DOCUMENTA CHEMICA Y U G O S L A V l C A

DRUŠTVA HEMICARAITEHNOLOGA NR BOSNE I HERCEGOVINE

S A R A J E V O 1 § S 9

D O C U M E N T A C H E M I C A Y U G O S L A V I C A

G L A S N I K iDRUSTVA HEMÖÄRÄ I TEHNOIOGÄ B BOSKE I HERCEGÖV1NE

U R E D I O :

MLADEN DEzELIC

SARAJEVO 1959

B U L L E T I N DE LA SOCIÉTÉ DE C H I M I S T E S DE LA R E P U B L I Q U E P O P U L A I R E DE B O S N I E ET HERZEGOVINE

S a r a j e v o 1959 A n n . VI I I . Vol. 8

R e d a c t e u r en chef :

Mladen Deželić S a r a j e v o , J u g B o g d a n a 7

Comi t e de r e d a c t i o n :

Tibor Šker lak , F r a n j o Krleža, S to j an Branković , Mi lu t in Hotko, Alojz Sot lar

A d r e s s e de 1' A d m i n i s t r a t i o n :

H e m i j s k i ins t i tu t Fi lozofskog f a k u l t e t a S a r a j e v o , M a r š a l a Ti ta 118

S A D R Ž A J — S O M M A I R E

IN M E M O R I A M — H U S N I J A K U R T

Radovi — T r a v e a u x M. Dežel ić i A. G a š p a r o v i ć - R e p a š : Neki k o n d e n z a c i o n i d e r i v a t i he l i c ina

IV. S in teze he l i c ina sa b a r b i t u r a t i m a i t i o b a r b i t u r a t i m a (Some C o n d e n s a t i o n P r o d u c t s o f He l ic in IV. S y n t h e s e s w i t h B a r b i t u r a t e s a n d T h i o b a r b i t u r a t e s , 11

S . Mihol ić : K e m i j s k a ana l i za K i s e l j a k a kod S a r a j e v a (Chemica l A n a l y s i s o f t h e A c i d u l a t e d w a t e r o f K i s e l j a k n e a r S a r a j e v o ) . . . . 1 9

F. K r l e ž a i B. J a n j i ć : K o m b i n i r a n o h e l a t o m e t r i j s k o i g r a v i m e t r i j s k o od-r e đ i v a n j e k a l c i j a i m a g n e z i j a iz o top ina n j i h o v i h soli (Die k o m b i -n i e r t e c h e l a t o m e t r i s c h e u n d g r a v i m e t r i s c h e B e s t i m m u n g von C a l c i u m u n d M a g n e s i u m i n d e r e n Salz lösungen) . . . . . .25

F. K r l e ž a i S . R a m i ć : Ta ložn i e f e k t i t r o v a l e n t n o g a l u m i n i u m - i o n a sa f e r o c i j a n i d - i o n o m ( F ä l l u n g s e f f e k t e des d r e i w e r t i g e n A l u m i n i u m i o n s m i t K a l i u m f e r r o c y a n i d ) 2 9

M. Dežel ić i K . G r o m - D u r s u n : P r i m j e n a K o f l e r o v e t e r m o m i k r o m e t o d e kod i s p i t i v a n j a r a v n o t e ž e o t a p a n j a u d v o k o m p o n e n t n i m s i s t e m i m a ko j i s a d r ž e f e n i l e n d i a m i n e . I . S i s temi i z o m e r n i h f e n i l e n d i a m i n a sa b e n z o j e v o m i c i m e t n o m k i s e l i n o m (Über die A n w e n d u n g der K o f l e r s c h e n T h e r m o - M i k r o - M e t h o d e zur U n t e r s u n c h u n g von Lö-s u n g s g l e i c h g e w i c h t e n i n b i n ä r e n S y s t e m e n w e l c h e P h e n y l e n d i a m i n e e n t h a l t e n . I . S y s t e m e der dre i i s o m e r e n P h e n y l e n d a m i n e m i t B e n -z o e s ä u r e u n d Z imtsäure ) . . . . . . . . . . . .37

M.Dežel ić i K . G r o m - D u r s u n : P r i m j e n a K o f l e r o v e t e r m o - m i k r o m e t o d e kod i s p i t i v a n j a r a v n o t e ž e o t a p a n j a u d v o k o m p o n e n t n i m s i s t e m i m a ko j i s ad rže f e n i l e n d i a m i n e . I I S i s temi i z o m e r n i h f e n i l e n d i a m i n a m e đ u s o b n o i sa p - n i t r o f e n o l o m (Uber die A n w e n d u n g de r K o f l e r -schen T h e r m o - M i k r o - M e t h o d e zur U n t e r s u c h u n g von L ö s u n g s -g l e i c h g e w i c h t e n i n b i n ä r e n S y s t e m e n w e l c h e P h e n y l e n d i a m i n e e n t -h a l t e n . II. S y s t e m e der dre i i s o m e r e n P h e n y l e n d i a m i n e u n t e r -e i n a n d e r bzw. m i t p - N i t r o p h e n o l ) . . . . . . . . . .47

F . Cet in ić : 17-Ketos te ro id i u h u m a n o m m l i j e k u (17 -Ke tos t e ro ide in F r a u e n m i l c h ) . . . . . . . . . . . . . . .53

S . K a p e t a n o v i ć : E t e r i č n o u l j e i z cv i j e t a h e r c e g o v a č k o g d u h a n a (The essen t i a l oils f r o m tobacco f l o w e r s o f Hercegovina) . . . . .57

Problemi naše industr i je

T . Tka lč i ć : O t p a d n e vode i z f a b r i k a c i j e sode kao s i r o v i n s k a b a z a . . . 6 1

L . F r i d m a n : K a t r a n i gas k o k s a r a — S i r o v i n s k a b a z a . . . . .64

D r u š t v e n e v i jes t i Z a p i s n i k V I I I r e d o v n e god i šn j e s k u p š t i n e D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a

N R B i H o d r ž a n e 30 m a j a 1959 u M a g l a j u 69

S a v j e t o v a n j e D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a N R B i H u M a g l a j u . . . 88

G L A S N I K D R U S T V A H E M l C A R A N R B i H , S a r a j e v o , k n j . 8 (1959) B U L L . SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie) , A n n . 8 Vol. 8 (1959)

I N M E M O R I A M

HUSNIJA KUET

1900—1959

Vi jes t o p r e r a n o j smr t i p r o f e s o r a H u s n i j e K u r t a duboko j e po t r e s l a sve n j e g o v e p r i j a t e l j e i znance, a napose n j e g o v e d rugove i kolege h e m i č a r e u Bosni i Hercegovini . Naše d r u š t v o izgubilo je u prof . K u r t u svog osnivača, p rvog p r e t s j e d n i k a i počasnog p r e t -s j edn ika .

Prof H u s n i j a K u r t i s takao s e kao pedagog, n a u č n i r a d n i k i napose kao d ruš tven i i pol i t ički r adn ik . U n a j t e ž i m d a n i m a okup i -r a n e domovine , t ih i i s k r o m n i p r o f e s o r g imnaz i j e u Mos ta ru , p o s t a j e vel ik pobo rn ik za p r a v a p r o g a n j a n i h . S t r a d a n j a i z v j e r s t v a k o j a je gledao oko sebe, duboko su po t res la i uzbun i l a n jega , koj i je bio p rože t h u m a n i m os jeća j ima , da se b r i n e za p rogon j ene , s t a v l j a j u ć i često v las t i t i život na kocku. Zatvor i , i n t e r n a c i j e i logori sve su ga v i še čeličili, do p r e k a l j e n o g borca za slobodu. A n a k o n os lobođenja , kao i s t inski rodo l jub , p r ionuo je p u n i m ža rom da što v iše uč in i za n a p r e d a k zemlje , a napose za r azvo j svoje uže domovine Bosne i Hercegovine .

Ž ivo tna l in i j a H u s n i j e K u r t a p r i j e d rugog sv j e t skog ra ta , t ek l a je pravi lno, moglo bi se reći, bez većih osci laci ja . Rodio se u M o s t a r u 14 n o v e m b r a 1900 godine u m a l o g r a đ a n s k o j porodici . Otac M u h a m e d bio je hodža i ma l i pos jedn ik , a m a j k a M u n i r a domaćica. Oboje su u m r l i p r i j e d rugog sv je t skog ra ta . U ovoj s red in i uz ras tao je H u s n i j a i ] razvio se k a s n i j e na s t u d i j a m a u č o v j e k a n a p r e d n i h nazora . Osnovnu školu i šest r a z r e d a g imnaz i j e završio je u Mo-staru, a sedmi i osmi r a z r e d na III. m u š k o j g imnaz i j i u Beogradu , gd j e je i m a t u r i r a o 1921 godine. Is te godine upisao se na Medic insk i f a k u l t e t , a školske 1922/23 godine na Fi lozofski f a k u l t e t u Zag rebu ,

5

gdje je če t i r i godine s tud i rao kemi ju , kao g l avnu s t ruku , a m a t e -m a t i k u i f iz iku, kao sporedne s t ruke . Un ive rz i t e t ske s tud i j e završio je 1925 godine i is te je godine bio p o s t a v l j e n za n a s t a v n i k a g i m n a -zi je u Mosta ru . Državn i s t ručn i p ro fe so r sk i ispit položio je 1928 godine.

U M o s t a r u je uskoro pos tao j e d a n od n a j o m i l j e n i j i h p ro feso ra , k a k o m e đ u ko legama, tako i m e đ u svoj im đacima. Na g imnaz i j i u M o s t a r u bio je p ro fe so r do 1936 godine, k a d a je p r e m j e š t e n u Beograd na VI. m u š k u g imnaz i ju , a 1940 godine na II. m u š k u g imnaz i ju , t akođe u Beogradu , gd j e ga je za tekao ra t . Pos l i je k a p i t u l a c i j e J u g o -s lav i je u j u n u 1941 godine v r a t i o se u Mostar , gd j e je i m e n o v a n za p r o f e s o r a g imnazi je , a u s e p t e m b r u iste godine za d i r ek to ra g i m n a -zije. Na toj dužnos t i ostao je do j u n a 1942 godine, k a d a je opet postao p ro fe so r iste g imnaz i je .

Za v r i j e m e r a t a razvio je prof . K u r t vr lo i n t e n z i v n u i l ega lnu po l i t i čku akt ivnos t . Tu ak t ivnos t zapaža i K o m u n i s t i č k a p a r t i j a , pa on brzo p o s t a j e n j e n i m č lanom. Po rad i ug leda koj i je uživao u M o s t a r u i z a b r a n j e za p rvog p r e t s j e d n i k a m j e s n o g na rođnoos lobod i l ačkog od-bora . Na toj dužnos t i ostao je sve dok o k u p a t o r n i j e otkrio n j e g o v u d j e l a t n o s t pa ga je uhapsio . Ali n j egov ugled u gradu, ne dopuš ta da ga dugo drže u za tvoru . M e đ u t i m za v r i j e m e Narođnoos lobod i lačkog r a t a bio je često p u t a z a t v a r a n od s t r a n e us ta ša i Ta l i j ana . Koncem 1942 godine bio je ponovno za tvoren , no i u za tvo ru u svom r o d n o m g r a d u bio je d rug H u s n i j a opasan za okupa to ra . Zato ga poče tkom 1943 godine n a j p r i j e p r e b a c u j u u za tvor u Dubrovn ik , a m a r t a is te godine p u š t e n je iz za tvora s t im da ne smi je n a p u s t i t i D u b r o v n i k i da se r edovno j a v l j a u k o m a n d i k a r a b i n j e r a . Ali prof . K u r t o d m a h uspos t av l j a vezu sa p a r t i j s k o m organ izac i jom u Mos ta ru . U m a j u 1943 godine ponovno je za tvoren i d e p o r t i r a n u koncen t r ac ion i logor P r e v l a k a u Boki Kotorskoj , a koncem j u n a is te godine p r e b a č e n je u koncen t r ac ion i logor Visco u p r o v i n c i j u Udine u I tal i j i , gd je je ostao do s e p t e m b r a 1943 godine, k a d a je I t a l i j a kap i tu l i r a l a . O d m a h pos l i je kap i t u l ac i j e I t a l i j e probio se za j edno sa n e k i m d r u g o v i m a do p a r t i -zana u Sloveni j i , g d j e je s tupio kao borac u Še rce rovu b r i a g a d u XIV s lovenačke divizi je . M e đ u t i m n j e g o v a ak t ivnos t m e đ u s lovenačk im p a r t i z a n i m a je k r a t k o t r a j n a , j e r je p o t r e b n i j i u Bosni i Hercegovin i . Oktobra m j e s e c a 1943 godine k r e n u o je, uz ve l ike opasnost i , iz Slo-v e n i j e p reko H r v a t s k e u Bosnu. O d m a h po dolasku u Bosnu zauz ima z n a č a j n a m j e s t a u pol i t ičkom životu. U m j e s e c u n o v e m b r u 1943 go-dine b i r an je u J a j c u , na d r u g o m z a s j e d a n j u A V N O J - a , za č l ana P r e t s j e d n i š t v a A V N O J - a . Malo k a s n i j e u M r k o n j i ć g r a d u i z a b r a n je i

6

za č lana P r e t s j e d n i š t v a Z A V N O B I H - a . U m e đ u v r e m e n u radio je kao pedagog na o s p o s o b l j a v a n j u uč i t e l j skog k a d r a . Vodi k u r s e v e u Pod -g r m e č u u k o j i m a se s p r e m a j u m l a d i l j u d i da p o m o g n u u o p i s m e n j a -v a n j u svog naroda , o t v a r a n j e m škola, iako u to v r i j e m e još b o r b a t r a j e . I s tom 1944 godine v r a ć a se prof . K u r t u Hercegov inu u ko jo j už iva ve l ik i ugled. Od apr i la 1945 do m a r t a 1946 godine bio je p r e t -s j e d n i k Oblasnog narodnoos lobodi lačkog odbora za He rcegov inu u Mos ta ru . Tu r a z v i j a ve l iku po l i t i čku akt ivnos t . Narod mu p o k l a n j a p o v j e r e n j e , b i r a ga za Saveznog na rodnog poslanika , a i u R e p u b l i č k u skupš t inu . Ubrzo p o s t a j e i p o t p r e t s j e d n i k N a r o d n e skupš t ine Bosne i Hercegovine , a od 1 j a n u a r a 1947 do 13 s e p t e m b r a 1948 godine v r š i dužnos t s e k r e t a r a P r e z i d i j u m a N a r o d n e skupš t ine NRBiH. č i t a v o to v r i j e m e prof . K u r t je ak t ivan i u o rgan izac i j i Saveza komun i s t a , u Soc i ja l i s t i čkom Savezu, u Savezu boraca i d rug im d r u š t v e n i m orga-n izac i j ama .

Kao dugogod i šn jeg p ro fe so ra p r iv lač i ga pedagošk i rad , pa je u s e p t e m b r u 1948 godine b i r a n za r edovnog p r o f e s o r a na novo osnova-nom P o l j o p r i v r e d n o - š u m a r s k o m f a k u l t e t u u S a r a j e v u . Od poče tka školske 1948/49 godine na laz i se na dužnost i p r o f e s o r a o rganske ke-m i j e i šefa Zavoda za he rn i j u i p o l j o p r i v r e d n u t ehno log i j u na i s tom f a k u l t e t u . Od 1 j a n u a r a 1959 bio je r e d o v a n p ro fe so r he rn i j e Po l jo -p r i v r e d n o g f a k u l t e t a u S a r a j e v u . Na toj dužnos t i zadesi la ga je s m r t 22 ok tob ra 1959 godine.

Prof . K u r t , kao čov jek s a duboko u sađ en im o s j e ć a j e m odgo-vornost i , p r i s t u p a o je svakom poslu v e o m a savjesno, pa tako i p ro -f e so r sko j dužnos t i na f a k u l t e t u . P o s l j e d n j i h deset godina svoga života, ko j e je p roveo kao n a s t a v n i k un iverz i t e ta , posvet io je mnogo p a ž n j e t eo re t sko j i p r a k t i č n o j na s t av i k e m i j e na svom f a k u l t e t u , a us to je razvio i v e o m a p lodan naučno- i s t r až ivačk i rad . Sve je to zah t i j eva lo od n j e g a mnogo napora , j e r j e t a j t e r e t pao na n j e g a već u n j e g o v i m p o o d m a k l i m godinama. Ali prof . K u r t j e malo vodio r a č u n a o sebi i o svom zd rav l ju . Teški s rčani bolesn ik još p o s l j e d n j i dan svog života r a d i u l abo ra to r i j u , i s t r a ž u j e i i s p i t u j e e t e r i čna u l j a iz b i l j a i cv i jeća svoje Hercegovine .

U r a z d o b l j u i z m e đ u 1953 i 1959 godine obje lodanio je sa svoj im -saradnic ima 9 n a u č n i h radova , a p r i p r e m i o je niz novih, ali t i su r adov i ostal i nedovršen i , j e r ih je p r e k i n u l a n e n a d a n a smr t . U po-s l j e d n j e v r i j e m e i s t raž ivao je e te r i čna u l j a i voskove iz cva t a h e r c e -govačkih d u h a n a . Njegovo p o d r u č j e n a u č n o g r a d a bila su e t e r i čna u l j a iz kadu l j e , k lekovine , he rcegovačkog smil ja , h r a s t o v a l i ša ja i •duhanskog cv i j e t a i cvata .

%

U D r u š t v u h e m i č a r a i t ehnologa N R B i H razvio je t akođe prof . K u r t , napose u p r v i m god inama n a k o n o s n u t k a Druš tva , v e l i k u akt ivnos t . On je g lavni pok re t ač i in ic i j a to r tog Druš tva . Na osni-vačko j skupš t in i 4 j u n a 1950 godine i z a b r a n je za p r v o g p r e t s j e d n i k a . Prof . K u r t j e nas to jao , da s e novo osnovano Druš tvo što p r i j e a f i r m i r a i razv i je , da što p r i j e dopr inese svoj udio u i z g r a d n j i na še soci ja l is t ičke domovine . K a d a je naše Druš tvo dobilo dvi je godine n a k o n o s n u t k a i svoje glasilo prof . K u r t je odgovorn i u redn ik , a doskora p o s t a j e i j e d a n od n a j p l o d n i j i h n j e g o v i h sa radn ika . U p r v o m b r o j u »Glasnika« kao p r e t s j e d n i k Druš tva , napisao j e u v o d n e r i j eč i u k o j i m a je m e đ u os ta l im iznio s l jedeće misli:

»Glasnik t r e b a da ak t iv i ra c j e lokupno č lans tvo našeg Druš tva . U n j e m u t r e b a da se sves t rano t r e t i r a p r o b l e m a t i k a naše h e m i j s k e i ndus t r i j e . N a d a l j e t r e b a »Glasnik« da p r u ž a mogućnos t n a u č n i m r a d n i c i m a u naš im i n s t i t u t i m a i zavodima, da r e f e r i š u o svoj im i s t r a -ž ivačk im r a d o v i m a i u sp je s ima . Konačno t r e b a da p r u ž a pomoć u s p j e š n o m i z v o đ e n j u na s t ave he rn i j e u s r e d n j i m i s t r u č n i m školama. Sves t r ano o b r a z o v a n j e soci ja l is t ičkog čov jeka z a h t i j e v a i dobro po-z n a v a n j e herni je , v a ž n e n a u k e na kojoj , m e đ u ostal im, baz i ra m a t e -r i j a l i s t i čko s h v a t a n j e svi je ta . Sol idna s r edn joško l ska n a s t a v a pos lu -žiće, osim toga, kao podloga za u s p j e š n u i z g r a d n j u s t r u č n i h k a d r o v a na naš im v isokim školama, ko j i su toliko p o t r e b n i našo j Republ ic i« .

U p r v o m b r o j u »Glasnika« napisao j e prof . K u r t z a j edno sa prof . J a k š i ć e m č lanak : » S t a n j e na s t ave u naš im s r e d n j i m ško-lama«. Kao dugogod i šn j em s r edn joško l skom p r o f e s o r u b i la mu j e p r o b l e m a t i k a s r e d n j i h škola vr lo dobro poznata , pa je znao kol iko su v a ž n e te škole, a napose n a s t a v a iz herni je , da f o r m i r a l j u d e i n j i h o v o opšte obrazovan je , a napose k a d a r b u d u ć i h hemiča ra .

Na V. r e d o v n o j godišn jo j skupš t in i D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o -loga NRBiH, ko ja je od ržana 2 i 3 j u n a 1956 godine u J a j c u , i z a b r a n je prof . H u s n i j a K u r t j ednog la sno z a počasnog p r e t s j e d n i k a , u z vel iko o d o b r a v a n j e svih p r i s u t n i h č lanova Druš tva . Na t a j nač in dato mu je p r i z n a n j e za ve l ike zasluge, ko je je s tekao kao p r v i i dugo-godišn j i p r e t s j e d n i k Druš tva .

Prof . K u r t uživao j e ve l ik i ugled, ne samo m e đ u znanc ima i p r i j a t e l j i m a , nego i m e đ u n a j š i r i m k r u g o v i m a naroda . N jegove vr l ine , a osobito, da se v iše b r i n u o za d ruge nego za sebe, p r o n i j e l e su mu glas dobra i h u m a n a čov jeka . Pozna to je kol iko se b r i n u o i za svoje učenike, kao da su mu v la s t i t a d jeca . P o r a d i toga su ga svi toliko vo l je l i i pošt ival i . Na n j e g o v o m p o s l j e d n j e m p u t u ogromno m n o š t v o

8

l j u d i žel je lo je da mu iskaže počas t i da ga i sp ra t i do p o s l j e d n j e g počival iš ta , ko je su mu okit i l i b e z b r o j n i m v i j enc ima .

Za svoje zas luge bio j e prof . K u r t od l ikovan b r o j e n i m odli-k o v a n j i m a . Vel ike zas luge ko je je s tekao za Druš tvo h e m i č a r a i t ehno loga Bosne i Hercegov ine ostaće zapisane sv je t l im s lovima u ana l ima našeg Druš tva .

D.

Naučni radovi:

1 ) II. K u r t i S . K a p e t a n o v i ć : L i j ev i op t ičk i a k t i v i t e t u l j a Sa lv i ae o f f i c ina l i s , G l a s n i k D r u š t v a h e m i č a j a N R B i H 2 (1.959) 51—53.

2 ) H . K u r t i S . K a p e t a n o v i ć : T r i k l o r e t i l e n s k i e k s t r a k t h r a s t o v o g l i š a j a , G la sn ik D r u š t v a h e m i č a r a N R B i H 2 (1953) 97—99.

3 ) H . K u r t i Z . D e v e t a k : K a d u l j a i k a d u l j i n o u l j e i z p o d r u č j a H e r c e -govine, G l a s n i k D r u š t v a hemičai-a i t e h n o l o g a 5 (1956) 15—25.

4 ) H . K u r t i S . K a p e t a n o v i ć : E t e r i čno u l j e i z c v i j e t a h e r c e g o v a č k i h d u h a n a I . G l a s n i k D r u š t v a h e m i č a r a t e h n o l o g a N R B i H 6 (1957) 17—25.

5 ) H . K u r t i S . K a p e t a n o v i ć : E t e r i čno u l j e i z cva t a h e r c e g o v a č k i h d u h a n a , G l a s n i k D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a N R B i H 6 (1957) 21—25.

6 ) H . K u r t i Z . D e v e t a k : P r i j ed loz i z a p o b o l j š a n j e p r o i z v o d n j e e t e r i č n o g u l j a od k l e k e - J u n i p e r u s C o m m u n i s L., G la sn ik D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a N R B i H 6 (1957) 53—58.

7 ) H . K u r t i S . K a p e t a n o v i ć : U l j e i z h e r c e g o v a č k o g smi l j a , G l a s n i k D r u š t v a h e m i č a r a i t ehno loga N R B i H 7 (1958) 13—17.

8 ) H . K u r t i Z . D e v e t a k : P r i log p o z n a v a n j a e t e r i čnog u l j a K l e k o v i n e -A e t h e r o l e u m Pin i p u m i l i o n i s , G l a s n i k D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a N R B i H 7 (1958) 19—26.

9 ) H . K u r t i Z . D e v e t a k : A e t h e r o l e u m M e n t h a e p i p e r i t a e i z N R Bosne i H e r c e g o v i n e , F a r m a c e u t s k i g lasn ik — Z a g r e b 13 (1957) 3—5.

Patentna prijava:

1. P o s t u p a k za i z r a d u s m j e s e za p a r f i m i r a n j e loših sor t i d u h a n a , J u g . P . 1686/59 Klasa 79 (2). P r i j a v l j e n 23 d e c e m b r a 1959 b r . 10015.

9

G L A S N I K D R U S T V A H E M l C A R A N R B i H , S a r a j e v o , k n j . 8 (1959) B U L L . SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie) , A n n . 8 Vol. 8 (1959)

NEKI KONDENZACIONI DERIVATI HELICINA. IV.

Sinteze helicina sa barbituratima i tiobarbituratima*)

M. Dežel ić i A. Gašparov ić -Repaš

S i n t e z i r a n i su k o n d e n z a c i o n i p r o d u k t i he l i c i na (2-oksi-b e n z a l d e h i d - | 3 - D - g l u k o p i r a n o z i d a ) i t e t r a a c e t i l h e l i c i n a sa b a r -b i t u r n o m k i se l inom, 1 - f e n i l b a r b i t u r n o m k i se l i nom, 1 ,3-dife-n i l b a r b i t u r n o m k i s e l i n o m i t i o b a r b i t u r n o m k i se l i nom. U ovom r a d u op i sana su s v o j s t v a i k o n s t i t u c i j a p o m e n u t i h spo-j e v a .

U l i t e ra tu r i , ko j a n a m je bi la p r i s tupačna , našl i smo da sal ic i la l -•dehid s tva ra kodenzac ione p r o d u k t e sa b a r b i t u r n o m kise l inom i N , N - s u p s t i t u i r a n i m b a r b i t u r n i m kise l inama 3 ) . Svi ovi kondenzac ion i p r o d u k t i dobiveni su tako, da se je k is ikov a tom a ldeh ida vezao sa vod ikov im a tomima u po loža ju 5 u b a r b i t u r n o j kiselini . Osim toga po-zna t i su spojevi b a r b i t u r n e k ise l ine sa r a z n i m d rug im a r o m a t s k i m a ldeh id ima , kao na p r i m j e r sa benzaldehidom2 '3 ' "1) , c i m t a l d e h i d o m 5), he l io t rop inom, van i l i nom i k o n i f e r i l a l d e h i d o m S in te t i z i r an i su t a k o đ e r de r iva t i b a r b i t u r n e k ise l ine sa f u r f u r o l o m , i ndo l a ldeh idom i c i t ra lom 7 ) . Sa he l ic inom de r iva t i b a r b i t u r n e k i se l ine nisu još opisani u l i t e r a tu r i .

Pozna to je da su mnogi b a r b i t u r a t i i t i o b a r b i t u r a t i odl ični h i p -notici. M e đ u t i m n a j v e ć i dio t akov ih spo jeva teško se o t a p a u vodi, pa se u t e r a p e u t s k e sv rhe u p o t r e b l j a v a j u n j i h o v e n a t r i j e v e soli8).

Naš je cilj bio, da sa b a r b i t u r n i m k i s e l i nama i t i o b a r b i t u r n o m k i se l inom k o n d e n z i r a m o glukozid h e 1 i c i n (sa l ic i la ldehid-P -D-g lukop i ranoz id ili 2 -oks ibenzaldehid- (3 -D -g lukopi ranozid) kako bi u v o đ e n j e m g lukozne k o m p o n e n t e u m o l e k u l u b a r b i t u r a t a pos t ig l i

*) III. s a o p ć e n j e u Croa t . Chem. Acta 30 (1958) 237.

11

b o l j u top l j ivos t u vodi. Pozna to je na ime, da se mnoge s u p s t a n c i j e l a k š e o t a p a j u u vodi k a d a se u n j i h o v u m o l e k u l u uvede glukoza. P r e m a tome mogl i smo očekivati , da će se v e z i v a n j e m glukozida he l i -cina post ić i bo l j a topl j ivos t b a r b i t u r a t a u vodi, ali u j e d n o da će novi spo jev i ima t i i i zv jesno doda tno d j e l o v a n j e t.j. ana lge t sko i an t ip i -re tsko, ko je je svojs tveno sal ic inu i n j e g o v i m der iva t ima .

U ovom r a d u opisani su spojevi ko je smo dobili k o n d e n z a c i j o m he l ic ina odnosno t e t r aace t i l he l i c ina sa b a r b i t u r n o m kise l inom, 1 - f e n i l b a r b i t u r n o m kisel inom, 1 ,3 -d i f en i lba rb i tu rnom k i se l inom i t i o b a r b i t u r n o m kise l inom. Kod t ih spojeva doista smo post igl i i z v j e -sno p o v e ć a n j e top l j ivos t i u vodi. Dakako da to ne v r i j e d i za t e t r a -ace t i lne der iva te , izuzevši t e t r a a c e t i l - h e l i c i n - t i o b a r b i t u r n u kise l inu, ko ja je slabo top l j iva u v r u ć o j vodi. F a r m a k o l o š k o d j e l o v a n j e novo s in te t i z i ran ih spojeva n i j e opisano u ovom radu . O č e k u j e m o h i p n o -tičko d j e l o v a n j e kod e t i ln ih de r iva t a b a r b i t u r n e kise l ine sa he l i c inom i sal icinom, ko je ćemo opisat i u idućem saopćen ju .

Hel ic in smo pr i red i l i iz g lukozida salicina (sal igenin-(3-D-glu-kopi ranoz ida) oks idac i jom sa r a z r i j e đ e n o m duš ičnom kise l inom p r e m a m o d i f i c i r a n o j me tod i Schi f f -a 9 ) .

D e r i v a t e b a r b i t u r n e kisel ine, kao i t i o b a r b i t u r n u kise l inu, p r i -red i l i smo kodenzac i j om N - s u p s t i t u i r a n i h u r e a sa m a l o n s k o m kise l i -nom odnosno dietil e s te rom ma lonske kisel ine. 1 - F e n i l b a r b i t u r n u ki -se l inu p r i r ed i l i smo iz f e n i l - u r e e i d ie t i lnog es te ra m a l o n s k e k i se l ine uz Na-a lkohola t , p r e m a p o s t u p k u koj i su opisal i S. Gabr ie l i A. Colman ] 0 ) . Na ist i nač in dobivena je i t i o b a r b i t u r n a kisel ina, samo što smo za s in tezu kor is t i l i t ioureu . Iz d i f en i l -u r ee i ma lonske k i se -line, uz POCL} kao kondenzac ionog sreds tva , p r i r ed i l i smo 1,3-dife-n i l b a r b i t u r n u kisel inu, p r e m a p o s t u p k u koj i j e opisao Whiteley1 : L). P r i toj kondenzac i j i po t r ebno j e uzet i P O C I 3 u v išku .

R e a k c i j a i zmeđu ma lonskog es te ra i m o n o f e n i l - u r e e odn. t i ou ree teče normalno , k a d a se upo t r ebe sups t anc i j e u odnosu 1 mol m a l o n -skog es te ra i 1,5 mola uree, uz n a t r i u m et i la t (3 g r a m a t o n a m e t a l n o g n a t r i j a o top l jeno u apso lu tnom etanolu)1 2) .

Monofen i l i d i feni l k a r b a m i d p r i red i l i smo p r e m a p rop i su opi-sanom u Vogel, P rac t i ca l organic Chemisty 1 3 ) .

Sve r e a k c i j e k o n d e n z a c i j a he l ic ina i t e t r aace t i l he l i c ina sa b a r -b i t u r n i m k i s e l i nama vrš i l i smo u a lkoholn im o top inama. Brz ina r e -akc i j e r a s t e u n izu : b a r b i t u r n a k ise l ina < 1 - f e n i l b a r b i t u r n a k i se l ina < 1 ,3 -d i fen i lba rb i tu rna k ise l ina < t i o b a r b i t u r n a kisel ina . Dok smo sve k o n d e n z a c i j e vrš i l i na vodeno j k u p e l j i p r i 100°C, kod t i o b a r b i -

12

t u r n e k ise l ine bilo je dovol jno da se zagr i j e ispod 80cC. Pr i v i š im t e m p e r a t u r a m a došlo je do r a z l a g a n j a kondenzac ionog p r o d u k t a .

H e l i c i n - b a r b i t u r n a kisel ina, 5-[2-sa l ic i la l - ( l ) - (3-D-glukopirano-z i d ] - b a r b i t u r n a k ise l ina (I) k r i s t a l i z i ra u žu t im igl icama. T. t. = 248— 249cC. O d g o v a r a j u ć i t e t r a a c e t i l d e r i v a t (II) dobiven u obl iku žućka-stog p raška . T.t. = 139°C.

H e l i c i n - m o n o f e n i l b a r b i t u r n a kisel ina, 5-[2-sal ici lal-( l )-(3-D-glu-k o p i r a n o z i d ] - l - f e n i l b a r b i t u r n a k ise l ina (III) k r i s t a l i z i ra u s i tn im žu-t im igl icama. T.t. = 210°C, a n j egov acet i ln i de r iva t (IV) dobiven je kao žut i k r i s t a l in i čn i p ra šak . T.t. = 142°C.

H e l i c i n - d i f e n i l b a r b i t u r n a kisel ina, 5-[2-salici lal-( l)-(3-D~gluko-p i r a n o z i d ] - l , 3 - d i f e n i l b a r b i t u r n a k ise l ina (V) kr i s ta l i z i ra u žu t im igli-cama. T.t. — 204°C. Njegov t e t r aace t i l n i de r iva t (VI) dobiven je u obl iku žućkas tog p raška . T.t. = 114°C.

I. Ri = R 2 = II . Ri = R 2 =

I I I . Ri = H R 2 IV. Ri = H E-V. Ri = Ro =

VI . R t = R, = VI I . Rx = R* =

V I I I . Ri = Ro =

H X = O H X = O = C«Hr, X =

= CoHo X = C«Hn X = O

CoHc X' = O H X = S H X = S

Xi = l i Xx = OCCH:»

O Xi = II O Xi = O C C H , Xi = H

Xi = O C C H a X, = H Xi = O C C H ,

H e l i c i n - t i o b a r b i t u r n a kisel ina, 5-[2-sal ic i la l - ( l ) - (3-D-glukopira-n o z i d j - t i o b a r b i t u r n a kise l ina (VII) k r i s t a l i z i ra u n a r a n d ž a š t i m igli-cama. T.t. = 208°C. O d g o v a r a j u ć i t e t r aace t i l n i de r iva t (VIII) k r i s t a -l iz i ra t akođe u n a r a n d ž a š t i m igl icama. T.t. = 136°C.

