FINANSIJSKI MENADŽMENT

1. Predmet izučavanja finansijskog menadžmenta?- Izučava finansijske tokove (promene,odnose) i način upravljanja finansijama.Razlikuju se dva pristupa finansijama preduzeća: 1.Tradicionalni pristup finansijama preduzeća (menadžment se bavi samo pribavljanjem kapitla –sredstava iz različitih izvora-, a ne odlučuje o njegovom ulaganju). 2.Savremeni pristup finansijama preduzeća ( menadžment pored pribavljanja kapitala, razmatra i njegovu upotrebu (pasiva i aktiva)-Zadatak menadžmenta:pribavljanje kapitala i efikasno i racionalno upravljanje finansijskim tokovima.Zadatak menadžmenta je da definiše osnovne finansijske ciljeve:

1. KOLIKI – obim sredstava preduzeće treba da ima?2. KOJU- vrstu sredstava ? (KADA)3. KAKO-sredstva treba da budu finansirana?

- Porastao je značaj fin.menadž.ali i odgovornost (prema akcionarima,kreditorima,zaposlenim,prema državi,dobavljačima.) 2. Finansijski menadžment i druge naučne discipline?- Finansijski menadžment predstavlja upravljanje finansijskim sredstvima.-Finansije se bave procesima: sticanja,trošenja(ulaganja)novca,institucijama,tržištima,transverima gotovine između pojedinaca,privrede i države.Finansije delimo na dve velike oblasti:1.Finansijske usluge:banke,finansijske korporacije,štedionice,kreditne unije... 2.Menadžerske finansije: (odnose se na poslove finansijskog menadžera u preduzeću) upravljanje gotovinom,finansijsko planiranje,kreditna administracija, investiciona analiza,pribavljanje sredstava...- Različiti oblici finansija: Javne finansije,institucionalne finansije,hartije od vrednosti i investicione analize,međunarodne finansije,finansijski menadžment.. I DEO UPRAVLJANJE FINANSIJAMA PREDUZEĆAFINANSIJSKI MENADŽMENT3.Finansijska funkcija preduzeća:-Preduzeće je otvoren sistem na koji deluju interni i eksterni faktori.Uloga finansijske funkcije je da preduzeću obezbedi dovoljnu količinu novčanih srestava da bi obezbedila kontinuitet procesa proizvodnje.-Cirkulacija sredstava- preobražaj novca u procesu reprodukcije. N - R ... P .... R1 – N1 N-N1- finansijska fun.- Zadatak finansijskog menadžmenta:-planiranje finan.sred., obezbeđivanje fin.sre.,realizacija proizvoda i naplata potraživanja.4.Zadaci finansijske funkcije preduzeća: 1.pribavljanje novčanih sredstava ( obezbeđenih iz sopstvenih izvora, a samo dodatna iz tuđih izvora-količina koju treba pribaviti,dinamika pribavljanja i vraćanja,uslovi prib. I izbori najoptimalnijih sred. 2.korišćenje novčanih sred .-za plaćanje obaveza nabavke sred.,isplata zarada,kreditiranje kupaca,državna plaćanja. 3.obezbediti likvidnost preduzeća -uskladiti dinamiku priliva novčanih sredstava sa obavezom plaćanja prema poveriocima. Stepen likvidnosti – pokazatelj uspešnosti fin.funkcije. 4.regulisanje novćanih tokova-ulaganjem viška slobodnih sredstava,podmirivanjem kratkoročnih i dugoročnih obaveza,korišćenjem zajedničkih fondova.

5.kontrola-radi racionalne upotrebe nov.sred. ( efikasnost i efektivnost)5.Finansijski menadžment preduzeća:- utiče na rad,proizvodnju i poslovanje preko upotrebe novčanih sredstava.- Spoznati sebe i proektovati se u okruženje

1

-Finansijski menadžment se odnosi na upravljanje.finansijskom politikom preduzeća,finansijskim planiranjem, organizacijom,evidencijom,analizom,kontrolom i finansijskim informacijama.- Za donošenje adekvatnih odlluka potrebni su veliki broj informacija,znanje,iskustvo i intuicija.FINANSIJSKA ANALIZA6. Pokazatelj likvidnosti:- Finansijska analiza ili racio anali izučava finansijske odnose između bilansa stanja i bilansa uspeha.- Na osnovu finansijske analize dobijamo sliku o položaju i aktivnostima preduzeća.-Racio analiza je odnos između jedne bilansne pozicije prema drugoj izraženo prostom matematičkom formulomApsolutni iznos poslovnog dobitka/ prosečno angžovana sredstva= stopa prinosa- Prema tome čemu treba da služe racio brojevi se dele u nekoliko grupa finansijskih pokazatelja:p.likvidnosti,aktivnosti,finansijske strukture,rentabilnosti,tržišne vrednosti.Pokazatelj likvidnosti- ovaj racio broj ima za cilj da ukaze na sposobnost preduzeća da na vreme plaća dospele novčane obaveze,održi potreban obim i strukturu novčanih sredstava i očuva dobar kreditni bonitet.-Optimalna likvidnost-priliv i odliv sredstava u ravnoteži- Naj važniji su: opšti racio likvidnosti,rigorozni(posebni ) racio likvidnosti,i neto obrtna sredstva. 1.Opšti racio likvidnosti pokazuje sa koliko obrtnih sredstava su pokrivene kratkoročne obaveze.Interesantan je za zaštitu interesa kratkoročnih poverilaca. 2.Rigorozni(posebni) racio likvidnosti- pokazuje sa koliko gotovine i relativno likvidnih sredstava su pokrivene kratkoročne obaveze

3.Neto obrtna sredstva( Fond)- dobijao kada od obrtnih sredstava oduzmemo kratkoročne obaveze. -NOS(Fond)-predstavlja dugoročne izvore finansiranja obrtnih sredstava- Fond treba da bude pozitivan ili veći kako bi se iz njega podmirivale kratkoročne obaveze.(obaveze tekućeg poslovanja) , a zatim ako je moguće dugoročne obaveze.-Jedan kratkoročni kvalitet zameniti za drugi dugoročni kvalitet - Dugoročni izvori obrtnih sredstava = relativan odnos između fonda(n.o.s.) i obrtnih sredstava.- Značajan je za banke- na osnovu njega mogu da utvrde da li mogu da odobre kredit preduzeću, zato što tada njihova potraživanja postaju samo deo kratkoročnih obaveza preduzeća.( preuzimanje duga-opadanje opšteg racia likvidnosti,povećano učešće kratkoročnih izvora,relativno opadanje NOS-a)7. Pokazatelj aktivnosti- ovaj finansijski pokazatelj obuhvata sve relativne odnose između prihoda i rashoda( troškova) / ulaganja u poslovna sredstva(pojedina ili ukupna) Naziva se još i koeficijent obrta poslovnih sredstava.Potrebno je da koeficijent obrtnih sredstava bude što veći.Poslovna sredstva delimo na; obrtna i fiksna- Delimo ga na koeficijent obrta kupca,zaliha,dobavljača,koef. obrta neto obrtnih sredstava...zato što svaka pozicija sredstava daje neki doprinos. 1.Koeficijent obrta kupca- pokazuje koliko se često puta u toku godine naplaćuju potraživanja od kupca.-relativan odnos između neto prihoda od prodaje/prosečnog salda(vrednost potraživanja) kupca - Prosečan period naplate od kupca.-izraženo u danima(360 dana/ koeficijent obrta kupca) 2.Koeficijent obrta zaliha- pokazuje koliko se puta godišnje zalihe obrnu u procesu reprodukcije(odnosno za koliko mogu biti konvertovane u gotovinu).- relativan odnos cene koštanja realizovanih proizvoda i prosečne vrednosti(saldo) zaliha

