excel - prirucnik u 24 lekcije

5/12/2018 Excel - Prirucnik u 24 Lekcije

1/78

K O M P JU TE R ZA P O C E TN IK EMicrosoft

p r i r u c n i k u

Microsoft"~ .Excel2000M ICROSOFT OFFICE~ PRIMATRON Novi Sad


2/78


3/78

Dragan Bozic

EXCEL ZA POCETNIKEprirucnik u 241ekcije

0 0 'PR IMATRONNovi Sad, 2003.


4/78

E XC E L Z A P O tE TN IK Eprirucnik u 24 lekcijeAuto,.

Dragan BozicTiraz1000

lzdavacPRIMATRON d.o.o. Novi Sad

www.primatron.co.yuE-mail: [email protected]

tel.: 021/301 -266

CIP-KaTRllOr!naUHja Y ny611HK3uHjHGH611HOTeK3 M3THue Cpncxe, HOBH CallU04.42 EXCEL(035)GO)I01"h, AparRH

Excel za pocetnike : prirucnik u 24 lekcije IDragan B o n c . - Nevi Sad: Primatron, 2003 (Nov] Sad: Primatron ).- 75 str, : ilustr, ; 13 x 15 emTira1: 1000.ISBN 86-903025-0-3a) AnmlKaTHBHH nporpRM "Excel" - OpHPY'IH!11U1COBISS.SR-JD 185523975
http://www.primatron.co.yu/mailto:[email protected]:[email protected]://www.primatron.co.yu/


5/78

Excelza pocetnike u 24 lekcije

nauclte kako da vrsite tabelarna proracunavanja i crtategrafikonePopularni prirucnlk za koriscenje programa zatabelarna proraeunavan]a:- Excel97

Excel 2000- Excel' 2002/XP


6/78

6 Excel

Microsoft Excel deo je programskog paketa Microsoft Office. Uprvoj lekciji kroz korake cemo objasniti instalaciju paketa Microsoft Office2000. Sve verzije paketa su slicne od verzije Office 97, preko Office 2000 doOffice 2002/XP, stogaje instalacija slicna. Sarno verzija 2002/XP stize na 2diska ali proces instalacije je slican, gotovo isti, Dakle za pocetak instalacijeubacite instalacioni disk u CD-ROM uredaj.

Prvi korak. Programi u prvorn korakunajavljuju pocetak instalacije, Tokom instalacijeizmedu koraka se krecete sa tasterima Next (sledeci) iBack (prethodni). Sa tasterom Cancel prekidateinstalacij u.

I Instalacija 'Excel-a

Drugi korak. U ovom koraku se od Vastrazi da unesete User Name - Vase ime, Initials -Inicijali, Organization - Vasa firma ili organizacija iCD-Key - zastitni broj koji ste dobili kupovinomprograma.

I . . . . : - - i -- ~

. - . . . . . . . . ...._.w .~= " - - '1--, ' 1 . . ' ,


7/78

Excel 7

Treci korak. U ovom koraku potrebno jeotkaciti saglasnost sa postovanjem prava autora ipritisnuti taster Next.

Cetvrti korak. Nakon prva tri koraka pocinjeinstalacija programa. ~ ------ ....-

Peti korak. Nakon instalacije obicno jepotrebno restartovati racunar, 0 cemu Vas obavestavai instalacija Microsoft Office programa. Ovaj korakjebitan da bi Windows bio obavesten na pravi nacin 0novom programu u njegovom sistemu.


8/78

8 Excel

E I 8tartovanje Excel-aMicrosoft Excel je program za tabelarna proracunavanja, ~Osnovna osobina vrsenja takvih proracuna na racunaru je da se ~izmenama odredenih podataka menjaju i vrednosti koje su zasnovanena njima. Recimo ako Vasa firma ima cene u dinarima iu nekoj drugojvaluti, jasno je da cena zavisi od kursa. Ukoliko dode do promene kursaradeci na papiru bi morali da ponovo sve pisete, Koristeci Excel dovoljno jezameniti jedan podatak, Kurs recimo isvi proracuni icene ce biti u redu.Nakon toga dovoljno je odstampati dokument.

Startovanje Excel-a se vrsi preko ikone na desktopu. Dupli klikmisem na ikonu Microsoft Excel i program je pokrenut. Ukoliko ikoneprograma nema na desktopu tada je Excel potrebno pokrenuti preko Startmenija, menija Programs, a zatim kliknuti na Microsoft Excel.

I I Radno okuzen]eRadno okruzenje Excel-a cine:


9/78

Excel 9

I NASLOVNA LINIJA I- I

,&"'!.tlflD.l"''''' W. La ~u ", m", .. , : 4 . .: 11 1 11 1'

151 611PROSTORSACELIJAMA


10/78

10 ExcelNaslovna linija (Title Bar) - se nalazi na sarnom vrhu ekrana i tu senalazi ispisano ime dokumenta s kojirn trenutno radimo i ime programa.Traka sa menijima (Menu BaJ)(padajuci meni) - se nalazi odmah

ispod naslovne linije i u njoj se nalaze meniji u kojima su grupisani razni a1atiioperacije programa Word.Paleta Standard (Standard Toolbar) iIi paleta sa standardnimalatkama se nalazi ispod trake sa menijirna i sadrzi najcesce koristene alate iz

menija (novi dokument, otvaranje i snimanje dokumenta, stampanjedokumenta ...)

Paleta Format (Formating Toolban ilipal eta za formatiranje sadrzialate koji se koriste za formatiranje teksta, odredivanje vrste, velicine ibojeslova, poravnanja teksta ...

Traka za formulu (Formula BaI) je traka gde se unosi formula zaceliju sa kojim radimo.

Statusna linija (Status BaJ} opisuje u svom levom uglu stanje u kornse nalazi program - Ready (spreman za rad), Enter(unos u celiju), itd. Poredtoga u statusnoj liniji mozemo videti da li je ukljuceno prekucavanje, kucanjevelikih slova, itd.

Klizaci omogucavaju pomeranje papira kako bisrno videli sve celije,


11/78

Excel

Radni papir i celija11

Radni papir (eng. worksheet) i eelija (eng. cell) su osnovni elementirada u Excel-c. Svaki dokument sa kojim radimo u Excel-u naziva se sveskaili knjiga (eng. book). Da bismo odvojili znacajne celine uokviru jednogdokumenta koristimo radne papire, koji Cineknjigu. Dakle jedan radni papirmozemo koristiti za proracun Iicnih dohodaka, jedan za cenovnik, itd.

Sam radni papir sastavljen je od celija, Svaka celija moze sadrzatitekst ih brojeve, i za svaku od njih mozemo definisati tip (tekst, broj, valuta,procenti, datum). Celije se u Excel-u mogu povezivati taka dajedna od drugezavise ina taj nacin formirati formule po kojima se racunaju vrednosti.

Ubacivanje novog radnog papira - se vrsipreko padajuceg menija Insert, opcije Worksheet. Hi,ako pritisnemo desni taster misa na bilo koju odkartica postojecih radnih papira, koje se nalaze iznadstatusne linije. Otvara se novi meni u komeodabiramo opciju Insert, u novootvorenom prozorudovoljno je da kliknemo OK.


12/78

12 ExcelUklanjanje radnog papira - vrsirnopritiskom desnog tastera misa na karticu radnogpapira koji zelimo da obrisemo, i u

novootvorenom meniju biramo opciju Delete.Otvara se novi prozor u kome sa OK potvrdujemo brisanje, dok ga sa Cancelprekidamo.

Menjanje imena radnog papira - koristimo isti meni kao i uprethodne dye operacije. Pritisnemo desni taster misa na karticu radnogpapira cije ime zelimo da promenimo, a zatim u novootvorenom menijukliknite Rename. Nakon toga upisite novo ime radnog papira ipritisnutitaster Enter.

Premestanje i kopiranje radnog papira -ponekad je potrebno promeniti redosled radnih papira,iIi napraviti vise njih da isto izgledaju. Za to koristimoopciju Move or Copy Otvara se prozor kao sa slike.Polje To Book govori u koju kujigu zelimo dapremestimo radni papir. Polje Before Sheetnarn govoripre kog radnog papira zelimo da postavimo odabraniradni papir. Opcija (move to end) papir salje na krajsveske, Ukoliko je otkaceno polje Create a copy bice

h4 o ...e IIIC o p p 11

C l'f or o < h oo t:I

5h~2Sheo!3(m ov e to o n e i l

r"eate "copy


13/78

Excel 13napravljena kopija radnog papira. Na kraju sa OK potvrdimo odabraneopcije.

Selektovanje radnih papira - kada je potrebno obrisati vise radnihpapira ili nad njima vrsite neke izmene potrebno ih je prvo oznaciti -selektovati. To cinimc pritiskanjem levog tastera misa na kartice radnihpapira koje se nalaze iznad statusne linije, drzeci tastere Control - zapojedinacno selektovanje, ili taster Shift - za selektovanje susednih radnihpapira.IIpisivanje i kretanje po celijama

Da bismo upisali podatak u odredenuceliju potrebno je da levim tasterom miliakliknemo na nju. Celija postaje uokvirena crnimpravougaonikom, kao na slici gore. Pritiskom nabilo koji taster sa tastature pocinje unos podatakau selektovanu celiju.Nakon ukucavanja teksta dovoljno je pritisnuti Enter ili strelicamapomeriti kursor na neku drugu celiju. Moguce je potvrditi ukucavanje i

3456 .