Kondenzac ion i p r o d u k t he l ic ina i t e t r aace t i lhe l i c ina sa t i oba rb i -t u r n o m k ise l inom p o k a z u j u i zv je sna o d s t u p a n j a u p o n a š a n j u od p r i j e s p o m e n u t i h spojeva. P r i j e svega mnogo brže dolazi kod n j i h do k o n -denzaci je . Te t r aace t i l n i de r iva t t i o b a r b i t u r n e kise l ine o t apa se u v r e -loj' Vodi, dok su ostal i ovd je p o m e n u t i acet i ln i de r iva t i u vod i p r a k t i č k i ne topl j iv i .

E K S P E R I M E N T A L N I DIO

Sve k o n d e n z a c i j e vrš i l i smo u a lkoholnoj o topini uz z a g r i j a -v a n j e n a vodeno j k u p e l j i pod p o v r a t n i m h lad i lom. T ioba rb i tu rna . k ise l ina r e a g i r a l a je sa he l ic inom i t e t r aace t i l he l i c inom već ispod 80°C. Kod viš ih t e m p e r a t u r a dolazilo je do r a z g r a d n j e k o n d e n z a c i -onog p r o d u k t a . Tal i š ta su o d r e đ i v a n a sa K o f l e r o v i m m i k r o s k o p o m sa s tol ićem za z a g r i j a v a n j e .

Kondenzacioni produkt helicina i barbiturne kiseline (I)

B a r b i t u r n a k i se l ina (0,384 g = 3 raM) i he l ic ina (0,940 g = 3 mM) otope se u 20 ml etanola . Otopina se k u h a na vodeno j k u p e l j i pod p o v r a t n i m h lad i lom 25 m i n u t a . P r ek r i s t a l i z ac i j om iz v r u ć e vodeA

dobiveno je 0,90 g (76%) sups tanc i je , k o j a k r i s ta l i z i ra u ob l iku žu t ih iglica. T.t. = 248—249°C. Za ana l izu sups t anc i j a je sušena u v a k u u m u pr i 60°C. Otapa se u v r u ć o j vodi i e tanolu.

Anal . 3,852 mg supst . : 7,330 mg C02, 1,552 mg II20 C17H18O9N2 (394,18) rač.: C 51,82%, H 4,61%

nađ. : C 51,93%, H 4,51%

Kondenzacioni produkt tetraacetilhelicina i barbiturne kisel ine (II)

Tet raace t i lhe l i c in (0,452 g = 1 mM) i b a r b i t u r n a k i se l ina (0,128 g = mM) otope se u 20 ml etanola . Otopina se k u h a 30 minu ta , na vodeno j k u p e l j i pod p o v r a t n i m h lad i lom. Dobiven j e žućkas t i p r a -šak u p r inosu od 0,393 g (76%). S u p s t a n c i j a je čišćena o t a p a n j e m u octenoj k ise l in i i p r ec ip i t a c i j om sa vodom. S u p s t a n c i j a se o tapa u e t a -nolu i octenoj kiselini , a ne o tapa se u vodi. Za ana l izu sušena je u v a k u u m u pr i 60°C. T.t. = 139°C.

Anal . 3,438 mg supst . : 6,773 mg CO2, 1,451 mg H2O C25H2CO13N2 (562,46) rač.: C 53,43%, H 4,66%

nađ. : C 53,76%, H 4,72%

Kondenzacioni produkt helicina i 1-feni lharbiturne kiseline (III)

Helicin (0,284 g = 1 mM) otopi, se u 5 ml e tanola i tome doda 1 - f e n i l b a r b i t u r n a k ise l ina (0,204 g = 1 mM) o top l j ena u 15 ml e t a -nola. Otopina se k u h a 30 m i n u t a na v o d e n o j k u p e l j i pod p o v r a t n i m h lad i lom. P r inos 0,342 g (75%). Iz v ruće vode k r i s t a l i z i r a u si tnim.

14

žu t im igl icama. Za anal izu sups t anc i j a je sušena u v a k u u m u pr i 60°C. T.t. = 210°C.

Anal . 7,260 mg supst . : 15,590 mg CO2, 3,230 mg H 2 0 C23H22O9N2 (470,47) rač.: C 58,77%, H 4,72%

nađ. : C 58,69%, H 4,96%

Kondenzacioni produkt te»traacitelhelicina i 1-feni lbarbiturne kiseline (IV

Tet raace t i lhe l i c in (0,452 g = 1 mM) otopi se u 5 ml e tano la i t ome doda 1 - f e n i l b a r b i t u r n a k ise l ina (0,204 g = 1 mM) u 15 ml e t a -nola. Otopina se k u h a 30 m i n u t a na vodeno j k u p e l j i pod p o v r a t n i m h lad i lom. Dobiveno je 0,440 g (70%) žutog k r i s t a l i n i čnog p r a š k a . S u p s t a n c i j a se o tapa u e tano lu i octenoj kiselini , a ne o tapa se u vodi. P r e k r i s t a l i z i r a n a iz octene kise l ine i osušena u v a k u u m u pr i 60°C, ima la je T.t. = 142°C.

Anal . 4,915 mg supst . : 10,495 mg C02 , 2,062 mg l i 2 0 C31H30O13N2 (638,56) rač.: C 58,36%, H 4,74%

nađ. : C 58,24%, H 4,69%

Kondenzacioni produkt helicina i 1,3-difenilbarbiturne kiseline (V)

Helicin (0,286 g =1 mM) i 1 ,3 -d i fen i lba rb i tu rna k ise l ina (0,286 g = 1 mM) otope se u 20 ml etanola. Otopina se gr i je na v o d e n o j k u -pe l j i pod p o v r a t n i m h lad i lom 25 minu ta . Iz v re l e vode k r i s t a l i z i ra u žu t im igl icama. Pr inos 0,371 g (70%). Sups t anc i j a se o tapa u v r u ć o j vod i i a lkoholu. Za anal izu sušena je u v a k u u m u p r i 60°C. T.t. = 204°C.

Anal . 4,360 mg supst . : 10,078 mg C02 , 2,016 mg H 2 0 C28H2CO9N2 (534,49) rač.: C 62,97%, H 4,91%

nađ. : C 63,09%, H 5,17%

Kondenzacioni produkt tetraaceti lhel icina i 1,3-difenilbarbiturne kisel ine (VI)

Tet raace t i lhe l i c in (0,452 g = 1 mM) i 1 ,3 -d i fen i lba rb i tu rna k i -sel ina (0,286 g •= 1 mM) otope se u 20 ml etanola . Otopina se k u h a 30 m i n u t a na v o d e n o j k u p e l j i pod p o v r a t n i h h lad i lom. Dobiven j e žućkas t i p r a š a k u p r i n o s u od 0,420 g (70%). O t a p a se u a lkoho lu

15

i oc tenoj kisel ini . Za anal izu p reč i šćena p rec ip i t ac i j om iz octene ki-seline uz doda t ak vode i sušena u v a k u u m u p r i 60°C s u p s t a n c i j a se tal i la kod 140°C.

Anal . 4,880 mg supst . : 12, 820 mg C02, 2,430 mg H20 C 3 6 H 3 4 0 i 3 N 2 (602 ,1) r a č . : C 7 1 , 8 2 % , H 5 , 6 9 %

n a d : C 7 1 , 6 7 % , H 5 , 5 7 %

Kondenzacioni produkt helicina i tiobarbiturne kiseline (VII)

Helicin (0,284 g = 1 raM) i t i o b a r b i t u r n a k ise l ina (0,150 g = 1 mM) otope se u 15 ml etanola . Otopina se g r i j e 15 m i n u t a p r i 80°C na vodeno j k u p e l j i pod p o v r a t n i m hladi lom. P rek r i s t a l i z ac i j om iz v r e l e vode dobiveni su n a r a n d ž a s t i k r i s t a l i u obl iku iglica. P r inos 0,290 g (70%). S u p s t a n c i j a se o tapa u v re lo j vodi i e tanolu . Za ana l izu osušena u v a k u u m u pr i 60°C. T.t. = 208°C.

Anal . 2,558 mg supst . : 4,675 mg C02, 0,956 mg H20 C i t H i s O s N l ' S ( 4 1 0 , 3 8 ) r a č . : C 4 9 , 8 0 % , H 4 , 4 3 %

n a d . : C 4 9 , 8 7 % , H 4 , 1 8 %

Kondenzacioni produkt tetraaceti lhelicina i t iobarbiturne kiseline (VIII)

Tet raace t i lhe l i c in (0,452 g = 1 mM) i t i o b a r b i t u r n a k i se l ina (0,150 g = 1 mM) otope se u 15 ml etanola . Otopina se g r i j e p r i 80°C pod p o v r a t n i m h lad i lom 15 m i n u t a . Iz oc tene kise l ine uz doda tak vode dobivena je sups t anc i j a u obl iku na randžas to obo jen ih iglica. Pr inos 0,450 g (80%). Sups t anc i j a se o tapa u octenoj kiselini , e tano lu i slabo u v r u ć o j vodi. Za anal izu sušena je u v a k u u m u pr i 60°C. T.t. = 136°C.

Anal . 5, 010 mg supst . : 9,583 mg C02 , 2,140 mg H 2 0 C 2 5 H 2 0 O i 2 N 2 S ( 5 7 8 , 5 2 ) r a č . : C 5 1 , 9 5 % , H 4 , 5 3 %

n a d . : C 5 2 , 2 0 % , H 4 , 7 8 %

H E M I J S K I I N S T I T U T F I L O Z O F S K O G F A K U L T E T A

S A R A J E V O

L I T E R A T U R A

1) S. A k a b o r i , Ber 66 B, (1933) 139. — M. Ridi, G. Aldo, Gazz. ch im. i ta l . 82 (1952) 13, v. C.A. 47 (1953) 2180, d.

2 ) C o n r a d , R e i n b a c h , Ber . 34, 1340 v . Be i l s t e ins Hdb . XXIV, 496 (1936).

16

3) W h i t e l e y , J . ehem. Soc. 91, 1342 v. Be i l s t e ins H d b . X X I V , 497, (1936). 4 ) W h i t e l e y , M o u n t a i n , Proc . chem. Soc. London , N o 355 Chem.

99, 234 v. Be i l s t e ins H d b . X X I V , 497 (1936). 5 ) D o x , P l a i s a n c e , Am. chem. Soc. 38, 2166 v . Be i l s t e ins H d b . I . E rg .

W e r k X X I I / X X V , 425, Be r l i n 1936. 6) T. P a v o n i, Riv. i ta l . E s sence P r o f u m i P i a n t e of f ic . 15, (1933) 171 v. Ch. Z.

1933 II . 2260. 7) S. A k a b o r i, Proc . I m p . Acad . Tokyo 3, 342 v. Ch. Z. 1927 II. 1962. 8) L. S. G o o d m a n a n d A. G i 1 m a n, T h e P h a r m a c o l o g i c a l Bas i s of

T h e r a p e u t i c s , II. Ed. N e w Y o r k 1956. 9 ) M . D e z e l i c , N . N o v a k o v i c , S K a p e t a n o v i c , Glasnilc D r u s t v a

h e m . N R B i H 5 (1956) 5. 10) S . G a b r i e l , A. C o l m a n , Be r 37 (1904) 3657. v . U l l m a n n , E n z y k l o p .

d. t e c h n . Chem. Bd. 2, S. 103, Be r l i n — W i e n 1928. 11) W h i t e l e y , J . chem. Soc. L o n d o n 91, 1338 v. Be i l s t e ins H d b . X X I V , 472,

B e r l i n 1936. 12) F. S. C r o s s 1 e y, E. Mi l le r , W.H. H ä r t u n g , M.L.Moore , J. org. C h e m i s t r y 5,

(1940) 236. 13) A. I . V o g e l , P r a c t i c a l o rgan ic C h e m i s t r y , I II . Ed. 1956, 644.

A B S T R A C T

Some Condensat ion Products of Helicin. IV. Syntheses w i t h Barbiturates and Thiobarbi turates

M. Dezel ic a n d A. G a s p a r o v i c - R e p a s

The c o n d e n s a t i o n p r o d u c t s of he l i c in (2 -oxybenza ldehyde - 13-D-glucopy-r a n o s i d e o r s a l i c y l a l d e h y d e - ( 3 - D - g l u c o p y r a n o s i d e ) a n d t e t r a a c e t y l h e l i c i n w i t h b a r b i t u r i c acid, 1 - p h e n y l - b a r b i t u r i c acid, 1 , 3 - d i p h e n y l - b a r b i t u r i c acid a n d t h i o -b a r b i t u r i c acid w e r e syn thes i zed . E q u i m o l a r a m o u n t s o f s u b s t a n c e s in e t h a n o l w e r e r e f l u x e d on a w a t e r b a t h . The he l i c in c o m p o u n d s a r e w a t e r s o l u b l e , t h e t e t r a a c e t y l h e l i c i n c o m p o u n d s a r e w a t e r in so lub le .

All m e l t i n g p o i n t s w e r e d e t e r m i n e d w i t h K o f l e r ' s h e a t i n g mic roscope . E x p e r i m e n t a l : H e l i c i n - b a r b i t u r i c acid o r 5 - [ 2 - s a l i c y l a l - ( l ) - ( 3 - D - g l u -

c o p y r a n o s i d e ] - b a r b i t u r i c acid, CitHisOoNA (I), f r o m w a t e r ye l low need le s , m.p . 248—249°C. — T e t r a a c e t y l h e l i c i n - b a r b i t u r i c acid or 5 - [ 2 - s a l i c y l a l - ( l ) - P - D - g l u -c o p y r a n o s i d e ] - b a r b i t u r i c acid, C25H20O1.3N:! (II), f r o m CH1COOH-H2O ye l low s u b s t a n c e , m.p . 139°. — H e l i c i n - 1 p h e n y l b a r b i t u r i c acid or 5 - [ 2 - s a l i c y l a l - ( l ) - P -D - g l u c o p y r a n o s i d e ] - l - p h e n y l b a r b i t u r i c acid, C23H22O0N2 (III), f r o m w a t e r ye l low need le s , m.p . 210°. — T e t r a a c e t y l h e l i c i n - l - p h e n y l b a r b i t u r i c acid or 5 - [ 2 - t e t r a -ace ty l sa l i cy l a l - ( l ) - | 3 - D - g l u c o p y r a n o s i d e ] - l - p h e n y l b a r b i t u r i c acid, CaiHsoOisNa (IV), f r o m CHnCOOIi — H . O ye l low s u b s t a n c e , m.p. 142° — H e l i c i n - 1 , 3 - d i p h e n y l -b a r b i t u r i c acid o r 5 - [ 2 - s a l i c y l a l - ( l ) - ( 3 - D - g l u c o p y r a n o s i d e ] - l , 3 - d i p h e n y l b a r b i t u -r i c acid, CasHaoOoNa (V), f r o m w a t e r ye l low need les , m.p. 204°. — T e t r a a c e t y l -h e l i c i n - l , 3 - d i p h e n y l b a r b i t u r i c acid or 5 - [ 2 - t e t r a a c e t y l s a l i c y l a l - ( l ) - | 5 -D-g lucopy-r a n o s i d e ] - l , 3 - d i p h e n y l b a r b i t u r i c acid, CsoHnAOnN» (VI), f r o m C H a C O O H — HAO ye l low s u b s t a n c e , m.p . 140°. — H e l i c i n - t h i o b a r b i t u r i c acid or 5 - [ 2 - s a l i c y l a l -( l ) - P - D - g l u c o p y r a n o s i d e ] - t h i o b a r b i t u r i c acid, C itH ibOsNeS (VII), f r o m w a t e r o r a n g e need les , m.p . 208°. — T e t r a a c e t y l h e l i c i n - t h i o b a r b i t u r i c acid or 5 - [ 2 - t e t r a -a c e t y l s a l i c y l a l - ( l ) - | 3 - D - g l u c o p y r a n o s i d e ] - t h i o b a r b i t u r i c acid, CaGHaoOiaNaS (VIII), f r o m C H i C O O H — H»0 o r a n g e need les , m.p. 136°.

C H E M I C A L I N S T I T U T E U N I V E R S I T Y O F S A R A J E V O

Y U G O S L A V I A

2 — G l a s n i k h e m i ö a r a br 8 17

G L A S N I K D R U S T V A H E M l C A R A N R B i H , S a r a j e v o , k n j . 8 (1959) B U L L . SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie) , Ann . 8 Vol. 8 (1959)

KEMIJSKA A N A L I Z A KISELJAKA KOD S A R A J E V A

S. Mihol ić

U b u s o v a č k o j r a s j e d n o j zoni s j e v e r o z a p a d n o od S a r a j e v a leži z e m n o - a l k a l n a k ise l ica K i s e l j a k , n a j z n a t n i j e v re lo svo je v r s t i u Bosni . Vre lo i sp i t ano je već j e d n o m g. 1954, a g. 1958 i z v e d e n a j e z a k o n t r o l u p o n o v n a ana l iza , p a j e t o m p r i l i k o m os im p r i j e u t v r đ e n i h s a s t o j a k a o d r e đ e n i b r o m , jod i t i t a n o v oksid, a i s t r a ž e n a su i os ta la v re l a , k o j a se n a l a z e u b l i z in i .

S j e v e r o z a p a d n o od S a r a j e v a pro teže se busovačka r a s j e d n a zona, k o j u p r a t i niz m i n e r a l n i h v r e l a (1) i to k ise l jac i : B u s o v a č a , K l o k o t i , B j e l a l o v a c , B r e s t o v s k o , K i s e l j a k i B l a -ž u j , t e t e r m a l n a v re la : V r u ć a v o d a k o d B u g o j n a (25.1°C), I l i d ž a n a d K r u š č i c o m (19.2°C), F o j n i c a (30.4°C), T o -p l i c a n a L e p e n i c i i I l i d ž a (56.8°C). O d t ih v r e l a i s t r a ž e n a s u u p o s l j e d n j e v r i j e m e : K i s e l j a k (2), B l a ž u j (3), F o j n i c a (4) i I l i d ž a (5). Kako je Kise l j ak n a j v a ž n i j e v re lo svoje v r s t e u Bosni, i zvršena je g. 1958 r ad i kon t ro l e p o n o v n a anal iza vode iz g lavnog vre la , pa j e p r i tom osim p r i j e u t v r đ e n i h s a s to j aka o d r e đ e n i brom, jod i t i t anov oksid. U isto v r i j e m e i s t r ažena su i os ta la v re la , ko j a se na laze u blizini.

Vre l a u K i s e l j a k u izvi ru iz t r i j a s a i to iz dolomita , ko j i leži na v e r f e n s k i m s lo jevima, ali je t r i j a s u dolini Lepenice pokr i t 5—13 m debel im d i i u v i j a l n i m s lo jevima, ko j i se sas to je p re tež i to iz š l junka , a d j e l imično i iz v a p n e n e sedre (6).

P r v e s ačuvane v i j e s t i o K i s e l j a k u p o t j e č u iz XVI s tol jeća. Be-ned ik t Kur ipeš ić u svom n j e m a č k i n a p i s a n o m opisu p u t o v a n j a ca r -skog pos l ans tva u Car ig rad g. 1530 spomin j e K i se l j ak (sauer p r u n n e n ) (7), ali ga ne opisu je . Više p o d a t a k a da j e g. 1660 Ev l i j a č e l e b i j a (8). On navodi , da u K i s e l j a k u pos to j i nekol iko ma l ih v re la , k o j a d a j u vode raz l ič i ta u k u s a i d j e l o v a n j a . Voda se u p o t r e b l j a v a za l i jek, pa se i r azaš i l j a u bocama po sv i je tu . A. Boue (9), ko j i je u god inama 1836—1838 dva p u t a pos je t io Bosnu, op i su je Kise l j ak i veli, da mu je voda i zv r sna sa z n a t n o m kol ič inom ug l j ikova dioksida i da ga l j e t i p o s j e ć u j e toliko l j u d i iz S a r a j e v a i ostal ih bosansk ih

gradova, da ih t r i gostionice ne m o g u sve da smjes te . Vrelo i z v i r e u r i j e č n o m n a n o s u na obali Lepen ice i gotovo u n j e n o j razini . U okolici v r e l a v e z a n j e š l j u n a k v a p n e n o m sedrom, pa j e t ako nastao-k o n g l o m e r a t . U tom je m a t e r i j a l u i zduben če tvo roug la t b u n a r i os i -g u r a n daskama . T e m p e r a t u r a vode bi la je 10°C. A. Boue d a j e i p r v u k v a l i t a t i v n u anal izu. Voda po n j e m u sadrži u g l avnom n a t r i j e v h lo-rid, n a t r i j ev i ka lc i j ev sulfa t , te neš to ka l c i j eva i že l j eznog h i d r o -k a r b o n a t a . S t a n j e u K i s e l j a k u nepos redno p r e d a u s t r o - u g a r s k u o k u -p a c i j u p r i k a z u j e J . Creagh (10), ko j i je p r o p u t o v a o Bosnu g. 1875. N a d v r e l o m bio je p o d i g n u t d rven i pav i l jon , a samo vre lo kap t i r ano . u obl iku uskog b u n a r a sa k a m e n o m ogradom. I on ističe, ali sa i z v j e s n o m skepsom, da je voda na g lasu sa svoje l j ekovi tos t i . U m j e s t u sagrad io je nek i G r k v e l i k u gost ionicu sa če t rdese t soba u p r v o m spra tu , dok su u p r i z e m l j u bile s t a j e za k o n j e . Ta zgrada po-s toj i i danas . G. 1886 ispi tao je v re lo E. L u d w i g (11). Vrelo bilo je k a p t i r a n o p o m o ć u i zdubenog h ra s tovog debla p r o m j e r a 65 cm. Dubina, k a p t a ž e bi la je 170 cm, a na n j o j s m j e š t e n a k a m e n a ograda . I spod k a p t a ž e nalazio se sloj š l j u n k a deb l j i ne 2 m. E. L u d w i g izvršio je i p r v u k v a n t i t a t i v n u ana l izu m i n e r a l n e vode (Tabela I A). I s te je godine i zvedena nova k a p t a ž a v r e l a i opet u obl iku b u n a r a , ali sa p r e v e l i k i m p r o m j e r o m zbog čega se j e d a n dio ug l j i kovog dioksida iz vode gubio. Da se t o m e doskoči, s t a v l j e n je k a s n i j e u b u n a r l i j evak sa cijevi, kroz k o j u se voda dizala. D r u g u k e m i j s k u ana l izu izvršio je g. 1910 M. Teich (Tabela I B). S v r e m e n o m popus t i l a je izdašnos t v r e l a zna tno (Katzer (6), ali je tek g. 1953 vre lo ponovno k a p t i r a n o kao bušo t ina duboka 27 m, k o j a je zašla u t r i j a d i č k i dolomit . Re-k a p t a ž u izvršio je J . Bać. Vodu iz nove k a p t a ž e ana l iz i ra la je M.. Pe j i ć g. 1953. (Tabela I C), a g. 1954 izvršio je novu ana l izu S. Miholić (12) (Tabela I D).

Vre l a leže kod u toka Fo jn ice u Lepen icu na 43°56'41" sjev. š i r ine i 18°4'39" ist. duž ine od Grenwicha . Vis ina nad m o r e m iznosi 476 m (isp. spec i j a lnu k a r t u 1:75.000 br . 6460).

Ponovna i s t r a ž i v a n j a i zvršena su 13 i 14 a u g u s t a 1958. Pos to je t r i v r e l a i to dva (Gornj i Kise l j ak i Glavno vrelo) na desnoj obal i Lepenice , a t reće (Mali Kise l jak) na l i j evo j obali Fojnice .

a ) G o r n j i K i s e l j a k . Vrelo izvi re i z s t i j ene pod ob ronkom brda , is t iče na c i jev i otiče j a r u g o m u ob l i žn ju Lepenicu . Oko k a p t a ž e is taloži lo se neš to že l jeznog h idroks ida . T e m p e r a t u r a vode b i la je 13.0°C, s lobodni ug l j ikov dioksid 1.957 g na l i t ru , a rad ioak t iv i t e t . 0.1224 MJ = 0.0446 nC/1.

b ) G l a v n o v r e l o . M i n e r a l n a s e voda diže i z bušo t ine u z b u r n o r a z v i j a n j e pl inova. Nad bušo t i nom pod ignu t j e d r v e n i pav i l jon . T e m p e r a t u r a v c d e bi la je 12.2°C, s lobodni ug l j ikov dioksid 1.918 g na l i t ru , a r ad ioak t iv i t e t 0.2541 MJ = 0.0959 nC/1.

Voda je b is t ra , bez boje i mir isa , u k u s a k ise lo-s lana , te nešto-po žel jezu.

20

T a b e l a I

A . A n a l i z a E . L u d w i g - a i z g . 1886. ( T s c h e r m a k ' s M i n e r a l , u n d P e t r o g r a p h .

M i t t h e i l u n g e n , 10 (1889) 403). B. A n a l i z a M. T e i c h - a iz g. 1910. ( G l a s n i k zem. m u z e j a u B o s n i i H e r c e g o v i n i ,

31 (1919) 234). •C. A n a l i z a M. P e j i ć iz g. 1953. ( O r i g i n a l n a a n a l i z a u r u k o p i s u ) . T>. A n a l i z a S. M i h o l i ć a iz g. 1954. (Croa t i ca C h e m . A c t a , 28 (1956) 113).

A B C D

N a 11.21 10.67 11.36 11.72 K 0.613 1.657 0.618 0.643 Li 0.012 Ca 19.24 18.34 18.58 19.04 M g 4 . 4 9 7 4 . 5 8 7 A M 9 4.014 Sr 0.072 0.074 0.034 Ba 0.001

M n 0.004 0.001 0.001

Sn 0.001

Cu 0.001

Ni 0.001

Cl 3.767 3.873 4.066 3.580 s o * 24.72 24.42 24.82 24.52 PO* 0.016 0.022

c o 3 34.79 35.93 35.36 35.93 SiOii 0.367 0.173 0.374 0.321 BiOa 0.004 a l o 3 0.004 0.086 0.004 0.028 Fe,0, 0.254 0.263 0.211 0.154 Org . t v a r 0.443

100.00 100.00 100.00 100.00

S a l i n i t e t (u 100 d i j e l o v a vode ) : 4.603 4.635 4.464 4.285 S l o b o d a n CO»: 1.824 1.831 2.460 1.918

K e m i j s k i sas tav vode g lavnog v r e l a p r i k a z u j e anal iza na str. 22. P r e m a i n t e r n a c i o n a l n o j k l a s i f i kac i j i v o d u k e m i j s k i k a r a k t e r i -

zira sas tav: kalc i j , na t r i j , h i d r o k a r b o n a t , su l fa t . U k u p n a k o n c e n t r a -c i ja N/1000 = 159.9; Ca 41.1; Na 22.1; HC03 52.3; SOA 22.9. R e a k c i j a a lkal ična, pH = 8.

c) M a l i K i s e l j a k ( Ki s e l j ač ić ) . Ispod ob ronka m a l e

uzvis ine, na ko jo j se na laz i bogumi l sko g rob l j e u bl iz ini ceste, k o j a

iz K i se l j aka vod i u G r o m i l j a k na laz i se na l ivadi v re lo sa t r i daske

p r i m i t i v n o kap t i r ano . Iz vode dižu se b u r n o m j e h u r i ć i p l inova . Suv i -

•šak vode otiče m a l o m g rabom i gubi se u m o č v a r n o j l ivadi . T e m p e -

r i

r a t u r a vode bi la je 16.8°C, s lobodan ug l j ikov dioksid 1.670 g na litru,, a r ad ioak t iv i t e t , 0 .1355 MJ = 0.0493 nCVl.

Iz Tabe le I i anal ize na str. 100 v id i se, da se m i n e r a l n a voda u K i s e l j a k u u p o s l j e d n j i h s edamdese t godina u svom sas tavu n i j e b i tno p r o m i j e n i l a .

K E M I J S K I I N S T I T U T P R I R O D O S L O V N O - M A T E M A T l C K I F A K U L T E T '

' v Z A G R E B

i ' A N A L I Z A

zemno-a lka lne kisel ice u Ki se l jaku

• (1958)

Spec, t e ž ina : 1.00505 (kod 0°/0°C) T e m p e r a t u r a : 12.1 °C

1 kg vode sadrž i P r e r a č u n a n o u p o s t o t c i m a

j o n a : g r a m a : m i l imo la : m i l i v a l a : k r u t e t v a r i :

K a t i o n a : Na 11.51 N a t r i j a (Na') 0.5084 22.11 22.11 K 0.629 K a l i j a (K) 0.02778 0.710E 0.7105 Li 0.012 Li t i ja (Li') 0.000524 0.0755 0.0755 Ca 18.62 K a l c i j a Ca") 0.8227 20.53 41.06 M g 4.379 M a g n e z i j a (Mg") 0.1935 7.957 15.914 Sr 0.054 S t r o n c i j a (Sr'-) 0.002388 0.0273 0.0546 Ba 0.001 B a r i j a (Ba") 0.0000303 0.0002 0.0004 M n 0.006 M a n g a n a (Mn") 0.0002729 0.005C 0.0100 Zn Cinka (Zn") 0.0000147 0.0002 0.0004 Pb Olova (Pb") 0.0000068 Sn 0.001 K o s i t r a (Sn") . 0.0000327 o.ooos 0.0006 Cu B a k r a (Cu") 0.0000200 0.0003 0.0006 Ni Nik la (Ni") 0.0000108 0.0002 0.0004 Co K o b a l t a (Co") 0.0000072 0.0001 0.0002 Cl 3.833

A n i o n a : 79.94 Br 0.003 H l o r a (Cl') 0.1694 4.778 4.778 J 0.001 B r o m a (Br') 0.000114 0.0014 0.0014 SOi 24.87 J o d a (J') 0.0000287 0.0002 0.0002 COa 35.49 S u l f a t a ( S O O 1.099 11.44 22.88 SiOa 0.366 H i d r o k a r b o n a t a (HCO/ ) 3.190 52.28 52.28 TiO,>

Ko lo ida lno o top l en ih oks ida : 79.94 AlaOa 0.012 S i l i c i j eva oks ida (SiOa) 0.01579 0.2629 FeAOa 0.209

T i t a n o v a oks ida TiO?) 0.0000110 0.0001 A l u m i n i j e v o g o k s i d a (ALOa) 0.000520 0.0051 100.00 Ž e l j e z n o g oks ida (Fe203) 0.00923 0.0578

o a i i n i i e i t u U k u p n o : 3.040 120.2 100 d i j e l o v a

H i d r o k a r b o n a t i p r e r a č u n a n i vode) u k a r b o n a t e : 4.419

I s p a r n i p r e o s t a t a k : 1.373 S u l f a t n a k o n t r o l a : R a č u n o m : 5.419 N a đ e n o a n a l i z o m : 5.369

S lobodan COa 1.956

22

L I T E R A T U R A

1) F . K a t z e r , Geologie Bosn iens u n d der H e r c e g o v i n a , Bd. I , S a r a j e v o 1925, s t r . 311.

2) S . Mi ho l i é , Croa t i ca Chem. Acta , 28 (1956) 113. 4) S. Mi ho l i é , Geol. V j e s n i k , 8/9 (1956) 225. 5) S. M ih o l i é , A r h i v za he rn i j u , 12 (1938) 83. 6) F. K a t z e r , G l a s n i k zem. m u z e j a u Bosni i H e r c e g o v i n i , 31 (1919) 191. 7) P . M a t k o v i ć , R a d J u g o s l . akad. , 61 (1881) 158. 8 ) E v l i j a Č e l e b i j a , P u t o p i s , Odlomci o j u g o s l o v e n s k i m z e m l j a m a (Pr i -

j e v o d H. Sabanov ića ) , Sv. I, S a r a j e v o 1954, s t r . 140. 9) A. B o u é, E s q u i s s e géo log ique de la T u r q u i e d ' E u r o p e , P a r i s 1840, s t r . 169.

10) J. C r e a g h, Over t h e B o r d e r s of C h r i s t e n d o m a n d E s l a m i a h , Vol. II, L o n d o n 1876, s t r . 94.

11) E . L u d w i g , T s c h e r m a k ' s Mine ra l , u n d P e t r o g r a p h . M i t t h e i l u n g e n , 10 (1889) 403.

12) S. M i h o l i é , Croa t i ca Chem. Acta , 28 (1956) 113.

A B S T R A C T

Chemical A n a l y s i s of the Ac idu la ted Water of Kise l jak near Sarajevo S. Mihol ic

The source of t h e a c i d u l a t e d w a t e r of K i s e l j a k lies on t h e f a u l t zone of B u s o v a c a . The w a t e r h a s b e e n a n a l y z e d in 1954 (Croat . C h e m . Acta , 28 (1956) 113). Fo r a con t ro l a n e w a n a l y s i s w a s m a d e in 1958. Bes ides t h e i t e m s f o u n d ea r l i e r , b r o m i n e , iod ine a n d t i t a n i u m ox ide w e r e also d e t e r m i n e d . M o r e o v e r , d e t e r m i n a t i o n s of f r e e CO2 a n d t h e r a d i o a c t i v i t y of t w o n e i g h b o u r i n g s p r i n g s w e r e m a d e .

C H E M I C A L I N S T I T U T E F A C U L T Y O F S C I E N C E

Z A G R E B , C R O A T I A

P r i m l j e n o 2 n o v e m b r a 1959

2a

G L A S N I K D R U S T V A H E M l C A R A NRBiH, Sa ra j evo , k n j . 8 (1959) B U L L . SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie), Ann . 8 Vol. 8 (1959)

K O M B I N I R A N O HELATOMETRIJSKO I GRAVIMETRIJSKO

O D R E Đ I V A N J E K A L C I J A I M A G N E Z I J A IZ O T O P I N A

N J I H O V I H SOLI

F. Krleža i B. Janjić

I z r a đ e n je pos tupa k za po jed inačno o d r e đ i v a n j e ka l c i j a i magnez i j a iz otopine, ko j e s a d r ž a v a j u soli ovih ka t iona . N a j -p r i j e se odredi s u m a ka lc i j a i magnez i j a t i t r a c i j o m sa k o m -p leksonom I I I uz u p o t r e b u m j e š a n o g ind ika to ra : e r i o k r o m -crno T (kraće erio T) i me t i l - c rvenog . U a l ikvo tnom d i j e lu otopine istaloži se ka lc i j kao ka rbona t , a u o b r a đ e n o m f i l t r a t u he l a tome t r i j sk i se odredi magnez i j . Iz d i f e r enc i j e b r o j a ml otopine kompleksona I I I po t rošen ih za o d r e đ i v a n j e s u m e ka lc i j a i magnez i j a i b r o j a ml iste otopine za o d r e đ i v a n j e magnez i j a u f i l t r a t u iza t a ložen ja ka lc i ja iz a l ikvotnog d i je la — odredi se kol ič ina ka lc i ja .

