Макроекономски и финансијски ефекти

Макроекономски и финансијски ефекти приступања ЕУ 1.1. Актуелни макроекономски показатељи и перформансе

Србија је у периоду 2001-2008. године остваривала динамичан привредни

раст са просечном стопом раста реалног БДП-а од 5,4%. Кључан допринос економском расту у посматраном периоду дао је сектор услуга, пре свега услед високог раста услуга (трговине на велико и мало, финансијских услуга и саобраћајне активности).

Реални раст БДП-а(у %)

5.4

3.6

2.4

8.3

5.65.2

6.9

5.4

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Текући платни биланс ( % БДП-а)

2.4

-4.3

-7.8

-13.8

-8.7-10.1

-15.9

-17.8

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Покретач привредног раста у претходним годинама била је у већој мери

домаћа тражња него извоз, што је уз реалну апресијацију динара, резултирало повећањем дефицита текућег рачуна из године у годину. Основну структурну неравнотежу је управо представљао висок дефицит текућег рачуна платног биланса који је оствариван у условима солидне стопе раста извоза (28%). Поред извоза у посматраном периоду и увоз је бележио високе стопе раста (29,5%), како због раста потрошње приватног сектора, тако и државе. Текући дефицит финансиран је страним директним инвестицијама и задуживањем у инострантву, које су биле више него довољне да се он покрије, што је резултирало растом девизних резерви, све до 2008. године. Интензивно задуживање предузећа и банака и иностранству за последицу је имало значајно повећање спољног дуга приватног сектора који је са 2,35 млрд евра, колико је износио у 2001. години нарастао на 15,4 млрд евра у 2008. години.

Учешће кредита у БДП-у (%)

33.0

17.020.0

24.0

30.0 29.0

35.0

40.0

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Нето стране директне инвестиције(млрд ЕУР)

0,20 0,531,20

0,771,26

3,46

2,51

2,10 12,03

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2008

Снажан подстицај тражњи дао је и раст зарада који је у протеклих неколико година био врло висок и у реалним мерилима и износио 24% годишње. Иако је раст продуктивности у посматраном периоду био висок, није био довољан да компензuије ефектат растa реалних зарада и реалне aпресијације, што

је резултирало погоршавањем конкурентности Србије из године у годину и значајним растом спољнотрговинског дефицита, који је 2007. године износио рекордних 23,3% БДП-а.

Растућа агрегатна тражња је у периоду 2004-2008. године била подржана

кредитима приватном сектору који су бележели веома динамичан раст. Нарочито брз раст бележили су кредити одобрени становништву, чија је међугодишња стопа раста у посматраном периоду износила преко 50%, али је крајем 2008. услед преливања ефеката финансијске кризе и психолоки индукованог неповерења грађана дошло до значајног повлачења девизне штедње (око 1 млрд евра) и последично успоравања кредитне активности. У току 2009. године ови кредити су остварили и номинални пад. Међугодишња стопа раста кредита привреди у посматраном периоду у просеку је износила око 30%, а поред тога, од друге половине 2006. године предузећа су се све више директно задуживала у инострантву.

За разлику од периода 2003–2005. године, када су бележени позитивни фискални резултати, у периоду 2007–2008. фискална политика је имала изразито експанзиван карактер, што је такође подстицало раст агрегатне тражње. Степен експанзивности је нарочито био изражен у децембру 2007. године и у последњем тромесечју 2008. године, будући да је у октобру извршен ребаланс којим је промењена структура издатака и значајно повећани трансфери организацијама обавезног осигурања и субвенције у пољопривреди, док су капитални издаци смањени.

Иницијална фаза макроекономске стабилизације извршена је елиминисањем кључних узрока инфлације (престанком монетизације фискалног дефицита и коришћењем девизног курса као номиналног сидра) тако да је инфлација са 112%, колико је износила у 2000. години сведена на 7% у 2006. години. И поред присутних притисака агрегатне тражње инфлација је задржана и у првој поливини 2007. године на ниском нивоу, након чега због шока на страни понуде и значајног раста цена хране, инфлација убрзава. Сличан тренд услед даљег раста цена хране као и раста цена нафте на светском тржишту наставља се све до пред крај године, када ефектуирање негативних ефеката светске економске кризе условљава драстичан пад цена нафте, али и смањење ценовних притисака по основу тражње.

Крајем 2008. године ефекти светске економске кризе су се прелили и на Србију, што је за последицу имало значајно успоравање економске активности, а у току 2009. године и реалан пад. Први знаци кризе огледали су се у смањеној

Спољни дуг (млрд ЕУР)

10,268,44 8,35 7,11 7,71 6,42 6,13 6,40

2,352,33 2,51

3,245,35 8,46

11,66

15,4012,6110,77 10,86 10,35

13,0614,88

21,8

17,79

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

приватни јавни

Iзвоз првих пет сектора СМТК у периоду од 2001-2008. године

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

у млн УСДПроизводи сврстани по материјалу

Машине и транспортни уређаји

Разни готови производи

Храна и живе животиње

Хемијски производи

расположивости средстава из иностранства и у паду поверења у банкарски систем, који је, у извесној мери, резултирало повлачењем девизних депозита. То је поред тога што је динар знатније номинално ослабио, условило и реалну депресијацију динара. Већи пад домаће од извозне тражње резултирао је редукцијом спољнотрговинске активности и смањењем дефицита текућег рачуна платног биланса.

Драстичан пад економске активности у земљама највећим извозним партнерима Србије утицао је на низак ниво спољнотрговинске размене и смањење вредности робне размене (у јуну пад увоза 34%, пад извоза 22% мг). И поред оствареног суфицита укупног платног биланса платнобилансна кретања су неповољна с обзиром на значајну редукцију економских токова са иностранством, актуелан пад економске активности, који се за ову годину процењује и до 5%, као и значајно нижи прилив СДИ.

Управо захваљујући значајној редукцији тражње, инфлација се кретарала у границама циљаног распона, а отваран је простор за смањење степена рестриктивности монетарне политике. Процењује се да ће инфлација крајем године износити 9%.

Примања буџета Законом о буџету за 2009. годину су планирана у износу од 698,7 млрд динара, а базирала су се на макроекономском оквиру потенцијалног аранжмана са ММФ-ом којим је у новембру предвиђан реални привредни раст од 3,5%. Како је у међувремену дошло до значајног успоравања економске и спољнотрговинске активности, тако су и пројекције макроекономских показатеља значајно ревидиране наниже. Због тога је у априлу 2009. усвојен је ребаланс буџета и донет је нови програм мера којима је планирано да дефицит на консолидованом нивоу износи 3% БДП-а, а дефицит буџета Републике 2,4% БДП-а. Новим програмом мера на приходној страни предвиђена је уштеда од 25,4 млрд динара, а на расходној 66,3 млрд динара. Међутим, ребалансом су управо они расходи који би требало да допринесу изласку земље из кризе, тј. капитални расходи, а затим и субвенције поднели највећа смањења.

На основу кретања учешћа дефицита буџета у БДП-у у односу на реалан раст БДП-а у протеклих шест година, примећује се да буџет Републике Србије, практично, и нема антицикличну улогу, будући да бележи дефицит једнако у годинама високог као и у годинама ниског раста или, као у 2009. години, када је он негативан.

Прави увид у проблематику буџета Републике Србије, међутим, стиче се сагледавањем развоја односа фискалног резултата и структурног фискалног резултата. Евидентно је да у последње две-три године није било тромесечја у коме је структурни фискални резултат био позитиван, што значи да је повремено остваривани буџетски суфицит био резултат позитивног привредног циклуса, а не фискалне политике. У том светлу је јасније и зашто сада, када је то потребно, буџет не може да дозволи потребан виши фискални дефицит.

Ове године ће бити потребан још један ребаланс буџета, будући да се ни постојећим ребалансом планирани приходи ипак не могу реализовати, те ће од новог плана зависити и будући ефекти фискалне политике. Реално је очекивати

повећање фискалног дефицита на око 4,5% БДП-а, уз минималне промене у структури прихода и расхода.

Учешће дефицита буџета у БДП-у и реалан БДП 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009*

Фискални резултат у % БДП -3,1 0,8 0,7 -2,0 -2,0 -2,5 -4,5Реалан раст БДП-а у % 2,4 8,3 5,6 5,2 6,9 5,4 -(4-5)* Процена

Током претходних година Србија је била у комотној позицији у погледу

одрживости јавног дуга, будући да је апсолутни ниво јавног дуга из године у годину опадао, а да су трошкови државе по основу јавног дуга били ниски. Услед високих стопа економског раста и реалне апресијације динара, учешће јавног дуга у БДП-у се још брже смањивало са око 170% у 2000. на 26% крајем 2008. године. Од почетка 2009. године ситуација се међутим драстично мења, како због тога што се држава интензивно задужује како би финансирала фискални дефицит, тако и због тога што се очекује пад реалног нивоа БДП-а и реална депресијација динара. Расту јавног дуга ће допринети и то што је држава покренула крупне инфраструктурне пројекте, који ће се у највећој мери финансирати из кредита. Процењује се да би у наредне две-три године раст учешћа јавног дуга у БДП-у могао износити скоро 40%.

Учешће јавног дуга у БДП-у 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

Учешће јавног дуга (у %) 169,3 102,2 69,5 64,3 53,3 50,2 36,2 29,4 25,9

За разлику од претходног периода сада је већ извесно да након кризе

Србија неће моћи да рачуна на финансирање потрошње и производње значајним приливом капитала из иностранства, тако да ће бити неопходно да потрошња спорије расте од производње, а нарочито да држава изврши реформу јавних финансија кроз значајну редукцију потрошње. 1.2. Очекивани макроекономски ефекти у приступном периоду

Поред друштвених, политичких и безбедносних разлога, оријентација Србије да аплицира за пуноправно чланство ЕУ је, добрим делом, мотивисана и економским факторима. Полазиште и економски резон је заснован на претпоставци да ће са проширивањем (већ присутног високог) обима економске сарадње са земљама ЕУ доћи до убрзања економског развоја и раста у Србији. Наравно, у овом контексту потребно је узети у обзир да са проширењем ЕУ, економски положај Србије ако се не би прикључила овој заједници би био све неповољнији.

Са економског становишта приступање претпоставља претходно микро и макроекономску стабилизацију, као и либерализацију економских токова и структурне промене. То, међутим, производи и одређене трошкове, али је исто тако тачно да то Србија мора да уради независно од тога да ли ће приступити ЕУ

или не. Предност при приступању ЕУ је да се за ове намене могу користити и средства ЕУ, што у сваком случају обезбеђује лакши социјални консензус у погледу обезбеђења неопходне макроекономске стабилности.

Доминантни део макроекономских добитака је дугорочног карактера и проистиће из ефеката проширења тржишта да домаће произвођаче и јачања конкуренције на домаћем тржишту. Стабилност пословног амбијента и проширење развојних могућности, основ су за повећање запослености, стандарда становништва, али и техничко-технолошких перформанси привреде.

Оријентација на неукључивање у ЕУ би захтевала дугорочно задржавање високих трошкова за безбедност и одбрану, немогућност коришћења средстава у оквиру интеграционих процеса и др. Са секторског становишта, није спорна чињеница да ће неки сектори имати компаративно мале добитке, а неки вероватно и губитке. Разлике ће постојати и с обзиром на временску димензију. 1.2.1. Фискално прилагођавање и макрофинансијска подршка ЕУ

Финансијска средства у виду трансфера које би Србија као нова чланица ЕУ добила првенствено би била намењена убрзавању процеса конвергенције и интеграције у економске токове ЕУ. С друге стране, Србија би преузела обавезу да испуни све услове дефинисане Пактом о стабилности и учествује у финансирању заједничког подрачуна. Подрачун се финансира тзв. властитим средствима која обухватају приходе од царина, приходе по основу пореза на додату вредност, а најзначајнији извор представљају уплате држава чланица пропрорционално њиховом учешћу у бруто националном дохотку, које чине готово три четвртине укупних прихода из којих се финансира заједнички буџет.