14/78

14 Excelklikorn na .J Excel sam raspoznaje odredenetipove podataka. Ukoliko ukucate broj Excel ce gaodmah premestiti u desnu stranu celije, ukoliko jetekst u pitanju on ostaje na levoj strani, Ukolikokursor postavite na celiju koja vee sadrzi nekitekst ikrenete sa ukucavanje tada ce tekst kojipoj avice se novi, uneti tekst.

Brisanje teksta iz eelije se vrsi tako sto oznaeimo eeliju koju zelimoda obriserno a zatim pritisnerno taster Delete. Moguce je obrisati ivise celijaodjednom tako sto cemo ih prvo sve selektovati a zatim pritisnuti tasterDelete,

Aisi.C]2 Unosl I .~~~,,__

se nalazio biti obrisan i

Selektovanje - oznacavanje celijaUkoliko treba selektovati vise celija, recimo celije od A2 do B6, tadakursor misa pozicioniramo na celiju A2, pritisnemo levi taster rnisa inepustajuci ga kursor postavljamo na celiju B6, nakom pustanja levog tasteracrnim okvirom selektovane su celije od A2 do B6.Ukoliko zelimo da selektujemo celu kolonu ili red dovoljno je kliknuti nabroj reda iIi slovo kolone ko'u zelimo da selektu'emo ko~e se nalaze leva i


15/78

Excel 15

iznad prostora sa celijama, Ceo radni papir selektujemo ~klikom na taster iznad broja redo va ileva od slova kolona. ---- r",r-Za selektovanje pojedinacnih celija potrebno je drzati taster Control natastaturi ikliktati na pojedinacno celije koje zelimo da oznacimo.

Pomeranje kursora na odredenu celiju najlakse je izvrsiti klikomlevog rnisa na tu celiju, Medutim u kompleksnijim tabelama koje prelazejednu stranu radnog papira lakse je nekad direktno otici na zeljenu celiju. Zato koristimo padajuci meni Editi opciju Go To.U novorn prozoru u polju GoTo dovoljno je ukucati poziciju celije, recimo A70 i pritisnuti OK ikursor cese naci na navedenom mestu.IIormatiranje celija

Fonnatiranje celija podrazumeva podesavanje tipa celije (broj, tekst,datum iii valuta), namestanje poravnanja, vrste slova ivelicine, kao inekoliko drugih opcija,Podesavanje tipa cellje - vecina gore navedenih podesavanja vrsi sepreko padajuceg menija Fonnatopcije Cells. Nakon pokretanja ove opcije


16/78

16 Excel

otvara se prozor kao sa slike. U polju Categorypojavljuje se 1ista mogucih tipova podataka u ry".~:JI-I-1...1-1-1. . , _ , . , -eliji. U polju Sample vidimo kako ce izgledatipodatak nakon promene tipa. Navescemonekoliko bitnih tipova: Numberpredstavlja broj,u ovoj opciji moguce je birati zapis broja ibrojdecimalnih mesta; Currency predstavlja valutu,moguce je birati valutu i zapis valute; Datepredstavlja datum, bira se zapis datuma, kod nasje dd-mm-yyyy (dan, mesee, godina); Timepredstavlja vreme i bira se nacin zapisa vremena, kod nas hh:mm:ss (sati,minute, sekunde); koristi se i Custom kojipredstavlja korisnieki tip.

Poravnanjeteksta u celiji - pora-vnanje teksta se vrsi kako horizontalno taka ivertikalno. Horizontalno poravnanje moguce jeizvrsiti iz Palete Format koristeci ~ - = = II mkoji redom centriraju tekst levo, u sredinu idesno, poslednje dugme sluzi za spajanje celijaujednu icentriranje teksta koji se nalazi u njima

. . . . . . .""~,= --' " U ' " < .f'Kt;,;,n"'""..... . . . ._~

, .-r.......''''''1011:r....c...


17/78

Excel 1 7u sredinu. Vertikalno poravnanje kao i horizontal no vrsi se preko opcijeFormat Cells iz padajuceg menija Format. Odabirom kartice Alignmentpojavljuje se prozor kao na slici. Polje Horizontal predstavlja horizontalnoporavnanje, polje Vertical predstavlja vertikalno poravnanje, preko poljaIndent moguce je postaviti koliko ce tekst biti pomeren od leve ivice celije,Polje Orientation nam nudi mogucnost da tekst okrecemo u celiji pododredenirn uglom.

Veoma bitne su stavke pod poljem Text Control. Ako je otkacenopolje Wrap Text tada ce tekst ukoliko ne moze da stane u celiju bitiprelomljen u dva iiivise redova. Ukoliko je otkaceno polje Shrink to fittadace velicina slova biti smanjena toliko da tekst staje u celiju, Merge CeJIs sluziza spajanje celija, 0 cemu ce kasnije biti vise reci.Podesavanje slova u celiji - velicinu i tip slova mozemo podesitipreko Pslete Format koristeci Arial za promenu tipa slova i10 za promenu velicine slova. Tekst je moguce iskoristiti iza podebljanje,zakrivJjenje iiipodvlacenje teksta. Za to se koriste ikone BIll

Kod unosa brojeva mozemo unapred odrediti koliko decimala zelimoda ti brojevi iii taj broj ima. To cinimo na sledeci nacin:


18/78

18 Excel1. Oznacimo celiju iii celije kojirnazelimo da odredimo broj decimala2. U padajucem meniju Format

odaberemo opciju Format Cells3. U kartici Numberu polju Category

odaberemo Number, tada se pojavljuju ..... _ .._._._"""" .._" " " " - - - - . . . . . . , . . . . . . . . . . . .opcije kao na slici4. U polju Decimal places biramo broj CI:I~

decimala, ako otkacimo polj e Use 1000 separatorkoristice serazdvajanje preko 1000 sa zarezom a u polju Negative numbersbiramo izgled negativnog broja.

~I_I""-'-I-'-t oc

Decimale rnozemo namestati i preko dugmadi ~1l8~8 iz PaleteFormat, Brojevima u oznacenim celijama pritiskom na prvo dugmepovecavace se broj decimala ana drugo smanjivati.

Ukoliko u nekoj celiji zeHmo da se nade datum, pogodno bi bilo dapre ukucavanja datuma, za tip celije odaberemo datum. Veoma je bitno to c iapri formatiranju tipa celije kada je u pitanju datum odabirom kategorije celije(Former - Format Cells - Category) Date naseg zapisa datuma nema, takoda koristimo opciju Custom koja se nalazi na kraju liste kategorija. Zatim u


19/78

Excel 19

listi Type odabiramo zapis d.m.yy. Kod vremena nema takvih problema,dovoljno je u kategoriji odabrati Time i u listi Type tip nacina prikazavremena koji nam odgovara.

Ako zelimo da se u celiji nade valuta, tada ne smemo kucati u celijubroj i slovima recimo din., vee je potrebno ukucati sarno broj a zatim Excel-ureci da broj u datoj celiji predstavlja valutu, time ce se pored broja naci inaziv valute. Dakle potrebno je:1. Oznaciti celiju u kojoj smo ukucali

vrednost bez imena val ute2. U padajucem meniju Former odabrati

opciju Format Cells, izatim karticuNumber3. U polju Category odabrati Currency

(eng. valuta), a zatim4. U polju Symbol odabrati valutu

odnosno njen simboL Takode, Amozemo podesiti koliko broj decimalnih mesta zelimo za valutu,kao i kako ce izgledati negativan broj5. Sa OK potvrdujemo promenu tipa celije

2 5 2 !


20/78

20 ExcelIInacin:

Menjanje boje pozadine i tekstacelijeBoju pozadine ceJija. menjamo na sledeci nacin:1. Oznacirno celije ciju boju pozadine zelirno

da promenimo2. Pritisnemo levim tasterom misa emu strelieupored ikone kantice ~ Iu Pa le ti Fo rma t,pojavljuje se prozor kao na slici3. Odabiramo boju kojom zelimo da budepopunjena pozadina selektovanih celija, itime smo izvrsili bojenje pozadine ~

Boju teksta u celijama menjamo na sledeci1. Oznacimo celije ciju boju teksta zelimo da

promenima2. Pritisnemo levim tasterom misa na emustrel ieu pored ikone 4 -3. U prozoru kao na slid odaberemo novu boju teksta u celijama


21/78

Excel 21

Podesavanje slrine i visine celija.Ubacivanje i izbacivanje redova ikolonaSiriou kolone podesavamo tako sto:1. Kursor misa postavimo na ivicu polja sa imenom

kolone oznacene slovom iznad celija, Kursor misapostaje crna uspravna linija sa strelicama u levo idesno

2. Drzeci pritisnut levi taster misa pomeramo sirinu kolone Bkoliko zelimo.

3. Na kraju pustimo levi taster rnisaVisiou reda menjamo na slican nacin:1. Kursor misa postavimo na ivicu polja sa brojem 31

reda levo od celija. Kursor misa postaje vertikalna 4crna crtica sa strelicama na gore idole.

