eksterni efekti

27
UVOD Pojam eksternih ekonomija obuhvata međuzavisnost između društvenog ekonomskog sistema i životne sredine, odnosno između ljudskih aktivnosti i okruženja. Suština nastanka eksternih ekonomija proističe iz razlika između slobodnih, prirodnih (ekoloških) dobara i ekonomskih dobara, tj. konceptualizacije ekonomskog i ekološkog razvoja. Od čvrstine i intenziteta povratnih veza i međusobnih uticaja između privrednog razvoja i njegovog prirodnog i društvenog okruženja, domaćeg i internacionalnog, zavisi kakvi će biti eksterni efekti. Ocenjuje se da će uticaj eksternih ekonomija na privredni razvoj, društvenu akumulaciju i/ili profit preduzeća, ubuduće da budu sve veći. Ekološki troškovi nastali zbog eksternih disekonomija razvoja, mogli bi da imaju uzlazni trend, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere i akcije. U skladu sa konceptom održivog razvoja, internalizacija eksternih efekata razvojnih (proizvodnih) procesa moguća je uključivanjem ekološkog troška u proizvodni menadžment, prema principu „zagađivač plaća“ ili „korisnik plaća“. Zbog toga se sugeriše primena preventivnog, integralnog pristupa zaštiti životne sredine, u kome su ekološki troškovi deo ukupnih proizvodnih troškova. Polazeći od ovih opredeljenja, zaključuje se da je potrebno pronaći način kako legitimno utvrditi obim i vrstu ekoloških ekonomija i kako ekološku regulativu (posebno regulativu EU) učiniti obavezujućom za preduzeća (npr. primenu proizvodnih standarda ISO 9000 i ekoloških standarda ISO 14000). 1

Upload: marija

Post on 03-Oct-2015

85 views

Category:

Documents


4 download

DESCRIPTION

Eksterni efekti

TRANSCRIPT

EKSTERNI EFEKTI

UVODPojam eksternih ekonomija obuhvata meuzavisnost izmeu drutvenog ekonomskog sistema i ivotne sredine, odnosno izmeu ljudskih aktivnosti i okruenja. Sutina nastanka eksternih ekonomija proistie iz razlika izmeu slobodnih, prirodnih (ekolokih) dobara i ekonomskih dobara, tj. konceptualizacije ekonomskog i ekolokog razvoja. Od vrstine i intenziteta povratnih veza i meusobnih uticaja izmeu privrednog razvoja i njegovog prirodnog i drutvenog okruenja, domaeg i internacionalnog, zavisi kakvi e biti eksterni efekti. Ocenjuje se da e uticaj eksternih ekonomija na privredni razvoj, drutvenu akumulaciju i/ili profit preduzea, ubudue da budu sve vei. Ekoloki trokovi nastali zbog eksternih disekonomija razvoja, mogli bi da imaju uzlazni trend, ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere i akcije. U skladu sa konceptom odrivog razvoja, internalizacija eksternih efekata razvojnih (proizvodnih) procesa mogua je ukljuivanjem ekolokog troka u proizvodni menadment, prema principu zagaiva plaa ili korisnik plaa. Zbog toga se sugerie primena preventivnog, integralnog pristupa zatiti ivotne sredine, u kome su ekoloki trokovi deo ukupnih proizvodnih trokova. Polazei od ovih opredeljenja, zakljuuje se da je potrebno pronai nain kako legitimno utvrditi obim i vrstu ekolokih ekonomija i kako ekoloku regulativu (posebno regulativu EU) uiniti obavezujuom za preduzea (npr. primenu proizvodnih standarda ISO 9000 i ekolokih standarda ISO 14000).

EKSTERNI EFEKTIto se tie samog pojma eksternih efekata, postoji veliki broj definicija, ali ne postoji ona koja je sveobuhvatna i opte prihvaena. Pojam eksterna ekonomija je prvi put upotrebio A. Maral, 1920. godine, od tada pa do danas pojam eketernih efekata tumaen je na razliite naine i dovoen u vezu sa razliitim pojmovima. A. Maral je najpre podelio ekonomiju na eksternu i internu. Pod eksternom ekonomijom je podrazumevao ekonomiju koja zavisi od opteg razvoja sektora, odnosno to je poveanje ekonomije preduzea na bazi poveanja obima proizvodnje koji je rezultat inputa i outputa drugih ekonomskih subjekata preduzea, privrednih grana, privrede u celini.A pod internom ekonomijom podrazumeva ekonomiju koja zavisi od resursa individualnih firmi, od njihove organizacije i efikasnosti njihovih menadzmenta, odnosno to je aktivnost unutar samog preduzea. S druge strane imamo tri pristupa definisanju eksternih efekata, odnosno eksternalija, koji se meusobno razlikuju, ali ipak imaju i mnogo toga zajednikog, a to su:

Fenomenoloki pristup

Pristup opte ravnotee

Institucionalni pristup

Prema prvom, fenomenolokom pristupu koji je karakterisitan kod Baumola i Outsa, eksternalije se porede sa fenomenom zagaenja ivotne sredine. Cilj ovog pristupa je na prvom mestu bio definisanje samog pojma eksternalija, ali ne i objanjanje njihovog delovanja. Drugi, pristup opte ravnotee sreemo kod Eroua, i on posmatra eksternalije u modelu opte ravnotee i istie da su eksternalije osnovni uzrok nepostojanja trita. U sutini ovaj pristup je usmeren na pronalaenju granica izmeu koncepta trinog nedostataka, javnih dobara, nekonveksnosti i eksternalija, kako bi se u stvari posmatrale posledice eksternalija sa stanovita efikasnosti. Poslednji, institucionalni pristup (Kouz) se zasniva na analizi privatne svojine i formiranja institucija, pa se na toj osnovi i objanjavaju eksternalije kao trini nedostaci.

Stalan problem koji se javlja kroz istoriju pojma eksternalije je da ne postoji potpuno obuhvatna i precizna definicija pojma eksternalija. Smatra se, da izvori razliitih znaenja eksternalija potiu od razliitog shvatanja rei eksterno i interno. U prvom sluaju eksterno oznaava meuzavisnost-aktivnost koja ima efekte van firme ili pojedinca, a u drugom sluaju, eksterno oznaava neefikasnost-posledice aktivnosti koje firma ne uzima u obzir. Takoe, ezdesetih godina pojmovi zagaenje i eksternalija postaju bliski sinonimi. U sutini moemo da kaemo da su eksterni eifekti, efekti koje privredni subjekti prouzrokuju u svom neposrednom ili irem okruenju i koje ne moraju da ugrauju u svoju kalkulaciju trokova i prihoda, ili moemo da kaemo da eksterni efekti predstavljaju razliku izmeu privatnih i drutvenih trokova, odnosno razliku izmeu onoga to iz neke ekonomske aktivnosti dobijaju pojedinci i dritvo. Naalost, efikasan drutveni nivo proizvodnje je esto nii od efikasnog privatnog nivoa proizvodnje, jer se sa drutvenog stanovita u efiksanost ukljuuju i trokovi kontaminacije ivotne sredine. Naime treba praviti razliku izmeu individualnih tokova i eksternih trokova. Individualni troskovi su trokovi koje odreena firma ili osoba sama podnosi i koje ukljuuje u svoj obraun trokova i koristi. S druge strane, eksterni trokovi su trokovi koje pojedine firme ili osobe prouzrokuju svojom delatnou ili ponaanjem, ali ih same ne snose, ve ih podnose drugi subjekti ili drutvo u celini.

PARETO-EFIKASNOST

Pareto-efikasnost podrazumeva takvu alokaciju resursa, pri kojoj se poloaj jednog uesnika ne moe poboljati, a da se pri tom poloaj drugog ne pogora. Privreda je Pareto-efikasna ako niko nije na dobitku, ukoliko neko drugi nije na gubitku. Prema prvoj i druoj teoriji ekonomije blagostanja, potrbno je ispuniti tri uslova da bi se postigla Pareto-efikasnost, a to su:

Efikasnost razmene, koja analizira nain na koji je izvrena alokacija dobara izmeu pojedinaca;

Efikasnost proizvodnje, koja analizira alokaciju retkih resursa koji se koriste kao inputi u proizvodnji dobara;

Proizvod-miks efikasnost.

Meutim, postoje uslovi pod kojima trite nije Pareto-efikasno. J. Sliglitz razlikuje sledee nedostatke trita:

Nedostatak konkurencije

Javna dobra

Eksternalije

Nepotpuna trita

Informacioni nedostaci

Nezaposlenost, inflacija i neravnotea.

Ovi uslovi se odnose na trine nedostatke i oni su osnova za dravnu intervenciju.

Neuspeh trinog mehanizma, manifestuje se kada trea strana trpi pozitivne ili negativne uticaje proizvodnje ili potronje odrenog ekonomskog dobra, pa se taj uticaj na treu stranu naziva eksternim efektom, odnosno eksternalijom. U tom smilu treba praviti razliku izmeu : Pozitivnih eksternih efeketa i

Negativnih eksternih efekata.

Najjednostavnije reeno pozitivan eksterni efekat je onaj koji prouzrokuje korist treoj strani (npr. vonjak moe predstavljati pozitivan eksterni efekat pelarima u susedstvu), a negativan eksterni efekat je onaj koji prouzrokuje trokove treoj strani (npr. fabrika koja isputanjem otpadnih voda zagauje reku stvara negativne eksterne efekte za gradski vodovod koji je nizvodno lociran, jer mu poveava trokove preiavanja vode za pie; trokovi koji nastaju u situaciji kada lice otpacima zagauje susedovo zemljite; negativni eksterni efekti u saobraaju izazvani poveanim korienjem motornih vozila, i dr.).