Лисабонском стратегијом је дефинисано шта се од сваке земље чланице очекује у смислу прихватања заједничких правила вођења фискалне политике, при чему се применом бројних техничких процедура и применом Споразума о стабилности и расту врши контрола и надзор буџета земаља чланица.

Поред тога што у извесној мери ограничава самостално вођење фискалне политике, чланство у ЕУ има и одређене нето финансијке ефекте на буџет земаља приступница, с обзиром да се, с једне стране, у буџету држава приступница појављују нови расходи у виду трансферисања средстава у заједнички буџет ЕУ, а, с друге стране, на приходној страни појављују се нова средства за финансирање различитих пројеката.

Приходна страна заједничког подрачуна и расподела учешћа финансијских обавеза међу земљама чланицама дефинише се прихватањем годишњих подрачуна који се планирају унутар вишегодишњег финансијског оквира (Финансијске перспективе). Важећа Финасијска перспектива односи се на раздобље од 2007. до 2013. године. Удео укупних расхода по програмима, при чему се највећи део расхода односи на одрживи привредни развој и заштиту природних ресурса, приказан је следећим графиконом.

Структура расхода, 2007-2013.

Одрживи привредни развој

Администрација

Управљање и заштита

природних ресурса

Грађанство, слободе, правда и

сигурностЕУ као глобални

играч

Извор: Буџет ЕУ за 2009. годину

Колико свака од земаља чланица добија финансијских средстава, а колико треба да трансферише у заједнички буџет, тј. крајњи ефекат на буџет појединачних држава у смислу да ли су оне нето корисници или повериоци заједничког буџета ЕУ, одређује се у складу применом дефинисаних критеријума. Углавном су развијеније привреде тј. државе са вишим нивоом бруто националног дохотка нето повериоци, док су мање развијене земље, укључујући и земље које су ЕУ приступиле 2004. године, још увек нето кориснице. Поред тога, у периоду од најмање три године од уласка у ЕУ државе не могу бити нето повериоци, што се гарантује ставком расходи за компензације која у подрачуну ЕУ предвиђа додатне трансфере новим чланицама како би се неутралисали потенцијални негативни ефекти приступања.

Међутим, чак и ако је укупна нето позиција привреде позитивна, приступање ЕУ може у великој мери извршити притиске на буџет и променити његову структуру и довести до погоршања фискалне позиције земље приступнице. Негативан ефекат на буџет не узрокује само обавеза трансферисања дела средстава у буџет ЕУ, већ и хармонизација висине и начина прикупљања пореза, трошкови примене законодавства ЕУ, као и учешће у финасирању појединих програма из структурног и кохезионог фонда ЕУ. Такође, због чињенице да су поједини трансфери из фондова ЕУ намењени осталим секторима у привреди, те не представљају приход буџета, а да се истовремено све уплате у заједнички буџет ЕУ врше искључиво из буџета, у кратком року углавном долази до погрошања фискалне позиције земље приступнице. Укупни нето финансијски и буџетски ефекти прикључивања ЕУ – резултати емпиријских студија

Уколико се упореди БДП по глави становника и нето трансфери из буџета ЕУ по земљама уочава се негативна веза, што указује да су земље које су ЕУ

приступиле 2004. године у периоду од наредне две-три године биле нето примаоци средстава. Ове земље су у просеку за период 2004-2006. године добиле око 1,1% БДП-а годишње. За 2006. годину трансфери из буџета ЕУ у поменуте земље су у просеку износили 1,3% БДП-а и варирали од 0,4% за Словенију до 3,2% за Летонију и Литванију. Од укупних примљених средстава по око 40% у периоду 2004-2006. године се односило на средства намењена пољопривреди и средства која потичу из структурних фондова, док се по 10% односило на спровођење унутрашњих политика и привремену компензацију. С друге стране земље приступнице су у заједнички буџет уплатиле око 1% бруто националног дохотка, при чему је око 75% потицало по основу учешћа у бруто националном дохотку, 15% по основу пореза на додату вредност и 10% по основу корекције за Велику Британију. Према подацима из Финансијске перспективе за период 2007-2013. године за ове земље предвиђа се да би добиле између 1,6 и 3,3% БДП-а.

Према процени коју је извршио Економски институт у Загребу (Шваљек и др, 2007), Хрватска би годишње добила око 2 милијарде евра трансфера из ЕУ, док би била у обавези да на заједнички рачун ЕУ уплаћује око 1,6 милијарде евра, тако да би нето финансијска позиција износила око 0,2% бруто националног производа. С друге стране, у првим годинама транзиције финансијски ефекат на буџет би био негативан.

БДП по глави становника и нето ЕУ трансфери земљама чланицама

Извор: Hallet and Keeeman (2006)

У литератури везаној за нето финансијске ефекте укључивања у буџетски систем ЕУ не постоји јединствено мишљење о ефектима на буџет земаља приступница, али преовлађује мишљење да приступање ЕУ погоршава буџетску позицију земље.

Нето финансијски ефекти приступања ЕУ, могу се посматрати као директни и индиректни. Основни директни ефекти су: обавеза плаћања

20

40

60

80

100

120

140

160

180

200

-1 -0.5 0 0.5 1 1.5 2 2.5 3 3.5

Нето ЕУ трансфери (% БДП-а)

БДП

по

глави

становника

(ЕУ

15=

100)

LU

LT

LV

IE

PT

EE

GRMT

PL

HU SK

ESCY

CZSL

DE IT

FISENI

BEUK

ATDK

FR

доприноса у ЕУ буџет, ЕУ структурне операције, инфраструктурна потошња, рефрорма јавне администрације и примена acquis communautaire, пореска хармонизација и реформа пореског система, промена царинског система, постепено укидање субвенција.

Када је реч плаћању доприноса буџету ЕУ, према процени коју je извршиo Backe (2002) чланство у ЕУ захтева обавезу уплате доприноса од око 1,1% БДП-а годишње. Та процена за Хрватску износи такође око 1% БДП-а (Шваљек и др, 2007).

Даље, за већину пројеката се захтева да поред ЕУ трансфера који потичу из структуралног и кохезионог фонда, да би се подстакла фискална одговорност, део финансијских средстава потиче из домаћих извора – структурне операције - било кроз приватне било кроз државне инвестиције. У домену предприступне помоћи и регионалног развоја, око 75% средстава за финансирање појединачних пројеката потиче од ЕУ трансфера. Уколико се финансирање врши из структуралног фонда стандардна стопа је 75%, која у појединим случајевима може да износи максимум 80% (члан 29, Council Regulation No 1260/99), а уколико се врши преко кохезионог фонда, ова стопа се креће између 80% и 85% (члан 7, Council Regulation No 1164/94). При томе, процењујући да се око 1% БДП-а трансферише из кохезионог фонда у буџет земаља приступница, то што захтева око 0,2% БДП-а додатних средстава које је потребно обезбедити из домаћих извора за ове трансфере и додатних 0,7-0,8% за средства која потичу из структуралног фонда.

У литератури не постоји консензус око утицаја приступа ЕУ на инфраструктурну потрошњу, будући да је тешко проценити стање капиталног стока физичке и саобраћајне инфраструктуре. Земље централне и источне Европе углавном карактерише задовољавајући обим пројеката и инвестиција, али не и квалитет. При томе инветиције у поједине инфраструктурне пројекте, као што је на пример случај са улагањем у путеве исплати се већ у кратком року. Поједине инвестиције такође повећавају ефикасност коришћења постојећих фондова, тако да не повећавају учешће капиталних инвестиција у БДП-у. Ипак анализа по земљама на бази Предприступајућег економског програма (PEPs, 2002) показала је да је за земље које су ЕУ приступиле 2004. године раст јавних инвестиција у 2002. години износио између 2,3% и 5% БДП-а. Најнижи релативни ниво јавних инвестиција имале су Словенија, Словачка и Литванија (испод 3%), а највиши ниво Чешка и Мађарска (око 5%).

Реформа државне администрације, нарочито она везана за примену acquis communautaire мора се извршити пре самог приступања ЕУ. Основно питање које се овде поставља да ли се додатни трошкови намењени заштити животне средине који су саставни део acquis communautaire могу компензовати редукцијом трошкова осталих сегмената. Процењује се да трошкови намењени заштити животне средине и приватном и јавном сектору у просеку износе око 2%. Уколико се ови трошкови распореде у временском периоду од 15 година (почевши од 2001 године) онда се ови трошкови крећу од око 0,5%-1,9% БДП-а.

Приступање ЕУ захтева и измену царинске политике у смислу да су земље приступнице у обавези да у буџету задрже само приходе од царина у једном тромесечју годишње, док се за остала три средства трансферишу у буџет

ЕУ. Искључујући ефекат трансфера 75% прихода од царина, који су већ обухваћени доприносом у буџет ЕУ, укидање царина према земљама чланицама и усклађивање са царинским системом ЕУ процењује се да производи гибитак у буџету земаља приступница између 0,5% и 0,2% БДП-а.

Процењује се да хармонизација пореза има позитиван ефекат на буџет земаља приступница у просеку од око 0,5% БДП-а, будући да захтева услађивање акциза и елиминисање изузећа појединих група производа и услуга из обрачуна пореза на додату вредност. Хармонизација пореза свакако би довела до пораста пореза на цигарете и енергенте.

Постепено укидање субвенција привреди доводи до смањења трошкова за између 0,2% и 2% БДП-а. При томе, када је реч о субвенцијама сектору пољопривреде, углавном се укидање препоручује тек неколико година након приступања ЕУ.

Као најзначајнији индиректни ефекти приступања буџетском систему ЕУ углавном се наводе: позитиван утицај на привредни раст, приступ заједничком тржишту, спровођење структурних реформи, смањење премије ризика и пореска конкуренција. Ови ефекти углавном су видљиви тек у средњем и дугом року.

Процењује се да приступање ЕУ доприноси привредном расту од око 2-3%, а да раст БДП-а од око 1% доприноси побољшању фискалног резултата од око 0,4%, тако да се процењује да укупан ефекат приступања на фискални резултат износи око 1 процентни поен БДП-а. Ту треба нагласити да се претопставља да управно највећи део процењеног економског раста управо резултат структурних реформи, али није очигледан директан ефекат структурних реформи на буџет земаља приступница.

Приступање ЕУ за последицу има значајно побољшање кредитног и инвестиционог рејтинга и смањење премије ризика што доводи до смањења издатака по основу плаћања камата према иностранству. Ово је највидљивије управо за земље са највећим учешћем јавног дуга у БДП-у.

Земље приступнице углавном карактеришу ниже пореске стопе када је реч о порезимана доходак и добит, док су отприлике на истом нивоу код пореза на додату вредност. Да би остале конкурентне ове земље су у прредприступном периоду углавном прибегавале снижењу стопа на порез на додату вредност, тако да по овом основу могу потицати негативни ефекти на фискални биланс.

