Fiziologija

Fiziologija krvi

Sadržaj

Sadržaj...................................................................................................................................................2

Uvod......................................................................................................................................................3

Cilj rada..................................................................................................................................................4

Bubrezi..................................................................................................................................................6

Procesi uključeni u formiranje urina..................................................................................................8

Funkcionalna anatomija bubrega......................................................................................................8

Vaskularizacija bubrega...................................................................................................................10

Mokraćovod........................................................................................................................................11

Mokraćna bešika.................................................................................................................................12

Unutrašnji izgled mokraćne bešike..................................................................................................13

Veze mokraćne bešike.....................................................................................................................13

Vaskularizacija mokraćne bešike.....................................................................................................13

Vene................................................................................................................................................14

Limfna drenaža................................................................................................................................14

Inervacija mokraćne bešike.............................................................................................................14

Mokraćna cev......................................................................................................................................15

Uretra žene (urethra feminina).......................................................................................................16

Zaključak..............................................................................................................................................17

Literatura.............................................................................................................................................18

2

Uvod

Krv je cirkulatorno vezivno tkivo koje se krece – cirkulise kroz zatvoreni sistem

krvnih sudova. Sastoji se iz dva dela: 1) KRVNA PLAZMA koja je tecnog

agregatnog stanja; 2) KRVNE CELIJE koje su cvrstog agregatnog stanja Ona

omogucava da celije ( leukociti ) i druge materije (amino-kiseline, lipidi,

hormoni ) budu razmenjeni izmedju tkiva i organa.

ULOGE KRVI U LJUDSKOM ORGANIZMU:

Krvne ćelije

Uloge krvi u organizmu su višestruke mada se mogu grupisati u dve osnovne: transportna i odbrambena.

Transportna uloga krvi ogleda se u sledećem :

prenos kiseonika iz pluća i hranljivih materija (glikoza) iz crevnog sistema do drugih tkiva;

prenos ugljen-dioksida iz svih tkiva do pluća, a proizvode razlaganja azotnih jedinjenja iz tkiva do bubrega;

prenos hormona od mesta njihove sinteze do tkiva/organa na koje deluju.

2) REGULATORNA uloga (regulacija telesne temperature, pritiska, acidobazne ravnoteze, homeostaze)

3

3) ODBRAMBENA uloga (zastita organizma od infekcija putem celija i molekula koje se u njoj nalaze)

U okviru transportne uloge krv ostvaruje nutritivnu i respiratornu ulogu.

SASTAV KRVI:

Najveci deo krvi cini voda 90-92%, a ostatak cine cvrste materije koje cine neogranske i organske supstance. U NEORGANSKE supstance spadaju mineralne soli, koje imaju jako vaznu ulogu u odrzavanju acido-bazne ravnoteze. Ima ih oko 0,9% ; ORGANSKE supstance sacinjavaju oko 8,5% krvi, najvecu kolicinu cine belancevine oko 6-8%. Tu se jos nalaze i manja kolicina ugljenih hidrata, od kojih je najvaznija glikoza, i lipidi u obliku neutral-nih masti.Krv se deli na: KRVNU PLAZMU i UOBLICENE ELEMENTE KRVI!   KRVNA PLAZMA:Krvna plazma je providna zuckasta tecnost. Po elektrolitskom sastavu krvna plazma je identicna ekstracelularnoj tecnosti (ECT) medjutim plazma ima mnogo vise proteina od ECT.1) Voda 90%2) Proteini 8%2.1) Albumini 58%2.2) Globulini 38%2.3) Fibrinogen 4%3) Joni4) Nutritivne supstance5) Gasovi O2 CO2 NO6) Regulatorne supstance7) Raspadni produkti metabolizma

4

Sastav krvi

Krv se sastoji od:

krvnih ćelija: crvena krvna zrnca (eritrociti),nisu prave ćelije jer nemaju jedro bela krvna zrnca (leukociti) krvne pločice (trombociti)

krvne plazme, međućelijskog matriksa.

