FIZIOLOGIJA KRVIFIZIOLOGIJA KRVI

Uloga krvi, zapremina, Uloga krvi, zapremina,

Fizičko-hemijske osobine i Fizičko-hemijske osobine i sastav krvisastav krvi

Krv je endogena Krv je endogena telesna tečnost telesna tečnost svojstvena samo svojstvena samo kičmenjacima.kičmenjacima.

Limfa,druga Limfa,druga telesna tečnost, telesna tečnost, nastaje iz krvi i u nastaje iz krvi i u nju se uliva.nju se uliva.

ULOGA KRVIULOGA KRVI

Respiratorna funkcijaRespiratorna funkcija ( O( O2 2 i i COCO22 ) )

Nutritivna funkcijaNutritivna funkcija

EkskrEkskretorna etorna funkcijafunkcija

Regulatorna funkcijaRegulatorna funkcija

Odbrambena Odbrambena funkcijafunkcija

Transportna ili Transportna ili prenosna funkcijaprenosna funkcija

ZAPREMINA KRVIZAPREMINA KRVI

Zaprenima krvi odraslog čoveka Zaprenima krvi odraslog čoveka teškog 70 kg iznosi priblizno oko 5 teškog 70 kg iznosi priblizno oko 5 litara.Od te zapremine oko 2750 ccm litara.Od te zapremine oko 2750 ccm čini plazma, a ostatak od 2250 ccm čini plazma, a ostatak od 2250 ccm čine uobličeni elementi, uglavnom čine uobličeni elementi, uglavnom crvena krva zrnca.crvena krva zrnca.

Celokupni volumen krvi iznosi 6 – 8% Celokupni volumen krvi iznosi 6 – 8% telesne mase.telesne mase.

Gubitak 30% krvi nije praćen većim Gubitak 30% krvi nije praćen većim poremećajem, medjutim ako je poremećajem, medjutim ako je gubitak krvi veći od 30% celokupne gubitak krvi veći od 30% celokupne količine krvi javljaju se simptomi količine krvi javljaju se simptomi poshemoragičnog šoka.poshemoragičnog šoka.

Gubljenje plazme je naročito Gubljenje plazme je naročito ispoispoljenoljeno u toku teških opekotina, pri u toku teških opekotina, pri akutnom stvaranju otoka, prolivu, akutnom stvaranju otoka, prolivu, jakom znojenju.jakom znojenju.

FIZIČKO-HEMIJSKA FIZIČKO-HEMIJSKA SVOJSTVASVOJSTVA

KRV- viskozna(zavisi od broja KRV- viskozna(zavisi od broja eritrocita), neprovidna tečnost, eritrocita), neprovidna tečnost, crvene boje u kojoj lebde uobličeni crvene boje u kojoj lebde uobličeni elementi-ćelije krvi.elementi-ćelije krvi.

Igled krvi zavisi od količine kiseonika Igled krvi zavisi od količine kiseonika vezanog za hemoglobin sadrzan u vezanog za hemoglobin sadrzan u eritrocitima.eritrocitima.

SASTAV KRVISASTAV KRVI

Krvi čini oko 55% tečne krvne plazme Krvi čini oko 55% tečne krvne plazme i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se i oko 45% čvrstih krvnih ćelija koje se nalaze u plazmi.nalaze u plazmi.

KRVNA PLAZMAKRVNA PLAZMA

Krvna plazma je bezbojna, odnosno Krvna plazma je bezbojna, odnosno žućkasta žućkasta tečnosttečnost: : vodenivodeni rastvorrastvor organskih organskih i neorganskih materija. Sastoji se od i neorganskih materija. Sastoji se od vodevode, , natrijum-hloridanatrijum-hlorida, ostalih , ostalih solisoli, male količine , male količine šećerašećera, nekih masnih materija, , nekih masnih materija, hormonahormona, , kiseonikakiseonika i i ugljen-dioksidaugljen-dioksida. U krvnoj plazmi . U krvnoj plazmi se nalaze se nalaze krvnekrvne belančevinebelančevine: : albuminialbumini, , globuliniglobulini i i fibrinogenfibrinogen

