipolarne, horizontalne i ganglijske elije. Tela ovih neurona grupisana su u 3 sloja: spoljanji jedarni sloj, unutranji jedarni sloj i trei sloj ganglijskih elija. Receptorske elije ne stvaraju AR nego spori gradirajui hiprepolarizujui potencjal. Strktura epia i tapia sastoje se iz 2 dela: spoljanjeg i unutranjeg segmenta koji su povezani cilijarnim mostom. Membranske ploice kod epia povezane su plazma membranom, to nije sluaj kod tapia. Ploice su kod tapia naslagane kao u nekoj vrei, sastavljenoj od plazma membrane. Unutranji segmenti oba recepora su podjednaki, sadre jedro, brojne mitohondrije. U ploicama spoljanjih segmenata nalazi se fotosenzitivni pigment rodopsin, ugraen u njihove membrane, inei deo njihove strukture. Po prolasku kroz optiki deo oka svtlosni zraci padaju na unutranju povrinu (prema staklastom telu) retine tj. na spoljanje segmente tapia i epia. Ovi fotoreceptori imaju sposobnost da apsorbuju svetlosnu E i pretvore je u elektrini signal. Vidni pigment rodopsin je hromoproteid vezan za ploice spoljanjeg segmenta u relativno velikim koncentracijama oko 40 %. On je fotosenzibilan, prihvata fotone svetlosti i pod dejstvom te E razlae se na 2 komponente: retinal (ili retinen) i opsin. Retinal je karotinski derivat sa prekursorom vitamina A. Nalazi se u 2 izomerna oblika cis i trans. Opsin ili skotopsin u tapiu, a jodopsin u epiu. U mraku se uspostavlja zatvoreni elelektrini krug izmeu spoljanjeg i unutranjeg segmenta kretanja jona Na. Oni izlaze iz unutranjeg segmenta u ekstraelijsku sredinu, a odatle idu u spoljanji segment. U spoljanjem segmenu Na ulaskom smanjuje unutranju negativnost, sniava membranski potencijal, dok u unutranjem segmentu dolazi do hiperpolarizacije izlaskom Na. Usled dejstva svetla, odnosno razlaganja rodopsina i promena nastalih u membrani, oteava se ulaenje Na u receptor, to uzrokuje hiperpolarizaciju. Za razliku od svih receptora, kod tapia i epia ekscitacija dovodi ne do depolarizacije nego hiperpolarizacije. Ekscitacija epia vienje boja. Postoje 3 vrste opsina tj. epia, koji su osetljivi na 3 osnovne boje: plavo, zeleno i crveno. Ako su sva 3 tipa epia istovremeno intenzivno ekscitirana, dobija se utisak bele boje. Konj razlikuje crvenu, zelenu, utu i plavu boju, ali najbolje razlikuje utu i zelenu. OPTIKI SISTEM OKA Svetlosni zraci na putu za retinu prolaze kroz vie optikih sredina, a to su: ronjaa, tenost one komore, ono soivo i staklasto telo. Ovi delovi oka imaju veu optiku gustinu od vazduha kroz koji prolaze zraci, zato njihovim prelaskom iz vazduha u ove optike delove dolazi do prelamanja. Oko spada u sloeni optiki sistem. U razmatranju konstrukcije lika uzima se u obzir samo prednja i zadnja sferna povrina, tj. kornea i ono soivo. Kada prelamanje odgovara duini vidne ose, slika na utoj mrlji bie otra. Kada je otra slika pomerena napred na nekoliko mm ispred ute mrlje to je miopija (kratkovidost). Kada je otar lik

pomeren iza ute mrlje pozadi to je hipermetropija (dalekovidost). Postoje rasipna i sabirna soiva. Staraka dalekovidost (presbiopija). Na utoj mrlji emetropija.