U ovome radu određuje se pojedinačno kalcij i magnezij iz smjese otopina njihovih soli kombinacijom helatometrijske t i tracije i gravimetrijskog odvajanja. Postupak se sastoji u tome, da se n a j -pr i je helatometrijski odredi suma kalcija i magnezija, a onda se u alikvotnom dijelu, nakon gravimetrijskog odvajanja kalcija, u fil-t r a tu sa istim ti tratorom uz isti indikator odredi magnezij. Konačno se iz diferenci-je izračuna kalcij. Budući da se odvajanje Ca od Mg kod helatometri jske titracije ne može izvršiti oksalat-metodom, jer suvišni oksalat uzrokuje netočnu završnu točku helatometrijske t i tra-cije (stvara se oksalatni kompleks magnezija), odlučili smo ispitati mogućnost odvajan ja ovih kationa amonium karbonatom, da bi onda u f i l t ra tu iza taloženja kalcija mogli helatometrijski odrediti magnezij .

25

• • Najpr i je je izrađen postupak za gravimetrijsko odvajanje k a l -cij uma karbonat metodom iz smjese koja sadrži ione kalcija i magne-zija. U tu svrhu trebalo je u sistemu u kojem se vrši odvajanje, dodavanjem potrebnih količina N H 4 N O 3 uspostaviti takove uslove,. da se kalcij dodavanjem amonium karbonata istaloži kvantitativno, a da magnezij ostane u fi l tratu. Nakon izvedenih ispitivanja usta-novljen je za ova odjel j ivanje sljedeći postupak:

Sistemu, koji sadrži Ca" i Mg" u pojedinačnoj koncentraciji IO'3 do IO"2 M / l , d o d a j e se 0,25 g NH4NO3 i k a p po k a p 60 ml 0,1 N otopine (NH4)o C0 3 i toliko 0,1 N otopine amonijaka (24—25 ml), da reakcija otopine postigne vrijednost pH = 9. Dobiveni se talog kalcijum karbonata odfiltrira. Kontrole radi u filtratu• gravimetr i j -ski smo odredili magnezij i dobili rezultate koji zadovoljavaju. U tablici 1. donosimo pregled ovih ispitivanja kojima smo utvrdili po-t rebnu količinu NH.1NO3, koja daje optimalne uvje te za odvajanje-kalcija od magnezija.

Tabl ica 1.

Grav ime t r i j sko ' o d v a j a n j e ka l c iuma od m a g n e z i u m a k a r b o n a t m e t o d o m

Tabel le 1. Die g rav ime t r i s che T r e n n u n g des Calc iums v o m M a g n e s i u m d u r c h die

K a r b o n a t m e t h o d e

Red. br . Uzeto g u 130 ml Nađeno g Razl ika u Uzeto

Ca Mg , Mg m g Mg NH4NO3

1. 0,0375 0,0116 0,0130 + 1,4 2 g 2. 0,0375 0,0116 0,0130 + 1,4 5, 3. 0,0375 0,0116 0,0114 - 0 , 2 0,50 g 4. 0,0375 0,0116 0,0117 + 0 , 1 »

5. 0,0375 0,0116 0,0114 —0,2 0,30 g 6. 0,0375 0,0116 0,0114 —0,2 7. 0,0375 0,0116 0,0116 + 0 , 0 0,25 g 8. 0,0375 0,0116 0,0116 —0,0 9. 0,0375 0,0116 0,0113 —0,3 0,20 g

10. 0,0375 0,0116 0,0114 - 0 , 2 11. 0,0375 0,0116 0,0110 —0,6 0,10 g 12. 0,0375 0,0116 0,0109 —0,7 >>

13. 0,0375 0,0116 0,0107 —0,9 bez 14. 0,0375 0,0116 0,0107 —0,9

Sada smo pristupili pr iređivanju otopine kompleksona III — (upotrebljavani je preparat Idranal III, Riedl—de Haen) — prema propisu Schv/arzenbacha1, koji navodi da t a j spoj sušenjem od 120°

26

do 140°C gubi svu kr is ta lnu vodu. Međut im sušenj ima u ovom tempe-ra tu rnom intervalu konstat iral i smo, da t a j p repara t još i iznad 135°C sadrži po jednu molekulu vode, ko ju vrlo teško i nepravilno otpušta, dok sušen jem između 117° i 123°C poprima stalan sastav Na2Hi>CioHi20s. 2 H 2 O . Faktor otopine idranala III, pr i ređene iz p r e -para ta nakon sušenja kod određenih tempera tura , kontrol i ran je e lementarn im cinkom. Sa ovako pr i ređenom otopinom kompleksona pris tupil i smo određivanju 'sume Ca i Mg prema Schwarzenbachu2) na t a j način da smo, uz indikator erio T, otopini dodali još nekoliko kapi indikatora meti l-crveno. Kod t i t raci je sa ovim kombini ranim indikatorom dobivamo veći. kontras t boja (crveno-sivo-zeleno) i od-ređen i ju točku ekvivalencije.

U al ikvotnom di je lu istaložili smo kalcij, p rema pr i je opisanom postupku, pa smo f i l t ra t iskuhavali dva sata sa koncent r i ranom HC1, da bi is t jeral i CO2, koji bi smetao kod hela tometr i jskog odre-đ ivanja magnezi ja . Iza toga smo otopinu neutral iziral i sa NaOH, zagri javal i na 50° do 60°C, dodali 2 ml pufera, pot reban indikator kao gore i na toplo fi l tr irali . Kod ove t i t rac i je ustanovili smo, da je za dobivanje kons tantne zelene boje potrebno 0,5 ml upotrebljene-otopine idranala III, nakon prve pojave iste boje.

T a b l i c a 2.

O d r e đ i v a n j e Ca i Mg iz n j i h o v e s m j e s e k o m b i n i r a n i m p o s t u p k o m h e l a t o m e t r i j e i g r a v i m e t r i j e

T a b e l l e 2.

Die B e s t i m m u n g v o n C a u n d M g a u s i h r e r M i s c h u n g m i t t e l s d e r k o m b i n i e r t e n c h e l a t o m e t r i s c h - g r a v i m e t r i s c h e r M e t h o d e

R e d . b r . Uze to mg u 150 ml

N a đ e n o mg u 150 m l Razl . u m g

M g Ca M g Ca M g C a

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

20,80 20,80 20,80 20,80 20,80 19,34 19,34 19,67

42,23 42,23 42,23 42,23 33,12 38,09 38,09 19,04

20,64 20,64 20,64 20,63 21,21 20,23 19,94 19,29

42.29 42.21 42,07 42.30 32,24 38.22 33,64 19,72

—0,16 —0,16 —0,16 —0,17 + 0,41 + 0,89 +0 ,60 —0,38

+0 ,06 - 0 , 0 2 —0,16 + 0 , 0 7 —0,88 + 0 , 1 3 + 0 , 5 5 + 0 , 6 8

Izrađeni postupak p r i m j e n j e n je i na određivanje kalci ja i magnezi ja u pi tkim vodama grada Sara jeva .

27

Tabl ica 3.

O d r e đ i v a n j e Ca i Mg u p i tk im v o d a m a S a r a j e v a k o m b i n i r a n i m p o s t u p k o m h e l a t o m e t r i j e i g r a v i m e t r i j e

Tabel le 3. D ie B e s t i m m u n g von Ca u n d Mg im T r i n k w a s s e r von S a r a j e v o mi t t e l s de r

k o m b i n i e r t e n che l a tome t r i s ch -g rav ime t r i s chen Methode

Red. b r . Nađ . mg u 150 ml vode

Vrelo D a t u m u z i m a n j a uzo rka

Mg Ca

D a t u m u z i m a n j a uzo rka

1. 2. 3. 4.

0,8316 0,4864 0,5532 0,6469

6,189 4,939 5,676 7,126

Ti lava Bis t r ica Mošćanica Kovačić i

10. X I I . 1958. 10. XI I . 1958. 10. XI I . 1958. 10. X I I . 1958.

L A B O R A T O R I J Z A A N A L I T I Č K U K E M I J U F I L O Z O F S K O G F A K U L T E T A U N I V E R Z I T E T A

U S A R A J E V U

L I T E R A T U R A

1 . G . S c h w a r z e n b a c h , Die komplexomet r i s che Ti t ra t ion , Die chemische Analyse , Bd. 45; S t u t t g a r t 1956, s t r . 52.

2 . G . S c h w a r z e n b a c h u n d W . S c h n e i d e r , K o m p l e x o m e t r i s c h e T i t r a t ionsmethoden , N e u e r e massana ly t i sche Methoden, Die Chemische Analyse , Bd. 33; S t u t t g a r t 1956, s t r . 410.

ZUSAMMENFASSUNG

Die kombinierte chelatometrische und gravimetrische Best immung von Calcium und Magnesium in deren Salzlösungen

F. Kr leza u n d B. J a n j i c

I n dieser A r b e i t w u r d e e in V e r f a h r e n f ü r die q u a n t i t a t i v e B e s t i m m u n g Von Ca lc ium u n d Magnes ium in wässe r igen Lösungen beschr ieben . Z u e r s t w i r d Calc ium u n d M a g n e s i u m z u s a m m e n d u r c h T i t r a t ion mi t d e r K o m p l e x o n . I I I - L ö s u n g e rmi t t e l t (Mischindikator E r i o c h r o m - S c h w a r z T u n d Methylrot ) . D a n n w i r d das Calc ium im a l iquo ten Teil d e r Lösung v o m M a g n e s i u m als ¡Karbonat g e t r e n n t (bei pH = 9, P u f f e r : NELNOs+NBuOH). N a c h d e m das C a l c i u m k a r b o n a t ab f i l t r i e r t wird , w u r d e das Magnes ium im F i l t r a t che la to -m e t r i s c h bes t immt . W e n n m a n von de r Zah l de r m l de r Komplexon lösung d i e f ü r d ie S u m m e von Ca u n d Mg v e r b r a u c h t wurde , die Zah l de r m l f ü r Mg ¡abzieht, k a n n m a n die Menge des Calc iums berechen .

L A B O R A T O R I U M F Ü R A N A L Y T I S C H E C H E M I E D E R P H I L O S O P H I S C H E N F A K U L T Ä T D E R U N I V E R S I T Ä T S A R A J E V O

P r i m i j e n o 23 j u n a 1959

28

G L A S N I K DRUŠTVA H E M l C A R A NRBiH, Sa ra j evo , k n j . 8 (1959) BULL. SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie), Ann . 8 Vol. 8 (1959)

TALOŽNI EFEKTI TROVALENTNOG ALUMINIUM-IONA SA FEROCIJANID-IONOM

F. Krleža i S. Ramić

N e f e l o m e t r i j s k i m p u t e m određen je, uz s ta lno p r a ć e n j e pH-v r i j ednos t i , hod ta ložnih k r i v u l j a s i s tema A l 3 + s a KiFe/CN/o u ovim k o n c e n t r a c i j a m a reakc ion ih k o m p o n e n a t a :

Al(NOa)s 5.10-2 M sa KiFe(CN)« 5.10-2 M u g r a d i e n t u do 5.10-5 M.

Al(NOa)3 5.10-3 m sa KiFe(CN)« 5.10-3 M u g r a d i e n t u do 5.10-4 M.

Izvršena anal iza nas ta l ih ta loga p o k a z u j e n j i h o v k o m -pleksni sas tav .

UVOD

Kod određivanja koagulacionih vri jednost i kal iumferoci janida za pozitivan nascentni a luminium hidroksid sol1) nastalo je p i t an je mogućnosti s tvaranja čvrste faze između trovalentnog a luminium iona i ferocijanid iona, koji d j e lu je kao koagulator. U vezi s t ime trebalo je izvršiti ispit ivanje taložnih efekata između Al 3 + i Fe/CN/c4- odnosno odrediti taložne kr ivu l je uzetih sistema uz određene koncentraci je komponenata i u određenim vremenskim razmacima. Praćen jem pH-vri jednost i kod samih taloženja dobili su se podaci uz koje pH-vri jednost i nas ta ju ovi taloži. Kako prema radu K.A. Pospelove2) kod reakcije između Al 3 + sa KiFe/CN/c dolazi do fotoefekata, koji bi mogli biti uzrokovani postankom spojeva višega reda, potrebno je bilo izvršiti kval i tat ivnu analizu dobivenih taloga.

EKSPERIMENTALNI DIO

Ispi t ivanje taložnih pojava do kojih dolazi međusobnom reakci-jom Al 3 + sa Fe/CN/e4" izvršeno je određivanjem nefelometr i jskih vri jednost i na Colemanovom fotonefelometru M 7 pr imjenom nul metode. Mutnoće su očitovane u Colemanovim jedinicama mutnoće.

29

Ako je mutnoća sistema prelazila normalni opseg skale upotrebljen je kod mje ren ja zeleni f i l t rat 525 m fx. Mjerenja su izvršena u sljedećim sistemima:

5.IO"2 M A1 (N03)3 + K.iFe (CN)6 5.IO"2 M u gradientu do 5.IO"3 M 5.IO'2 M A1 (N03)3 + K4Fe (CN)c 5.IO"3 M u gradientu do 5.IO'4 M 5.IO'2 M A1 (N03)3 + KdFe (CN)c 5.IO"4 M u gradientu do 5.IO'5 M 5.IO"3 M A1(N03)3 + K 4Fe(CN) c 5.IO"3 M u gradientu do 5.IO"4 M

Sistemi za mje ren ja priređivani su ovako: U prvu kivetu otpi-petira se 5 ml Al /N0 3 / 3 određenog molariteta, a u drugu kivetu toliko ml KiFe/CN/o određenog molariteta i redestilirane vode, da ukupni sadržaj otopine od 5 ml u drugoj kiveti sadrži kaliumferocijanid u gradientu prema grafikonu. Nakon tri dvostruka međusobna mi je-šanja sadržaja obih odgovarajućih kiveta pristupi se mje ren ju mut -noće u određenim vremenskim razmacima (Grafikoni 1. do 4.).

'1. g r a f i k o n — Ta ložne k r i v u l j e 5.10-2 M A l / N O A + 5.10-2 M K.Fe/CN/o u g r a d i e n t u do 5.10-3 M.

30

2: g r a f i k o n — Taložne k r i v u l j e 5.10-2 M A l / N O J s + 5.10-3 M KiFe/CN/« g rad i en tu do 5.10-4 M.

ZAKLJUČCI

Iz grafikona vidi se, kako se sa vremenom mi jen ja maks imum mutnoće i kako se sa pojavom flokulacije pomiče prema višim koncentracijama reakcionih komponenata. Uspoređivanje grafikona I. do IV. pokazuje, da se sa padom koncentracija reakcionih kompo-nenata maksimum taložne krivulje pravilno pomiče sa tim koncen-tracijama u skladu sa zakonom o djelovanju masa.

3. g r a f i k o n — Ta ložne k r i v u l j e 5.10-2 M Al /NO s / s + 5.10-4 M K^Fe/CN/« u g r a d i e n t u do 5.IO"5 M.

32

Taloge, koji odgovaraju koncentracijama iz 1. grafikona 12 dana nakon mješanja sistema, prikazuje slika 1., dok porast mutnoće i po-stanak taloga uz koncentracije:

0,5.IO-2 M AI/NO3/3 + 0,45.IO"2 M KiFe/CN/«

0,5.IO'2 M AI/NO3/3 + 0,40.10~2 M K^Fe/CN/c

0,5.IO"2 M AI/NO3/3 + 0,35.IO'2 M K4Fe/CN/6

u vremenskim intervalima od 22h, 24h, 48h, 4 dana i 12 dana prika-zuju slike 2., 3. i 4.

4. g ra f ikon — Taložne k r ivu l j e 5.10-3 M Al/NOa/3 + 5.10-3 M K^Fe/CN/o u g rad ien tu do 5.10"4 M, zeleni f i l ter 525 m n.

3 — G l a s n i k h e m i č a r a b r . 8 3 3

Slika 1. — Abb. 1. — Taloži, ko j i odgova ra ju k o n c e n t r a c i j a m a iz 1. g r a f i k o n a 12 dana n a k o n m j e š a n j a

Slika 2. — Abb. 2. — P o r a s t mu tnoće i pos t anak ta loga uz k o n cen t r ac i j u : 0,5.IO-2 M Al/NO a /8 + 0,45.10-" M K-iFe/CN/« r edom u k i v e t a m a n a k o n 22h, 24^,

48h , 4 d a n a i 12 dana .

Sl ika 3. — Abb. 3. — P o r a s t mu tnoće i pos t anak ta loga uz k o n c e n t r a c i j u 22h, 24h,0,5.10-2 M Al/NOs/a + 0,40.IO-2 M K.,Fe/CN/« r edom u k i v e t a m a n a k o n

48h, 4 dana i 12 dana .

34

Sl ika 4. — Abb . 4. — P o r a s t m u t n o ć e i p o s t a n a k t a loga uz k n n c o n t r ^ c i i u : 0,5.10-2 M A1 (NO.)» + 0,35.10-2 M K,Fe(CN) 0 r e d o m u k i v e t a m a n a k o n

22 h, 24 h, 48 h 4 d a n a i 12 d a n a .

Izvršena kvali tat ivna ispit ivanja dobivenih taloga dala su ove rezultate: Bijeli svježi talog sadrži kation Al3 + i anion Fe/CN/o4-, a sastav mu je AU. [Fe/CN/o]:?. Bijeli talog nakon 24 sata sadrži katione Al3 + i Fe3 + te anion Fe/CNIV". Sastav toga taloga je Al x Fe y [Fe/CN/o]3, x + y = 4, x > y . Modri talog nakon 4 dana sadrži katione Al 3 + i Fe3 + , anion Fe /CN/o4", a sastav mu je AlxFey[Fe/CN/o]3, x + y = 4 , x % .

L A B O R A T O R I J Z A A N A L I T I Č K U K E M I J U U N I V E R Z I T E T A U S A R A J E V U

L I T E R A T U R A

1. F. K r l e ž a , G l a s n i k D r u š t v a h e m . i t eh . N R B i H 6 (1957) 27.

2 . K . A . P o s p e l o v a , I z v j e s t i j a gos. nauč . - i s l . Ins t . ko lo idno i Himi i , 1934., No 1., 77., cit . p r e m a C.A. 32 (1938) 4437.

Z U S A M M E N F A S S U N G

Fä l lungse f f ek te des dreiwert igen Aluminiumions mit Kal iumferrocyanid.

F . K r l e z a u n d S . R a m i e

Auf n e p h e l o m e t r i s c h e n W e g e s ind d ie F ä l l u n g s k u r v e n des S y s t e m s Al/NOsU + KiFe/CN/« — u n t e r g le ichze i t ige r B e o b a c h t u n g d e r p H - W e r t e in f o l g e n d e n K o n z e n t r a t i o n e n d e r R e a k t i o n s k o m p o n e n t e n u n t e r s u c h t w o r d e n :

Al(NOa):] 5.10-2 M m i t KiFe(CN)« Al(NO a ) s 5.10-2 M m i t KiFe(CN)« A1(N0 3 ) 3 5.10-2 M m i t K,Fe(CN)„ A1(N0 3) 3 5.10-3 M m i t K ,Fe(CN) 0

5.10-2 M im G r a d i e n t ( G r a p h 1.) 5.10-3 M im G r a d i e n t ( G r a p h 2.) 5.10-4 m im G r a d i e n t ( G r a p h 3.) 5.10-3 M im G r a d i e n t ( G r a p h 4.)

3* 35

Die A n a l y s e d e r e n t s t a n d e n e n N i e d e r s c h l ä g e b e w e i s t i h r e k o m p l e x e Z u -s a m m e n s e t z u n g . D e r we i s se f r i s c h e N i e d e r s c h l a g h a t d ie Z u s a m m e n s e t z u n g : Al i [Fe/CN/«]3 d e r we i s se N i e d e r s c h l a g n a c h 24 S t u n d e n A l x F e y [Fe /CN/ a ] 3 , x + y = 4 , x > y u n d d e r b l a u e N i e d e r s c h l a g n a c h 4 T a g e n AJX F e y [Fe/CN/o]3 , x + y = 4 , x ^ y . In A b b . 1. s i n d d ie N iede r sch l äge , w e l c h e d e n K o n z e n t r a t i o n e n a u s G r a p h 1 . e n s t p r e c h e n 12 T a g e n a c h d e r M i s c h u n g e n d e r S y s t e m e d a r g e s t e l l t . A b b . 2 . b is 4 s t e l l en d ie E n s t e h u n g d e r T r ü b u n g e n u n d d e r N i e d e r s c h l ä g e in f o l g e n d e n K o n z e n t r a t i o n e n :

0,5.10-2 M Al/NOs/a + 0,45.10-2 M K , F e / C N / 0 A b b 2. 0,5.10-2 M A l / N 0 3 / 3 + 0,40.10-2 M K,Fe /CN/„ A b b 3. 0,5.10-2 M A l / N 0 3 / 3 + 0,35.10-2 M K.Fe/CN/o A b b 4.

in Z e i t i n t e r v a l l e n v o n 22h, 24h, 48h, 4 T a g e n u n d 12 T a g e n d a r .

L A B O R A T O R I U M F Ü R A N A L Y T I S C H E C H E M I E . D E R U N I V E R S I T Ä T S A R A J E V O

P r i m l j e n o 10 n o v e m b r a 1959

36

GLASNIK DRUŠTVA HEMIČARA NRBiH, Sara jevo, kn j . 8 (1959) BULL. SOC. CHIM. Sara jevo (Yougoslavie), Ann. 8 Vol. 8 (1959)

PRIMJENA KOFLEROVE TERMO MIKRO METODE KOD ISPITIVANJA RAVNOTEŽE OTAPANJA U DVOKOMFONENTNIM

SISTEMIMA KOJI SADRŽE FENILENDIAMINE, I. —

Sistemi izomernih fenilendiamina sa benzojevom i cimetriom kiselinom

M. Deželić i K. G r om -D ur sun

Izomerni fenilendiamini sa dvije aminogrupe mogu da s tvara ju :spojeve sa kiselinama prema tipu 1 mol diamina : 2 mola monokar-bonske kiseline. Međutim eksperimentalna istraživanja dokazala su da u tim sistemima dolazi do s tvaranja i ekvimolekularnih spojeva. U istom sistemu mogu prema tome nastati dva molekulska spoja u odnosu 1:1 i 1:2.

Pušin i Vilović1) našli su, da p-fenilendiamin sa benzojevom kiselinom stvara spoj ekvimolekularnog sastava. Kremann i su-radnici2) istraživali su binarne sisteme fenilendiamina sa benzo-jevom, salieilnom, cimetnom i drugim kiselinama, pa su našli da u tim sistemima nastaju uvijek spojevi ekvimolekularnog sastava, samo o-fenilendiamin sa benzojevom kiselinom da gradi spoj tipa 1 mol diamina sa 2 mola kiseline. Pušin i Deželić3) dokazali su me-todama klasične termijske analize, da benzojeva i cimetna kiselina sa izomernim fenilendiaminima grade u kristaliziranom stanju spo-jeve sljedećeg sastava:

a) Benzoati:

o - C g H 4 / N H 2 / 2 . • C c H s C O O H i o-CEH^/NHA/A • 2 C 0 H 5 C O O H

m-CeHU/NHa/a ' C 0 H 5 C O O H i m-C c H 4 /NHA/a • 2 C 6 H 5 C O O H

P - C 6 H 4 / N H 2 / 2 • C c H n C O O H

37

b) Cinamilati: 0 - C 0 H 4 / N H 2 / 2 • C g H s ' C H = C H C O O H i 0 - C 0 H 4 / N H 2 / 2 • 2C«HR,CH =

C H C O O H 111-C0H4/NH2/2 • CcHoCH = C H C O O H i m-CoH4/NH 2 /2 • 2CcH 0 CH =

C H C O O H P-CGH4/NH2/2 • CcHs CH — C H C O O H

Ovi se nalazi razl ikuju znatno od Kremannovih, pa su Pušin i Deželić u citiranom radu pokušali da protumače zašto Kremann i suradnici nisu uspjeli da dokažu sve pomenute spojeve. Pr i je svega t reba naglasiti, da je teško raditi sa fenilendiaminima, jer se oni kod ta l jenja lako oksidiraju i postepeno mi jen ja ju . Osim toga naginju nj ihove binarne smjese pri ohlađivanju znatnom podhlađivanju. Poradi toga ne mogu se dobiti ispravni rezultati ako se jednoj kom-ponenti pr idodaju sve veće koncentracije druge komopnente i odre-đu je kr ivul ja ohlađivanja, kako se kod stabilnih spojeva normalno' i radi. Samo ako se uzimaju uvijek nove smjese i određuju potpune kr ivul je ohlađivanja, može se primijeti t i izlučivanje prvih kristala i temperatura definit ivne kristalizacije. Od bitne je važnosti kod odre-đivanja sastava spojeva, koji se nehomogeno (inkongruentno) tale, da se odredi t r a j an j e definitivne kristalizacije.

Bilo je od interesa, da se pomenuti sporni sistemi ponovo odrede sa Koflerovom termo mikro metodom, da se vidi hoće li ova metoda otkriti neke nove momente u binarnim sistemima sa fenilendiami-nima. Koflerova metoda veoma je mnogo doprinijela razvoju vizuelne metode termijske analize. U l i teraturi su opisani mnogi dvokompo-nentni sistemi koji su ispravljeni ili dopunjeni ispit ivanjem sa termo makro metodom4). Ova nas je činjenica ponukala, da Kofle rovom metodom ispitamo sisteme fenilendiamina sa benzojevom i cimetnom kiselinom.

Prednost je Koflerove metode, pred uobičajenim metodama termijske analize u tome, da se n jome može mikroskopski promatra t i cijeli tok ta l jen ja i ohlađivanja rastal jene organske supstancije od-nosno smjese. Na ta j način mogu se vidjet i sve kristalne faze koje-nas ta ju u nekom sistemu. Dal jn ja je prednost da ta metoda troši male količine supstancija, a vr i jeme određivanja je kraće. Kod od-ređivanja di jagrama s tanja klasičnom metodom termijske analize potrebno je odrediti na jman je 12 potpunih kr ivul ja ohlađivanja, a u: binarnim sistemima sa dva spoja treba odrediti 20 do 30 smjesa, da bi se što točnije moglo ustanoviti mjesto eutektika, maksimuma ili peritektika. Kod takova rada troše se znatne količine supstancija, a da ne govorimo 0 vremenu.

38

H. Rheinboldt5) predložio je određivanje krivulja rosišta (Taupunktskurven) u kapilarnim cijevčicama pomoću lupe. Ova vi-zuelna metoda može se dobro upotrebiti samo u izvjesnim slučaje-vima, kada se kod prozračnih supstancija dobro vidi temperatura rosišta eutektičke smjese i nestanak posljednjih kristala. Svoju me-todu modificirao je Rheinboldt i za određivanje sa Koflerovim mi-kroskopom sa stolićem za zagrijavanje, tako, da je stavio praškasti preparat ¡između objektnog i pokrovnog stakla. Ovom smo se meto-dom takođe poslužili kod ovih naših određivanja. Ona je dala za-dovoljavajuće rezultate kod binarnih smjesa koje su bile bliže eutektici. Kod svih onih smjesa, koje su se nalazile blizu čiste komponente A ili B, ili molekularnog spoja Am Bn, dobivali smo nešto previsoke rezultate usljed dehomogenizacije, koja se međutim može ukloniti pr ipremanjem takozvanih ravnih preparata (Flächen-präparate) ili kristalnih filmova.

Osnovna prednost Koflerove metode kod određivanja ravnoteže dvokomponentnih sistema sastoji se u kontaktnoj metodi, pomoću koje se može veoma brzo i jednostavno ustanoviti o kakvoj se vrsti di jagrama radi0). U ovom slučaju pr ipravl ja ju se kontaktni prepa-rati između čistih komponenata. Kontaktni se preparati mogu na-činiti i između određene binarne smjese i jedne čiste komponente. Ovo čini osnovu određivanja polažaja eutektičke tačke i sastava homogeno ili kongruentno taljivog molekulskog spoja. Pače i u si-stemima u kojima komponente s tvaraju dva i više kongruentno taljiva spoja, pokazali su se kontaktni preparati između pojedinih smjesa veoma korisnim. Kombinacijom kontaktne metode i Rhein-boldtove metode uspjelo nam je riješiti većinu dijagrama i istražiti čitav binarni sistem. Međutim kada se spojevi tale inkongruentno, onda obje ove metode nisu uvijek u s tanju da zadovolje, a naročito kada smjese naginju podhlađivanju.

EKSPERIMENTALNI DIO

Mjerenja su vršena laboratorijskim mikroskopom f i rme C. Reichert, Wien, sa orginalnim Koflerovim stolićem za zagrijavanje. Objektiv 3,10:1 (ahromatičan), N. A. 0,25; Huygensov okular IV, 9x.

Upotrebljene supstancije bile su originalni tvornički preparat i koje smo čistili kao za mikroanalizu. Ovome poslu posvetili smo osobitu pažnju, jer i veoma male količine onečišćenja d j e lu ju da oko vakuola, koje se s tvaraju u kristalnom filmu, počinje ta l jen je koje ne odgovara eutektičkom, što može da dovede do komplikacija i netočnosti u inerpretaciji di jagrama stanja.

Sve tačke ta l jen ja čistih supstancija određivali smo metodom ravnoteže, vodeći računa o polimorfiji tvari.

39

Pri je kvantitavne termijske analize uvijek smo proveli kvali-tativnu pomoću kontaktnog preparata između čistih komponenata. Stim se postizavao jasan uvid u ispitivani di jagram stanja, a naročito 0 nastalim fazama i njihovim odnosima.

Vrijednosti za kr ivul ju likvidusa određivane su pomoću kristal-nog filma. Istim načinom smo potvrđivali i temperaturu peritektičke horizontale, jer u momentu dostizanja te temperature jasno se vidi peritektička reakcija. Najbol je je naći u kristalnom f i lmu takova mjesta, u kojima možemo da posmatramo ovu trofaznu ravnotežu. Uključivanjem ili isključivanjem gr i janja potpomažemo ili rast komponente B, ili molekulskog spoja AmBn.

Kontaktnom metodom između smjesa i čistih komponenata A, ili B, preciznije su određivane eutektičke tačke i tačke maksimuma kod molekulskih spojeva, dok kod prekrivenog maksimuma nismo sa tom metodom dobivali zadovoljavajuće rezultate. Za određivanje pre-krivenog maksimuma poslužila nam je Rheinboldt-ova metoda pra-škastih preparata. Ovom metodom određivana je samo eutektička temperatura, ali ni je određivana i temperatura pr imarne kr i-stalizacije.

Maksimalna razlika između dva očitan ja temperature jednakih kristalnih filmova, ili kontaktnih preparata, bila je ±0,4 do 0,7cC. Kod preparata pripravljenih na isti način i jednako zagrijavanih, ta razlika se smanjila na ±0,2 do 0,3cC.

Rezultati pokusa su prenošeni na diagram stanja. Na apscisu nanesene su koncentracije u molskim postocima, a na ordinatu temperature.

DISKUSIJA REZULTATA

o-F e n i l e n d i a m i n-B e n z o j e v a k i s e l i n a

Prema Kremannu i saradnicima2) o-fenilendiamin stvara sa benzojevom kiselinom jedan spoj koji je sastavljen iz 1 mola diamina 1 2 mola kiseline. Pušin i Deželić3) našli su u tom sistemu dva spoja, osim pomenutog još i jedan ekvimolekularnog sastava.

Dijagram stanja u tom sistemu sastoji se iz četiri grane. Prva grana pruža se od tališta čistog o-fenilendiamina do eutektike Ei. Druga grana seže od eutektike Ei do prelazne tačke P, koja se ovdje podudara praktički sa talištem spoja o-fenilendiamin-monobenzoata. Treća grana ide od peritektičke tačke P do eutektikeEo. Ova je grana zaobljena i pokazuje maksimum pri sastavu od 66,6 mol% benzojeve kiseline. Četvrta grana proteže se od eutektike Ea do tališta čiste benzojeve kiseline. Pr i koncentraciji 66,6 mol°/o benzojeve kiseline na di jagramu se zapaža maksimum koji odgovara o-fenilendiamin-di-benzoatu, o-CJiVNHa/s • 2CcH5COOH, a na koji je ukazao i Kremann. Našli smo da se ovaj kongruentni spoj tali pri 104°C. Kristali ovog spoja izdvajaju se iz svih rastaljenih smjesa u intervalu od 50—66,6 mol°/o. Peritektička reakcija se zapaža jasno od 50 mol°/o do 66,6 mol°/o benzojeve kiseline.'

40

Na osnovu toga zaključili smo, da se prvi inkongruentno taljivi spoj javl ja kod ekvimolekularnog sastava komponenata. Određiva-n j e m t ra jan ja prelazne kristalizacije našli su već pr i je Pušin i Deželić maksimum t ra jan ja za smjesu sa koncentracijom od 50 mol°/o ben-

,SL 1. D i j a g r a m s t a n j a b ina rnog si-s t e m a o - f en i l end i amin + benzo jeva

kisel ina

Fig. 1 . Z u s t a n d s d i a g r a m m des b i n ä -r e n Sys tems o - P h e n y l e n d i a m i n

-i- Benzoesäure

C, h5co 3M , / V <

/

juUA :

1 —1

61 , 1 1 „ £1 1 1 „

1

1 1

1 1 ! i

zojeve kiseline i pri temperaturi 91,5°. Odatle su zaključili, da kom-ponente s tvara ju inkongruentno taljivi spoj: o-fenilendiamin-mono-benzoat, 0-C6H4/NH2/2 ' CcHsCOOH u koji prelaze kristali dibenzoata kod ohlađenja do prelazne temperature. Eutektičke smjese, koje s tvara monobenzoat sa čistim o-fenilendiaminom, kristaliziraju na 84,5°C. Eutektička tačka Ei leži pri koncentraciji 27 mol% benzojeve kiseline. Druga eutektička tačka E2 koja nastaje između dibenzoata i benzojeve kiseline, ima koordinate: 74 mol°/o benzojeve kiseline i 101,5°C.