Krvnu plazmu najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su proteini – fibrinogen, imunoglobulini i albumini. Fibrinogen stvaraju ćelije jetre i od njega nastaje fibrin za vreme procesa koagulacije. Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćeli-jama pri čemu se na površini izdvaja serum (vidi sliku na str. 3). Imunoglobulini učestvuju u odbrambenim reakcijama imunog sistema. Albumini su transportni proteini krvne plazme (prenose npr. lipide, neke hormone i jone) i održavaju stalan osmotski pritisak krvi.

Eritrociti obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-dioksida. Kod većine sisara, osim kod kamila i lama, zreli eritrociti nemaju jedro ni organele. Imaju oblik dvostruko ulubljenog diska čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilara kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.

U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobina – proteina za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u karbamino-hemoglobin. Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže ugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u kar-boksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju ra-zloženi u koštanoj srži ili slezini. Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koš-tanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini. Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopojeza, dok je stvaranje eritrcita -eritropojeza.

Leukociti se prema izgledu jedra i citoplazme dele na:

granulocite (imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi) ipripadaju im: heterofilni (neutrofilni), eozinofilni i bazofilni leukociti

5

agranulocite ( jedro im je celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca-gran-ula) i u njih spadaju: limfociti i monociti.

Leukociti učestvuju u odbrani organizama od patogenih organizama (bakterija, gljiva, protozoa, parazitskih crva) i virusa, učestvuju u zapaljenskim procesima i alergijskim reakcijama. Leukociti imaju sposobnost fagocitoze mikroorgani-zama pa se nazivaju i fagociti.

Trombociti su sitna zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu

ulogu u koagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).

Cilj rada

Prikazivanje anatomske građe sistema mokraćnih organa (organa urinaria) koji iz krvne plazme složenim procesima:

1. Glomerularna filtracija

2. Tubularna reapsorpcija

3. Tubularna ekskrecija i sekrecija

stvaraju mokraću (urin) kojom se iz organizma eliminišu štetni produkti metabolizma, toksini, višak vode i time održavaju ravnotežu vode i elektrolita u organizmu.

6

Osnovni organ mokraćnog sistema je bubreg (ren), u kojem se proizvodi urin procesom glomerulne filtracije i tubularne sekrecije i reapsorpcije. Osim proizvodnje urina kao osnovne uloge, bubrezi vrše i druge važne funkcije za funkcioniranje organizma, od regulisanja krvnog pritiska do proizvodnje hormona i kontrole koncentracije elektrolita u krvi. Urin se iz bubrega prenosi u mokraćnu bešiku putem desnog i levog mokraćovoda (ureter).

7

Dnevna količna urina: 1200 – 1400 ml.

Odrasli mokre od 3 do 5 puta dnevno (deca i stariji češće).

Mokrenje je bezbolno i bez napora.

Bubrezi kao deo sistema mokraćnih organa održavaju vodeno- soni balans;

Bubrezi učestvuju uodržavanju acido-bazne ravnoteže;

Bubrezi imaju endokrine funkcije koje obavljaju hormonima koje luče ili aktiviraju.

Razvoj ovih organa je u tesnoj vezi sa razvojem polnih organa. Kod osoba muškog pola oni ostaju sjedinjeni na nivou mokraćne cevi (tokom ejakulacije kroz nju prolazi sperma), a kod žena dolazi do potpunog odvajanja mokraćnih i polnih puteva. Osim navedenih, mokraćni sistem

8

izlučuje i druge organske i neorganske materije koje ulaze u sastav organizma.

Mokraćna bešika (vesica urineria) je neparni organ koji ima ulogu privremenog rezervoara urina, koji se odvodi izvan organizma putem mokraćne cevi (urethra).

Proces kojim se napunjena mokraćna bešika prazni naziva se mikturicija.

Mokraćni sistem organa se sastoji od:

Dva bubrega (ren)

Dva mokraćovoda (uretera)

Mokraćne bešike (vesica urinaria)

Mokraćni kanal (uretra)

Bubrezi

Bubrezi su parni organi koji se nalaze ispod dijafragme sa obe strane kičmenog stuba. Po obliku su slični zrnu pasulja, sa udubljenim stranama okrenutim prema kičmenom stubu. Dužina im je 12cm širina 6cm, debljina 3cm, a masa oko 150g. Levi bubreg nalazi se između 12. torakalnog i 3. lumbalnog pršljena, a desni malo niže jer je potisnut desnim režnjem jetre.