Kopits и Szekely (2002) су проценили да потенцијални негативни директни и индиректни ефекти присупања Чешке, Естоније, Мађарске, Пољске и Словеније варирају од 3% до 4,75% БДП-а. Према поменутим ауторима, у средњем року преовлађују позитивни ефекти, али их је тешко квантификовати. Backe (2002) jе дошао до сличних закључака – у кратком року притупање ЕУ узрокује додатно фискално оптерћење, али у дугом року преовлађују неутрални или чак мали позитивни ефекти. С друге стране, Hallet (2004) сматра да укључивање у ЕУ има пре нето позитивне него негативне ефекте. Наиме поменути аутор је пошао од тога да су земље приступнице ЕУ у периоду 2004-2006. године добиле око 31 милијарду евра, што износи око 2% БДП-а годишње, а да су истовремено од 1. маја 2004. године биле у обавези да плате допринос буџету ЕУ у виду примања од пореза на додату вредност, царина и др. у износу од око 14,5 милијади евра или 0,9% БДП-а годишње. Оцењени нето буџетски ефекат према поменутом аутору је

позитиван и креће се око 0,5% БДП-а и варира од 0,1% за Чешку до 1,8% за Литванију. Укупни нето финансијски и буџетски ефекти прикључивања Србије ЕУ

Имајући све ово у виду и полазећи од претпоставке да ће и за Србију да се примењују иста правила које су важила 2004. године, проценићемо укупне и нето буџетске ефекте, уз претпоставку да ће Србија ући у ЕУ 2014. године. Ипак, треба нагласити да се ове процене могу узети само као оквирне, будући да је велика непознаница кретање привредног раста, самим тим и бруто нагионалног дохотка у наредном периоду, нарочито имајући у виду ефекте светске економске кризе.

Прво, полазећи од Финансијске перспективе којом се дефинише износ нето финансијских средстава земљама чланицама који се креће од око 1,6% до 3,3% БДП-а и под претпоставком да би се сличан износ средстава могао очекивати и у 2014. години, Србија би могла очекивати нето финансијски ефекат од око 1,5% БДП-а, не укључујући предприступну помоћ каја тренутно износи просечно нешто испод 200 милиона евра годишње.

Финансијска средства која Србија тренутно добија, намењена су процесу евроспких интеграција, примени реформи неопходних за задовољење ЕУ критеријума, прогресу у процесу стабилизације и придруживања (Stabilisation and Association Process и самом задовољењу Копенхагеншких крритеријума за приступање ЕУ, а обезбеђују се преко IPA програма (Instrument for Pre-Accession Assistance). IPA програм састоји се од пет компоненти, али Србија, будући да није чланица ЕУ добија само две врсте помоћи и то: 1. помоћ процесу транзиције и институционалног развоја (The Transition Asssistance and Institutional Building component – IPA I) и 2. помоћ за прекограничну сарадњу (Тhe Cross-Border Cooperation component – IPA II). На остале три врсте помоћи из овог програма (регионалну, помоћ намењену развоју људских ресурса, као и помоћ руралном развоју) Србија може да рачуна тек по приступању ЕУ.

Вишегодишњим индикативним финансијским оквиром за период 2007-2009. године планирана је финансијска помоћ у оквиру IPA од око 572 милиона евра. Алокација средстава намењених Србији у оквиру Вишегодишњег индикативног финансијског оквира Компонента 2007. 2008. 2009. 2007-2009.Помоћ намењена транзицији и интитуционалном развоју

178,5 179,4 182,6 540,5

Помоћ намењена прекограничној сарадњи 8,2 11,5 12,2 31,9Укупно 186,7 190,9 194,8 572,4

Прилагођавање пореског система прописима ЕУ захтеваће одређене промене у висини и структури пореских прихода. Док ће учинци административног прилагођавања царина бити негативни, будући да ће Србија након уласка у ЕУ укинути царине према земљама чланицама и примењивати заједничку царинску тарифу према трећим земљама која је у просеку нижа од важеће царинске заштите у Србији, учинци по основу акциза ће бити позитивни.

То се пре свега односи на усклађивање акциза на цигарете и енергенте (електричну енергију, плин и гориво). Процењује се да би позитивни ефекти по овом основу могли износити негде око 0,5 % БДП-а, док би губици по основу царина, узимајући у обзир резултате за земље које су ЕУ приступиле 2004. године и за Хрватску (за коју је оцењено да губици износе отприлике 0,3%), у случају Србије, с обзиром на ниво економског раста и структуру увоза по земљама, могли би да се крећу између 0,2 и 0,5%.

Имајући све ово у виду за Србију би се у прве три године приступања засигурно могао очекивати позитиван ефекат на укупну нето позицију привреде, тим пре што важи правило да држава не може бити нето поверилац у прве три године чланства. С друге стране у првим годинама очекује се негативан ефекат на буџет земаља приступница, што је пре свега последица губитка царинских прихода и прихода по основу ПДВ-а на увоз. У каснијим годинама се притисак на јавне финансије континуирано смањује, али се целокупан ефекат процењује на око 1% БДП-а годишње. Нето финансијски ефекти укључивања у буџетски систем ЕУ

За разлику од приступног периода када до изражаја долазе само директни ефекти приступања ЕУ на буџет земаља чланица који се углавном оцењују као негативни, у смислу да погоршавају јавне финансије земаља које приступају ЕУ, у дугом року углавном преовлађују индиректни ефекти, који су у најгорем случају неутралног карактера.

Након фазе неопходног фискалног прилагођавања пре свега у домену пореске и царинске политике, притисци на јавне финансије у каснијим годинама попуштају, а паралелно са реструктурирањем и приватизацијом, повећава се учешће приватних инвестиција у финансирању пројеката који поред трансфера из фондова ЕУ захтевају и домаћа финансијска улагања. Поред тога, већ у првим годинама чланства, због већ поменутих негативних ефекта на буџет, државе чланице би морале да уложе додатни напор да се њихова фискална позиција не би значајније погоршала, а то би значило обезбеђење неопходних уштеда на осталим категоријама расхода. Тако да би у каснијим годинама због промене у структури расхода проистицали позитивни ефекти на јавне финансије земаља чланица.

Будући да ефекат приступања буџетском систему ЕУ на привредни раст, добија на значају тек у дугом року и да се процењује да приступање ЕУ доприноси привредном расту од око 2-3%, а да раст БДП-а од око 1% доприноси побољшању фискалног резултата од око 0,4%, процењује се да укупан ефекат приступања на фискални резултат износи око 1 процентни поен БДП-а.

Смањење премије ризика олакшава сервисирање јавног дуга, тако да се и по основу нижих трошкова по основу плаћених камата очекују позитивни ефекти на јавне финансије. Дакле у приступном периоду, и поред тога што би укупан нето финансијски ефекат био позитиван и Србија била нето прималац финансијских средстава, буџетски ефекат би био највероватније негативан. С друге стране, у дужем року, приступање ЕУ би остварило позитиван ефекат на српске јавне финансије, пре свега као последица вишег привредног раста, раста

ефикасности и адекватнијег управљања јавним финансијама, као и нижих трошкова сервисирања јавног дуга. 1.2.2. Инфлација и конвергенција цена

Већина истраживања проблематике конвергенције цена у Европској унији потврђује закључак да је овај процес прилично изражен. Кроз панел-истраживање потрошачких цена у ЕУ у 1975. и 1995. години (Sosvillа-Rivero и Gil-Parejа, 2002) потрврђено је да јак процес постоји код разменљивих, али не и код неразменљивих добара. Као битна одредница процеса показала се и његова брзина. Процењује се да је за смањење разлике у нивоу цена на половину потребно десет година. У том погледу, оцењени ниво разлика и брзина конвергенције у ЕУ су сличне процесима истраженим на нивоу градова у САД. Наравно, постоје и студије које нису поуздано потврдиле постојање конвергенције цена у оквиру ЕУ (нпр. Luitz, 2003). Значај ових студија је, међутим, у чињеници да су указале на бројне и значајне препреке које се могу наћи на путу процесу интеграције унутрашњег тржишта путем одржавања или проширења ценовне дисперзије.

Емпиријска истраживања феномена конвергенције цена су се углавном усредсређивала на анализу Балаша-Самјуелсоновог ефекта у транзицијским земљама, односно идентификацију могућих ефеката на проблеме који би овим поводом имале нове чланице у задовољењу критеријума ЕУ. Међутим, углавном се потврђује да је утицај овог ефекта релативно мали.

Полазећи од тога, сагледавање овог процеса је посебно значајно за земље са јасном европском оријентацијом, па самим тим и за Србију. За Србију је битно да се при средњорочном планирању у обзир узме ова чињеница, али и неспорно бројна ограничења која могу успорити овај процес.

Према подацима за 2008. годину Србија је била на 58% нивоа цена у ЕУ-27 (Еуростат, 2009). Полазећи од тога, као и претходно изнетих констатација, релативне цене у Србији би расле брже за 3,1% годишње, како би се разлике у нивоу цена смањиле на половину, односно на 79% просека ЕУ-27. Међутим, уважавајући кретање курса и потрошачких цена у Србији и ЕУ, можемо оценити да је већ средином 2009. године Србија достигла, са истраживачког становништа, невероватних 76,4% просека цена ЕУ-27.

Ако се посматра индикатор ценовне конвергенције земаља у оквиру ЕУ може се уочити да је процес, због мањих релативних разлика, слабије изражен у оквиру ЕУ-15 – годишња тренд-стопа је само -0,5%. Ако се у рачуницу укључе и новопримљене чланице уочава се да је тренд-стопа смањења индикатора знатно виша – достиже 3,4% годишње. То, истовремено, значи да је тренд смањења разлика значајно бржи код чланица ЕУ ван ЕУ-15. Уважавајући то, Србија може да рачуна да ће се ценовне разлике преполовити у периоду краћем од десет година. Будући да је допринос чланица ЕУ-15 смањењу ценовних разлика на нивоу ЕУ-27 релативно мали (због „блиског“ нивоа цена) није за очекивати да процес конвергенције нивоа цена буде знатно виши од поменутог просека за ЕУ-27 (3,4%). Са релативним растом цена у односу на просек ЕУ-27 од 4% Србија би преполовила разлику за 8 година, док би са растом од 5% тај период био скраћен

на 6 година. Знатније скраћивање периода конвергенције би отежало одржавање макроекономске стабилности, будући да би подразумевало релативно јаку номиналну апресијацију. Поред тога, битно је имати у виду да се посматране оцене базирају на средњорочним подацима, односно могуће је да процес конвергенције буде бржи при вишим разликама у нивоу цена. На крају то потврђује и оцена релативног ценовног нивоа за Србију у 2009. години. С друге стране, отворено је и питање да ли је достигнути ценовни ниво трајно одржив, будући да је остварен у нерегуларним условима подстакнутим свестком економском кризом и одговором економских политика на њу. Наша је начелна претпоставка да ће се ниво цена у Србији брже прилагођавати (око 5% годишње), али да је за пројекције релевантан показатељ из 2008. године, односно прилагођавање ће кренути са стартног нивоа од 58% просека ЕУ-27.

Индикатор ценовне конвергенције

10

15

20

25

30

35

40

1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

EU15

EU25

EU27

Извор: Еуростат

Овај закључак се може бранити и чињеницом да при знатно вишем нивоу

цена ниво дохотка знатно одступа од просека ЕУ-27. Бруто домаћи производ по становнику у Србији је 36,6% и 33,6% просека ЕУ-27 и ЕУ-15, респективно (а слични су показатељи и у погледу потрошње становништва). Истина, са релативним нивоом реалног бруто домаћег производа по становнику, релативни ниво цена у Србији у 2008. години је на очекиваном нивоа израчунатом једноставном линеарном везом између дохотка и цена. Слични регресиони параметри са релативно високом објашњеношћу добијани су и за другачије и знатно шире узорке земаља. Ако ценовну конвергенцију базирамо на реалној конвергенцији, да би за 12 година Србија преполовила разлику у нивоу цена неопходно је да се релативни бруто домаћи производ повећава по стопи од преко 7%.

