Енергетика

1

\УТИЦАЈ ИНТЕГРАЦИЈЕ СРБИЈЕ У ЕУ У ОБЛАСТИ ЕНЕРГЕТИКЕ

Милан Симурдић и Александар Ковачевић1 У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ. Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њихових националних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничке Европске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатских промена две стране исте медаље. Говорећи о ЕУ и енергији често се истиче да је управо енергија била један од главних мотора и покретача енергетских интеграција, кроз својевремено формирање Заједнице за угаљ и челик. Да ли и како, у ком обиму и којом брзином енергија може да утиче на приближавање Србије ЕУ, на њено очекивано чланство, шта ће то донети Србији у сектору енергије. Погледајмо какво је стање енергетског сектора у Србији, али и где је данас енергетска политика ЕУ. Потом, која је позиција Србије у односу на енергетику у Унији, поготово шта је значај чланства у Енергетској заједници као својеврсном облику секторске интеграције Србије у ЕУ. Посебно ћемо приказати активности администрације на реализацији прописа у оквиру Енергетске заједнице. Представићемо и три могућа сценарија развоја енергетског сектора у процесу придруживања ЕУ. Закључно, презентираћемо шта би могли бити изазови и добити од „енергетског придруживања“. 1. Стање енергетског сектора у Србији, основни показатељи, приказ актуелних

реформи, оцена постигнутог

1.1 Оцена процеса формулисања енергетске политике, утицаји, основни

чиниоци

1 Аутори Милан Симурдић и Aлександар Ковачевић се захваљују Министарству рударства и енергетике и Дејану Јовановићу (постдипломац на ФЕФА) на доприносу у изради ове студије.

2

Енергетска политика је општи акт, који обухвата правце и циљеве развоја енергетике. Стратегија развоја енергетике представља структуриран израз воље којим се одређује начин остваривања енергетске политике. То је општи акт воље државе, који доноси орган законодавне власти на дужи рок. Овај акт може да обухвати само елементе који могу да буду подређени вољи државе. Енергетска политика Републике Србије2 обухвата следеће правце и циљеве развоја: сигурно и квалитетно снабдевање енергијом, дугорочни и уравнотежен развој енергетике као области привреде, подстицање конкурентности на тржишту енергије на начелима недискриминације и јавности, стварање услова за безбедан и поуздан рад и функционисање енергетских система, обезбеђење услова за унапређење енергетске ефикасности, унапређење заштите животне средине. Стратегијом развоја енергетике одређују се: дугорочни циљеви развоја појединих енергетских делатности, приоритети развоја, извори и начин обезбеђивања потребних количина енергије, подстицајне мере за финансијска улагања у енергетске објекте у којима ће се користити обновљиви извори енергије и други елементи за остваривање циљева енергетске политике. Овај документ је усвојила Народна скупштина 2005. године. Стратегијом развоја енергетике предвиђено је институционално прилагођавање, сходно преузетим међународним обавезама. Ипак, стратегијом се подразумева наставак сценарија енергетског развоја од половина седамдесетих година прошлог века и сходно томе, даље повећање коришћења лигнита и даље увећање енергетске интензивности, односно СО2 интензивности (иако предвиђа ратификацију Кјото протокола). Од времена припреме и доношења важеће Стратегије развоја Енергетике, Србија је приступила Уговору о Енергетској Заједници Југоисточне Европе, Кјото протоколу и ратификовала Архуску Конвенцију. Поред тога, Србија је потписала Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ и Енергетски споразум са Руском Федерацијом. Ови међународни уговори, споразуми, конвенције и протоколи битно мењају обавезе Србије у области енергетике и постављају обавезе и рокове који Стратегијом нису 2 Законом о енергетици је утврђена енергетска политика Републике Србије. – прим.аут.

3

предвиђени. Сама околност да Стратегија има важност до 2015. године, указује да њоме нису обухваћене кључне обавезе примене директива ЕУ из области заштите животне средине (пре свега Директива о Великим Енерганама са сагоревањем – Large Combustion Plant Directive – LCPD) које морају бити у потпуној примени почев од краја 2017.године. На основу Стратегија развоја енергетике Влада је почетком 2007. године донела Програм остваривања стратегије развоја енергетике, у коме се уређује оперативна примена Стратегије развоја. Стратегија и Програм су припремљени од стране Министарства Енергетике и Рударства уз релативно скромно учешће осталих државних институција и цивилног друштва. Учешће свих органа Владе предвиђено је Законом о Енергетици, док учешће невладиног сектора предвиђа недавно ратификована Архуска конвенција као и Уговор о Енергетској заједници Југоисточне Европе. После доношења важеће Стратегије, битно је унапређена енергетска статистика у оквиру Републичког Завода за Статистику и може се очекивати да ће у наредном периоду статистички обухват бити на потребном нивоу за израду и примену одговарајуће енергетске политике.

1.2 Упоредни преглед основних енергетских индикатора Табела 1. (у прилогу) показује основне енергетске индикаторе Србије у односу на сличне индикаторе у изабраним земљама региона, просек земаља ОЕЦД-а и света. При овој врсти анализе треба имати у виду да обим националног производа (ГДП) који је узет у разматрање, није одржив у дужем року. Затечени ниво националног производа у Србији садржи и део производа који се формира на темељу спољнотрговинског дефицита и финансијским операцијама које су везане уз тај дефицит. Ти процеси немају директне везе са потрошњом односно употребом енергије у формирању националног производа.

4

Мада постоје номиналне сличности са развојем у неким другим земљама где долази до релативног раста учешћа терцијалних делатности у формирању националног производа, треба уочити да се у тим земљама финансијски процеси и услуге упражњавају ради даљег развоја и побољшања одрживости реалног сектора привреде, а не мимоилазно и далеко од процеса у реалном сектору какв је случај у Србији. Са становишта анализе потрошње енергије, номинални национални производ Србије који је приказан у табели мора се узети као оптимистичка величина. У исто време, може се сматрати да је потрошња енергије у Србији потцењена. Имајући у виду вишегодишње заостајање у изради енергетске статистике, употреба огревног дрвета и неких других енергената, није потпуно обухваћена у статистичким подацима који су сада доступни. Може се сматрати да је потрошња енергије потцењена за најмање 10% у односу на приказане величине. Ове околности ,међутим не мењају већ само потврђују и даље заоштравају закључке који се на темељу Табеле 1 могу извести, а то су: Потрошња енергије по становнику у Србији је близу светског просека, али је око три пута мања од просека развијених земаља ОЕЦД-а. Ово указује да је продуктивност радне снаге у Србији смањена и да радној снази стоји на располагању мања количина енергије. Потрошња електричне енергије у Србији је за око 25% већа од светског просека и само око 2.6 пута мања од просека ОЕЦД-а. Ово је наквалитетнији и потенцијално најпродуктивнији вид енергије. Овај показатељ указује да би привреда Србије могла остваривати већи национални производ по јединици енергије од светског просека. То, међутим није тако. Потрошња енергије у Србији по јединици националног производа је више од три пута већа од светског просека и око пет пута већа од просека ОЕЦД-а. Ово указује не само на ниску енергетску ефикасност него и на врло ниску ефикасност коришћења најефикаснијег облика енергије – електричне енергије.

5

Енегија која се неефикасно користи у Србији потиче из извора који условљавају енергетске трансформације необично високе интензивности емисије угљен диоксида. По јединици коришћене енергије, Србија емитује више угљен диоксида од просека, како у свету, тако и чланицама ОЕЦД који су овом случају доста слични. Ова интензивност је одлика знатне разлике у производњи и коришћењу енергије у Србији у односу на земље ЕУ. То указује на недовољну одговорност Србије према проблему климатских промена. Интензивност емисије угљен диоксида у односу на национални производ је сходно томе многоструко већа у Србији у односу на светски или просек ОЕЦД-а. Дијаграм 1 наставку показује необично велико учешће Србије у емисији угљен диоксида региона Западног Балкана и исто тако велико учешће у укупно утрошеној енергији. Оба ова учешћа већа су од учешћа у оствареном производу и становништву. Дијаграм 1

Ово указује на специфичну улогу коју Србија има или може имати у регионалном енергетском тржишту и степен одговорности који се може везати за реформу енергетског сектора у Србији у односу на процес придруживања региона ЕУ.

6

1.3 Утицај енергетике на остале секторе, фискалну стабилност, међународну

конкурентност, и макроекономске процесе у Србији Индустријска производња у Србији зависи од расположивости енергије. У децембру и јануару сваке године, када је целукупни расположиви капацитет гасног система усмерен на снабдевање система даљинског грејања и становништва долази до ефективне контракције индустријске производње. Дијаграм 2 INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA SRBIJE 2001–2009.

INDEKSI (Ø 2008 = 100)

70

75

80

85

90

95

100

105

110

115

jan

.01

ma

j.01

sep

.01

jan

.02

ma

j.02

sep

.02

jan

.03

ma

j.03

sep

.03

jan

.04

ma

j.04

sep

.04

jan

.05

ma

j.05

sep

.05

jan

.06

ma

j.06

sep

.06

jan

.07

ma

j.07

sep

.07

jan

.08

ma

j.08

sep

.08

jan

.09

ma

j.09

Originalna serija

Desezonirana serija

Trend-ciklus

Ово се нарочито односи на извозно активне секторе привреде. Ово су сектори који прерађују увозни материјал у у производе средњег нивоа прераде. Тако се добијају интермедијарни производи који чине близу половине укупног извоза Србије. Ови производи заједно са енергијом (која се исто тако може сматрати интермедијарним производом) чине мало преко 50% укупног извоза. Трговина (увоз и извоз) енергије су у претходним годинама значајно варирали у зависности од кретања цена на светском тржиту. Расте цена нафте праћен растом

7

цена гаса током 2008 године довео је до општег пораста номиналног показетеља увоза енергије односно промена у извозном профилу. Ово демонстрира изузетну осетљивост привреде Србије на промене цена енергије на међународном тржишту. Чак и уз околност да је општа стопа увозне зависности Србије у енергију необично мала и знатно мања у односу на развијеније земље. Ова околност указује да се у околностима модерне светске привреде не може једноставним смањењем увозне зависности (уз употребу испод-просечно ефикасних домаћих извора) умањити осетљивост на промене на међународном тржишту. Дијаграм 3 TRENDOVI IZVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009.

INDEKSI (Ø 2008 = 100)

20

40

60

80

100

120

140

160

180

jan.

05

mar

.05

maj

.05

jul.0

5

sep.

05

nov.

05

jan.

06

mar

.06

maj

.06

jul.0

6

sep.

06

nov.

06

jan.

07

mar

.07

maj

.07

jul.0

7

sep.

07

nov.

07

jan.

08

mar

.08

maj

.08

jul.0

8

sep.

08

nov.

08

jan.

09

mar

.09

maj

.09

Energija (3,5%)Intermedijalni proizvodi (47,4%)Kapitalni proizvodi (15,8%)Trajni proizvodi za široku potrošnju (4,4%)Netrajni proizvodi za široku potrošnju (25,1%)Ostalo (3,9%)

Ови производи су најчешће резултат необично енергетски интензивних процеса. У периодима недостатака енергије (јануар) долази до контракције производње ових производа, а тако и до контракције извоза и контракције увоза материјала за њихову производњу тј. општег смањења индустријске активности.

8

Дијаграм 4 SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE 2001–2009.

U MILIONIMA EVRA, BEZ RAZMENE SA CRNOM GOROM

100

200

300

400

500

600

700

800

900

1000

1100

1200

1300

1400

1500

јан.

01

мај

.01

сеп.

01

јан.

02

мај

.02

сеп.