Prema tome ova naša istraživanja potvrđuju nalaze Pušina i Deželića, da u tom sistemu nastaju dva spoja monobenzoat, koji se inkongruentno tali i drugi dibenzoat, koji se tali kongruentno, T.t. = 104°C.

m-F e n i l e n d i a m i n-b e n z o j e v a k i s e l i n a

Taj se sistem sastoji iz četiri grane sa dvije prelazne tačke. P rva grana se pruža od čistog m-fenilendiamina do eutektičke tačke Ei, koja leži pri koncentraciji 13 mol°/o benzojeve kiseline i na 52°C. Druga grana pruža se od eutektičke tačke Ei do prelazne tačke Pt, koja leži pri koncentraciji 45 mol°/o benzojeve kiseline i na 76°C.

SI. 2. D i j a g r a m s t a n j a b i n a r n o g si-s t e m a m - f e n i l e n đ i a m i n + benzo jeva

k ise l ina

Fig . 2. Z u s t a n d s d i a g r a m m des b inä -r e n Sys tems m - P h e n y l e n d i a m i n

+ Benzoesäure

c„h5coq

1 1 ' 1 1

i •

i /i— 1 — j —

w — i —

pf H Ä / -

—

1 1 1

— 1 1

t , 1 1 ic 20 S«

41

U intervalu od 13—45 mol'Vo benzojeve kiseline izdvajaju se kristali ekvimolekularnog spoja ,koji je stabilan ispod 76°C, a iznad ove temperature se razlaže. Sastav tog spoja mogli smo odrediti odre-đivanjem temperature peritektičke horizontale. Treća grana pruža se od 45 mol'Vo benzojeve kiseline do prelazne tačke P2, koja ima ko-ordinate 62 mol% benzojeve kiseline i 86cC. Duž ove grane izdvajaju se kristali drugog inkongruentno taljivog spoja, koji je stabilan ispod 86GC. Četvrta grana pruža se od prelazne tačke P2 do tališta čiste benzojeve kiseline. Duž ove grane izlučuju se kristali čiste benzojeve kiseline. Sastav drugog spoja odredili smo na osnovu temperature druge peritektičke horizontale, koja se zapaža do 66,6 mol'Vo benzo-jeve kiseline. Pušin i Deželić određivali su maksimum t r a j an ja pre-lazne kristalizacije i našli dva inkongruentno talj iva spoja: m - f e n i -lendiamin monobenzat, CcEU/NHk/a * C<;Hr,COOH i m-fenilendiamin dibenzoat, C0H4/NH0/2 ' 2C0H5COOH. Oba se spoja tale uz raspadanje.

Prema tome se i ovi naši rezultati podudaraju sa nalazom Pušina i Deželića, a u protivnosti su sa nalazom Kremanna i su-radnika.

Pr i određivanju ravnoteže u ovom sistemu poslužili smo se i Rheinboldtovom metodom.

p-F e n i l e n d i a m i n-b e n z o j e v a k i s e l i n a

Ovaj sistem sastoji se iz tri grane. Prva grana pruža se od čistog p-fenilendiamina do prve eutektičke tačke Ei, koja leži pri koncentraciji 23 mol'Vo benzojeve kiseline i 128°C. Druga grana poka-zuje zaobljeni maksimum pri 50 mol'Vo i 143,5°C. Treća grana pruža se od druge eutektičke tačke E2, koja leži pri koncentraciji 84 mol0/», benzojeve kiseline i 107,5°C do tališta benzojeve kiseline.

SI. 3. Dijagram stanja binarnog s i -stema p-feni lenđiamin + benzojeva

kiselina

Fig. 3. Zustandsdiagramm des binä-ren Systems p-Phenylendiamin

-f Benzoesäure

Drugi spoj, koji smo očekivali, nije se mogao primijeti t i niti na di jagramu stanja dobivenom termijskom analizom provedenom me-todom krivulja ohlađivanja1). Ovo bismo mogli protumačiti tako, da uslijed relativno visoke temperature (iznad 140°) dolazi do još jače disocijacije, pa zbog toga ne može niti doći do kristalizacije p-fenilendiamino-dibenzoata. Na ovakav zaključak nas upućuje i velika zaobljenost maksimuma.

Odatle slijedi da u tom sistemu postoji samo jedan spoj ekvi -molekularnog sastava p-fenilendiamin-monobenzoat, C0H4/NH2/2'

42

CoHuCOOH. Ovi naši rezultati slažu se sa nalazom Pušina i Vilovića1) kao i sa nalazom Kremanna, Webera i Zechnera2).

o-F e n i l e n d i a m i n-c i m e t n a k i s e l i n a

Kremann i suradnici1') našli su da se dijagram stanja ovog sistema sastoji iz tri grane i jednog maksimuma pri ekvimolekular-nom sastavu komponenata. Na osnovu toga zaključili su da ove kom-ponente stvaraju jedan spoj o-fenilendiamin-monocinamilat. Pušin i Deželić3) našli su u tom sistemu četiri grane i dva molekulska spoja, koji se inkongruentno tale, a sastavljeni su u odnosu 1:1 i 1:2.

Naša ispitivanja, koja smo proveli sa Koflerovim mikroskopom pokazala su da se taj sistem doista sastoji iz četiri grane i da kompo-nente stvaraju dva spoja. Prva grana pruža se od tališta čistog o-fenilendiamina do eutektike Ei, koja leži pri koncentraciji 22 mol°/o cimetne kiseline i 87,5°C. Druga grana ima zaobljen maksimum kod 50 mol% cimetne kiseline i 98,8°C. Treća grana pruža se od eutektike E2, koja ima koordinate 62 mol°/o cimetne kiseline i 97°C, do peri-

Sl. 4. Dijagram stanja binarnog si-stema o-fenilendiamin -f cimetna

kiselina

Fig. 4. Zustandsđiagramm des binä-ren Systems o-Phenilendiamin

+ Zimtsäure

tektičke tačke P. koja praktički pada zajedno sa sastavom i talištem drugog inkongruentno taljivog spoja tj . kod 66,6 mol°/o cimetne kiseline i 102°C. Četvrta grana pruža se od peritektičke tačke P do tališta čiste cimetne kiseline.

Na osnovu ovih nalaza došli smo do zaključka da se prvi spoj o-fenilendiamin-monocinamilat, 0 - C 0 H 4 / N H 2 / 2 - C 0 H 4 C H = C H C O O H , tali homogeno kod 98,8°C, dok se drugi spoj o-fenilendiamin-dicina-milat, O - C G H 4 / N H 2 / 2 • 2C0H4CH = C H C O O H , tali inhomogeno pri 102°C. Do ovog zaključka došli smo promatranjem kristalnih filmova i služeći se Rheinboldtovom metodom praškastih preparata5). Samo u kristalnim filmovima između 66,6 mol°/o i čiste cimetne kiseline zapažala se je peritektička kristalizacija. Eutektika između kongru-entno i inkongruentno taljivog spoja je slabo izražena. Brzim ohla-đivanjem uspjeli smo da dobijemo i eutektiku između homogeno taljivog spoja i cimetne kiseline kod 62 mol°/o cimetne kiseline i 96—97°C. U kristalnim filmovima, između 50 i 66,6 mol°/o cimetne kiseline, javlja se kao prvo tal jenje instabilna eutektika, dok se u praškastim preparatima javlja ta l jenje koje odgovara eutektici između kongruentno i inkongruentno taljivog spoja.

Na osnovu tih nalaza smatramo, da se prvi spoj ekvimoleku-larnog sastava tali homogeno. Na di jagramu stanja vidi se slabo izra-ženi, zaobljeni maksimum pri 50 mol°/o komponenata.

m-F e n i l e n d i a m i n-c i m e t n a k i s e l i n a

Rastaljene binarne smjese u ovom sistemu naročito naginju podhlađivanju, pa je teško bilo dobiti sa klasičnom metodom ter-mijske analize ispravne vrijednosti. Kremann, Weber i Zechner2) našli su, da se di jagram stanja ovog sistema sastoji iz dvije grane, koje se sijeku u jednoj eutektičkoj tački. Prema tim autorima m-fenilendiamin sa cimetnom kiselinom ne stvara molekulske spo-jeve. Pušin i Deželić3) našli su, da se ta j sistem sastoji iz tr i grane sa jednom eutektičkom i jednom prelaznom tačkom. Prema

SI. 5. Dijagram stanja binarnog si-stema m-feni lendiamina -)- cimetna

kiselina

Fig. 5. Zustandsdiagramm des binä-ren Systems m-Phenylendiamin

+ Zimtsäure

tome komponente u tom sistemu s tvaraju u kristalnom stanju jedan inkongruentno taljivi spoj. Na osnovu t r a jan ja peritektičke krista-lizacije našli su pomenuti autori, da je sastav spoja ekvimolekularan. Prema tome bilo je od interesa, da se ovaj sistem ponovo istraži sa Koflerovom metodom.

Ispitivanja, koja smo proveli dokazala su, da se u ovom sistemu javl ja samo jedan spoj, koji se inkongruentno tali. Već kvalitativno promatranje u kontaktnim preparatima pripravljenim od čistih kom-ponenata pokazalo je, da se sistem sastoji iz jedne eutektike i jedne prelazne tačke. Pr ipravl janje kristalnih filmova bilo je veoma ote-žano, jer čisti m-fenilendiamin, a i sve smjese m-fenilendiamina sa cimetnom kiselinom koje su sadržavale veće količine diamina, naginju s tvaran ju pothlađenih taljina. Kristalne filmove takovih smjesa mogli smo dobiti jedino dulj im držanjem preparata na ledu, što je opet dovodilo do dehomogenizacije t j . rasta jedne kristalne kompo-nente i potiskivanja druge, a to je znatno otežavalo određivanje temperature primarne kristalizacije. Da bismo sa sigurnošću odredili eutektičke temperature, kao i peritektičku horizontalu, priređivali smo i praškaste preparate, jer ni u jednom kristalnom fi lmu nismo

O 10 "20 50 40 50 Ö O 70 60 90 100

44

uspjeli da vidimo izrazitu peritektičku reakciju t j . nestanak kristala jedne vrste i rast novih kristala.

Dijagram stanja ovog sistema sa inkongruentno talj ivim spo-jem, sastoji se iz tri grane. Prva grana se proteže od tališta čistog m-fenilendiamina do eutektičke tačke E, koja leži kod neko 27 mol°/o cimetne kiseline i 42°C. Od eutektike do peritektičke tačke P, sa koordinatama 40 mol°/o cimetne kiseline i 55°C, pruža se druga grana. Sa peritektičkom tačkom započinje treća grana i pruža se do tališta čiste cimetne kiseline.

Ova naša ispitivanja potvrdila su, da m-fenilendiamin sa ci-metnom kiselinom stvara u kristaliziranom stanju samo jedan spoj m-fenilendiamino-monocinamilat, m-CcHU/NHa/a ' CoHoCH = CH-COOH, koji se inkongruentno tali, kako su to već pri je našli Pušin i Deželić3).

p-F e n i l e n d i a m i n-c i m e t n a k i s e l i n a Ovaj sistem je osobito interesantan, jer smo pri polaganom

hlađenju mogli dokazati samo jedan spoj ekvimolekulskog sastava, a izostaje spoj p-fenilendiamino-dicinamilat. Zapravo sporim hlađe-n jem jedan molekulski spoj prelazi u drugi. Zato je potpuno ra -

s i . 6. Dijagram stanja binarnog si-stema p-feni lendiamin + cimetna

kiselina

Fig. 6. Zustandsdiagramm des binä-ren Systems p-Phenylendiamin

+ Zimtsäure

zumljivo da se služeći metodom krivulja ohlađivanja mogao dokazati samo jedan kongruentno taljivi spoj3), dok se Koflerovom metodom mogu u tom sistemu dokazati dva kongruentno talj iva spoja.

Dijagram stanja ovog sistema sastoji se iz četiri grane sa dva jasno izražena maksimuma i tr i eutektike. Maksimumi su kod 50 mol°/o cimetne kiseline i 126,4° i kod 66,6 mol°/o cimetne kiseline i 1 2 3 , 5 ° . Eutektika Ei između p-fenilendiamina i p-fenilendiamino-monocinamilata leži kod 27 mol°/o cimetne kiseline i 119°, a eutektika Ei> između p-fenilendiamino-monocinamilata i p-fenilendiamino-dicinamilata leži kod 59 mol% cimetne kiseline i 1 2 3 ° C . Eutektika E.s, koju stvara spoj dicinamilat sa cimetnom kiselinom, leži kod 74 mol°/o cimetne kiseline i 1 1 6 , 5 ° C .

Na osnovu tog nalaza možemo zaključiti, da p-fenilendiamin sa cimetnom kiselinom stvara u kristaliziranom s tanju dva spoja, prvi ekvimolekularnog sastava p-fenilenđiamin-monocinamilat, p - C C H ^ N H ^ / s • C g H 5 C H = C H • C O O H i drugi p-fenilendiamin-di-cinamilat, P - C 0 H 4 / N H 2 / 2 • 2C 6 H R , C H = C H • C O O H .

K E M I J S K I I N S T I T U T F I L O Z O F S K O G F A K U L T E T A

S A R A J E V O

45

L I T E R A T U R A

1) N. A. P u s i n u n d F. V i 1 o v i c, Ber. 58 (1925) 2864. 2 ) R . Kr e m a n , G . W e b e r und K. Z e c h n e r , Mh. Chem. 48 (1925) 195. 3) N. A. P u s i n u n d M. D e z e l i c , Mh. Chem. 72 (1938) 65. 4) L. u n d A. K o f 1 e r, T h e r m o - M i k r o - M e t h o d e n zur Kennze i chnung o rgan i -

scher S to f f e u n d Stoffgemische , Ver lag Chemie, Weinhe im/Bergs t r a s se 1954. 5) Ii. R h e i n b o l d t , Thermische Analyse — B e s t i m m u n g organ ischer Mole-

ke lve rb indungen , Houben-Weyl , he rausgegeben von E. Müller , Me thoden de r o rgan i schen Chemie, Bd. II. Ana ly t i sche Methoden, S. 831—865 (1953), Georg Th ieme Ver lag S t u t t g a r t 1953.

6) A. K o f 1 e r, Z. E lek t röchem. 47 (1941) 810. 7) A. u n d L. K o f 1 e r, Mh. Chem. 78 (1948) 23.

ZUSAMMENFASSUNG

Uber die Anwendung der Koflerschen Thermo-Mikro-Methode zur Untersuchung von Lösungsgleichgewiehten in binären Systemen

welche Fhenylendiamine enthalten. I. Systeme der drei isomeren Fhenylendiamine mit Benzoesäure und Zimtsäure

von M. Dezelic u n d K. G r o m - D u r s u n

Mit te ls der Kof le r schen T h e r m o - M i k r o - M e t h o d e w u r d e n die Z u s t a n d s d i a -g r a m m e von sechs b i n ä r e n Sys temen, die aus i someren P h e n y l e n d i a m i n e n und a u s Benzoesäure bzw. Z imsäu re bes tanden , un t e r such t .

Es w u r d e bewiesen : 1 . Dass die o- und m - P h e n y l e n d i a m i n e mi t Benzoe-s ä u r e zwei V e r b i n d u n g e n b i lden u n d z w a r P h e n y l e n d i a m i n - m o n o b e n z o a t und P h e n y l e n d i a m i n - d i b e n z o a t die inhomogen schmelzen. 2. Dass das p - P h e n y l e n -d i a m i n mi t Benzoesäure n u r eine Ve rb indung äqu imo leku l a r e r Z u s a m m e n s e t -zung bildet , die homogen, ohne zu zerfa l len, schmilzt . 3. Dass das o - P h e n y l e n -d i amin mi t Z i m t s ä u r e zwei Ve rb indungen b i lde t u n d zwar o - P h e n y l e n d i a m i n -m o n o c i n n a m y l a t welches homogen schmilzt u n d o - P h e n y l e n d i a m i n - d i c i n n a -m y l a t welches sich be im Schmelzen zersetzt . 4 . Dass das m - P h e n y l e n d i a m i n m i t Z i m t s ä u r e n u r eine V e r b i n d u n g äquimolekula i ' e r Z u s a m m e n s e t z u n g bi ldet , die inhomogen schmilzt . 5 . Dass das p - P h e n y l e n d i a m i n mi t Z i m t s ä u r e zwei homogen schmelzende V e r b i n d u n g e n b i lde t u n d z w a r p - P h e n y l e n d i a m i n - m o n o -c i n n a m y l a t u n d p - P h e n y l e n d i a m i n - d i c i n n a m y l a t .

Die Ex-gebnisse sind mi t f r ü h e r e n Resu l t a t en von Pus in und Dezelic:1) gröss tente i ls identisch, w ä h r e n d sie m i t denen von K r e m a n n und Mi ta rbe i t e rn ' ) n u r te i lweise übe re in s t immen . Im Sys tem o - P h e n y l e n d i a m i n - Z i m t s ä u r e en t s t eh t e ine äqu imoleku la re Ve rb indung die homogen schmilzt und eine zwei te V e r -b i n d u n g vom Typus : 1 Mol D iamin zu 2 Molen Säure , die inhomogen schmilzt . F r ü h e r f a n d e n Pus in u n d Dezelic auch zwei abe r n u r inhomogen schmelzende Molekü lve rb indungen . I m Sys tem p - P h e n y l e n d i a m i n - Z i m t s ä u r e f a n d e n w i r zwei Ve rb indungen die homogen schmelzen, w ä h r e n d f r ü h e r n u r eine V e r b i n -d u n g von ä q u i m o l e k u l a r e r Z u s a m m e n s e t z u n g g e f u n d e n wurde .

Dai-aus folgt , dass m a n mi t der Kof le r schen Methode auch in solchen Fä l l en wo m a n mi t der k lass ischen Methode der t he rmi schen Ana lyse sehr s c h w e r v o r a n k o m m t , die Z u s t a n d s d i a g r a m m e wei t besser b e s t i m m e n kann .

P r i m l j e n o 15 n o v e m b r a 1959

C H E M I S C H E S I N S T I T U T D E R P H I L O S O P H I S C H E N F A K U L T Ä T

S A R A J E V O

46

GLASNIK DRUSTVA H E M l C A R A NRBiH, Sara jevo , k n j . 8 (1959) BULL. SOC. CHIM. Sa ra j evo (Yougoslavie), Ann . 8 Vol. 8 (1959)

PRIMJENA KOFLEROVE TERMO MIKRO METODE KOD ISPITIVANJA RAVNOTEŽE OTAPANJA U DVOKOMPONENTNIM

SISTEMIMA KOJI SADRŽE FENILENDIAMINE, II.

Sistemi izomernih fenilendiamina međusobno i sa p-nitrofenolom

M. Deželić i K. Grom-Dursun

Koflerova termo mikro metoda je osobito podesna za određi-vanje ravnoteže otapanja u dvokomponentnim sistemima u kojima se j a v l j a j u jednostavne eutektike ili homogeno taljivi molekulski spo-jevi sa tzv. otvorenim maksimumom. Ovakve slučajeve imali smo upravo u binarnim sistemima, koje želimo opisati u ovom radu.

1. Izomerni fenilendiamini i p-nitrofenol s tvaraju molekulske spojeve u odnosu 1 diamin : 1 nitrofenol, 1 diamin : 2 nitrofenola i 1 diamin : 4 nitrofenola. Ove je sisteme već prije istražio Kremann i Petritschek1) metodama klasične termijske analize. Kako smo pri je istakli"), nailazi se na velike teškoće u radu sa fenilendiaminima, jer su oni kod tal jenja izloženi oksidaciji i raspadanju. Kod ohlađivanja binarnih smjesa sa fenilendiaminima dolazi do podhlađivanja, pa izlučivanje prvih kristala leži redovno niže nego što bi se očekivalo. Primijeti l i smo takođe da se različito ponašaju takve smjese prili-kom brzog i sporog hlađenja.

U tri binarna sistema, koji su bili sastavljeni od p-nitrofenola i izomernih fenilendiamina, dokazali smo Koflerovom metodom slje-deće spojeve:

o-CoKU/NfiaA ' 2p-CoH4/OH/NO-. m -C«H4 /NH 2 / 2 • 2p-C«H. i /0H/N0 2 *- .

P - C o W n H 2 / 2 ' p-CrJVOH/NOs i p-C6H4/NH.2/2-4p-CcH4/0H/N02

Ovi naši rezultati slažu se sa onima koje su dobili Kremann i Petr i t-schek. Manje razlike u temperaturama izlučivanja prvih kristala i eutektičke kristalizacije javl ja ju se poradi toga, što se kod klasične

47

metode termijske analize određuju krivulje ohlađivanja i t empera tu re izlučivanja prvih kristala, a Koflerovom metodom određivali smo* temperaturu nestanka posljednjih kristala.

2. U svim dvokomponentnim sistemima između izomernih feni-lendiamina međusobno nastaju jednostavne eutektičke smjese, kako» smo to i očekivali, jer i u sistemu p-fenilendiamin + o-fenilendiamin.. koji su već pri je izradili N. Pušin i M. Deželić3) metodom termijske-analize, nastaje prosta eutektika. Koflerovom termo-mikrometodom u tim sistemima mogli smo sa svega 5 do 7 tačaka određivanja doći do> istih rezultata, za koje treba klasična termijski analiza 10 do 12 od re -đivanja krivulja ohlađivanja.4 '5 '0)

EKSPERIMENTALNI DIO

Rezultate istraživanja, koje smo dobili promatranjem dvokom-ponentnih sistema pod mikroskopom firme C. Reichert—Wien sa. originalnim Koflerovim stolićem za zagrijavanje, donosimo u obliku dijagrama stanja.

Supstancije, koje smo upotrebljavali kod ovog istraživanja bile-su kemijski čiste, a mi smo ih prekristalizirali i priredili kao što se zahtjeva za mikro analizu.

o-F e n i l e n d i a m i n — p-n i t r o f e n o l

U ovom sistemu dolazi do s tvaranja jednog molekulskog spoja, sastava o-CoiVNHa/a - 2p-C6H4 /0H/N02. Do ovog zaključka došli smo već pregledom kontaktnih preparata između čistih komponenata-

SI. 1. Dijagram stanja binarnog s i -stema o-feni lenđiamin

4- p-nitrofenol

Fig. 1. Zustandsdiagramm des b i n ä -ren Systems o-Phenylendiamin

+ n- Nitrophenol

Dijagram stanja u ovom sistemu sastoji se iz tr i grane. P r v a grana pruža se od tališta čistog o-fenilendiamina do eutektike Eiy koja leži kod 40 mol°/o p-nitrofenola i 68,1°C. Druga grana pruža se od eutektike Ei do eutektike Ea i ima jasno izraženi zaobljeni maksi -mum kod 66,6 mol°/o p-nitrofenola i 87°C. Treća grana pruža se ođ eutektike Ea, koja ima koordinate 74,5 mol°/o p-nitrofenola i 84,5°Cr do tališta čistog p-nitrofenola.

Ovi naši nalazi slažu se sa rezultatima do kojih su došli K r e -mann i Petritschek, t j . da se u tom sistemu stvara spoj sastava 1 mo l

48

diamina + 2 mola nitrofenola, 0-C0H4/NH2/2 * 2p-C ( iH4(0H)N02 sa T.t. = 87,9°C.

m-F e n i l e n d i a m i n — p-n i t r o f e n o l

Dijagram stanja ovog sistema sastoji se iz t r i grane. Između tališta čistog m-fenilendiamina i eutektike Ei, koja leži kod 14 mol°/o p-nitrofenola i 49,8°C, pruža se prva grana. Druga grana pruža se od eutekt ike Ei do eutektike E2, koja leži kod 89 mol°/o p-nitrofenola i 99,5°C. Ova grana ima izraziti zaobljeni maksimum kod 66,6 mol°/o p-nitrofenola i 118,3°C. Treća grana pruža se od eutektike E2 do tališta čistog p-nitrofenola.

SI. 2. Dijagram stanja binarnog si-stema m-feni lendiamm

+ p-nitrofenol

Fig. 2. Zustanđsđiagramm des bina-ren Systems m-Phenylenđiamin

+ p-NitrophenoI

Odatle slijedi, da m-fenilendiamin sa p-nitrofenolom stvara u kristaliziranom stanju homogeno taljivi molekulski spoj sastava: m-CoH4/NHd/2*2p-C,5H4/OH/N02. Ovaj se nalaz podudara sa re-zultatima Kremanna i Petritscheka, samo što oni navode talište mo-lekulskog spoja nešto više T.t. = 119,9°C.

p-F e n i l e n d i a m i n — p-n i t r o f e n o l

Ovaj sistem znatno se razlikuje od pri je pomenuta dva sistema. Dok p-nitrofenol sa o-fenilendiaminom i m-fenilendiaminom stvara po jedan spoj tipa 1 diamin: 2 nitrofenola, to sa p-fenilendiaminom stvara dva molekulska spoja prvi tipa 1 diamin : 1 nitrofenol i •drugi tipa 1 diamin : 4 nitrofenola.

SI. 3. Dijagram stanja binarnog si-stema p-fenilendiamin

+ p-nitrofenol

Fig. 3. Zustanđsđiagramm des binä-ren Systems p-Phenylendiamin

4- p-Nitrophenol

4 — G l a s n i k h e m i č a r a b r . 8 49

Dijagram s tanja u ovom sistemu sastoji se iz četiri grane sa t r i eutekt ike i dva jasno izražena maksimuma. Prvi maks imum leži kod 50 mol°/o p-nitrofenola i 117,3°C, a drugi kod 80 mol°/o p-ni t rofenola i 133,5°C. Eutektika Ei između p-fenilendiamina i ekvimolekularnog" spoja leži kod 36 mol°/o p-nitrofenola i 108,5°C, dok eutekt ika E2, koja nas ta je između oba molekulska spoja, leži kod 54,5 mol°/o p-nitrofenola i 116cC. Konačno eutektika E3, koju čine molekulski spoj sastava 1 mol p-fenilendiamina + 4 mola p-nitrofenola sa či-stim p-nitrofenolom, ima koordinate 97 mol°/o p-nitrofenola i 108°C.

Na osnovu tih nalaza dokazali smo, uz upotrebu kontaktnih prepara ta i kristalnih filmova, da u ovom sistemu nas ta ju dva spoja koja se kongruentno tale i to prvi ekvimolekularnog sastava: P-C0H4/NH2/2 • P-C6H4/OH/NO2 i drugi sastava 1 mol p-feni lendia-mina + 4 mola p-nitrofenola, P-C0H4/NH2/2 • 4 p - C g H 4 / 0 H / N 0 2 . Time smo utvrdil i nalaze Kremanna i Petr i tscheka koji su, metodom t e r -mi jske analize, došli do istog zaključka. Prv i spoj ekvimolekularnog sastava tali se pri 117,2°C, a drugi ( ldiamin + 4 p-nitrofenol) tal i se pr i 134,2°C.

Odatle slijedi, da se sa Koflerovom termo-mikro metodom mogu dobiti pouzdani rezultat i i to mnogo brže i jednostavnije, kada se u dvokomponentnom sistemu s tvara ju homogeno tal j ivi molekulski spojevi.

o-F e n i l e n d i a m i n — p-f e n i l e n d i a m i n m-F e n i l e n d i a m i n — p-f e n i l e n d i a m i n o-F e n i l e n d i a m i n — m-f e n i l e n d i a m i n

Sva tr i izomera fenilendiamina međusobno d a j u kod t a l j e n j a i ohlađivanja jednostavne eutektičke smjese. Di jagram s tanja sistema o-fenilendiamin -f- p-fenilendiamin, koji su izradili N. Pušin i M. Deželić2) te rmi jskom analizom, takođe se sastoji iz jednostavne eutek-tike. Mi smo t a j sistem ponovili sa Koflerovom metodom kontaktnih prepara ta i dokazali istovjetnost rezultata. Uz to smo izradili i druge dvi je kombinacije t j . sisteme sa m-fenolendiaminom + p-feni lendia-minom i o-fenilendiaminom + m-feni lendiaminom.

Diagram s tanja sistema o-fenilendiamin + p-feni lendiamin sa-stoji se iz dvije grane koje se s i jeku u eutektičkoj tački E pri 72 mol°/o o-fenilendiamina i 81,5°C.

Di jagram s tanja sistema m-feni lendamin + p-feni lendiamin sastoji se iz dvije grane koje se si jeku u eutektičkoj tački E, koja ima koordinate 91 mol°/o m-feni lendiamina i 55°C.

U di jagramu s tanja sistema o-fenilendiamin + m-f enilendi-amin vide se takođe dvije grane koje se si jeku u eutektičkoj tački E, koja ima koordinate 74,5 mol°/o m-feni lendiamina i 43°C.

Na osnovu rezultata koje smo dobili u ovom radu, služeći se Kofelrovom termo mikro metodom, možemo konstatovati , da se tom metodom mogu dobiti zadovoljavajući i pouzdani rezultat i kada se u

50

dvokomponentnim sistemima stvaraju eutektičke smjese ili homogeno taljivi molekulski spojevi. Ako se još istakne, da se do rezultata može doći mnogo brže i jednostavnije, uz mnogo manj i potrošak

SI. 4. Dijagrami stanja binarnih si-stema: o- feni lendiamm + m-feni len-diamin . . . ; p-feni lenđiamin + m - f e -nilendiamin . . . : p-feni lendiamin +

o-feni lendiamin

Fig. 4. Zustanđsdiagramme der binä-ren Systeme: o-Phenylendiamin + m-Phenylendiamin . . . ; p-Phenylen-

diamin + m-Phenylendiamin . . . ; p-Phenylendiamin + o-Phenylendi-

a m i n . . . .

supstancija, onda se vidi da u takovim slučajevima Koflerova metoda ima prednost pred klasičnom metodom termijske analize.

L I T E R A T U R A

1) R. K r e m a n n u n d R. P e t r i t s c h e k , M o n a t s h e f t e f . Chem. 38 (1917) 426. 2) M. D e z e l i c i K. G r o m - D u r s u n, Glasnik Drus t . hem. i t ehn . 8 (1959) 37. 3) N. A. P u s i n u n d M. D e z e l i c , M o n a t s h e f t e f . Chem. 72 (1938) 65. 4 ) L . und A . K o f i e r , T h e r m o - M i k r o - M e t h o d e n zur Kennze i chnung o rgan i -

scher S t o f f e u n d Stof fgemische , Un ive r s i t ä t sve r l ag Wagner , I n n s b r u c k 1954. 5) A. K o f i e r , Z. E lek t rochem. 47 (1941) 810. 6) A. u n d L. K o f i e r , M o n a t s h e f t e f. Chem. 78 (1948) 23.

ZUSAMMENFASSUNG

Uber die Anwendung der Koflerschen Thermo-Mikro-Methode zur Untersuchung von Lösungsgleichgewichten in binären Systemen

welche Phenylendiamine enthalten. II. Systeme der drei isomeren Phenylendiamine untereinander beziehungsweise

mit p-Nitrophenol.

von M. Dezelic und K. G r o m - D u r s u n

Die Z u s t a n d s d i a g r a m m e von sechs b i n ä r e n Sys temen, die aus den dre i i someren P h e n y l e n d i a m i n e n u n t e r e i n a n d e r u n d mi t p -Ni t ropheno l z u s a m m e n -gesetz t sind, w u r d e n mi t te l s de r Kof ie r sehen T h e r m o - M i k r o - M e t h o d e un t e r such t .

Es w u r d e bewiesen : 1 . Dass das p -Ni t ropheno l m i t o- und p - P h e n y l e n -d i a m i n e ine homogen schmelzende V e r b i n d u n g bildet, we lche von 1 Mol Diamin u n d 2 Molen p- Ni t rophenol zusammengese tz t ist. 2. Dass das p -Ni t ropheno l m i t p - P h e n y l e n d i a m i n zwei V e r b i n d u n g e n b i lde t u n d z w a r die e r s te von

4* 51

ä q u i m o l e k u l a r e r Z u s a m m e n s e t z u n g u n d die zweite nach d e m Typus : 1 Mol Diamin zu 4 Molen p-Ni t rophenol . Beide Molekü lve rb indungen schmelzen h o -mogen. Diese Resu l t a t e sind im E ink lang mi t den Ergebnissen von K r e m a n n u n d Petr i tschek 1 ) . 3 . In a l len dre i b i n ä r e n Sys t emen die aus i someren P h e n y -l end i aminen zusammengese tz t sind, en t s t ehen im Kr i s t a l l zus tand n u r G e m e n g e zweier Kr i s t a l l a r t en . Die K o m p o n e n t e n b i lden ke ine Molekü lve rb indung .

Mit te ls de r Kof le r schen Methode k o n n t e n w i r schnel ler u n d m i t v ie l wen ige r S u b s t a n z a u f w a n d zu diesen Ergebnissen kommen , als m i t der t h e r -mischen Analyse , w a s f ü r die e r s te re Methode spr icht . Dies t r i f f t besonders zu, w e n n die K o m p o n e n t e n in kr i s ta l l i s ie r ten Zus t and homogen schmelzende Mo-l e k ü l v e r b i n d u n g e n oder e in fache eu tek t i sche Mischungen bi lden.

C H E M I S C H E S I N S T I T U T D E R P H I L O S O P H I S C H E N F A K U L T Ä T

S A R A J E V O

P r i m l j e n o 15 n o v e m b r a 1959

52

G L A S N I K DRUSTVA H E M l C A R A NRBiH, Sa ra j evo , k n j . 8 (1959) BULL. SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie), Ann . 8 Vol. 8 (1959)

17-KETOSTEROIDI U HUMANOM MLIJEKU

F. Cetinie

Veliki broj istraživača ispitivao je insuficijenciju nadbubrežnih žlijezda kod novorođenčeta. Natelson i drugi (1—9) ukazali su da se nerazvijenost nadbubrežnih žlijezda pojavl juje osobito kod nedo-noščeta. U takvim slučajevima život zavisi od adekvatne terapije elektrolitima i hormonima, koji kontrolišu ekonomiju elektrolita. Za novorođenče je majčino mlijeko izvor života, koje se ne može zami-jeniti ničim, pa je prirodno, da se u n jemu nalaze sve mater i je po-trebne za život. Već odavna nastoje hemičari da tačno upoznaju sa-stav mlijeka. Utvrđeno je, da se većina hemijskih spojeva, koji cirkulišu u krvi, pojavl ju je također i u mlijeku. Prema tome trebalo je očekivati da će se u mli jeku naći i steroidni hormoni. Međutim, u odgovarajućoj bibliografiji za 20 godina u nazad, nismo mogli naći podataka o sadržaju steroidnih hormona u humanom mlijeku. Na-suprot tome imamo velik broj istraživačkih radova, koji se bave istraživanjem steroidnih hormona u mokraći.