3.Koeficijent obrta dobavljača- pokazuje vreme u kome obaveze prema dobavljaču dospevaju na naplatu u toku godine.- relativan odnos godišnje nabavke materijala i usluga na kredit i prosečnog salda dobavljača -Prosečno vreme plaćanja- izraženo u danima (360 dana/ koeficijent obrta dobavljača)

4.Koeficijent neto obrtnih sredstava-pokazuje koliko se puta u toku godine obrnu dugoročno finansirana sredstva.- relativan odnos neto prihoda od realizacije i prosečno neto obrtnih sredstava.

2

(pokazuje koliko je sredstava iz neto prihoda od realizacije angažovano za pokrivanje obrtnih sredstava finansiranih iz dugoročnih izvora)-NOS(Fond)-pokazuje kako su finansirana obrtna sredstva iz dugoročnih izvora.-Jedan (kratkoročni) kvalitet zameniti drugim (dugoročnim) kvalitetom-Obrtna sredstva.-kratkoročno vezana sredstva-kratkoročno vezane obaveze(do 1 god.) -dugoročno vezana sredstva-dugoročno vezane obaveze-Ako su kratkoročno vezana sredstva veća od kratkoročnih obaveza-preduzeće izmiruje kratkoročne obaveze,a zatim deo ide u štednju ili za izmirenje dela dugoročnih obaveza.-Jedan(kratkoročni )kvalitet zameniti drugim (dugoročnim) kvalitetom.8.Pokazatelj finansijske strukture :Poslovna sredstva: sopstvena, pozajmljena(kratkoročna,dugor.) Finansijska struktura preduzeća je odnos između pozajmljenih i sopstvenih izvor .-Pokazatelji finansijske strukture treba da menadžmetu preduzeća pruže odgovore na pitanja optimalizacije preduzeća,izvore finansiranja, nivo zaduženosti, i najoptimalnije izvore finansiranja preduzeća.-Osnovni pokazatelji fin.strukure su oni koji analiziraju:

1.Odnos pozajmljenih prema ukupnim i sopstvenim sredstvima-relarivni odnos pozajmljenih izvora prema ukupnim izvorima-kratkoročni i dugoročni dugovi nemaju istu težinu u finansijskoj strukturi

- kratkoročni dugovi-ne stvaraju izdatke na ime kamate- dugoročni dugovi-stvaraju izdatke na ime kamate i otplatu glavnice(predstavljaju

preduzeću opterećenje na duži vremenski rok) 2. Koeficijent pokrića rashoda na ime kamate- pokazuje nivo pokrića rashoda na

ime kamate iz poslovnog dobitka(finansiranje iz dugoročnih izvora-dugova- stvara preduzeću trošak na ime kamate)- relativan odnos poslovnog dobitka i rashoda na ime kamate.- koristi se da bi se utvrdilo da li su potrebna i moguća nova zaduženja9.Pokazatelj rentabilnosti- mogu da budu- parcijalni ( odnose se na stopu poslonog i neto dobitka )

- globalni (sistemski)-obuhvata stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva.

1.Stopa poslovnog i neto dobitka-utvrđuje se i analizira na bazi periodičnog bilansa uspeha. Deli se na:- Racio analiza bilansa uspeha (bavi se relativnim učešćem pojedinih segmenata rashoda i rezultata u ostvarenim prihodima od prodaje) - svrha da se smanji relativno učešće cene koštanja u prihodima od realizacije(prodaje) i da se srazmerno poveća stopa bruto dobiti.-to se može postići povećanjem prihoda od prodaje i sniženjem troškova proizvodnje, i smanjenjem troškova prodajne funkcije i uprave sa administracijom.(periodični rashodi)PRIHODI OD PRODAJE- CENA KOŠTANJA= BRUTO DOBITAK – PERIODIČNI RASHODI=POSLOVNI DOBITAK – POREZI= NETO ZARADA - Grafikon rentabilnosti- pokazuje odnos između ukupnih troškova i prihoda od realizacije , sa definisanjem tačke koja se naziva donja granica rentabilnosti(služi se metodom prelomne tačke)- Donja granica rentabilnosti- predstavlja obim realizacije na kome su ukupni troškovi izjednačeni sa ukupnim prihodima od realizacije

2.Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva-pokazuje periodični prirast u odnosu na prosečno angažovana sredstva-relativan odnos poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava.10.Pokazatelji tržišne vrednosti (pokazatelj vlasništva)-karakteristični za akcionarska društva.-U pokazatelje tržišne vrednosti ubrajamo:

1. Neto dobitak po akciji- meri rentabilnost po jednoj akciji-pokazuje akcionarima koliki neto dobitak mogu dobiti po akciji u obliku dividende -pouzdan pokazatelj uspeha preduzeća. - relativan odnos neto dobitka i broja izdatih običnih akcija 2.Odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji -relativan odnos tržišne cene po akciji i neto dobitka po akciji (Price/ Earning Ratio)

3

-veći racio- veći budući rast neto dobitka po akciji(veće poverenje ulagača)-manji racio-manji bud.rast ------(manja očekivanja od preduzeća u budućnosti)

3.Racio plaćanja dividende- ovaj racio pokazuje koji je deo neto dobitka isplaćen akcionarima u obliku dividende, a koj deo je akumuliran.-relativan odnos isplaćene dividende po akciji i neto dobitka po akcijiDividend Payout Ratio = Dividend per Share/ Earning per Share

4. Dividendna stopa- pokazuje tekući prinos koji akcionar ostvaruje u odnosu na tržišnu vrednost akcije.- relativan odnos dividende po akciji i tržišne cene po akciji.-značajan pokazatelj za buduće ulagače