02

јан.

03

мај

.03

сеп.

03

јан.

04

мај

.04

сеп.

04

јан.

05

мај

.05

сеп.

05

јан.

06

мај

.06

сеп.

06

јан.

07

мај

.07

сеп.

07

јан.

08

мај

.08

сеп.

08

јан.

09

мај

.09

Izvoz, originalna serija

Izvoz, desezonirana serija

Izvoz, trend-ciklusUvoz, originalna serija

Uvoz, desezonirana serija

Uvoz, trend-ciklus

Deficit, originalna serijaDeficit, desezonirana serija

Deficit, trend-ciklus

Ово указује на велику зависност индустријске производње од безбедности снабдевања енергијом. Ова зависност је скоро директна. Поред тога, околност да се ограничење у располагању само једним видом енергије на само једном транспортном правцу може тако озбиљно одразити на укупан обим индустријске производње и извоза, указује на недовољну интеграцију Србије у међународно и регионално тржиште као и знантно смањену сигурност снабдевања. Следећи дијаграм потврђује значајну међузависност увоза енергије и увоза осталих интермедијарних производа, односно спољнотрговинску активност уопште. Дијаграм 5

9

TRENDOVI UVOZA SRBIJE PO NAMENI 2005–2009.INDEKSI (Ø 2008 = 100)

40

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

jan.

05

ma

r.0

5

ma

j.05

jul.0

5

sep

.05

nov

.05

jan

.06

ma

r.06

ma

j.06

jul.0

6

sep

.06

no

v.06

jan

.07

mar

.07

ma

j.07

jul.0

7

sep

.07

no

v.0

7

jan.

08

ma

r.0

8

ma

j.08

jul.

08

sep

.08

no

v.0

8

jan

.09

ma

r.0

9

ma

j.09

Energija (20,4%)Intermedijalni proizvodi (34,2%)Kapitalni proizvodi (24,6%)Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,9%)Netrajni proizvodi za široku potrošnju (14,3%)Ostalo (2,5%)

Имајући у виду високу енергетску интензивност индустрије и становништва, односно целог процеса креирања националног производа у Србији, долазимо до закључка да се овакви извозни резултати могу остварити само као последица необичне енергетске ефикасности појединих индустријских сектора која мора бити резултат сасвим изузетних инвестиционих активности током претходних 10 година, или пак субсидирања домаћих цена енергије, а поготово, како смо по профилу потрошње видели, електричне енергије. Како је друга претпоставка знатно вероватнија, а за прву нема доказа у увозним активностима енергетски ефикасне опреме и материјала, закључујемо да буџет Србије и јавна предузећа односно јавна добра морају трпети трошак одржања ниских цена енергије у земљи. Преглед структуре буџета указује да ови трошкови нису приказани у буџету па се може закључити да постоји значајан буџетски дефицит по овом основу. Ово је конзистентно са налазима Public Expenditure and Institutional Review (PEIR) који је Светска Банка урадила за Србију 2003. године.

10

Имајући у виду да се трошкови у енергетском сектору и животној средини не могу избећи, већ само одложити, уз додатне трошкове кумулације утрошака и трошковних ефеката, указујемо да је овај процес ограничен по времену, неодржив и нереверзибилан. Имајући у виду релативно и апсолутно опадање иностране помоћи у области енергетике, закључујемо да ће се Србија, при непромењеним околностима, суочити са материјализацијом кумулираних трошкова из области енергетике у виду додатних буџетских расхода и/или значајне контракције економске активности. У оквиру енергетског сектора се нарочито истиче велико јавно предузеће – Електропривреда Србије ( ЈП ЕПС). Ово предузеће вертикално интегрише (1) коришћење природних ресурса – екстракцију лигните и хидро енергије, (2) транспорт лигнита, (3) производњу електричне енергије, (4) дистрибуцију електричне енергије и (5) испоруку енергије потрошачима, мерење, издавање рачуна и наплату. Постоји врло сложен, вишеслојан однос овог предузећа и буџета Републике Србије који, разуме се, има макроекономски и фискални значај. ЕПС је очувао висок ниво производње током периода санкција и периода 2000-тих све до данас. Дијаграм 6

11

Имајући у виду пад индустријске производње, расте учешће ЕПС-а у укупној индустријској производњи, а тиме и у реалном националном производу, а поготово у материјалном националном производу. У исто време, расте и укупна потрошња електричне енергије али уз све мање учешће индустрије. Из тога произилази раније уочена околност о врло ниској ефективности коришћења електричне енергије у Србији. Овак развој ситуације могао се остварити и даље остваривати само на темељу значајне експлоатације природних ресурса. Имајући у виду преливање вредности из необновљивих ресурса у крајњу потрошњу без , или уз врло мало креирања додате вредности чији би један део могао бити употребљен за дугорочне инвестиције, мало је вероватно да се ова стратегија може одржати у дужем периоду. Она се мора суочити или са елиминацијом ресурса погодних за експлоатацију, или са недостатком инвестиција, или са једним и другим. Разуме се да овакав развој околности није могао остати без последица по укупан друштвено економски развој, тако да је Србија попримила карактериситике мале на природним ресурсима засноване и изоловане економије. Модерна економска литература препознаје овакве економије као изузетно ризичне са посебним ризицима за квалитет управљања и вероватноћу креирања добре државне управе. Обим копања лигнита и јаловине по физичком обиму далеко превазилази збир физичког обима свих економских активности у Србији. Ово чини економију Србије вишеструко материјално интензивнијом од просека ЕУ.

1.4 Институционална и правна основа енергетског система Србије Пошто процес придруживања ЕУ у сваком, па и у сектору енергетике, изискује обимно и изазовно прилагођавање правне регулативе правном наслеђу и прописима

12

ЕУ, неопходно је приказати институционалну и правну основу енергетског система Србије. Ово макар у основним одредницама. Институције су носиоци обавезе регулације - доношења прописа и других регулаторних правних аката. То су: држава и државни органи и регулаторна тела који имају двојаку улогу у праву енергетике. Они су носиоци државне власти, али и носиоци права - као носиоци права располагања добрима од општег интереса и као носиоци права располагања обављања делатности од општег интереса, али и обавеза – контроле начина коришћења добара од општег интереса и контроле обављања делатности од општег интереса. Државу и државне органе су грађани овластили да заступају њихове интересе и да се појављују у улози носиоца права и обавеза располагања добрима и правима од општег интереса. Истовремено држава преко својих органа остварује надзор над коришћењем своје имовине (нпр. контрола остваривања општег интереса у јавним предузећима). У Србији није јасно разграничен однос ових улога државе и државних органа у правним односима у области енергетике. Надлежни државни органи за регулацију делатности у области енергетике су: Народна скупштина, Влада, Министарство рударства и енергетике (ММЕ), Министарство привреде и регионалног развоја (МЕРД), Министарство финансија (МФ), Министарство за заштиту животне средине (МЕП), Министарство за инфраструктуру (МИ), Министарство трговине (МТ), Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде (МАФW), Министарство рада и социјалне политике (МЛСW), ресорни секретаријати надлежне јединице локалне самоуправе. Прописима ЕУ је утврђено оснивање регулаторних тела у области регулације тржишта електричне енергије и природног гаса, у области управљања резервама нафте и нафтних деривата и надзора над радом нуклеарних електрана и

13

отклањањем нуклеарног отпада. У Србији је основано регулаторно тело за област енергетике Агенција за енергетику Републике Србије (СЕА). СЕА је поред регулације тржишта електричне енергије и природног гаса, надлежна и у једном делу за регулацију енергетских мрежа за сирову нафту и деривате нафте. Регулаторно тело за управљање резервама сирове нафте и деривата нафте још није основано. У Србији нема нуклеарних електрана, те није основано посебно тело за регулацију у овој области. Поред СЕА чије су надлежности искључиво у области енергетике, у Србији постоји Комисија за заштиту конкуренције (ЦПЦ) чије надлежност је контрола злоупотребе монополског положаја појединих субјеката на тржишту. Иако постоји могућност преклапања надлежности између СЕА и ЦПЦ, њихов међусобни однос није успостављен нити прописом нити било каквим споразумом између њих. Ипак, како СЕА нема друге могућности санкционисања злоупотребе монополског положаја енергетског субјекта (мреже, вертикално интегрисани субјекти, и др.), осим привременог или трајног одузимања лиценце, овај случај би било сврсисходније да решава ЦПЦ. Агенција за енергетску ефикасност (СЕЕА) није регулаторно тело, али може да утиче на субјекте права енергетике. СЕЕА је основана од стране државе као саветодавно и консултативно тело. Она припрема подстицајне мере и прописе за подстицање енергетске ефикасности. СЕЕА нема надлежности у доношењу политике енергетске ефикасности. Субјекти права енергетике у ужем смислу речи су носиоци права и обавеза у вези са обављањем енергетских делатности. То су: енергетски субјекти и купци енергије.Енергетски субјекти су физичка и правна лица која обављају енергетске делатности. Законом о енергетици су утврђене енергетске делатности. Енергетски

14

субјекти који обављају делатности у области електроенергетике: Јавно предузеће “Електропривреда Србије” (ЕПС) са ћеркама које обавља делатности производње, трговине и дистрибуције електричне енергије, Јавно предузеће “Електромрежа Србије” (ЕМС) које обавља пренос, управљање преносним системом и припрема послове организовања тржишта електричне енергије. У области гасне привреде енергетски субјекти су: Јавно предузеће “Србијагас” (Србијагас) и «Југоросгаз» а.д. (Југоросгаз) и око 23 привредна субјекта за дистрибуцију природног гаса. Србијагас обавља транспорт, дистрибуцију, трговину и складиштење природног гаса. Ово предузеће је оператор транспортног система за природни гас за цео транспортни систем у Србији и једини снабдевач природним гасом тарифних купаца. Југоросгаз је друштво са већинским руским капиталом, које обавља транспорт, дистрибуцију и трговину на мало за потребе тарифних купаца природног гаса. Ово друштво од јануара 2007. године има закључен уговор са руским Гаспромом о увозу целокупне количине природног гаса за купце у Србији. Србијагас за снабдевање тарифних купаца купује гас од Југоросгаза. У области нафтне привреде енергетски субјекти су: «Нафтна индустрија Србије» а.д. (НИС) у државном власништву која врши производњу и експлоатацију сирове нафте и природног гаса, производњу деривата нафте, складиштење и трговину сировом нафтом и дериватима нафте, Јавно предузеће «Транснафта» (Транснафта) за транспорт нафте нафтоводом и други привредни субјекти који обављају делатности у области продаје сирове нафте и деривата нафте. Купци енергије су: тарифни и квалификовани купци. Тарифни купци су они купци који немају право избора од кога ће купити енергију и снабдевају се на регулисаном тржишту енергије, по прописаном тарифном систему. Тарифни купац купује енергију за сопствене потребе по прописаном тарифном систему. Квалификовани купци енергије су они купци који слободно на тржишту купују енергију за сопствене