U ovakvim sluajevima, alokacija resursa, koju automatski obezbeuje trite nee biti dovoljna. S obzirom da u potpunosti ne izmiruju trokove negativnih eksternih efekata, izazvane svojom ekonomskom aktivnou, pojedinci ili preduzea e nastaviti svoj razvoj u tom pravcu. Poto nisu jedini korisnici pozitivnih eksternih efekata oni e nerado preduzimati aktivnosti koje e izazivati te pozitivne efekte. Iz tog razloga, bez nekog oblika dravne intervencije, stepen kontaminacije ivotne sredine bi bio prevelik.

Posebno pitanje se odnosi na problem zajednikih resursa, jer oni predstavljaju ekosistem ogranienih resursa, sa neogranienim pristupom. Kada je zemlja u zajednikom vlasnitvu, na njoj moe svako da napasa stoku, a poto ne postoji pravo vlasnitva nad zemljom, niko nema podsticaj da vodi rauna da ne doe do preterane ispae. Dodatni ribolovac koji peca u ribnjaku neregulisanog vlasnitva, moe koliinom ulova ostalim ribolovcima smanjili ulov ribe, jer pojedinci ne moraju da plaaju dozvolu za ribolov.Pored podele na pozitivne i negativne postoji i podela na proizvoake i potroake eksterne efekte, u zavisnosti od toga ko stvara eksterne efekte. Proizvoake prouzrokuju proizvoai (kao na primer, fabrika koja zagauje reku),a potroake eksterne efekte kako sama re kaze stvaraju potroai (kao na primer osoba koja pui u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije uzrokuje negativnu eksternaliju na nepuae...). Zatim eksternalije se mogu razlikovati prema rasprostranjenosti (lokalni, regionalni), itd.EKOLOKI EKSTERNI EFEKTI

Ekoloki eksterni efekti su efekti koji utiu na ivotnu sredinu, odnosno na vodu, vazdih, zemljite. U skladu sa tim imamo i ekoloke trokove. To su trokovi koje prouzrokuje industralizacija koja dovodi do zagaenja okoline (vazduha, vode, flore, faune, prirodnih uslova: tiine, klime...). Hemijska, industrija, metalurgija, termocentrale i neke druge proizvodnje dovode do toga da se u podrujima njihove lokacije troi vie kiseonika nego to ga priroda stvara. Unitavanje azota u atmosferi postaje, takoe, sve znaajniji ekoloki problem. Tankeri sa naftom, radioaktivni otpaci, prevelika upotreba deterdenata, deponije otpadaka, podizanje fabrika na zemljitima poljoprivredne namene, unitavanje uma bioloka neravnotea, nestanak nekih biolokih vrsta, zaguenost saobraaja sve su to fenomeni ekologije od sve veeg znaaja za ekonomiju blagostanja.

Kod ekolokih dobara, kao to je voda, vazduh... koji nisu proizvod ljudskog rada i koji nemaju vrednost, trite nije regulator i tu ne vae principi ekonomije, da se ne moe neto troiti dok se na plati. Ali ekoloke trokove mora neko ipak da plati, najee su to oni koji te trokove nisu uzrokovali. Drutvo plaa ekoloke trokove jer mora da reava problem smanjenja zdravstvene sposobnosti populacije, da obezbedi sredstva za pokrie poveanih trokova leenja, da zatiti ugroene biljne i ivotinjske vrste, da povea izdatke za sanaciju ivotne sredine... Preduzea i pojedinci takoe plaaju ekoloke trokove koje nisu prouzrokovali posredno preko veih poreza, zdravstvenih trokova, trokova osiguranja i rauna za ienje i odravanje ivotne sredine.S obzirom, da su razmere negativnih eksternih efekata vee i njihove posledice dalekosenije, ovoj vrsti eksternih efekata se posveuje mnogo vea panja. Moderna industrijska proizvodnja dovodi do velikog zagaenja ivotne sredine, to predstavlja osnovni oblik negativnih eksternih efekata. Naime, veina trinih cena proizvoda, odnosno usluga ne predstavlja njihove stvarne cene. Eksterni trokovi se, najee, ne uzimaju u obzir prilikom obrauna trokova proizvodnje (na primer, u ceni derivata nafte nisu sadrzani trokovi prouzrokovani zagaenjem atmosfere; kod obrauna trokova prevoza nisu uraunati trokovi leenja oboljenja respiratornih ograna, koja su izazvana zagaenjem vazduha...).Odluke o nainu i metodama proizvodnje se donose samo na osnovu idividualnih trokova i koristi, koje ima pojedinani zagaiva.