KrvnuKrvnu plazmuplazmu najvećim delom čini najvećim delom čini voda (91-92%). Najznačajnije voda (91-92%). Najznačajnije komponente krvne plazme su komponente krvne plazme su proteini:proteini:

fibrinogenfibrinogen, , imunoglobuliniimunoglobulini i i albuminialbumini

FibrinogenFibrinogen stvaraju ćelije stvaraju ćelije jetrejetre i od i od njega nastaje njega nastaje fibrinfibrin za vreme procesa za vreme procesa koagulacijekoagulacije. Pri povredi krvnog suda . Pri povredi krvnog suda fibrin van krvnih sudova se taloži fibrin van krvnih sudova se taloži zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu zajedno sa krvnim ćelijama pri čemu se na površini izdvaja se na površini izdvaja serumserum. .

ImunoglobuliniImunoglobulini učestvuju u učestvuju u odbrambenim reakcijama odbrambenim reakcijama imunskogimunskog sistemasistema. .

AlbuminiAlbumini su transportni su transportni proteiniproteini krvne plazme (prenose npr. krvne plazme (prenose npr. lipidelipide, , neke neke hormonehormone i i jonejone) i održavaju ) i održavaju stalan stalan osmotskiosmotski pritisakpritisak krvi. krvi.

FIZIOLOŠKI RASTVORIFIZIOLOŠKI RASTVORI

To su rastvori koji se mogu uneti u To su rastvori koji se mogu uneti u krv bez štetnih posledica po krv bez štetnih posledica po organizam.organizam.

Mogu bitiMogu biti:: Prosti( 8,5 – 10 g/l rastvor natrijum-Prosti( 8,5 – 10 g/l rastvor natrijum-

hlorida)hlorida) slozenislozeni

UOBLIUOBLIČENI ELEMENTI KRVIČENI ELEMENTI KRVI

Osim tečnog dela-krvne plazme,krv Osim tečnog dela-krvne plazme,krv sadrzi i ćelijske,uobličene elemente, sadrzi i ćelijske,uobličene elemente, koji zauzimaju nešto manje od koji zauzimaju nešto manje od polovine zapremine krvi.polovine zapremine krvi.

Postoji tri vrste krvnih ćelijaPostoji tri vrste krvnih ćelija::eritrociti, eritrociti, leukociti i trombociti.leukociti i trombociti.

KRVNE ĆELIJE-eritrocitiKRVNE ĆELIJE-eritrociti Eritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-Eritrociti (crvena krvna zrnca) obavljaju prenošenje kiseonika i ugljen-

dioksida. Kod većine dioksida. Kod većine sisarasisara zreli zreli eritrocitieritrociti nemaju nemaju jedrojedro ni ni organeleorganele. . Imaju oblik dvostruko ulubljenog Imaju oblik dvostruko ulubljenog diskadiska čime se njihova površina čime se njihova površina povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – povećava i time olakšava razmena gasova. Eritrociti su veoma gipki – sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku sa lakoćom se prilagođavaju nepravilnom obliku kapilarakapilara kao i kao i promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma promenama njihovog prečnika. Ova osobina eritrocita je veoma značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.značajna, jer je njihov prečnik veći od prečnika najmanjih kapilara.

U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% U citoplazmi eritrocita prisutno je oko 33% hemoglobinahemoglobina – – proteinaproteina za za koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan koji se vezuju kiseonik i ugljen-dioksid. Kada je za njega vezan kiseonik, hemoglobin postaje kiseonik, hemoglobin postaje oksihemoglobinoksihemoglobin, a kada je vezan ugljen-, a kada je vezan ugljen-dioksid on prelazi u dioksid on prelazi u karbaminohemoglobinkarbaminohemoglobin. Ova dva oblika . Ova dva oblika hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobina mogu prelaziti jedan u drugi. Ukoliko se, međutim, za hemoglobin veže hemoglobin veže ugljen-monoksidugljen-monoksid, hemoglobin prelazi u , hemoglobin prelazi u karboksihemoglobinkarboksihemoglobin. To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan . To jedinjenje više ne može da prelazi ni u jedan od prethodna dva oblika.od prethodna dva oblika.

Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju Eritrociti žive oko 120 dana, nakon čega ostareli eritrociti bivaju razloženi u razloženi u jetrijetri, , slezinislezini, , limfnimlimfnim čvorimačvorima i i koštanojkoštanoj sržisrži. Eritrociti viših . Eritrociti viših kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka kičmenjaka stvaraju se u koštanoj srži, dok se kod nižih kičmenjaka stvaraju u slezini.stvaraju u slezini.

Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se Proces stvaranja svih krvnih ćelija naziva se hematopoezahematopoeza, dok je , dok je stvaranje eritrocita -stvaranje eritrocita -eritropoezaeritropoeza..

LEUKOCITILEUKOCITI LeukocitiLeukociti LeukocitiLeukociti (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i (bela krvna zrnca) se prema izgledu jedra i citoplazmecitoplazme svrstavaju svrstavaju

u dve osnovne grupe:u dve osnovne grupe: granulocite, koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i granulocite, koji imaju segmentirano jedro i granule u citoplazmi i agranulocite, čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca - agranulocite, čije je jedro celovito, okruglo i u citoplazmi nema zrnaca -

granula. granula. U U granulocitegranulocite spadaju tri tipa ćelija: spadaju tri tipa ćelija: neutrofilnineutrofilni, , eozinofilnieozinofilni i i bazofilnibazofilni leukocitileukociti. . AgranulocitiAgranulociti su: su: limfocitilimfociti i i monocitimonociti. . LeukocitiLeukociti su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u: su u osnovi odbrambene ćelije pošto učestvuju u: odbrani organizama od patogenih organizama (odbrani organizama od patogenih organizama (bakterijabakterija, , gljivagljiva, , protozoa,protozoa,

parazitskih crva) i parazitskih crva) i virusavirusa, , u u upalnimupalnim procesimaprocesima i i alergijskimalergijskim reakcijama reakcijama imaju sposobnost imaju sposobnost fagocitozefagocitoze mikroorganizamamikroorganizama pa se nazivaju i pa se nazivaju i fagocitifagociti. .

TROMBOCITITROMBOCITI

TrombocitiTrombociti TrombocitiTrombociti (krvne pločice) su sitna (krvne pločice) su sitna

zrnca pločastog oblika koja ne sadrže zrnca pločastog oblika koja ne sadrže jedro i žive veoma kratko. Imaju jedro i žive veoma kratko. Imaju veoma važnu ulogu u veoma važnu ulogu u koagulacijikoagulaciji (zgrušavanju krvi prilikom povrede (zgrušavanju krvi prilikom povrede krvnog suda, čime se sprečava krvnog suda, čime se sprečava oticanje krvi).oticanje krvi).

KOAGULACIJA KRVIKOAGULACIJA KRVI Koagulacija krviKoagulacija krvi je pojava prelaska je pojava prelaska krvikrvi iz tekućeg u čvrsto iz tekućeg u čvrsto

stanje, poslije ozljede stanje, poslije ozljede krvnekrvne žiležile. Čimbenici zbog kojih se krv . Čimbenici zbog kojih se krv zgrušava jesu zgrušava jesu proteiniproteini, koje proizvodi uglavnom , koje proizvodi uglavnom jetrajetra, a ima ih 16 , a ima ih 16 (fibrinogen, protrombin, tkivni tromboplastin, kalcijevi ioni, (fibrinogen, protrombin, tkivni tromboplastin, kalcijevi ioni, proakcelerin (Ac-G), aktivirani proakcelerin, prokonvertin, proakcelerin (Ac-G), aktivirani proakcelerin, prokonvertin, antihemofilijskiantihemofilijski globulin globulin A, antihemofilijski globulin B, Stuart A, antihemofilijski globulin B, Stuart Prowerov čimbenik, preteča plazmatskog protoplazmina, Prowerov čimbenik, preteča plazmatskog protoplazmina, Hagemanov čimbenik, čimbenik stabiliziranja fibrina, Fletcherov Hagemanov čimbenik, čimbenik stabiliziranja fibrina, Fletcherov čimbenik, Fitzgeraldov čimbenik, trombocitni čimbenik).čimbenik, Fitzgeraldov čimbenik, trombocitni čimbenik).