15

потребе. Квалификовани купци морају да испуњавају прописане услове у погледу количине потрошене енергије, која за електричну енергију износи више од 25 ГW, за природни гас више од 50 милиона м³ и за топлотну енергију више од 50 ГЈ годишње. Статус квалификованог купца утврђује СЕА и води регистар квалификованих купаца. У Србији постоји само један регистровани квалификован купац и то у области природног гаса. У области природног гаса је у пракси тешко оствариљива могућност самосталне куповине природног гаса из увоза, због чињенице да се скоро све количине природног гаса увозе из Русије и да постоји фактички сингл импортер Југоросгас. Овакво стање указује да иако формалне претпоставке за отварање тржишта постоје, фактички тржиште електричне енергије и природног гаса није још увек отворено. Непостојање квалификованих купаца електричне енергије је последица примене тарифног система у области електричну енергију донетих пре доношења Закона о енергетици. Тарифни системи које је донела СЕА ступили су на снагу 01.06.2006. године, али је СЕА тражила да се одложи њихова примена. Тарифни системи СЕА служе као основа за доношење тарифних система енергетских субјеката. Енергетски субјекти не могу донети своје тарифне системе док тарифни системи СЕА не ступе на снагу и док СЕА не да претходно позитивно мишљење на тарифне системе енергетских субјеката. Након тога, на тарифне системе енергетских субјеката сагласност треба да да Влада. Поред чињенице да се у Србији не примењују тарифни системи донети на основу Закона о енергетици, већ они донети пре овог закона, према којима је цена електричне енергије за велике потрошаче нижа од цене електричне енергије на тржишту у региону. Нафта и деривати нафте продају се на отвореном тржишту енергије. Отворено тржиште енергије не значи да не постоје прописи којима држава одређује цене енергије и на односе на тржишту. У Републици Србији, цене деривата нафте су регулисане Уредбом о ценама деривата нафте. Цену угља/лигнита који се продаје на

16

тржишту одређује јавна предузећа које производе угаљ, а на ове цене сагласност даје Влада. Приликом разматрања појма делатности од општег интереса важно је напоменути да постоји велика заинтересованост међународне заједнице за коришћење ваздуха, воде и земљишта, као “глобалних добара од општег интереса”, тј. као добара од општег интереса глобалне друштвене заједнице. “Недомаћинско” коришћење3 ових добара на једном подручју, може да проузрокује штетне последице, не само на том подручју, већ да се пренесе на глобалну друштвену заједницу. Због тога међународна јавност инсистира на доношењу међународних уговора у области заштите животне средине и одрживог развоја и примени ових уговора у што већем броју држава, како би се смањило проузроковање штетних последица. Овим уговорима се регулишу и поступања у случају проузроковања штетних последица, како би се остварило што веће смањење ових последица и што брже и лакше отклањање њиховог дејства. Обавеза плаћања накнаде за обављање делатности у Србији није најјасније уређена, па се стога и у пракси не спроводи у потпуности. Када је право на обављање делатности у области енергетике стечено путем концесије, законом је утврђена обавеза плаћања концесионе накнаде. У другом случају, када је обављање делатности од општег интереса поверено уговором о поверавању делатности од општег интереса – постоји законом утврђена обавеза утврђивања обавеза плаћања накнаде. Када делатност од општег интереса обављају јавна предузећа, ова накнада је утврђена као општинска такса за коришћење земљишта или као уплата у фонд за заштиту животне средине. 3 нпр. експлоатација угља на једном подручју, без рекултивације земљишта и спаљивање угља у термоелектрани без заштитних филтера, изазива веома штетне последице за околину – ваздушно загађење, киселе кише које падају на земљиште. Ширење ових штетних последица не познаје државне границе. Слично је и са експлоатацијом руда тешких метала, које се користе у нуклеарним електранама. Штетне последице “недомаћинског” међународног транспорта ових руда су велике, а камоли “недомаћинско” управљање нуклеарном електраном, или опасним отпадом из ових електрана. – прим. аут.

17

2 Енергетска заједница за Југоисточну Европу и Србија Конституисање Енергетске заједнице Југоисточне Европе је резултат настојања ЕУ да креира Паневропску енергетску заједницу. Формирана на моделу Европске заједнице за угаљ и челик, што је оцењено као историјски корак према пуној интеграцији региона у јединствено енергетско тржиште ЕУ и први пример секторске интеграције. Приликом оснивања је оцењено да ће примена споразума имати дугорочне политичке, економске и социјалне последице на све актере, укључујући развој стабилност и ефикасног снабдевања Југоисточне Европе енергијом, увођење тржишно заснованог регулаторног система и геополитички значај обезбеђења различитих праваца снабдевања Европе енергијом. Основни циљеви Енергетске заједнице су: стварање интегрисаног енергетског тржишта у региону Југоисточне Европе које омогућава прекограничну трговину и повезивање са унутрашњим тржиштем Уније, јачање безбедности снабдевања, привлачење инвестиција у производњу струје, обнова и изградња преносне мреже и побољшање стања у области заштите човекове околине. У суштини државе чланице Заједнице су „секторски“ интегрисане у ЕУ, обавезале су се на примену правила и директива Уније. Заузврат то привлачи инвестиције и јача тржишну позицију региона и држава чланица. Процене говоре да ће у наредне две деценије за обезбеђење стабилног и поузданог снабдевања енергијом држава које су окупљене у Заједници бити неопходно до 20 милијарди евра. Додатно, развој прекограничних мрежа за струју и гас отвара могућност не само повећане трговине, већ и солидарности у случају проблема у снабдевању или хаварија. То јача енергетску безбедност држава региона, кроз диверзификацију опција за њихово енергетско снабдевање.

18

Посебну димензију значаја Енергетске заједнице представља чињеница да се ради о својеврсној „вежби“ региона Западног Балкана за интеграцију у Унију кроз „извоз“ модела управљања и комунитарног права. Логика интеграције региона полази од високо курентне области као што је енергетика, а постепено се преноси на друге области, паралелно са процесом стабилизације и проширења Уније на Западни Балкан. Истовремено, ширење Енергетске заједнице, поготово на Украјину и Турску приближава ЕУ изворима нафте и гаса. Преко Украјине у Европу доспева 80 посто гаса из Русије, а Турска се граничи са регионима у којима се налази преко 60 посто светских резерви нафте и гаса. Проширена Енергетска заједница би могла да доведе Унију на праг извора нафте и гаса и унапредила би осетљиво питање транспорта и преносне мреже, поготово за гас, на путу до Уније. У Комисији ЕУ се оцењује да Енергетска заједница води стварању заједничког регулаторног простора око Европе, постепено развијајући правила трговине, транзита и заштите околине, хармонизацију тржишта и његову интеграцију. Тиме се ствара предвидљиво и транспарентно тржиште што стимулише инвестиције и раст, ако и безбедност снабдевања за ЕУ и њене суседе. Енергетска заједница садржи три оперативна дела. Прво, Уговором се шири примена acquis из области енергије, заштите околине, обновљивих извора енергије, конкуренције, што утиче на стварање једнаких услова пословања на простору Заједнице и ЕУ. Друго, формирају се регионални механизми који омогућaвају дубљу интеграцију локалних енергетских тржишта. То ће, даље омогућити доношење регулативе, убрзани развој инфраструктуре, посебно гасовода. Треће, постигнута је сагласност да се делује у правцу заједничке политике за спољну трговину, међусобну помоћ и уклањање баријера на унтрашњем енергетском тржишту. До сада су приоритет у раду Енергетске заједнице били струја и гас, а сада се разговара о проширењу ангажовања и на нафту. Србија је одређена као држава која ће бити домаћин „Нафтног форума“ у оквиру Заједнице.

19

Током 2008. дијалог је обухватио све важнија питања безбедности енергетског снабдевања. Заједница је управо отворила преговоре са Украјином, Молдавијом и Турском о њиховом приступању. Успешно окончање преговора, које макар у случају Украјине и Молдавије није спорно, означило би додатно ширење „јединственог европског енергетског простора“. Агенда Енергетске заједнице је очигледно реплика актуелних расправа о енергији унутар ЕУ. Битно је истаћи да чланство у Енергетској заједници није другоразредна замена за прикључење ЕУ и да државе којима је обећано евентуално чланство у Унији не могу бити разочаране и ускраћене од учлањења. Сумарно, примена одредби Уговора о енергетској заједници значи примену прописа енергетске политике ЕУ у четири, међусобно повезана, дела: енергетика, унапређење и заштита животне средине, конкуренција и обновљиви извори енергије. Може бити интересантно истаћи да у одредбама уговора у области конкуренције нема места удруживању и ограничавању конкуренције, злоупотреби доминантног положаја појединих компанија као и државној помоћи која може да наруши конкуренцију. 2.1 Идејни концепт Енергетске заједнице за Југоисточну Европу

У последњих неколико година енергија је постала једна од приоритетних тема ЕУ. Иако је још увек, првенствено, тема и надлежност држава чланица и њихових националних политика, ЕУ све интензивније ради на формирању заједничке Европске енергетске политике. За ЕУ су енергија и борба против климатских промена две стране исте медаље. Доскора рекордне цене нафте и гаса, све већа глобална тражња, али и јачање свести о негативном утицају хидрокарбона на климатске промене, као и проблеми у снабдевању гасом су додатно подстакли овај процес. ЕУ ово питање третира на два

20

плана: унутрашњем и спољном. На првом кроз јачање регулативе, либерализацију тржишта и правила конкуренције, али и бољим повезивањем тржишта, мерама за јачање енергетске ефикасности и већим коришћењем обновљивих извора енергије. На спољном, преко јачања сарадње са снабдевачима, коју прати диверзификација извора и праваца снабдевања. Поред тога, енергетске теме су међу првима у дијалогу са партнерима у оквиру спољних односа ЕУ. Енергија је интегрални део Стратегије безбедности ЕУ. ЕУ као актер у глобалној енергетској утакмици заговара стабилна и транспарентна регулаторна правила за производњу и трговину енергијом. Комисија сматра да би ширење либерализованог регулаторног простора и правила у енергетском сектору створило паневропско енергетско тржиште на коме би се енергија размењивала на основу понуде и тржње, а не на бази националних интереса и геополитичких консидерација. Послератна рехабилитација Западног Балкана је коинцидирала са повећаним значајем активности ЕУ у области енергије. Тако се уз стабилизацију региона, енергија полако пробијала на чело интереса ЕУ. Балкан представља важан коридор (Јужни коридор) за снабдевање гасом из Каспијског базена (ово се у међувремену проширило и на Северну Африку, Блиски Исток и Централну Азију) и због тога је важан за диверзификацију увоза гаса у ЕУ. Због тога су државе чланице ( не све подједнако, направити разлику) веома заинтересоване за постојање стабилног и предвидљивог политичког и регулаторног окружења у региону. То енергетици у региону даје изражену геополитичку димензију. Идеја водиља у развоју Енергетске заједнице је заснована на тзв. неофункционалном размишљању у бриселској администрацији која је покренула Атински процес. Неофункционализам подразумева логику интеграције која започиње у високо

21

техничкој области и креира динамику која се коначно прелива и на друге области. Ово залагање је коницидирало са јачањем спољне енергетске политике ЕУ и стратегије према ЈИЕ што је резултирало трансфером, односно „извозом“ ЕУ правила и институција. Заједница је заправо моделирана на Заједници за угаљ и челик, претечи савремене ЕУ. Меморандуми су били увод у правно обавезујући уговор. Тај уговор потписан 25.10. 2005. у Атини , а ступио на снагу 1.јула 2006., је имао за основни циљ да се прошири ЕУ унутрашње тржиште на Југоисточну Европу. 2.2 Предстојећи послови и обавезе, трансформација Енергетске заједнице,