2. Dried pritisnut levi taster misa povlacimo mis na gore iii na dolesmanjujuci iii povecavajuci taka visinu reda.3. Nakon namestanja pustimo levi taster misa,


22/78

22 ExcelKolonu dodajemo tako sto:1. Pozicioniramo kursor u celiju koja pripada koloni ispred koje

zelimo da ubacimo novu kolonu2. U padajucem meniju inseJtodaberemo opciju ColumnsRed dodajemo tako sto:1. Pozicioniramo kursor u celiju koja pripada redu iznad kojeg

zelimo da ubacimo novi red2. U padajucem meniju inseJtodaberemo opciju RowsBrisanje kolone iii reda vrsimo tako sto:1. Desnim tasterom misa kliknemo na ime kolone ili broj reda2. U novootvorenom meniju odaberemo opciju DeleteNakon toga, ako smo obrisali kolonu, sve kolone desno od njepremestaju se ulevo za jedno mesto, au slucaju brisanja reda za jedno mesto

gore se premestaju redovi ispod obrisanog reda.m Spajanje i uokviravanje celijaSpajanje celija podrazumeva spajanje vise celija u jednu celiju,

Primer spojenih celija, u prikazanoj tabeli, bila bi poljajednosobni, dvosobni,


23/78

Excel 23

trosobni. Spajanje celija se vrsi tako sto:1. Selektujemo celije koje zelimo daspojimo

2. U padajucem meniju Formatodaberemo Format Cells, a tada ukartici AHgnmentotkacimo poljeMergeCeJJs3. Potvdimo odabrano sa OK

Ponekad pogresno spojimo celije pa jepotrebno spojene celije vratiti u stanje gde je svakaza sebe, to se radi tako sto oznacimo celiju koja jespojena, a zatim u padajucem meniju Format, u Format CeJJs u karticiAbgnmentiskijucimo otkaceno polje Merge CeJJs.

Uokviravanje celija

B

567I ii i c=9\0 0'"1 ~11'31415 Z15 .,017 ' "019 ' "_Ig2D

lake je radni papir podeljen na celije iizmedu njih postoje linije, te tankelinije pri starnpanju nece biti vidljive. Da bismo linije tabele na radnom


24/78

24 ExcelT xpapiru naglasili potrebno je selektovaticelije ciji okvir zelimo da menjamo ipreko ......1_ 1,...- 1......1.-1. . ._ ""padajuceg menija Format i opcije Format

Cells, odabrati karticu Border, nakon cegase otvara prozor kao na slid. U polju Linebiramo stil linije kojom cemo iscrtavatiokvire, iboju linije. U polju Presets birarnoNone da bi celije bile bez okvira a Outlineda bisrno uokvirili spoJjne ivice. Polje :i:,=~~..::"-"-''''-''''''''''Borderkoristimo kada nam ne trebaju sarnospoljne ivice uokvirene, vee mozda iiscrtane unutrasnje iii dijagonalne linije. Klikom na dugme koje prikazujepravac linije ukljucujerno iii isklju-cujemo iscrtavanje linija tog pravca.

o ~"'-". . . . .O n ~ ;~L_=:__j = _- r~..= J/1 1'-1 m Premestan]e i kopiranje celija

Premestanje celija vrsimo taka sto:1. Selektujerno celije koje zelimo da premestimo


25/78

Excel 25A:::=!L:J C

Na ovaj nacin podaci se vise ne nalaze u celijama u kojima su bilivee sarno u onima u koje smo ih premestili. Ako podaci treba da ostanu idase pojave u novim celijama tad a koristimo kopiranje celija,

Celije kopiramo na sledeci nacin:1. Selektujemocelije koje zelimo da kopiramo2. Pritisnemo dugme ~ Copy iz Pslete

Standard, cime su selektovane celijezapamcene u memoriji racunara, a okozapamcenih celija pojavio se trepcuci okvir,nakon toga3. Pritisnemo levim tasterom misa na celiju gdezelimo da se nadu kopirane celije

2. Pomerimo kursor misa na ivicu selekcije,negde oko erne tamne linije, iada bi kursortrebao da se pretvori u belu strelicu

3. Drzeci pritisnut levi taster misa pomeramoselektovane celije na mesto gde zelimo da ihpremestimo

4. Pustimo levi taster rnisa

1: B0 :

~d . ' U :~i'mi

msste56

B c

,: 1 356

WA

1dalumVl' l lm.mula

B


26/78

26 Excel4. Pritisnemo dugme fiPaste iz Pslete Standard, icelije su senasle na papiru .Koristeci opciju : J , Cutiz Pelete Standardumesto Copycelije hi bile

premestene, ali bi mogle vise puta sa opcijom Paste da se ispustaju udokument, to je jedina razlika u odnosu na obicno premestanje celija,Celije je moguce iskopirati i koristeci mali cmikvadrat u donjem desnorn uglu selekcije. Ako kursormisa postavirno na taj mali crni kvadrat on sepretvara u cmi krstic, Pritiskom levog tastera rnisa,ne pustajuci ga mozemo razvuci selektovani deo.Nakon pustanja levog tastera ceo oznaceni deo bicepopunjen prethodno selektovanim delom.

Snimanj,e i zatvaranje dokumentaAko zelimo da sacuvamo dokument da bi se kasnije mogao koristititreba da ga snimimo na hard disk. Snimanje dokumenta se vrsi tako sto se iz

padajuceg menija File izabere operacija Save. Ako je to prvi put da snimamo


27/78

Excel 27taj dokument pojavice se prozor ukojem Excel od nas trazi da unesemoime tog dokumenta, odnosno podkojim imenom da ga snimi na harddisk (iii na disketu). Preko polja Savein mozemo izabrati ifasciklu (folder)u koj i zelimo da smestimo nasdokument, a mozemo inapraviti novufasciklu za nas dokument klikom naikonu g_JCreate New Folder. U polje File nametreba ukucati ime dokumentai potom kliknuti na dugme Save. Ovim je operacija snimanja dokumentazavrsena, Ako dokument koji zelite da snimite vee ima svoje ime (ranije jevee snimljen pod tim imenom) onda se snimanje obavlja automatski (bezotvaranja posebnih prozora) sarno odabirom operacije Save iz menija File.Umesto operacije Save iz File za snimanje dokumenta menija mozemokoristiti i ikonu g Save iz trake sa alatima.

Bitno je "napomenuti da svaki put kada izvrsimo promenu u nekomdokumentu, ako zelimo da ta promena bude zapamcena moramo izvrsitisnimanje dokumenta. Cak ce nas i sam Excelprilikom zatvaranja programa


28/78

28 Excel

podsetiti na to ipitati da li treba da snimi izmene u otvorenim dokumentima.Operaciju Save As iz File menija koristimo kada hocemo da neki dokumentsnimimo pod drugim imenom iii u drugi direktorijum na hard disku iii mozdana disketu.

Zatvaranje dokumentaDokument se u Excel-u moze zatvoriti na vise nacina, a najcesce seto vrsi klikom na ikonu ~ u gornjem desnom delu prozora. Drugi nacin zazatvaranje aktivnog dokurnenta je da se izabere operacij a Close iz padajucegmenija FIle.

Ukoliko pokusamo da zatvorimoneki dokument, a da ga pre toga nismo . f . , \_!..} Co., .ou ~to S lv er:n . ~ ygu m" te ' !ockJ_'7snimili pojavljuje se prozor kojim nas Excelobavestava da promene u dokumentu nisusnimljene ipita nas da Ii treba snimiti taj dokument pre zatvaranja. Ukolikoodgovorimo sa Yes izmene u dokumentu ce biti snimljene, odgovor No znacida necerno da snimimo izmene, a Cancel sluzi da ponistimo naredbu zaizlazak iz programa ida se vratimo u Excel.

"


29/78

Excel 29

Otvaranle novog i postojeceqdokumentaPrilikom svakog startovanja Excel-a otvara se inova prazna sveska

u kojem mozemo da zapocnemo fad. Ako zelimc da otvorimo novi prazandokument, koristimo ikonu D New Blank Document iz Pslctc StandardNovi dokument moze se otvoriti i preko padajuceg menija File, opcijomNew. Odabirom ponudenog Workbook i klikom na OK otvara se novidokument za fad.