Steroidni hormoni, koji su toliko značajni u fiziologiji odraslog, mora ju imati još veći značaj kod novorođenčeta. Zbog ovih razloga, preduzeli smo da ispitamo sadržaj steroidnih hormona u humanom mlijeku. Počeli smo sa 17-ketosteroidima, jer za njihovo određivanje imamo nekoliko dobrih metoda. I pored toga trebalo je izraditi po-sebnu tehniku rada, pomoću koje bi se izbjegle teškoće uslijed pri-sustva masti u mlijeku. Da bi stvorili rutinsku metodu za određivanje 17-ketosteroida u mlijeku, trebalo je postaviti jednostavnu tehniku rada, koju bi mogli koristiti i skromnije opremljene laboratorije. U toku ispitivanja došli smo do zaključka, da je Cimermanova (10) reakcija na j podesni ja za ovu svrhu, uz uslove, da se ukloni mast.

53

U tom smislu nastojali smo da mast prevedemo u sapun, koji se ne otapa u eteru ili kloroformu, dok se 17-ketosteroidi otapaju. Kalcijevi ili magnezijevi sapuni, iako se ne otapaju u vodi, da ju vrlo postojane emulzije prilikom mućkanja sa vodom i kloroformom, pa smo zadržali natr i jev sapun. Poslije mnogobrojnih pokusa došli smo do slijedeće tehnike rada:

U veliku epruvetu odmjeri se 5 ml mlijeka, k tome doda 1 ml konc. HC1. Smjesa se gri je u ključalom vodenom kupati lu 90 minuta. Nakon toga se doda 2 ml Na OH 30°/o-tne i ostavi gri jat i još 90 minuta. Tada se pusti ohladiti sadržaj epruvete i prenese u li jevak za odvajanje od 250 ml zapremine. Epruvetu treba dobro isprati de-stilovanom vodom i ovu vodu sipati takođe u isti lijevak. Zatim se ekstrahuje u 3 navrata sa 50 ml klorof orma, svaki put odvoji kloro-form i prikupi u drugom lijevku za odvajanje. Cjelokupni kloform treba isprati u tr i navrata svaki put sa 20 ml 20%-tne otopine NaCl u vodi zasićenoj kloroformom. Poslije trećeg ispiranja odvoji se klo-roform u tikvicu i oddestiluje na vodenom kupatilu. Potpuno suhi ostatak otopi se u 10 ml apsolutnog alkohola. Od ove alkoholne otopine odmjeri u suhu epruvetu 0,2 ml, doda jednaka količina 2°/o-tne alkoholne otopine m-dinitrobenzena i 0,2 ml 2,5 n-KOH u apsol. alkoholu. Ova smjesa se ostavi 100 minuta na tamnom mjes tu i pri sobnoj temperaturi . (Alkohol i m-dinitrobenzen moraju biti oso-bito prečišćeni tako, da slijepa proba izrađena na isti način smije biti samo slabo ružičasto obojena nakon 100 minuta). Nakon 100 minuta treba dopuniti epruvete do iste određene zapremine (8 ml). Sadržaj se izmješa i izmjeri ekstikcija za svijetlo talasne dužine 540 mM-, Kao standard uzimali smo 0,01°/o-tnu otopinu androsterona u istom alkoholu i ovu otopinu smo obrađivali na isti način.

Da bi provjeril i vrijednost postupka, izvršili smo seriju kon-trolnih određivanja. Uzrocima mlijeka čiji smo sadržaj 17-ketoste-roida odredili na opisani način, dodavali smo standardne otopine androsterona u količinama, koje su povisile sadržaj hormona za 100 i 150 mg u litru. Sa ovim uzorcima ponovili smo cijeli postupak i izvršili određivanja. Rezultati ovih određivanja nalaze se u tabeli br . 1. Prema tim analizama srednja vrijednost nižih rezultata je 92,4%, odnosno viših 111,0%. Srednja greška metode iznosi ± 9,3%.

Prema spomenutom postupku izvršili smo određivanje 17-keto-steroida u 105 uzoraka mlijeka, koje smo dobili predusretljivošću Ginekološko-porođajne klinike Medicinskog fakulteta u Sarajevu. Mlijeko je uzeto od porodilja koje su ležale na klinici, ali nisu

54

Tabela br . 1

17 KS = s a d r ž a j 17-ketosteroida u 1 l i t r i m l i j eka A = dodano andros te rona mg/ l

Br . 17 KS + A = Svega mg/l Nađeno mg/ l Nađeno u %

1 64,8 — 64,8 2 64,8 + 100 = 164,8 148,0 89,8 3 64,8 + 150 = 214,8 193,0 90,0 4 26,2 — 26,2 —

5 26,2 + 100 = 126,2 112,0 83,7 6 26,2 + 150 = 176,2 170,0 96,4 7 17,4 — 17,4 —

8 17,4 + 100 = 117,4 109,0 91,3 9 17,4 + 150 = 167,4 162,0 96,7

10 13,7 — 13,7 —

11 13,7 + 100 = 113,7 126,5 111,1 12 13,7 + 150 = 163,7 191,0 111,6 13 17,5 — 17,5 —

14 17,5 + 100 = 117,5 124,0 110,5 15 17,5 + 150 = 167,5 155,0 92,5

dobivale nikakve medikamente niti su imale naročiti režim ishrane. Rezultati ovih određivanja izloženi su u tabeli 2.

Tabela br . 2

I II I I I

mg/ l 17-KS u % mg/l 17-KS u %

0 — 5 — 100 — 110 2,75 5 — 10 — 110 — 120 1,90

10 — 20 3,75 120 — 130 5,60 20 — 30 13,20 130 — 140 4,70 30 — 40 6,60 140 — 150 2,80

! 40 — 50 12,40 150 — 160 1,90 50 — 60 11,40 160 — 170 0,95 60 — 70 9,50 70 — 80 9,50 260 — 270 0,95 80 — 90 5,70 90 — 100 7,50 360 — 370 0,95

55

Svaki uzorak je rađen u tri paralelne probe, tako da rezultati pre ts tavl ja ju aritmetičku sredinu. U tabeli br. 2 prikazan je u koloni I sadržaj 17-ketosteroida u miligramima u litru mlijeka, dok su u koloni II unesene sve analize u postocima u kojima dolaze 17-keto-steroidi u granicama koje su date u koloni I. Iz tabele 2 se vidi, da je sadržaj 17-ketosteroida u 74% slučajeva u granicama od 20 do 100 mg u litru. Prema tome, ove vrijednosti se mogu smatrat i kao gra-nice normalnog sadržaja 17-ketosteroida u humanom mlijeku. Iako je rezorpcija steroidnih hormona u digestivnom traktu vrlo malena, u prisustvu ove relativno velike količine mora doći do neke rezorpcije. Kako god malena bila ta rezorpcija, ona mora imati značajnu ulogu u razvitku dojenčeta, pošto se radi o spojevima velike fiziološke aktivnosti.

U jednom od budućih radova, pokušat ćemo da odredimo veli-činu te resorpcije, a takođe ćemo pokušati da odredimo sadržaj kor-tikalnih hormona u humanom mlijeku, koji takođe moraju imati još veći značaj.

I Z C E N T R A L N O G K E M I J S K O G L A B O R A T O R I J A K L I N I Č K E B O L N I C E M E D I C I N S K O G F A K U L T E T A

U S A R A J E V U

L I T E R A T U R A

1. — J. A. B i g l e r , H. S. T r a i s m a n ; Am. Dis. Chlid. 82, 548, 1951. 2. — P. D a gn e n a i s - P e r u s s e: Rev. Med. Mon t rea l : 3, 73, 1951. 3. — M. F u k a s : Gynaecologia, 124, 11, 1947. 4. — R. K l e i n , J . H a n s o n : Ped ia t r i c s 6, 192, 1950. 5. — S. Z. L e v i n e, H. L. B a r n e 11, C . W . B ie rman , H. Mc N a m a r a A m ,

J. Dis. Child. 82, 236, 1951. 6. — Det to : 113, 311, 1951. 7. — S. Z. L e v i n e , H. H. G o r d o n : Am. J. Dis. Child. 64, 274, 1942. 8 . — E . V e n n i g , J . P . R a n d a l l , P . G y o r g y : Endocr ino l : 45, 430, 1949. 9 . — S. N a t e l s o n e t cons. I m m a t u r e I n f a n t II . p r i t i ng 76—114

Il l inois Dep. of Pub . Hea l th 1952. 10. — W. Z i m m e r m a n n : Z. f. Phisiolog. Chem. 233, 257, 1935.

ZUSAMMENFASSUNG

17-Ketosteroide in Frauenmilch

F. Cetinic

In der vor l i egenden Arbe i t w e r d e n die B e s t i m m u n g e n von 17-Ke tos te ro -iden in 105 P r o b e n F r a u e n m i l c h besprochen . Z u r B e s t i m m u n g w u r d e d ie F a r b r e a k t i o n von Z i m m e r m a n n benutz t . Das B u t t e r f e t t w u r d e d u r c h Verse i -f u n g ausgeschal te t . In 74% d e r Fä l le b e t r u g de r Geha l t an 17-Ketos te ro iden 20 bis 100 mg im Li ter . Diese Wer t e k ö n n e n also bis auf wei te res als n o r m a l b e t r a c h t e t we rden .

P r i m l j e n o 23 m a j a 1959

A U S D E M C H E M I S C H E N Z E N T R A L L A B O R A T O R I U M D E S K L I N I K S P I T A L S I N S A R A J E V O

56

G L A S N I K DRUŠTVA H E M l C A R A NRBiH, Sa ra j evo , k n j . 8 (1959) BULL. SOC. CHIM. S a r a j e v o (Yougoslavie), Ann . 8 Vol. 8 (1959)

ETERIČNO ULJE IZ CVIJETA HERCEGOVAČKOG DUHANA

3. Saopštenje*)

S. Kapetonović

Ekstrakcijom svježih duhanskih cvjetova sa lakim benzinom dobijen je essence absolue (1). To je tečnost gusta kao maslinovo ulje, potpuno bistra i pri jatnog mirisa. U tankom sloju je svijetlo zelene boje, a u debelom sloju tamno zelene sa slabom crvenom nijansom. Ako se essence absolue stavi u jednu čašu, pa pusti da sunčana svjet-lost pada odozgo i promatra odozgo, onda se dobij a lijepa crvena boja t rule višnje. Ova pojava ukazuje na prisutnost klorofila koji potiče od cvjetnih loža.

Esence absolue sadrži jedinjenja sa azotom. Ne sadrži jedinjenja sa sumporom (2). Sa FeCls daje pozitivnu reakciju na fenole. Re-akcija na nezasićena jedinjenja je takođe pozitivna (absorbuje brom u kloroformu). Sa hidroksil-aminom essence absolue daje pozitivnu reakciju na karbonilna jedinjenja. Ispit ivanjem fizikalno kemijskih konstanti dobijeni su slijedeći rezultati: d 15/15 = 0,8764; n D20 = 1,4766; a = + 68,9°; tk = 110—250°C pri 710 mm/Hg; KB = 10,3; EB = 29,8 (prije acetiliranja); EB = 56,0 (nakon acetiliranja). Po-većanje esterskog broja nakon acetiliranja ukazuje na prisutnost slobodnih alkoholnih skupina.

Konstatovano je da se essence absolue rastvara potpuno jedino u 95% etanolu. U 90°/o-tnom etanolu rastvara se samo 80% essence absolue. Rastvorljivost u alkoholu manj ih koncentracija je veoma slaba.

Prilikom postepenog izmrzavanja do —85°C, essence absolue je-postajao sve viskozniji i viskozniji, dok naposljetku nije prešao u skoro čvrstu masu. Nije zapaženo nikakvo izdvajanje čvrstih kom-ponenata, niti povećanje temperature, koje bi ukazalo na toplinu kristalizacije.

*) 2. S a o p š t e n j e : G l a s n i k D r u š t v a h e m . i t e h n o l . N R B i H 6 (1957) 21.

57.

Sadržaj supstanci rastvorljivih u vodi određen je mućkanjem ul ja u kasijevoj tikvici sa zasićenim rastvorom kuhinjske soli. Iz smanjenja volumena nađeno je da essence absolue sadrži l,6°/o spo-jeva rastvorljivih u vodi. Essence absolue je zatim podvrgnut desti-laciji u ladenburgovoj tikvici do 110°C pri 710 mm/Hg. Destilat je davao pozitivnu jodoform reakciju. Reakcija na etilbenzoat bila je takođe pozitivna, što ukazuje na prisutnost etanola. Nađeno je da essence absolue sadrži ispod 0,5% etanola. Upotrebljena je standardna metoda za određivanje sadržaja etanola u eteričnim uljima, t inktu-rama i esencijama (3).

Ispitivanje na gliceride izvedeno je na uobičajeni način (4). Za-ostatak essence absolue koji ne destiliše sa vodenom parom imao je dosta nizak broj osapunjenja BO = 73, ali je davao sa NaHSC>4 po-zitivnu akroleinsku reakciju. Njegova rastvorljivost u 90%-tnom etanolu bila je slaba (60°/o).

Ispit ivanje na zasićene ugljovodonike izvedeno je pomoću pušeće sumporne kiseline (5). Nađeno je da cea 7% essence absolue ostaje nerazoreno i da se izdvaja u grlu kasijeve tikvice u vidu bistrog, bezbojnog tečnog sloja. Indeks refrakci je n/D 20 = 1,4470 je nešto visok prema Guenther-u, ali se prema Thomas-u nalazi u dozvoljenim granicama za višu benzinsku frakciju.

Sadržaj hlapivih supstanci određen je destilacijom sa vodenom parom i destilacijom sa etilen glikolom (6). Na t a j način je essence absolue rastavljen na dva dijela: 1. dio koji destiliše i 2. dio koji ne destiliše sa vodenom parom, odnosno sa etilen glikolom. Dobij ene frakci je ispitane su na fizikalno kemijske konstante. Rezultati ispi-t ivanja prikazani su radi upoređenja u priloženoj tabeli.

Tabela 1

Kons tan te S team disti l lation

Disti l lation wi th e thylen glycol

unvolat i le volati le unvolat i le volati le

Yield % 45,2 53 60,0 40,0 d 15/15 0,9277 0,9195 0,9195 0,8260 n D 20 1,4954 1,4587 1,4948 1,4574 Opt. rotat ion + 30° + 0,03° + 31° 0° KB (acid number) 24,6 0,8 24,4 5,0 EB (ester number) 46,0 4,5 39,1 4,8 EB (ester n u m b e r a f t e r acetylation) 75,2 4,5 rj 4,8

-58

Prilikom destilacije sa vodenom parom zapaženo je da destila-ciona voda ima intenzivan i dosta pr i ja tan miris. Sa metil-crvenilom pokazivala je kiselu reakciju. Reakcija sa fuksinom bila je pozitivna, pa se može pretpostaviti da ona osim aldehida i kiselina sadrži i druga jedinjenja rastvorljiva u vodi. Radi toga je odlučeno da se destilaciona voda posebno ispita, jer se u n jo j nalazi jedna frakci ja eteričnog ulja t j . hlapive supstance rastvorljive u vodi. Rezultati .analiza biće publikovani u slijedećem saopštenju.

L A B O R A T O R I J Z A H E M I J U P O L J O P R I V R E D N O G F A K U L T E T A

U N I V E R Z I T E T A U S A R A J E V U

L I T E R A T U R A

1) K u r t , K a p e t a n o v i ć : Glasnik Druš tva hemiča ra NRBiH, 6 17 (1957). 2) V o g e l : P rac t i ca l organic chemis t ry , p. 1039, London (1956) 3) G u e n t h e r : T h e essent ia l oils, Vol. I , p. 319, New York (1948) 4 ) S i m o n - T h o r a a s : L a b o r a t o r i u m s b u c h f u r die Indus t r i e der Riechs tof fe ,

s. 50, Hal le (1950) 5) G u e n t h e r : The essent ia l oils, Vol. I , p. 332, N e w York (194-8) •fi) S a b e t a y: Ann . chim. anal . chim. appl., 21 173 (1939)

ABSTRACT

The essential oils from tobacco f lowers of Hercegovina III . Communica t ion

S. Kape tanov ić

Ex t r ac t ion of f r e s h tobacco f lowers w i t h »benz inum petrolei« yie lded a .greenish, oily absolute . The presence of chlorophyl w a s conf i rmed . The abso lu te •contained n i t rogen a n d gave pes i t ive FeCL> react ion. I t absorbed Br (CHCla). S u l p h u r w a s not detected. Ox imat ion of 1 g r equ i r ed 2,08 ml of 0,5 n - K O H . T h e abso lu te gave the fo l lowing resu l t s on analys is : specif ic g r av i ty •d 15/15 = 0,8764; acid n u m b e r = 10,3; es ter n u m b e r = 29,8; es ter n u m b e r a f t e r ace ty la t ion 56,0.

The abso lu te was c lear ly soluble in 9 vo lums of 95 per cen t alcohol. The .solubility of t he absolu te in d i lu te alcohols w a s weak .

F r o m t h e supercooled absolu te ( t empera tu re —85°C) no c rys ta l s w e r e •obtained. The p resence of w a t e r soluble compounds (1,6%) in the absolu te w a s •confirmed by shak ing in a Cassia f l a sk wi th an aqueous solut ion of NaCl.

Dis t i l la t of t he absolu te be low 100°C conta ined e thyl alcohol con f i rmed by iodofo rm tes t and e thy l benzoat test . The absolu te was f o u n d to conta in 0,5% •ethyl alcohol.

Fo r isolat ion of s a t u r a t e d p a r a f f i n i c hydroca rbons (7%) the absolu te w a s •destroyed by f u m i n g su l fu r i c acid.

59

The absolu te was sepa ra t ed by dis t i l la t ion into volat i le and unvo la t i l e por t ions . The phys ico-chemica l charac ter i s t ics of t h e volat i le and unvo la t i l e por t ions ob ta ined by the s t eam dis t i l la t ion and by the codist i l la t ion w i t h e thy len glycol a r e shown in the fo l lowing table . Dist i l la t ion w a t e r ob ta ined by the s t eam dist i l la t ion h a d an acid reac t ion and conta ined va r ious w a t e r soluble cost i tuents . Schi f f ' s reac t ion w a s posit ive.

The separa t ion of t he dis t i l la t ion w a t e r cons t i tuen ts is u n d e r investiga-* t ion and the analys is resu l t s wil l be publ i shed in f a t u r e .

P r i m l j e n o 18 d e c e m b r a 1959

L A B O R A T O R Y O F C H E M I S T R Y F A C U L T Y O F A G R I C U L T U R E U N I V E R S I T Y O F S A R A J E V O

60

Problemi naše industrije

OTPADNE VODE IZ F A B R I K A « J E SODE KAO SIROVINSKA BAZA

Ing. Tomislav Tkalčić

Radi brzog razvitka industri je i zbog sve veće potražnje za kalciniranom i kaustičnorn sodom mora doskora doći i do dal jnjeg proširenja Fabrike sode u Lukavcu. Svako dal jn je proširenje, uz već postojeću proizvodnju, svakim danom sve više nameće neodloživo r ješavanje problema otpadaka iza fabrikacije sode. Vrsta tih otpadaka je različita. Prvo je kreda iz pogona kaustične sode, drugo, šljaka iz termoelektrane, a treće kalcijev hlorid i nat ra jev hlorid, sa manjom količinom gipsa, iz pogona kalcinirane sode, t j . točnije rečeno iz po-gona sirovog bikarbonata. Te otpatke možemo podijeliti u dvije vrste iz razloga, što se prvo kreda i šljaka mogu deponirati na haldi, ili kao što je to danas slučaj u većim taložnicima, koje nazivamo »bijelo more«, — dok se drugo kalcijev hlorid i natr i jev hlorid nalaze otopljeni u otpadnoj lužini. Ta lužina nosi manje količine gipsa i, kao takova, ne može se deponirati, nego se bilo preko taložnjaka, bilo di-rektno, u k ra jn jem slučaju, ipak ispušta u rijeku.

Problem otpadaka je već duže vremena predmetom diskusije i studija stručnog osoblja Fabrike sode, kao i s tručnjaka iz Sreza i Republike i to, s jedne strane zbog sve oštrijeg zahtjeva Vodopri-vrede u smislu očuvanja čistoće rijeke, a s druge strane zbog čisto ekonomskih razloga, jer nema sumnje da se svaki otpadak iz fabr i -kacije može smatrati kao sirovina za neki drugi proizvod. Ovom se p i tanju posvetilo mnogo pažnje, ali zbog kratkoće vremena ne mo-žemo sada ulaziti u pojedinosti, nego ćemo u grubim crtama spo-menuti korišćenja tih otpadaka, promatrajući ih kao širo vinsku bazu za da l jn ju preradu. Prva »grupa« tih otpadaka, t j . kreda i šljaka, deponiraju se na »bijelom moru i služit će kao sirovina za fabrikaciju cementa. Ta je pr imjena detaljno razrađena i već postoji gotov inve-sticioni program za fabriku cementa u Lukavcu.

Problem druge »grupe« otpadaka, t j . kalcijevog i natri jevog hlorida, njihova primjena i mogućnost daljne prerade, pre ts tavl ja ju mnogo osjetl j ivije pitanje. Fabrika sode Lukavac upotrebljava, kao što je opće poznato, kao glavnu sirovinu za proizvodnju sirovog bikarbonata — slanu vodu. Pretvorbom iz natr i j evog klorida nastaje natr i jev bikarbonat, a kao nusprodukt reakcije kalcijev hlorid, koji je ustvari otpadak u postojećoj fabrikaciji. Kako se ne može iskoristiti 100°/o soli za pretvorbu (maksimalno se iskorištava uz pogonske uslove oko 75%), to se jedan dio natrijevog klorida gubi kao otpadak. Prema količini proizvedenog sirovog bikarbonata nastaje ekvivalentna ko-ličina kalcij evog hlorida i neželjeni gubitak soli, koja nije ušla u kemijsku reakciju, a uz to nastaje gips (kalcijski sulfat). Slana voda

61.

sadrži oko 8% Na^SOi, koji se u t jeca jem kemijske reakcije prevodi u kalcijev sulfat i koji kao takav odilazi zajedno sa CaCl2 i NaCl u otpad. Kod proizvodnje sode od 400 t /dan nastaje oko 62 t gipsa.

Za sada se otpaci iz pogona sirovog bikarbonata: CaCl2 i NaCI puštaju u rijeku, a gips se taloži u taložniku. Mali dio kalcij evog hlorida se uparava, možda svega 0,3 do 0,5% od proizvedene količine..

U periodu niskog vodostaja ri jeke Spreče velike smetnje čine otpaci Ca Cb i NaCl, jer oni čine vodu neupotrebivom za stoku i poljoprivredu. Sadržaj ovih soli povišu, je se iznad dozvoljenih gra-nica pa čak količina klor-iona znade porasti do 2 g/litar. U periodu povećanog vodostaja r i jeke Spreče ovi otpaci ne čine smetnje, j e r sadržaj klor-iona ne prelazi 0,4 g/litar. Da bi se ublažilo kritično s tanje ljeti, kada je vodostaj r i jeke Spreče najmanj i , predviđeno je da se iz Akumulacionog bazena na Modracu, koji je pred neposrednom iz-gradnjom, nadoknađuje manjak vode u rijeci Spreči.

Kao jedno od r ješenja ovog problema je uparavanje o tpadne lužine kod čega se dobiva:

1. Sol, koja se može vratiti u proces proizvodnje sode ili, iza prečišćavanja, može se dati na tržište bilo kao industriska sol, bilo kao jestiva sol. Iako Tuzlanski bazen raspolaže velikim rezervama soli, ni je ni u kom slučaju rentabilno bacati sol sa otpadnom ¿užinom, naročito ako se ima na umu, da se ovdje radi i o slučaju na jopt imal -nijeg iskorištenja, o količinama od cca 150 do 200 t/dan kod pro-izvodnje od 400 t /dan sirovog bikarbonata. To iznosi godišnje između 54.000 i 75.000 t soli. Kod proširenja Fabrike na 600 t /dan sirovog bikarbonata i kod prosječnog iskorištenja od oko 70%) Na Cl izgu-bljeno bi bilo oko 100.000 t soli godišnje, a to je oko 50% od pre rađene količine soli.

2. Tehnički krut i kalcij ev klorid, mogao bi služiti kao mater i ja l u građevinskoj industriji . Ovdje se postavlja osnovni problem, a ta je plasman, budući da naša građevinska industri ja nije još savladala tehniku pr imjene kalcijevog klorida. Poradi toga bi za sada sve i n -vesticije za uparivačku stanicu CaCL> bile preuranjene. Doduše v r še se pokusi u izgradnji cesta s kalcijevim kloridom i rezultati su n a -vodno zadovoljavajući, ali će sigurno još proći više godina, dok se t a j artikl udomaći u građevinarstvu.

Postoji nadal je cijeli niz proizvoda za čiju fabrikaciju bi CaCl? služio kao sirovina. Tako može CaClu poslužiti u proizvodnji magne-zijeva klorida, koji je u modernoj građevinskoj industrij i c i jenjeni artikl, a napose za proizvodnju specijalnog visokovrijednog »Sorel«-cementa. Dal j na mogućnost je prerada magnezij evog klorida u m e -talni magnezij naročite čistoće i to elektrolitičkim putem. Pri tome se dobiva uz metalni magnezij i elementarni klor.

U eri lakih metala, magnezij igra vrlo važnu ulogu, pa je n e -potrebno davati opširna objašnjenja 0 njegovoj važnosti i rentabi l -nosti proizvodnje.

Kao nusprodukt kod elektrolize MgCh dobio bi se klor, koji je danas kod nas deficitarni artikl. No ne bi se smjelo bazirati današnju

62

potrebu za klorom na već postojeću industriju, nego bi bilo potrebno da se razmotri, pr imjena klora u proizvodnji kloriranih derivata organske industrije, naročito ako uzmemo u obzir blizinu Koksare i proizvodnju njenih nusprodukata. Ovdje se tada otvara široko polje pr imjene klora za proizvodnju artikala, koji se danas u našoj zemlji ne proizvode, ili se pak proizvode samo u vrlo malim količi-nama. Kod pr imjene ovog postupka, a kod proizvodnje od 600 t /dan sirovog bikarbonata, moglo bi se dobiti:

nat r i j evog klorida, NaCl 290 t /dan kalcijevog klorida, CaCh 200 t/dan magnezij evog klorida, MgClu 120 t /dan elektrolitskog magnezija, M g . . . . 5 0 t /dan klora elementarnog, Cla 160 t/dan

Dalja mogućnost pr imjene kalcijevog klorida bila bi u pro-izvodnji amonium klorida, koji je kod nas za sada uvozni proizvod.

Ima sigurno još cijeli niz proizvoda za koje bi kalcijev klorid mogao pretstavl jat i sirovinsku bazu, ali su spomenuti samo neki važniji, tek toliko da se dobije uvid u svrsihodnost r ješavanja pro-blema otpadaka i njihovo korištenje.

Na k ra ju treba spomenuti, da iznalaženje pr imjene kalcijevog klorida kao sirovine, zatim izrada elaborata, studije i investicioni programi ne prets tavl ja ju poteškoće ni prepreke u r ješavanju spome-nutog problema. Ostaje otvoreno pi tanje investicije i plasmana spo-menutih produkata, a to se pi tanje ne može riješiti izolirano u jednoj fabrici, nego je potrebno, kako pomoć i razumijevanje odgovornih organa i zajednice, tako i saradnja sa ostalim industr i jama koje bi se trebale pojaviti kao potrošači.

F A B R I K A S O D E — L U K A V A C

63

KATRAN I GAS KOKSARA — SIROVINSKA BAZA ing. Leo Fridman

Oplemenjivanjem kamenog uglja putem koksovanja t j . njego-vim pirogenim ras tvaranjem na temperaturi iznad 1000°C bez pri-stupa vazduha dobivaju se tri osnovna produkta: koks, gas i katran.

Koks kao takav je za industri ju — metalurgi ju — gotovi proizvod, dok se gas i katran smatraju poluprođuktima iz kojih se fizikalnom i kemijskom obradom dobiva niz raznih produkata, koji su kao sirovine za kemijsku industri ju od naročite važnosti.

U ovom kratkom izlaganju želimo da u osnovnim linijama pri-kažemo fizikalnu i kemijsku obradu ovih produkata koksare, kao i mogućnost njihove dal jn je prerade u kemijskoj industrij i do final-nih proizvoda.

Koksara »Boris Kidrič« u Lukavcu za da l jn ju preradu gore na-vedenih osnovnih produkata — gasa i katrana — ima slijedeća po-strojenja:

1. Postrojenje za izdvajanje benzola iz sirovog koksnog gasa,

2. Postrojenje za izdvajanje amonijačne vode i preradu amo-nijaka u amonsulfat,

3. Postrojenje za izdvajanje sumporovodika iz sirovog gasa i proizvodnju sumpora,

4. Postrojenje za rektifikaciju sirovog benzola, odnosno za do-bivanje čistog benzola, toluola i ksilola,

5. Posrojenje za destilaciju sirovog katrana, odnosno za dobi-van je katranskih destilata i ostatka destilacije — katranske smole.

Iz navedenog se vidi da Koksara proizvodi izvjestan broj f inal-nih produkata, koji su ujedno i sirovina za čitav niz dal jn j ih kemij-skih proizvoda.

Koksni gas po svom kemijskom sastavu je mješavina od oko 60% vodika i više kemijskih spojeva od kojih ćemo ovdje spomenuti samo osnovne: metan (25—30%), etilen (2—4%).

Danas se ta j gas u Koksari upotrebljava kao gorivo za koksnu bateri ju, energanu i destilaciju katrana. Ovaj gas je međutim jedna

64

vrlo vri jedna kemijska sirovina. Koksara planira izgradnju azotare na bazi vodika iz koksnog gasa i ona se već nalazi u početnom stadiju izgradnje. Proizvodnjom amonijaka i azotne kiseline, dobit će se sirovine za proizvodnju amon-nitrata. Naša poljoprivreda dobit će na ta j način znatne količine krečnog-amon-nitrata.

Kao što je napomenuto, produkti koje Koksara danas proizvodi, mogu se u izvjesnom smislu smatrati finalnim, ali oni su ipak u k ra j -n jo j liniji vrlo važne sirovine za kemijsku industriju.

Pokušat ćemo ovdje da u najkraćim crtama prikažemo moguć-nosti dal jn je kemijske prerade tih produkata Koksare:

B e n z o l se upotrebljava kao solvent — otapalo, zatim kao dodatak tečnim gorivima u cilju poboljšanja oktanske vrijednosti goriva. Međutim danas upotreba benzola kao sirovine za kemijsku industr i ju uzima sve više maha. Nitr i ranjem benzola dobiva se nitro-benzol, a redukcijom ovoga dobiva se anilin, koji je osnova za dobi-van je organskih tzv. anilinskih boja. Kemijskom preradom benzola u fenol i mi ješanjem fenola sa formaldehidom uz gr i janje i u pri-sutnosti katalizatora dobiva se kondenzacioni produkt — plastična masa, poznata u trgovini pod imenom bakelit. Ova kondenzacija u prisutnosti amonijaka daje plastičnu masu »Resol« odnosno »Resolit«. Pr imjena ovih plastičnih masa danas je vrlo velika.

F e n o l dobiven iz benzola vrlo je važna sirovina ne samo za proizvodnju raznih vrsta plastičnih masa nego i umjetnih vlakna (najlon).

Hidrogenizacijom fenola u prisutnosti katalizatora i, uz odgo-vara juću temperaturu i pritisak, dobiva se cikloheksanol, koji je in-termedijarni produkat u proizvodnji sintetskog vlakna najlona. Oksidacijom cikloheksanola dobiva se cikloheksanon i dalje adipinska kiselina. Adipinska kiselina sa heksametileridiaminom daje najlon:

:: klohekaarior..

CH2 - CH? - COOH

adipinska k i se l ina

0 II II Hpj-C-(CH2 )4-C-iOH t_HrH-(CH2 )6-N4:H\"+_"_H0rC-(CH? ) „-C-.OH"

adipinska. k i a . heksamet i len- adiplnoka )cla diamln

0 0 H B II II I I

—C- (CH,),, -C—H- (CHj)g—K.

'• 'rollan.lrt ( n a j l o n ) '

+ nBjO

Slika 1

5 — Glasnik hemičara br. 8 6 5

U cilju proizvodnje čistog vodika iz koksnog gasa dobiva se prilikom frakcionisanja gasa i etilen.

E t i l e n i b e n z o l , uz katalizator AlCla anhid., odgovara-juću temperaturu i pritisak, daju etilbenzol. Pr i visokoj temperaturi , pritisku i u prisustnosti vodene pare, prelazi etilbenzol u stirol. S t i-r o 1, u kontaktu sa sumporom i octenom kiselinom, polimerizira u distirol i dalje u polistirol:

bc-nzol etilbenzol atiro)

pol ist-iro)

Slika 2

Polistirol je odlična plastična masa, otporan je na promjene temperature, vrlo je dobar dielektrični materijal , otporan na djelo-vanje kiselina, ima visoki indeks refrakci je (primjena: nakiti i or-namenti).

A m o n i j a k koji se dobiva sintezom vodika iz koksnog gasa i dušika iz vazduha danas se u svijetu dosta prerađuje u ureu. Amo-nijak sa ugljičnim dioksidom daje amonium karbamat i dalje karba-mid ili ureu.

U r e a sa formaldehidom daje monometilol-ureu i dalje dime-tilol-ureu:

.-NH. - 00, <- NH,-C0-0KH4 • NHj-CO-HHJ - HjO

«r NH-. H NH-CH,0H n tfH-CH0OH

/ ' I 1 ^ 1 I 0=C <• c=o — • c=c + c-c —» c o I I T i

« NH- H ' •sNH,

ureu. t'o.'in- "lonomer l lol-aldehlci urea

"" 2 dinetllol-

Slika 3

Dimetilolurea je baza za proizvodnju raznih vrsta prozirnih sin-tetskih masa i ljepila, koje se mnogo upotrebl javaju za prepar i ranje papira, tkiva i drveta.

6 6

Ovim su u najkraćim potezima obuhvaćeni produkti, koji se •mogu dobiti iz koksnog gasa.

Drugi važan produkt koksovanja kamenog uglja je k a t r a n . Koksara frakcionom destilacijom dobiva iz sirovog katrana sli-

jedeća ulja: Lagano ulje, s rednje ulje, teško ulje i antracensko ulje, dok

je ostatak destilacije katranska smola. Iz srednjeg ul ja kristalizacijom i prešanjem dobiva se tzv. toplo

prešani naftal in sa sadržajem naftal ina od 90—95°/o. Iz antracenskog ul ja kristalizacijom i centr i fugiranjem izdvaja

.se sirovi antracen sa sadržajem antracena od 23—27%. Mješavina srednjeg ulja (nakon izdvajanja naftalina), teškog

ul ja i antracenskog ul ja (nakon izdvajanja sirovog antracena) upo-trebl java se kao ul je za impregnaciju drveta. Mješavina istih ovih ul ja sa smolom u određenom omjeru daje cestosmolu.