координација са напретком у формулисању европске енергетске политике

Министарство рударства и енергетике је задужено за координацију активности које су везане за Уговор о Енергетској заједници и адаптацију акција из области енергетике. Србија је институционизовала дијалог у енергетици са Европском Комисијом пре свега кроз тела Енергетске заједнице и достављала материјал који је везан за ниво имплементације Уговора (имплементацији упутства 2003/55/ЕЦ (гас), 2003/54/ЕЦ (електрична енергија), уредбе 1228/2003 (прекогранична размена електричне енергије), упутства 2001/77/ЕЦ и 2003/30/ЕЦ (обновљиви извори енергије). Установљене су и друге димензије у Уговору о Енеергетској заједници-уведена је социјална димензија у енергетици (пре свега кроз заштиту угрожених потрошача и социјални дијалог у енергетици), а основан је Социјални форум у коме учествују владини ресори и институције које се баве социјалним програмом, као и синдикати. У току је припрема Социјалног акционог плана ради примене Меморандума о разумевању о социјалним аспектима Енергетске заједнице.У току је допуна области рада Енергетске заједнице. Заправо, Енергетска заједница шити своје активности у складу са доунама и иновирањем енергетске политике ЕУ. У складу са тим успостављају се нова радна тела Уговора – Група за праћење

22

сигурности снабдевања у наредном месецу. Такође, уводи се нафтна димензија у Уговор (рафинерије, нафтоводи, нафтне резерве). У наредном периоду, до 2010. Године, биће познато који део правне регулативе из нафтног дела се примењује у Енергетској заједници. Министарски савет је одабрао Београд као место Нафтног форума Енергетске заједнице. Формирана је Радна група за енергетску ефикасност која треба да изради Акциони план за сваку страну о примени мера енергетске ефикасности. Радна група за енергетску ефикасност се тренутно налази у завршној фази припреме националног акционог плана. Образац за припрему Националног акционог плана за енергетску ефикасност је израђен у складу са захтевима Директиве 2006/32 (on end-use efficiency and energy services). Уговорне стране би требало да припреме први акциони план за енергетску ефикасност који покрива период 2009-2011. године. Сачињен је Развојни план за примену општих стандарда и потребно је израдити акционе планове за примену стандарда у области електроенергетике и гасне инфраструктуре, а предвиђено је и формирање Радне групе за обновљиве изворе. У принципу, напредак који Србија остварује у испуњавању својих обавеза на основу чланства у Енергетској заједници има константно позитиван тренд, али постоји доста простора за његово убрзање.У 2009. години предвиђено је усвајање Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, којим ће у правни систем Републике Србије бити пренете недостајуће одредбе Упутства 2003/54/ЕЗ о унутрашњем тржишту електричне енергије, Упутства 2003/55/ЕЗ о унутрашњем тржишту гаса и Уредби 1228/2003 о условима за приступ мрежи ради прекограничне размене електричне енергије, са амандманима, у циљу потпуног усаглашавања са акијем ЕУ. Неопходно је преношење у наше законодавство и следећих аката: Уредба 1775/2005 о условима за приступ мрежама за транспорт природног гаса; Упутства 2004/67/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања природним гасом и Упутства 2005/89/ЕЗ о мерама за обезбеђивање сигурности снабдевања електричном енергијом и инвестиција у инфраструктуру.Најважније измене и допуне Закона у циљу усклађивања са акијем укључују : либерализација тржишта која омогућава

23

сваком купцу да по одређеној динамици бира свог снабдевача енергијом, са предвиђеним механизмом заштите квалификованог купца који је остао без свог слободно изабраног снабдевача (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ и 2003/55/ЕЗ); изузеће од слободног приступа треће стране у случају уговора типа „преузми или плати” или изградње нове инфраструктуре у гасном сектору (захтеви Упутства 2003/55/ЕЗ); раздвајању конкурентних и регулисаних делатности у области електричне енергије, то јест, раздвајање делатности дистрибуције и управљања дистрибутивним системом за електричну енергију, као регулисане делатности, и снабдевања електричном енергијом, односно трговине електричном енергијом ради снабдевања, као потенцијално конкурентне делатности. Овим се омогућава равноправан третман снабдевача од стране дистрибутера, док се квалификованим купцима који се налазе на дистрибутивном систему омогућује да своје право искористе на недискриминаторан начин (захтеви Упутства 2003/54/ЕЗ); проширење надлежности Агенције за енергетику Републике Србије. Након доношења Закона о изменама и допунама Закона о енергетици, планира се доношење подзаконских аката, као и измене и допуне постојећих, у складу са овим Законом, односно измена и допуна Правила система за пренос електричне енергије и Правила о раду дистрибутивног електроенергетског система, као и Правила о раду транспортног система природног гаса, Правила о раду дистрибутивног система природног гаса и Правила о раду складишта природног гаса. Националним планом за интеграцију у ЕУ предвиђено је јачање капацитета Министарства рударства и енергетике и Агенције за енергетику у циљу омогућавања праћења дешавања на тржишту, предлагања мера за даље унапређење политике енергетике и припрема евентуалних измена Закона и подзаконских аката.

3. ЕУ и енергетике-шта чека Србију, стандарди, процеси у току

24

Три су основна стуба нове европске енергетске политике. Пре свега, то је формирање интегралног унутрашњег тржишта у правцу његовог јачања, како са аспекта конкурентности кроз додатне мере либерализације, тако и одрживости, али и безбедности снабдевања. Главно место добија јасна подела између снабдевања и производње енергије са једне и њеног преноса са друге стране. Други ступ је прелазак на енергију са што нижом емисијом ЦО2, односно обавезујући циљ од 20 процената удела обновљивих извора енергије(соларна, биомаса, енергија ветра и друго) у енергетском миксу до 2020. Сада је степен удела 6,5 %. За постизање овог циља биће неопходан велики раст у три основна вида коришћења обновљиве енергије:производња струје, биогорива и грејање, односно хлађење. У овом делу је и циљ да се у транспорту удео биогорива повећа на 10 % до 2020. Повећање енергетске ефикасности, практично штедња и рационално коришћење енергије, је трећи стуб. Уколико се постигне овај циљ ЕУ би до 2020. користила чак 13 % мање енергије него 2006. Методи и средства за постизање ових уштеда су различити: економичнији мотори са унутрашњим сагоревањем, ефикаснији уређаји за домаћинства, унапређење изолације стамбених и пословних објеката, као и већа ефикасност у преносу и дистрибуцији енергије. Повећање зависности ЕУ од увоза енергије захтева и адекватну спољну политику. Енергија је постала приоритетна тема спољних односа Брисел. У суштини, не само спољних односа, већ и једна од главних поставки Европске безбедносне стратегије. Практично закључци Савета ЕУ су формулисали прву целовиту Енергетску политику за Европу. Фокусирану на следеће теме и приоритете: унутрашње тржиште за струји и гас, безбедност снабдевања, међународна енергетска политка, енергетска ефикасност и обновљиви извори енергије и енергетске технологије. У складу са тим у току су промене и допуне европског законодавства. На унутрашњем плану Комисија ЕУ прецизније дефинише већ усвојене циљеве из формуле „ три пута 20 до 2020“, што укључује изградњу енергетског система са диверзификованим снабдевањем „нефосилним“ горивима, флексибилном инфраструктуром и капацитетима за управљање тражњом који ће бити разлитичити

25

од постојећих. Код првог се ради о смањењу значаја и ослонца на нафту, гас и угаљ, код другог о повезивању струјне и гасне инфраструктуре, а у трећем сегменту у питању је повећање резерви нафте и капацитета за складиштење гаса. То би требало да се постигне планом који садржи пет тачака: развој прекограничне инфрастуктуре и диверзификација снабдевања, спољни енергетски односи, складишта нафте и гаса, енергетска ефикасности и коришћење споствених енергетских ресурса. Управо овај правац развоја енергетске политике је прави индикатор задатака који стоје пред Србијом, као аспирантом на чланство у ЕУ: Студија Међународне агенције за енергију (ИЕА) „Енергија на Западном Балкану-пут према реформи и реконструкцији“ истиче потребу да власти широм региона одлучније спроводе политике које ће резултирати одрживим, поузданим и ефикасним енергетским сектором. Ова оцена се, као и други налази, ван сваке сумње односи и на Србију. Уосталом као и констатација да су енергетски системи региона крхки, да су нужне инвестиције, те да још није обновљена инфраструктура разорена у ратовима који су пратили распад заједничке државе. Студија идентификује основне изазове: изградња институционалних капацитета и унапређење процеса формулисања политике; реализација реформи енергетског тржишта и његове регулације; јачање енергетске безбедности; унапређење енергетске ефикасности; приоритет који је неопходан ради заштите околине и климатских промена; борба против енергетског сиромаштва; развој трансевропске инфратруктуре за транспорт нафте и гаса. Налази и оцене ИЕА су важни сегменти у одлукама ЕУ, али и финансијских институција и других инвеститора.

3.1 Основне директиве и уредбе, утицај њиховог усвајања на енергетски

сектор Прве директиве које су прихваћене од стране Србије су биле оне које се односе на струју и гас: 2003/54/ЕЦ за струју и 2003/55/ЕЦ за гас. То је урађено кроз

26

меморандуме које је цео регион ЈИЕ прихватио у оквиру Атинског процеса, претече Уговора о Енергетској заједници. У складу са тим уследила је либерализација сектора гаса и струје, успостављање националних независних регулаторних тела, раздвајање вертикално интегрисаних националних компанија за гас и струју и успостављање оператора за пренос струје и гаса. Креирање унутрашњег енергетског тржишта и либерализација у енергетеци која зависи од преносних мрежа и инфрастурктуре (гас, струја). Ради се о две кључне директиве о заједничком унутрашњем тржишту које су поставиле основу за реорганизацију производње, преноса, снабдевања и дистрибуције струје и гаса. Те две, у суштини антимонополске, директиве садрже одредбе: о недискриминаторном приступу преносним мрежама за све произвођаче енергије (тзв. приступ трећих страна); одвајању управљања инфраструктуром од пружања услуга, тј.раздвајање (unbundling); o управљању инфраструктуром од стране независних оператора система и независних дистрибутера (ТСО, ДСО); увођењу независних регулатора, независних од интереса произвођача; постепеном отварању тржишта, што потрошачима омогућава избор између снабдевача енергијом. Енергетска заједница, иначе, захтева од учесница да прихвате листу директива у области струје (2), гаса (1), заштите околине (11) и обновљивих извора (2). Поред тога и одређења правила политике конкурентности, али и мере у вези антикорупције.Kао пример, новодимо да је Влада у електроенергетском сектору, основала две потпуно независне компаније: Јавно предузеће за производњу, дистрибуцију и трговину електричном енергијом-ЈП „Електропривреда Србије“ (ЈП ЕПС) и предузеће за пренос и управљање преносним системом-ЈП „Електромреже Србије“ (ЈП ЕМС) која су отпочела са радом 01.07.2005. Завршене су и све активности везане за издвајање предузећа неелектропривредних делатности која су пословала у саставу ЈП ЕПС и ЈП ЕМС, укупно 20 предузећа. Окончано је и раздвајање имовине. Обе компаније су још увек у 100 % државном власништву