5.Knjigovodstvena vrednost akcije- dobija se deljenjem sopstvenog kapitala i broja izdatih običnih akcija.(pokazuje kolika će biti vrednost akcije u slučaju stečaja,likvidacije akcionarskog društva-po knjigovodstvenoj vrednosti )IZVEŠTAJI O TOKOVIMA NETO OBRTNIH SREDSTAVA11.Izveštaji o tokovima neto obrtnih sredstava- treba da objasne izvore i upotrebu N.O.S. u posmatranom vremenskom periodu.(izuzetno značajan za finansijsko upravljanje)-N.O.S. predstavljaju apsolutnu razliku ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza.- N.O.S. –predstavljaju onaj deo vrednosti obrtnih sredstava koji je finansiran iz dugoročnih izvora(sopstveni ili pozajmljeni)-Dugoročna ulaganja treba da budu pokrivena dugoročnim izvorima finansiranja.(izmešu stalno potrebnih i neto obrtnih sredstava postoji neposredna uzročna veza)- Obrtna sredstva (prema potrebi za njima) delimo:-stalna obrtna sredstva-predstavljaju minimalan izonos obrtnih sredstava (gotovina,potraživanja,zalihe) koji je neophodan za obavljanje normalne aktivnosti preduzeća u toku godine.- povremena obrtna sredstva(uslovljeni sezonskim ,vanrednim ili drugim hotnim potrebama)-Između stalno potrbnih i neto obrtnih sredstava postoji međuzavisnost.-Veće učešće NOS-a u ukupnim obrtnim sredstvima ,automatski obezbeđuje da svaki dinar kratkoročnih obaveza bude pokriven sa većim iznosom obrtnih sredstava.-Preduzeće koje raspolaže sa dovoljno neto obrtnih sredstava pruža veću garanciju kod poslovnih banaka,kratkoročnih poverilaca,drugih preduzeća.(kredini bonitet)-povećanje ili izvori NOS potiču: 1.povećanja sopstvenih izvora finansiranja i dugoročnih dugova, ili 2.smanjenja fiksnih sredstava.-smanjenje ili upotreba NOS prouzrokuju: 1.smanjenje sopstvenih izvora finansiranja i dugoročnih dugova ili 2.povećanje fiksnih sredstava.12. Izveštaji o tokovima novčanih sredstava-gotovine-predstavljaju modifikaciju izveštaja o NOS.- tj. Treba da objasne izvore i upotrebu novčanih sredstava-gotovine - Cirkularni tok gotovine u preduzeću ima svoja dva aspekta:

- Interni ( odnosi se na ulaganja u -fiksna sredstva,zalihe,troškove rashode sa ciljem da se uvećana vrate prodajom proizvoda- naplata potrazivanja od kupaca,-prodaja fiksnih sredstava koja su ispala iz funkcije)

-Eksterna(pokazuju privremene prilive i odlive gotovine u preduzeće i izvan njega)-U preduzeću mora da postoji konstantna kontrola gotovine.-Najčešći izveštaji –o gotovim novčanim sredstvima, sredstvima na tekućim računima,Cash flow izveštaj ,Avista depozit(depozit poviđenju)-Potreban optimalan nivo gotovine.Svaka plaćanja smanjuju gotovinu.-Svako ozbiljan zastoj u cirkulaciji gotovine dovodi do deficita u odnosu na tekuće potrebe.-Svaki višak gotovine-smanjuje rentabilnost(troškovi na ime ne angažovanih sredstava)-Stara škola- što više na računu(ako nisu angažovana stvaraju trošak)-Nova škola-u optimalnom iznosu

4

PLANIRANJE NOVČANIH SREDSTAVA GOTOVINE13.Plan suficita i deficita gotovine-Planiranjem suficita i deficita gotovine preduzeće planira viškove ili manjkove gotovine u posmatranom obračunskom periodu.Suficit-višak novcaDeficit –manjak novca-Disparitet u tokovima novca dovodi do periodičnog suficita ili deficita.-Sve ove promene se posmatraju u odnosu na stalno potreban ili minimalni saldo gotovina.-višak primanja-smanjenje rentabilnost-stvara trošak-manjak ili izdavanje gotovine- koji pada na teret tog minimalnog salda direktno ugrožava likvidnost preduzeća.14. Plan primanja i izdavanja gotovine- Svodni plan novčanih tokova-Na osnovu periodičnih planova prihoda i rashoda- prave se godišnji finansijski planovi: prodaje,proizvodnje,nabavke u preduzeću.Odnosno prave se planovi izdavanja gotovine.-Očekivana primanja gotovine iz poslovanja zavise od:

-planiranja obima prihoda od prodaje,-njihove dinamike,-uslova kreditiranja kupca,-dospelih potraživanja za naplatu,-efikasnosti same naplate

Moraju se planirati i izdavanja gotovine:-isplata dospelih obaveza prema dobavljačima, -izdavanje gotovine za obavljanje ostalih funkcija(proizvodnja,prodaja,uprava

i administracija) II DEO FINANSIJSKI MENADŽMENT PREDUZEĆA BILANS KAO IZRAZ STANJA PREDUZEĆA15.Karakteristike bilansa stanjai bilansa uspeha- Osnovni finansijski izveštaji-bilans stanja i bilans uspeha.-Bilans stanja-pregled pozicija sredstava i izvora sredstava preduzeća na tačno određen dan.-Bilans stanja: sredstva i izvori sredstava-Sredstva ( aktiva):-osnovna i obrtna-Izvori sredstava (pasiva): -po vlasništvu:-sopstvenai(trajna)

-tuđa(kratkoročna,dugoročna)-po ročnosti:-kratkoročna i dugoročna

-Aktiva i pasiva bilansa stana treba da su u ravnoteži.-Ukoliko je aktiva veža od pasive(neobezbeđeni izvori finansiranja preduzeća)-Ukoliko je pasiva veća-višak likvidnih sredstava u preduzeću.-.Bilans uspeha-je pregled rashoda i prihoda u određenom vremenskom periodu.-Finansijski rezultat preduzeća se dobija upoređivanjem prihoda i rashoda -pozitivan finansijski rezultat-prihodi veći od rashoda

-negativan finansijski rezultat-prihodi manji od rashoda-Komponente bilansa uspeha: prihodi , rashodi i poslovni rezultat-prema svom karakreru se dele na : poslovne ,finansijske i vanredne- Na osnovu bil.stanja i uspeha možemo proceniti položaj preduzeća i kreirati finan.politiku.16.Međuzavisnost bilansa stanja i bilansa uspeha- Promene koje nastanu u bilansu stanja reflektuju se i na bilans uspeha i obrnuto.-pri. Nabavka nekog osnovnog sredstva predstavlja trošak odnosno rashod u poslovanju. Stavljanjen u funkciju tog osnovnog sredstva, ono ostvaruje neki prihod.17.Latentne rezerve i skriveni gubici - Latentne rezerve-nastaju potcenjivanjem aktive/ i precenjivanjem pasive (A-/P+)

-Skriveni gubici-nastaju precenjivanjem aktive/potcenjivanjem pasive ( A+/P-)- Dobro poznavanje bil.stanja i bil. uspeha su preduslov za vođenje dobre finansijske politike i izbegavanja latentnih rezevi i skrivenih gubitaka.