Krvlju su snabdeveni bubrežnom arterijom (a.renalis), a venska krv se odvodi bubrežnom venom (v.renalis).

Protok krvi kroz bubrege prvenstveno je određen otporom u velikim arterijama i aferentnim i eferentnim arteriolama. Dijametar ovih krvnih sudova kontrolišu:

1. Simpatikusni nervni sistem

2. Hormoni

3. Lokalni hemijski faktori

9

4. Lokalni bubrežni mehanizmi autoregulacije.

Na uzdužnom preseku bubrega mogu se videti:

Bubrežna kora (cortex renalis) je svetliji deo parenhima bubrega, obavija srž bubrega i gradi stubove (columnae renalis) između bubrežnih piramida i papilarnih nastavaka; bubrežne piramide i kora oko njih predstavljaju bubrežne režnjeve (lobi renalis);

Srž (medulla renalis) je deo parenhima i tamnije je boje, nalazi se u srednjem delu bubrega, grade je 8 do 12 bubrežnih piramida čije su baze okrenute ka površini bubrega i sa njih polaze papilarni nastavci (po 200 do 300 za svaku bubrežnu piramidu); vrhovi bubrežnih piramida grade papilarna uzvišenja čija se površina završava sa 10 do 20 otvora izvodnih kanalića kojima se izliva mokraća u male bubrežne čašice.

Glavne uloge bubrega su:

1. Regulacija osmolalnosti i volumena ECT

2. Regulacija ravnoteže elektrolita i nekih organskih jona

3. Regulacija acido-bazne ravnoteže

4. Ekskrecija produkata metabolizma i supstanci egzogenog porekla

10

5. Regulacija arterijskog krvnog pritiska

6. Endokrina uloga koja se sastoji u sintezi eritropoetina i renina i

drugoj hidroksilaciji vitamina D u vitamin D hormon

7. Degradacija i inaktivacija hormona

8. Glukoneogeneza, samo u određenim uslovima (produženo

gladovanje i hronična respiratorna acidoza).

Procesi uključeni u formiranje urina

U formiranje urina uključena su tri procesa:

1. Glomerularna filtracija

2. Tubularna reapsorpcija

3. Tubularna sekrecija

Funkcionalna anatomija bubrega

Osnovna strukturna i funkcionalna jedinica bubrega je nefron. On se sastoji iz:

1. Bubrežnog telašca (corpusculum renalis-Malpigi)

2. Bubrežne cevčice ili kanalića (tubuli renalis).

Osnovna anatomska i funkcionalna jedinica bubrega je nefron. Nalazi se u bubrežnoj kori i srži; ukupan broj nefrona u oba bubrega je 2 do 3 miliona.

Nefron je proširen u bubrežno telažce (corpusculum renalis) koje je sačinjeno od mreže arterijskih kapilara (glomerula). Glomerul je obavijen dvolisnom kapsulom (capsula glomeruli) koja se nastavlja sistemom izvodnih kanalića – mokraćnih cevčica (tubuli renales) kojima se izlučuje mokraća. Mokraćne cevčice se spajaju gradeći sabirnu cevčicu (tubulus colligentis), sabirne cevčice se ulivaju u papilarni kanal bubrega (ductus papillaris) koji se dalje ulivaju u male bubrežne čašice (calices renales minores).

11

Malphigijevo (bubrežno) telešce sastoji se od:

Glomerula ( građen je od spleta arterijskih kapilara)

Boumanova kapsula je početni deo nefrona i ima dvolisne zidove a prostor između visceralnog i parijetalnog lista Boumanove kapsule je u kontinuitetu sa lumenom bubrežnog kanalića. U ovaj prostor se filtrira krvna plazma iz kapilara glomerula. Glomerul je obavijen Bowmanovom kapsulom. Bowmanova kapsula se nastavlja bubrežnom cevčicom.