27

ЈП ЕПС је организован као вертикално интегрисано предузеће и власник је 100 % капитала кћерки фирми-зависних компанија. Ове компаније су пак независни правни субјекти са посебном управом и рачуном, функционално међусобно раздвојене, у складу са прописима ЕУ. Такође, у складу са акијем ЈП ЕПС као матично предузеће купује електричну енергију од производних компанија и фактурише рачун електродистрибутивним компанијама. Уколико из својих извора нема довољно производње за подмирење потреба тарифних купаца, ЈП ЕПС је према закону обавезан да недостајуће количине обезбеди на тржишту. Све зависне компаније имају и законску обавезу интерног рачуноводственог раздвајања сваке појединачне делатности, што надгледа Агенција за енергетику. Присутна је потреба да се ЈП ЕПС траснформише у модерно организовано друштво капитала тј. да се корпоратизује. Такође, потребно је одвојити делатности трговине и снабдевања од дистрибутивне делатности. Као и у случају електроенергије, 2005. Је дошло до реорганизације националне нафтне компаније у којој су биле обједињење све делатности из области нафте и гаса. Формирана су следећа предузећа: Акционарско друштво за истраживање, производњу, прераду, дистрибуцију и промет нафте и нафтних деривата и истраживање и производњу природног гаса „Нафтна индустрија Србије“; Јавно предузеће за транспорт нафте нафтоводима и транспорт деривата нафте продуктоводима „Транснафта“ и Јавно предузеће за транспорт, складиштење, дистрибуцију и трговину природним гасом-транспорт природног гаса „Србијагас“. Предстоји даља реорганизација ЈП Србијагас у складу са прописима из европског законодавства у складу са Уговором о Енергетској заједници. У складу са Меморандумом о буџету, економској и фискалној политици за 2009. са пројекцијама за 2010. и 2011. у наредне три године наставиће се либерализација цена у

28

Србији. Постепена спољнотрговинска либерализација и унапређење политике конкуренције индиректно ће допринети формирању цена у конкурентним условима. Наставиће се усклађивање цена у областима природних монопола на економским приниципима, у оквиру кога ће се даље одвијати пренос надлежности за одобравање повећања цена у инфраструктурним делатностима на регулаторна тела. Најважније мере су повећање цене електричне енергије на економски ниво као нужан предуслов за оспособљавање ЈП ЕПС за суочавање са конкуренцијом и за реализацију нових инвестиција. Агенција за енергетику при одређивању цена електричне енергије узимаће у обзир економски оправдане трошкове и профит који обезбеђује средства за нове инвестиције и развој електропривреде. 3.2 Спољна енергетска политика ЕУ и Србија

Уговор о Енергетској заједници је, између осталог, један од инструмената спољне енергетске политике ЕУ. Спољна енергетска политика Брисела има три циља: осигурање енергетског снабдевања, подршка међународним настојањима у борби против климатских промена и промоција глобалног приступа енергији. Унија заправо тежи стварању прстена енергетске сарадње око унутрашњег енергетског тржишта који се састоји од три круга држава: први се састоји од држава Западног Балкана, односно држава које имају перспективу чланства у Унији и већ су чланице Енергетске заједнице; други чине „вољни“ суседи, тј државе које су званично без перспективе чланства, али би ускоро могле да постану чланице Енергетске заједнице (нпр. Украјина); у трећем су државе које су „суседи суседа“ , без перспективе чланства али са потенцијалом да постану чланице Енергетске заједнице (нпр. државе Каспијског региона и Централне Азије, медитеранске државе и државе Персијског залива). Циљ је стварање широке мреже држава око ЕУ које делују на бази правила и принципа који су изведени из унутрашњег тржишта Уније. Искорак од сарадње према инеграцији наступа са тренутком када државе приступе Енергетској заједници и прихвате правила ЕУ. Дакле, проширење унутрашњег енергетског тржишта ЕУ је и специфични политички, па и безбедносни концепт.

29

Овде би се могло истаћи да је Србија била актер консултација у ЕУ током гасне кризе почетком ове године у оквиру тзв. Групе за координацију снабдевања гасом. Основа је била управо чланство у Енергетској заједници. Истовремено, Србија кроз чланство у Енергетској заједници постаје макар индиректни учесник енергетског дијалога ЕУ-Русија, који представља саму срж односа Брисел и Москве, као аспирант на чласнтво у ЕУ на страни Брисела. Делом се показала енергетска солидарност са ЕУ, кроз интервентне испоруке гаса из две чланице ЕУ (Мађарске и Немачке), али и наша солидарност са БиХ као суседом и чланицом Енергетске заједнице. 4. Енергетика у досадашњем приближавању ЕУ

Како је енергија укључена у Споразум о стабилизацији и придруживању Србија-ЕУ ? Формулисана је скромно, али вишеслојно (у члану 109). Сарадња у области енергетике ће се, према том члану, „усредсредити на приоритетне области у веза са правним тековинама Заједнице у области енергетике. Сарадња ће бити заснована на уговору о оснивању Енергетске заједнице и биће развијана с циљем постепене интеграције Србије у енергетско тржиште Европе“ . Надаље, „сарадња може укључити следеће: формулисање и планирање енергетске политике, укључујући модернизацију инфраструктуре, побољшање и диверзификацију снабдевања и побољшање приступа енергетском тржишту, укључујући олакшање транзита, преноса и дситрибуције и унапређења енергетских интерконекција од регионалне важности са суседнима државама; промовисање штедње енергије, енергетске ефикасности, обновљивих извора енергије и проучавање утицаја производње енергије и њене потрошње на животну средину; стварање оквирних услова за реструктурирање енергетских компанија и сарадњу између субјеката у овој области“. У суштини, утисак је да су очекивања велика, а задаци замашни. Можемо рецимо замислити како ће бити сложено преговарати о циљевима енергетске политике ЕУ, на начин како су изложени у првом делу излагања, како ће се вршити хармонизација прописа, али и праксе.

30

Значи, енергетика још није на преговарачком столу, али је у његовој близини, институционално чак и најближе ЕУ од свих других сектора. Индиције садржаја преговора, или рецимо прижељкиваног упитника, се налазе у извештајима о напретку Србије у процесу придруживања, како ЕУ види наш енергетски сектор. Рецимо, онај из 2007. говори о „одређеном напретку, али је напредак био неједнак у различитим секторима“. Мали напредак је остварен у погледу резерви нафте и безбедности снабдевања, стоји у том Извештају. Последњи Извештај о напретку Србије у придруживању ЕУ из 2008. констатује да је у области енергије „остварен одређени напредак“, али се износе и одређена очекивања. Ради се, између осталог, опет о потреби повећања резерви нафте које су испод европског минимума. Такође, истиче се да је неопходно осигурати одрживост сектора и неопходне инвестиције. Позитивне оцене су дате развоју унутрашњег тржишта енергије, а код развоја енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије се констатује „мали напредак“. Каже се да Србија „умерено напредује у енергетском сектору, са неравномерним напретком“. Посебну пажњу захтева завршна констатација да су неопходни „суштински напори у испуњавању захтева из чланства у Енергетској заједници“. Када се упореде ова два последња извештаја, утисак је да заправо нема напретка и да су очекивања у великој несразмери са очекивањима. Прижељкивани почетак реализације Споразума о стабилизацији и придруживању би свакако подигао очекивања Брисела. Погледајмо, у контексту наших институционалних веза са ЕУ, како се енергетика третира у Националном плану интеграције у ЕУ? Иако је било најављено за 2008. и 2009. још увек није реализована измена и допуна закона о енергетици којим ће се у правни систем Србије унети недостајуће одредбе из законодавства ЕУ. Након тога, биће неопходно донети низ подзаконских акта. У оба случаја ради се о прописима који се односе на струју и гас. Када је реч о средњерочним приоритетима из Националног плана и ту предстоје значајне обавезе, поготово на плану реформе тржишта и регулисања безбедности снабдевања у складу са регулативом ЕУ. Ово укључује и регулисање резерви нафте до нивоа од у ЕУ, сада регулисаних, 90 дана.

31

Утисак је да предстоји обимна законодавна активност. Нема јаснијих података о резултатима фебруарског састанка Унапређеног сталног дијалога Србија-ЕУ из фебруара о.г. који је, између осталог, на дневном реду имао и енергетику. 4.1 Владине активности и планови повезани са процесом придруживања у

области енергетике

У области енергетске ефикасности и коришћење обновљивих извора енергије присутно је на регулаторном нивоу неколико новина. Ради се на јачању административних капацитета. Тако је прошле године образована међуресорна радна група за припрему Нацрта закона о рационалној употреби енергије и нацрта аката који чине пратећу подзаконску регулативу уз овај закон. (Радну групу чине представници Министарства рударства и енергетике, Министарства животне средине и просторног планирања и Агенције за енергетску ефикасност). С обзиром да би Закон о рационалној употреби енергије требало да обухвати енергетску ефикасност у области зградарства, комуналној енергетици и индустрији, у оквиру Радне групе подељена су одговајућа задужења. У 2009. години извршиће се, сагласно динамици утврђеној Законом о енергетици, одговарајуће измене у Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године. Овим изменама чија је процедура у току, извршиће се измене и у „Модулу 12“ овог програма који се односи на енегетску ефикасност. Изменама Закона о енергетици биће образован Фонд за енергетску ефикасност и планира се да се сваке године у овом Фонду сакупи око 30 милиона евра за финансирање пројеката из области енергетске ефикасности. Изменама Закона о енергетици статус повлашћених произвођача електричне енергије моћи ће да стекну и произвођачи који користе когенеративна постројења на фосилна горива електричне снаге до 10 МW.

32

Од подзаконских аката који се доносе на основу Закона о рационалној употреби енергије припремљен је Нацрт правилника о мерама за рационалну потрошњу горива у постројењима за производњу топлотне енергије Републике Србије (као технички пропис), који је прошао потребну међуресорску процедуру, тако да може ступити на снагу, одмах након доношења Закона о рационалној употреби енергије. У току су активности на сагледавању потреба да се у циљу постизања енергетске ефикасности предложе и изврше одговарајуће измене и у прописима који су у надлежности других министарстава.Ради брже реализације мера за постизање енергетске ефикасности које су повезане са пореском сфером упућена је иницијатива за смањење стопе пореза на додату вредност за одређене робе (штедљиве сијалице, прозори са адекватном термичком заштитом, термоизолациони материјали и соларни колектори). Применом ових мера могли би бити вишеструко увећани ефекти енергетске ефикасности, односно штедње енергије, што је нумерички односно квантитативно приказано у Програму остваривања Стратегије развоја енергетике Републике Србије до 2015. године за период од 2007. до 2012. године. У области енергетских интерконеција, када је реч о гасу, Република Србија подржава реализацију концепта Прстена Енергетске заједнице, као и све пројекте који би обезбедили његово сигурно снабдевање. Такође, приоритетни пројекти у области природног гаса у Србији су изградња подземног складишта гаса Банатски Двор, повезивање са гасоводним системима у окружењу и реализација пројекта „Јужни ток“. У домену електроенергије, изградња далековода између Македоније и Србије представља значајан напредак. У случају преноса, далековод Србије до Босне и Херцеговине од 400кВ је завршен. Што се тиче изградња далековода Србија(Вршац)- Румунија (Темишвар) од 400кВ, у току је окончање рада на предстудији. Када је реч о приоритетним пројектима у области инфраструктуре у оквиру Енергетске заједнице који су значајни за Србију, Влада Републике Србије је прихватила предлог да се распишу тендери за изградњу термоелектрана на

33

иницијативу ЈП ЕПС. То се односи на изградњу термоелектрана Никола Тесла Б3 и Колубара Б. У области нафтне привреде по свом значају се издваја пројекат изградње нафтовода ПЕОП (Паневропски нафтовод). Пројекат се у ЕУ препознаје као приоритетни, када се ради о деиверзификацији праваца и извора снабдевања нафтом, поготово услед све већих проблема транзита кроз турске мореузе у допремању нафте из црноморских лука (руска и каспијска нафта). Његов значај се огледа, између осталога у следећем: реализацијом овог пројекта и изградњом заједничког регионалног нафтовода обезбедила би се сигурност снабдевања рафинерија нафте на тој траси (уз свођење на минимум инвестиција и оперативних трошкова), а пре свега смањени трошкови транспорта; повећала би се конкурентност рафинерија у Србији у региону и дуж реке Дунав. Затим, Србија би добила нови правац и извор снабдевања сировом нафтом; остварила би се већа међународна повезаност са државама на траси, али и са свим корисницима нафтовода; овај пројекат би обезбедио примену акија ЕУ у области заштите животне средине. 4.2. Србија и мултилатерална сарадња у енергетици, Уговор о Енергетској

