1.a) Ponaanje elija u rastvorima razliitih koncentracija (izotonian, hipotonian i hipertonian rastvor)?IZOTONIAN RASTVOR-Ako se elija stavi u nepermeabilan rastvor,ija je osmolalnost oko 300 mOsm/l, nee ni bubriti niti se smeurati,zato to je koncentracija vode u ECT i ICT jednaka,pa rastvorena supstanca ne moe da ulazi u eliju,niti moe da izae iz nje.HIPOTOIAN RASTVOR- Ukoliko se elija nalazi u rastvoru cija je osmolalnost ispod 300 mOsm/l,voda ce prolaziti kroz elijsku membranu,pri emu e elija bubriti. Taj proces e se odvijati dok oba rastvora ne dostignu istu osmolalnost.

HIPERTONIAN RASTVOR- Ako se elija nalazi u rastvoru,ija je osmolalnost vea od 300 mOsm/l,voda ce naputati eliju,dok oba rastvora nedostignu istu osmolalnosst.To znai da ce elija da se smeura.

b) Respiratorni miii? Respiratorni miii se za poetka dele na inspiratorni i ekspiratorni.

Inspiratorni miii,mogu biti glavni i pomoni.Glavni inspiratorni misii su dijafragma i m.intercostales externi(uvek su aktivni).Dijafragma predstavlja granocu izmedju grudne i trbune duplje,pri emu je njen konveksitet okrenut ka grudnoj duplji.Kada inspiriramo dijaframa se pomera kaudalno,pri emu se povecava kranio-kaudalni promer grudnog kosa.Njena ekskurzija iznosi od 1.5-7 cm. M.intercostales externi,nalaze se izmedju rebara i njihov pravac pruzanja je napred,ukoso i na dole.Njihova funkcija je u podizanju rebara i isturanju sternuma,pri emu se povecava anteriorno-posteriorni promer grudnog koa. Pri njihovoj kontrakciji vazi moment sile.

Pomoni miii su mm.scaleni(podiu prvadva para rebara),m.pectoralis major i m.sternocleidomastoideus.

Ekspiratorni miii su mm.intercostels interni i miii prednjeg trbunog zida(m.rectus abdominis,m.transversus abdominis itd).Oni su aktivni iskljuivo prilikom forsiranog disanja.

2. a) Principi homeostaze - primer za pozitivnu i negativnu povratnu spregu?Homeostaza prestavlja odravanje skoro stalnih uslova u unutranjoj sredini.

Postoje 2 osnovna sistema za kontronu homeostaze i to su sistemi pozitivne i negativne povratne sprege.

Pozitivna povratna sprega je sistem kontrole,kada pocetni stimulus uzrokuje vlastito poveanje.Poznatija je pod imenom circulus vitiosus.Pozitivna povratna sprega ponekada moze biti korisna,kao na primer pri poroaju.Kada kontrakcije uterusa postanu dovoljno snane da potisnu glavu bebe kroz cerkiks,istezanje cerviksa salje signale kroz mii uterusa nazad do tela uterusa,uzrokujui jo jae kontrakcije.Kontrakcija uterusa istee cerviks,a istezanje cerkiksa pojaava kontrakcije.Kada ovaj proces postane dovoljno staan,raa se beba.

Negativna povratna spregase sastoji od niza reakciaj koje pocetni stimulus vraaju prema odreenoj srednjoj vrednosti ina taj nain odravaju homeostazu. Na primer,visoka koncentracija ugljen dioksida u ECT poveava plunu ventilaciju.To smanjuje koncentraciju ugljen dioksida u ECT,jer plua izbacuju viaka ugljeni dioksida iz tela.To faktiki znai da visoka koncentracija izaziva smanjenje prema normalnoj.

b) Dondersov model, interpleuralni pritisak?

Predstavlja improvizaciju grudnog koa,plua i dijafragme.Slui za simulaciju uloge dijaframe u disanju.

Sastoji se od staklenog zvona(torax),ije je dno zatvoreno gumenom membranom(dijafragma).Kroz gornji deo zvona prolaze 2 cevi vezane za manometar. Na jednoj se u unutranjost zvona nalazi ravanje,koje imitira plua.Druga cev se slobodno zavrava u u zvonu i slui za merenje pritiska u interpleuralnom prostoru.

Povlaenjem membrane na dole,pritisak u zvonu se smanjuje i balon se iri.

Otputanjem membrane,pritisak se vraa na predhodnu vrednost i balon se izduva u predhoni poloaj.