Bubrežna cevčica se sastoji iz tri sukcesivna, anatomski različita dela:

1. Proksimalnog tubula

2. Henleove petlje

3. Distalnog tubula.

12

Između silaznog i uzlaznog dela cevčice nalazi se Henleova petlja. Završni deo bubrežne cevčice se zajedno sa kanalićima ostalih nefrona uliva u sabirnu cevčicu. Sadržaj sabirne cevčice uliva se u bubrežne čašice (male i velike), a iz njih u bubrežnu karlicu. Male bubrežne čašice (calices renales minores) su početni deo mokraćnih puteva; ima ih 8-10.Velike bubrežne čašice (calices renales majores) nastaju spajanjem malih bubrežnih čašica; ima ih 3-4. Spajanjem velikih bubrežnih čašica nastaje bubrežna karlica (pelvis renalis).

Iz bubrežne karlice urin prolazi kroz mokraćovod do mokraćnog bešike.

Prema položaju bubrežnog telašca i anatomskim karakteristikama, nefroni se dele na kortikalne i jukstamedularne. Kod čoveka dominiraju kortikalni nefroni koji čine oko 80% svih nefrona. Jukstamedularni nefroni imaju dugačke Henleove petlje i imaju glavnu ulogu u koncentrovanju urina.

Vaskularizacija bubrega

Protok krvi kroz bubrege je izuzetno veliki. Kod mladog čoveka u mirovanju, protok kroz oba bubrega iznosi 20-25% minutnog volumena srca. Bubrežna cirkulacija je jedinstvena po tome što sadrži dva kapilarna korita: glomerulus i peritubularne kapilare, koji su povezani serijski, a između njih se nalazi eferentna arteriola koja učestvuje u regulaciji hidrostatičkog pritiska u oba seta kapilara.

Glomerularni kapilari su arterijski kapilari i u njima se ne vrši razmena gasova. U njima je krvni pritisak visok (oko 60 mm Hg, to su kapilari sa najvišim vrednostima hidrostatičkog pritiska u organizmu) i zato je glomerul specijalizovan za filtraciju.

Peritubularni kapilari imaju daleko niži hidrostatički pritisak (oko 13 mm Hg), što omogućava brzu reapsorpciju vode i supstanci u ove kapilare. Ovi kapilari ishranjuju zidove tubula.

Krvotok za medulu bubrega potiče od eferentne arteriole jukstamedularnih nefrona. Od nje se odvaja serija krvnih kapilara koji se zovu vaza rekta.

Vaza rekta imaju oblik ukosnice, kao i Henleove petlje, i spuštaju se duboko u medulu, okružujući ushodni krak Henleove petlje i sabirne kanaliće. Mada manje od 1% bubrežne krvi ulazi u vaza rekta, ovi sudovi imaju važne uloge u:

13

• ishrani zidova Henleove petlje i medularnih sabirnih kanalića jukstamedularnih nefrona

• održavanju hiperosmolalnosti medule.

Mokraćovod

Mokraćovod (ureter) je parni cevasti organ, koji sprovodi mokraću iz bubrega u mokraćnu bešiku. Prosečna dužina kod odraslih osoba mokraćovoda iznosi 24 do 34cm, a prečnik oko 5mm. Mokraćovod polazi sa unutrašnjeg se kraja bubrežne karlice spušta zadnjim zidom trbušne duplje i kroz gornji otvor karlične duplje završava na dnu mokraćne bešike, odvodeći mokraću iz bubrega u mokraćnu bešiku.

Na mokraćovodima razlikujemo gornji trbušni deo (pars abdominalis ureteris) i donji karlični deo (pars pelvica ureteris).

Na mestu ulaska u malu karlicu mokraćovod je sužen i gradi krivinu (flexura marginalis ureteris).

Zid mokraćovoda je građen od tri sloja (sluzokoža, mišićni sloj, spoljašnji vezivni sloj - adventicija) koji se nastavljaju na odgovarajuće slojeve bubrežne karlice i mokraćne bešike.

Sluzokoža (tunica mucosa) је prekrivena epitelom (urotelom), koji je nepropusan za vodu i elektrolite.

Ispod sluzokože se nalazi sloj rastresitog vezivnog tkiva (lamina propria) kојi sadrži veliki broj ćelija i retke limfne čvoriće.