повељи и друге међународне обавезе

Процес Енергетске повеље представља процес приступања и спровођења међународних аката, и то: Европске Енергетске повеље (у даљем тексту: Повеља), Уговора о Енергетској повељи (у даљем тексту: Уговор) и Протокола о енергетској ефикасности са припадајућим аспектима животне средине (у даљем тексту: Протокол). Док Повеља представља политичку декларацију, Уговор и Протокол су међународноправно обавезујућа акта. На састанку Конференције за европску безбедност и сарадњу у Паризу новембра 1990. године, Комисија Европске заједнице (ЕЗ) изнела је идеју о доношењу Повеље са циљем да се формулише енергетска

34

политика која би обезбедила већу сигурност у снабдевању енергијом, уз јачање конкурентности привреде и стварање повољних услова, али и правног оквира за производњу и инвестиције у енергетску област. Такође, циљ је да се стимулише оптимално коришћење и расподела ресурса и доприноси диверсификацији извора снабдевања и обједињавању еколошке димензије енергије. Конференција за усвајање Повеље одржана је 16. и 17. децембра 1991. године у Хагу, ком приликом је и СФРЈ потписала овај акт. У суштини ради се о мултилатералном уговору којим су обухваћени трговина, заштита инвестиција, правила о транзиту, енергетска ефикасност, као и правила о решавању спорова у овим областима на мултилатералној основи. Ступио је на снагу 1998. године, пошто га је ратификовало 30 земаља потписница. Тиме су створени формални услови за унапређење инвестиција и безбедну и несметану трговину и транзит енергије између страна уговорница. Примена правила ГАТТ-а односно Светске трговинске организација (СТО) у области трговине енергијом и на земље које нису чланице СТО, за исте је представљало важну степеницу ка њиховом пуноправном приступању СТО. Конференција Енергетске повеље је 11. маја 2001. године одобрила захтев СРЈ да започне процес њеног приступања Уговору и Протоколу, као једине земље у Европи која до тада није потписала ова акта изузимајући Андору и Монако и задужила Владу Холандије да, као депозитар Европске Енергетске повеље, асистира СРЈ у потписивању исте. Од датума потписивања Повеље до краја трајања државне заједнице Србија и Црна Гора, сарадња са Црном Гором у овом процесу није била на нивоу потребном да се овај процес доврши. Осим тога, УНМИК није прихватио да територија Косова и Метохије, као саставни део Републике Србије, учествује у процесу Енергетске повеље и није достављао неопходне податке за припрему Извештаја. Напротив, УНМИК се обратио Секретаријату Енергетске повеље са захтевом да самостално приступи Уговору и Протоколу. Секретаријат је одбио захтев

35

УНМИК-а, образлажући да је подручје под привременом управом УНМИК-а спорно, упркос чињеници да су Уговор и Протокол отворени и за приступање међународних организација, а не само суверених држава. Министарство рударства и енергетике је предложило поновно иницирање процеса приступања Републике Србије Уговору и Протоколу, будући да је Србија последња релевантна европска земља која их још није потписала. Најзначајнија активност у процесу приступања Уговору и Протоколу, који се одвија кроз консултације приступајуће земље са експертима Секретаријата Енергетске повеље, је израда Извештаја о хармонизацији законодавства и регулативе са одредбама Уговора, Извештаја о инвестиционој клими и изузецима од националног третмана и Извештаја о енергетској ефикасности. Ова активност траје око једне године и представља неопходан услов за потписивање Уговора и Протокола. Израда извештаја отпочиње након наше изјаве о спремности приступања Уговору и Протоколу. Уговор о Енергетској повељи је дао смернице за креирање ширег Европског енергетског тржишта и јачања његовог ефикасног функционисања. Европска комисија је тзв. Атинским меморандумима из 2002. и 2003. године и Уговором о оснивању Енергетске заједнице потписаним 2005. године у фокус регионалне сарадње ставила формирање тржишта енергије у југоисточном делу Европе и његовог интегрисања у унутрашње тржиште енергије ЕУ (процес Енергетске заједнице). Уговор о Енергетској повељи у протеклој деценији је био најзначајнији критеријум за процес европских интеграција и за учешће у регионалним пројектима сарадње у области енергетике, док је процес Енергетске заједнице у последњим годинама доспео у први план. Ипак, због одређене комплементарности ова два процеса, Европска комисија је неформално предлагала да приступимо Уговору и Протоколу. Таква препорука постоји и од стране Парламентарне Скупштине Савета Европе.

36

Најзначајнија активност у процесу приступања Уговору и Протоколу, који се одвија кроз консултације приступајуће земље са експертима Секретаријата Енергетске повеље, је израда Извештаја о хармонизацији законодавства и регулативе са одредбама Уговора, Извештаја о инвестиционој клими и изузецима од националног третмана и Извештаја о енергетској ефикасности. Израда наведених материјала траје око једне године и усвајање истих представља неопходан услов за потписивање Уговора и Протокола. На основу вођених разговора у поменутом периоду, сачињена је Заједничка декларација између Владе Републике Србије и Секретаријата Енергетске повеље. Енергетика је присутна и у програмима који се реализују кроз ЕУ фондове ИПА. У оквиру финансијског споразума за 2007. одобрено је 18 милиона евра за пројекте ,,Смањење емисија из термоелектране Никола Тесла ” - 12 милиона евра и ,,Подршка спровођењу Уговора о оснивању Енергетске заједнице” - 6 милиона евра. Последњи пројекат има два начелна циља. Први је ојачавање капацитета и техничке спремности државних институција, односно енергетских компанија, ради задовољавања правних и техничких захтева Уговора о оснивању Енергетске заједнице. Други циљ је да се помогну инвестиције које су неопходне за изградњу прекограничних капацитета за пренос електричне енергије, како би се дошло до функционалног регионалног тржишта енергије. У финансијском споразуму који је потписан у априлу 2009.године за ИПА 2008. годину, на коначној листи пројеката налази се еколошки пројекат ЈП „ Електропривреде Србије у износу од 17 милиона евра (11 милиона евра је донација, а 6 милиона евра из сопствених средстава ЈП ЕПС). Проблем у прихватању пројеката у оквиру програма ИПА је двострук: са једне стране, без обзира што администрацији стоји на располагању техничка помоћ, због кратких рокова и неодговарајућег капацитета пројекти не буду довољно добро припремљени, што резултира њиховим одбијањем, без обзира на њихов стратешки значај. Друго, разлог за одбијање често је

37

и велика вредност пројеката. Значајно би било да се омогући финансирање пројеката веће вредности којим би се решили значајни еколошки проблеми у енергетици, те да се дистрибуција средстава врши на мањи број пројеката веће вредности, јер супротно није ефикасно. 5. Могући развој енергетике Србије

Будући да нема јасних стратегијских опредељења у области енергетике за период до 2020. године а нарочито за период после 2015. године, овде се мора претпоставити неколико могућих сценарија развоја енергетике. Имамо у виду да преузете обавезе доспевају за извршење крајем 2017. и 2020 године. Све ове обавезе подразумевају значајне инвестиције које могу досећи и више од 10% националног производа Србије и дуго време за физичку имплементацију тих инвестиција. Другим речима, у наредне две године морају се донети одлуке које ће имати стратешки значај не само за енергетски сектор него и за укупни привредни, економски, социјални и политички развој Србије. Енергетске технологије нису социјално и политички неутралне. Примењене технологије и начини управљања односно регулације у енергетском сектору могу имати критичне последице у у социјалном и политичком смислу као и значајне последице и за сам физички опстанак већег броја становника Србије. Сам процес придруживања ЕУ не говори све о технологијама и инвестиционим опцијама које ће бити изабране. Има више начина да се преузете обавезе испуне или пак да се преузете обавезе модификују и не испуне онако како су сада уговорене. Важећа енергетска стратегија усваја известан сет енергетских технологија и инвестиционих опција које су познате још са краја седамдесетих година прошлог века. Главнина енергетских технологија које су сада у примени у Србији познате су од пре ИИ светског рата, а Стратегија не предвиђа заначајније измене ових технологија. С друге стране, модерне енергетске парадигме темеље се на

38

технологијама које су до своје комерцијалне примене доведене у току последњих десетак година. Такаве технолошки развој омогућио је смеле стратешке искораке у енергетским стратегијама ЕУ. Недавно објављено истраживање о технолошком заостајању указује на заостатак Србије од око 30 година (или више) у области кључних енергетских технологија. Ова околност детерминише хоризонт сада затечене енергетске политике. Имајући у виду затечено стање, предвиђена прилогођавања и потенцијалне најмодернијих технологија можемо формулисати три сценарија прилагођавања енергетског сектора придруживању ЕУ. Ти сценарији имају спецификације како следи. Користи и трошкови придруживања који проистичу из ових сценарију биће, по свему судећи, битно различити. Кратка техничка спецификација ових сценарија узима у обзир најмање следеће околности: Око 2/3 електричне енергије у Србији прозводи се спаљивањем лигнита, Око 2/3 становништва Србије користи огревно дрво (и/или лигнит) као основни извор грејања током зиме, Скоро целокупно течно гориво ( а не мање од 2/3) обезбеђује се прерадом увозне нафте у домаћим рафинеријама, Више од 90% природног гаса увози се из једног извора и правца. Постоји историјска тенденција корелације кретања националног производа и потрошње енергије. Сходно томе, довољно је специфицирати развој ситуације у овим областима да би се детерминисао одређени сценарио. Сценарио подрзумева унутрашњу кохерентност. Овде дефинисани сценарији нису темељени на одлукама државних органа које би ауторима могле бити познате.

5.1 Сценарио I: «Business as usual» или наставак постојећих трендова Међузависност националног производа и потрошње енергије остаје мање више непромењена. Мања побољшања у енергетској ефикасности у домену потрошње

39

компензују смањење енергетске ефикасности услед екстракције све мање погодних лежишта лигнита и погоршање односа јаловина / лигнит. Учешће лигнита у производњи електричне енергије остаје непромењено. Присутно је настојање да се раст производње електричне енергије из лигнита прати додатном производњом из хидроенергије или – у мери у којој то није изводљиво – увођењем производње енергије из природног гаса. Мањи број боље стојећих домаћинстава добија прилику да замени чврста горива спаљивање гаса у конвенционалним уређајима. Овај неефикасан вид коришћења гаса генерише извесну тражњу која онда оправдава инвестиције у дистрибуцију гаса. Да би се остварио раст националног производа, задржавају се ниске цене електричне енергије, гаса, и грејања. Разлика између ставарне цене коштања и наплативе цене покрива се експлоатацијом домаћих ресурса и сразмерним развојем скривеног буџетског дефицита. Да би овај дефицит остао у подношљивим оквирима, а ниска цене енергије задржала као стимуланс привредног раста и каквог – таквог извоза, тражи се дерогација од обавеза смањивања емисије из објекта где се врши спаљивање лигнита или бар одлагање тих обавеза за дужи период. Домаће рафинерије се полако прилагођавају европским стандардима горива на начин да се гориво вишег стандарда производи сразмерно учешћу возила вишег стандарда у расположивој и транзитној флоти. Имајући у виду скроман раст реалних доходака, може се очекивати задржавање или чак раст просечне старости возног парка, па темпо прилагођавања не мора бити брз. Задржава се значајно учешће чврстих горива у грејању становништва. Број становника опада, а број новоизграђених станова остаје испод просте стопе замене. На овај начин темпо губитка шуме се смањује сразмерно расту трошкова експлоатације. Трошкови загађења животне средине задржавају непромењени тренд и расту сразмерно кумулацији у усложњавању ефеката са једне, односно сразмерно расту