Plasman same smole, koja čini najveći dio sirovog katrana •.(50—60%), za sada još ni je dovoljan i ako se može upotrebiti za razne .svrhe kao što su: cestosmola, smola za elektrode, smola za briketi-r an je man je vri jednih ugljeva, elektrodni koks, smola za izolacije, impregniranje krovne ljepenke itd.

Koksara u posljednje vri jeme čini napore u cilju boljeg pla-.sraana smole. Izgrađeno je postrojenje za proizvodnju cestosmole, a u planu je izgradnja postrojenja za proizvodnju smole za elektrode.

N a f t a l i n je sirovina za dobivanje anhidrida f ta lne kiseline, iz kojeg se dalje proizvode ftalni omekšivači za plastične mase. Naf ta-lin koksare prerađuje se u Teslicu u anhidrid f ta lne kiseline.

Obogaćivanje sirovog antracena na 100%-tni a n t r a c e n ima koksara u planu. Antracen je vrlo važna sirovina za dobivanje tzv. .antracenskih boja.

Ovim kratkim pregledom nastojali smo da prikažemo sadašnje .stanje proizvodnje Koksare, da ukažemo na one produkte, koji su u današnjoj savremenoj kemijskoj industri j i vrlo važne sirovine za proizvodnju čitavog niza finalnih proizvoda.

Mogućnosti razvoja naše kemijske industri je na bazi sirovina iz koksare su vrlo velike. Danas je plasman postojećih produkata Koksare na domaćem tržištu dosta ograničen, a izvoz opet vezan sa priličnim poteškoćama. Zato je potrebno da se čim pri je počne sa izgradnjom kemijske industrije na bazi katranskih sirovina. Tu su mogućnosti razvoja kemijske industri je vrlo velike: produkti kao što .su razne plastične mase, sintetska vlakna, organske boje i dr. dopri-nijet i će znatno uzdizanju našeg životnog standarda. Devizna sredstva koja se danas troše za uvoz tih podukata biti će ušteđena, što će neosporno uticati na poboljšanje našeg deviznog bilansa.

Koksara »Boris Kidrič« u Lukavcu u tom cilju u svom perspek-tivnom planu planira izgradnju postrojenja za proizvodnju fenola iz benzola (investicioni program već je odobren), postrojenja za pro-izvodnju organskih produkata na bazi koksnog gasa i katrana.

5* 67

Iza ovog kratkog pregleda spojeva, kao i mogućnosti prerade i korištenja produkata iz katrana, naveli bismo nekoliko podataka o količinama prerađenog katrana i dobijenog ulja u Koksari »Boris Kidrič« u Lukavcu u 1957 godini i plan prerade za 1959 godinu:

Ostvareno 1957 Plan :

Lako ul je — 94 t Srednje ul je 652 t 3405 t Teško ul je 1721 t 3436 t Antracensko ul je 1252 t 7436 t Antracen — 800 t Naftalin 38 t 1700 t

K O K S A R A » B O R I S K I D R I Č « — L U K A V A C P r i m l j e n o 30 m a j a 1959

68

Društvene vijesti

Z A P I S N I K

VIII redovne godišnje skupštine Društva hemičara i tehnologa NRBiH, koja je održana na dan 30 maja 1959 godine u Tvornici sulfatne celuloze i natron papira

u Magla ju

Skupš t in i je p r i sus tvova lo u k u p n o 58 č lanova i de legata .

P r e t s j e d n i k ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć otvorio j e osmu r e d o v n u god i šn ju skupš t i nu D r u š t v a h e m i č a r a i tehnologa NR BiH u subo tu 30 m a j a 1959 godine u 9,30 sati , te pozdravio sve p r i su tne delegate, a posebno goste: p r e t s t a v n i k a Saveza hemiča ra i tehnologa F N R J — ing. N i k o l u D i m i t r i -j e v i ć a, p r e t s t a v n i k a D i T - a H r v a t s k e — ing. D e l f i n S l a v u , p r e t s t a v n i k a H r v a t s k o g kemi j skog d r u š t v a ing. dr . M i r k a F i 1 a j d i ć a i t ehničkog d i r e k -to r a tvorn ice »Natron« u M a g l a j u M i l o š a R o z i n a .

N a k o n toga p r e t s j e d n i k p red laže skupš t in i s l i jedeći dnevn i red :

1) Izbor p r e t s j e d n i š t v a skupš t ine . 2) I z v j e š t a j U p r a v n o g odbora o r a d u u p ro tek lo j godini :

a) I z v j e š t a j sekre ta ra , b) I z v j e š t a j b l a g a j n i k a , c) I z v j e š t a j redakc ionog odbora »Glasnika«, d) I z v j e š t a j p r e d a v a č k e sekcije , e) I z v j e š t a j nadzornog odbora , f ) I zv j e š t a j i Podružn ica .

3) Diskus i ja po i zv j e š t a j ima . 4) D a v a n j e r az r j e šn ice U p r a v n o m i Nadzornom odboru . 5) Izbor novog U p r a v n o g odbora , Nadzornog odbora i Suda časti . 6) Izbor de legata za P l e n u m Saveza h e m i č a r a i tehnologa F N R J . 7) Razno. 8) Zak l jučc i skupš t ine . 9) Razg l edan j e Tvornice s u l f a t n e celuloze i n a t r o n pap i r a — Magla j .

S k u p š t i n a je p r ihva t i l a predloženi dnevn i red.

Z a t i m j e p r e t s j edn ik pozvao p r i su tne da p r i j e p re l a ska na r a d p r e m a p r i h v a ć e n o m d n e v n o m redu, povodom 40-godišnj ice p o s t o j a n j a i r a d a K P J - e , m i n u t o m ć u t a n j a o d a j u počast hemiča r ima inžen j e r ima i t ehn i ča r ima pa l im u bo rb i za s lobodu i nezavisnos t svoje zemlje . Nakon toga je ing. P . R a d o v a n o -v i ć proči tao pozd ravne t e l eg rame »Unije hemisk ih d r u š t a v a FNRJ« , »Srpskog hemiskog druš tva« , Podružn ice »Druš tva hemiča ra i tehnologa NR BiH« iz Goražda i t e le fonsk i pozdrao DiT-a š u m a r s t v a NR BiH.

Za t im je u ime Saveza h e m i č a r a i tehnologa F N R J delegat ing. N i k o l a D i m i t r i j e v i ć pozdravio skupš t inu , ističući d a Druš tvo hemiča ra i t e h n o -loga NR BiH spada m e đ u n a j a k t i v n i j e č lanove Saveza. Govoreći o zadac ima

69

k o j e općenito i m a j u godišn je skupšt ine , ukazao j e na na roč i t z n a č a j ove g o -d i š n j e skupšt ine , u okv i ru ko j e se održava i S a v j e t o v a n j e o mogućnos t ima d a l j e g r a z v o j a hemiske indus t r i j e NR BiH. Na k r a j u j e izručio pozd rave h e m i č a r a S r b i j e i zaželio u s p j e š a n r a d i da l j i r azv i tak .

U ime H r v a t s k o g k e m i j s k o g d r u š t v a ing. dr . M i r k o F i l a j d i ć pozdravio je skupš t inu i izručio pozdrave svim č lanov ima D r u š t v a h e m i č a r a NR BiH. I zmeđu ostalog j e r ekao : »Nama je sv ima poznato da j e u p r a v o n a š a g e n e r a c i j a sv j edok i ak t ivn i učesn ik ogromnog razv i tka i n a p r e t k a d ruš tven ih , p r i v r e d n i h i ekonomskih dost ignuća, dos t ignuća k o j a p r e t s t a v l j a j u s a d r ž a j n a š e soci ja l is t ičke s tvarnos t i . Sv jedoc i smo vel ikog z a l a g a n j a ko je su na rod i sv ih naš ih r epub l ika u laga l i i u lažu u pod izan ju ž ivotnog s t a n d a r d a . Čin jen ica , da danas na mnogo m j e s t a u n u t a r Vaše Repub l ike pos to je vel ik i i n d u s t r i j s k i objekt i , ko j ih rea ln i kapac i te t i p re laze i n a j s m i o n i j a m a š t a n j a pa t r io t a p r e d r a t n e generac i je , govori o t o m e da n e m a t ih zap reka ko je ne bi naš i na rod i bili u s t a n j u da s av l ada ju , k a d a je u p i t a n j u i zg r adn j a bo l jeg života i o č u v a n j e t eko -v i n a Revoluci je«. Kao t a j n i k H K D koris teći ovu p r i l iku podsje t io j e na č i n j e -n icu da će se 1960 godine održat i kongres hemiča ra F N R J u Zagrebu , kongres ko j i t r e b a da p r e t s t a v l j a n a j z n a č a j n i j u man i f e s t ac i j u h e m i č a r a c i je le zeml je od os lobođen ja do danas . S t i m u vezi zamolio je sve č lanove našeg D r u š t v a da a k t i v n i m svo j im učešćem, p r i j a v l j u j u ć i k r a t k e r e f e r a t e i i z v j e š t a j e o r e z u l -t a t i m a svoga rada , dopr inesu p rav i ln i j o j i bo l jo j dokumen tac i j i te naše z a j e d -n i čke man i fes t ac i j e .

Na k r a j u j e tehnički d i r ek to r Tvornice »Natron« u Mag la ju , M i l o š R o z i n , pozdravio sve p r i su tne č lanove Druš tva , a napose sve goste, p r e t -s t avn ike ostal ih r epub l ika kao i p r e t s t a v n i k e po jed in ih preduzeća , i z r ažava juć i naroč i to zadovol js tvo što je Druš tvo hemiča ra i t ehnologa NR BiH našlo za shodno da o svo j im p rob l emima d i sku t i r a ba š u Mag la ju , a što već vr lo p o z i -t ivno u t ica t i na mlad i ko lek t iv ove tvornice .

I

U r a d n o p re t s j edn i š tvo s u izabran i ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć , prof . H u s n i j a K u r t , ing V i t o m i r K o v a č , ing. L j u b e š a L j u b i -č i ć, ing. M. B u t o z a n, ing. B r a n k o L o v i ing M i l u t i n H o d k o.

Po red dva zapisn ičara ko j e je obezbjedi la Tvorn ica »Natron«, na pr i jedlog: p r e t s j e d n i k a i zab rana j e još i dipl. chem. M i r a G l a v a š , a za ov j e rovače zap i sn ika : Dr. M. D e ž e l i ć i prof . D. J a k š i ć.

U kand idac ionu komis i ju i zabran i su : prof . ing. B o r a J o v a n o v i ć , prof . H u s n i j a K u r t i ing. L j u b e š a L j u b i č i ć , a u komis i ju z a z a -k l j u č k e : prof . dr . ing. T i b o r Š k e r l a k , ing. M i l u t i n H o d k o , ing. B r a n k o L o v i ing. B o r a J o v a n o v i ć .

I I

I z v j e š t a j o r a d u D r u š t v a u p ro tek lo j godini podn i j e l a je u ime Upravnog , odbora s ek re t a r ing. S a l i h a O r u č .

Izvještaj sekretara

o r a d u D r u š t v a h e m i č a r a i t ehnologa NR BiH za per iod od 29. VI. 1958 do 30. V. 1959 godine

Kao i r a n i j i h t ako i ovog i zv j e š t a jnog per ioda, t j . od proš logodišn je ' skupš t ine do danas , r a d D r u š t v a h e m i č a r a i tehnologa NR BiH odvi jao se je u okv i ru načela sad ržan ih u S t a t u t u Saveza hemiča ra i t ehnologa F N R J , a to su — u s a v r š a v a n j e t ehn ičk ih n a u k a i p rakse , pod izan je s t ručnog nivoa č lanova, b o r b a za sves t rano i p rav i lno kor i šćen je naučn ih i p r ak t i čn ih dos t ignuća u oblas t i hemiske i n d u s t r i j e i t ehn ike uopšte , kao i ak t ivno učešće u r a z v o j u

70

đruš tveno -ko r i sn ih proizvodnih snaga u sv rhu u n a p r e đ e n j a t ehn ike i soci ja l i -s t ičkog d r u š t v a uopšte .

Da bismo mogli doni je t i i zv jesnu oc jenu u s p j e h a i nedos t a tka r a d a našega Druš tva , daćemo u k r a t k i m c r t a m a pr ikaz toga r a d a u p ro tek lo j godini, ko j i će u j e d n o pomoći, da ova skupš t ina , kroz d iskus i ju , da s m j e r n i c e za bo l j i i p lodni j i r a d u n a r e d n o m per iodu.

Na proš logodišn jo j skupšt in i , održano j 29 j u n a 1958 godine u Zenici, doneseni su s l i jedeći zak l jučc i :

1 . Organizaciono s r e đ i v a n j e Druš tva , povez ivan je sa pod ružn i cama na t e r e n u i o sn ivan j e podružnica u indus t r i sk im cen t r ima .

2. Ak t ivno učešće u r j e š a v a n j u p rob lema t ike s t ručnog uzd izan j a k a d r o v a i n a s t a v e herni je u s r e d n j i m i s t r u č n i m školama.

3 . Članovi D r u š t v a iz indus t r i sk ih preduzeća t r eba da svo jom s a r a d n j o m obogate m a t e r i j a l »Glasnika« i da iznose p rob leme u n a p r e đ e n j a postojeće p r o -i zvodn je i p r o b l e m a t i k e u v o đ e n j a novih procesa pro izvodnje .

4 . P o j a č a n a s a r a d n j a D r u š t v a u r j e š a v a n j u p rob lema p lansk ih z a d a t a k a r a z v o j a hemiske i n d u s t r i j e NR BiH.

U vezi sa g o r n j i m zak l jučc ima, Upravn i odbor je raz rad io s l i jedeći t e r -minsk i p lan r a d a :

1. O d r ž a v a n j e S a v j e t o v a n j a o o tpadn im v o d a m a koncem ok tobra 1958 godine u B a n j a Luci .

2. S a r a đ i v a n j e na r az rad i nas t avnog p lana i p r o g r a m a za s r e d n j e i s t ručne škole i ispite za v i sokokva l i f ikovane hemo-ana l i t i ča re .

3. O d r ž a v a n j e s t ručn ih p r e d a v a n j a p u t e m sekc i je za naučn i i n a s t a v n i rad, t okom godine.

4. I z d a v a n j e VII godišta d ruš tvenog časopisa »Glasnik«, do konca 1958 godine.

5. P r o v o đ e n j e što uže s a r a d n j e sa osta l im d r u š t v i m a D I T - a i Savezom u Beogradu , u c i l ju r j e š a v a n j a razn ih p rob lema od za jedn ičkog in te resa .

6 . O m o g u ć a v a n j e učešća č lanovima našega D r u š t v a na i nos t r an im p r i -r e d b a m a i s t r u č n i m man i f e s t ac i j ama .

7. O m o g u ć a v a n j e k raće speci ja l izaci je u inos t rans tvu naš im č lanov ima . 8. Organ i zovan j e s t ručne ekskurz i j e u jedno od većih preduzeća NR BiH. 9. Organizaciono učv r šćen j e podružnica i f o r m i r a n j e novih podružnica ,

kao i s r e đ i v a n j e k a r t o t e k e i ev idenc i je č lans tva . 10. O d r ž a v a n j e S a v j e t o v a n j a o mogućnos t ima da l j eg r azvo ja hemiske i n -

dus t r i j e NR BiH i o sposob l j avan je kad rova . U p r a v n i odbor Druš tva je tokom godine održao 15 s a s t anaka i n j e g o v r a d

se svodio ug lavnom na r j e š a v a n j u svih t ekuć ih p i t an j a , ko j a su se odnosi la na život i r ad našega Druš tva . Od 12 č lanova U p r a v n o g odbora s j edn i cama je p r i sus tvova lo pros ječno 7 č lanova, a bilo je i t akv ih odborn ika ko j i n isu bi l i p r i su tn i ni na j ednom sas tanku . U p r a v n i odbor je u ovom per iodu pr imio i r i ješ io 287 dopisa, a odaslao preduzeć ima, podružn icama i d r u š t v i m a 176 razn ih a k a t a . S v a k o m č lanu druš tva , podružn icama , u s t a n o v a m a i mnog im p reduze -ć ima pos la t je VII b ro j d ruš tvenog časopisa »Glasnik«.

U okv i ru t e rminskog p lana , r a d Druš tva se je man i fe s tovao u s l i j edećem: 1 . Savez hemiča ra - t ehno loga F N R J pov je r io je na šem D r u š t v u o rgan i -

zaci ju S a v j e t o v a n j a o o tpadn im vodama, ko je je održano 30 i 31 oktobra 1958 godine u B a n j a Luci, sa s l i jedećim dnevn im r edom:

1. O t v a r a n j e S a v j e t o v a n j a 2. Č i t a n j e r e f e r a t a 3. Diskus i j a po r e f e r a t i m a 4. Zak l jučc i 5. Pos j e t a p reduzeć ima u B a n j a Luci i Tvornici celuloze u P r i j e d o r u Na o rgan i zovan ju ovog S a v j e t o v a n j a ak t ivno je učes tvovala već ina č la -

nova Upravnog odbora našega Druš tva , kao i podružnica u B a n j a Luci.

71

Na S a v j e t o v a n j u je održano 25 r e f e r a t a i to:

1 . Ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć : » O z n a č a j u S a v j e t o v a n j a u vezi p rob lema t ike k o j a n a s t a j e od indus t r i sk ih o tpadn ih voda«.

2 . Mr. N i k o l a K a r d o š : a ) »Uticaj indus t r i sk ih o tpadn ih voda n a b iohemiske osobine rec ip i jen ta« i b) »Otpadne vode i ndus t r i j e hemiske p re rade , teks t i la i kože«.

3. P ro f . L j u b i c a K o s t i ć -B r u c k: »Značaj i me tode saprobioloških i s t r až ivan j a i nek i rezu l ta t i saprobioloških s tud i j a r i j eke Bosne i pr i toka«.

4 . Dr. Ing. F r a n P o d b r e ž n i k : »Zagađen ja r i j ečn ih tokova i opa -snost i oš tećen ja t ehn ičkog m a t e r i j a l a i indus t r i sk ih ins ta lac i ja« .

5 . Mr . M i l a S t a n o j e v i ć : »Uticaj indus t r i sk ih o tpadn ih voda n a san i t a rno s t a n j e r i jeka« .

6 . P r i m a r . Dr. M i ć a B r a n i s a v l j e v i ć : »Zdrava voda — zašt i ta z d r a v l j a čovjeka«.

7 . Ing. R a d m i l a I l r i s t i ć : »Problem z a g a đ e n j a voda indus t r i sk im o t p a d n i m v o d a m a kod nas i u svi je tu«.

8 . Ing. T a t j a n a B o š k o v i ć : »Uloga san i t a rnog i nžen j e r a u r j e š a v a n j u p rob lema o tpadn ih m a t e r i j a indus t r i j e .

9 . T . H e r f e r t — M . M i c h i e l i : »Mjesto i uloga r i ba r skog ins t i tu t a u o d r ž a v a n j u čistoće o tvoren ih voda«.

10. Ing. V l a d i m i r D o l e n c : a) »Zakon i zašt i ta vode« i b) »Proble -m a t i k a o tpadn ih voda u L. R. S loveni j i u p ro jekc i j i zakona o v a r s t v u vode L. R. S«.

11. Prof . Dr. S e r g i j e R a m z i n : » O n a c r t u p rav i ln ika o h ig i j ensko-t ehn i čk im m j e r a m a u ci l ju zašt i te voda od zagađ ivan ja« .

12. Ing. A r s e n P a v a s o v i ć : »Prob lemat ika koksa r sk ih o tpadn ih voda Že l j eza re Zenica« .

13. Ing. M i l u t i n H o d k o : »Pregled me toda hemisko- tehno loške p r e -r a d e vode za p o s t r o j e n j a za p ro i zvodn ju pare , t e n j i h o v u t i c a j na onečišćenje r i j ečn ih tokova NR BiH«.

14. Ing. K a r l o B a r t l : »Prob lem zagađ ivan j a vodotoka u NR BiH sa opš te p r iv r ednog gledišta«.

15. Ing. T o m i s l a v T k a l č i ć : »Pregled o tpadaka F a b r i k e sode L u k a -v a c i n j i h o v u t i ca j na r i j e k u Spreču«.

16. Ing. M i l e v a Š i b a l i ć : »Problem o tpadn ih voda gasgenera tora« . 17. P ro f . Ing. M i l i v o j e P e t r i k : »Studi j z a g a đ i v a n j a r i j e k e Bosne

i pr i toka«. 18. Ing. I v a n D e s k o v i ć i Ing. S t a n i s l a v S i r k a : »Studi j za-

g a đ i v a n j a m o r a u Kva rne ru« . 19. Ing. B o š k o P e t r i k : »Studi j z a g a đ i v a n j a r i j e k e Bosne u Zenici«. 20. Dr. Ing. R a j k o K a v č i ć : »Mogućnost o t s t r a n j i v a n j a f eno ln ih spo-

j eva u o tpadn im v o d a m a pomoću hlora«. 21. Ing. K a r l o A n d r e č : »Adsorpci ja fenola i z o tpadn ih gene ra to r sk ih

voda na ve len j sk i lignit«. 22. Prof . Dr. Ing. R o m a n M o d i c : a ) »O čist i lnih pos topkih za f eno lne

o tpadne vode« i b) »Metode za h i t ro in j enos tavno določitev feno lov v o tpadn ih vodah«.

Od 25 r e fe ra t a , 7 r e f e r a t a su održal i č lanovi našega Druš tva .

Po ocjeni svih pr i su tn ih , S a v j e t o v a n j e je, kako po kompleksnos t i ma t e r i j e , t ako i po t ehn ičko j organizaci j i , u svakom pogledu po tpuno uspje lo . Na X I X P l e n u m u Saveza hemiča ra - t ehno loga F N R J održanom 20 X I I 1958 godine u Skopl ju , odato je p r i z n a n j e i pohva la n a š e m D r u š t v u i Podružn ic i u B a n j a Luci, za u s p j e š n u organizac i ju ovog s a v j e t o v a n j a .

2. Druš tvo je sa rađ iva lo sa N a r o d n i m v las t ima i d rug im organ ima, p r e d u -zećima i podružn icama, u p i t a n j u s t ručne pomoći u oblast i škols tva i u zd i zan j a kad rova . Članovi U p r a v n o g odbora su učes tvoval i u r az rad i p r o g r a m a za m a j -s to r sku školu hemiske s t r u k e kao i p r o g r a m a za po lagan je ispita za v i sokokva -

72

l i f i k o v a n e hcmo-ana l i t i ča re . Članovi U p r a v n o g odbora t akođe r su i č lanovi m n o g i h s t ručn ih komis i j a iz oblast i škols tva .

3. P r eko sekc i je za n a u č n i i na s t avn i rad, Druš tvo je d je lova lo na . s t ručnom u s a v r š a v a n j u č lanova, te je ova sekci ja D r u š t v a u po tpunos t i izvrši la pos t av l j en i zada tak . Tokom godine je održano 11 p r e d a v a n j a o čemu će b i t i opš i rn i j e rečeno u i zv j e š t a ju sekci je . Vrlo u s p j e š n a s t r u č n a p r e d a v a n j a su od ržana i u podružn icama . Na proš logodišn jo j skupš t in i bilo je p r i j ed loga o r a z m j e n i p r e d a v a n j a i zmeđu po jed in ih podružnica i sekc i ja D r u š t v a za n a u č n i i n a s t a v n i rad , ali u t om pogledu n i j e n iš ta uč in jeno , te s m a t r a m o da je to p ropus t , kako od s t r ane s ame sekcije , t ako i od s t r ane po jed in ih podružnica .

4 . Redakcioni odbor d ruš tvenog časopisa »Glasnik« izdao je VI I b r o j koncem 1958 god. O v a j časopis b i t r ebao da b u d e odraz ko lek t ivnog r a d a svih č lanova Druš tva , te bi stoga mora l i da se što više p u b l i k u j u i r adov i sa p r o -b l e m a t i k o m iz naše indus t r i j e . M e đ u t i m i ovoga p u t a možemo kons t a tova t i da je poziv redakc ionog odbora č lans tvu iz i ndus t r i j e na s a r a d n j u , ostao bez •odziva, j e r je časopis š t a m p a n bez t ema iz i ndus t r i j e i p rakse . U b u d u ć e bi se podružn ice mora l e mnogo više angažovat i na r j e š a v a n j u ovoga p rob l ema i s m a -t r a t i j e d n i m od vr lo važnih zada t aka da p u b l i k u j u č lanke iz i ndus t r i j e u n a š e m »Glasniku«.

5. U toku p ro tek le godine naše Druš tvo je sa rađ iva lo sa Savezom D I T - a NR BiH, a sa Savezom hemiča ra - t ehno loga F N R J i sa U n i j o m hemisk ih d r u -š t ava F N R J p reko svoj ih de leg i ran ih članova, u r j e š a v a n j u svih za jedn ičk ih p rob lema . Naše Druš tvo pomaže akc i ju Saveza D I T - a NR BiH za i zg radn ju d ru š tvenog d o m a u S a r a j e v u i dodijel io je pr i log za i z g r a d n j u u iznosu od 100.000 d ina ra .

D r u š t v u r u d a r a i m e t a l u r g a NR BiH, pomogli smo oko o rgan izovan ja S a v j e t o v a n j a o m i n i r a n j u i bušen ju , a na S a v j e t o v a n j u o organizac i j i i p r o -duk t ivnos t i r ada , p r e t s j edn ik našeg Druš tva j e održao k o re f e r a t .

6. U vezi učešća naš ih č lanova na i nos t r an im p r i r e d b a m a i s t ručn im m a n i f e s t a c i j a m a , naše Druš tvo je osiguralo devizna s reds tva za odlazak na X X X I In t e rnac iona ln i kongres indus t r i ske herni je i V salon herni je u Par izu , prof . Do jč inu Jakš i ću i prof . ing. Bori Jovanoviću , kao i docen tu dr . F r a n j i Kr lež i za učešće na In t e rnac iona lnom kongresu čiste i p r i m j e n j e n e herni je u Minhenu , na kome će isti održat i r e f e r a t .

Kao delegat i Saveza hemiča ra - t ehno loga F N R J , na V sa lonu herni je u Pa r i zu , i spred našeg Druš tva učes tvoval i su ing. P r e d r a g Radovanov ić i dipl. chem. O m e r Hasanagić .

Savez hemičara - t ehno loga F N R J organizovao je ko lek t ivnu pos j e tu V sa lonu herni je u Par izu , u reži j i »Putn ika« — Beograd . Naše Druš tvo je dobilo 6 m j e s t a , ko j a smo ponudi l i podružn icama i dobil i smo p r i j a v e za po 2 č lana iz pod ružn i ca Zenica i Mos ta r i po j ednog č lana iz podružn ica B a n j a L u k a i L u k a v a c .

7 . Savez hemičara - t ehno loga F N R J organizovao je bezdeviznu r a z m j e n u s t r u č n j a k a sa Po l j sk im Savezom hemičara . Speci ja l izac i ja u Po l j sko j će t r a j a t i 30 dana , a real izovaće se u jesen i z imu 1959 godine. Na ovu k r a ć u spec i ja l i -zaci ju , naše Druš tvo će uput i t i 3—6 svoj ih č lanova.

8. Naše Druš tvo je organizovalo s t r u č n u eksku rz i j u g rupe p ro feso ra i n a s t a v n i k a herni je iz Sa r a j evo u Že l j eza ru I l i jaš .

9. U vezi zak l jučaka proš logodišn je skupšt ine , m e đ u n a j v a ž n i j i m z a d a -c ima Druš tva bilo je učv r šćen je i o m a s o v l j e n j e naše organizaci je , u k l j u č i v a n j e m što većeg b r o j a hemisko- tehno loškog k a d r a sa t e r i to r i j e NR BiH u n a š e Druš tvo . U tome n ismo postigli že l jene rezul ta te , j e r vel iki b ro j p ro feso ra i n a s t a v n i k a herni je još u v i j e k n i j e u č l a n j e n u naše Druš tvo .

P r e m a p o p u n j e n i m p r i j a v a m a , naše Druš tvo b ro j i 239 članova, što ipak iznosi v idan n a p r e d a k u odnosu na proš lu godinu — 165 p r i j ava . K a r t o t e k a i ev idenc i ja č lans tva je pri l ično s ređena . Osim ind iv idua ln ih članova, u n a š e Druš tvo su u č l a n j e n : kao kolekt ivni članovi 14 indus t r i sk ih p reduzeća iz n a š e Republ ike , i to: R a f i n e r i j a n a f t e — Bosanski Brod, E lek t robosna — J a j c e , Z e l j e -

73

z a r a — Zenica , T v o r n i c a ce lu loze — M a g l a j , K o k s a r a »Boris Kidr ič« — L u k a v a c , . F a b r i k a azo tn ih j e d i n j e n j a — Goražde , P r e d u z e ć e »S lobodan P r i n c i p - S e l j o « — Vitez, »Bosna l i j ek« — S a r a j e v o , T v o r n i c a sode — L u k a v a c , T v o r n i c a ce lu loze — -P r i j e d o r , D e s t i l a c i j a d r v a — Teslić, S o l a n a — K r e k a i T v o r n i c a s a p u n a »Ast ro« — A l i p a š i n Mos t .

U p r a v n i o d b o r t r e b a d a r a z v i j a t e n d e n c i j u k o l e k t i v n o g u č l a n j i v a n j a p o -j e d i n i h p r e d u z e ć a u D r u š t v o r a d i š to j a č e s a r a d n j e i p o v e z i v a n j a sa i n d u -s t r i j o m .

R a d i š to b o l j e g o rgan izac ionog u č v r š ć a v a n j đ U p r a v n i o d b o r j e n a s t o j a o ' d a s e o s n u j u još n e k e n o v e p o d r u ž n i c e , t e s m o u s p j e l i f o r m i r a t i p o d r u ž n i c u p r i F a b r i c i sode u L u k a v c u , k o j a b r o j i 33 č l ana . Već p a r god ina os j eća se p o t r e b a za o s n i v a n j e p o d r u ž n i c e u S a r a j e v u , pa j e U p r a v n i o d b o r i z a b r a o i n i c i j a t i v n i odbor za o s n i v a č k u s k u p š t i n u p o d r u ž n i c e S a r a j e v o . P o d r u ž n i c a u S a r a j e v u , , t r e b a l a b i d a o b u h v a t i s a v h e m i s k o - t e h n o l o š k i k a d a r n a p o d r u č j u s r eza S a r a j e v o , š to će n a d a m o se i u s p j e t i .

P o k u š a j U p r a v n o g o d b o r a da o s n u j e p o d r u ž n i c u u Tes l i cu n i j e dao* ž e l j e n e r e z u l t a t e , j e r se č l anov i i z Tes l ica n i su odazva l i na poziv za o s n i v a n j e s v o j e p o d r u ž n i c e .

P r e m a t o m e u o k v i r u D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a NR B i l i egz is t i ra ju , s a d a 6 p o d r u ž n i c a : u Vet izu , Zenic i , B a n j a Luci , G o r a ž d u , M o s t a r u i L u k a v c u , k o j e pos t i žu v i d n e r e z u l t a t e u s v o m e r a d u , š to će se n a j b o l j e v i d j e t i i z n j i h o v i h i z v j e š t a j a .

N a p r o š l o g o d i š n j o j s k u p š t i n i j e d a t z a d a t a k ing. B u d e č u d a a k t i v i r a p o d r u ž n i c u u Tuzl i i p o v e ž e je sa U p r a v o m u S a r a j e v u , a l i bez u s p j e h a za š to snos i k r i v i c u i s a m U p r a v n i odbor , j e r p o s t o j e r e a l n e m o g u ć n o s t i z a r a d j a k e ' p o d r u ž n i c e u T u z l a n s k o m b a z e n u .

I s k u s t v o u d o s a d a š n j e m r a d u u k a z u j e da o snovn i i n a j v e ć i dio r a d a D r u -š t v a t r e b a da s e o d v i j a p r e k o p o d r u ž n i c a i da one t r e b a j u da b u d u g l a v n e o r g a n i z a c i o n e j ed in i ce D r u š t v a , a U p r a v n i o d b o r b i t r e b a o da r j e š a v a p r i n c i p i -j e l n a p i t a n j a , da k o o r d i n i r a i p o m a ž e r a d p o d r u ž n i c a i p o v e z u j e ih sa o d g o v a -r a j u ć i m d r u š t v e n i m o r g a n i z a c i j a m a .

O d r ž a v a n j e P l e n u m a D r u š t v a , p o k a z a l a s u s e k a o j e d n a v r l o k o r i s n a m a -n i f e s t a c i j a i u m n o g o m e su p o m o g l a r a d D r u š t v a , pa s m a t r a m o da j e n e o p h o d n o ' d a s e t o k o m god ine održe b a r d v a - t r i P l e n a r n a s a s t a n k a .

U vezi sa p o s t o j e ć o m r e f o r m o m ško ls tva , j e d a n od v e o m a v a ž n i h z a d a t a k a k o j i s t o j e p r e d n a š i m D r u š t v o m je učešće u r a z r a d i n a s t a v n o g p l a n a i p r o -g r a m a i t o m e p i t a n j u n a š e D r u š t v o t r e b a d a posve t i n a j v e ć u p a ž n j u .

Poš to j e u n a š o j Repub l i c i s t a n j e h e m i s k o g k a d r a p r i l i čno k r i t i čno , b i lo b i n e o p h o d n o da se o r g a n i z u j e j e d n o š i re S a v j e t o v a n j e o p r o b l e m a t i c i k a d r o v a , , š to b i t r e b a o da b u d e j e d a n od o s n o v n i h z a d a t a k a u r a d u n a š e g a D r u š t v a u n a s t u p a j u č e m p e r i o d u .

M a d a p r e k o p o d r u ž n i c a n a š e D r u š t v o s a r a d u j e s a i n d u s t r i j o m , s m a t r a m o -da b i se t a veza m o r a l a još m n o g o v i še p roš i r i t i i p r o d u b i t i , š to j e t a k o đ e r j e d a n o d v a ž n i j i h p r e s t o j e ć i h z a d a t a k a D r u š t v a .