U sluaju kada je proizvodnja uzrokovala pojavu eksternih efekata, kriva ponude ne odraava drutvene trokove, nego trokove koje direktno snose proizvoai. Ako proizvodnja poveava i nivo zagaenosti, poveanje takve proizvodnje (npr. proizvodnja elika), stvara i realne trokove izvan onih koji se odnose na konkretnu proizvodnju. Meutim, konkretna industrija obino ne uzima u obzir trokove zagaenja. Stoga je kod procene korisnosti poveanja proizvodnje, neophodno uzeti u obzir ukupne dodatne trokove: i privatne i drutvene (zagaenje). Obino je u takvoj kalkulaciji drutveno efikasan nivo proizvodnje, nii od privatno optimalnog nivoa proizvodnje, na kojem se ostvaruje trina ravnotea.

Kriva tranje predstavlja individualne marginalne koristi od proizvodnje dodatne jedinice proizvoda, a kriva ponude odraava marginalne trokove proizvodnje dodatne jedinice proizvoda. U preseku dve krive, marginalne koristi su jednake marginalnim trokovima. Bez prisustva eksternalija, trina ravnotea u taki Qm je efikasna. U sluaju eksternalija, kriva ponude sektora ne obuhvata marginalne drutvene trokove, nego samo marginalne private trokove proizvoaa. U sluaju kada se povea nivo zagaenja, ali se ne uzima u obzir troak zagaenja, na grafiku se pojavljuje kriva marginalnih drutvenih koristi, koja pokazuje ukupne dodatne trokove proizvodnje dodatne jedinice proizvoda. Efikasnost zahteva da je marginalni drutveni troak jednakoj marginalnoj koristi uveane proizvodnje (obim proizvodnje Qo). Znai, efikasan nivo proizvodnje je nii od nivoa trine ravnotee, slika br.1.

Naruavanje ivotne sredine ne samo u naoj zemlji ve i u celom svetu dostie alarmantne nivoe, pa je zbog toga reavanje ovog problema, aktuelno na itavoj planeti. Meutim, da bi se izvrila neutralizacija negativnih eksternih efekata neophodno je pre svih privatnih ili dravnih mera odraditi cost-benefit analizu. Uz pomo cost-benefit analize, moemo da uporedimo sve prednosti, odnosno koristi koje se izraavaju u vidu poveanja obima proizvodnje i prodaje, profita i drutvenog blagostanja i trokove nekog projekta, koje se izraavaju preko izgubljene koristi koja bi bila ostvarena da su se resursi koristili u neke druge svrhe (oportunitetni trokovi). Efekat i koristi su jo bolji ukoliko se razvojna politika sprovodi uz implementaciju programa prevencije zagaenja, jer od toga imaju koristi i preduzea i okolina.

Proizvodnja i potronja, razmena i raspodela prirodnih dobara kojih ima u ogranienim koliinama mora da podlee tzv. vantrinim reenjima (reenja van trinih zakonitosti), jer u odreenim sluajevima, privatna trita mogu da ree problem eksternih efekata bez uplitanja drave. Jedno od vantrinih reenja jeste internalizacija eksternih efekata. Ona se moe ostvariti, prisiljavanjem uesnika na tritu da apsorbuju eksterne trokove i koristi koje su svojim aktivnostima prouzrokovali. Internalizacijom se eksterni negativni efekti pretvaraju u interne efekte, a internalizacija eksternih trokova podrazumeva dodavanje eksternih trokova na individualne trokove zagaivaa. Meutim, odreivanje internalizacije kao vantrinog reenja je samo delimino tano. Tako, na primer, kod neoklasine teorije nailazimo na shvatanje da trite treba da bude ukljueno u proizvodnju i razmenu dobara kod kojih postoje izraeni eksterni efekti. Vazduh, voda, prostor i drugi elementi prirode treba da imaju svoje cene, preduzea i potroaci treba te cene da plaaju, na taj nain se mogu stvarati sredstva za ouvanje prirode i druge elemente ekonomije blagostanja. Preduzea i potroai moraju snositi trokove tetnih efekata svojih proizvodnji i potronji. Sa internalizacijom trokova cene roba, ija proizvodnja i potronja izazivaju negativne eksterne efekte, bi porasle, tranja za njima bi opala, to bi dalje dovelo do smanjivanja njihove proizdodnje, pada ukupne sume negativnih eksternih efekata, porasta blagostanja, itd. Kod ekolokih trokova, na primer, rezidualni obim zagaivanja uspostavio bi se na nivou na kome je troak koji snose zagaivai (preduzimanjem mera za smanjivanjem zagaenosti) jednak prednosti koju rtve zagaenja izvlae iz tako ostvarenog poboljanja svoje situacije.

Sve mere za reenje problema eksternalija mogu se podeliti u dve grupe:

a. Privatna (neintervencionistika) reenja

b. Reenja od strane javnog sektora (intervencionistika)

NEINTERVENCIONISTIKA REENJA PROBLEMA EKSTERNALIJA

Uvaavajui rezultate cost-benefit analize pristupa se privatnim reenjima i reenjima od strane drave. Privatna reenja se zasnivaju na takozvanoj Kouzovoj teoremi. Kouzova teorema, zasnovana je na tvrdnji da kada postoje negativni eksterni efekti, pogoene strane mogu da se organizuju i naprave aranmane na osnovu kojih e obezbediti efikasnost i intrernalizovati eksterne efekte. Tina, odnosno privatna reenja, problema negativnih eksternih efekata obino podrazumevaju : Stimulisanje ujedinjenja firmi

Omoguavanje sklapanja privatnih ugovora i

Definisanje i primenu prava svojine.