Ниво цена и реалних доходака у 2008. (34 европске земље, EУ27=100)

y = 0,6243x + 34,641

R2 = 0,8113

40

60

80

100

120

140

160

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

БДП по становнику

Релативни

ниво

цена

Србија

Поред опште слике за процену потенцијалних ефеката и брзине конвергенције значајне су и разлике по појединим групама добара и услуга. Цене хране и безалкохолних пића у Србији су, у односу на друге посматране групе, најближе просеку ЕУ-27 – ниже су за 18%. То је, међутим, и разумљиво ако се има у виду да се углавном ради о разменљивим добрима. То потврђује и регресија, односно релативно мала вредност параметра уз реални доходак. Имајући у виду висину дохотка, цене хране у Србији су изнад очекиваног нивоа (за 12,2 процентних поена). Ово је једина група у оквиру потрошачких цена која је знатно изнад оцењене регресионе вредности у 2008. години. То је и разумљиво ако се има у виду да 2008. годину карактерише изразито висока инфлација изазвана управо поскупљењима хране. Штавише, оцене за јун 2009. године говоре да су цене хране у Србији изнад нивоа ЕУ-27. Цене алкохолних пића и дувана и саобраћајних услуга у Србији у 2008. години су на нивоу 54% и 57% просека ЕУ-27, респективно. Међутим, у јуну 2009. године оне су на нивоу 81% и 76%, респективно. На основу оцењених регресионих параметара може се закључити да су цене ових производа (посебно алкохолних пића и дувана) изнадпросечно зависне од висине дохотка, односно фискалне политике. У Србији су оне за 1,7 и 1,8 процентних поена изнад очекиваних вредности, респективно. Ниво цена комуникационих услуга је најнижи и износи 43% просека ЕУ-27. Тај ниво је у међувремену знатно поправљен и у јуну 2009. износи 61% просека ЕУ-27. Из дијаграма растурања, односно ниског степена објашњености можемо закључити да не постоји конзистентна политика у овој области ни у ЕУ, али је потреба за знатним повећањем ових цена у Србији евидентна. Цене угоститељских услуга у Србији су на нивоу 62% просека ових цена у ЕУ-27. И оне су релативно више закључно са јуном 2009. године – достигле су 77% просека ЕУ-27. Иако су претходне калкулације изведене на релативно високом степену агрегације може се закључити да висок степен уједначености цена између Србије и ЕУ-27 постоји у оквиру разменљивих добара, односно добара која су предмет

међународне трговине. С друге стране, већа дисперзија цена је присутна код добара са ограниченом разменљивошћу и цена које су под јачим утицајем државне регулативе (алкохолна пића, дуван, комуникације).

Ниво цена хране и реалних доходака у 2008. (34 европске земље, EУ27=100)

y = 0,5295x + 50,457

R2 = 0,7436

40

60

80

100

120

140

160

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

БДП по становнику

Релативни

ниво

цена

Србија

Ниво цена саобраћајних услуга и реалних доходака у 2008. (34 европске земље, EУ27=100)

y = 0,6926x + 29,825

R2 = 0,6387

40

60

80

100

120

140

160

180

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

БДП по становнику

Релативни

ниво

цена

Србија

Ниво цена угост. услуга и реалних доходака у 2008. (34 европске земље, EУ27=100)

y = 0,71x + 30,315

R2 = 0,7534

40

60

80

100

120

140

160

180

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

БДП по становнику

Релативни

ниво

цена

Србија

С озбиром на релативно мали значај производа код којих постоје знатна одступања у односу на цене у ЕУ у потрошачкој корпи, Србија у наредном периоду неће имати озбиљнији ценовни притисак по основу процеса прикључења ЕУ. То, наравно, не значи да инфлаторних притисака неће бити, али они неће бити резултат прикључивања јединственом тржишту. Компаративно бржи привредни раст се, на средњи рок, може очекивати и у случају неприкључења Србије ЕУ. Тај раст ће тек незнатно бити јачи у условима реализације процеса прикључења. Процес прикључења ће ценовну конвергенцију углавном подржати путем појачања апресијацијских притисака, а по основу већег прилива у капиталном делу платног биланса (стране директне инвестиције, задуживање) од појачаних одлива у спољнотрговинској размени (виши раст увоза због убрзања економског раста).

Промена компаративног нивоа цена земље директно је повезана са повећањем реалне вредности њене валуте у односу на евро. Реална апрецијација настаје као последица инфлационог диференцијала и/или номиналне апрецијације. У којој мери ће се процес одразити на раст инфлационог

Ниво цена алк. пића и дувана и реалних доходака у 2008. (34 европске земље, EУ27=100)

y = 0,8227x + 22,206

R2 = 0,6793

40

60

80

100

120

140

160

180

200

220

240

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

БДП по становнику

Релативни

ниво

цена

Србија

Ниво цена комуник. услуга и реалних доходака у 2008. (34 европске земље, EУ27=100)

y = 0,0893x + 82,805

R2 = 0,030840

50

60

70

80

90

100

110

120

130

20 40 60 80 100 120 140 160 180 200

БДП по становникуРелативни

ниво

цена

Србија

диференцијала и номиналну вредност националне валуте зависи од економске политике, али и индиректних ефеката процеса на раст капиталних прилива земље. 1.2.3. Ефекти на реални курс динара и каматне стопе

Анализу ефеката приступања на реални курс динара можемо да сагледамо пре свега кроз оцену Балаша-Самјуелсоновог ефекта на домаћу инфлацију и реалну апресијацију. При томе треба имати у виду да економске и структурне промене које се десиле и земљма које су приступиле ЕУ или су њени кандидати отежавају оцену равнотежног нивоа реалног девизног курса. Иако емпиријске студије углавном упућују на тенденцију реалне апресијације, тешко je оценити колики је то заправо равнотежни ниво годишње реалне апресијације у поменутим земљама.

Бројне студије су показале да се већина земаља централне и источне Европе у почетним годинама транзиције ка тржишном начину привређивања, које карактерише успостављање тржишних услова, либерализација спољнотрговинских токова и цена, суочава се реалном апресијацијом националне валуте. При томе, реална апресијација у поменутим земљама дешава се потпуно независно од тога који се режим девизног курса примењује. Штавише, ефекат реалне апресијације националне валуте током периода транзиције није умањила ни чињеница да је у појединим земљама током појединих фаза транзиције мењан режим девизног курса. Ипак, праћењем кретања реалног девизног курса у земљма централне и источне Европе уочава се да за поједине земље у предприступном периоду реални девизни курс није апресирао (као што је то случај са Пољском), али да након њиховог уласка постоји јасно изражен апресијацијски тренд. То значи да је у овим земљама дошло до пораста релативног нивоа цена у односу на еврозону што потврђује процес конвергенције нивоа цена унутар ЕУ. При томе, у неким од земаља реалној апресијацији је у већој мери допринела номинална апресијација домаће валуте (Чешка и Пољска), док у осталим земљама је то последица више инфлације.

Кретање реалног ефективног девизног курса

4,3

4,4

4,5

4,6

4,7

4,8

4,9

5

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Словачка

4,3

4,35

4,4

4,45

4,5

4,55

4,6

4,65

4,7

4,75

4,8

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Пољска

4,4

4,5

4,6

4,7

4,8

4,9

5

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Чешка

4,4

4,5

4,6

4,7

4,8

4,9

5

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Мађарска

4

4,1

4,2

4,3

4,4

4,5

4,6

4,7

4,8

4,9

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Бугарска

4,5

4,55

4,6

4,65

4,7

4,75

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Хрватска

4

4,1

4,2

4,3

4,4

4,5

4,6

4,7

4,8

4,9

5

19

97

Q1

19

97

Q4

19

98

Q3

19

99

Q2

20

00

Q1

20

00

Q4

20

01

Q3

20

02

Q2

20

03

Q1

20

03

Q4

20

04

Q3

20

05

Q2

20

06

Q1

Румунија

4,5

4,55

4,6

4,65

4,7

4,75

4,8

1997

Q1

1997

Q3

199

8Q1

1998

Q3

1999

Q1

1999

Q3

2000

Q1

2000

Q3

2001

Q1

2001

Q3

2002

Q1

2002

Q3

2003

Q1

2003

Q3

2004

Q1

2004

Q3

2005

Q1

2005

Q3

200

6Q1

Македонија

4,3

4,35

4,4

4,45

4,5

4,55

4,6

4,65

4,7

1997

Q01

1997

Q03

1998

Q01

1998

Q03

1999

Q01

1999

Q03

2000

Q01

2000

Q03

2001

Q01

2001

Q03

2002

Q01

2002

Q03

2003

Q01

2003

Q03

2004

Q01

2004

Q03

2005

Q01

2005

Q03

2006

Q01

Естонија

4,3

4,35

4,4

4,45

4,5

4,55

4,6

4,65

4,7

4,75

4,8

1997

Q01

1997

Q03

1998

Q01

1998

Q03

1999

Q01

1999

Q03

2000

Q01

2000

Q03

2001

Q01

2001

Q03

2002

Q01

2002

Q03

2003

Q01

2003

Q03

2004

Q01

2004

Q03

2005

Q01

2005

Q03

2006

Q01

Летонија

4,3

4,35

4,4

4,45

4,5

4,55

4,6

4,65

4,7

1997

Q01

1997

Q03

1998

Q01

1998

Q03

1999

Q01

1999

Q03

2000

Q01

2000

Q03

2001

Q01

2001

Q03

2002

Q01

2002

Q03

2003

Q01

2003

Q03

2004

Q01

2004

Q03

2005

Q01

2005

Q03

2006

Q01

Литванија

Иако се разлика у продуктивности наводи као један од најважнијих фактора реалне апресијације девизног курса поменуте групе земаља, будући да истовремено са реалном апресијацијом, земље централне и источне Европе током деведесетих година прошлог века карактерише и пораст продуктивности нарочито у сектору индустрије који је праћен порастом релативних цена неразменљивих добара, емпиријски није потврђен значајан допринос Балаша-Самјуелсонов ефекта реалној апресијацији. Резултати највећег броја емпиријских анализа (Cipriani (2001) , Egert, и др. (2002), Mihaljek и Klau (2004), Wagner и Hlouskova (2004), Blaszkiewicz и др. (2004), Lojschova (2003)) упућују да се до 2% реалне апресијације може објаснити деловањем Балаша-Самјуелсоновог ефекта.

Применом тестова коинтеграције у панелу и метода потпуно модификованих најмањих квадрата оценили смо коинтеграциону везу реалног девизног курса рачунатог на бази БДП дефлатора и разлике у продуктивноси у односу на еврозону. На бази ових оцена добијен је просечан коефицијент еластицитета који износи око 0,47. Допринос разлике у продуктивности расту релативних цена (у процентним поенима) одређен је као производ вредности оцењеног коинтеграционог коефицијента уз разлику у продуктивности и просечне разлике у продуктивности у земљи и иностранству добијене на бази историјских података.

На бази претходних калкулација, добија се да просечан допринос Балаша-Самјуелсон ефeкта реалној апресијацији износи 1%. Имајући у виду да је просечно годишње реални девизни курс у посматраним земљама апресирао око 3,5%, може се закључити да Балаша-Самјуелсонов ефекат ипак није био један од најзначајнијих фактора реалне апресијације у поменутим земљама. То што je овај ефекат најмањи у Бугарскоj и Македонији може се објаснити процесом либерализације цена која је условила раст цена неразменљивих добара, што се не може довести у дирекну везу са продуктивношћу и Балаша-Самјуелсон ефектом, али истовремено и ниским учешћем неразменљивих добара у потрошакој корпи.