VI kombinacija1.Puferi krvi Puferi su smee slabih kis. ili baza i njihovih soli koji pri dodavanju kis. ili baze imaju sposobnost da rN rastvora odravaju u odreenim granicama. Puferska irina predstavlja granine vrednosti u kojima pufer deluje. Puferski kapacitet je koliina kis. ili baze koju moe da primi odreena zapremina pufera, a da se pri tome rN ne promeni. Podela pufera krvi: 1. puferi krvne plame (seruma) : a) neorganski ine 5 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi - bikarbonatni - fosfatni b) organski ine 10 do 15 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi - proteini krvne plazme 2. puferi eritrocita ine 80 % ukupnog puferskog kapaciteta pune krvi - hemoglobin (Nb) Bikarbonatni pufer glavni pufer. Sastoji se od ugljene kiseline (N2SO3) i Na-bikarbonata u odnosu 1 : 20. Efikasan je, brzo stupa u reakciju kada se pojavi viak kis. ili baze. Sa jaom kis. reaguje Na-bikarbonat i nastaje H2CO3 i so. H2CO3 ide do plua, razlae se na H2O i CO2 koji difuzijom prelazi u alveole i izdahne se putem vazduha. Sa bazom reaguje H2CO3 i nastaje bikarbonat koji se izbaci mokraom. Puferski kapacitet ovog pufera je nizak. Puferska irina je mala jer Na-bikarbonata ima 20 puta vie od H2CO3 , a trebalo bi da bude 1 : 1. Zato je ovaj pufer efikasniji u neutralisanju kis. nego baza. Za vreme varenja hrane u dig.trktu se vie oslobaaju kis. acidoza. Fosfatni pufer se sastoji iz Na+ 1 fosfata reaguje kao kis. i njegove soli Na+ 2 fosfata. Oni ine fosfatni pufer plazme. U eritrocitima fosfatni pufer ine : K+ 1 i K+ 2 fosfat jer je K+ intracelularni katjon. Ovaj pufer se u ekstracelularnoj tenosti nalazi u maloj koliini. Proteini su organski pufer. Proteini su kvantitativno i kvalitativno najvaniji sastojci krvne plazme. Puferska uloga proteina je zasnovana na njihovim amfoternim svojstvima u kiseloj sredini se ponaaju kao baze, a u baznoj sredini kao kiseline. Poto je rH krvi 7,35 7,45 proteini disosuju kao slabe kiseline. Hb je glavni pufer krvi. U krvi ga ima 150 g/l. U pluima spreava alkalozu, a u tkivima acidozu. Dezoksi Hb je slabija kiselina od ugljene, a oksi Hb jaa kis. od ugljene. U pluima oksi Hb istisne K+ iz K+-bikarbonata, a H2CO3 se raspadne na H2O i CO2 pa se CO2 izbaci izdisajem. Hb

vee K+ i spreava alkalozu u pluima. Zahvaljujui Hb rH venske krvi je samo za 0,02 nii od rH arterijske. Alkalna rezerva krvi je koliina alkalija koje reaguju sa (unetim ili novonastalim) kiselinama dospelim u krv. U krvi kvantitativno glavna alkalija je Na+-bikarbonat i kis. reaguju sa Na+bikarbonatom i istisnu H2CO3 CO2 + H2O. CO2 sa Na+ gradi soli. Alkalna rezerva krvi je koliina SO2 koja se istisne iz 100 ml krvi putem jae kis. Ako doe do priliva velike koliine kis. u krv doie do zasienja alkalne rezerve rH se smanji i nastae manifestna acidoza ketoza preivara kada u krv dospeju velike koliine acetonskih tela (aceton, acetoacetat, hidroksibutirat). Terapija ketoze : i/v ubrizgavanje sterilnog Na-bikarbonata.

2. Graa miokarda Srce sisara je etvorokomorna pumpa izgraena od poprenoprugasih miia i neprekidno pumpa krv u sistem krvnih sudova. To je upalj miini organ smeten u grudnoj duplji izmeu oba pluna krila. Nalazi se u perikardu. Kod ivotinja srce je 0,4 0,8 % TM. Kod novoroenadi desna polovina srca je odvojena od leve preko septuma. U fetalnom dobu izmeu DPK i LPK je foramen ovale pa krv ide iz DPK u LPK. Oksigenacija krvi kod fetusa je u placenti, a kod odraslih u pluima. Na izlasku aorte i A.pulmonalis su semilunarni zalisci i oni se uvek potpuno zatvaraju. Miokard ine : - miii RK unutranji sloj poseban za svaku RK spoljanji sloj zajedniki za obe RK - mii K - specijalizovana miina vlakna za stvaranje i sprovoenje impulsa Miokard DK ima 2 sloja, a LK 3 sloja. Miina vlakna DK pruaju se uzduno od septuma prema vrhu srca. U LK se vlakna pruaju isto kao u DK ali tu postoji i srednji sloj pa je zid LK deblji od zida DK. U vlaknima su centralno postavljena jedra. Vlakna se granaju pa se spajaju i pruaju u svim pravcima i tako grade sincicijum. Na vlaknima postoje poprena tamna polja interkalarni diskovi tu se kraj jednog vlakna granii sa drugim. Veza je tipa dezmozoma i poroznih veza transport jona iz jedne elije u drugu bez kontakta sa sastojcima meuelijske tenosti. Delovi iterkalarnog diska : transferzalni deo sadri dezmozome i male porozne veze (25 nm) koji obezbeuju snanu vezu izmeu vlakana tako da kontrakcija jednog vlakna povlai i drugo vlakno. Zbog malih poroznih veza nema prolaska jona iz jednog vlakna u drugo. longitudinalni deo sadri velike porozne veze velika propustljivost za jone. Prostor izmeu 2 membrane je 3 nm. U svakoj membrni postoji po jedan konekson koga grade 6 transmembranskih proteina. Izmeu tih proteina jednog koneksona formiran je kanal koji se vee za kanal koneksona susedne elije i tako prolaze joni, AK, monosaharidi supstance ija je masa manja od 100 Dlt i pri tome ne dolazi do meanja sa ekstracelularnom tenou. 3. Gutanje (degluticio)