Z a v r š a v a j u ć i o v a j i z v j e š ć t a j , že l j e l i b i s m o da on pos luž i k a o b a z a za o p š i r n u d i s k u s i j u , n a t e m e l j u k o j e t r e b a d a s e i s k r i s t a l i z i r a j u n o v i zadac i , ko j i s t o j e p r e d n a š i m D r u š t v o m i d a s e d a j u s m j e r n i c e r a d a , k a k o b i t a j r a d u n a r e d n o m p e r i o d u b io š to u s p j e š n i j i i e f i k a s n i j i .

O f i n a n s i s k o m p o s l o v a n j u D r u š t v a u p r o t e k l o j godini , podn io je i zv j e š t a j i b l a g a j n i k D r u š t v a p ro f . D o j č i n J a k š i ć.

Izvješ taj b lagajnika

o f i n a n s i s k o m p o s l o v a n j u D r u š t v a u p e r i o d u od 1. VI . 1958 do 26. V. 1959 g o d i n e

P r i m a n j a

1. Sa ldo na d a n 1. VI . 1958 god. Din 978.896.— 2. Č l a n a r i n a k o l e k t i v n i h i i n d i v i d u a l n i h č l a n o v a D i n 598.010.—

74

3 . D o t a c i j e z a »Glasn ik« D i n

4. O s t a t a k p r i h o d a od »Izložbe h e m . i n d u s t r i j e « u S a r a j e v u D i n 5 . Od p r o d a n i h b r o j e v a »Glasn ika« D i n 6 . R a z n i p r i h o d i D i n

I z d a v a n j a

I A d m i n i s t r a c i j a : 1 . H o n o r a r za teh . s e k r e t a r a D r u š t v a 2 . K a n c e l a r i s k i m a t e r i j a l 3. U s l u g e 4 . B a n k o v n i t r o š k o v i 5 . P T T t r o š k o v i

I I I z d a v a č k a i d r u g a j a v n a d j e l a t n o s t : 1 . Š t a m p a n j e »Glasn ika« 2 . A u t o r s k i h o n o r a r i 3. Oglas i za p r e d a v a n j a i d r . 4 . P o m o ć p o d r u ž n i c a m a 5. P u t n i t r o š k o v i : a) za g o d i š n j u s k u p š t i n u

b) za s a v j e t o v a n j e o o t p a d n i m v o d a m a i c) za o b i l a z a k p o d r u ž n i c a

6 . P r i l o g za g r a d n j u d r u š t v e n o g D o m a 7 . Č l a n a r i n a U n i j i h e m i j s k o g d r u š t v a

I I I R a z n i s i tn i t r o š k o v i

I V I z r a v n a n j e

a) S a l d o u k o m u n a l n o j b a n c i b) S a l d o u b l a g a j n i

I z d a v a n j e u k u p n o

D i n D i n D i n Din D i n

D i n D i n D i n D i n

D i n D i n D i n

D i n D i n

Din D i n

300.000, 778.413,

12.000, 8.460,

U k u p n o D i n 2,675.779.—

51.000, 8.763,

14.772, 3.670,

12.739,

278.881, 34.040, 35.655, 20.000.

105.220, 100.000,

3.700,

20.063, 688.503,

1,966.364, 20.912,

S v e g a D i n 2,675.779.—

I z v j e š t a j R e d a k c i o n o g o d b o r a »Glasn ika« podn io j e g l a v n i u r e d n i k s t r u č -n o g časopisa D r u š t v a , p ro f . d r . M l a d e n D e ž e 1 i ć.

i zv j e š ta j redakcionog odbora »Glasnika«

U 1958 god in i n a š e D r u š t v o izdalo je s e d m u k n j i g u » G l a s n i k a D r u š t v a h e m i č a r a i t e h n o l o g a N a r o d n e R e p u b l i k e B o s n e i He rcegov ine« . O v a je k n j i g a š t a m p a n a k a o g o d i š n j a k na 112 s t r a n i c a i u n a k l a d i od 600 p r i m j e r a k a na f i n o m p a p i r u . Od toga j e 100 p r i m j e r a k a u p o t r e b l j e n o za s e p a r a t n e ot iske , t j . s v a k i o r i g i n a l n i n a u č n i r a d p o s e b n o se vezao k a o s e p a r a t . »Glasn ik« j e š t a m p a n u S a r a j e v s k o m g r a f i č k o m z a v o d u . O p r e m i i i zvedb i š t a m p a n j a m o r a s e d a t i p r i z n a n j e .

R e d a k c i o n i pos lovi oko s e d m e k n j i g e »Glasn ika« bi l i su z a v r š e n i 5 n o v e m b r a 1958 godine , a k n j i g a je o t š t a m p a n a p o č e t k o m 1959.

U o v o j k n j i z i š t a m p a n o j e 10 o r i g i n a l n i h e k s p e r i m e n t a l n i h r a d o v a na 85 s t r a n i c a sa 22 k l i š e j a . S v e ove r a d o v e n a p i s a l i su č l anov i n a š e g D r u š t v a , os im j ednog . D r u š t v e n e v i j e s t i z a u z i m a j u 18 s t r a n i c a , a p r i log i r e c e n z i j a 5 s t r a n i c a .

Sa z a d o v o l j s t v o m m o ž e m o k o n s t a t o v a t i , da s e od g o d i n e do god ine b r o j s a r a d n i k a u n a š e m »Glasn iku« p o v e ć a v a . D o k je u p r o š l o m b r o j u s a r a đ i v a l o 12 u o v o m b r o j u š t a m p a l o je s v o j e p r i l oge 20 s a r a d n i k a . M e đ u t i m m o r a m o i s t a k n u t a , da j e b io v e o m a s l ab odziv d r u g o v a i z p r i v r e d e i i n d u s t r i j e . I a k o smo poz iva l i č l anove i i s t ica l i da bi r e d a k c i j a že l j e la , da se u »Glasn iku« t r e -t i r a j u t a k o đ e i p r o b l e m i k e m i j s k e i n d u s t r i j e B o s n e i H e r c e g o v i n e , n i s m o u s p j e l i da d o b i j e m o ž e l j e n u s a r a d n j u . I m a za to v i še r az loga o k o j i m a je bilo g o v o r a

75-

i na proš logodišn jo j g lavnoj skupš t in i u Zenici. J e d a n od razloga je t a j , da kod nas postoj i časopis »Kemi ja i indus t r i j a« i da po jed ina ve l ika p reduzeća i m a j u svoje v las t i te edici je .

Zbog t ih razloga naš se »Glasnik«, volens nolens, r azv i j a u čisto n a u č n i časopis, što znači da n a m je t a k a v časopis po t reban , j e r se u našo j Republ ic i sve više r azv i j a i naučno- i s t r až ivačk i r a d u svim g r a n a m a čiste i p r i m j e n j e n e kemi je . Naši članovi, napose u un ive rz i t e t sk im i d r u g i m n a u č n i m u s t a n o v a m a , o s j eća ju po t r ebu za n a u č n i m časopisom u k o j e m mogu da p u b l i c i r a j u svo ja i s t r a ž ivan j a i na t a j nač in pokažu svo ju ak t ivnos t na tom pol ju .

Š t a m p a n j e sedme k n j i g e »Glasnika« s ta ja lo je Din. 278. 881.— dok je za h o n o r a r e sa radn ic ima isplaćeno Dina ra 34.040.— što iznosi u k u p n o D i n a r a 312.921.—

S a v j e t za K u l t u r u i n a u k u NRBiH doznačio je, iz Fonda za p o t p o m a g a n j e izdavačke d je la tnos t i , n a š e m D r u š t v u za š t a m p a n j e »Glasnika« u 1958 godini pomoć od 200.000.— dinara . Na ovoj pomoći r e d a k c i j a »Glasnika« se u ime D r u š t v a n a j s r d a č n i j e z a h v a l j u j e p o m e n u t o m S a v j e t u . Ova n a m pomoć u zna tno j m j e r i o lakšava i zdavan je našeg časopisa.

U ovoj godini n a m j e r a v a naše Druš tvo da š t a m p a osmu k n j i g u »Gla-snika«. Redakc i j a je već pr imi la p r v e radove, ko j i će ući u tu kn j igu , ali to još n i j e dovol jno. Po rad i toga ape l i r amo na č lanove D r u š t v a da što p r i j e poša l ju svo je r adove i č lanke, kako bi se na v r i j e m e mogli obavi t i svi redakc ion i poslovi. U j e d n o molimo, da se sa radnic i p r i d r ž a v a j u »Uputa«, ko j e su o t š t a m -p a n e na k r a j u sedme k n j i g e »Glasnika«.

I z v j e š t a j sekci je za naučn i i na s t avn i r ad podnio j e prof . dr . ing. T i b o r Š k c r l a k .

Izvještaj sekcije za naučni i nastavni rad

Glavna ak t ivnos t sekci je sas to ja la se u o d r ž a v a n j u p r e d a v a n j a . Bilo je svega 11 p r e d a v a n j a . P r o s j e č n a pos je ta oko 40 učesn ika . Kao pozi t ivna p r o m j e n a zapaža se sve veće učešće mlad ih d ip lomi ran ih apso lvena ta Fi lozofskog f a k u l -t e t a u S a r a j e v u , u r edov ima posjet ioca, a d je lomično i p r edavača . Buduć i da su to t ek p rv i odrazi j ednog sada s ta lnog procesa p r i l a žen j a novih mlad ih s t r u č -n ih kadrova , postoj i nada , da će se pa ra le lno s t im moći m i j e n j a t i i k a r a k t e r i u loga naš ih p r e d a v a n j a . Dok je dosada osnovna l in i ja bi la da se d a d u t a k v a p r e d a v a n j a , ko ja su mogla za in te resova t i veoma različi to o r i j en t i s ane č lanove našeg Druš tva , pa su m o r a l a zbog toga bi t i što opš t i jeg k a r a k t e r a , proces f o r m i r a n j a većeg b r o j a s t r u č n j a k a , koj i r a d e na s l ičnim p rob lemima , omogući t će, da se t e m e p r e d a v a n j a više spec i ja l i z i ra ju i udube . Izv jesn i e lement i toga r azvo ja p r imjeć iva l i su se već ove godine, što se d je lomično ogleda i na ;samom spisku p r e d a v a n j a :

17 X 1958 Dr. F. F e i c h t m a y r : »Fototropi ja«. 9 I 1959 Asist . K. Grom: »Koflerova m i k r o t e r m i č k a anal iza«. 16 I 1959 Prof . Dr. M. Deželić: »Karbamid«, o 130-godišnjici p r v e s inteze

organskog spoja«. 13 II 1959 Asist . Z. P u j i ć : »Prilog metodici f o tome t r i j skog o d r e đ i v a n j a

fosfora«. 27 II 1959 Asist . A. Repaš -Gašpa rov ić : »Kvan t i t a t ivna mikroana l i za u

o rgansko j kemij i« . 13 I I I 1959 M. Mehmedić : »O p r o b l e m u h l a d n e svjet lost i«. 20 I I I 1959 Docent Dr. F. T r u b e l j a : »Osnovne c r t e k r i s t a lokemi j e si l ikata«-27 I I I 1959 Ing. P. Radovanović : »Mogućnosti da l j eg r azvo ja k e m i j s k e

i n d u s t r i j e u NRBiH«. 24 IV 1959 Prof . Dr. T. Š k e r l a k : »Utisci sa engleskih k e m i j s k i h ins t i tu ta«. 8 V 1959 Asist. ing. P. Ka luđerč ić : »Elekt ronske r a č u n s k e mašine«. 22 V 1959 Prof . dr . T. Ške r l ak : »Kinet ika brz ih reakci ja« . N a p o m i n j e m , da je u s l j ed o tsutnos t i d ruga , ko j i je bio zadužen za r ad

sekcije, sekc i jom preko četir i mjeseca u p r a v l j a o d rug docent Dr. F . Krleža, ko j i je svoj zada tak obav l j ao sav jesno i usp ješno .

"76

Izvještaj nadzornog odbora

U ime nadzornog odbora D r u š t v a i zv je š t a j j e podnio mr . ph. M i l o š J a n č i ć , ko j i j e kons ta t i rao , d a j e c je lokupno b laga jn ičko pos lovan je vođeno u r e d n o sa svom po t r ebnom d o k u m e n t a c i j o m kao podlogom za p rav i lno k n j i ž e n j e svih p r i m a n j a i d a v a n j a . S t a n j e u b l aga jn i se slaže sa t ekuć im r ačunom. P r e m a tome nadzorn i odbor p red laže da se U p r a v n o m odboru dade raz r j e šn ica .

I Z V J E Š T A J O RADU P O D R U Ž N I C A

S e k r e t a r podružnice u Vitezu d r u g J u r a j M e z g a r podnio j e izvje-š t a j o r a d u podružnice D r u š t v a hemiča ra i tehnologa NR BiH, V i t e z .

Izvještaj o radu podružnice Vitez za period juni 1958 do maja 1959 godine

U i z v j e š t a j n o m per iodu ak t ivnos t podružnice se zna tno povećala p roš i -r ivš i svo ju de la tnos t na više po l ja r ada . U izveš ta ju će bi t i iznesen samo k rać i izvod iz r a d a podružnice , s t im da u d iskus i j i ,ukoliko za to postoj i i n t e re so -v a n j e , možemo da t i d e t a l j n i j a obaveš ten ja .

B r o j č lans tva podružnice s m a n j i o se sa 45 na 39, od laskom 4 t ehn i ča ra i 2 tehnologa iz p reduzeća »Slobodan Pr inc ip-Sel jo« . U i zveš t a jnom per iodu od r -žana je godišn ja skupš t ina podružnice (18 j a n u a r a 1959 godine), za t im 7 s a s t a -n a k a U p r a v n o g odbora i t r i s a s t anka podružnice . P a d a u oči da je od ržano malo s a s t a n a k a podružnice , m e đ u t i m ovo ne d a j e s t v a r n u s l iku je r smo m a n j e v a ž n a p i t a n j a rešaval i u spu tno n a k o n održan ih p r e d a v a n j a , k ružoka za t im n a k o n p r i k a z i v a n j a s t ručn ih f i lmova, a svi sas tanci Upravnog odbora bili su p l e n a r n o g k a r a k t e r a .

U o v a j per iod pada i u se l en je u nove pros tor i je , što n a m omogućava lakš i i sves t r an i j i r ad . P o s e d u j e m o moderno u r e đ e n u pros to r i ju , ko j a može služit i kao či taonica, za ind iv idualn i r a d naš ih č lanova i za s a s t anke U p r a v n o g odbora . Uz p ros to r i j u posedu j emo v las t i tu s t ručnu bib l io teku. U p r o s t o r i j a m a je uvedeno svakodnevno dežurs tvo od 16,30—20 časova. D e ž u r a j u naš i članovi dobrovol jno . Bibl ioteku smo opremil i na š im i s t r a n i m s t ručn im časopis ima, te k n j i g a m a , u g l a v n o m udžben ic ima i d r u g o m s t ručnom l i t e ra tu rom. P r e k o ove b ib l io teke omogućeno je ko r i š t en je i svih s t ručn ih k n j i g a p reduzeća »SPS«. I z r a đ e n je P rav i ln ik o ko r i š t en ju i o d r ž a v a n j u pros tor i ja , te P r a v i l a o k o r i -š t e n j u s t ručne bibl ioteke. Oba ova p rav i ln ika u svo j ena su na godišn jo j s k u p -št ini podružnice , održanoj 18 j a n u a r a 1959 godine. P o s e d u j e m o posebnu p r o -s to r i ju — salu za p r e d a v a n j a , k ružoke i p r i k a z i v a n j e s t ručn ih f i lmova sa v las t i t im k i n o - p r o j e k t o r o m za uski f i lm. P o s e d u j e m o i p ro jekc ion i a p a r a t k o j i m se s lužimo kod po jed in ih p r e d a v a n j a . P ros to r i j a ima 56 sediš ta b ioskopskog t ipa .

Na sas tanc ima U p r a v n o g odbora podružnice r e šavano j e p i t a n j e r a s p o -dele zadužen ja , kao i dogovora po r a z n i m akc i j ama . Zbog p r o š i r e n j a de la tnos t i podružnice U p r a v n i odbor je rešio da f o r m i r a odbore koj i će se b r i nu t i i odgo-v a r a t i za od ređenu oblast . F o r m i r a n i su sledeći odbor i :

1. Odbor za kurseve , 2. Odbor za sekc i ju mlad ih hemičara , 3. Odbor za ekskurz i je , 4. Odbor za p r e d a v a n j a , k ružoke i f i lmove, 5. Odbor za d r u g a r s k e večeri , 6. Odbor za s a v e t o v a n j e o m i n i r a n j u . Rad U p r a v n o g odbora i svih odbora bio je o r i j en t i san na sledeću p r o -

b l e m a t i k u : a) S t ručno uzd izan je č lanstva , b) S t ručno uzd i zan j e r adn ika , c) Rad sa s r edn joško l skom omladinom, d) Veza sa d r u š t v o m i podružn icama, e) S a v e t o v a n j e o m i n i r a n j u , f) R a z v i j a n j e i n e g o v a n j e d ruga r sk ih odnosa.

77

a) S t ručno uzd izan je č lans tva Po ovoj p rob lemat ic i zadužena su dva odbora : 1. Odbor za p r i p r e m u kružoka , p r e d a v a n j a i p r i k a z i v a n j a s t ručn ih

; f i lmova , 2. Odbor za p r i p r e m u ekskurz i j a . U i zveš t a jnom per iodu r a z m a t r a n a je sledeća m a t e r i j a (p r edavan ja , izve-

. s t a j i i r e fe ra t i ) : 1. I zveš t a j sa godišn je skupš t ine d ruš tva , 2. Utisci sa pu ta po Englesko j — Ing. Lazarevića , 3. R e f e r a t Ing. Mušickog za S a v e t o v a n j e o m i n i r a n j u

R e f e r a t Ing. Lubičić za S a v e t o v a n j e o m i n i r a n j u , R e f e r a t Ing. So t le ra za S a v e t o v a n j e o m i n i r a n j u ,

4. Utisci sa Zagrebačkog ve lesa jma , 5. I zveš ta j sa S a v e t o v a n j a o o tpadn im vodama, 6. Utisci sa S a j m a k n j i g a u Beogradu , 7. I zveš ta j sa eksku rz i j e u Žel jezar i — Zenica, 8. I zveš ta j sa p u t a za p r i v r edne rukovodioce, 9. Kon t inue ln i proces p ro izvodn je NgL,

10. Z e l i r a n j e ni t roceluloze u zavisnost i od osobina iste, 11. I zveš t a j sa s a v e t o v a n j a o p roduk t ivnos t i r a d a — 2 teme,

12. Razvo j r a k e t n e tehnike . P o m e n u t a p r e d a v a n j a , izveš ta j i i r e f e r a t i iznošeni su u okv i ru podružn ice

s v a k i h 14 dana , s t im što je n a k o n 6—7 dana po po jed ino j t emi održan k ružok na k o j e m se izvrši la i sc rpna r a z m e n a m i š l j e n j a .

1) S t r u č n e eksku rz i j e U p ro tek lom per iodu os tva rene su 3 ekskurz i je , i to: 1. Eksku rz i j a u Že l j eza ru i K o k s a r u — Zenica, 2. E k s k u r z i j a u R u d n i k m r k o g ug l j a — Zenica, 3. E k s k u r z i j a u p reduzeće »MILAN BLAGOJEVIĆ« — Lučani . Eksku rz i j e su organizovane po n o v o - u s v o j e n o m nač inu . Na j e d n o m od

k r u ž o k a svi se članovi u p o z n a j u sa t ehnološk im procesom i dogovore se k o j a p i t a n j a da se p o s t a v l j a j u . P i t a n j a su bila u g l a v n o m iz oblas t i t ehnolog i je dot ičnog preduzeća , HTZ-e , t a r i f n e poli t ike, P r o b l e m a kadrova , itd. Podružn ica dot ičnog preduzeća se u n a p r e d izveš tava o nač inu o rgan izovan ja i d o s t a v l j a j u jo j se p i t a n j a kako b i n a m lakše p r ip remi l a odgovore. Naroči to u spešnu e k s k u r -z i ju organizoval i smo Žel jezar i — Zenica, z a h v a l j u j u ć i p redus re t l j i vos t i i dobro j p r i p r emi od s t r ane podružnice iz Zenice. Za svaku eksku rz i j u zadužen je po j e d a n č lan rad i organizac i je na p r ip remi . O v a k a v nač in o rgan izovan ja e k s k u r -z i ja jpokazao se vr lo dobar .

2) S t ručn i f i lmovi P l a n o m podružn ice p redv ideno je da se svak ih 14 dana p r i k a z u j u s t ručn i

f i lmovi na usko j t raci . U p ro tek lom per iodu pr ikaza l i smo svega 12 t a k v i h f i lmova , kao: Flešova me toda d o b i j a n j a sumpora , p ro i zvodn ja ha r t i j e , a tomi, h ig i j ensko- t ehn ička zaš t i ta pr i r adu , o rganizac i ja pro izvodnje , i td.

P l an p r i k a z i v a n j a s t ručn ih f i lmova n ismo izvršili po želji , zbog n e r e d o -v i te i sporuke od s t r ane d i s t r ibu t ivn ih preduzeća .

b) S t ručno uzd izan je r a d n i k a Članovi podružnice bil i su p redavač i na k u r s u za po lukva l i f ikovane r a d -

n ike hemiske s t ruke . Po lazn ika je bilo 60. Uspeh je bio iznad oček ivan ja . Podbaci l i su već inom radnic i ko j i su se ind iv idua lno sp remal i za ispit . Za r a d n i k e su o rgan izovane dve eksku rz i j e i to: u Zenicu — »ŽELJEZARA« i J a j c e »ELEKTROBOSNA«, i to pod s t ručn im rukovods tvom naš ih č lanova.

c) Rad sa s redn joško l skom omlad inom Sekc i ja mlad ih hemiča ra k o j a j e organizovana pr i podružnic i hemiča ra

i t ehnologa u Vitezu b ro j i 120 članova, i to: 60 iz G imnaz i j e u T r a v n i k u i 60 iz Osmogodš in je škole u Vitezu. Sekc i ja ima svoj Prav i ln ik , a č lanovi su snabdeven i č lansk im k a r t a m a . Podružn ica — Vitez pobr inu la se da se t im sek -c i j a m a obezbede osnovne hemika l i j e za kabine te , a povremeno im se omogućava

"78

: s amos ta lno izvođenje po jed in ih vežbi u l abora to r i j i p reduzeća »SPS« uz n a đ -: zor nekol iko naš ih č lanova. Za sekc i ju su do sada organizovane sledeće s t ručne • e k s k u r z i j e :

1. Ž E L J E Z A R A — Zenica, 2. »ELEKTROBOSNA« — J a j c e , 3. »JUGOVINIL« — Split , 4. Tvorn ica šibica »DOLAC« — Dolac, 5. P reduzeće »SLOBODAN P R I N C I P SELJO« — Vitez (2 puta)

Nekol iko n a j b o l j i h učen ika prošle školske godine p reporučeno je p r e d u -zeću »SPS« za s t i p e n d i r a n j e na f aku l t e t ima , odnosno s r e d n j i m ško lama t ehno -loškog k a r a k t e r a . N a j b o l j i m učen ic ima uz to su dode l j ene n a g r a d e u vidu s t r u č n i h kn j iga . Za sekc i ju m l a d i h hemiča ra smo uz to pr ikaza l i 3 s t ručna k r a t k o m e t r a ž n a f i lma .

d) Veza sa d r u š t v o m i podružn icama Veza sa d r u š t v o m u S a r a j e v u bi la je dobra . Podružn ica sa k o j o m

i m a m o n a j p r i s n i j i odnos j e Zenica. Sa n j i m a su bile p l an i r ane za j edn ičke d r u -g a r s k e večeri , ali do n j i h ni je , nažalost , moglo doći. Dobar vid s a r a d n j e sa ovom podružn icom bila j e p o m e n u t a ekskurz i j a .

e) S a v e t o v a n j e o m i n i r a n j u Poče tkom proš le godine pokrenu l i smo akc i ju za saz ivan je jednog sa -

v e t o v a n j a pro izvođača i pot rošača r u d a r s k i h eksploziva. Ova akc i j a je sa svih • s t r ana p o z d r a v l j e n a kao vr lo korisna, te smo se bili p r ihva t i l i r a d a da zamisao s p r o v e d e m o u život. U dogovoru sa r u d a r i m a bili smo sas tavi l i p r o g r a m ,

• obezbedil i p r e d a v a č e i oformil i Odbor za p r i p r e m u . S a v e t o v a n j e je t reba lo da se • održ i u Vi tezu k r a j e m 1958 godine. Obezbedil i smo bili i f i nans i ska s r eds tva kod p reduzeća »SPS«. Već su pris t izal i i r e fe ra t i , m e đ u t i m s red inom 1958 godine po jav io se Savez inžen je ra i t ehn iča ra r u d a r s k e i m e t a l u r š k e s t r u k e sa že l jom da od nas p reuzme organizac i ju s ave tovan ja . Savez je, kako n a m je rečeno, t a k o đ e imao n a m e r u da o rgan izu je s t ručno s a v e t o v a n j e na š i roj osnovi.

:Zbog toga smo im prepust i l i o rganizac i ju s ave tovan ja , a p reda l i smo im do t a d a svu o b a v l j e n u p rep i sku i p r i p r e m l j e n e r e fe ra t e , s t im što smo se dogovori l i da se s a v e t o v a n j e održi k r a j e m apr i la 1959 godine. P r i h v a ć e n je naš p rog ram. Sa -vez je organizovao Odbor za p r i p r e m u u k o j e m je učes tvovao i naš p re t sedn ik . Bili smo pr imi l i obavezu i p r ip remi l i p r v u g r u p u r e f e r a t a . S a v e t o v a n j e je •održano u Sa ra j evu , a pos ledn jeg dana , kako je bilo p redv iđeno učesnici s a v e t o v a n j a posetili su preduzeće »SPS«, gde im je u p r o s t o r i j a m a naše podružn ice p r i p r e m l j e n a izložba s t ručne l i t e r a tu r e iz p o m e n u t e oblasti . Uz to su im p r ikazan i i pr igodni s t ručn i f i lmovi . S a v e t o v a n j e je u po tpunos t i uspelo, j e r je dopr ine lo r a šč i šćavan ju po jed in ih s t ručn ih p i t a n j a iz p o m e n u t e oblasti , kao i zb l i žavan ju i u p o z n a v a n j u s t r u č n j a k a hemiča ra - t ehno loga sa r u d a r i m a .

f) R a z v i j a n j e i negovan je d r u g a r s k i h odnosa U toku godine pokušal i smo da p reko zabavnog p r o g r a m a r a d i m o na

zb l i žavan ju č lanova međusobno. U tu sv rhu smo organizoval i 2 p u t a d r u g a r -sko veče.

Z a k l j u č a k . — Rad u 1958 godini do m a j a 1959 godine bio je p lodan . No, u 1959—1960 godini t rebao bi da b u d e još p lodni j i i da okup imo još veći b ro j č lanova na ak t i vnom radu u podružnici .

S is tem p r e d a v a n j a i k ružoka t r eba i da l j e negovat i , no, t reba lo bi u p r e d a v a č e uk l juč i t i veći b ro j č lanova. S m a t r a m o da b i t r eba lo pokuša t i r a z m e n u p r e d a v a č a između podružnica , a ne bi bilo loše da se suger i ra U p r a v -nom odboru d r u š t v a da vodi ev idenc i ju p r i p r e m l j e n i h p r e d a v a n j a i da oba-veš tava podružnice u c i l ju omogućen ja razmene . T reba više kor is t i t i s t ručne f i lmove. S a r a d n j a sa Radn ičk im un ive rz i t e tom se i da l j e pos t av l j a kao n e -

. ophodna. S is tematsko o rgan izovan je s t ručn ih eksku rz i j a svakako p r e t s t a v l j a i ' da l j e

vrlo pogodnu f o r m u rada .

79

Treba što više ak t iv i r a t i b ib l io teku. S lužbu d o k u m e n t a c i j e p r e d u z e ć a t r e b a obavezno kor is t i t i i u našo j biblioteci.

U r a d sa s r edn joško l skom omlad inom t r eba unosi t i sve više s i s tema i t e žn j e da se s a r a đ u j e sa nas t avn ic ima hernije . P r u ž a n j e pomoći p reduzeću p r i -l ikom izbora s t ipendis ta i da l j e os ta je važan zada t ak ove sekci je .

Odbor za k u r s e v e imaće i ove godine posla, j e r je po t rebno organizova t i ponovo jedan , ili možda dva k u r s a za radn ike , o čemu će se dogovori t i sa od -govorn im s lužbama preduzeća i sa s ind ika tom. Zb l i žavan je naš ih č lanova, kao-i č lanova n a š e i d rug ih podružnica , t r e b a negovat i pored ostalog i d r u g a r s k i m večer ima, kao i z a j edn i čk im skupov ima d ruge vrs te .

U ak t ivnos t podružnica spada i b r iga o us lovima r a d a i r azvo ja tehničkog: k a d r a , u c i l ju što e f ikasn i j eg r a d a na u n a p r e đ e n j u p ro izvodn je i p o d i z a n j a pro izvodnos t i r ada , ak t i vne borbe za soci jal is t ičke odnose u d r u š t v u i bo rbe za p r a v i socijal is t ički l ik t ehn iča ra uopšte . Na ovom po l ju m o r a m o de lovat i kao dio Soci ja l is t ičkog saveza i p ruža t i svu po tporu d e l o v a n j u s ind ika ta i o r g a n a u p r a v l j a n j a p reduzeća i Komune .

P re t s edn ik podružnica u Zenici Ing. M i l u t i n I l o d k o podnio j e izveš ta j o r a d u podružnice D r u š t v a hemiča ra i tehnologa NRBiH, Z e n i c e .

I Z V J E Š T A J

o r a d u »Druš tva kemiča ra i tehnologa NR BiH — Podružn ica Zenica« ( sekc i ja kemiča ra k luba »Druš tva inžen je ra , t ehn iča ra i ekonomis ta Že l j eza re Zenica«

— DITIE) za i zv j e š t a jn i per iod od 9. V. 1958 do 28. IV. 1959 godine

Od prošle god išn je skupš t ine Podružn ice »Druš tva kemiča ra i t ehnologa NR BiH« ko ja je održana u Zenici dne 9. V. 1958 god., sman j i l o se b r o j n o s t a n j e č lans tva za 3 č lana t j . sa 39 u proš lo j godini na 36 u ovoj godini. U toku godine, zbog n a p u š t a n j a preduzeća , otišlo je 4 inžen je ra , 4 t ehn iča ra i 1 kva l i f i kovan i r adn ik kemi j sko tehnološke s t r u k e (ukupno 9 članova). I s tov remeno je p r i s t u -pilo u č lans tvo 2 inžen je ra , 4 t ehn ičara , odnosno u k u p n o 6 novih č lanova . S t r u k t u r a č lans tva na k r a j u ovog i zv ješ ta jnog per ioda je s l i jedeća: 10 inže-n j e r a , 10 tehn ičara , 2 apso lven ta kemi j skog f aku l t e t a , te 14 kva l i f i c i r an ih i v i sokokvaf i l i c i ran ih l abo rana t a i r a d n i k a kemi j sko - t ehno loške s t ruke .

U i zv j e š t a jnom per iodu održano je 12 s a s t anaka U p r a v n o g odbora , na ko j ima su r j e š a v a n i svi tekući p rob lemi i zadaci, ko j i su se pos tav l j a l i p r e d n a š u podružnicu .

U vezi pos tav l j enog godišn jeg p lana o d je l a tnos t i podružnice od ržano je u k u p n o 8 p r e d a v a n j a i to:

1. 20. IX. 1958 Ing. R. Kost ić i Ing. M. Horgas : »Utisci sa izložbe »Achema« 1958 u F r a n k f u r t u n/M«;

2. 28. X. 1958. Ing. A. Pavasov ić : »Otpadne vode koksa re na Že l j eza r i Zenica«;

3. 13. XI. 1958 Dr. Ing. M. Karšu l in , sveuč. prof . iz Zagreba : »Korozi ja p o d u t j e c a j e m a tmosfere« ;

4. 12. XI I . 1958. Ing. Ba re š i ć -Vavra : I skus tva iz anal ize p l inova u če l iku p u t e m v a k u u m s k e eks t rakc i je« ;

5. 10. II. 1959 Ing. Dr l jev ić S u l e j m a n : »Mater i j a lna b i lansa koksare«; 6. Ing. I v a n P e r m a n , s t ručn i s a r adn ik Ins t i tu t a »Jožef Š te fan« — L j u -

b l j a n a : »Mogućnosti spek toroskopi je u c rno j meta lu rg i j i« ; 7. 8. IV. 1959 Ing. Hadž i ib rah imović Nas i r : »Zapažan ja sa nek ih k o k s a r a

u Z a p a d n o j N jemačko j« ; 8. 15. IV. 1959 Ing. F. O. Calhoon, s t r u č n j a k amer ičke t ehn ičke pomoć i :

»Američka koksa r ska i ndus t r i j a i neke usporedbe sa zeničkom koksarom«.

80

P r e d a v a n j i m a je pr i sus tvovalo 15 do 30 č lanova sekci ja k l u b a DITIE . Ova p r e d a v a n j a kor i š t ena su u j e d n o i kao redovi t i sas tanci č lans tva podružnice , na k o j i m a se isto upoznava lo sa r a d o m podružnice i t ekuć im p r o b l e m i m a i zadac ima. \

J e d n a od većih akc i ja ove podružnice bi la je organizac i ja VI I god i šn je skupš t ine »Društva kemiča ra i tehnologa NR BiH« u r epub l i čkom okviru , k o j a je održana 29. VI. 1958 godine u Zenici . Na ovom m j e s t u i z ražavamo zahva lnos t d i rekci j i Že l jezare Zenica, k o j a je omogućila i pruži la svu p o t r e b n u pomoć za usp ješno o d r ž a v a n j e ove skupš t ine , kroz ko ju se na ša m l a d a podružn ica kao i ci jelo p reduzeće a f i rmi ra lo p red č lanovima ostal ih podružnica kao i i n d u s t r i -skih p reduzeća iz naše zemlje .

N a d a l j e je dne 7. X. 1958 p r ihvaćena i o rgan iz i rana pos je ta nes to ra naš ih kemičara , p rof . Dr. V lad imi ra Njegovan , sveuč. prof . zagrebačkog tehničkog f aku l t e t a .