Jedno od moguih reenja jeste podsticanje ujedinjenja firmi koje su povezane eksternalijom. Ujedinjenje pretpostavlja vlasnitvo i kontrolu nad resursom ija upotreba moe da utie na stvaranje eksternalije. Meutim, ujedinjenje donosi i jedan problem. Stvaranjem vlasnitva nad razliitim aktivnostima moe nastati firma sa velikom trinom moi. Na taj nain, reavanjem problema eksternalije, stvara se drugi problem monopol.

U svim zemljama, potvrena je potrba za tesnim povezivanjem ekonomske i ekoloke politike. Jedan od naina, da se takva efikasna integracija postigne, je da se razvije to ira i konzistentnija upotreba trinih, odnosno ekonomskih instrumenata, u politici ouvanja ivotne sredine. Do sredine sedamdesetih godina XX veka, ekonomski instrumenti su vrlo retko korieni za postizanje ekolokih ciljeva. Meutim, tokom poslednje decenije ovog veka, upotreba ekonomskih instrumenata u ekolokoj politici se znaajno razvila. Ekonomski instrumenti, u funkciji ouvanja ivotne sredine, koriste se kao relativno efikasniji oblik zamene zakonske regulative, odnosno kao njen komplement. Ekonomski instrumenti bre postiu eljene rezultate, jer donoenje zakonskih propisa obino pretpostavlja dui vremenski period, a esto i potrbu da se prethodno otklone brojne politike i administrativne tekoe. Osnovni smisao uvoenje tako irokog spektra razliitih ekonomskih instrumenata, je da se zagaivai stave pred izbor, ije e rezultat istovremeno da bude i ekoloki, ali i ekonomski racionalno ponaanje.Zajedniko obeleje svih ekonomskih instrumenata, je da koriste cene kao osnovni mehanizam, koji treba da stimulie promene u ponaanjima proizvoaa, odnosno potroaa, kako bi se smanjilo zagaivanje ivotne sredine. Naime, upotrebom ovih instrumenata, moe se uticati na preduzea da smanje nivo tetnih emisija u toku proizvodnog procesa, odnosno mogu se podsticati domainstva da smanje potronju onih roba i proizvoda koji nisu prihvatljivi sa ekolokog stanovita. Relativno vea efikasnost, kao i ekonominost trino orjentisanih instrumenata, ogleda se u injenici da se njihovom upotrebom ciljevi zatite ivotne sredine postiu po najniem marginalnom troku. Ovi instrumenti, smanjuju ukupnu cenu kontrole tetnih emisija, tako to marginalne trokove smanjivanja zagaivanja svode, praktino na trokove kazni. Zgaivai imaju mogunost da se prilagode trinim signalima na nain koji je, u pogledu trokova, najefikasniji. Njima stoje na raspolaganju najmanje tri razliita izbora u cilju ograniavanja tetnih emisija i to su: Ugradnja posebnih ureaja za preiavanje vode ili vazduha; Mogu da smanje njihovu proizvodnju i prilagode je propisanoj koliini zagaenja; Mogu da kupe pravo za zagaenje po trinoj ceni.U uslovima kada se zagaenje moe pratiti, identifikovati njegov izvor i lako trgovati pravima, trite pravima za zagaenje bie ogranieno prihvatljivim nivoom zagaenja koji odreuje drava na cenovno-efektivan nain. Na taj nain, problem eksternalije bie eliminisan uspostavljanjem svojinskih prava. Meutim, kod ovog reenja, javljaju se potekoe kod definisanja, ali i primene i prenoenja svojinskih prava, jer se javljaju transakcioni trokovi. Uprkos ovim problemima privatno vlasnitvo je rasprostranjeno u modernom drutvu i internalizuje mnoge eksternalije. Ako svojinska prava i vlasnitvo mogu da se efektivno definiu i primene, donosioci odluka su primorani da razmotre sve trokove i koristi povezane sa odlukama.