Mišićni sloj (tunica muscularis) grade u proksimalnom delu dva, а u distalnom tri podsloja spirlno raspoređenih snopova glatkih mišićnih ćelija. То su unutrašnji, srednji i spoljašnji podsloj u distalnom delu mokraćovoda.

Glavnu ulogu u kretanju mokraće ka bešici imaju peristaltički pokreti mišićnog sloja mokraćovoda, dok je uticaj gravitacije od manjeg značaja. Pokrete kontroliše prsten koji se nalazi оkо papila u bubrežnim čašicama.

Vezivni sloj (tunica adventitia) se sastoji od rastresitog vezivnog tkiva i velikog broja masnih ćelija (аdipocita), krvnih i limfnih sudovia i nerava.

14

Mokraćna bešika

Mokraćna bešika (vesica urinaria) je neparni sluzokožno-mišićni organ. Ona služi kao rezervoar mokraće između dva pražnjenja (mictio). Oblik mokraćne bešike zavisi od količine mokraće u njoj. Kapacitet mokraćne bešike je oko 350 ccm a maksimalno je 1.500 ccm. Puna mokraćna bešika može da poprimi kruškast ili valjkast oblik, dok prazna ima oblik nepravilnog trougla s vrhom usmerenim napred.

Na mokraćnoj bešici razlikujemo telo (corpus vesicae urinariae), bazu bešike (fundus vesicae urinariae) i vrh bešike (apex vesicae urinariae). Na bazi se nalaze dva otvora (ostium ureteris) gde ulaze dve mokraćne cevi. Na vrhu izlazi mokraćna cev (urethra).

Građa: zid mokraćne bešike se sastoji iz tri omotača. Spoljašnji, serozni omotač (tunica serosa) predstavlja peritoneum karlične šupljine koji pokriva zadnju gornju stranu bešike. Ostale delove bešike prekriva vezivni omotač (tunica adventitia).

Srednji, mišićni omotač (tunica muscularis) gradi glatko mišićno tkivo (m. detrusor vesicae), koje je raspoređeno u tri sloja (spoljašnji, srednji i unutrašnji) sa longitudinalnim i cirkularnim rasporedom vlakana. U predelu bešičnog trougla, glatke mišićne ćelije obrazuju mišiće bešičnog trougla (mm. trigoni

15

vesicae). Oko vrata mokraćne bešike, kod muškarca, obrazuje se prsten glatkih mišićnih ćelija — unutrašnji zatvarač mokraćne cevi (m. sphincter urethrae intemum) čija vlakna prelaze i u mokraćnu cev. Ovaj mišić učestvujeu kontroli akta mokrenja (mictio).

Kod žene, mišić nije tako definisan kao kod muškarca.

Unutrašnji, sluzokožni sloj (tunica mucosa) izgrađen je od epitela prelaznog tipa (urothelium) ispod koga se nalazi podsluzokožni sloj (tela submucosa) koji se labavo vezuje za mišićni sloj i omogućava nabiranje sluzokože kada je bešika prazna. Podsluzokožni sloj nedostaje u predelu bešičnog trougla (trigonum vesicae) gde je površina sluzokože konstantno glatka, nezavisno od ispunjenosti bešike.

Unutrašnji izgled mokraćne bešike

Na zadnjem donjem zidu ili bazi bešike (fundus) nalazi se trouglasto polje bešični trougao ( trigonum vesicae). Prednji ugao trigonoma odgovara unutrašnjem otvoru uretre (orificium ureteris). Na zadnjim uglovima trigonuma nalaze se otvori (ostim ureteris) od kojih polaze mokraćovodi . Trigonum leži na bazi prostate odnosno na vagini.

Veze mokraćne bešike

Od vrha mokraćne bešike prema pupku pruža se središnja pupčana veza (lig. umbilicale medianum), koja predstavlja obliterisan alantoidni kanal.

Vrat bešike je fiksiran trakama fibromišićnog tkiva koje se pružaju od vrata bešike do unutrašnje strane preponske kosti i nazivaju se pubovezikalni ligamenti.

Kod žene, ove veze se nazivaju pubouretralnom vezom, a kod muškarca puboprostatičnom.