5

PLANIRANI BILANS STANJA I BILANS USPEHA18.Planirani bilans stanja- treba da pokaže očekivane finansijsko stanje preduzeća na kraju planske godine,kvartala ili meseca..-To je sumiran fin. izveštaj sastavljen na osnovu pojedinačnih planova.-Planirani bil.stanja i bil.uspeha se koristi za utvrđivanje planirane stope prinosa na angažovana sredstva.(koja predstavlja najuspešniji finansijski izraz rentabilnosti)-On je i sredstvo kontrole-ostvareni bilans stanja se upoređuje sa planiran bilansom stanja.19.Planirani bilans uspeha-- Pokazuje očekivani iznos i strukturu finansijskog rezultata preduzeća za posmatrani period(godinu,kvartal mesec)-Sastavlja se na osnovu pojedinačnih planova( obima prodaje i proizvodnje,zaliha(početnih,krajnjih),ukupnih troškova.-On je stedstvo kontrole-upoređuje se planirano sa ostvarenim.LIKVIDNOST PREDUZEĆA20.Pojam likvidnosti preduzeća--Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da na vreme izmiruje dospele obaveze.-Prema stepenu likvidnosti razlikujemo tri oblika sredstava plaćanja:

1.gotovina,potraživanja odmah naplativa, HOV odmah unovčive2.HOV koje se mogu unovčiti do 30 dana,potraživanja naplativa do 30 dana3.kratkoročna potraživanja sa rokom naplate dužim od 30 dana ,zalihe naplative

sa rokom dužim od 30 dana.-Optimalna likvidnost preduzeća-održavanje optimalnog nivoa likvidnosti u preduzeću.-Manjak likvidnih sredstava-preduzeće ne izmiruje svoje obaveze na vreme(finansijski problemi-blokada,likvidacija,stečaj – moralni probleni –slab odnos sa poslovnim vezama,gubi se mogućnost saradnje,gubi se poverenje)-Višak likvid. sred.-izaziva trošak (na ne angažovana sredstva)-Osnovni faktori koji utiču na likvidnost:-

1.sredstva plaćanja2.dospele obaveze3.vremenski rokovi

21.Planiranje likvidnosti preduzeća- -Osnovna uloga planiranja likvidnosti jeste da se blagovremeno preduzimaju mere čiji je rezultat optimalna likvidnost i njeno održavanje.-Planiranje likvidnosti predstavlja planiranje priliva i odliva sredstava preduzeća u odnosu na obaveze.-Bilans metod je najčešći metod za planiranje likvidnosti preduzeća.On se zasniva na bilansu uspeha- gde su prihodi(priliv), a rashodi bez amortizacije(odliv novca) .22.Optimalna likvidnost preduzeća- predstavlja obezbeđen dovoljan nivo likvidnih sredstava za izmirenje dospelih obaveza i odrzanje tog nivoa likvidnosti .-Faktori optimalne likvidnosti preduzeća su: - upravljanje zalihama,

-potrazivanja od kupaca,-likvidnosne rezerve

-Optimalna likvidnost preduzeća- usklađen priliv i odliv novca iz preduzeća i održavanje tog nivoa.23.Uzroci nelikvidnosti preduzeća –-Eksterni( sistemski )- dolaze iz okruženja i imaju uticaj na sve subjekte privređivanja

1.sistem i politika platnog prometa,2.sistem i politika primarnih i sekundarnih podela dohotka3.monetarno-kreditni sistem4.bankarsko-kreditni sistem5.inflacija

-proizvodi nemaju prođu na tržište-uzroci sa samog tržišta-povećana kamatna stopa

6

-Interni uzroci nelikvidnosti-proizilaze iz unutrašnjih objektivnih i subjektivnih slabosti subjekata preduzeća.U njih spadaju:.investici

1.je u osnovna sredstva2.gubici3.zalihe4.napalata potraživanja5.ispadanje osnovnih i obrtnih sredstava iz funkcije

-niska produktivnost rada-neracionalno upravljanje troškovima-nesposobnost menadžera da upravlja industrijskim procesima-Mogućnost otklanjanja nelikvidnosti u preduzeću:

1.prestruktuiranje sredstava2.kompenzovanje delova sredstava i obaveza prema izvorima

3.angažovanje dodatnih novčanih sredstava u procesu reprodukcije4.promena rokova dospeća plaćanja obaveza prema izvorima

POSLOVNI I FINANSIJSKI RIZIK (LEVERIDŽ)24.Poslovni rizik(leverage)--Poslovni rizik je neizvesnost u pogledu očekivanog poslovnog dobitka( kao prinos na ukupna poslovna sredstva).-Ta neizvesnost proizilazi zbog nedovoljnih i nepouzdanih informacija.-Leverage je metod pomoću koga se meri izloženost preduzeća riziku.-Poslovni leverage-predstavlja neizvesnost u pogledu poslovnog dobitka.(procenjuje efekte privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja)-Pokazuje kako se menja poslovni dobitak u zavisnosti od promene obima proizvodn -Poslovnim leverage-om se meri intenzitet promena poslovnog dobitka u odnosu na promene obima proizvodnje je.--Veći poslovni dobitak- što je veći obim i veći prihodi od prodaje- manje je opterećenje fiksnim troškovima-Manji poslovni dobitak- što su obim i prihodi od prodaje manji veće je opterećenje fiksnim troškovima.-Fiksni troškovi (neelastični na obim proizvodnje)-nepromenljivi u odnosu navreme i obim proizvodnje.-Očekuje se prilikom ulaganja u fiksna sredstva i druge faktore fiksnih troškova u nadi da će poslovati na obimu iz čijeg prihoda će moći da pokrije ukupne troškove poslovanja (FT+ VT)-UKUPNI PRIHOD-UKUPNI TROŠKOVI=POSLOVNI REZULTATTroškovi:-proizvodnje(cena koštanja)

- prodajne funkcije - uprave sa administracijom-Varijabilni triškovi (elastišni)-direktno su uslovljeni(manje ili više) obimom proizvodnje-

menjaju se promenom obima proizvodnje.25.Finansijski rizik(leverage) –predstavlja neizvesnost u pogledu neto dobitka( kao prinos na sopstvena poslovna sredstva).-Fiksni finansijski rashodi prouzrokuju finansijski rizik i aktiviraju dejstvo finansijskog leverage.-Intenzitet dejstva finansijskog leverage-a zavisi od stepena kojim su fiksni rashodi na ime kamate pokriveni iz poslovnog dobitka,tj.dobitka pre kamate i oporezovanja.-POSLOVNI DOBITAK-(KAMATA I POREZ)=NETO DOBITAK (NETO PROFIT-prinos na sopstvena sredstva)-Faktor finansijskog leveridža=Poslovni dobitak/Dobitak pre oporezovanja

7

III DEO FINANSIJSKO UPRAVLJANJE OBRTNIM SREDSTVIMAUPRAVLJANJE NETO OBRTNIM SREDSTVIMA PREDUZEĆA26. Pojam neto obrtnih sredstava--Neto obrtna sredstva predstavljaju (čistu finansijsku konstrukciju-Fond)koji dobijamo kao razliku između ukupnih obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza..-Osnovne pozicije obrtnih sredstava obuhvataju:

- novčana sredstva ili gotovinu-kratkoročne plasmae u HOV-potraživanja od kupaca-različiti oblici zaliha

-Kratkoročne obaveze-sastoje se iz obaveza - prema dobavljačima (materijala i sirovina)

-ukalkulisanih obaveza na teret tekućih troškova poslovanja-kratkoročni bankarski krediti

-NOS ukazuju na onaj deo ukupnih obrtnih sredstava koji je pribavljenj iz dugoročnih izvora finansiranja(bilo sopstvenih ili pozajmljenih),zapravo on ne označava ni jednu konkretnu poziciju sredstava ni izvora finansiranja.-Sve dotle dok su obrtna sredstva bar nešto veća od kratkoročnih obaveza,preduzeće raspolaze sa izvesnim iznosom NOS.(značajan pokazatelj likvidnosti preduzeća).-većina preduzeća ne može opstati bez pozitivnog salda neto obrtnih sredstava. -NOS su značajan pokazatelj likvidnosti preduzeća.-Ukoliko su ukupne tekuće obaveze pokrivene sa većim iznosom obrtnih sredstava,utoliko je i veći stepen verovatnoće da će bar izvesne pozicije obrtnih sredstava biti konvertovane u gotovinu baš u trenutku kada neodložne novčane obavze dospevaju za plaćnje.27.Metodi finansiranja obrtnih sredstava –-Donošenje odluke o finansiranju obrtnih sredstava iz kratkoročnih izvora poslovanja,jedan je od složenih zadataka finansijskog upravljanja.-U svakom preduzeći u datom trenutku stoje na raspolaganju manje ili više ograničeni izvori kratkoročnog finansiranja.-Imamo tri metoda za donošenje odluka o finansiranju obrtnih sredstava.

1.Metod finansiranja prema ročnosti vezivanja sredstava-- Iz kratkoročnih izvora- da se finansiraju povremene ili sezonske potrebe za obrtnim sredstvima (naprimer proizvodnja sladoleda)-Iz dugoročnih izvora (sopstvenih ili pozajmljenih)- da se finansiraju permanentna (stalna) obrtna sredstva i ulaganje u fiksna sredstva. (stalne potrebna obrtna sredstva-naprimer u proizvodnji hleba-brašno-uslovljeni normalnim obimom proizvodnje)-Permanentna (stalna) obrtna sredstva – (finansijska sredstva vezana u gotovini,potraživanja od kupaca , zalihe)-ovaj metod teži ka maksimalnij rentabilnosti , obziom da preporučuje intenzivnije finansiranje obrtnih sredstava iz kratkoročnih izvora( smatraju se jeftinijim od dugoročnih izvora)-viši nivo rizika u poslovanju 2. Konzervativni metod finansiranja-preporučuje da se ukupne potrebe za obrtnim sredstvima finansiraju iz dugoročnih izvora , a iz kratkoročnih izvora da se finasiraju samo nepredviđene potrebe za obrtnim sredstvima.-Ignoriše obaveze prema dobavljačima, kao i troškove iz redovnog poslovanja ( nabavke,proizvodnje i prodajne aktivnosti-ovi troškovi su ukalkulisanu)-manji nivo rizika u poslovanju.

3.Kompromisni metod finansiranja- kompromis između prve i druge metode- koji obećava zadovoljavajući nivo rentabilnosti uz dozvoljenu izloženost riziku.- Permanentna prisutna sredstva= srednjoj vrednosti min. i max. mesečnih potreba za sredstvima u toku godine.

8

UPRAVLJANJE GOTOVINOM28.Strategija upravljanja gotovinom- ima za cilj da skrati prosečno trjanje obrta gotovine,odnosno da se koeficijent obrta srazmerno poveća.- Da bi se smanjii saldo i ukupni troškovi gotovine koriste se neke strategije koje za cilj imaju:

1.Prolongiranje(koliko je to moguće)isplata kratkoročnih obaveza- uglavnom prema dobavljačima za kupljene sirovine i materijal- U praksi je moguće- kada dobavljač zavisi od porudžbina kupca

-na osnovu sporazumne i dugoročne saradnje(preduzeća dobavljača i kupca) -odlaganjem plaćanja raznih ukalkulisanih obaveza(te obaveze označavaju besplatan kredit koji preduzeće uživa od momenta nastanka i ukalkulisavanja tih obaveza do njihove definitivne isplate.)

2.Da se poveća efikasnost korišćenja zaliha-(ukupnih i pojedinačnih) skraćivanje vremena trajanja obrta zaliha 3.Da se skrati period naplate potraživanja od kupaca- odnosno da se poveća koeficijent njegovog obrta.(ubrzanjem naplate potraživanja od kupca)-potraživanja od kupaca vezuju gotovinu(koja ako se oslobodi može biti uložena u druga produktivnija sredstva)-to kreditiranje kupaca omogućava preduzeću da ostvari znatno veći obim i prihode od prodaje nego kad bi prodavali isključivo za gotovinu.-uslovi kreditiranja zavise od vrste proizvoda:-nediferencirane proizvode(ujednačena vrsta kreditiranja-velika konkurencija)

-diferencirane proizvode-mgući različiti uslovi kreditiranja)-Uslovi kreditiranja kupaca određuju kreditne standarde i politiku naplate nastalih potrazivanja.29.Utvrđivanje minimalnog potrebnog salda gotovine- Troškovi koji nastaju u vezi sa gotovinom:

1.Troškovi držanja gotovine-jednaki su izgubljenom prinosu(koji bi se mogao ostvariti na nekom ulaganju raspoložive gotovine ili otplate duga koji ima fiksnu cenu u vidu ugovorene kamatne-stope.)

2.Troškovi nedostatka gotovine-proističu iz kasa-skonta i drugih pri.-lika da se se sirovine i materijal nabave po povoljnijim uslovina 3.Troškovi transakcija sa gotovinom –administrativne i manipulativne troškove i provizije. -Optimalnim saldom- smatra se onaj iznos gotovine koji minimizira ukupne troškove gotovine.-Minimalni saldo gotovine-treba da bude jednak prosečnom godišnjem saldu koji je neophodan za obavljanje redovne poslovne aktivnosti preduzeća.-Za primene ovog metoda(finansijski metod) potrebno je poznavati ukupne godičnje potrebe za gotovinom tj.zasniva se na informacijama finansijske analize i planiranja.Koeficijent gotovine= Ukupni godišnji izdaci gotovine/ Prosečan saldo(vrednost)gotovineProsečan saldo gotovine=Ukupni godičnji izdaci gotovine/ Koeficijent obrta30.Plasman viškova gotovine- smisao upravljanja gotovinom je da se što više gotovine oslobodi za rentabilna ulaganja ali da se ne ugrozi likvidnost preduzeća.- Jedno od takvih ulaganja je – ulaganje privremeno slobodne gotovine u depozite i kratkoročne hartije od vrednosti.Na taj način se ostvaruje izvesan prinos, a do gotovine se može lako doći prodajom hartija od vrednosti.-Kratkoročne hartije od vrednosti-kratak rok dospeća(naplate) 1 godina.,vlasniku donose prinos u obliku kamate(odnosno emitent plaća kamatu kupcu ovih hartija za korišćenje gotovine koju je dobio njihovom prodajom- uvek može da se proda po njenoj nominalnoj vrednosti(zaštićena vrednost glavnice)- Preduzeće drži kratkoročne HOV : -motiv sigurnost (umesto velikih suma gotovine) -tranzitorni motiv(izvrši određena plaćanja