Ako zelimo da otvorimo neki vee pestojeci dokument, koji se nalazina disku racunara koristimo ikonu ~ Open iz Pslete Standard, ili opcijuOpen iz padajuceg menija File. Otvara se prozor Browse kojipokazuje sadrzaj My Documents direktorijuma . Odaberemomisem dokument koji zelimo da otvorimo ikliknemo na dugme Open iiidvaput brzo kliknemo na taj dokument. Ukoliko se dokument koji zelimo daotvorimo ne nalazi u direktorijumu My Documents onda ga trebamo potrazitiU onom direktorijumu u kojem mislimo da se on nalazi ito radimo preko


30/78

30 Excelpolja Look ill tako sto kliknemo na malu emu strelicu sa desne strane iodaberemo novi direktorijum.

Rad sa formulamaNajznacajnijji deo Excel-a, sustina njegovog koriscenja jesu fonnule.Pomocu nj ih povezujemo vise celija ikoristimo racunar da radi za nas. Excel

za nas izracunava prosek, trazi najvece vrednosti, racuna maksimalandohodak, kao i mnogo toga drugog. U principu rad sa svim formulama jeslican.

Aktiviranje formula se izvodi tako sto,oznacimo celiju u kojoj zelimo da ukucamoformuiu i pritisnemo znak = na tastaturi. Timesmo Excel-u naznacili da ce ova celija bitiupotrebljena za fonnulu. Tada se menja izgledtrske zs Iortnule koja se nalazi odmah ispod '"Pslete Format. U levom kraju pojavljuje se dugme sa fonnulama, kao naslici, na kome pise SUM. cma strelica sluzi za odabir nekih drugih cestokoriscenih funkcija. Polje X sluzi za ponistavanje formule, polje.,J sluzi za


31/78

Excel 31

potvrdu ukucane fonnule, dok se = moze koristiti umesto kucanja znaka =preko tastature kada u celiji aktiviramo formule.Nakon aktiviranja celije za unos formule, potrebno je odabrati

fonnulu koja ce racunati vrednost u celiji. To moze biti suma vise celija,mozemo traziti najmanju vrednost grope celija, iii prosek njihovih vrednosti,ili kombinovati vise formula, sve u svemu sto se tice formula Excel nudimnogo mogucnosti,Upoznajmo se i sa operatorima, njihovim prioritetom izvrsavanja irealizacijom na racunaru.Prioritct Operator Opcrucija Pruner Rezultat--

grupisanje1 ( i ) operacija (5+7)*3 36zagradama2 A stepenovanje 51\2 253 / deljenje 5/2 2,5* mnozenje 5*2 104 + sabiranje 5+2 7- oduzimanje 5-2 3


32/78

32 Excel

Suma vise celijaEvo jednostavnog primera kako sabrati vise celija, Recimo da imamo

primer kao sa slike, ida zelimo da saberemo celije AI,. BI iCI ida senjihova suma nade u polju Dl.

D 11 4234Uradimo sledece:

1. Oznacimo celiju Dl pritiskom levog tastera misa na nju2. pritisnemo ikonu L iz Pslete Standard koja se nalazi odmahispod naslovne linije.

3. Tada se na ekranu pojavljujesledeca slika. Excel je samprepoznao celije koje zelimo dasaberemo, i one su oznacenetrepcucim pravougaonikom. U traci za formule, kao i u celij ipojavljuje se ispisana formula koju smo aktivirali,


33/78

Excel 33

4. Za kraj potrebno je potvrditi formulu u toj celiji klikom na .J utraci za formule. Tada se na ekranu nalazi rezultat formule uceliji Dl.

Sabiranje, oduzimanje, mnoienje ideljenje celijaSabiranje celija se vrsi na sledeci nacin:1. Oznacimo celiju u kojoj zelimo da se

nacre suma celija koje sabiramo2. Pritisnemo u traci za formule iii

1 !Uot .;J x " .1 = 1ra tastaturi, otvara se prozor ispod ~ 12 8~trake za formule, Pojavljuje se irepcuci kursor u oznacenojceliji odmah posle znaka = ocekujuci od nas da unesemoformulu, nakon toga


34/78

34 Excel

3. Kliknemo na celiju u kojoj se nalazi prvi sabirak, U ovom slucajuto je A4, zatim4. Kliknemo na taster + na tastaturi cime smo oznacili da se radi 0

sabiranju, zatim5. Kliknemo na celiju u kojoj se nalazi drugi sabirak, U ovom

slucaju to je B4, zatim6. Pritisnemo " da bi potvrdili for-mulu. Nakon toga u oznacenoj celiji

se nalazi zbir celija, u ovom slucajuA4 iB4 u C4. U traci za formule 12 Sc::::Evidimo kako glasi formula oznacenecelije (=A4+B4).Isti princip se primenjuje iza oduzimanje, mnozenje ideljenje,

Objasnimo recimo jos deljenje celija, Deljenje se vrsi taka s10 :1. Oznacimo celiju u kojoj zelimo da se nade kolicnik celija kojedelimo

2. Pritisnemo u traci za formule ili na tastaturi, otvara se prozorispod trake za formule. Pojavljuje se i trepcuci kursor u


35/78

Excel 35oznacenoj celiji odmah posle znaka 1 . . . . 1 -- ,-:S UM =----- '" '""-"'; : . . : . . . . . . : : .LL - _ _ ,= ocekujuci od nas da unesemo ~fonnulu, nakon toga " n n ~ - - - - - - - - - - - ~

3. Kliknemo na celiju u kojoj se nalazi ~ 12 8~broj koji zelimo da podelirno, uovom slucaju to je A4, zatim4. Kliknemo na taster I na tastaturi cime smooznacili da se radi 0 deljenju, zatim5. Kliknemo na celiju u kojoj se nalazi broj sakojim delimo, u ovom slucaju to je r -_ C 4 ~ ~ - _ - ., .. .'" '- : : : - -- -- ". _ ,_ = - - , ;A 4 , - 'i B 4 c . , -- -- :- ,_B4, zatim 1 I""""'"A.,__,,",,-_ _.__-,C,--,--,D"-o6. Pritisnemo v da bi potvrdili fonnulu. ;Nakon toga U oznacenoj celiji se ~ 12 a~nalazi kolicnik celija, u ovom slucaju A4 iB4 u C4. U traci zafonnule vidimo kako glasi formula oznacene celije (=A41B4).Moguce je ikombinovanje operacija, sabiranja, oduzimanja, deljenjeimnozenja kao i drugih funkcija ali mi cemo se zadrzati na dosadspomenutim. Recimo da ielimo da izvedemo sledecu formulu, da je


36/78

36 ExcelD4=A3/(B4+C4). Namemo uzimamo vrednosti iz razlicitih redova dapokazerno da je moguce vrsiti operacije nad hilo kojim celijama.

1. Oznacimo celiju C42. Pritisnemo = u traci za formule iii na tastaturi, otvara se prozor

ispod trake za formule. Pojavljuje se i trepcuci kursor uoznacenoj celiji odmah posle znaka = ocekujuci od nas daunesemo formulu, nakon toga3. Kliknemo misem na celiju A3, zatim

4. Na tastaturi kucamo znak / da hi oznacili operaciju deljenja,5. Na tastaturi kucamo znak ( da bismo otvorili zagradu u kojoj

cemo vrsiti sabiranje6. Kliknemo na celiju B47. Pritisnemo taster + da bismo oznacili operaciju sabiranja8. Kliknemo na celiju C49. Pritisnemo taster ) na tastaturi da bismo zatvorili zagradu

operaciju sabiranja10. Pritisnemo .J da bi potvrdili formulu. Nakon toga u oznacenoj

celiji se nalazi rezultat formule. U traci za formule vidimo kakoglasi formula oznacene celije (=AJ/(B4+C4)).


37/78

Excel 37

1 m Minimum imaksimumJedna od cesto koriscenih funkieija kod Excel-e kao i kod proracunajeste pronalazenje minumuma imaksimuma. Postupak je slican u oba slucajasarno se koriste dye razilicite funkcije. Za minimum se koristi MIN a zamaksimum MAX. Argumenti obe funkcije je grupa celija iz koje se pronalaziminimum iiimaksimum.

Dakle, maksimum grupe celija pronalazimo tako sto:1. Obelezimo celiju u kojoj ispisuje

rezutat SUM2. Pritisnemo u traci za formule iii AVERAGEIFznak = na tastaturi, otvara se prozor H Y P E R L IN Kispod trake za fonnule, a sarna traka se COUNTMAXmenja iomogucava nam da biramo SIN

funkcije, tako sto3. U traci za formule kliknemo na emu STOEV

strelicu koja se nalazi pored poslednje More Func ti ons . ..koriscene funkcije obicno pise S'UM, 1iotvara se prozor sa cesto koriscenim funkcijama,

SUMIFP M T

SlJI'I

a na kraju i


38/78

38 Excel

opcija More Functions", u slucaju da funkcija koju trazimo nijernedu gore navedenim, MINi MAXsu medu njima4. Medu funkeijama odabiramo funkciju MAX5. Otvara se prozor kao na

slici u kom Excel od nas -'~I!!!!!!!!!!!!!!!~-Itrazi da unesemo celiju ili -ur 1" k .. . I . . . . . . . . . . . . . _ _ ftIuI.l'1._fII~.iII'D' .... o r . . . . _tII:a:.grupu celJa u __Jlma ...e _"_"_~ ..."'''''' __ ._-'''''_.''

v k ' Uk lik _~t:ftJI'IIIIti.'fOI4~h_""".traziti maksrmum. Lucon 0 ~ _. __ ll ~~je ovaj prozor zakloniocelije koje treba da selektujemo tada klikom na dugme " j I 1 desnood unosa prozor trenutno samo sklanjamo i omogucavamoselektovanje, tada6. Selektujerno celije medu kojima trazimo maksimum

7. V ratimo se na prozor koj i je bio malo pre otvoren klikom na ~8. Kliknemo na OK da bi potvrdili formulu za maksimum selekto-

vanih celija iii Cancel da ponistimo aktiviranje formule

-

Minimum se trazi na identican nacin samo sto se koristi funkcijaMIN umesto MAX.