Имајући у виду да је и Србија у претходном периоду просечно годишње апресирала 3%, може се закључити да ће по основу Балаша-Самјуелсоновог ефекта динар годишње реално апресирати око 1%. На основу тога се може закључити да ће у тренутку притупања Србије ЕУ по овом основу притисак на раст нивоа цена у односу на еврозону износити око 1%. Оцена Балаша-Самјуелсоновог ефекта Држава Просечна реална апресијација

1995-2006. Балаша-Самјуелсон

ефекат Чешка -4,90 -2,48 Хрватска -1,55 -0,75 Пољска -3,33 -1,37 Мађарска -4,57 -0,71 Словенија -1,32 -1,65 Словачка -5,36 -2,35 Македонија 1,33 -0,73 Бугарска -6,81 -0,10 Просек -3,48 -1,03

Извор: Оцене аутора

Када је реч о ефектима приступања ЕУ на реалне каматне стопе они се пре

свега огледају кроз приступ јединственом тржишту новца и капитала, што индиректно значи обезбеђивање јефтинијих извора за кредите и финансирање инвестиција. Чланство у ЕУ, будући да представља врсту гаранта, такође обезбеђује значајно побољшање кредитног и инвестиционог рејтинга, што за последицу има смањење премије ризика. Као последица смањења премије ризика и приступ јефтиниијм изворима финансирања, може се очекивати смањење дугорочних реалних каматних стопа, нарочито каматних стопа на инострани дуг, тако да од очекиваног смањења реалних каматних стопа највише профитирају управо земље са највећим учешћем јавног дуга у БДП-у, али исто тако и грађани и приватни сектор због јефтинијих кредита. 1.2.4. Перцепција ризика земље и могућност финансирања текућег дефицита Перцепција ризика земље је од пресудне важности за спремност инвеститора да свој капитал улажу у виду директних инвестиција или кредитног аранжмана. Поред смањења могућности мобилизације екстерних средстава висок ризик носи и трошкове будући да се директно уграђује у цену средстава кроз каматну маржу. Период иза нас карактерише у основи неповољна перцепција ризика знатним делом подржана одржавањем макроекономских неравнотежа - релативно високом инфлацијом, текућим дефицитом у платном билансу и хроничним мањком прихода у буџетској каси. Снажње осцилације у погледу перцепције ризика су евидентне у дужем периоду, а посебно у време јачег изражавања ефеката светске финансијске кризе. Последице су биле најевидентије у кретањима на увек високо сензитивном тржишту капитала - хроничан пад берзанских индекса и повлачење страних инвеститора. То се на платни биланс земље одражава кроз девизни одлив по основу портфолио инвестиција. У области страних инвестиција ситуација је због карактера улагања релативно стабилнија, али хронично лоша перцепција ризика у овом случају утиче на средњорочну расположивост ових прилива. Будући да су могућности обезбеђења прилива по основу приватизације при крају, проблем привлачења гринфилд инвестиција захтева стабилност макроекономског амбијента. За разлику од пре пет или десет година, Србија данас има знатно мање шанси да за потребе финансирања текућег дефицита платног биланса користи некредитне изворе. Без јасне макроекономске перспективе, подржане од стране ЕУ, биће немогуће обезбедити и кредитне изворе у нивоу који би обезбедио економски раст примерен потреби сервисирања већ преузетих ино обавеза без задирања у достигнути стандард становништва. У таквом макроекономском амбијенту, трошкови финансирања у Србији су очекивано високи, што производи негативне ефекте на динамику економске и спољнотрговинске активности. Приступање ЕУ, чак и у периоду пре уласка, даје потенцијалним инвеститорима поуздану основу за доношење одлуке о улагање у Србију. То, наравно, не значи да Србија може да очекује приходе који би надмашили период интензивне приватизације. С друге стране, ако би се одржао релативно висок ниво страних директних инвестиција кроз повећање гринфилд

улагања очекивани ефекти на економску и спољнотрговинску активност били би виши него у случају приватизације. Наша је оцена да стране директне инвестиције у укупним инвестицијама ако се не реализују активности на прикључењу ЕУ највероватније неће прећи 30%. Наравно, то је раст у односу на оцењено стање у 2009. години (око 25%), али се подразумева да Србија, независно од опредељења о уласку у ЕУ, обезбеди макроекономску стабилност. То, уз дефинисани опсег спољнотрговинске активности, готово аутоматски дефинише финансијски јаз који се може затворити само задуживањем. Наравно, трошкови задуживања у условима већих потребе (тј. јачих платнобилансних неравнотежа) су компаративно виши.

1.2.5. Очекивано кретање спољнотрговинске активности и текућег дефицита

Укључивање у међународне трговинске токове је императив развоја малих економија. То јасно потрврђују и емпиријски подаци. Са нешто више од 1.350 евра извоза и око 2.400 евра увоза роба и услуга по становнику се налази у скупини националних економија са најнижим бруто домаћим производом по становнику. Може се оценити да Србија може поправити свој релативни положај у односу на просек ЕУ-27 у погледу бруто домаћег производа за 1/3 (на око 50% тог просека) под претпоставком да се евро вредност извоза роба и услуга по становнику повећа готово 4 пута. За пројекцију будућих кретања из овога се може извући закључак да се око 80% прираста бруто домаћег производа у Србији мора заснивати на повећању извозне понуде роба и услуга.

Обезбеђење макроекономске равнотеже неопходно је прихватити као стратешки императив економске политике без обзира да ли је усмерена на

ЕМБИ за Србију, базни поени

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

I II III IV V VI

VII

VIII IX X XI

XII I II III IV V VI

VII

VIII IX X XI

XII I II III IV V V VII

VIII IX X XI

XII I II III IV V

2006 2007 2008 2009

Увоз и БДП по становнику у 2008. (27 европских земаља)

y = 203,19x - 6432,3

R2 = 0,6392

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

20 40 60 80 100 120 140 160БДП по становнику (просек ЕУ-27=100)

Увоз роба

и услуга по стан

., евра

Србија

Немачка

ФранцускаВелика Британија

Белгија

Холандија

Ирска

Данска

Извоз и БДП по становнику у 2008. (27 европских земаља)

y = 240,6x - 9745,8

R2 = 0,6562

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

20 40 60 80 100 120 140 160БДП по становнику (ЕУ-27=100)

Извоз

роба и услуга

по стан

., евра

Србија

Велика Британија

Немачка

ФранцускаИталија

Ирска

Белгија Холандија

Данска

прикључење ЕУ или не. Полазећи од тога, битне разлике између сценарија јављају се у оквиру платнобилансних кретања.

Под претпоставком да се жели обезбедити макроекономска стабилност у условима оскудног прилива страног капитала, односно при претпоставки неуласка у ЕУ, дефицит текућих плаћања у платном билансу Србије на средњи рок мора се свести на 7%. У том сценарију девизне резерве би се искористиле за уравнотежење, будући да се захтева стабилност на робном и девизном тржишту. По том основу би се обезбедила неопходна девизна ликвидност и уредност у плаћањима. Наравно, неопходно је имати у виду и потребу достизања одређених стопа привредног раста, који би у овом случају већим делом био окренут супституцији увозних потреба. Мањи део прираста бруто домаћег производа би се остварио кроз извоз (по нашој процени око 60%). Простор за финансирање инвестиција захтевао би јаку уздржаност у потрошњи посебно државе, док би би се стандард становништва задржавао на достигнутом нивоу. Ефекат на динамику бруто домаћег производа био би, наравно, компаративно мањи будући да би се део производње заснивао на већ поменутој супституцији увоза. Извоз по становнику би могао да достигне преко 2.300 евра по становнику, а увоз око 3.100 евра. Нижи нето извоз по становнику (око 800 евра) држи агрегатну тражњу у оквиру стабилних граница, а девизну ликвидност у претходном периоду пребацује на терет девизних резерви.

У случају прикључења ЕУ, спољнотрговинска активност би била на компаративно вишем нивоу. То се односи како на увоз с обзиром на постојање адекватних извора за финансирање, тако и на извоз будући да прикључење ЕУ претпоставља вођење средњорочно одрживе економске политике. Полазећи од претходно изнетих констатација може се очекивати да ће вредност извоза у овом случају бити знатно повећана – преко два пута, а увоза за готово 2/3. Нето извоз по становнику би у овом случају био виши (око 1.000 евра по становнику), али би се стабилност одржала због солидних капиталних прилива. Девизне резерве, за разлику од претходног сценарија, би биле на нивоу тромесечног увоза. Дуг би био компаративно виши, али не и терет његовог сервисирања с обзиром на извозне приливе и висину бруто домаћег производа. 1.3. Процена макроекономских ефеката приступања ЕУ Процена макроекономских ефеката приступања ЕУ извршена је на бази упоређења два алтернативна макроекономска оквира: први, урађен под претпоставком неуласка у ЕУ и други, заснован на претпоставки да ће Србија крајем пројектованог периода приступити ЕУ. У оба случаја полазиште је да ће економска политика Србије водити релативно чврсту стабилизациону политику – стабилност цена, платнобилансна и буџетска равнотежа. Ова претпоставка је веома захтевна посебно у сценарију који подразумева неукључивање у ЕУ. То нам, међутим, омогућује сагледавање ефеката приступа ЕУ под претпоставком да се максимално искористе све друге могућности. Такође, у оба сценарија је претпостављено да основна дилема неће имати утицаја на кретања у текућој (2009) години. Процена је извршена на бази повезивања билансних токова бруто

домаћег производа и платног биланса земље, као и њихових реперкусија на резерве, дуг, штедњу и инвестиције. Модел је у по природи статичан, а динамика је базирана на експертским проценама, као и на закључцима изнетим у претходним тачкама. Макроекономски оквир под претпоставком неуласка у ЕУ

Основне резултати овог сценарија су следећи: - Могућности екстерног финансирања су релативно ниске (око 3

млрд евра годишње након 2010. године): прилив по основу страних директних инвестиција од ће доминирати са око 2 млрд евра годишње, док ће нето прилив по основу портфолио инвестиција и кредита бити минималан, због ризика и високог степена амортизације дуга.

- Претходно омогућава да дефицит текућих трансакција платног биланса износи само 7% БДП, односно салдо роба и услуга само 13% БДП у 2015. години.

- Одржање економског система у таквим условима захтева велике напоре у погледу повећања економске активности. Међутим, инвестиционе могућности су лимитиране расположивим бруто домаћим производом. Наша је оцена да је издвајање за инвестиције на нивоу од 22%БДП могуће и да оно може да обезбеди основ за економски раст до нивоа од 4,5%.

- Такав раст лимитира извозне могућности, а једним делом је резултат и потреба супституције увоза. Извоз би у таквим условима са 60% доприносио економском расту, а тиме је детерминисана и могућност увоза.

- Остале позиције у текућем делу платног биланса су процењене на бази плана отплате постојећег дуга, оцењеног нивоа камата на нове кредите, одлива добити, а дознаке су везане за динамику бруто домаћег производа.

- Отварање простора за инвестиције сужава могућности потрошње, а социјалну одрживост систем базира на одржању личне потрошње кроз смањење јавне потрошње на оцењени минимум учешћа у бруто домаћем производу.

- Претпоставке везане за реалну апресијацију и цене одражавају чињеницу да је економска политика усаглашена са реалним ограничењима.

- Стање дуга према иностранству би било повећано за око 1 млрд евра, док би се ниво девизних резерви смањио на испод 1 млрд евра.

- Одржава се ниво запослености и стандарда становништва, без значајнијег повећања.