Je sloen fizioloki in pri kome se savakan, natopljen bolus pomera kroz drelo i jednjak do eluca.Prema organima kroz koje bolus prolazi gutanje se deli u 3 faze: I faza usna voljna faza II faza drelna refleksna faza III faza jednjaka refleksna faza Usna oralna faza, jedino je ona voljna (gutanje se moe prekinuti ili nastaviti), poinje kada se zavri vakanje i bolus postane podesan za gutanje i pomera bolus iz usta do drela. Pri gutanju baza jezika se oputa, a vrh se kontrahuje i priljubi uz tvrdo nepce, zatim baza snano potiskuje zalogaj sa korena jezika kroz drelno ue (istmus faucium) u drelo. drelna faringealna faza se ne moe voljno ni prekinuti ni zaustaviti ivotinja uvek proguta tabletu postavljenu na koren jezika.Zalogaj se ubacuje u poetni deo jednjaka. U drelu se ukrtaju put hane i vazduha pa epiglotis nalee na otvor grkljana da ne doe do aspiracije hrane u disajne puteve. Tokom ove faze prestaje disanje apnea gutanja. im bolus ue u poetni deo jednjaka otvara se put vazduha, zatvara se gornji jednjaki sfinkter da se bolus ne vrati nazad. Jednjaka ezofagealna faza tokom prolaska kroz drelo zalogaj aktivira receptore u sluznici drela i tako pokree ovu fazu. Jednjak ima 3 funkcionalna dela: gornji sfinkter, telo i donji sfinkter. Miini zid jednjaka ine stratum cirkulare i stratum longitudinale eksternum. Zalogaj se pomera kontrakcijama stratum cirkulare oralno od njega i stratum longitudinale u delu gde je zalogaj. U delu gde je zalogaj kontrahovan je stratum longitudinale, a relaksiran stratum cirkulare. Oralno od zalogaja je kontrahovan stratum cirkulare, a relaksiran stratum longitudinale. Aboralno su oba sloja relaksirana receptivna relaksacija da bi lumen mogao da primi bolus. Miini deo jednjaka kod preivara i pasa je ceo od poprenoprugastih miia. Kod svinja, maaka i konja je donja treina od glatkomiinih vlakana, a ostatak je poprenoprugast. Pokreti su pseudoperistaltiki podseaju na crevnu peristaltiku, samo to su to pokreti poprenoprugastog dela jednjaka. Peristaltiku izvode glatki miii. Najbri su kod pasa i preivara ceo jednjak poprenoprugast. U glatkomiinom delu se prvo javlja primarni peristaltiki talas i ako ne uspe da ugura bolus u eludac, bolus istee zid jednjaka i pokree sekundarni peristaltiki talas. Njih moe biti vie sve dok se sav sadraj jednjaka ne utisne u eludac. Ako se zalogaj zaustavi u poprenoprugastom delu javie se ponovo faringealna faza nov bolus ili pljuvaka moraju da prou kroz drelo i ponovo da aktiviraju receptore jednjake faze u jednjaku. 4. Parasimpatikus Je pojaano aktiviran u psihofizikoj oputenosti. Najvii centar je hipotalamus.Medijator je acetil holin. Efekti su suprotni od simpatikusa : 1. mijoza skupljanje zenice 2. parasimpatka pljuvaka bistra, vodnjikava pljuvaka, u njoj se nalazi salivarna amilaza vazodilatatorna nervna vlakna 3. eferentna vlakna polaze sa ogranienih delova CNS, sa kranio-bulbarnog i sakralnog dela kimene modine. 1. negativno hronotropno dejstvo usporava srani rad (bradikardija) 2. negativno inotropno dejstvo smanjuje snagu srane kontrakcije 3. negativno batnotropno dejstvo smanjuje razdraljivost miokarda 4. negativno dromotropno dejstvo smanjuje provodljivost miokarda Parasimpatikus inervie srani mii preko N.vagusa preko monokarionskih receptora 4. desni ogranci: A vor, DPK