39/78

Excel 39

Srednja vrednostSrednju vrednost grupe celija izracunavamo tako sto:1. Oznacimo eeliju u kojoj zelimo da napise srednju vrednost2. Pritisnemo u traci za formule iii znak = na tastaturi, otvara se

prozor ispod trake za fonnule, a sarna traka se menja i omo-gucava nam da biramo funkcije, tako sto3. U traci za formule kliknemo na emu strelicu koja se nalazi poredposlednje koriscene funkcije obicno pise SUM, otvara se prozorsa cesto koriscenim funkcijarna,4. Odaberemo funkciju AVERAGE5. Otvara se prozor u kome Excelod nas trazi da unesemo celiju iligrupu celija u kojima ce traziti maksimum. Ukoliko je ovajprozor zaklonio celije koje treba da selektujemo tada klikorn nadugme 3J desno od unosa prozor trenutno sarno sklanjamo iomogucavamo selektovanje, tada6. Selektujemo celije kojima trazirno srednju vrednost7. Vratimo se na prozor koji je bio malo pre otvoren klikom nam


40/78

40 Excel

8. Kliknemo na OK da bi potvrdili formulu za srednju vrednostselektovanih celija ili Cancel da ponistimo aktiviranje fonnuleIi Rad sa procentimaRad sa procentima realizuje se preko tastera % sa tastature kao isadugmetom % iz Pelete Format. Klikom na avo dugme broj u decimalnom

zapisu pretvara se u broj u procentima. Na primer, 1.00 postaje 100%, 0.22postaje 22% itd.Recimo, zelimo da izracunamo koliki je procenat 22 (A2) od 64 (B2)

u C2. Uradicemo sledece:

41. Oznacimo celiju C2

Pritisnemo u traci za fonnule ili znak = na tastaturi, otvara seprozor ispod trake za fonnule, a sama traka se menja i omogu-


41/78

Excel 41

cava nam da ukucamo fonnulu, odnosno da prvo podelirnobrojeve iz A2 i B2, stoga3. Kliknemo na celiju A24. Ukucamo znak / preko tastera na tastaturi5. Kliknemo na celiju B26. Pritisnemo v' da bi potvrdili fonnu-

lu. Nakon toga u oznacenoj celiji senalazi rezultat fonnule. U traci zaformule vidimo kako glasi formulaoznacene celije (=A21B2). Nakon toga celija C2 ostajeselektovana ipotrebno je sarno josdobijeni rezultat pretvoriti uprocente, a to cinimo taka sto

7. Kliknemo na % u Paleti Formatcime je broj pretvoren u procente

Matematicke operacije se sa procentima izvode isto kao i sabrojevima. Ukoliko se u nekoj od celija javlja procenat a mnozimo ga saobicnim brojem tada cerno dobiti rezultat jednak procentu broja. Ukolikooduzirnamo procenat od broja javlja se problem jer se ceo broj smatra 100%


42/78

42 Excel

tako da recimo rezultat 12% - 22 je -2188%. Vodenjem racuna formulamakoje racunamo ovakve greske je lako izbeci,E m Funkcija IF - funkcija uslovaFunkcija IF predstavlja naredbu sakojorn postavljamo uslov kojim regulisemo

vrednost celije. Pomalo komplikovananaredba veoma se jasno ilustruje na primeru.Pretpostavimo da imamo situaciju kao naslici. U celijama A2, A3, A4 iB2, B3, B4 imamo vrednosti koje zelimo dauporedimo, odnosno da proverimo da li su vrednosti iz kolone A vece odvrednosti kolone B. Ukoliko je A2 vece od B2 zelimo da se u celiji C2 ispisePrvi brojje vdi u suprotnom Dmgi brojje veci, itako redom za A3 iB3, iA4 iB4.To postizemo upravo komandom IF, na sledeci nacin. Prvo cemouraditi za A2 iB2 a zatim cemo videti u sledecoj lekciji da nije potrebnoponavljati postupak iza A3 iA4 vee da se dobijena formula moze preneti ina druge redove, dakle uradimo poredenje za A2 iB2.

3 5-2

7


43/78

Excel 431. Oznacimo celiju C22. Pritisnemo u traci za formule iIi znak = na tastaturi, otvara se

prozor ispod trake za formule, a sarna traka se menja iomogucava nam da odaberemo funkciju, taka sto

3. U traci za formule kliknemo na emu strelicu koja se nalazi poredposlednje koriscene funkeije obicno pise SUM, otvara se prozorsa funkeijama iz koga odabiramo IF4. Pojavljuje se novi prozor naslici. U polju LogicaJ_ testpotrebno je ukucati logickitest u ovom slucaju to je =..":~"-...- ..~...-", brei ~ " " " " . " " " , . " , I I I I I a n " ' t . . - o " " " " " ' . I I L I : C l I " I I I . J !test provere veceg raja, a . J ,_ . .. .. - ~ .~konkretno potrebno je unetiA2>B2, gde je A2 celija koju poredimo, > je test koji vrsimodakle da li je vece a B2 je takode celija koju poredimo. U poljeVaJue_i(_troe potrebno je uneti vrednost koju ce celija uzetiukoliko je tacna vrednost iz Logica1_ tes t dakle ukoliko je A2vece ad B2. Dakle, tu upisemo Prvi broj je veci. U poljeVaJue_J{_ta/sepotrebno je upisati vrednost koju celija uzima


44/78

44 Excelukoliko je logicku test netacan, dakle Drugi brojje veci. Nakontoga,

5. Pritisnemo taster OK za potvrdu logickog testa, iii Cancel da biga ponistili.

Nakon primena funkcije IF na A2 iB2 slika je sledeca,A B D

3 5 D rug i bro j js vsci4 -27 1

I...__

Tekst nije stao u celiju ali je vidljiv, Nju mozemo prosiriti tako datekst ne prelazi preko celije D2 koristeci lekciju 8.E m Kopiranje formulaKopiranje formula je veoma korisno. To se veoma jednostavno vidina primeru u prethodnoj lekciji. Da ne bismo jos dva put a koristili funkciju IF

mi cemo formulu iz C2 primeniti iu celijama C3 iC4.


45/78

Excel 45Postoje dva nacina za kopiranje. Objasnicemo prvo u slucaju kao na

ovom primeru, kada su celije susedne. Da bi iskopirali fonnulu iz C2 na C3 iC4 uradimo sledece:1. Oznacimo celiju C22. Kursor misa dove demo na donji

desni ugao celije C2, tako da sepojavi cmi krst, kao na prvoj sliei3. Drzeci pritisnut levi taster misapovlacimo rois na dole dok neoznacimo celije C4 iC5, kao nadrugoj slici

4. Pustimo levi taster misa.Tadaje situacija na ekranu sledeca.

A3

B c5 1D n J 9 1 I e vee i-2

47


46/78

46 Excel

Ako kliknemo sada na celiju C3, videcemo u traci za formule da jeformula celije C3, =IP(A3>B3;"Prvije ve6i'~"'Drugije veci"). Formula celijeC2 je =IF(A2>B2;''Prvije veci't'Drugi] vcci"]. Dakle kopiranjem formulevrednosti A2, B2 zamenjene su sa A3 i B3. Na taj naein su poredenevrednosti A3 i B3 au C3 se n a sao pray! rezultat.Kopiranje je moguce i koriscenjem Clipboard-a, odnosno naredbiCut, Copy i Paste. Ovaj nacin kopiranja koristi se kada celije nisu susedne.Kopiranje vrsimo na sledeci nacin:

1. Oznacimo celiju ciju fomulu zelimo da iskopiramo2. Pritisnemo dugme ~ Copyiz Pslete Standard, tada celija dobija

trepereci okvir3. Oznacimo eeliju u koju zelimo da iskopiramo formulu4. Pritisnemo taster 8Paste iz Pslete StandardNa ovaj nacin iskopirali smo fonnulu. Medutim kao iu prethodnomslucaju doslo je do promene argumenata. Recimo da smo fonnulu iz

prethodnog primera, iz celije C2 =IF(A2>B2;''Prvije veCi':'''Drugije veci")iskopirali u celiju F7 tada formula glasi =IF(D7>E7; "Prvi]e vec i" ; "Drug i]eveci"). Posta su A2 iB2 susedne celije C2, tako su iu iskopiranoj fonnuliuzete susedne eelije F7, D7 iE7. avo menjanje celija je moguce izvesti akoih nave demo kao konstante, odnosno fiksiramo ih.