Претпоставке пројекције – сценарио са неуласком у ЕУ

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Реални раст БДП -5,0 0,5 2,5 4,0 4,5 4,5 4,5Промене вредности залиха, %БДП 0,0 1,5 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0Бруто фиксне нвестиције, %БДП 17,8 17,5 18,0 20,0 21,0 22,0 22,0Потрошња сектора државе, %БДП 18,0 17,0 16,5 16,5 16,5 16,5 16,5Нето извоз, %БДП -18,0 -17,5 -17,0 -16,5 -15,5 -14,5 -13,0Извоз роба и услуга, %БДП 27,0 27,3 28,8 31,2 33,9 36,6 39,3Реална апресијација, %, просек -5,0 1,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0Стопа раста цена у Србији, %, просек 10,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,5 3,0Стопа раста цена у ЕУ, %, просек 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0Увозне евро цене, %, просек 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0Донације, млн евра 250 200 180 162 146 131 118Коришћење дугорочних кредита, млн евра јавни сектор 2.500 1.300 800 500 500 500 500 предузећа 1.500 1.556 1.684 1.829 1.972 2.102 2.138 банке 1.000 2.000 2.165 2.351 2.535 2.702 2.749Каматне стопе на ино дуг, % јавни сектор 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 предузећа 4,5 4,5 4,5 4,5 4,5 4,5 4,5 банке 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0СДИ, % БДП 4,5 4,3 4,6 5,6 6,2 6,8 6,8Капитални трансфери, млн евра Портфолио инвестиције, млн евра 0 100 200 300 350 350 350План отплате постојећег дуга, млн евра 4.990 2.112 1.848 1.833 1.390 1.063 1.051План камата на постојећи дуг, млн евра 895 792 667 581 484 388 322

Очекивано кретање бруто домаћег производа и његове употребе – сценарио са неуласком у ЕУ

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Бруто домаћи производ млн евра по текућем курсу 30.662 29.126 34.157 31.163 32.321 34.989 37.988 40.964 43.663 44.421

стопа раста 19,9% -5,0% 17,3% -8,8% 3,7% 8,3% 8,6% 7,8% 6,6% 1,7% реалан раст, у % 5,7 7,5 5,5 -5,0 0,5 2,5 4,0 4,5 4,5 4,5

млн динара по текућим ценама 1.988 2.329 2.791 2.890 3.114 3.401 3.726 4.057 4.387 4.695 Домаћа тражња 2.398 2.881 3.429 3.411 3.659 3.979 4.341 4.685 5.024 5.306 Потрошња 1.928 2.313 2.768 2.896 3.067 3.265 3.484 3.712 3.927 4.132 Потрошња становништва 1.568 1.832 2.182 2.376 2.538 2.704 2.869 3.042 3.203 3.357 Потрошња сектора државе 360 481 586 520 529 561 615 669 724 775 Инвестиције 470 568 660 514 592 714 857 974 1.097 1.174 Бруто фиксне инвестиције 413 498 577 514 545 612 745 852 965 1.033 Промене залиха 57 70 84 0 47 102 112 122 132 141 Нето извоз -410 -551 -638 -520 -545 -578 -615 -629 -636 -610Структура потрошње, БДП=100 Домаћа тражња 120,6 123,7 122,8 118,0 117,5 117,0 116,5 115,5 114,5 113,0 Потрошња 97,0 99,3 99,2 100,2 98,5 96,0 93,5 91,5 89,5 88,0 Потрошња становништва 78,9 78,6 78,2 82,2 81,5 79,5 77,0 75,0 73,0 71,5 Потрошња сектора државе 18,1 20,7 21,0 18,0 17,0 16,5 16,5 16,5 16,5 16,5 Инвестиције 23,6 24,4 23,7 17,8 19,0 21,0 23,0 24,0 25,0 25,0 Бруто фиксне инвестиције 20,8 21,4 20,7 17,8 17,5 18,0 20,0 21,0 22,0 22,0 Промене залиха 2,9 3,0 3,0 0,0 1,5 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 Нето извоз -20,6 -23,7 -22,8 -18,0 -17,5 -17,0 -16,5 -15,5 -14,5 -13,0

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Стопе реалног раста, у % Домаћа тражња 4,2 11,4 6,5 -9,8 0,3 2,6 3,9 3,8 3,6 2,5 Домаћа тражња без залиха 5,8 11,4 6,5 -7,5 -1,0 1,2 3,9 3,7 3,6 2,5 Потрошња 5,0 12,0 6,8 -4,7 -1,1 0,3 1,6 2,4 2,2 2,3 Потрошња становништва 5,5 9,5 6,7 -1,0 -0,2 0,5 1,1 2,0 1,7 1,8 Потрошња сектора државе 2,9 22,6 7,2 -18,6 -5,1 -0,5 4,0 4,5 4,5 4,5 Инвестиције 0,8 15,1 5,6 -29,9 7,6 14,4 14,6 9,3 8,9 3,5 Бруто фиксне инвестиције 10,1 14,9 5,2 -19,7 -0,9 6,4 16,2 10,0 9,5 3,5Курс евра, динара 64,8 80,0 81,7 92,8 96,3 97,2 98,1 99,0 100,5 105,7Дефлатор, у % БДП 11,1 9,0 13,6 9,0 7,2 6,6 5,4 4,2 3,5 2,4 Домаћа тражња 12,7 7,8 11,8 10,3 7,0 6,0 5,0 4,0 3,5 3,0 Потрошња 12,4 7,1 12,1 9,8 7,0 6,1 5,1 4,0 3,5 2,9 Инвестиције 13,9 5,0 10,1 11,2 6,8 5,6 4,8 3,9 3,5 3,4Цене на мало, просек у години 12,7 6,7 11,7 10,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,5 3,0

Очекивани текући прилива у платном билансу – сценарио са неуласком у ЕУ 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 ТЕКУЋЕ ТРАНСАКЦИЈЕ Извоз роба 6.442 6.382 7.414 6.100 6.397 7.306 8.593 10.068 11.586 12.657

%БДП 21% 22% 22% 20% 20% 21% 23% 25% 27% 28%стопа раста 30% -1% 16% -18% 5% 14% 18% 17% 15% 9%

Извоз услуга 2.321 2.304 2.738 2.314 2.427 2.771 3.259 3.819 4.395 4.801Извоз роба и услуга 8.763 8.686 10.152 8.414 8.824 10.077 11.852 13.887 15.981 17.458 Увоз роба 12.713 13.020 15.047 11.920 12.308 13.621 15.402 17.201 18.965 19.748

%БДП 41% 45% 44% 38% 38% 39% 41% 42% 43% 44%стопа раста 24% 2% 16% -21% 3% 11% 13% 12% 10% 4%

Увоз услуга 2.373 2.558 2.909 2.103 2.172 2.404 2.718 3.035 3.347 3.485Увоз роба и услуга 15.086 15.578 17.956 14.023 14.480 16.025 18.120 20.236 22.312 23.232 Салдо роба -6.271 -6.638 -7.633 -5.820 -5.911 -6.316 -6.809 -7.133 -7.379 -7.091 Салдо услуга -52 -254 -171 210 255 367 541 783 1.048 1.316Салдо роба и услуга -6.323 -6.892 -7.804 -5.609 -5.656 -5.948 -6.268 -6.349 -6.331 -5.775

%БДП -21% -24% -23% -18% -18% -17% -17% -16% -15% -13%Доходак - салдо -415 -599 -929 -1.165 -1.181 -1.179 -1.194 -1.193 -1.030 -910 Доходак - расходи 613 1.116 1.489 1.630 1.668 1.735 1.849 1.960 1.912 1.874 Камате 613 667 865 1.060 1.077 1.096 1.154 1.212 1.114 1.062

%БДП 2,0% 2,3% 2,5% 3,4% 3,3% 3,1% 3,0% 3,0% 2,6% 2,4% Остали расходи 448 624 569 591 639 694 749 798 812 Доходак - приходи 198 517 561 465 487 556 655 767 883 964 Наплаћене камате 198 176 132 109 115 131 154 180 208 227 Остали приходи 0 341 429 355 373 426 501 587 675 737Текући тансфери - нето 2.539 2.876 2.857 2.714 2.728 2.796 2.908 3.038 3.175 3.318

%БДП 8,3% 9,9% 8,4% 8,7% 8,4% 8,0% 7,7% 7,4% 7,3% 7,5% Донације - званични трансфери 233 166 210 250 200 180 162 146 131 118

%БДП 0,8% 0,6% 0,6% 0,8% 0,6% 0,5% 0,4% 0,4% 0,3% 0,3%Салдо текућег биланса без донација -4.200 -4.615 -5.876 -4.060 -4.109 -4.331 -4.554 -4.504 -4.185 -3.366Салдо текућег биланса -3.966 -4.448 -5.666 -3.810 -3.909 -4.151 -4.392 -4.358 -4.054 -3.248

%БДП -13% -15% -17% -12% -12% -12% -12% -11% -9% -7%

Очекивани капитални приливи у платном билансу – сценарио са неуласком у ЕУ 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 КАПИТАЛНИ БИЛАНС Салдо капиталних трансакција 9.625 5.864 4.919 1.433 3.520 2.910 2.653 2.935 2.981 3.065

%БДП 31,4% 20,1% 14,4% 4,6% 10,9% 8,3% 7,0% 7,2% 6,8% 6,9%Кредитне трансакције, салдо 2.902 3.679 3.185 31 2.015 1.102 219 53 -325 -292

%БДП 9,5% 12,6% 9,3% 0,1% 6,2% 3,1% 0,6% 0,1% -0,7% -0,7% Дугорочни кредити - прилив 5.466 5.317 4.857 5.000 4.856 4.649 4.679 5.007 5.304 5.387 јавни сектор 420 209 177 2.500 1.300 800 500 500 500 500 предузећа 2.289 739 226 1.500 1.556 1.684 1.829 1.972 2.102 2.138 банке 2.757 4.369 4.454 1.000 2.000 2.165 2.351 2.535 2.702 2.749 Дугорочни кредити - отплате 2.602 2.274 2.665 4.990 3.112 3.820 4.734 5.227 5.901 5.949 Трговачки кредити - нето -96 328 70 55 56 62 71 79 87 91 Кредити дати иностранству, нето 41 1 -41 -34 -35 -40 -48 -56 -64 -70 Краткорочне линије - нето 93 307 965 0 250 250 250 250 250 250Улагања капитала 6.723 2.185 1.734 1.402 1.505 1.808 2.434 2.882 3.305 3.357

%БДП 21,9% 7,5% 5,1% 4,5% 4,7% 5,2% 6,4% 7,0% 7,6% 7,6%Стране директне инвестиције - нето 4.264 1.821 1.812 1.402 1.405 1.608 2.134 2.532 2.955 3.007

%БДП 13,9% 6,3% 5,3% 4,5% 4,3% 4,6% 5,6% 6,2% 6,8% 6,8%Капитални трансфери -нето 859 -314 13 0 0 0 0 0 0 0Портфолио инвестиције - нето 450 678 -92 0 100 200 300 350 350 350

%БДП 1,5% 2,3% -0,3% 0,0% 0,3% 0,6% 0,8% 0,9% 0,8% 0,8%Грешке и пропусти 436 1.539 -1.028 0 0 0 0 0 0 0Девизне резерве - промене 6.095 1.303 -1.774 -2.377 -389 -1.241 -1.740 -1.424 -1.074 -183

Очекивано кретање девизних резерви и спољног дуга – сценарио са неуласком у ЕУ 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Стање дуга, млн евра 14.884 17.789 21.801 21.810 23.554 24.384 24.329 24.109 23.511 22.949

%БПД 48,5% 61,1% 63,8% 70,0% 72,9% 69,7% 64,0% 58,9% 53,8% 51,7%

% извоза роба и услуга169,9

%204,8

%214,7

%259,2

%266,9

%242,0

% 205,3

%173,6

%147,1

%131,5

%Девизне резерве, млн евра 12.636 10.897 9.122 6.745 6.356 5.115 3.375 1.951 878 694

% увоза роба и услуга 83,8% 69,9% 50,8% 48,1% 43,9% 31,9% 18,6% 9,6% 3,9% 3,0%Дуг - девизне резерве, млн евра 2.248 6.893 12.678 15.065 17.198 19.269 20.954 22.158 22.633 22.254Сервисирање дуга, млн евра 3.215 2.941 3.531 6.051 4.189 4.916 5.888 6.438 7.015 7.012