5. levi ogranci: AV vor, Hisov snop i LPK

VII kombinacija1. Fiziologija leukocita Posle centrifugovanja krvi leukociti se izdvajaju u vidu beliastog sloja koji pokriva sloj eritrocita, loptasti su. Najmanji leukocit je limfocit 8 m, a najvei monocit 25 m.Pod fiziolokim uslovima do poveanja broja leukocita leukocitoza, dolazi posle uzimanja hrane, straha, fizikog rada. Smanjenje broja leukocita je leukopenija kod oteenja kostne sri jonizujuim zraenjem, tekim metalima. Podela leukocita po funkciji: - Fagociti - Imunociti Podela leukocita prema sastavu citoplazme: - Granulociti granule u citoplazmi i prema njihovom afinitetu za boje mogu biti: neutrofilni, eozinofilni i bazofilni. - Agranulociti se dele na limfocite i monocite Odnos pojedinih vrsta leukocita je leukocitarna formula. Kod preivara i ivine limfociti 50 65 %, a kod ostalih su neutrofilni granulociti 50 65 %. Leukocita ima 1000 puta manje nego eritrocita.Govee 6 8 109/L - limfociti 50 65 %, bazofili 1 %, neutrofili 25 35 %. Granulociti se stvaraju u kostnoj sri iz hemicitoblasta. Neophodan je granulopoetin. Zreli granulociti se iz kostne sri ubace u krv i tu ostaju do 10 dana, zatim idu u tkiva pa uginu za 5 dana. Neutrofili kod goveeta 25 35 %. Jedro je renjevito 1 5 renjeva. Mladi neutrofili imaju 1 2 segmenta, a stariji 4 5. Najvie neutrofila ima sa 3 renja. Kada u krvnom razmazu preovlauju mladi neutrofili skreu ulevo poveana produkcija neutrofila zapaljenja, a kada skreu udesno znai da su stariji, ne obnavljaju se kod oteenja kostne sri zraenjem, solima tekih metala. U cirkulaciji neutrofili ostaju 10 sati, zatim preu u tkiva. Priljube se uz endotel kapilar pa se provlae izmeu endotelnih elija kroz pore procesom dijapedeze. Pore su manje od neutrofila. U tkivima se ameboidno kreu i tu dolazi do hemotakse kretanje neutrofila i makrofaga prema materijama koje ih privlae, a to su proizvodi zapaljenja: limfokini (produkti T limfocita) i polipeptidi iz mastocita i bazofila. Uloge neutrofila: - Fagocitoza gutanje bakterija, stranih estica. Jedan neutrofil ubije 10 bakterija pa ugine