47/78

Excel 47

Fiksiranje celija u formulamaPonekad je potrebno pri kopiranju formula da neke celije ostaju

fiksirane. Recimo da nam je potrebna konverzija dinara u euro. U jednojceliji ce se nalaziti kurs izmedu dye navedene valute. Veoma korisna stvar jeako na ovaj nacin izvedemo izracunavanje jer promenom ove jedne celijemenjacerno sve rezultate.

Ilustrujmo primer slikom.A

12 .234 ,00 D in, I. .. . , 14 0 0,0 0 D i n.8 90,00 D i n.2 3.2 33 ,0 0 D i n.

~567U polje Bl upisana je vrednost eura u dinarima. To polje cemo

koristiti pri konverziji i ono ce biti fiksirano. Ceiije fiksiramo tako sto ufonnuli postavimo znak $ ispred kolone da bismo fiksirali kolonu, $ ispredreda da bismo fiksirali red, Recimo ako u fonnuli upisemo $B$1 fiksiralisrno ired j kolonu celije taka da prilikom kopiranja formule Bl uvek ostajeBl.


48/78

48 ExcelDa bismo izracunali vrednost celija od A3 do A6 u eurima potrebnoje da uradimo sledece:1. Oznacimo celiju B32. Pritisnemo = u traci za formule ...--:-...;..IF_--:....J..;.;~...;:.c_~='-------:ili znak = na tastaturi, otvara se . E l lprozor ispod trake za formule, a '""'2::-r-----------f 12.234,00 Dinl-A3Jl8S1sama traka se menja i omogucava 4 400,00Dind ku c 1 5 800,00 Dinnam a ucamo rormu u 6 23.233,00 Din3. PotrebnojeupisatiA3/$B$1 74. Pritisnemo o J da bi potvrdili formulu. Nakon toga U oznacenojceliji se nalazi rezultat formule,S. Sad je potrebno izvsiti kopiranjecelije tako sto kursor misa

postavimo na desni donji ugaocelije B3, kursor se pretvara uerni krstic. Drzeci pritisnut levitaster misa povlacimo ga na doleda bi oznacili celije B4, B5, B66. Pustarno levi taster misa

12 .23 - 4 ,0 0 D i n400,00 Din890,00 Din

2 3 . 2 3 3 , D O Din

203,96,666666667 ,14,B3333333387 2166657


49/78

Excel 49Nakon dobijanja rezultata potrebno je jos forrnatirati tip celije,

odnosno naznaciti da je rec 0 valuti kao sto je to uradeno i sa dinarima, ipodesiti broj decimala, Ukoliko je potrebno, podsetite se koristeci lekciju 6.

~ Funkcija uslovnog sumiranja i~ prebrajanja

Funkcija uslovnog sumiranja SUMIF se koristi kada je vrednosti ucelijama potrebno sabrati sarno ako je ispunjen odredeni uslov. Pogledajmokako se koristi SUMIFkroz primer.

Pretpostavimo da imamo situaciju kao na slici, 56Nas zadatakje da saberemo vrednosti celija Bl do 85 u Cl ito tako

sto na sumu Cl dodajemo Bl sarno ako je Al jednako Sever, dodajemo B2sarno aka je A1 jednako Sever, itd.

To cinimo na sledeci nacin:1. Oznacimo celiju C 1


50/78

50 Excel

2. Pritisnemo u traci za fonnule ili znak = na tastaturi, otvara seprozor ispod trake za fonnule, a sarna traka se menja iomogucava nam da odaberemo funkciju, tako sto

3. U traei za fonnule kliknemo na emu strelicu koja se nalazi poredposlednje koriscene funkcije obicno pise SUM, otvara se prozorsa funkeijama iz koga odabiramo SUMIF

4. Pojavljuje se novi prozor __ - .ao na slid. Polje Range ..... IF-------i'isluzi za ukucavanje indeksagrupe celija koje sluze za _ ..... _ ...__ ..-proveru, dakle treba ukucatiAl:AS, dvotacka se koristi "",~~ - . .. :I= "" = I=c. a=~= -. Ida oznaci od ...do, odnosno niz celija, Criteria predstavljakriterijum koji treba da ispune celije iz polja Range da bi celije izpolja Sum_range bile dodate na sumu, u ovom slucaju to je=Sevet: U polje Sum_range potrebno je ukucati indeks celijakoje se dodaju na sumu, u ovom slucaju Bl:BS, nakon toga

S. Kliknemo na OK da bi potvrdili upotrebu funkcije, u suprotnomCancel.


51/78

Excel 51Rezultat bi trebao da bude:

Funkcija uslovnog prebrajanjaFunkcija uslovnog prebrajanja COUNTIF, veorna je slicna sa

funkcijorn SUMIF. Razlika je u tome sto, SUMIF pravi surnu u zavisnosti oduslova, dok COUNTIF sarno prebrojava celije koje ispunjavaju uslov.Ako imamo situaciju kao na slici.

52 Excel


52/78

U celiji Bl zelimo da se pojavi broj celija od Al do A5 cija jevrednost veca ili jednaka 5. Uradicemo to na sledeci nacin: .1. Oznacimo celiju B 1

2. Pritisnemo = u traci za formule iii znak = na tastaturi, otvara seprozor ispod trake za formule, a sarna traka se menja iomogucava nam da odaberemo funkciju, tako sto

3. U traci za fonnule kliknemo na emu strelicu koja se nalazi poredposlednje koriscene funkcije obicno pise SUM, otvara se prozorsa funkcijama iz koga odabiramo COUNTIF. Postoji mogucnostda se fu.nkcija COUNTIF ne nalazi na listi. Tada je potrebnoodabrati More tunctions ... i posto u polju Function category stojiAll potrebno je u prozoru Function name gde se nalazi lista svihfunkcija poredana abecednim redom odabrati COUNTIF4. Pojavljuje se novi prozor kao na slici. Polje Range predstavljagrupu xielija u kojoj se vrsi ' 0 0 0 " I I ' . . . . .provera, U ovom slucaju c.._r--~~-~~ .potrebno je ukucati Al:A5 ,_................_ ......_ .......(od Al do AS). Polje Criteriasluzi za postavljanje krite- ~ ,_.,....


53/78

Excel 53rijuma, u ovom slucaju to je >=5.

5. Nakon ukucavanja, potrebno je potvrditi funkciju sa OK ili saCancelponistiti postavljanje funkcije.Rezultat bi trebao biti:

m GrafikoniZa graficko predstavljanje tabela uradenih u Excel-u koristimografikone. Oni na jednostavan i jasan nacin prikazuju rast iii pad vrednosti,odnose medu njima, itd.Postupak postavljanja grafikona na radnu stranu Excel-a sastoji se iz

vise koraka. Podrazumeva se da nam je potrebna tabela koju zelimo daprestavimo grafikonom. U ovoj knjizi za primer cerno uzeti sledecu tabelu:

54 Excel


54/78

A cPon.deII~l


55/78

jemo. Klikom na bilo koji clan liste polja Chart Type u poljuChart sub-type prikazuju nam se pod tipovi tog tipa. Klikom najedan od pod tipova biramo izgled naseg grafikona. V ovomslucaju odabran je najprostiji tip grafikona ali i najcesceprimenjivani, Za prelazak na sledeci korak potrebno je pritisnutidugme Next.

4. V novorn prozoru se pojavljuju dyekartice. Data range kartica sluzi zabiranje rnesta gde se nalaze podaci. Vpolju Data range nalaze se celije kojesmo selektovali pre ubacivanjagrafikona, odnosno nalaze se celije ...._ __iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii~_nase tabele. Ukoliko smo slucajno r _pogresno selektovali tabelu ili nisrnouopste ovde je potrebno oznaciti celije ""=----,-----::==--'" '" ~ ... r: :ew ~

= - ~ ~ t=JW :~ '" Iod kojih pravimo grafikon. Klikorn na!ij prozor se smanjuje iornogucava se selektovanje celija,Uoliko ste prethodno dobro oznacili tabelu, nema potrebe zaovim delom. Druga stavka je Series in koja nam omogucava dabiramo da li ce se istaci redovi iii kolone u grafikonu. Vidimo da

56 Excel


56/78

ako su otkaceni redovi da se prikazuju serije po prodavnicama,ukoliko su otkacene kolone tada ce serije biti prikazane podanirna. Kartica Seriesomogucava nam da podesavamo serije, dabrisemo neke od ubacenih ili da ubacujerno neke nove, Klikornna Nextprelazirno na sledeci prozor

5. U novorn prozoru, prva kartica Titled '1' f 1 i ii .W 1 - 1 ... 1 ~1 cw .~ 10 0Ie'_ 1sluzi nam za po esavanje 1 1 _ . , _ . " '= - ' _ _I-ubacivanje naziva grafikona - polje 'j""'i"""""'=-'--Chart Title, naziva osa - poljaCategory (X) axes i Value (Y) axes.