%БПД 10,5% 10,1% 10,3% 19,4% 13,0% 14,0% 15,5% 15,7% 16,1% 15,8%% извоза роба и услуга 36,7% 33,9% 34,8% 71,9% 47,5% 48,8% 49,7% 46,4% 43,9% 40,2%

Очекивани биланс штедње и инвестиција – сценарио са неуласком у ЕУ

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

БДП, млн динара, текуће цене 1987,8 2329,4 2790,9 2890,4 3113,7 3400,9 3726,4 4056,6 4387,5 4695,2БДП, млн евра, текући курс 30662 29126 34157 31163 32321 34989 37988 40964 43663 44421БДП, стопа реалног раста у % 5,7 7,5 5,5 -5,0 0,5 2,5 4,0 4,5 4,5 4,5Инфлација, у %, крај периода 6,6 10,2 8,6 10,0 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5

%БДП Бруто домаћа штедња 3,0 0,7 0,8 -0,2 1,5 4,0 6,5 8,5 10,5 12,0 Нето факт. трансфери из иностр. 7,7 8,4 6,3 5,8 5,4 5,1 4,9 4,9 5,2 5,7Бруто национална штедња 10,7 9,1 7,1 5,6 6,9 9,1 11,4 13,4 15,7 17,7Бруто домаће инвестиције 23,6 24,4 23,7 17,8 19,0 21,0 23,0 24,0 25,0 25,0Штедња умањена за инвестиције -12,9 -15,3 -16,6 -12,2 -12,1 -11,9 -11,6 -10,6 -9,3 -7,3Инострана штедња 12,9 15,3 16,6 12,2 12,1 11,9 11,6 10,6 9,3 7,3 Ино штедња са донацијама 13,7 15,8 17,2 13,0 12,7 12,4 12,0 11,0 9,6 7,6Нето извоз роба и услуга -20,6 -23,7 -22,8 -18,0 -17,5 -17,0 -16,5 -15,5 -14,5 -13,0

Макроекономски оквир под претпоставком уласка у ЕУ

Основни резултати овог сценарија су следећи: - Могућности екстерног финансирања су значајно увећане (преко 4,5

млрд евра годишње од 2010. године): прилив по основу инвестиција ће доминирати са око 3,7 млрд евра годишње (од чега око 0,7 портфолио инвестиција), док ће нето прилив кредита опадати, због високог степена амортизације дуга и смањења финансијског јаза.

- Претходно омогућава да се дефицит текућих трансакција платног биланса одржи на преко 10% БДП-а, односно салдо роба и услуга на 17% БДП-а у 2015. години.

- Захваљујући високом приливу посебно по основу СДИ, инвестиционе могућности су значајне и њихов ниво у БДП може да достигне 28% БДП-а, а да то не угрози потрошњу становништва уз истовремено обезбеђење економског раста од 5%. Интензивнији раст потрошње становништва је, међутим, могућ само у средњем року.

- То појачава извозни потенцијал, односно у овом случају очекујемо да би он са 80% доприносио економском расту, а паралелно с тим би се анулирала и ограничења у погледу висине увоза.

- Остале позиције у текућем делу платног биланса су процењене на исти начин као и у претходном сценарију с тим да је уважено смањење ризика кроз ниже каматне стопе на ново ино задужење.

- У овом сценарију задржавање потрошње је мотивисано одржањем стабилности и отварањем простора за јавну потрошњу која треба и финансијски да одговори на захтеве у вези прикључења ЕУ.

- Претпоставке везане за реалну апрецијацију и цене одражавају чињеницу да је економска политика усаглашена са реалним ограничењима.

- Стање дуга према иностранству би било повећано за око 3 млрд евра, док би се ниво девизних резерви смањио за 2,5 млрд евра (на 6,6 млрд евра).

Претпоставке пројекције – сценарио са уласком у ЕУ

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Реални раст БДП -5,0 2,0 3,0 4,0 5,0 5,0 5,0Промене вредности залиха, %БДП 0,0 1,5 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0Бруто фиксне нвестиције, %БДП 17,8 18,0 19,0 22,0 25,0 27,0 28,0Потрошња сектора државе, %БДП 18,0 17,0 16,5 16,5 16,5 16,5 16,5Нето извоз, %БДП -18,0 -18,0 -17,5 -17,5 -17,5 -17,0 -17,0Извоз роба и услуга, %БДП 27,0 28,6 31,0 34,2 38,2 42,2 46,2Реална апресијација, %, просек -5,0 1,0 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0Стопа раста цена у Србији, %, просек 10,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,5 3,0Стопа раста цена у ЕУ, %, просек 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0Увозне евро цене, %, просек 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0Донације, млн евра 250 200 200 200 200 200 200

2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Коришћење дугорочних кредита, млн евра јавни сектор 2.500 1.300 800 500 500 500 500 предузећа 1.500 1.626 1.823 2.038 2.275 2.510 2.640 банке 1.000 2.000 2.241 2.507 2.798 3.086 3.246Каматне стопе на ино дуг, % јавни сектор 3,0 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7 2,7 предузећа 4,5 4,0 4,0 4,0 4,0 4,0 4,0 банке 2,0 1,8 2,0 2,0 2,0 2,0 2,0СДИ, % БДП 4,5 4,6 5,1 6,7 8,6 9,9 10,7Капитални трансфери, млн евра Портфолио инвестиције, млн евра 0 150 500 700 900 1.000 1.100План отплате постојећег дуга, млн евра 4.990 2.112 1.848 1.833 1.390 1.063 1.051План камата на постојећи дуг, млн евра 895 792 667 581 484 388 322 Очекивано кретање бруто домаћег производа и његове употребе – сценарио са уласком у ЕУ

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 Бруто домаћи производ млн евра по текућем курсу 30.662 29.126 34.157 31.163 32.805 35.692 38.755 41.995 44.976 45.931

стопа раста 19,9% -5,0% 17,3% -8,8% 5,3% 8,8% 8,6% 8,4% 7,1% 2,1% реалан раст, у % 5,7 7,5 5,5 -5,0 2,0 3,0 4,0 5,0 5,0 5,0

млн динара по текућим ценама 1.988 2.329 2.791 2.890 3.160 3.469 3.802 4.159 4.519 4.855 Домаћа тражња 2.398 2.881 3.429 3.411 3.729 4.076 4.467 4.886 5.288 5.680 Потрошња 1.928 2.313 2.768 2.896 3.113 3.313 3.517 3.722 3.932 4.175 Потрошња становништва 1.568 1.832 2.182 2.376 2.576 2.741 2.889 3.036 3.186 3.374 Потрошња сектора државе 360 481 586 520 537 572 627 686 746 801 Инвестиције 470 568 660 514 616 763 950 1.164 1.356 1.505 Бруто фиксне инвестиције 413 498 577 514 569 659 836 1.040 1.220 1.359 Промене залиха 57 70 84 0 47 104 114 125 136 146 Нето извоз -410 -551 -638 -520 -569 -607 -665 -728 -768 -825Структура потрошње, БДП=100 Домаћа тражња 120,6 123,7 122,8 118,0 118,0 117,5 117,5 117,5 117,0 117,0 Потрошња 97,0 99,3 99,2 100,2 98,5 95,5 92,5 89,5 87,0 86,0 Потрошња становништва 78,9 78,6 78,2 82,2 81,5 79,0 76,0 73,0 70,5 69,5 Потрошња сектора државе 18,1 20,7 21,0 18,0 17,0 16,5 16,5 16,5 16,5 16,5 Инвестиције 23,6 24,4 23,7 17,8 19,5 22,0 25,0 28,0 30,0 31,0 Бруто фиксне инвестиције 20,8 21,4 20,7 17,8 18,0 19,0 22,0 25,0 27,0 28,0 Промене залиха 2,9 3,0 3,0 0,0 1,5 3,0 3,0 3,0 3,0 3,0 Нето извоз -20,6 -23,7 -22,8 -18,0 -18,0 -17,5 -17,5 -17,5 -17,0 -17,0Стопе реалног раста, у % Домаћа тражња 4,2 11,4 6,5 -9,8 2,2 3,1 4,4 5,2 4,6 4,3 Домаћа тражња без залиха 5,8 11,4 6,5 -7,5 0,9 1,8 4,4 5,2 4,5 4,3 Потрошња 5,0 12,0 6,8 -4,7 0,4 0,3 1,0 1,7 2,1 3,2 Потрошња становништва 5,5 9,5 6,7 -1,0 1,3 0,4 0,4 1,0 1,4 2,8 Потрошња сектора државе 2,9 22,6 7,2 -18,6 -3,7 0,0 4,0 5,0 5,0 5,0 Инвестиције 0,8 15,1 5,6 -29,9 12,1 17,3 18,9 17,9 12,5 7,4 Бруто фиксне инвестиције 10,1 14,9 5,2 -19,7 3,5 9,8 21,1 19,6 13,4 7,8Курс евра, динара 64,8 80,0 81,7 92,8 96,3 97,2 98,1 99,0 100,5 105,7Дефлатор, у % БДП 11,1 9,0 13,6 9,0 7,2 6,6 5,4 4,2 3,5 2,3 Домаћа тражња 12,7 7,8 11,8 10,3 7,0 6,0 5,0 4,0 3,5 3,0 Потрошња 12,4 7,1 12,1 9,8 7,0 6,1 5,1 4,0 3,5 2,9 Инвестиције 13,9 5,0 10,1 11,2 6,8 5,6 4,8 3,9 3,5 3,4Цене на мало, просек у години 12,7 6,7 11,7 10,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,5 3,0

Очекивани текући прилива у платном билансу – сценарио са уласком у ЕУ 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 ТЕКУЋЕ ТРАНСАКЦИЈЕ Извоз роба 6.442 6.382 7.414 6.100 6.802 8.022 9.609 11.630 13.761 15.384

%БДП 21% 22% 22% 20% 21% 22% 25% 28% 31% 33%стопа раста 30% -1% 16% -18% 12% 18% 20% 21% 18% 12%

Извоз услуга 2.321 2.304 2.738 2.314 2.580 3.043 3.645 4.412 5.220 5.835Извоз роба и услуга 8.763 8.686 10.152 8.414 9.382 11.064 13.254 16.042 18.980 21.220 Увоз роба 12.713 13.020 15.047 11.920 12.994 14.714 17.031 19.882 22.632 24.674

%БДП 41% 45% 44% 38% 40% 41% 44% 47% 50% 54%стопа раста 24% 2% 16% -21% 9% 13% 16% 17% 14% 9%

Увоз услуга 2.373 2.558 2.909 2.103 2.293 2.597 3.005 3.509 3.994 4.354Увоз роба и услуга 15.086 15.578 17.956 14.023 15.287 17.310 20.036 23.391 26.626 29.028 Салдо роба -6.271 -6.638 -7.633 -5.820 -6.192 -6.692 -7.422 -8.252 -8.872 -9.289 Салдо услуга -52 -254 -171 210 287 446 639 903 1.226 1.481Салдо роба и услуга -6.323 -6.892 -7.804 -5.609 -5.905 -6.246 -6.782 -7.349 -7.646 -7.808

%БДП -21% -24% -23% -18% -18% -18% -18% -18% -17% -17%Доходак - салдо -415 -599 -929 -1.165 -1.148 -1.123 -1.118 -1.086 -888 -759 Доходак - расходи 613 1.116 1.489 1.630 1.666 1.734 1.850 1.972 1.936 1.930 Камате 613 667 865 1.060 1.067 1.082 1.141 1.205 1.114 1.091