Prva linija odbrane organizma od bakterijskih infekcija.Pronalaenje bakterija neutrofilima pomou Ig M i G. Svojstvo da Ig stimuliu fagocitozu je opsonizacija, a ti Ig su opsonini. Gnoj izumreli neutrofili. Eozinofili su duplo vei od eritrocita. Jedro ima 2 renja podsea na bisage.U citoplazmi su crvene granule.Oni su najlepe elije krvi ima ih 1 3 %, a kod alergije i parazitskih invazija 10 %. Eozinofili oslobaaju sadraj iz granula koji ubija parazite i to je eozinofilija. Bazofili: (za IgE) 1% - najrei su. Jedro 2 renja i krupne plave granule.Uestvuju u alergijskim reakcijama. Agranulociti nemaju vidljive granule.To su limfociti i monociti. Monociti makrofagi su najvee elije bele krvne loze. Jasna im je membrana, veliko plavo jedro bubreastog oblika.Oni su fagociti makrofagi i sadre peroksidaze za sintezu peroksida za ubijanje bakterija. Tkivni makrofagi: histociti,mastociti i Kupferove elije. Pokreu humoralni imuni odgovor. Limfociti veliine kao eritrociti.Jedro ispunjava skoro celu citoplazmu.Kod preivara ih ima 50 65 %, a kod ostalih 25 %. 2. Biohemijski procesi u predelucima su zasnovani na dejstvu enzima mikroflore i mikrofaune. Nelezdana sluznica ne proizvodi sok sa enzimima. Pseudoruminanti zamorci i pacovi prevazilaze nedostatak celuloze tako to jedu sopstveni izmet. Mikrofloru ine bakterije i gljivice, a mikrofaunu ine protozoe. Mikroorganizmi : simbioza, antagonizam, koperacija, inkorporacija, bakterije od protozoa. Homeostaza predeludaca: - visoka vlanost - stalnost pH = 6 7 odrava ga pljuvaka pufer. Protozoe propadnu kada pH padne ispod 5,5 ili poraste iznad 8. - Anaerobna sredina - Stalna sredina 37 oS - Neprestana apsorpcija krajnjih proizvoda fermenta - Stalna osmolarnost 300mmol/L - Spora motorika Mikroflora i mikrofauna svojim enzimima pomau varenje tako svarljivih sastojaka biljne hrane, a kada sa sadraja preu iz predeludaca u pravi eludac i creva i same postaju izvor hranljivih materija. Proizvodi mikrobne fermentacije: - korisni nie MK, proteini, vitamini, amonijak - neupotrebljivi metan - tetni nitrati, viak amonijaka Mikrobna fermentacija predeludaca i debelog creva obezbeuje preivarima 75 % ukupnih energetskih i gradivnih materija. Bakterije: 1010 1011 bakterija po gramu sadraja. Ukupno 3 6 kg. Protozoa ima 105 106 ukupno 3 6 kg vee su od bakterija. To su posebne vrste bakterija prilagoene za ivot i razmnoavanje u veoma nepovoljnim uslovima: pH slabo kiseo, anaerobna sredina, visoke T oko 39 S ili malo vie. Bakterije i sadraj se vare u pravom elucu i koriste se njihovi sastojci, a jedan deo produkta bakterija se preko eludaca buraga i krvlju odnosi u jetru. Bakterija na osnovu supstrata:

-

- celulolitike dominiraju pri ishrani senom - hemicelulolitike - amilolitike dominiraju pri ishrani silaom i koncentratom - proteolitike - razlau proteine - urolitike Na osnovu proizvoda koje oslobaaju bakterije: - amonijak produkujue vrste - metan produkujue vrste Uloge bakterija: - u varenju UH - u varenju masti - u varenju proteina u hrani - sintetiu AK i proteine - proizvode neke vitamine - razlau masi - sintetiu vitamine Bakterijsko razlaganje UH: UH najvei deo organskih sastojaka biljne mase celuloza, hemiceluloza. Rastvorljivi eeri glukoza, saharoza i fruktoza brzo podleu fermentaciji, skrob sporije, a najsporije polisaharidi zida biljnih elija celuloza, hemiceluloza, lignin i pektin. Svi osim lignina mogu da se razloe do monosaharida. Razlaganje celuloze (celulolitike) nije sutinski znaaj mikroflore nego je to oslobaanje sastojaka unutranjosti biljnih elija. Fermentacija je najintenzivnija 4 sata posle obroka. celulaza Celuloza ------------- 2 molekula celobioza glukoza deo se resorbuje, a vei deo koriste bakterije za svoj rast i razvoj. Pritom nastaje pirogroana kiselina. Pirogroana kis. Zbog anaerobnih uslova u buragu prelazi u nie (isparljive) MK koje bakterijama netrebaju : - siretna 60 70 %, 66 (1,5 - 2) - propionska 15 20 %, 20 (0,5 - 1) - buterna 10 15 %, 14 (0,5) Gasovi : - SO2 20 70 % - SN4 27 40 % - N2 7 % hemicelulaza Hemiceluloza ------------------ smea oligosaharida, pentoza i heksoza dalja hidroliza. 90 % niih MK se odmah resorbuje olakanom difuzijom kroz kutanu sluznicu najvie u buragu (imaju manje od 18 S atoma). Najbre se resorbuje siretna, propijonska pa buterna. Resorpcija niih MK je znaajna za odravanje stalne elektohemijske reakcije sadraja predeludaca. Siretna kiselina odlazi preko krvi u jetru i u hepatocitima se pretvara u glukozu glikogen, a vei deo prelazi u acetil-SoA i uestvuje u sintezi MK i zato je lipogena. Propionska u buragu dnevno nastaje 0,5 1 kg. Za laktozu mleka. Glikogena