Vaskularizacija mokraćne bešike

Gornje bešične arterije (aa. vesicales superiores), koje su grane pupčane arterije (a. umbilicalis), i donja bešična arterija (a. vesicalis inferior) koja je grana unutrašnje bedrene arterije (a. iliaca interna). Gornji deo dna mokraćne bešike je vaskularizovan od grana srednje rektalne arterije (a. rectalis media) i arterije semovoda kod muškarca (a. ductus deferentis), a kod žene od vaginalne arterije (a. vaginalis).

16

Donji deo dna je vaskularizovan ograncima unutrašnje stidne arterije (a. pudenda interna). Vene

Venski bešični splet (plexus venosus vesicalis) pripada slivu unutrašnja bedrene vene (v. iliaca interna).

Limfna drenaža

Limfini sudovi mokraćne bešike se dreniraju u spoljašnje i unutrašnje bedrene čvorove (nodi iliaci extemi et interni).

Inervacija mokraćne bešike

Vegetativna vlakna mokraćnu bešiku potiču iz karličnog spleta (plexus pelvicus) koji daje bešični splet (plexus vesicalis). Parasimpatička vlakna dolaze do zida bešike i oživčavaju m. detrusor vesicae. Simaptička vlakna oživčavaju m. sphincter urethrae internus.

Mokraćna cev

Mokraćna cev (urethra) je mišićno-sluzokožni izvodni kanal mokraćne bešike i ujedno izvodni put za odvođenje sperme (kod muškog pola).

17

Ureta kod muškarca (urethra masculine) je duga od 15 do 17 cm, prečnik se kreće od 7 do 12mm.

Na ureti muškarca razlikuju se tri dela:

1. prostatični deo (pars prostatika urethrae) dugačak je oko 3cm, prolazi kroz prostatu.

2. membranozni deo ( pars membranacea urethrae) dugačak je 1cm, prolazi kroz deo mišićnog dna karlične duplje.

3. sunđerasti deo ( pars spongiosa urethrae) dugačak je 12 cm prolazi kroz sunđerasto telo polnog uda.

Fiziološka suženja su spoljašnji i unutrašnji otvor uretre i membranozni deo. I njihov prečnik je 7mm dо 9mm.

Uretra žene (urethra feminina)

18

Ženska uretra je dugačka samo 3cm dо 5cm. Polazeći od baze bešike silazi prednjim zidom vagine. Spoljašnji otvor nalazi se na gornjem zidu vagine, iza dražice (clitoris). Građa sluzokože i mišićnog omotača je slična kao i kod muškarca.

Ženska uretra je samo urinarni put.

19

Zaključak

Za ljudski organizam značajno je da se oslobađa viška vode i otpadnih materija. Sistem mokraćnih organa odnosno bubrezi to čine proizvodeći mokrću čija su konačna svojstva rezultat glomerularne filtracije, tubularne ekskrecije i tubularne sekrecije.

Osim ekskretorne uloge, uloga bubrega u očuvanju ravnoteže unutrašnje sredine, očuvanju osmotskog pritiska plazme – promene zapremine vode i sadržaja elektrolita, očuvanju acido-bazne ravnoteže, sekreciji amonijaka čime regulišu elektro-hemijsku reakciju krvii ne dozvoljavaju da dođe do stnja acidoze, bubrezi imaju značaj vitalnih organa za ljudski organizam.

Literatura

20

1) Dr Marjan S. Bošković – Anatomija čoveka – Naučna KMD, Beograd, 2005.

2) Dr Vera Draganić, dr Nadežda A. Jeličić, dr Ljubica Đorđević, dr Vidosava Radonjić, dr Božena Pejković – Anatomija čoveka – Savremena administracija, d.d. Beograd, 1997.

3) Arthur C. Guyton, John E. Hall – Medicinska fiziologija, X izdanje – Zagreb, 2003.

4) John Farndon – Ljudsko telo – Prometej, Novi Sad, 2001.

5) Anatomija čovjeka, Krmpotić-Nemanić, J. i Marušić, A.

6) Z. Anđelković, Lj. Somer, M. Perović (2001). Histološka građa organa, Niš.

21