40

производње енергије из лигнита са друге стране.Безбедност снабдевања нафтом и гасом обезбеђује се уговором са Руском Федерацијом. 5.2 Сценарио II: Наставак постојећих трендова уз минимално задовољавање

услова из Уговора о Енергетској Заједници за Југоисточну Европу Међузависност националног производа и потрошње енергије остаје мање више непромењена. Мања побољшања у енергетској ефикасности у домену потрошње компензују смањење енергетске ефикасности услед екстракције све мање погодних лежишта лигнита и погоршање односа јаловина / лигнит. Учешће лигнита у производњи електричне енергије остаје непромењено. Постоји настојање да се раст производње електричне енергије из лигнита прати додатном производњом из хидроенергије или – у мери у којој то није изводљиво – увођењем производње енергије из природног гаса.Уводе се значајне инвестиције у смањење загађења животне средине из електрана на лигнит. Ове инвестиције потичу из иностране помоћи. Увођење додатне иностране помоћи стимулише домаћу тражњу и омогућава нешто већи раст привидног – номиналног националног производа. Ово смањује просечну ефикасност електрана и захтева додатну екстракцију лигнита чиме се повећавају трошкови производње и емисије угљен диоксида. Потребно је уговорити одлагање обавеза у вези емисије угљен диоксида које би евентуално могле бити повезане са приступањем ЕУ. Овакво одлагање обавеза привлачи стране инвестиције у проширење производних капацитета. Иностране инвестиције у проширење капацитета даље стимулишу раст привидног – номиналног националног производа. Мањи број боље стојећих домаћинстава добија прилику да замени чврста горива спаљивање гаса у конвенционалним уређајима. Овај неефикасан вид коришћења гаса генерише извесну тражњу која онда оправдава инвестиције у дистрибуцију гаса.

41

Да би се остварио раст националног производа преко обима стимулисаног иностраним инвестицијама и помоћи, задржава се примерени ниво цена електричне енергије, гаса, и грејања. Разлика између стварне цене коштања и наплативе цене покрива се експлоатацијом домаћих ресурса и сразмерним развојем скривеног буџетског дефицита (који може бити номинално мањи него у Сценарију И). Домаће рафинерије се полако прилагођавају европским стандардима горива на начин да се гориво вишег стандарда производи сразмерно учешће возила вишег стандарда у расположивој и транзитној флоти. Имајући у виду скроман раст реалних доходака, али и раст способоности задуживања у иностранству на темељу прилива инвестиција и помоћи, може се очекивати задржавање просечне старости возног парка па темпо прилагођавања не мора бити брз. Задржава се значајно учешће чврстих горива у грејању становништва. Број становника опада а број новоизграђених станова остаје испод просте стопе замене. На овај начин темпо губитка шуме се смањује сразмерно расту трошкова експлоатације. Трошкови загађења животне средине се смањују сразмерно кумулацији у усложњавању ефеката са једне стране, односо сразмерно инвестицијама у заштиту животне средине са друге. 5.3 Сценарио III : Пуно коришћење могућности придруживања ЕУ Међузависност националног производа и потрошње енергије се битно мења. Подрзумева се заједничко спаљивање биомасе и лигнита и масивно коришћење биомасе у напредним инсталацијама. Екстракција лигнита се своди на одрживи ниво са садашњим коповима. Подиже се просечна ефикасност конверзије у електричну енергију за више од 50% у односу на садашње стање. Преполовљава се потрошња енергије по јединици површине код већине домаћинстава. Сви системи даљинског грејања снабдевени отпадном топлотом из других енергетских процеса. Уводе се

42

природни гас и биомаса као значајни нови извори електричне енергије чиме се обезбеђује значајна диверсификација производног портфолиа. Раст тражње потиче из смањених трошкова за енергију и раста ефикасности. Раст индустријске производње и обима комерцијалног (нарочито транзитног) саобраћаја и повезаних услуга расту. По стопи приближно 7% годишње. Нема замене чврстих горива гасом код домаћинстава. Многоструко се повећава ефикасност коришћења огревног дрвета. Тражња за домаћим робама и услугама стимулисана инвестицијама у енергетску ефикасност и енергетску инфраструктуру као и тражњом осталих роба и услуга која проистиче из смањених трошкова енергије и заштите здравља. Расте продуктивност у пољпривреди и индустрији. Домаће рафинерије се брзо прилагођавају европским стандардима горива затварањем дела рафинеријског капацитета и значајним подизањем технолошког нивоа у преосталој рафинерији. Самњује се ангажовани возни парк и радиклано смањује просечна старост. Расте значај јавног, железничког и водног саобраћаја. Целокупна домаћа производња горива у складу са Евро 5 стандардом. Трошкови загађења животне средине се смањују и своде на испод Европског просека. Смањује се утицај на земљиште и здравље. Значајне јавне инвестиције у пошумљавање и откалањање историјских ефеката енергетског сектора на живтну средину даље стимулишу раст привредене активности. Остварују се све обавезе из Уговора са Европском заједницом применом модерних технологија и иновативним коришћењем расположивих компаративних предности укључив нарочито расположивост инфраструктуре за водни транспорт. Сумарни преглед околности које произилазе из ових могућих сценарија може се представити у следећој табели: Сценарио: И ИИ ИИИ Отварање енергетског тржишта и конкуренција Минимално и само у оној мери колико евентуално наметнуто увођење

Минимално али се могу очекивати увећани трошкови заштите животне средине и сходно Потпуна интеграције у регионално и међународно тржиште. Отварање

43

трошкова заштите животне средине учини увозну енергију конкурентном. Врло високе баријере за улазак у грану условљене правом коришћења природних ресурса које се додељује у арбитрарном поступку.

томе увећано присуство спољне конкуренције. Баријере за улазак у грану остају високе. процеса кооперације и конкуренције.

Примена ЛЦПД Одложена Примена по динамици коју омогући инострана помоћ Примена по динамици која је уговорена у Угору о Заједници за Енергетику Југоисточне Европе или брже. Примена Евро 5 стандарда за течна горива Минимална и у складу са Уговором о продаји НИС. Домаће рафинерије остају конкурентне иностраним производима (оптерећеним додатним трошковима транспорта) услед нижих трошкова производње горива нижег стандарда у великом обиму и горива Еуро 5

Инострана помоћ снижава трошкове транспорта и увођења конкуренције на тржиште. Опстанак домаћих рафинерија доведен у питање уколико изостану инвестиције већег обима.

Пуна интеграција у регионално тржиште. Снижавање баријера за увоз. Значајне инвестиције у повећање комплексности рафинеријске производње.

44

стандарда у мањем обиму. Обновљиви извори енергије Минимално увођење обновљивих извора засновано на предузетничкој иницијативи и иностраној помоћи.

Минимално увођење обновљивих извора засновано на предузетничкој иницијативи и иностраној помоћи.

Увођење додатних 25 - 30% обновљивих извора у енергетски микс и приближавање Европским циљевима. Енергетска ефикасност Задржавање затеченог нивоа енергетске ефикасности у енергетским трансформација и преносу. Минимално смањење енергетске интензивности на страни потрошње засновано на предузетничкој иницијативи и иностраној помоћи.

Задржавање или даље погоршање затеченог нивоа енергетске ефикасности у енергетским трансформација и преносу. Минимално смањење енергетске интензивности на страни потрошње засновано на предузетничкој иницијативи и иностраној помоћи.

Драматично организовано повећање енергетске ефикасности. До нивоа Светског просека.

Сигурност снабдевања Заснована на експлоатацији домаћих ресурса и Уговору са Руском федерацијом. Заснована на експлоатацији домаћих ресурса и Уговору са Руском федерацијом.

Комплексно обезбеђење сигурности снабдевања путем диверсификација извора снабдевања, увећања енергетске ефикасности и учешћа у међународним интегративним

45

процесима. Климатске промене – интензивност угљен диоксида Непромењена. Увећава се сразмерно расту потрошње енергије.

Мења се и увећава сразмерно брже од раста потрошње енергије. Смањена за приближно четири пута: два пута мања количина угљен диоксида у енергетском миксу којим се продукује 100% увећани национални производ. Субсидирање цена и утицај на национални буџет

Непромењено. Раст скривеног буџетског дефицита. Увећање фискалних ризика.

Непромењено. Ублажен раст скривеног буџетског дефицита. Умањење фискалних ризика.

Субсидирање у функцији увећања енергетске ефикасности и примене обновљивих извора енергије. Елиминација фискалних ризика. Услови за придруживање Европској Заједници Политички компромис и значајна дерогација у скоро свим кључним техничким условима из Уговора о Заједници за Енергетику или обезбеђење значајне иностране помоћи.

Примена Уговора о заједници за Енергетику сразмерно обезбеђеној помоћи уз минимална одлагања. Компримис у погледу сигурности снабдевања.

Потпуно укључење у Европску Заједницу уз потпуно испуњење предвиђених стандарда комбинацијом економске помоћи, приватних и домаћих јавних инвестиција. 6. Анализа користи и трошкова приступања ЕУ у области енергетике

46

Анализа користи и трошкова приступања ЕУ у области енергетике своди се на користи и трошкове који су последица примене њених прописа у области енергетике и интеграције у енергетско тржиште Европске заједнице са свим околностима у смислу развоја инфраструктуре и безбедности снабдевања које из тога произилазе. Овде неће бити разматрани ефекти евентуалне институтиционалне помоћи ЕУ у области енергетике који, наравно, зависе од неизвесне околности да ли ће и у којој мери таква помоћ бити на располагању као и од ефективности такве помоћи. Искуство указује да је енергетски сектор у протеклих десет година био, после националног буџета, највећи реципијент иностране помоћи ( од ЕУ у висини од око 450 милиона евра). Постоји тренд смањења ове помоћи, како релативно тако и у апсолутном износу. Када се узме у обзир релативни (и натпросечни) раст цена енергетске опреме и услуга током претходних пет година, уочава се још оштрији тренд опадања остварених ефеката смањеног финасијског обима помоћи. Имајући у виду неизвестан финансијски обим помоћи и стварних ефеката које би та помоћ могла остварити, овде се усваја конзервативна претпоставка да помоћ неће бити на располагању и да ће се енергетски сектор развијати комерцијалним средствима, односно њиховим еквивалентима. 6.1 Користи приступања Европској Заједници у области енергетике Могу се идентификовати пет група користи од приступања ЕУ у области енергетике: 1. Смањење екстерних трошкова енергетског сектора 2. Увећање ефикасности производње, конверзије, преноса, дистрибуције и коришћења енергије 3. Смањење транспортних трошкова код увоза квалитетних извора енергије

47

4. Побољшање безбедности снабдевања енергијом 5. Смањење енергетског сиромаштва 1.Смањење екстерних трошкова енергетског сектора је од изузетног значаја за даљи привредни развој Србије. Конверзија, пренос и коришћење енергије у Србији имају необично велике екстерне трошкове. Најмањи део ових трошкова је монетизован и плаћа се у цени енергије. Енергетска предузећа су обавезна да плате скромне накнаде локалним заједницама и Републичком фонду за животну средину за унапред дефинисане ефекте које њихова делатност проузрокује у локалној животној средини. У исто време, енергетска предузећа су највећи корисници некомерцијалних кредита из ових фондова, а неретко долази и до директних аранжмана размене између локалне управе и енергетског предузећа. Део трошкова покрива се из јавних буџета. Овај део укључује: трошкове отклањања последица акцидената (који могу, а не морају бити директно повезани са енергетиком), део трошкова здравствене заштите који су настали услед ефеката енергетике на здравље људи, део трошкова увећаног одржавања јавних објеката и инфраструктуре оштећених дејствима из енергетског сектора, део накнада социјалне заштите којима се покрива увећано сиромаштво проистекло из деловања енергетског сектора. Део трошкова покрива се приватним средствима и то: трошкови здравствене заштите које не покрива јавно здравствено осигурање, трошкови увећаног одржавања и скраћеног животног века објеката и возила у приватном власништву, смањење вредности пољпривредног и шумског земљишта у приватном власништву, смањење тржишне вредности приватне имовине, смањење приноса пољопривредног и шумског земљишта у приватном власништву. Преостали трошкови се одлажу за будућност и кумулирају у виду смањења квалитета и продуктивности земљишта, смањењу демографског квалитата и опште продуктивности становништва, смањењу продуктивног потенцијала водних ресурса и другим околностима.