Bakterijsko razlaganje proteina :u predelucima se razgradi 50 % proteina hrane. Razlau se do kratkih peptida i AK. Baj pas proteini su tee rastvorljivi samo prolaze kroz predeluce i tek se u siritu i tankom crevu razgrauju. Sinteza AK i proteina bakterja : mikroorganizmi koriste amonijak i ketokiseline. Amonijak potie iz proteina hrane, uree, pljuvake. Viak amonijaka odlazi u jetru : - za sintezu AK - ugradnja u ureu preko krvi opet dolazi u lumen buraga. Ovo kretanje uree iz krvi u burag, jetru i u krv pa ponovo u burag regeneracija uree rumenohepatino kruenje azota. Preivarima se obavezno dodaje urea u obrok. Bakterijsko razlaganje masti: bakterije imaju izraenu lipolitiku aktivnost. bakterijska lipaza Trigliceridi ------------------------- glicerol + MK Protozoe ne razlau masti. Glicerol prelazi u propionsku kis. i resorbuje se. MK sa vie od 18 S atoma prelaze u tanko crevo i tu se resorbuju zahvaljujui solima unih kiselina. MK do 18 S idu u jetru. Protozoe 3 6 kg 105 106 po gramu sadraja. Uloge: - sintetiu AK i proteine - cepaju celulozna vlakna - sadraj ine rastresitijim - prevode skrob u glikogen - sintetiu V i K vitamine Protozoe nisu neophodni stanovnici predeludaca. 3. Pupilarni refleks zenica(crni otvor). Refleks se sastoji u suavanju zenice oka pri direktnom osvetljenju. To je u stvari automatskablenda oka za kontrolu koliine ulaenja svetlosti. Pri jaoj svetlosti nastupa suenje zenice mioza, a pri slaboj svetlosti irenje midrijaza. Centar je smeten u subkortikalnom centru ula vida u talamusu tj. u korpora kvadrigemina anterior i korpora genikulata lateralia. Receptori su epii i tapii mrenjae (retine), a impulsi odlaze u centar vlaknima N.optikusa(aferentna nervna vlakna). Eferentna parasimpatikusna vlakna N. okulomotoriusa provode impulse iz cntra u oba m.sfinktera pupile (to je efektor). Vlakna N.optikusa se ukrtaju u hijazmi optikum i to u veem % u koliko su oi vie postavljene divergentno. Zbog toga se pri osvetljenju jednog oka suava zenica ne samo tog oka(direktna reakcija) ve i drugog oka(konsezualna, indirektna reakcija), jer se impulsi prenose na oba jedra N.okulomotoriusa. U delimino zamraenoj prostoriji baterijskom lampom se osvetli oba ili jedno oko. Zapaa se mioza oba oka. Ako se u osvetljenoj prostoriji dlanom jedne ruke zatvori oko, na drugom oku e doi do irenja zenice midrijaza. Midrijaza je irenje zenice u mraku da se povea otrina vida.Dolazi do iskolaenja oiju.Aferentni nerv je N.optikus ,centar je u kimenoj modini,eferentni nerv simapatikusni, efektor je m. dilatator pupile. 4. Neurohipofiza

U nju dospevaju hormoni hipotalamusa oksitocin i vazopresin. Oba imaju po 9 AK. Transport ovih hormona je preko neurofizina, sekretne granule idu aksoplazmackim transportom. Vazopresin antidiuretini hormon (ADH) se sintetie u hipotalamusu. Ispoljava antidiurezu tako to se vee za V2 receptore (to su antidiuretini receptori) u tubulocitu preko sAMR i dovodi do fakultativne reapsorpcije. U visokim dozama ADH stimulie kontrakcije zidova krvnih sudova i glatkih miia u materici i crevima. Tada se vee za V1 (to je vazopresorski receptor) u kapilaru preko Ca2+ i inozitol-3-fosfata. Kod pada arterijskog pritiska baroreceptori utiu na luenje ADH, vie utiu venski nego arterijski baroreceptori. Osomo receptori su u nervusu supraoptikusu i kada su elije ovog nukleusa u hipertoninoj sredini manjak vode lui se ADH. Stimulusi za ADH: - hipertonija poveava osmolarnost krvi - hipovolemija smanjenje tenosti u organizmu - pad krvnog pritiska - bol, trauma anksioznost Ihibicija luenje ADH: - alkohol i kofein Oksitocin sintetie nervus paraventrikularis. Deluje na: - miometrijum materice u toku poroaja stimulie kontrakcije uterusa i ubrzava poroaj. Kada fetus prolazi kroz cerviks njegov pritisak na vaginu stimulie dodatno luenje oksitocina povratna pozitivna sprega. Oksitocin indukuje poroaj. - transport spermatozoida kroz matericu posle parenja stimulie: mioepitelne elije u mlenoj lezdi utie na luenje mleka.