Kartica Axes nam ornogucava daukljucimo/iskljucimo prikazivanje i!t! ~ .... Q;;!::L~_Josa. Veorna jasan prikaz svega sto narnestamo vidimo u prozorusa grafikonorn.Kartica Gridlines omogucava narn da uklucimo/isklj ucimo mrezuose, iako je ukljuceno da biramo gustinu odnosno da Ii seprikazuju i male (Minor gridlines) ivece (Major gridlines).Kartica Legend podesava legendu. Ukoliko je otkaceno poljeShow Legend tada u poljima ispod biramo poziciju legende(Bottom, Comer. Top, Left Righf).

-eG'ffi1rffil tit"

:~___ r:=l-~~

Excel 57


57/78

Kartica Data Labels omogucava nam da ukljucimo prikazivanjepodataka na vrhu vrednosti u grafikonu.Kartica Data Table omogucava prikazivanje dodatne tabele sapodacima koji se nalaze u grafikonu ako je otkaceno polje ShowTable.Nakon podesavanja svih opcija u ovom prozoru potrebno jekliknuti dugme Next da bi presli na poslednji prozor za unosgrafikona u radni list.6. Poslednji prozor nudi nam sarno dye 1II_1Il_ IIIIiIlIIID IIIE ZII-= ~mogucnosti. Da ovako napravljeni ~ r __ ...grafikon ubacimo kao objekat u radni m , , , - -list (As object in) i u ovom slucaju ~ ~ ... I I~navodimo radni list u koji zelimo grafikon da ubacimo iii sto jegore ponudeno da grafikon ubacimo u novi radni papir. Na svakiod prethodnih prozora (koraka) mozerno se vracati klikom nadugme Back. Ukoliko je sve podeseno kako zelimo potrebno jekliknuti na Finish i grafikon se nalazi na radnom listu.

Grafikon pomeramo tako sto kursor misa dovedemo na deo ekranakoji on zauzima i pritisnemo levi taster misa, ne pustajuci ga povlacimo mis i

58 Excel


58/78

grafikon do rnesta gde zelimo da stoji. Cmi kvadrati na krajevima grafikonasluze za menjanje velicine grafikona. Ukoliko u nekom od koraka izradegrafikona je doslo do greske ili jednostavno zelimo da promenimo nekustavku tada koristimo padajuci meni Chart.Opcija Chart Type nas vraca nabiranje tipa grafikona, Chart Options nas vraca na prozor sa opcijamagrafikona, itd.Rad sa grafickim objektlrna

Medu graficke objekte ubrajamo WordArt- ukrasni tekst, slike, kao ivektorske objekte (linije, pravougaonike, ...).

Excel 59


59/78

Ubacivaoje WordArt-a - za ubacivanje ukrasoog teksta koristirnopadajuci rneni insert opciju Picture a zatim u novootvorenorn meoijuodabererno WordArt.

Ubacivaoje slika - slike u Excel ubacujemo preko padajuceg menijaInsert opcije Picture. Da bismo ubacili slike koje su sastavni deo Excel-apotrebno je odabrati u novootvorenom meniju CJipArt ail slucaju ubacivanjaslike negde sa Vaseg tvrdog diska potrebno je odabrati From File.Ubacivaoje vektorske grafike - za ubacivanje vektorskih oblikapotrebno je ukljuciti Paletu za crtanje. To cinimo tako sto u padajucernmeniju View u opciji Too/bars otkacimo paletu Drawing. Iznad statusnelinije pri dnu ekrana pojavljuje se sledeca paleta:

D[aw ~ ~ AIItoShopep" '" 00~1 [ U J ~ .t..4. = = e _

60 Excel


60/78

m SortiranjeSortiranje unetih podataka je potrebno u raznim slucajevima.BAleksa

2 Miladin3 Zdrsvko4 S n ezan a5 Zonca6Pokazacemo na primeru kako se vrsi sortiranje,

1. Oznacimo celije tabele koje zelimo dasortiramo, ukoliko to ne uradimo - 1 1 . ' - - 1 0Excel sam, ukoliko se kursor nalazi u """by

,~

celiji tabele, oznacava tabelu, kadapokrenemo sortiranje, tako sto """,...cby----::"I

2. U padajucern meniju Data odabiramo I. . , . . . . . . . .opciju Sort, otvara se prozor kao na r_....slici na sledecoj strani _.. I ~ ~3. Polje Sort by sluzi za odabir osnova za -------=.--=---....:....:.------'

a ,,~rQoounIrq: = 1 ""_r"",,_a " . . . . . . . . . .r~" N o _ . .

Excel 61


61/78

sortiranje. Ukoliko se po tom prvom osnovu nadu dve iste celijetada se koristi opcija za sortimje Then by a ako su iada podaciisti tada se koristi drugi Then by. Mi cemo tabelu sortirati tako dase prvo po abecednom redu sortira prva kolona, Column A. Tobiramo tako sto u Sort by odaberemo Column A a u poljuotkacimo Ascending. Koristicemo ipolje Then by ukoliko senadu dva ista prezimena, a hoce to je prezime Pribircevic. Dakleu Then by treba odabrati Column B, iu polju Ascending tako daako su prezimena ista gledaju se abecednim redom njihovaimena.

4. Klikom na OK potvrdujemo sortiranje.Rezultat sortiranja je:

AldravkoAleksaSneZanaZnrica

62 Excel


62/78

Da smo reeimo primenili sarno sortiranje po koloni C sa otkacenimpoljem Descending, jer tako dobijamo od veceg broja ka inanjem dobili bisliku:A B

Pribircevic SnezanaPribircevic AleksaMojkovic 'Mi ladinP le likosa ZdrsvkoZorica

FiltriranjeFiltriranje celija predstavlja postavljanje uslova - filtera na osnovu

kojih se prikazuju sarno odredene celije na radnom listu, one i dalje postojeali nisu prikazane ..Za filtriranje potrebna narnje tabela sa podaeima. Recimo,kao ova na slici sa sledece strane.Filtriranje ukljucujerno tako sto pozieioniramo kursor negde unutartabele, a zatim preko padajuceg menija Data, odaberemo opciju Filter i unovootvorenom meniju AutoFiiter. Time smo ukljucili filtriranje, au prvomredu tabele pojavile su se erne strelice u svakoj koloni.

Excel 63


63/78

8 cIme

MiroslavSiobodanMarkoMiraMiodragNatasaVladimirMilosZelJkaMarkoMarkoIlijaSandraDu~an

~Inhnrh:m

Uspeh4,114,663,255,(()2.733,134,134,435,004,283,932,543,204,13

4,11.!.~

Klikom na erne strelice otvara se meni koji sluzi za filtriranje tekolone. U ovom slucaju najlakse nam je da filtriramo kolonu C, jer ce na njojbiti vidljivo sta tacno radimo. Dakle, potrebno je kliknuti na emu strelieu ukoloni C. Otvara se meni, u kome

64 Excel


64/78

All - predstavlja prikazivanje svih vre-dnosti u tabeliTop 10 - predstavlja filtriranje povelicini, Odabirom ove opcije otvara se noviprozor koji nam omogucava da podesavamo nacin filtriranja. Klikom nastrelicu pored Top (prvih) otvara se lista sa jos jednim clanom Bottom ukome biramo da li cerno prve ili poslednje clanove, U polju poredukucavamo broj koliko zelimo da prikazemo clanova u nasoj top listi. Upolju gde pise Items biramo da li radirno sa vrednostima iii procentima. Zakraj pritisnemo OK za potvrdu filtriranja.

,x

Na slici se nalazi filtrirano prvih pet ucenika po uspehu.A B __~c~~-+__~ Prezime.!..l Ime...!.J Uspeh .l. . . .J Mikl(; Siobodan 4,66

5 Bubalo Mira 5.00]]Oakl(: Milo~ 4,4310 Pjesivac Zeljka 5.0011 Vilotic Marko 4,2816

Excel 65


65/78

Strelica kolone C ibrojevi redova su promenili boju, cime nam Excelstavlja do znanja da je filtriranje ukljuceno. Celu tabelu prikazujemootvaranjem liste klikom na strelicu u koloni C iodabirorn opcije All.

Custom - preko ove vrste filteramozemo vrsiti sledeca filtriranja. Da ::;,--"postavimo da se prikazu celije koje sui '- ' ' '-- ' ' ' :-:: ' '_:-~-r-Q---'il 1 3 . . .jednake jednoj i drug oj vrednosti, koje se I . . . . " " " il " ' 1 . . . ",----ii---":1i]nalaze izmedu nekih vrednosti, itd. Klikom u o o " . _ . .. .. .. .. .. .. .