9

-špekulativni motiv-Likvidna HOV-kada se jedna hartija od vrednosti može prodati u veoma kratkom roku po približno njenoj tržišnoj vrednosti.-Vrste hartija od vrednosti:1.Državne kratkoročne HOV-(blagajnički zapis,kratkoročne HOV državnih agencija i državne obveznice)

2.Nedržavne HOV- spadaju: certifikati o depozitu,komercijalni papiri, i ugovori o otkupu HOV-Za utvrđivanje optimalnog odnosa gotovine i HOV koriste se modeli- Baumol-ov model i Miller-ov model. UPRAVLJANJE ZALIHAMA31.Pojam i vrste zaliha- -Zalihe predstavljaju značajan deo ukupnih poslovnih sredstava, zahtevaju velika novčana ulaganja i zbog toga se zalihama mora upravljati efikasno.-Zalihe predstavljaju ulaganja u faze nabavke potrebnih sredstava i / ili uskladištene proizvode.-Osnovne vrste zaliha: 1.Sirovine i materijali-(sirovine i osnovnog materijala,pomoćnog i pogonskog materijala,sitnog inventara,ambalaža i sl.) -Kolike će te zalihe biti zavisi od;-vremena za izvršenje te porudžbin(vreme od porudžbine do dostave iz magacina)

-učestalost upotrebe sirovina i materijala(zalihe sir.i mat. Čija je upotreba češća biće veće)

-bitnih karakteristika(sirovine i materijali koji su izloženi većem riziku od kvara,loma, isparenja i moralnog zastarevanja-ne nabavljaju se u većim količinama.

2.Nedovršena proizvodnja i poluproizvodi - to su delimično završeni proizvodi koji se nalaze negde na sredini proizvodnog ciklusa.-proizvodnja u većim serijama omogućava sniženje troškova proizvodnje ali povećava zalihe nedovršene proizvodnje.Na zalihe nedovršene proizvodnje može se uticati i odlukama o proizvodnji ili nabavci delova i sklopova finalnog proizvoda.

3.Gotovi proizvodi – proces proizvodnje je završen ali proizvodi još nisu prodati.32.Troškovi zaliha- - cost benefit- analiza – analiza troškova i koristi od posedovanja zaliha-Optimalnim volumenom zaliha možemo smatrati samo onaj nivo zaliha koji prouzrokuje najniže ukupne troškove njihovog posedovanja.Na osnovu racionalnog upravljanja zalihama,troškove delimo:

1.Troškove pribavljanja zaliha - troš.ispostavljana porudžbine,uključujući i troš.pripreme proizvodnje- troš.prijema,istovara,kontrole i smeštaja zaliha- propušteni količinski popusti

2.Troškove držanja zaliha – -troš.vezivanja kapitala,-troš.uskladištenja,-troš.osiguranja,-porez na imovinu,-troš.amortizacija i zastarevanja.

3.Troškove nedostatka zaliha- -propušteni prihodi od prodaje,-gubitak reputacija(goodwell-a) od strane kupaca,-gubici zbog neizvršenja planova proizvodnje.-Potrebno je utvrditi troškove koji variraju sa obimom proizvodnje(odnosno troškove koji rastu sa povećanjem zaliha ili se snižavaju sa smanjenjem zaliha.)33.Just-in-time sistem upravljanja zalihama znači- da isporuka materijala stiže –tačno na vreme-- ne postoje zalihe materijala-tok materijala i proizvodni proces teku bez zastoja od početka do kraja

10

-Cilj je da se proizvodnja učini maksomalno efikasnom i da se troškovi držanja zaliha svedu na minimum.34.Kada pribavljati zalihe- Donošenje odluke zavisi od neophodnog vremena da se plasira porudžbina(radni nalog) i vremena koje je dobavljaču potrebno da pripremi i isporuči poručenu količinu.(potrebno vreme od porudžbine-radnog naloga do isporuke od strane dobavljača)- Momenat plasiranja porudžbine= Vreme izvršenja porudžbine X Dnevna potreba35.Kljućne odluke o zalihama- -Postoje dve osnovne vrste odluka o zalihama:

1. koliko pribavljati zaliha u jednoj porudžbini ili seriji ? 2. kojim intervalima pribavljanje treba da se izvrši?

-Ukoliko su troškovi po jednoj porudžbini veći-pribavljanje zaliha treba da bude u većim količinama.-Optimalna veličina porudžbine, odnosno proizvodne serije je ona koja prouzrokuje najnize ukupne troškove pribavljanja i držanja zaliha.

UPRAVLJANJE KUPCIMA36.Kreditna politika preduzeća- -Potraživanja od kupca predstavljaju kredit na otvoren račun koji preduzeće odobrava kupcima njegovih proizvoda i usluga.-Preduzeće iz iste grane ,nudi obično ujednačene kreditne uslove.-Prodaja na kredit pretpostavlja da će ta potraživanja biti naplaćena do isteka ugovorenog kreditnog perioda.-Zadatak finansijskog upravljanja kupcima ima sledeće aspekte-

-politike kreditiranja kupca -kreditni uslovi -politika naplate nastalih potraživanja

-Kreditnom politikom definišu se uslovi pod kojima se nekom kupcu može odobriti kredit i kolik iznos kredita.-Kreditna politika ima dve dimenzije:- kreditne standarde (minimalan kriterijum koje kupac mora da zaovolji da bi mu se odobrio kredit-maksimalan rizik koji preduzeće želi da prihvati)(karakter,kapacitet,kapital,kolaterarno obezbeđenje,spoljašnji faktori)

- kreditna analiza37.Kreditni uslovi- -Kreditnim uslovima određuju se uslovi plaćanja koje preduzeće zahteva od kupca.-Uobičajeno je da se ti uslovi izražavaju u vidu prigodnih skraćenica- 4/10 neto 30 (kupac stiče pravo na 4% kasa-skonte ako isplati dug toku diskontnog perioda od 10 dana.Ako ne iskoristi tu mogućnost ,mora da plati normalan iznos duga do kraja kreditnog perioda 30 dana.-Kreditni uslovi obuhvataju tri elementa kreditiranja:

1.kasa-skonte- (snizenje prodajnih cena –skraćenje vremena plaćanja)-prednosti uvođenja kasa-skonte svode se na povećanje obima prodaje i skraćenja prosečnog perioda naplate potraživanja odnosno smanjenja salda i troškova držanja kupaca.

2.diskontni period- period u kome kupci mogu da koriste ponuđeni kasa-skonto ili imaju popust.