3. a) Parametri homeostaze, objasniti jedan na primeru?U odravanju homeostaze uestvuju svi organi i tkiva u telu,pri emu svaki od njih na svoj nain doprinosi.

Homeostaza oznaava odravanje skoro nepromenjenih staalnih uslova uunutranjoj sredini.

Primer: Uklanjanje krajnjihh proizvoda metabolizma

Uklanjanje CO2 iz organizma. CO2 se uklanja iz krvi u alveolama istovremeno kada i kiseonik ulazi u krv. Vazduh iz plua ekspirijumom nosi CO2 u spoljanju sredinu. Ugljen dioksid je najobilniji produkt metabolizma.

U bubrezima se iz krvne plazme filtriraju i izbacuju supstance koje nisu vie potrebne elijama organizma. te supstance ukljuuje krajne metabolite elijskog metabolizma kao to su urea, mokracna kiselina, viak jona, vode koje su se nakupljale u ECT.

Bubrezi ovo postiu velikom filtracijom krvne plazme kroz glomerule koja kasnije ide kroz tubule,a zatim reapsorbuje u krv one supstance koje su potrebne telu, kao to su glukoza, amino kiseline i odg koliine vitamina i jona. Ostale supstaance koje nisu potrebene telu (krajnji produkti metabolizma) se reapsorbuju slabo i izbacuju se iz elije.

b) Pluni volumeni, kapaciteti, spirometrija?Spirometrija je specijalna dijagnostika metoda za odreivanje funkcionalane sposobnosti plua,odnosno koliine vazduha u njima.

PLUNI VOLUMENI

1.TV-RESPIRATORNI VOLUMEN-500ml-zapremina vazduha koja se udahne/izdahne pri mirnom disanju

2.INSPIRATORNI REZERVNI VOLUMEN-IRV-3000ml-Zapremina vazduha koju mozemo udahnuti maksimalnim inspirijumom nakon mirnog disanja

3.EKSIPRATORNI REZERVNI VOLUMEN-ERV-1100ml-zapremina vazduha koji mozemo da izdahnemo nakon mirnog insirijuma

4.REZIDUALNI VOLUMEN-RV-1200ml-Zapremina vazduha koja ostaje u pluima nakon maximalnog ekspirijuma.

PLUNI KAPACITETI

1.INSPIRATORNI KAPCITET-IC-3500ml- TV+IRV-Zapremina vazduha koji mozemo da udahnemo maximalnim inspirijumom

2.FUNKCIONALNI REZIDUALNI VOLUMEN-FRC-2300ml-ERV+RV-Zapremina koja ostaje u pluima nakom maximalnog eksiprijuma

3.VITALNI KAPACITET-VC-4600ml- TV+IRV+ERV-Zapremina vazduha koju izdahnemo maximalnim ekspirijumom nakon maximalnog inspirijuma

4.TOTALNI PLUNI KAPACITET-TLC-5800ml-TV+IRV+ERV+RV-Maksimalna koliina vazduha koja se nalazi u pluima naon maksimalnog inspirijuma.

Volumeni i kapaciteti zavise od pola,starsosti,konstitucije i fizike kondicije.

4. a) Prag nadraaja-praktian rad Minimalni intezitet drai potreban da izazove miinu kontrakciju je pragovna dra.

Eksperiment

Potreban m. gastroknemius sa n. ichiadicusom kimograf sa automatskim prekidaem, ureaj za draenje naizmeninom strujom, stimulator i bakarne elektrode sa provodnicima.

Ukljuiti stimulator za pojedinano draenje a kimograf nameten za najveu brzinu obrtanja valjka drati zakoenim. Prekida na stimulatoru za podeavanje jaine nadraaja (0-10v) Podesiti na intezitet malo veim od nule (o.1 V). Putanjem kimografa da se valjak jedanput okrene strujni impuls zadate jaine nee izazvati kontrakciju miia. Sledi postupno poveavanje inteziteta elektrinog impulsa sve dok se pri odr jaini struje ne dobije vidljiva kontrakcija miia odnosno njen grafiki zapis (miogram). Potrebno je zabeleiti taj intezitet drai koji oznaava taj prag kao i veliinu kontrakcije koja je njom izazvana(izmeriti amplitudu miograma).

b) u, stvaranje, sastav, uloge, dokazivanje unih boja?u sekretuju hepatociti i to se naziva primarna u.Sastoji se od unih kiselina,holesterola i drugih organskih i neorganskih sastojaka.