48

Ови трошкови се не могу детаљно и потпуно проценити. Део ових трошкова може се проценити на темељу стандардне Европске методологије ExternE применом одговарајућих програмског пакета. Ови трошкови укључују збир тржишне вредности увећаног морталитета, морбидитета, штете на објектима и дела измакле добити независно од извора којим се ови трошкови сада покривају. Ови трошкови се, или значајно умањују, или потпуно нестају у процесу приступања ЕУ путем доследне примене одговарајућих стандарда као што је приказано у Сценаријима ИИ и ИИИ. Тамо где се трошкови не уклањају у потпуности, они се своде на упоредни ниво са осталим земљама у региону и ЕУ тако да више не представљају умањење конкурентности привреде. Треба имати у виду да је примена ових прописа мандаторна и представља неопходан услов придруживања ЕУ. Овде се не разматрају ефекти евентуалне помоћи ЕУ за отклањање дугорочних кумулативних ефеката на животну средину оних утицаја који су до сада акумулирани. Ова помоћ није обавезна и не може се разматрати као нужан ефекат процеса придруживања. 2.Увећање ефикасности производње, конверзије, преноса, дистрибуције и

коришћења енергије. Просечна ефикасност конверзије примарне енергије у корисне видове енергије у Србији је веома ниска. Може се узети да је просечни пондерисани коефицијент ефикасности конверзије је око 27%. Увећање просечног коефицијента ефикасности конверзије на преко 40% је могућа у процесу придруживања ЕУ. Овакав развој ситуације може довести до уштеде еквивалентне, чак и до 1/3, укупно утрошене примарне енергије, односно омогућити замашан раст националног производа у периоду до 2020. године, уз задржавање приближно истог обима потрошње примарне енергије.

49

Побољшање ефикасности конверзије примарног горива у корисну енергију у домаћинствима које је мандаторно у процесу придруживања ЕУ, може да оствари раст домаће тражње који стимулише раст домаће запослености односно националног производа по стопи од око 5% годишње. Ово се уклапа са претходном проценом и омогућава да се при истом обиму примарне енергије оствари увећани национални производ у 2020. Овакав развој ситуације могућ је у случају примене горе наведеног Сценарија III и не оставарује се у случају примене Сценарија II или I. Део увећане тражње за домаћим робама и услугама имаће облик побољшања енергетске ефикасности објеката тј. смањења потрошње енергије по јединици коришћеног простора. Може се претпоставити да ће побољшања захватати око 4% објеката годишње (2% нових односно заменских објеката и интервенције на око 2% постојећих сталних објеката). Имајући у виду да се код објеката који су предмет интервенције може преполовити потрошња енергије по јединици и да ће део остварених ефектата отићи у повећање расположивог животног простора по становнику, може се закључити да је ефекат овог процеса око 1% националног производа годишње. 3.Смањење транспортних трошкова код увоза квалитетних извора енергије је необично значајно за Србију. Ова земља нема излаз на море где се обавља највећи део светске трговине енергентима. Сав увоз енергената у Србију мора се обавити копненом инфраструктуром или унутрашњим водним путевима. И у једном и другом случају, мора постојати одговарајућа транспортна инфраструктура. Енергетска инфраструктура има изражену економију обима. Сходно томе, инфраструктура упоредиве ефикасности, мора остваривати одговарајући, минимални, обим транспорта да би се цена енергената испоручених у Србији могла упоредити са светском ценом.

50

Мало је вероватно да потражња за енергијом у Србији може да обазбеди такву економију обима. У овом тренутку расположива инфраструктура (нафтоводи и гасоводи) се користи испод испод половине расположивог капацитета који иначе релативно мали у односу на објекте на конкурентским тржиштима. Поред тога, услед недовољне примене Европских прописа у овој области од стране Србије јединичне цене транспорта су веће од упоредивих цена на континенту. Транспорт Дунавом се практично не обавља, јер је је захтевани обим током последњих година био толико мали да транспортна инфраструктура практично не постоји или је потпуно дисфункционална. Треба сматрати да ће процес приступања Европској заједници наметнути: Отварање земље, у смислу већег увоза енергената и већег извоза квалитетних, прерађених видова енергије, Примену међународних стандарда код одређивања цена транспорта односно транзита, Укључивање у неке веће токове енергије са суседним земљама чиме би се лакше остварила одговарајућа економија обима, Изградњу ефикасне регионалне инфраструктуре (која је једино могућа у контектсту придруживања ЕУ, Диверсификацију и конкуренцију праваца снабдевања и видова енергије. Из овога могу произићи значајне користи које укључују: (1) увођење додатних ефикасних енергената на тржиште Србије и замену мање ефикасних домаћих извора, (2) притисак на повећање продуктивности производње енергије у земљи и (3) смањене трошкове набавке енергената као и (4) увећани извоз квалитетних видова енергије. Како су ефекти (1) и (2) већ обухваћени у претходне две тачке, овде ће бити процењени ефекти (3). Смањење трошкова набавке енергената на половину садашње јединичне вредности ефективно смањује набавну цену за око 5%. Ово чини око 1% укупних трошкова увоза Србије.

51

Употреба квалитетних видова енергије је сада ограничена на домаће тржиште и намењена покривању ризика снабдевања. Ако се ризици снабдевања решавају на друге начине – примереније развијеном Европском моделу – може се очекивати да извесни обим квалитетних видова енергије буде расположив за извоз. Овде посебно треба скренути пажњу на могући извоз права емисије угљен диоксида. У случају примене Сценарија III, Србија би могла до 2020. године смањити производњу угљен диоксида за 15-20 милиона метричких тона годишње што би уз раст националног производа довело Србију на ниво интензивности загађења Европских земаља нечланица ОЕЦД-а, односно на око два пута изнад садашњег нивоа земаља ОЕЦД. Тај тренд би даље омогућио достизање просека ОЕЦД-а око 2030. године и свођење на карбон-неутралну економију око 2040. Другим речима, темпо побољшања био би нешто већи него што је предвиђено плановима ЕУ што би требало да омогући извоз права загађења и привлачење инвестиција по том основу. Овде треба скренути пажњу на економску односно енергетску валоризацију повећања покривености територије шумом на европски просек, увећање површине заштићених подручја, увећање продуктивности и интензивности у пољопривреди. 4.Побољшање безбедности снабдевања енергијом применом интринсичких средстава (међународни споразуми, регинална интеграција, укључивање у шире тржиште, диверсификација извора) и увећане енергетске ефикасности, омогућава ослобађање извозног потенцијала енергетског сектора у делу квалитетне прерађене енергије. У финансијском смислу може се оценити да је овај потенцијал једнак потребама за увоз природног гаса тако да би се у 2020-тој години ови финансијски токови могли изједначити. Ово ствара основу за нове инвестиције у високо квалитетне видове енергије и перспективу да се у 2030. годину и увоз течних горива (односно њихових еквивалената) покрива извозом прерађене енергије. На овај начин се практично може елиминисати (најзначајнији) део садашњег спољнотрговинског дефицита који потиче од нето увоза енергије и чини XX% бруто домаћег производа.

52

5.Смањење енергетског сиромаштва остварује се (1) увећаном ефикасношћу коришћења енергије, (2) повећањем комфора животног простора и (3) смањењем негативних здравствених ефеката. Поред директних ефеката на смањење трошкова који су обухваћени у тачци један горе, смањење сиромаштва омогућава увећање продуктивности радне снаге. Ово омогућава увећање стопе поврата на уложени капитал, без повећања релативних цена капитално интезивних добара и представља предуслов за привредни развој назначен горе у тачци 1. Другим речима, увећана радна способност, мањи релативни трошкови рада, а већа интензивност радне снаге омогућавају да се у релативној оскудици капитала остварује раст производа. 6.2 Упоредна анализа трошкова приступања у области енергетике

Сценарио I подразумева задржавање садашње структуре трошкова који су изражени (1) недовољном конкурентношћу домаће привреде, (2) увећаним трошковима заштите здравља и животне средине, (3) скривеним буџетским дефицитима и (4) повећањем буџетских ризика. Овај сценарио омогућава укључење у ЕУ само у изнимним политичким условима. Сценарио II подразумева укупне инвестиционе трошкове од око 14 милијарди УСД (2008) у периоду од 10 година, али елиминише користи које су горе наведене као и прилику да се поменуте користи икада остваре. Сценарио III подразумева укупне инвестиционе трошкове од око 10 милијарди УСД (2008) у периоду од 10 година и омогућава остаривање поменутих користи. 6.3 Напомена о екстерним ефектима промена у области енергетике на

остале секторе привреде Србије, фискалну стабилност и економски развој

53

Имајући у виду да је енергетски сектор индустрија са највећом капиталном интензивношћу у Србији, раст коефицијената утилизације расположивих средстава ефективно смањује капиталну интензивност и смањује јединичну цену корисне енергије. Ово доводи остале секторе привреде Србије у равноправнији положај у односу на инострану конкуренцију и омогућава регионалну и међународну интеграцију која се при садашњим условима или пак применом Сценарија И и ИИ не може остварити. По сада расположивим сазнањима ово се може остварити искључиво применом тржишног оквира присутног у ЕУ. Повећање коефицијената коришћења капитала у енергетици, смањење јединичне цене енергије и раст продуктивности у другим секторима који из тога проистиче или може проистећи као и раст потенцијала продуктивности становништва односно пољпривредног и шумског земљишта, услови су за уравнотежење спољнотрговинског биланса, фискалну стабилност и даљи економски развој стимулисан из осталих извора. Сценарио III отклања кључне скривене фискалне дефиците који потичу из енергетског сектора и омогућава боље управљање јавним финансијама. Нарочито треба имати у виду потенцијал учешћа у међународној трговини који се развија када енергетски сектор обезбеди минималну економију обима на кључним транспортним путевима, а нарочито у области водног транспорта у доњем току Дунава. Ово је иначе, традиционални индикатор развоја привреде Србије потврђен у свим познатим периодима реалног привредног раста. ***

54

Придруживање ЕУ у сектору енергије, укључујући реализацију зацртаних циљева европске енергетске политике је вероватно најсложеније, како финансијски и правно, тако и у смислу инфраструктуре и других неопходних ресурса. Испуњавање свих обавеза је најзахтевније у смислу времена потребног за реализацију нових објеката. Преузете обавезе, али и оне које следе у процесу приступања Србије ЕУ, могу се остварити на неколико представљених начина, а са економског аспекта ефекти могу бити веома различити. Изабрани начин и пут, имаће замашан, или пресудан утицај на низ других сектора, поготово на пољопривреду и шумарство, индустрију и спољну трговину.