3.kreditni period- (ugovoreno vreme do koga kupci moraju da izmire svoje obaveze)-- promene u dužini kreditnog perioda imaju uticaj na ukupnu rentabilnost preduzeća.-Ako se kreditni period produžva- povećanje obima proizvodnje(veća nabavka-novi kupci su privučeni povoljnijim uslovima plaćanja)

-povećan gubitak zbog nenaplativih potraživanja.

11

FINANSIJSKI ASPEKTI KAPITALNIH ULAGANJA38.Pojam kapitalnih ulaganja i investicionih projekata- ( pojam-investiranje u neke poslovne procese i aktivnosti sa ciljem da zadovolji neku potrebu.-Posledica eksploatacije(ostvaruju se neto godišnji prihodi (neto tokovi gotovine) i ukupni novčani prihodi po isteku ekonomskog veka trajanja investicionog projekta i likvidacije projekta.- materijalnu ulaganja(fiksna sredstva-zemljište,objekte,mašine... ) i nematerijalnu ulaganja( reklama,marketing,know how, istrađivanje,razvo,školovanje kadrova,uvođenje novih proizvoda)

- Finansijska funkcija mora da sačini : plan kapitalnih ulaganja,cena kapitala odnosno neka standardna stopa prinosa.-Preduzeće vrši kapitalno ulaganje u neki investicioni projekat sa ciljem da iz očekivanih godišnjih neto tokova gotovine i neto vrednosti po likvidaciji projekta nadoknadi učinjeni izdatak i ostvari zadovoljavajući prinos.-procena buduće koristi od kapitalnih ulaganja-Primarna svrha donošenja poslovnih i finansijskih odluka sastoji se u tome da se ograničeni kapital uloži u ona sredstva koja će u kombinaciji sa ljudskim faktorom preduzeću omogućiti da ostvari svoje ekonomske ciljeve.-Plan kapitalnih izdataka: - u širem smislu- ima zadatak da kombinuje najbolje izvore dugoročnih ulaganja i da ih usmerava na one interne upotrebe koje će najviše doprineti rentabilnosti u celini.

- u užem smislu –odnosi se na ulaganja u aktivu-Kapitalni izdatak treba da ima dve karakteristike:

-veličina- obim investicionih finaansijskih sredstava da bi se jedan izdatak smatrao kapitalnim on mora da bude velik) (100.000 eur)

-trajnost- (kapitalni izdatak mora da pokriva period od većeg broja godina,uvek više od jedne) ( 9 godina)39.Klasifikacija kapitalnih ulaganja- prema izražavanju njihove efektivnosti I Klasifikacija- Poslovni kapital ulaže se sa celjem (materijalna ulaganja)1. pribavljanja2. zamene 3.modernizacije fiksnih sredstava,odnosno 4.da se dobiju neke manje opipljive koristi za period od više godina. II Klasifikacija-kapitalnih ulaganja se odnose na- 1. nezavisne investicione projekte 2.ili na investicione projekte koji se međusobno isključuju-Postoje i kapitalna ulaganja nematerijalna ulaganja koja na izgled ne rezultiraju promenom i povećanjem fiksnih sredstava u materijalnom smislu, već se od njih očekuje izvesna korist u budućnosti(izdaci za projekte reklame i propagande,istraživanje i razvoj,konsultantske usluge oragana upravljanja,školovanje kadrova,uvođenje novih proizvoda.40.Elementi plana novčanih tokova investicionog projekta- - Plan odgovarajućih novčanih tokova nekog investicionog projekta sastoji se iz četiri kvantiteta koje je potrebno proceniti- 1. Iznos inicijalnog kapitalnog ulaganja koje je potrebno za izvođenje projekta, kao i bilo koje kasnije ulaganja u isti projekat 2.Neto povećanje budućeg toka poslovne gotovine ( neto budući očekivani prihod)koje se očekuje od projekta -tok godišnjih finansijskih koristi u veku trajanja projekta 3. Iznos gotovine koji će biti oslobođen kada se projekt likvidira po isteku svog veka trajanja i

4.Ekonomski vek trajanja samog projekta -Preduzeće vrši kapitalno ulaganje u neki investicioni projekat sa ciljem da iz očekivanih godišnjih neto tokova gotovine i neto vrednosti po likvidaciji projekta nadoknadi učinjeni izdatak i ostvari zadovoljavajući prinos.

12

- Inicijalno kapitalno ulaganje –naziva se još i diferencijalnim troškom investicionog projekta . Taj trošak je jednak neto novčanom izdatku gotovine koji je potreban da se uloži u projekat da bi se kasnije ostvarile očekivane finansijske koristi od projekta.- Osnovne komponente tog inicijalnog ulaganja sačinjavaju izdaci za fiksna sredstva(privredno zemljište,građevinske objekte,mašine uređaje) , i za povećanje stalnih obrtnih sredstava(ako je to potrebno)41 Neto novčani tok od eksploatacije projekta (neto budući očekivani prihod)- Planiranje neto novčanog toka od eksploatacije počinje procenom godišnjih prihoda i rashoda iz poslovanja koji će nastati ako se projekat prihvati.-Ako je upitanju proširenje kapaciiteta(nabavka novih fiksnih sredstava) treba računati na :

-dodatne prihode-treba da rezultiraju iz dodatnog godišnjeg obima prodaje proizvoda i usluga. -dodatne rashode – odnose se na povećanje troškova proizvodnje,troš. prodaje, trpš, uprave i administracijom, rashoda na ime poreza i doprinosa.-Ako se očekivani godišnji prihodi od korišćenja projekta u celosti naplaćuju, odnosno rashodi isplaćuju –godišnji neto gotovinski tok može se utvrditi kao zbir očekivanih godišnjih dobitaka posle oporezovanja i rashoda( vezanih za amortizaciju..)42.Neto rezidualna vrednost projekta-Vrednost projekta -po isteku ekonomskog veka njegovog trajanja.-svaki projekat ima svoj procenjeni vek trajanja(vremenski horizovt)-na kraju koga će zgrada,mašina,uređaji ,obrtna sredstva biti prodati ili im je data neka druga uloga unutar preduzeća.-Neto rezidualna vrednost – jednaka je očekivanom iznosu gotovine koji će biti oslobođen kada se projekat likvidira.43.Ekonomski vek trajanja projekta- podrazumeva period u kome fiksno sredstvo ostaje ekonomski superiorno u odnosu na alternativno sredstvo- period pre nego što to sredstvo postane zastarelo.-Mogućnosti za procenu ekonomskog veka trajanja projekta (fiksnih sredstava):

1.Fizički život projekta-broj godina koliko sredstvo može da se koristi.2.Tehnološki život projekta-vreme koje će proteći pre pojave novog i

produktivnijeg fiksnog sredstva.3.Proizvodno-tržišni život projekt- kada preduzeće prestane da proizvodi

proizvod za čiju je proizvodnju sredstvo pribavljeno.FINANSIJSKA OCENA I RANGIRANJE INVESTICIONIH PROJEKATA44.Dinamički metod ocene i rangiranja investicionih projekata – finansijskom menadžmentu pruža odgovarajuće finansijske informacije o tome da li je kapitalno ulaganje u određeni investicioni projekat opravdano ili ne.- Metodi za ocenu i rangiranje investicionih projekata prema njihovoj očekivanoj rentabilnosti delimo u dve grupe:

I- Dinamički (savremeni)- spadaju- neto sadašnja vrednost i interna stopa prinosa investicija. (posmatrano u protoku vremena)

II-Statički (tradicionalni) - period povraćaja i njegova recipročna vrednost i . -računovodstvena stopa prinosa (u odrešenom trenutku posmatranog projekta)

-Dinamički metodi ( posmatramo u protoku vremena) se baziraju na planu novčanih tokova investicionih projekata (očekivanom prihodu) i konceptu vremenske vrednosti novca.(smatraju se naučno dovoljno osnovanim) -Vremenska vrednost novca-novac nije besplatan ,on ima svoju cenu koja se ogleda u propuštenim prilikama (njegovog ulaganja)-a samim tim i propuštenim prinosom.(danas dinar vredi više od dinara koji će biti primljen sutra ili bilo kada kasnije)- Oportunitetni trošak--Koliko će se izvesna suma novca povećati u određenom vremenskom intervalu ako se uloži sada uz interes na interes?

1.Metod neto sadašnje vrednosti-što objektivniji izbor donje granice rentabilnosti investicionog projekta(bilo da se ta grnica izražava cenom kapitala preduzeća ili standardna stopa prinosa)

13

-Značaj ovog izbora leži u tome da se cena kapitala,odnosno standardna stopa prinosa neposredno koristi kao diskontna stopa pomoću koje se očekivani godišnji neto novčani tok(očekivani prihod) od eksploatacije projekta u ekonomskom veku njegovog trajanja svodi na sadašnju vrednost i na taj način postaje uporediv sa iznosom kapitalnog izdatka u sam projekat koji je izražen u novcu sadašnje vrednosti.-Neto sadašnja vrednost NSV javlja se tada kao razlika između sadašnje vrednosti neto novčanog toka od eksploatacije projekta (očekivanig prihoda) i kapitalnog izdatka u taj projekat.NSV>0 (projekat treba prihvatiti)NSV>=0 preduzeže može na ulaganju u projekat ostvariti stopu prinosa koja je veća ili jednaka od stope investicionog kriterijumaNSV=0 (negativna neto sadažnja vrednost)-obećava uslove privređivanja ispod donje granice rentabilnosti-odnosno njihovu eksploataciju sa gubitkom

2.Metod interne stope prinosa- to je takva kamatna odnosno diskontna stopa koja sadašnju vrednost čekivanog neto novčanog toka od eksploatacije projekta u veku njegovog trajanja doslovno izjednačava sa sadašnjom vrednošću kapitalnih izdataka u sam projekat tj.-To je takva diskontna stopa koja neto sadašnju vrdnost razmatranog projekta svodi na nulu.45.Statički metod ocene i rangiranja investicionih projekata-( tradicionalni metod) ne uzimamo faktor vrtmena u razmatranje- čine ga : 1.Metod povraćaja i njegove recipročne vrednosti- meri se brojem godina u kojima inicijalno kapitalno ulaganje trba da se otplati iz neto godišnjeg novčanog toka(očekivanog prihoda)u veku trajanja projekta za koje je to ulaganje učinjno.-Razlikujemo prosečni i stvarni period povraćaja.

2.Metod računovodstvene stope prinosa- računovodsrvena stopa prinosa predstavlja relativni odnos računovodstveno projektovanog dobitka koji se očekuje od projekta i dodatnog kapitalnog izdatka u taj projekat.INVESTICIONE ODLUKE U USLOVIMA RIZIKA46.Metodi iskazivanja rizika- planiranje novčanih tokova različitih projekata vrši se u uslovima manje ili veće neizvesnosti,odnosno rizika, zbog čega konačni ishod nekog investicionog poduhvata moće značajno da odstupi od planiranog.Za procenu tog rizika koriste se metode: 1.Procena verovatnoće - pod verovatnoćom očekivanog prinosa, odnosno neto novčanog toka,podrazumeva se procentualna šansa da će on stvarno biti realizovan.-ako očekivani prinos ima verovatnoću od 90%,onda treba da se ostvari u devet od deset slučajeva.-za prinos ili neto novčani tok koji ima verovatnoću od 100% , očekuje se da će stvarno nastati.-za prinos kod koga je verovatnoća jednaka nuli , neće se nikad realizovati.-Moguće je utvrditi njegovu očekivanu vrednost

2.Analiza senzitiviteta- primenjuje se u uslovima pune neizvesnost.-Za svaki investicioni projekat proceni se nekoliko mogućih ishoda,izraženih u različitim ,neto novčanim tokovima (očekivanim prihodima) ,sa ciljem da se stekne izvestan osećaj u obimu njihove varijabilnosti i pomeranju u stepenu rentabilnosti koja iz toga može rezultirati. -To se najčešće vrši tako što se pored projekcije- očekivanog (najverovatnijeg),prognozira i najpovoljniji (optimistički) i najnepovoljniji ( pesimistički) neto novčani tok (očekivani prinos).-a zatim ,pomoću objektivnih metoda za ocenu efikasnosti investicija proučavaju varijacije u njegovoj budućoj rentabilnosti.

47.Rizik kao funkcija vremena— -vreme značajan faktor o kome se mora voditi računa prilikom procene rizika alternativnih investicionih projekata u planu kapitalnih ulaganja.- sa proticanjem vremena povećava se neizvesnost u pogledu budućeg dejstva raznih ekonomskih i neekonomskuh činilaca na konačan ishod razmatranih i preduzetih investicionih poduhvata.- Portfolio rizik (oslikava skupinu različitih faktora koji utiču na poslovanje) je indirektno uslovljen protokom vremena.-rizik treba posmatrati kao rastuću funkciju vremena.-Što se predviđanja očekivanog prinosa vrše za dalju budućnost,utoliko njihova varijabila postaje veća, što znači da raste i rizik u pogledu mogućnosti njihovog ostvarivanja.

14

-rizik jednog projekta ne može da bude analiziran nezavisno od drugih projekata.-divezifikacija-smanjenje rizika za preduzeće-Diverzifikacija ( smanjenje rizika za preduzeće kao entitet) -Diverzifikacija ulaganja treba da omogući preduzeću da kreira efikasan portfolio (skup) poslovnih sredstava od koga se očekuje da obezbedi što veću stopu prinosa uz dati stepen rizika, ili da minimizira rizik u datu stopu prinosa.-Najveći portfolio efekat,odnosno smanjenjae rizika za preduzeće kao celinu ,postiže se kombinovanjem projekata čiji su neto novčani tokovi u negativnoj ili nisko pozitivnoj korelacionoj vezi jedan sa drugim,odnosno sa neto novčanim tokom od postojećeg portfolia poslovnih sredstava.

15