Suština ovog procesa je u pretvaranju Suština ovog procesa je u pretvaranju belančevinabelančevina fibrinogena fibrinogena rastvorenog u rastvorenog u krvnojkrvnoj plazmiplazmi, pod djelovanjem , pod djelovanjem enzimaenzima trombinatrombina u u nerastvorljivu bjelančevinu nerastvorljivu bjelančevinu fibrinfibrin, u prisustvu , u prisustvu ionaiona kalcijumakalcijuma. To je . To je složen enzimski proces, koji protječe u tri faze:složen enzimski proces, koji protječe u tri faze:

prva faza je stvaranje aktivnog enzima tromboplastina (prva faza je stvaranje aktivnog enzima tromboplastina (trombokinazatrombokinaza); );

druga faza je pretvaranje proenzima protrombina u aktivni enzim druga faza je pretvaranje proenzima protrombina u aktivni enzim trombin pod delovanjem tromboplatinatrombin pod delovanjem tromboplatina

treća faza je pretvaranje rastvorljive belančevine fibrinogena u treća faza je pretvaranje rastvorljive belančevine fibrinogena u nerastvorljivi fibrin pod djelovanjem trombina. nerastvorljivi fibrin pod djelovanjem trombina.

SEDIMENTACIJA ERITROCITASEDIMENTACIJA ERITROCITA

Sedimentacija eritrocitaSedimentacija eritrocita je je jednostavan, varijabilan, ali i realan jednostavan, varijabilan, ali i realan laboratorijski test koji se odnosi na laboratorijski test koji se odnosi na brzinu taloženja brzinu taloženja eritrocitaeritrocita in vitroin vitro, , uzetih iz pune venozne ili kapilarne uzetih iz pune venozne ili kapilarne krvikrvi i pomešane sa rastvorom i pomešane sa rastvorom antikoagulansa u odnosu 4:1, antikoagulansa u odnosu 4:1, izazvanu delovanjem izazvanu delovanjem silesile ZemljineZemljine težeteže. .

Odredjivanje brzine Odredjivanje brzine sedimentacije eritrocitasedimentacije eritrocita

HEMOLIZAHEMOLIZA

HemolizaHemoliza je pojam koji označava je pojam koji označava raspadanje crvenih krvnih stanica (raspadanje crvenih krvnih stanica (eritrocitaeritrocita) što uzrokuje izlaženja staničnih ) što uzrokuje izlaženja staničnih sastojaka (sastojaka (hemoglobinhemoglobin) u izvanstaničnu ) u izvanstaničnu tekućinu unutar tekućinu unutar krvnihkrvnih žilažila ili u ili u tkivatkiva..

Hemoliza eritrocita u čovjeku može nastati Hemoliza eritrocita u čovjeku može nastati zbog mnogih naslednih ili stečenih uzroka, zbog mnogih naslednih ili stečenih uzroka, što može rezultirati što može rezultirati anemijomanemijom. Tako . Tako nastale anemije nazivaju se nastale anemije nazivaju se hemolitičkehemolitičke anemijeanemije..

KRVNE GRUPEKRVNE GRUPE

KrvKrv se deli na 4 krvne grupe, u se deli na 4 krvne grupe, u zavisnosti da li u zavisnosti da li u eritrocitimaeritrocitima postoje postoje određeni proteini. To su: određeni proteini. To su: AA, , BB, , ABAB i i OO. .

Krvne grupe nisu pravilno Krvne grupe nisu pravilno raspoređene širom populacije. O+ je raspoređene širom populacije. O+ je najčešća, a AB- najređa. Takođe najčešća, a AB- najređa. Takođe postoje varijacije u rasporedu krvnih postoje varijacije u rasporedu krvnih grupa u okviru ljudskih sub-grupa u okviru ljudskih sub-populacija. populacija.

IMUNITETIMUNITET

Imunitet (u biologiji, medicini i Imunitet (u biologiji, medicini i veterini)veterini) odbrambena sposobnost odbrambena sposobnost organizma da se bori od napada organizma da se bori od napada stranih mikroorganizama (virusa, stranih mikroorganizama (virusa, bakterija, gljivica i parazita), njihovih bakterija, gljivica i parazita), njihovih hemijskih supstanci (toksina), kao i hemijskih supstanci (toksina), kao i sopstvenih izmenjenih (npr. sopstvenih izmenjenih (npr. tumorskih) i istrošenih ćelija. tumorskih) i istrošenih ćelija.