Meutim, poreda brojnih prednosti, postoje i nekoliko nedostataka privatnih reenja problema eksternih efekata, a to su, pored transakcionih trokova, problem javnih dobara i problem uspostavljanja prava svojine. Naime, mnoge eksternalije imaju karakteristike javnih dobara. Javna dobra, su dobra koja su raspoloiva za mnogo ili vie korisnika i iz procesa njihovog korienja nemoe niko da bude iskljuen, tako da je potronja ovih dobara u naelu jednaka za sve (na primer, svako moe da ode u kafi, park, svako da moe da koristi eleznicu, metro, ulina rasveta je takoe dostupna svima... ). Kod korienja javnih dobara javlja se free rider problem, upravo zato to je nemogue zabraniti bilo kom da koristi ova dobra. Drugi, problem uspostavljenih pava svojine, se javlja kao posledica da neki skup uspostavljenih prava svojine moe da povea neefikasnost. To zapravo znai da sve vrste eksternalija ne mogu biti eliminisane zakonskim putem, putem albe na sudu, ako prethodno ne postoje dokazi o tetnim posledicama koje stvara eksternalija. Nedostaci privatnih reenja eksternalija su ujedno prednosti dravne intervencije.INTERVENCIONISTIKA REENJA PROBLEMA EKSTERNALIJAU uslovima trinih nedostataka i odsustvu dravne intervencije, trina privreda je Pareto neefikasna. Meutim, ak i kada u privredi postoji Pareto optimum, potrebna je intervencija drave. Jedna od najvanijih aktivnosti drave jeste svakako redistribucija prihoda, jer kada imamo informaciju da je privreda Pareto efikasna to nam ipak nita ne govori o tome kako je izvrena distribucija prihoda izmeu pojedinaca. Zbog toga, je neophodno da drava preduzima odreene mere kako bi se istovremeno ostvarila efikasnost uz zadovoljavajui nivo socijalne pravde. Drugi zadatak dravne intervencije, jeste prisiljavanje pojedinaca da koriste tzv. vrednosna dobra (javna dobra). Ovde se postavlja pitanje, da li treba prisiljavati nekoga da koristi neko dobro, odnosno da li je mogue, da grupa pojedinaca nametne svoje elje i preferncije drugim pojedincima, odnosno, veini. U ovom sluaju, odgovor jr pozitivan, jer postoje situacije gde je uloga drave jednostavno neophodna, a to je ujedno u interesu pojedinaca, kao to je na primer zabrana konzumiranja droge, obavezno osnovno kolovanje... Osnovni cilj dravne intervencije jeste ostvarivanje Pareto poboljsanja, odnosno treba izabrati takav vid dravne intervencije, koji e sve da uini bigatijim, a da pri tom nikoga ne uini siromanijim. Tamo gde trini mehanizam ne daje dobre rezultate (javna dobra, grane sa stagnantnom tehnologijom i eksternalije), drzava mora da se na neki nain umea, da preduzme odgovarajue mere za reavanje takvih problema. Uloga drave, u regulisanju eksternih efekata u oblasti ekologije, se ostvaruje na osnovu osmiljenih javnih programa, koji su deo politike javnih rashoda svake drave. Osnovne mere javnog sektora za reavanje problema eksternalija su sledee: porezi (kazne), subvencije, standardi, trine dozvole.POREZI I NOVANE KAZNE

Porezi (u smislu kazni) se uvode radi pobiljanja efekata eksternalija. Objektivno utvrena visina kazne ili poreza, ima za cilj izjednaavanje privatnih i drutvenih koristi i trokova. Korektivni porezi (Piguovski porezi ekonomista A.S. Pigu je prvi istakao u svojoj poznatoj knjizi Ekonomija blagostanja, da kada postoji eksternalija, drava treba da oporezuje stranu koja je uzrokuje, u iznosu jednakom eksternom troku. Ovaj nain reavanja problema eksternalija nazvan je Piguovim porezima), treba da izjednae granine privatne trokove sa graninim drutvenim trokovima. U sluaju naplate iznosa koji odgovara visini graninih trokova zagaenja, granini privatni i drutveni trokovi se izjednauju.

Bez poreza za zagaenje, firme e formirati cene proizvoda jednake marginalnim privatnim trokovima I ostvariti prekomernu proizvodnju (Qm). Nametanjem poreza koji je jednaka marginalnoj eksternaliji (rastojanje CB) izjednaavaju se privatni marginalni trokovi sa drutvenim marginalnim trokovima I time je proizvodnja na optimalnom nivou za drutvo (Qo), slika br. 2.