%БДП 2,0% 2,3% 2,5% 3,4% 3,3% 3,0% 2,9% 2,9% 2,5% 2,4% Остали расходи 448 624 569 599 652 708 767 822 839 Доходак - приходи 198 517 561 465 518 611 732 886 1.048 1.172 Наплаћене камате 198 176 132 109 122 144 172 208 246 276 Остали приходи 0 341 429 355 396 467 560 678 802 896Текући тансфери - нето 2.539 2.876 2.857 2.714 2.768 2.851 2.965 3.114 3.269 3.433

%БДП 8,3% 9,9% 8,4% 8,7% 8,4% 8,0% 7,7% 7,4% 7,3% 7,5% Донације - званични трансфери 233 166 210 250 200 200 200 200 200 200

%БДП 0,8% 0,6% 0,6% 0,8% 0,6% 0,6% 0,5% 0,5% 0,4% 0,4%Салдо текућег биланса без донација -4.200 -4.615 -5.876 -4.060 -4.285 -4.518 -4.934 -5.322 -5.264 -5.134Салдо текућег биланса -3.966 -4.448 -5.666 -3.810 -4.085 -4.318 -4.734 -5.122 -5.064 -4.934

%БДП -13% -15% -17% -12% -12% -12% -12% -12% -11% -11%

Очекивани капитални приливи у платном билансу – сценарио са уласком у ЕУ 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015КАПИТАЛНИ БИЛАНС Салдо капиталних трансакција 9.625 5.864 4.919 1.433 3.746 3.628 3.836 4.988 5.696 6.312

%БДП 31,4% 20,1% 14,4% 4,6% 11,4% 10,2% 9,9% 11,9% 12,7% 13,7%Кредитне трансакције, салдо 2.902 3.679 3.185 31 2.086 1.303 529 493 229 313

%БДП 9,5% 12,6% 9,3% 0,1% 6,4% 3,7% 1,4% 1,2% 0,5% 0,7% Дугорочни кредити - прилив 5.466 5.317 4.857 5.000 4.926 4.864 5.045 5.573 6.096 6.386 јавни сектор 420 209 177 2.500 1.300 800 500 500 500 500 предузећа 2.289 739 226 1.500 1.626 1.823 2.038 2.275 2.510 2.640 банке 2.757 4.369 4.454 1.000 2.000 2.241 2.507 2.798 3.086 3.246 Дугорочни кредити - отплате 2.602 2.274 2.665 4.990 3.112 3.834 4.791 5.357 6.145 6.351 Трговачки кредити - нето -96 328 70 55 60 67 78 91 104 113 Кредити дати иностранству, нето 41 1 -41 -34 -38 -44 -53 -64 -76 -85 Краткорочне линије - нето 93 307 965 0 250 250 250 250 250 250Улагања капитала 6.723 2.185 1.734 1.402 1.659 2.325 3.307 4.495 5.467 5.999

%БДП 21,9% 7,5% 5,1% 4,5% 5,1% 6,5% 8,5% 10,7% 12,2% 13,1%Стране директне инвестиције - нето 4.264 1.821 1.812 1.402 1.509 1.825 2.607 3.595 4.467 4.899

%БДП 13,9% 6,3% 5,3% 4,5% 4,6% 5,1% 6,7% 8,6% 9,9% 10,7%Капитални трансфери -нето 859 -314 13 0 0 0 0 0 0 0Портфолио инвестиције - нето 450 678 -92 0 150 500 700 900 1.000 1.100

%БДП 1,5% 2,3% -0,3% 0,0% 0,5% 1,4% 1,8% 2,1% 2,2% 2,4%Грешке и пропусти 436 1.539 -1.028 0 0 0 0 0 0 0Девизне резерве - промене 6.095 1.303 -1.774 -2.377 -339 -690 -898 -134 631 1.378

Очекивано кретање девизних резерви и спољног дуга – сценарио са уласком у ЕУ 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015Стање дуга, млн евра 14.884 17.789 21.801 21.810 23.625 24.655 24.909 25.125 25.076 25.111

%БПД 48,5% 61,1% 63,8% 70,0% 72,0% 69,1% 64,3% 59,8% 55,8% 54,7%

% извоза роба и услуга169,9

%204,8

%214,7

%259,2

%251,8

%222,8

% 187,9

%156,6

%132,1

%118,3

%Девизне резерве, млн евра 12.636 10.897 9.122 6.745 6.406 5.716 4.818 4.684 5.315 6.693

% увоза роба и услуга 83,8% 69,9% 50,8% 48,1% 41,9% 33,0% 24,0% 20,0% 20,0% 23,1%Дуг - девизне резерве, млн евра 2.248 6.893 12.678 15.065 17.219 18.939 20.091 20.441 19.761 18.417Сервисирање дуга, млн евра 3.215 2.941 3.531 6.051 4.179 4.916 5.932 6.562 7.259 7.443

%БПД 10,5% 10,1% 10,3% 19,4% 12,7% 13,8% 15,3% 15,6% 16,1% 16,2%% извоза роба и услуга 36,7% 33,9% 34,8% 71,9% 44,5% 44,4% 44,8% 40,9% 38,2% 35,1%

Очекивани биланс штедње и инвестиција – сценарио са уласком у ЕУ

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

БДП, млн динара, текуће цене 1987,8 2329,4 2790,9 2890,4 3160,3 3469,2 3801,6 4158,7 4519,4 4854,7БДП, млн евра, текући курс 30662 29126 34157 31163 32805 35692 38755 41995 44976 45931БДП, стопа реалног раста у % 5,7 7,5 5,5 -5,0 2,0 3,0 4,0 5,0 5,0 5,0Инфлација, у %, крај периода 6,6 10,2 8,6 10,0 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5 7,5

%БДП Бруто домаћа штедња 3,0 0,7 0,8 -0,2 1,5 4,5 7,5 10,5 13,0 14,0 Нето факт. трансфери из иностр. 7,7 8,4 6,3 5,8 5,5 5,4 5,3 5,3 5,7 6,3Бруто национална штедња 10,7 9,1 7,1 5,6 7,0 9,9 12,8 15,8 18,7 20,3Бруто домаће инвестиције 23,6 24,4 23,7 17,8 19,5 22,0 25,0 28,0 30,0 31,0Штедња умањена за инвестиције -12,9 -15,3 -16,6 -12,2 -12,5 -12,1 -12,2 -12,2 -11,3 -10,7Инострана штедња 12,9 15,3 16,6 12,2 12,5 12,1 12,2 12,2 11,3 10,7 Ино штедња са донацијама 13,7 15,8 17,2 13,0 13,1 12,7 12,7 12,7 11,7 11,2Нето извоз роба и услуга -20,6 -23,7 -22,8 -18,0 -18,0 -17,5 -17,5 -17,5 -17,0 -17,0

Оцена укупних ефеката По природи ствари економија носи ризик – како на микро тако и на макро плану. У погледу резултата ове процене ризици постоје како у погледу интерних тако и екстерних фактора. С обзиром на њихову бројност и немогућност да их адекватно рангирамо, могло би се рећи да је вероватноћа да се један од ових сценарија у потпуносту реализује равна нули. То, међутим, није ни био наш циљ. Суштински је поуздано утврдити тенденције и под непромењеним и нормалним околностима сагледати будућност са становишта подршке доношењу и објашњавању битне одлуке, као што је одлука о приступању ЕУ.

Укратко: неспорно је да Србија поготово на дуги рок неће моћи градити перспективу ван ЕУ. Чак и на средњи рок евидентно је да постоје значајне разлике у ефектима ослонца искључиво на сопствене снаге и солидарног приступа ширем тржишту. Наравно, чак и под овим претпоставкама положај Србије и њене економије битно ће зависити од способности да се уклопи у шире оквире. Дакле, економски амбијент чак и у Србији неће бити у моћи нашег одлучивања. У таквим околностима неће бити или ће бити све мање изражене

разлике између наступа на домаћем и европском тржишту. То нам отвара значајне могућности пласмана, али и доводи и конкуренцију. Са становишта потрошача то је неспорна повољност, а у којој мери ће то допринети привредном расту зависи од нас самих, односно од конкурентске способности домаће привреде.

Преглед макроекономских ефеката приступања Србије ЕУ Без уласка у ЕУ Са уласком у ЕУ

Бруто домаћи производ стопа раста у % 2010-2015 3,4 4

по становнику, евра 2015 5.900 6.100 Потрошња становништва

по становнику, евра 2015 4.200 4.300 Инвестиције

по становнику, евра 2015 1.500 1.900 %БДП 2015 25 31

Извоз по становнику, евра 2015 2.300 2.800

%БДП 2015 39,3 47,8 Увоз

по становнику, евра 2015 3.100 3.900 %БДП 2015 52,3 65,3

Дефицит текућег рачуна %БДП 2015 7 11

Стране директне инвестиције по становнику, евра 2010-2015 1.800 3.100

%БДП 2010-2015 5,8 9,7 Девизне резерве земље

млрд евра 2015 0,7 6,7 Спољни дуг

по становнику, евра 2015 3.000 3.300 %БДП 2015 51,7 54,7

%Извоза 2015 131,5 118,3

Литература Backe, P. (2005), “Fiscal effects of EU Membership for Central European and Baltic EU Accession Countries”, ONB, Focus on Transition 2

Blaszkiewicz M., P. Kowalski, L. Radwdanowicz, P. Wozniak (2004), “Harrod-Balassa-Samuelson Effect in Selected Countries of Central and Eastern Europe”, CASE Reports No.57

Cipriani M, (2001), “The Balassa-Samuelson Effect in Transition Economies”, mimeo, IMF

European commission: Multiannual Indicative Planning Document (MIPD) 2007-2009 for Serbia

European Commission 2009: General budget of the European Communities for the financial year 2009; Brussels; available at http://europa.eu.int/comm/budget/furtherinfo/index_en.htm

Egert B, I. Drine, C. Rault (2002), “On the Balassa-Samuelson Effect in the Transition Process: A Panel Study“, Economics of Transition, 10, pp 1-16

Egert B, I. Drine, K. Lommatzsch, C. Rault (2002),“The Balassa-Samuelson effect in Central and Eastern Europe: Myt or Reality?“ William Davidson Workin Paper No. 483

Еurostat (2009), “Wide spread in consumer prices across Europe in 2008”, Statistics in focus 50/2009

Hallet, M. (2004), “Fiscal effects of accession in the new Member States”, Economic papers No 203, ISNN 1725-3187

Hallet, M. and F. Keereman (2005), “Budgetary transfers between the EU and the new Member States: manna from Brussels or a fiscal drag?”, Ecfin country focus, Volume 2, Issue 2

Kopits, G. and I. P. Székely (2002), “Fiscal Policy Challenges of EU Accession for the Baltics and Central Europe”, paper presented at a conference organised by the Oesterreichische Nationalbank in Vienna, 3-5 November 2002

Lojschova, A. (2003), “Estimating the Impact of the Balassa-Samuelson Effect in Transition Economies”, Institute for Advanced Studies, Vienna

Luty, M. (2002), “Price convergence under EMU: First Estimates, Universitz of St. Gallen”, Department of Economics, working paper series, No 8

Mihaljek, D. and M. Klau (2004), “The Balassa-Samuelson Effect in Central Europe: A Disagregated Analysis”, Comparative Economic Studies, BIS

Nestić, D. (2004), Konvergencija razina cijena: Hrvatska, tranzicijske zemlje i EU, Istraživanja, Hrvatska narodna banka

Sosvilla-Rivero, S. and S. Gil-Pareja, (2002), Price Convergence in the European Union, FEDEA Documento de Trabajo, No 12

Wagner M. and J. Hlouskova, (2004), “What’s Really the Story with this Balassa-Samuelson Effect in the CEEs? ”, 04-16