Primarna u se kree kroz kanale i dodaje joj se sekundarni sekret-vodeni rastvor Na i bikarbonata i na taj nain se dobija sekundarna ili definitivna u.

Dalja sudbina ui moe biti dvojaka.Moe ii preko zajednikog unog kanala do duodenuma ili u cistinog kanala u unu kesu.Uglavnom,u odlazi u unu kesu gde se vri njeno koncentrovanje i dodaje joj se mukus,pri emu ona postaje gua.Takoe se vri i oksidacija unih boja.

Uloge ui: emulgacija masti,formiranje micela sa lipidima,sekretuje unekiseline,ekskretuje une boje i holesterol.

Dokazuje se probom sa jodom,pri emu se dobija zelena boja.Proba sa azotnom kiselinom gde se vide prstenovi razliitih boja.

5. a) Prosta miina kontrakcija, objasniti praktini radProsta miina kontrakcija je kada se mii nadrauje pranim nadraajem.Prani nadraaj je minimalni intenzitet nadrazaja,potreban da izazove miinu kontrkciju.

I-II-letentni period-elija nenadraljiva.

II-III-faza kontrakcije

III-IV-pasivna faza-faza dekontrakcije

Prparat je isti kao i za ostale miine preparate-m.gastrocnemius sa nervom,kimograf,ureaj za draenje naizmeninom strujom,stimulator i bakarne elektrode sa provodnicima.

Mii se drazi pojedinanim impulsima srednje jaine( 1 impuls-1 kontrakcija). Stimulator se podesi za slanje pojedinanih impulsa i iz stimulator izlazi strujni impuls zadane jaine samo u momentu kada pistoji kontakt sa kmografom(pero za registrovanje dodiruje valjak kimografa bez otpora,pokrece se gore dole). Nakon fiksiranja neurom-misicnog preparat da kimograf napravi jedan brz obrtaj i odmah se zakoci (dobijana linija relaksiranog misica). Ukljuci se stimulator i ponovo se odsusti kocnica kimografa(jedan obrtaj). Sledi kontrakcija misica(dizanje pera),dekontrakcija misica(spustanje pera).Dobijena kriva je zapis proste misiscne kontrakcije(miogram).

b) Sastav i kiselost eludanog soka, uloge HCleludani sok sastoji se iz 98% vode 0,5-0,6 HCl, soli ,mucina, pepsina, labfermenta, lipaze, Castlovog faktora i sluzi.

Luenje u eludcu:

1.Oksintine lezde- sluz Hcl i pepsinogen

2.pilorusne lezde- gastrin, sluz malo pepsinogena)

3.mukozne- mukusKiselost eludanog soka potie od slobodne i vezane Hcl. Stepen murijatikog aciditeta je jedinica za kiselost. Predstavlja broj mililitara 0,1 mola NaOH potrebnog za neutralisanje 100 ml eludanog soka. Normalni aciditet je 40-60 Ma.

Odredjivanje kiselosti.

Biretom se uzme o,1 mola NaOH u posudu zatitraciju u kom se nalazi 10 ml eludanog soka. Dodaju se dve kapi indikatora (fenol-ftalein, dimetil acebenzol), takaste titracije narandasta=>uta=>crvena. Zapisuje se utroak u mililitrima.

6. a) Sloena miina kontrakcija, potpuni i nepotpuni tetanus, objasni praktini rad?Predstavlja sumaciju dve ili vie uzastopnih drazi. Na misic posle prvog strujnog impulsa deluje jos jedan impuls u vremenskom intervalu kracem od trajanja jedne pojedinacne kontrakcije. Na automatskom prekidacu treba malo rastaviti krake poluge tako danam misic deluju dve uzastopne drazi. Rastojanje izmedju krakova poluge podesiti tako da druga draz pristigne na misic dokje on u fazi kontrakcije izazvane prvom drazi. Dobijena kriva predstavlja sumiranu kontrakciju i ima izgled jednovrhe krive.

U koliko je rastojanje izmedju krakova poluge vece tako da sekundarna draz zategne misisc u fazi dekontrakcije subirana kontrakcija ima izgled dvovrhe krive. Ako na misic pristize vise sukcesivnih drazi u intervalu manjem od trajanja pojedinacne kontrakcije,nastaje slozena misicna kontrakcija ili tetanus.

Zavisno od stepena ucestalosti i intenziteta drazi dobijaju se dve vrste tetanusnih kontrakcija. Zubcaste-nepotpune i potpune-glatke.

b) Saliva - osobine i uloge?