Postojea poreska struktura, treba da se prilagodi utvrenim ekolokim ciljevima. Takav pristup, ima za cilj promenu relativnih cena, tako to se u cenu odreenih proizvoda ukljuuje iznos ekolokog poreza. Postojei porezi (porez na dodatu vrednost, drugi oblici opteg poreza na promet, akcize i dr.) proiruju se na proizvode koji eventualno mogu da ugroze ivotnu sredinu, i da tete ljudskom zdravlju, kao to su na primer, baterije, ambalaa, maziva ulja, cigarete, alkoholna pia i dr. Fiskalne dabine, koje se ugrauju u cenu proizvoda, odnosno aktivnosti prinuavaju proizvoae, odnosno potroae da, prilikom donoenja svojih ekonomskih odluka obavezno uzmu u obzira i trokove zagaivanja okoline kao i druge eksterne trokove (npr. trokovi zbog stvaranja pojaane buke u blizini aerodroma i dr.). U takvim situacijama, zagaivai bi bili stimulisani da proizvode odnosno koriste one proizvode i sirovine koji su ekoloki ispravniji, pri emu preduzee ima podsticj da smanji zagaivanje do nivoa na kojem je marginalni troak primene mere za spreavanje zagaivanja jednak poreskoj stopi. Tako, na primer, kada bi se uveo porez na emisije tetnih gasova, preduzee-zagaiva imalo bi na raspolaganju dve mogunosti: ili da plati pun iznos poreza i da nastavi dalje da emituje zagaujue materije, ili da koristi odgovarajuu opremu i ureaje za smanjivanje zagaivanja i da na taj nain smanji poresku obavezu. Meutim, da bi se preduzee odluilo za ovu drugu alternativu potrebno je da porezi budu dovoljno visoki, tako da se preduzeu vie isplati da nabavi opremu za kontrolu zagaivanja, nego da plaa poreze, u protivnom, ako su porezi niski onda e preduzee jednostavno da nastavi da zagauje okolinu i da plaa mali porez za to.Nedostatak poreskog reenja. Kod poreza kao reenja problema eksternalija, javlja se problem u njegovoj primeni. Da bi drava odredila porez na eksternalije, na optimalnom nivou, ona mora da zna tanu koliinu eksternalije. Ta informacija se teko dobija, jer oteena strana ponekad ne zna ukupan iznos tete, ili ne da tanu informaciju o obimu tete i sl. Ukoliko drava ne moe dobiti tanu informaciju o obimu eksternalije, onda poreska solucija nee biti efektivna. Postoje i porezi koji imaju nepovoljne ekoloke efekte. U tom smislu se posebno izdavaja oblast saobraaja. Tako, na primer, odobravanje posebnih poreskih pogodnosti za korienje kompanijskih automobila, kao i dobitak trokova prevoza na posao, odnosno sa posla, poveavaju korienje putnikih automobila, zbog ega dolazi do veih saobraajnih guvi na putevima, poveanog zagaivanja vazduha, pojaanja buke i sl.SUBVENCIONISANJE TROKOVA ZA SMANJENJE ZAGAENJA

Aktivniji nain uea drave u smanjenju zagaenja ,je kroz subvencionisanje smanjenja zagaenja. Umesto da oporezuje zagaenje, drava je u mogunosti da subvencionie izdatke na smanjenju zagaenja. Ukoliko nee imati direktnu korist od smanjenja zagaenja, preduzee nije motivisano da investira u kontrolu i redukciju zagaenja. U sluaju mogunosti izbora, zagaivai se radije opredeljuju za subvencionisanje smanjenja zagaenja, nego za kazne, jer subvencije su trokovi koji idu na teret drave, sa jedne strane, a omoguavaju veu dobit preduzeima, sa druge strane. Ako se primeni sistem kazni, cene konkretne proizvodnje e biti vee, te e biti ugroeni i potroai, jer se ekoloki troak indirektno prevaljuje na njih. Poreski obveznici, iz ijeg poreza se finansira subvencioniranje, bie vie zainteresovani za sistem kazni. Prema konceptu subvencionisanja smanjenja zagaenja, proizvoai se ne suoavaju sa stvarnim drutvenim trokovima sopstvene proizvodnje, kao u sluaju sistema kazni kada to jeste sluaj.Nedostatak subvencija za smanjenje zagaenja. Naime, direktne subvencije, koje drava odobrava iz svog budeta, imaju esto nepovoljne implikacije na ivotnu sredinu, posebno imajui u vidu injenicu da iznosi takvih subvencija esto nisu mali. Meu subvensijama koje potencijalno ugroavaju ivotnu sredinu, posebno se izdvajaju: subvencije koje se daju avio-kompanijama (to moe da dovede do pada cene avionskih karata, a time i do poveanja broja letova, usled ega dolazi do pojaane buke), subvencije koje se odobravaju automobilskoj idustriji (to moe da snizi prodajnu cenu automobila, i na taj nain povea tranju za automobilima, a poveana tranja za automobilima znai poveanje guve u sobraaju, poveanje koncetracije izduvnih gasova...), subvencije koje se daju rudarskoj idustriji i dr.STANDARDI ZAGAENJA IVOTNE SREDINESvaka drava donosi odrene propise (zakone)za limitiranje negativnih eksternalija. U sluaju zagaenja razlikujemo dve vrste drzavnih regulacija: a) odrivanje standarda maksimalne emisije, ije prekoraenje je zakonom zabranjeno; i b) regulisanje proizvodnog procesa, tzv. input regilacija. Drava uglavnom primenjuje input regulaciju (npr. zabrana korienja odreenih inputa ili zahtev za korienje odreene opreme), jer je lake pratiti inpute nego meriti nivo zagaenja.TRINE DOZVOLE ZA ZAGAENJE OKRUENJA