66/78

APrelim. : d

'2 Rad j . . .aje~c Mi roslav8 ! 8ob~c ' V ' I l i I d im i r_tjDiklf ~lIIo~11 Vilolit Marko'2 Mlklf M.rko1 5 e'9 ,e Duhn16Sve opcije na dole su u stvari vrednasti iz te kolane. Odabirom jedne

ad vrednosti bice prikazani svi redovi koji imaju istu vrednost. Recimo kaona slici.A B --I1 ..... ""'Pr....~lm. ~ Im.:;je Bobit VI.dimir15 Bogit Ou~.n1

Filtriranje isklucujemo preko padajuceg menija Data opcije Filter, iunovootvorenom meniju kliknemo na AutoFilter.E E l Pronalaienje izamena tekstaPonekad je na radnom listu potrebno pronaci iii prepraviti neku rec ilipojam koji se javlja u tekstu. Zbog toga Excel poseduje alate koji veoma

Excel 67


67/78

efikasno resavaju ovaj problem. U pitanju su alati Find i Replace iz menijaEdit. Alat Find pronalazi zadaturec ili grupu reci u dokumentu. U ~ I ' I : J I ! : . . : - : . : : : . . . : ~ _ - .r '~ - Irozor koji se pojavi po aktiviranju doso Iove operacije potrebno je uneti rec iIi Id d ~ lev.""" .:Jr_- _ ...grupu reci koiu zelimo ana erno u ~.rPnj_ .....p

J """"'" I F " , O U i . > o .:.Jtekstu ikliknuti na dugme Find next.U polju Search biramo da Iice pretrazivanje biti izvrseno po redo virna (ByRows) iii po kolonama (By Columns). Polje Look in sluzi za biranje celija ukojima pretrazujemo, u fonnulama (Fonnulas), vrednostima (Values) ilikomentarima (Comments). Ako je otkaceno polje Match case, pripretrazivanju se uzimaju u obzir mala iii velika slova, a polje Find entire cellsonly ako je otkaceno pronalazice se sarno celije koje su cele iste sa onim stopretrazujemo, Ako zelimo da se traganje za istom reci nastavi iu ostatkuteksta posle nadene reci, treba opet kliknuti na dugme Find next

Operacija RepJaceradi na istom principu kao operacija Findsamo stoje njen zadatak da pronade neku rec iii grupu reci u dokumentu ida je zamenisa nekom drugom reci ili grupom reci,

1,1"

6 8 Excel


68/78

1. U prozoru koji se pojavi potrebno je prvo u polje Find whatunetirec koju zelimo da zarnenirno2. U polje Replace with unosimo rec koju zelimo da je zamenimo.

3. Klikom na dugme Replaceizvrsicemo zamenu prvenadene reci od pocetkadokumenta dok klikom nadugme Replace Allautomatski zamenjujemosve odgovarajuce reci u celom dokumentu.

4. Na kraju klikom na dugme Cancel zatvaramo prozor Find iiiReplace.

"I Bo d " ' ' ' I~ ~ ~ - - - - - - - - - - - - - - ~~- .~ I: o : J

r_",-r Fnci.rtn c.1I Q t Y t

Stampanje dokumentaPre nego sto odstampamo nas dokument korisno je pogledati kako ce

sve to izgledati odstampano na papiru iako je potrebno izvrsiti jos nekeposlednje ispravke da bismo dobili rezultat kakav ocekujemo. Pregleddokumenta pre stampe omogucava alat [9. Print preview iz Pslete sa

Excel 6 9


69/78

aiatima, iIi iz padajuceg menija FIle. U prikazu koji se pojavi mozernopogledati kako ce dokument izgledati na papiru, da li su dobro pode senemargine itd.

Ako se uverimo da je sve u redu tada prelazimo na stampanje.Klikorn na Close izlazimo iz ovog prikaza dokument. Za stampanje se koristioperacija Print iz File menija. Aktiviranjem ove operacije pojavljuje seprozor kao na slici.Printer se tice vrstestampaca i uglavnom ne treba ........_, ~_A'k'u~' 1000menjati one opcije koje budu __ , !donamestene prilikom pojavljivanja ' ::.. : ~ - A < " " " ' O O Oovog prozora

Page range definise koje ....,"'"delove dokumenta zelimo da ~~ogo(,) fIuo' ~lP' ~ _ o f _ ~stampamo, Ako odaberemo opciju .,..-' SoIoclc< lAll ceo dokument ce bitiodstampan, dok. opcija Pages "''''''' I ~ _ Con e " Idozvoljava da se stampaju sarno -----------------'odredene stranice koje ovde odredimo. U polje pored treba upisati rednebrojeve stranica koje su za starnpu razdvojene zarezima (npr 1,3,5) ili opseg

't/O._

70 Excel


70/78

stranica razdvojen znakom minus (npr. 1-7, 4-11). Mogu se i kombinovatiova dva nacina (npr: 2-5, 8, 10, 12).Number of copies odreduje u koliko primeraka stamapamo nasdokument, dok opcija Collate ako je ukljucena omogucuje da kopije buduslozene po redu, tj. prvo ce biti odstampana jedna kopija, pa druga, treca iostale redom. Ako ova opcija nije ukljucena prvo se stampa prva strana uizabranom broju kopija, zatim drugu stranu u izabranom broju kopija idaljetako redom.

Print whatnam govori sta ce biti odstampano, Ako je izabrana opcijaActive sheets ce odstampati sve radne listove koji sadrze neki podatak,Selection ce odstampati selektovani deo, dok opcija Entire workbook stampacelu radnu knj igu.

Kada smo zavrsili sa podesavanjima klikom na dugme OK dajemokomandu stampacu da pocne stampanje.

Excel 71


71/78

Palete Excel-a:1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22Paleta Standard:1. Otvaranje novog dokumenta2. Otvaranje postojeceg dokumenta3. Snimanje dokumenta4. Slanje dokumenta e-mailom5. Stampanje dokumenta6. Pregled pre stampe7. Provera ispravnosti reci zaengleski jezik8. Iseci - Cut9. Kopiraj - Copy10. Zalepi - Paste11. Kopiranje osobina teksta12. Korak nazad (Undo)13. Korak napred (Redo)

14. Ubacivanje hiperlinka15. Sumiranje16. Funkcije17. Rastuce sortiranje18. Opadajuce sortiranje19. Ubacivanje grafikona20. Ukljucivanje/iskljueivanje Paleteza crtanje21. Zumiranje strane22. Pomoc u radu

72 Excel


72/78

A ria l 10 ~ B I II ~ .,. m 1 W % J : ~ 8+~8 1 ; j r t~ I _ ~ 6 .. 1 2 3 4 5 6 7 8 9 101112 1314 1516 17 18 19Paleta Format:1. Vrsta slova2. Velicina slova3. Podebljanje slova4. Nakrivljenje slova5. Pcdvlacenje slova6. Levo poravnanje7. Centralno poravnanje8. Desno poravnanje9. Spajanje icentriranje celija10. Zapis broja u valuti11. Zapis broja u procentima12. Zapis broja sa decimalom13. Povecanje decimala14. Smanjenje decimala15. Pomeranje paragrafa leva

16. Pomeranje paragrafa desno17. Linije okvira iunutranjosti18. Boja unutrasnjosti19. Baja slova

Excel 73


73/78

Sadrzaj1. Instalacija Excel-a2. Startovanje Excel-a3. Radno okruZenje4. Radni papir icelija

Ubacivanje novog radnog papiraUklanjanje radnog papiraMenjanje irnena radnog papiraPremestanje ikopiranje radnog papiraSelektovanje radnog papira

5. Upisivanje ikretanje po celijarnaUnos u celijuBrisanje sadrzaja celijeSelektovanje - oznacavanje celijePomeranje kursora na odredenu celiju

6. Formatiranje celijePodesavanje tipa celijePoravnanje teksta u celiji

688II11121212131313141415151516

74 Excel


74/78

Podesavanje slova u celijiBroj decimala brojaFormatiranje datuma, vremena ivalute

7. Promena boje pozadine ieksta celije8. Podesavanje sirine ivisine celija- Ubacivanje izbacivanje

redo va ikolona9. Spajanje celijaUokviravanjecelija10. Premestanje i kopiranje celija11. Snimanje izatvaranje dokumenta12. Otvaranje novog ipostojeceg dokumenta13. Rad sa formulama14. Suma vise celija15. Sabiranje, oduzimanje, rnnozenje ideljenje celija16. Minimum imaksimumSrednja vrednost17. Rad sa procentima18. IF - funkcija uslova19. Kopiranje formula

1718192021

22232426293032333739404244

Excel 75


75/78

Fiksiranje celija u fonnulama20. Funkcija uslovnog sumiranjaFunkcija uslovnog prebrajanja21. Grafikoni

Rad sa grafiekim objektima22. Sortiranje

Filtriranje23. Pronalazenje i zamena teksta24. Stampanje teksta

Palete

474951535 86062666871


76/78


77/78


78/78

Id ...

-A kompjuterska skalalLJ P R IMA TRON Novl SadE-mell: prime @EUn.t.yu

www.prlm.tron.co.yu2021/ 301-266, 494-124

621-956,614-095
mailto:@EUn.t.yuhttp://www.prlm.tron.co.yu/http://www.prlm.tron.co.yu/mailto:@EUn.t.yu