VIII kombinacija1. Automatizam srca Automatizam je sposobnost srca da se kontrahuje i u uslovima van organizma. Potrebno je obezbediti stalnu perfuziju fiziolokog rastvora Ringerov rastvor i pod takvim uslovima moe da se kontrahuje vie od 1 h. aba : 2 luka aorte, 2 RK, 1 K. Rad srca kontrolie i podstie sistem za stvaranje i sprovoenje impulsa (SSSI): A vor je primarni centar sranog automatizma to je skup specijalizovanih miinih vlakana Purkinjijeva vlakna. Membrana ovih elija se spontano depolarie bez nadraaja i to su bioloki pejs mejkeri. elije A vora imaju MRM (membranski potencijal mirovanja) 55 do 60 mV, a potencijal membrane miinih elija je 80 do 90 mV . MRM Purkinjijevih elija je nizak zato to je u mirovanju elijska membrana propustljiva za Na+. Pod normalnim uslovima srce se podrauje samo impulsima iz ovog centra. A vor je subendokardijalno izmeu V.kave kranijalis i V.kave kaudalis. elije A vora su u kontaktu sa elijama koje grade miokard RK i taj kontakt omoguava da se impuls stvoren u A voru prenese do AV vora. Internodusni putevi su miina vlakna veeg prenika od ostalih vlakana i kroz njih se impulsi od A ka AV voru prenose duplo bre. U DRK su 3, a u LRK 1 internodusni put. AV vor sekundarni centar sranog automatizma. Nalazi se u zidu DRK blizu fibroznog septuma. To su takoe Purkinjijeve elije. Uloge : 1. prevodi impulse sa RK na K

2. usporava provoenje impulsa sa RK na K zato se sistola RK pre zavri nego to pone sistola K 3. preuzima ulogu predvodnika ritma u sluaju prestanka A vora, ali retko Hisov snop MRM razlika izmeu spoljanjeg i unutranjeg dela u stanju mirovanja. MRM svakog miinog vlakna srca u mirovanju je od 60 do 80 mV. Kada je membrana u mirovanju K+ izlazi iz elije iz vee u manju koncentraciju. Anjoni zbog svoje veliine ne mogu da izau, pa ostaju u eliji. Ova razlika gradi MRM. Podraivanjem membrane na mestu delovanja povea se propustljivost za Na depolarizacija. Spajk potencijal je posledica otvaranja brzih kanala za jone Na+. Ulazak Na+ u citosol miine elije je depolarizacija (brza). Repolarizacija (duga) je ulazak Ca2+, a izlazak K+. Zakon sve ili nita: srce se ponaa po ovom zakonu jer na prani nadraaj 55 mV reaguje maksimalnom kontrakcijom. Frank-Starlingov zakon: snaga i veliina kontrakcije miokarda je proporcionalna stepenu punjenosti komora krvlju. Ovim se ne dozvoljava nakupljanje krvi u komorama. Refraktarnost: - apsolutna refraktarnost nepodraljivost miokarda na ekstra nadraaje traje celu sistolu i 1/3 dijastole. - relativna refraktarnost 2/3 i 3/3 dijastole ako se deluje jakim ekstra nadraajima javi se ekstrasistola. Kod srca su tetanije (sloene kontrakcije) nemogue. Skeletni mii je refraktaran samo u toku trajanja AR. 2. Fiziologija pljuvake Pljuvaka je meavina sekreta svih pljuvanih lezda i slui za natapanje hrane tokom mastikacije. Tri para pljuvanih lezda: 1. zaune (gl.parotis) serozne (lue bistar vodenkast sekret u kome se nalaze elektroliti i belanevine, ukljuujui i enzime). 2. podjezine (gl.sublingvales) mukozne (lue sluzav, gust sekret bogat mucinima) 3. poviline (gl.submaksilares) meovite Male lezde: gll. labials, bukales, lingvales, palatine (sluzokoa usana, obraza, jezika i mekog nepca). Sve lezde neprekidno lue pljuvaku. Pljuvane lezde su merokrine njihove elije ne pucaju dok oslobaaju sintetisane sastojke u lumen acinusa. Pljuvani acinusi proizvode primarnu pljuvaku (dodaju joj mucine, enzime lipaza, amilaza, maltaza; i laktoferin). Pljuvaka se menja tokom prolaska kroz kanalie iz nje se pod kontrolom aldosterona reapsorbuju Sa2+, Na+ i Cljoni, a u nju se sekretuju K+, H+, HCO3- i to je 2 pljuvaka ima manje NaCl, a vie KHCO3 od krvne plazme. Ako pljuvaka sporije protie kroz kanalie ima manje Na+ i Cl- jer ima vie vremena za reapsorpciju Ca+ pod uticajem parathormona i kalcitriola. Kada doe do hipokalcemije daje se parathormon podstie reapsorpciju Ca2+ da se to vie Ca2+ vrati, da ne ide u pljuvaku. Luenje pljuvake: je bezuslovno ili uslovno refleksni in. Bezuslovni uroen refleks hemijske drai hrane kiseo ukus izaziva luenje pljuvake. Uslovni refleks psihika sekrecija se lui tokom ivota kada vidimo, osetimo ili mislimo o hrani. Ovaj refleks pojaava luenje pljuvake pre nego to hrana ue u usta pa je lake njeno vakanje i gutanje. Tipovi pljuvake:

1. Serozna parasimpatika ima je puno, vodenasta, niska koncentracija organskih i neorganskih sastojaka. 2. Mukozna simpatika u stresnim situacijama ima je malo, gusta, lepljiva, rastegljiva, bogata mucinima i amilazom. Centar za luenje pljuvake: salivatorni centar u produenoj modini. Koliina pljuvake to je vei sadraj H2O u hranivu manje se lui pljuvaka.Preivari 100 200 L bazne pljuvake. Osobine pljuvake: sluzava, penuava, prozirna, bez ukusa i mirisa. Reakcija je bazna zbog uskog sadraja bikarbonata kod preivara neutralizacija niih MK. Kod karnivora je blago kisela, a u toku varenja bazna. Sastav pljuvake: Neorganski i organski sastojci. Neorganski sastojci - H2O 99 %. Najprisutniji katjoni K, Na, Ca, Mg, a anjoni Cl-, HCO3- i H2PO4 . [] anjona = [] katjona.U tragovima su sulfati, nitrati, amonijak. Pljuvaka ima istu osmolarnost kao krv 300 mmol/l. Organski sastojci: albumini, globulini i glikoproteini iz krvi, apoprotein za resorpciju V12, urea polazno jedinjenje za sintezu AK, malo enzima i puno mucina. Mucini povezuju sastojke hrane u kompaktan zalogaj. Kod preivara su mucini bitni zato to poveavaju viskoznost pljuvake i time omoguavaju stapanje sitnih mehuria gasova u krupnije i spreava nadun. Enzimi pljuvake: amilaza, maltaza, lipaza, DNA ze i RNA ze. Materje sa odbrambenom ulogom: lizozim, leukociti, laktoferin, IgA, M, G. Amilaza ptijalin dijastaza imaju je svinje,ivina i kunii. Deluje prvih pola sata od kada je bolus stigao jer posle amilazu napada pepsin. Amilaza cepa 1 4 glikozidne veze, ali ne raskida terminalne veze pa ne oslobaa monosaharide iz polisaharida. Amilaza cepa amilozu skroba do maltoze i maltotrioze, a amilopektine do izomaltoze i graninih dekstrina. Amilaza razlae 3- 5 % skroba u usnoj duplji. Uloge pljuvake: - natapa hranu - pomae gutanje, inei zalogaj kliskim - detoksikuje tanin - kod pasa i maaka ima posebnu ulogu u termoregulaciji - neutralie nie MK - razlae skrob do maltoze - baktericidna 3. Adenohipofiza Hipofiza je mala ali mona lezda 3g. Nalazi se na bazi mozga udubljenje sfenoidne kosti. Lui hormone koji reguliu rad drugih endokrinih lezda ima centralno mesto u CNS samo pankreas i tireoidea ne zavise od hipofize. Prema poreklu postoje 2 dela: - adenohipofiza prednji reanj nastao od krova usne duplje - neurohipofi