Ovaj ekonomski instrument je sve popularniji, jer omoguuje promet dozvolama izmeu uesnika u trinoj utakmici. U ovom sluaju, drava je prevashodno zainteresovana za smanjenje opteg nivoa zagaenja, ali ne i koji je proizvoa konkretno svojom aktivnou to uzrokovao. Ukoliko iz nekih razloga preduzee smanji obim proizvodnje, i ne potroi svoju kvotu u zagaenju, postoji mogunost da proda, svoje neiskorieno pravo zagaenja, kroz prodaju trine dozvole preduzeu koje proiruje proizvodnju (i ima potrebu za dodatnim zagaenjem, preko dozvoljene visine zagaenja).Nedostaci trinih dozvola. U praksi su se pokazala dva problema kao znaajna za trinu regulaciju putem dozvola. Prvi problem se odnosi na pravinost u vezi poetnog izdavanja dozvola. Diskutabilno je ta treba da se postavi kao osnova za izdavanje dozvola, da li e to biti obim proizvodnje, uloena sredstva ili savremena tehnologija. Drugi problem se odnosi na lokaciju zagaivaa. Sistem trinih dozvola daje dobre rezultate u sluaju irelevantnosti lokacije zagaivaa. Meutim, zagaenje vazduha je mnogo osetljiviji problem u blizini velikih gradova. Svojevremeno uvedene trine dozvole za kontrolu kiselih kia, nisu dovoljno razmotrile ovaj problem.ZAKLJUAK

Eksterni efekti su efekti koje privredni subjekti prouzrokuju u svom neposrednom ili irem okruenju i koje ne moraju da ugrauju u svoju kalkulaciju trokova i prihoda. Unutar samog pojma eksterne ekonomije pravi se razlika izmeu eksternih uteda i eksternih trokova. Eksterne utede su naziva za pozitivne eksterne efekte, a eksterni trokovi za negativne ekstere efekte. Zagaivanje ivotne sredine, pre svega, vode i vazduha, su pojave koju ekonomisti nazivaju ekolokim eksternim efektima. Oni su posledica nesavrenog delovanja trinog mehanizma.

Eksterni efekti mogu da se otklone delovanjem trita ili raznim merama koje preduzima drava. Pre preduzimanja bili kakve mere, neophodno je odraditi cost-benefit analizu i na osnovu rezultata te analize odabrati najpogodnije reenje za problem eksternalija. Privatna reenja se zasnivaju na tzv. Kouzovoj teoremi, njena savremena interpretacija kae da, ako su prava svojine jasno definisana i ako trite brzo preraspodeljuje vlasnitvo u korist efikasnih vlasnika, onda oblik svojine nije od presudnog znaaja za postizanje efikasnosti. U okviru mera koje preduzima javni sektor, povodom problema ekolokih eksternih efekata spadaju, porezi, subvencije, standardi i dozvole za zagaenje. Porezi su svakako njastarija mera dravne inetrvencije, dok su dozvole za zagaenje najsavremeniji instrument u politici zatite ivotne sredine. Ono to je novina kod ovog instrumenta, jeste stvaranje novog trita trita za trgovinu dozvolama za zagaenje koje ranije nije postojalo. Svaki od ovih instrumenata ima svoje prednosti i nedostatke i ne postoje pravila po kojima e se primenjivati instrumenti trinog ili javnog sektora. Pa je zbog toga potrebno svaki problem razmatrati posebno i tek onda doneti odluku o izboru instrumenata, koji e da se koriste. Proizvodi sa ekolokim eksternim efektima kao to su baterije, ambalaza, cigarete, alkoholna pica..., odnosno proizvodi koji mogu da ugroze ivotnu sredinu i mogu da budu tetni po zdravlje ljudi, se sve vie oporezuju od strane drave, ne bi li se na taj nain smanjila njihova potronja.LITERATURA

1. mr Vasi Sneana, Uloga drave u neutralisanju ekolokih eksternih efekata, Ni, 2004.

2. dr Zdravkovi Duan, Teorija i politika cena, Ni, 2009.

3. http://scindeks.nb.rs/4. sewa.sewa-weather.com/~ambassadors/new_site/srp/5. ius.bg.ac.rs/prof/Materijali/ilpgor/dr Zdravkovi Duan, Teorija i politika cena, Ekonomski fakultet, Ni, 2009., str. 404.

mr Vasi Sneana, Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata, Ni, 2004., str. 35.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata Ni, 2004. str. 43 i 48.

dr Zdravkovi Duan, Teorija i politika cena, Ekonomski fakultet, Ni, 2009. str. 409.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata ,Ni, 2004. str. 51.

dr Zdravkovi Duan, Teorija i politika cena, Ekonomski fakultet, Ni, 2009. str. 410-411.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata, Ni, 2004. str. 59.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata, Ni, 2004. str. 60.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata, Ni, 2004. str. 77.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata, Ni, 2004. str. 78.

mr Vasi Sneana Uloga drave u neutralisanju negativnih eksternih efekata, Ni, 2004. str. 88

PAGE - 4 -