Dne 26. X. o rgan iz i rana je s t ručna pos je ta podružnice D I T - a iz p reduzeća »Slobodan. P r inc ip Seljo« — Vitez, p r e m a u n a p r i j e d u t v r đ e n o m p r o g r a m u , po k o j e m u su posjet ioci podi je l jen i u 4 grupe . Za svaku g r u p u održana su posebna p r e d a v a n j a (Iz s tat is t ike, tehnologi je vode, p rob l ema t ike koroz i je i t ehnološkog procesa koksare) , kao i pregled c j e lokupn ih p o s t r o j e n j a že l jezare .

P r igodom pos je te Više p a r t i j s k e škole 17. IV. 1959 naša sekc i ja je obezb je -dila s t ručno vods tvo kroz že l jezaru , r ad i d a v a n j a po t r ebn ih o b j a š n j e n j a i t eh ničkih i n fo rmac i j a .

U nekol iko n a v r a t a po jed in i č lanovi sekci je služili su kao s t ručn i vodiči s t r a n i m s t i 'učn jac ima i pos je t ioc ima kroz naše preduzeće, uz o d g o v a r a j u ć a s t ručna p r e d a v a n j a .

U pogledu s a r a d n j e sa s rodn im s t ručn im organizac i jama, č lanovi naše sekci je p r i sus tvova l i su kao delegat i na godišn jo j skupš t in i »Druš tva k e m i č a r a i t ehnologa NR BiH — Podružn ica Vitez«, sa k o j o m je r a n i j e u spos t av l j en uži s t ručn i i d r u g a r s k i kon tak t . Članovi naše podružnice sud je lova l i su u r a d u p l e n u m a Saveza inžen je ra i t ehn iča ra koj i je održan u S a r a j e v u .

S t ručno uzd izan je i s t ručna s a r a d n j a naš ih č lanova: a) na k e m i j s k u izložbu »Achema 1958« u F r a n k f u r t u u p u ć e n a su 2 č lana . b) na » S a v j e t o v a n j u SNO Doboj«, u vezi pod izan ja k e m i j s k e i n d u s t r i j e

u dobo j skom srezu, sud je lova la su 2 člana, c) na »Sav j e tovan ju o o t p a d n i m vodama«, od ržanom u B a n j a Luci d n e

30. i 31. X. 1958, sud je lova la su 3 člana, od ko j ih su dvoj ica održa la r e f e r a t e pod nas lovom:

Ing. M. Hodko: »Pregled metoda kemi j sko- t ehno loške p r e r a d e vode za p ro izvodn ju pare , te n j i h o v u t j e c a j na onečišćenje r j e č n i h tokova NR BiH« i

Ing. A. Pavasov ić : »Prob lemat ika koksa r sk ih o tpadn ih voda Že l j eza re Zenica«.

d) na godišn jo j skupš t in i »Srpskog hemiskog druš tva« u Beogradu , s u d j e -lovala su 3 člana.

e) na » S a v j e t o v a n j u o proizvodnost i rada« u Beogradu u m a r t u 1959, sud je lovao je i spred sekci je 1 član.

Osim navedenoga , podružnica je radi la , bilo kao cjel ina, bilo p r eko svoj ih č lanova, na s l i jedećoj p rob lemat ic i :

a) i z rada nas t avnog p r o g r a m a za k o k s a r s k o - k e m i j s k u školu za kva l i f i -kovane radn ike ,

b) f o r s i r a n j e r j e š e n j a n o m e n k l a t u r e z a n i m a n j a na koksa r i kao i zan i -m a n j a VK (visokokval i f ikovani) za l aboran te .

c) s u d j e l o v a n j e č lanova kao p redavača na r azn im s t r u č n i m k u r s e v i m a i ško lama u c i l ju uzd izan ja kadrova ,

d) r a d na izradi p r o g r a m a i organizaci j i k u r s a za uzorkovače i p r i p r e -mače robe, za po lukva l i f i c i rane i kva l i f i c i rane radn ike ,

e) r ad po jed in ih č lanova na p r e v o đ e n j u s t ručn ih č lanaka kao i na sa -r a d n j i na izradi b i l t ena s t ručne l i t e r a tu re Že l jezare Zenica.

6 — G l a s n i k h e m i č a r a b r . 8 81

Osim naveden ih akc i ja u okvi ru samosta lnog r ada podružnice , ista je sud je lova la kao sekci ja kemiča ra DIT-a u za jednic i sa os ta l im s t ručn im sek-c i j ama u n u t a r k luba »Druš tva inženje ra , t ehn iča ra i ekonomis ta Že l jezare Ze -nica« — (»DITIE«) u s l i jedećim m a n i f e s t a c i j a m a :

a) s u d j e l o v a n j e u anke t i o f l uk tuac i j i s t ručn ih k a d r o v a u Že l jezar i Zenica, u c i l ju p o d u z i m a n j a odgovara juć ih m j e r a r ad i s p r e č a v a n j a iste,

b) p roš i r en j e p lana r a d a podružnice u okvi ru DITIE u pogledu š t edn je , p o v e ć a n j a proizvodnost i r ada i uzd izan ja kadrova , na osnovu s m j e r n i c a iz govora Marša la Ti ta u Zenici dne 12. X. 1958 godine (pri l ikom završe tka r adova na kap i t a lno j i zg radn j i Zenice),

c) s u d j e l o v a n j e u za jednic i sa os ta l im sekc i j ama u s t ručn im e k s k u r z i j a m a u p reduzeću »Tito« — Vogošća i »Bratstvo« — Novi Travn ik ,

d) članovi podružnice su pr i sus tvoval i nizu s t ručn ih p r e d a v a n j a ostal ih sekci ja .

Iz iznesenog r e f e r a t a r azab i re se da je r ad podružnice u pogledu s t ručnog uzd izan ja č lans tva p u t e m s t ručn ih p r e d a v a n j a , ko ja su bila na s t ručno j visini, ug l avnom zadovolj io. Isto t ako podružnica je d je lomično usp je la u pogledu s t ručnog uzd izan ja k o k s a r s k o - k e m i j s k i h r adn ika , o t v a r a n j e m o d g o v a r a j u ć e s t ručne škole.

Na t e m e l j u go rn j ih kons ta tac i ja , smje rn i ce za i*ad budućeg u p r a v n o g odbora sas to ja le bi se u s l i jedećem:

1) nas tav i t i sa r a d o m na s t ručnom uzd izan ju č lans tva p u t e m s t ručn ih p r e d a v a n j a , seminara , ekskurz i j a i si.;

2) nas tav i t i na r adov ima za s t ručno ško lovan je k a d r o v a po t r ebn ih za preduzeće, kako kokso -kemi j sk ih t ako i l abo ran t sk ih te g r u p e p r i p r e m a č a i uz imača uzoraka , p u t e m redovnih škola i ku r s eva ;

3) in tenz iv i ra t i r a d č lanova na p o v e ć a n j u proizvodnost i i š t edn je , kao i u n a p r e đ e n j u p ro izvodnje iz kemi j sko tehno loške s t r u k e u okv i ru pro izvodnih i ostal ih pogona Že l jezare ;

4) nas tav i t i i još uže sa rad iva t i sa os ta l im sekc i j ama »DITIE« u Žel jezar i Zenica, u c i l ju što bol jeg r j e š a v a n j a za jedn ičke p rob lema t ike p reduzeća ;

5) po jača t i s a r a d n j u sa osta l im podružn icama »Druš tva kemiča ra i t ehno -loga NR BiH« na t e renu .

6) r i ješ i t i s ta tus kemiča ra i n j i hove kompe tenc i j e u Žel jezar i Zenica. Pošto o v a j r e f e r a t n i j e mogao obuhva t i t i svu p rob lema t iku , po t r ebno je

da se kroz d i skus i ju što p rav i ln i j e i skr i s ta l i z i ra ju m i š l j e n j a i s m j e r n i c e za b u -dući rad .

S e k r e t a r podružnice u B a n j a Luci ing. M i d h a t K u r b e g o v i ć podnosi

Izvještaj u radu podružnice

Društva hemičara i tehnologa NR BiH Banja Luka za period 1958 do maja 1959 godine

Podružn ica je osnovana 1958 godine. F o r m a l n o b ro j i u k u p n o 32 č lana . Veći dio č lans tva s a č i n j a v a j u kolege i kolegice, zaposlene u Fabr ic i celuloze. Međut im, t a j b ro j ne p r e t s t av l j a p ravo s tan je , j e r j edan dio č lans tva s a č i n j a v a j u mašinci i e lektr ičar i . P r e m a tome, u koliko su oni i č lanovi ove podružnice , to su samo formalno , te postepeno o t p a d a j u pre lazom u o d g o v a r a j u ć a d r u š t v a . S t v a r n i h članova, dak le kemiča ra i tehnologa ima ova podružn ica svega 26.

Osnovni zada tak u r a d u ove podružnice bio je u p ro tek lom per iodu da se organizaciono sredi i da se obezbjede d ruš tvene pros tor i je , g d j e bi se mogao odvi ja t i d ruš tven i život. Kako je na jveć i dio č lans tva zaposlen u Fabr ic i ce lu-loze, to se podružnica u svemu os lan ja na ovu f ab r iku , pa tako i u p i t a n j u p ros to r i j a kao prvog p r e d u v j e t a za r ad d ruš tva . U p ro tek lom per iodu f a b r i k a n a m n i j e mogla dat i u g r a d u n i k a k v e p ros t r i j e (iz ob jek t ivn ih razloga), ali očeku jemo i imamo obećan je da će se te p ros to r i j e dobit i još tokom ove godine.

8 2

Radi t a k v e s i tuac i je n i j e se imalo zapravo ni g d j e održavat i sas tanke , osim u samoj fabr ic i . Rezu l ta t toga je bio da se t i j e sna veza drža la samo sa č lanovima zaposlenim u fabrici , a veza sa osta l im č lanovima (kojih je zna tno m a n j i broj ) je oslabila. To je smeta lo jačoj organizacionoj povezanost i i homogenost i podružnice .

Osim toga u pos l j edn je v r i j e m e je mora lo doći do s l a b l j e n j a d ruš tvenog rada , pošto je vel ika većina č lanova neobično op te rećena r edovn im poslovima u vezi p u š t a n j a f a b r i k e u pogon. U p r a v n i odbor podružnice je po tpuno sv j e s t an te s i tuaci je , ko ja će t r a j a t i još neko vr i j eme , odnosno do s r e d e n j a pr i l ika i r ada u fabr ic i . Do tog v r e m e n a ne može se očekivat i in tenz ivni j i d ruš tven i život, već će se podružnica ograniči t i na prosto organizaciono od ržavan je .

U p ro tek lom per iodu od znača jn ih d ruš tven ih ak t ivnos t i bilo je organ n i z i r an je s a v j e t o v a n j a po p i t a n j u o tpadn ih voda (29. i 30. X. 1958), kod čega je podružnica bila samo domaćin, te o rgan iz i r an je j edne s t ručne eksku rz i j e u Loznicu, f a b r i k u viskoze (novembra 1953).

U okv i ru s reske organizaci je DIT-a , podružnica je ak t ivno sud je lova la na akci j i za o t v a r a n j e škole s t r an ih jezika, ko ja akc i ja je usp je la . Veliki b r o j č lanova ove podružnice p o h a đ a j u razne ku r seve s t r an ih jezika.

Na j e d n o m od svoj ih s a s t anaka u p r a v n i odbor je donio zak l j učak da se č l ana r ina plaća u iznosu od 50.— Din, što je od č lans tva pr ihvaćeno. Među t im još ni do danas n i j e rasčišćen odnos p rocena ta ko j i se ima us tup i t i r epub l i čkom druš tvu , s reskoj organizaci j i D I T - a itd., t ako da je sav pr ihod č l ana r ina p o h r a -n j e n u b l aga jn i podružnice .

Č lana r ina je redovno u b i r a n a od svih č lanova podružnice , osim onih ko j i n isu zaposleni u fabr ic i celuloze. Sv im č lanovima su p o d j e l j e n e č lanske ka r t e .

S t a n j e b l a g a j n e sa 15. V. 1959 godine je :

23.370.— Din • 700.— Din

22.600.— Din

P r i m l j e n o Izdato Saldo

Među pr imic ima uk l j učeno je i 10.000.— Din, ko je je Druš tvo dodjel i lo kao pomoć podružnici , na čemu se posebno z a h v a l j u j e m o .

P r e t s j e d n i k Ing . P r e d r a g R a d o v a n o v i ć j e proči tao k r a t a k i zv je -š t a j podružnice i z M o s t a r a .

I z v j e š t a j

o radu Podružnice Društva hcmičara i tehnologa NR BiH, Mostar

TJ pro tek lo j godini r ad naše podružnice sas to jao se je u g l a v n o m iz sas t a -naka , p r e d a v a n j a i d i skus i j a na sas tanc ima. Na sas tanc ima su pojedin i č lanovi održaval i p r e d a v a n j a , a posl i je se r azv i j a la duža ili k raća d i skus i ja .

Neki članovi naše Podružn ice održaval i su p r e d a v a n j a na Radn ičkom u n i -verz i te tu ili su održaval i ku r seve iz herni je po jed in im g r u p a m a .

Naroči to n a m je bila ak t ivna g rupa n a s t a v n i k a hernije. Oni su se s a s t a -jal i češće i na sas tanc ima održaval i p r e d a v a n j a iz metod ike n a s t a v e herni je s d i skus i jom. Pored toga nas tavn ic i su se sas ta ja l i u l abo ra to r i j u Više pedagoške škole i izvodili ekspe r imen te po t r ebne u t ekućo j nas tav i . Takv ih je s a s t anaka bilo četiri , j e r smo sa ovom v r s t o m rada počeli tek u apr i lu . S t a k v i m ćemo r a d o m u idućoj školskoj godini početi u sep tembru , pošto se pokazalo da je i n t e r e s a n t a n i kor is tan .

U p r ip r emi je krać i seminar od 8—10 dana za n a s t a v n i k e herni je sreza Mostar . S e m i n a r će se održat i u sep tembru , a na n j e m u će se održat i s t ručna p r e d a v a n j a , za t im p r e d a v a n j a iz metod ike n a s t a v e hernije, p r a k t i č n a p r e d a -v a n j a u r a z r edu i izvoditi eksper iment i po t rebni u nas tav i herni je u osnovnim i s r e d n j o m školama.

4* 83

I I I . D I S K U S I J A O I Z V J E Š T A J I M A

P r e t s j e d n i k ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć : Osvrće s e n a i zv j e š t a j s ek re t a r a o r a d u D r u š t v a te iznosi poteškoće sa k o j i m a se U p r a v n i odbor su -sreće u r adu , zbog čega nisu real iz i rani svi pos tav l j en i zadaci. J e d n a od o b j e k -t ivn ih potećkoća j e p r o b l e m s m j e š t a j a poslovnih p ros to r i j a U p r a v n o g odbora . U t o k u godine Druš tvo je ostalo bez pros tor i ja , a sada raspolaže sa j e d n o m m a l o m pros to r i jom, k o j u j e us tup io Filozofski f a k u l t e t (koja j e inače as i s t en t -ska soba). Za to je bio onemogućen in tenz ivni j i r ad Druš tva , a ovo je t a k o đ e r bilo p rouz rokovano i o t sus tvom nekih č lanova U p r a v n o g odbora , ili p a k n j i -hovom prezauzetošću. M e đ u t i m ipak su, u okvi ru mogućnost i , bili u r a d u D r u -š tva angažovan i svi članovi U p r a v n o g odbora . N i j e bilo češćih P l e n a r n i h sa -s t a n a k a ,koji bi t r e t i ra l i t e m a t i k u hemiske i n d u s t r i j e u Bi l i , a t a k o đ e r i p i t a n j e d ru š tvenog r ada . Sva ak t ivnos t je bila u s m j e r e n a kons t i tuc ion im p i t a n j i m a i j a č a n j u podružnica . Organizaciono s t a n j e u S a r a j e v u n i j e se moglo s redi t i i za to će se p r i s tup i t i f o r m i r a n j u podružnice u S a r a j e v u , k o j a će p reuze t i g l av -n i n u poslova Upravnog odbora , č i ja ak t ivnos t t r eba da se u b u d u ć e svede na r u k o v o đ e n j e i k a n a l i s a n j e r a d a podružnica . S m a t r a da je zauzetos t č lanova u podružn icama (kao što je na pr . s luča j sa hemiča r ima u tvorn ic i sode — L u -kavac) u v j e t o v a l a s labi j i r a d podružnica . I z ražava n a d u da će o s n i v a n j e po -družnice u L u k a v c u i n j e n o jače povez ivan je sa S a r a j e v o m ak t iv i r a t i r a d n j e n i h č lanova i da t i bo l je rezul ta te . U pogledu iznosa č lanar ine , što je spomenu to u i zv j e š t a ju podružn ice iz B a n j a Luke, s m a t r a da n a k o n što se n e k a nova po -družn ica o s n u j e i o jača , t reba lo bi Druš tvo da odi'edi i zv j e s t an iznos u ime č lanar ine , j e r podružn ica bez m a t e r i j a l n i h s reds tava neće moći da o s t v a r u j e svoje zada tke . U vezi sa već iznesenim. p rob l emom pros to r i j a Druš tva , i zv ješ t ava p r i s u t n e da je DIT poduzeo akc i ju za g r a d n j u D O M A T E H N I K E u S a r a j e v u , u sk lopu jednog preduzeća . Sva d r u š t v a BiH su angažovana u g r a d n j i ovog doma, te je i naše Druš tvo pr imi lo i zv jes tan b r o j »ciglica« kako bi u v idu u t e -m e l j a č a obezbjedi lo b a r m i n i m a l n a s reds tva za pod izan je doma. U vezi s t ime zamol jen i su d rugov i iz preduzeća i podružnica da r a s p r o d a j u što više t ih »ci-glica«. Da l j e se osvrnuo na p i t a n j e o sn ivan ja podružnice u Teslicu, te s m a t r a da zbog ma log b r o j a h e m i č a r a i t ehn iča ra u ovom preduzeću ne može doći do osni-v a n j a podružnice , ali b i t r eba l i da o s n u j u svoj k lub, što bi dopr in i je lo r azvo ju i uzd i zan ju č lanova tog kolekt iva . U ime U p r a v n o g odbora D r u š t v a p re t s j edn ik je ukazao na ak t ivnos t podružn ica Vitez i Zenica i u j e d n o je izrazio nadu da će i tek osnovana podružnica B a n j a Luka uskoro s tupi t i u red ovih i s t aknu t ih i vr lo ak t ivn ih podružnica .

P ro f . dr . ing. T i b o r Š k e r l a k : P red l aže d a svi d i sku tan t i d a j u k r a t a k p i smeni rez ime diskus i je , da bi se izbjegle even tua lne g reške u zapisn iku .

D a l j e iznosi da dosada n i j e pos to ja la s a r a j e v s k a podružnica našeg D r u -š tva, pa je d j e l a tnos t tzv. »predavačke sekcije« k o j a se u S a r a j e v u zove »sek-c i jom za n a u č n i i vasp i tn i rad« bila t ipično s a r a j e v s k o g k a r a k t e r a a ne r e -publ ičkog. Napomin j e , da o s n i v a n j e m s a r a j e v s k e podružnice ,neće o tpas t i po t r eba za o d g o v a r a j u ć i m o rganom za povez ivan je u r epub l i čkom mje r i l u . Iz -v j e š t a j i podružnica pokazu ju , da r ad t ih »predavačkih« sekc i ja p r e t s t a v l j a j edan od veoma važnih obl ika d r u š t v e n e ak t ivnos t i i bilo bi loše k a d između r a d a po jed in ih podružnica ne b i pos to ja la odgova ra juća koord inac i ja .

Ing. M i h a j l o H o r g a s : Že l j eza ra — Zenica, govori o p rob lemu p r i -r u č n i k a za s r e d n j i s t ručn i kada r , t e s m a t r a da b i se Druš tvo t r eba lo pobr inu t i za i z radu jednog t akvog p r i r u č n i k a i da po t s t akne i zdavan je l abora to r i j skog p r i r učn ik od Fi l ipović-Sabioncel la .

Z a t i m n a p o m i n j e da su u visoke peći u g r a đ e n e ins ta lac i je za de tekc i ju t r o š e n j a opeke p r i m j e n o m rad iok t avn ih izotopa. Međut im, u pos l j edn j e v r i j e m e Savezna komis i ja je malo učini la na tome da se f o r m i r a s tan ica za p r i m j e n u r ad ioak t ivn ih izotopa u indus t r i j i , te zbog znača j a u v o đ e n j a ove metode k o n t r o -l i s an ja u r e đ a j a visokih peći s m a t r a da b i se Druš tvo t reba lo pobr inu t i za i z radu pe rspek t ivnog p l ana za osn ivan je t akvog cent ra .

U

Dr. F r a n j o K r l e ž a : P r e p o r u č a svim podružn icama d a p o uzoru n a podružn icu Vitez o s n u j u »sekciju mlad ih hemičara« u okv i ru podružnice . U vezi sa »Glasnikom« s m a t r a da o v a j časopis i n a d a l j e t reba da bude d ruš tveno glasilo, ali i s tovremeno da bude i glasilo Sa ra j evskog Univerz i te ta . Iznosi, nada l j e , da je rukopis p r i ručn ika Fi l ipović-Sabioncel lo gotov i s m a t r a da bi Druš tvo t reba lo po t s t aknu t i i zdavan je ovog udžbenika .

Prof . D o j č i n J a k š i ć : odgovorio j e dr. Krleži d a s e k a r a k t e r »Gla-snika« ne može m i j e n j a t i iz više razloga, ali je po t rebno da se p rob l ema t ika ko ju t r e t i r a prošir i i na i ndus t r i ska p i t an j a . Os l an j a juć i se na našu i ndus t r i j u pos to jaće i s igurna m a t e r i j a l n a baza za i zdavan je »Glasnika«. Da l j e je u d i -skus i j i d r u g D. Jakš i ć ukazao na po t rebu a k t i v i r a n j a s redn joško lsk ih n a s t a v -nika . I zmeđu ostalog je r ekao : »Naše je Druš tvo kroz svoje podružnice okupi lo i organizovalo u g l a v n o m hemičare , inženje re tehnologi je kao i t ehničare , ali nažalost , još n i j e okupi lo i u dovol jno j m j e r i ak t iv i ra lo n a s t a v n i k e po naš im školama. Izuzee tak u tome čini samo podružnica Mosta r i Sa ra jevo , ali u S a r a -j evu su u g l a v n o m okup l j en i un iverz i te t sk i nas tavnic i i asis tenti , a m a n j e s r edn jo - ško l sk i nastavnici«. Pred laže da se u s l i jedećoj godini porad i na ak t i -v i r a n j u sekc i je na s t avn ika u većim p r o s v j e t n i m cen t r ima .

Prof . dr . M l a d e n D e ž e l i ć : D o p u n j u j e predlog prof . D . J akš i ća i ističe da je na proš logodišn jo j skupš t in i zak l jučeno da t r eba više ak t iv i r a t i i s r e d n j e s t ručn i kada r , t ehn iča re i l aboran te , čij i je vel ik znača j u ins t i tu t ima i p reduzeć ima. Ovo p r i k u p l j a n j e s r e d n j e g k a d r a ne t r eba da b u d e samo fo rmalno .

Ing. L j u b e š a L j u b i č i ć : Govori o f o r m a m a r ada u podružnic i Vitez. Is t iče da je r ad u proš lo j godini bio nešto ak t ivn i j i . U ci l ju uzd izan ja k a d r o v a p r ikaz ivan i su s t ručn i f i lmovi , m e đ u t i m postoje poteškoće u n a b a v l j a n j u s t ruč -nih f i l m o v a za nivo t ehn iča ra i inžen je ra . Zato p red laže da se »predavačka sekci ja« pobr ine za p r i k u p l j a n j e odgovara juć ih f i lmova. S m a t r a da dosada n i j e n iš ta u č i n j e n o po p i t a n j u koord inac i je u p r c d a v a č k o j sekcij i . U po jed ina m j e -sta su dolazili p r edavač i čak i iz s t ran ih zemal ja , a o t ome nisu bile obav je š t ene d ruge podružnice . N a d a l j e se u diskusi j i d r u g Lj . L jubič ić do takao p rob l ema d o k u m e n t a c i j e s t ručne l i t e ra ture . Često se n a b a v l j a j u isti udžbenici i kn j ige . S m a t r a da bi Druš tvo u S a r a j e v u t r eba lo omogući t i dos tup šire l i t e r a tu re . Ist iče da je eksku rz i j a kolekt iva preduzeća »Slobodan P r inc ip Seljo« u Zenicu dobro usp je la , j e r j e p r i p r e m a n a pa r mjesec i . Posjet ioci že l jezare su p r i tom mnogo naučil i , ne samo u vezi sa tehnološkim procesom, već su se upoznal i i sa p r i v r e d n i m p rob lemima .

Na k r a j u se osvrće na organizaciona p i t an j a . U p r a v n i odbor podružnice Vitez ne vrš i s a m sve f u n k c i j e , on je koord ina t ivno t i je lo ko je održava k o n t a k t e sa č lans tvom. Svak i č lan u toku godine dobi je neki zada t ak ko jeg dobrovo l jno pr ihva t i .

U važnu d j e l a tnos t ove. podružnice spada i r ad sa s r edn joško l skom omla -dinom. Samo n a j b o l j i m đac ima se omoguću je da r ade u l abo ra to r i j u a t ime se kod omlad ine razv i j a l j u b a v za ovu s t r u k u i popula r i še herni ja . U f a b r i k a m a se osjeća m a n j a k s t ručnog k a d r a pa je ovo u j e d n o p u t za dob ivan j e i o d a b i r a n j e k a d r a .

Prof . H u s n i j a K u r t : osvrće s e n a d i skus i ju d r u g a Lj . L jub ič ica u vezi sa p ropus t ima u o rgan izovan ju p r e d a v a n j a . Često inos t ran i s t ručn j ac i iz herni je ili t ehn ičk ih n a u k a o d r ž a v a j u p r e d a v a n j a u d r u g i m repub l i čk im cen-t r ima a r i j e tko s v r a ć a j u u Sa ra j evo . Moli p r e t s t avn ike S r b i j e i H r v a t s k e da po rade na tome da bi i naše Druš tvo bilo obav j e š t avano o pos je t i s t r an ih p redavača .

Ing. M i l u t i n H o d k o : U vezi s a p rob lemom d o k u m e n t a c i j e s t ručne l i t e r a tu re n a p o m i n j e da se u Žel jezar i Zenica, zbog in te rn ih pot reba , i zda je b i l ten s t ručne dokumentac i j e , g d j e su zas tup l j ene mnoge s t ruke . Usl i jed vel ičine preduzeća n i j e moguće upoznava t i r adn i kolekt iv sa s t ručn im p i t an j ima , te se

85

u po jed in im pogonima zadužu ju drugovi po g r u p a m a da u p o z n a j u č lanove ko -lekt iva sa l i t e ra tu rom. Predlaže , da se pokrene bi l ten, ko j i b i p r ikazao s t a n j e s t ručne l i t e r a tu re u BiH.

Ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć : Osvrće s e n a već spomenut i p rob lem koord inac i j e p reduzeća i s r edn j i h škola, a s di'uge s t r ane p reduzeća i D r u š t v a sa d r u g i m repub l ičk im d ruš tv ima . S m a t r a da b i U p r a v n i odbori d r u š t a v a t reba l i r ad i t i na to j koord inac i j i i nas to ja t i da se i skus tva r a z m j e n j u j u . B u -dući U p r a v n i odbor t reba da se pozabavi kompleksn im p i t a n j e m kooi 'dinaci je d r u š t a v a iz republ ičk ih cen ta ra .

N a d a l j e se u d iskus i j i osvrnuo na p rob lem š t a m p e u indus t r i j i . P o d r u -žnice b i t r eba le razmotr i t i p i t a n j e r a z m j e n e b i l tena između po jed in ih p reduzeća i podružnica . Kod nas pos to je i m a n j a preduzeća (na pr . Dobrun) ko ja n e m a j u mogućnost i da izda ju svoj b i l ten i da na t a j način o s t v a r u j u jači k o n t a k t sa po jed in im preduzeć ima i da r a z m j e n j u j u i skus tva .

Rez imi ra juć i nakon završe tka d iskusi je , sve g lavne p rob leme koj i su naveden i u diskusi j i , p r e t s j edn ik pred laže da se u novi U p r a v n i odbor b i r a mlađ i kada r , a isto t ako da se mlađ i k a d a r u buduće više angaž i ra u d r u -š tvenom radu .

Nakon toga skupš t ina p r ihvaća sve i zv j e š t a j e i j ednoglasno d a j e s t a rom U p r a v n o m odboru raz r j ešn icu .

IV.

Kandidac iona komis i ja predlaže l istu k a n d i d a t a za:

Upravni odbor:

Ing. P r e d r a g Radovanović , ing. Box*a Jovanović , dr . Deželić Mladen, dr . ing. Tibor Sker lak , prof . Dojčin Jakšić , dipl. chem. Hasanag ić Omer , dr . F r a n j o Krleža, prof . Z imonj ić Ljubica , ing. Sal iha Oruč, dipl. chem. Glavaš Mira, ing. Nada Mandić , dipl. chem. Cetinić F ranko .

Nadzorni odbor:

Prof . Husn i j a Kur t , prof . R a d o j k a Dragić, ing. M u r a d Hadžidedić .

Sud časti:

Ing-, L j u b e š a Ljubičić , ing. Sa fe t Hadžialić, ing. B r a n k o Low.

Redakcioni odbor »Glasnika«

Glavni u r edn ik : Dr. Mladen Deželić, č lanovi: Prof . H u s n i j a Kur t , Dr. ing. Tibor Sker lak , ing. Alojz Sotlar , ing. S to j an Branković , ing. Mi lu t in Hodko.

Delegati za Plenum Saveza hemičara-tehnologa FNRJ:

Ing. P r e d r a g Radovanović : dipl. hem. Omer Hasanagić ; zamjen ic i : Ing. L j u b e š a Ljubič ić i ing. Milut in Hodko.

V.

Izbor novih odbora i suda časti Predložena kand idac iona lista je u cjel ini usvojena , pa su imenovan i d r u -

govi i d ruga r i ce jednoglasno izabrani . Za t im je za p r e t s j e d n i k a novog U p r a v n o g odbora jednoglasno ponovno

i zabran ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć , koj i s e u ime novo izabranog U p r a v n o g odbora zahval io skupš t in i na u k a z a n o m p o v j e r e n j u .

8 6

Na p r v o j s jednici novoizabranog Upravnog odbora izabran i su za po t -p re t s j edn ika prof . ing. B o r a J o v a n o v i ć , za s ek re t a r a ing. S a 1 i h a O r u č , za b l a g a j n i k a prof . Do j č i n J a k š i ć, a za t ehn ičkog s e k r e t a r a dipl. chem. M i r a G l a v a š .

VI.

Zaključci skupštine:

N a k r a j u j e Dr. ing. T i b o r Š k e r l a k , ispred i zabrane komis i j e z a zak l jučke proči tao s l i jedeće zak l jučke :

1) Po t r ebno je da Druš tvo hemiča ra i tehnologa NR BiH u z m e što v idn i -jeg učešća u donošen ju pe r spek t ivnog p lana razvoja hemiske i n d u s t r i j e NR BiH.

2) Druš tvo t r eba da r azn im oblicima r a d a po tpomogne s t ručno obrazo-v a n j e kadrova , naroči to s obzirom na p re t s to jeću r e f o r m u s t ručnog škols tva .

P red log zak l jučka je jednoglasno usvo jen od skupš t ine . T ime je dnevn i red skupš t ine iscrpl jen, te je p re t s j edn ik zakl jučio skupš t inu u 13,30 sati .

VII.

U 15 sati održao je Ing. S c h i n k, p re t s t avn ik f i r m e ECKARDT, Z a -p a d n a N j e m a č k a p r e d a v a n j e sa p r o j e k c i j a m a : »Elektr ična i p n e u m a t s k a r e -gu lac i j a u k e m i j s k o j industr i j i« .

Od 16 sati da l j e razgledal i su učesnici skupš t ine Tvorn ice s u l f a t n e ce lu-loze i n a t r o n pap i ra .

Zapisn ičar i :

Glavaš Mira A k š a m i j a A h m e t Radojč ić J o v a n k a

Ovje rovač i zapisn ika :

Dr. Mladen Deželić Prof . Dojčin J akš i ć

87

S a v j e t o v a n j e

Društva kemičara i tehnologa Narodne Republ ike Bosne i Hercegovine u Maglaju

U o k v i r u G o d i š n j e s k u p š t i n e o d r ž a n o je S a v j e t o v a n j e o m o g u ć n o s t i d a l j e g r a z v o j a h e m i s k e i n d u s t r i j e NR BiH, 31. V. 1959 god ine u M a g l a j u .

Na S a v j e t o v a n j u su o d r ž a n i s l i j edeć i r e f e r a t i i k o r e f e r a t i :

1 . »Mogućnost i d a l j n j e g r a z v o j a h e m i s k e i n d u s t r i j e u NR BiH« r e f e r a t ing R a d o v a n o v i ć P r e d r a g , S a r a j e v o .

a ) » K a t r a n i gas k o k s a r a k a o s i r o v i n s k a b a z a za r a z v o j h e m i s k e i n d u -s t r i j e« r e f e r a t : ing. F r i d m a n L e o , L u k a v a c .

b ) » D o b i j a n j e s u m p o r n e k i se l ine u k o k s a r a m a « r e f e r a t : ing. B r a n i m i r K a n o v n i k, Zen ica .

c ) » O t p a d n e v o d e p r i f a b r i k a c i j i sode k a o s i r o v i n s k a baza« r e f e r a t : ing. T k a l č i ć T o m i s l a v , L u k a v a c .

d ) » N a f t a i n j e n i d e r i v a t i kao n o v a s i rov ina« r e f e r a t : ing. Š . t e f a n a c S 1 a v k o, B o s a n s k i Brod .

e) » D a n a š n j e s t a n j e i b u d u ć i r a z v o j p r o i z v o d n j e l i j e k o v a i f a r m a c e u t s k i h s i rov ina u NR B i H u p e r i o d u od 1958 do 1968 godine« r e f e r a t : M r . ph . B a b i ć M a r i j e .

2. »O p r o b l e m a t i c i k a d r o v a u h e m i s k o j i n d u s t r i j i i u s t a n o v a m a « r e f e r a t : p ro f . ing. J o v a n o v i ć B o r a , S a r a j e v o .

3 . » I z g r a d n j a i n s t i t u t a za h e r n i j u i m o g u ć n o s t o s n i v a n j a t e h n o l o š k o g o t s j e k a t e h n i č k o g f a k u l t e t a U n i v e r z i t e t a u S a r a j e v u « r e f e r a t : p ro f . d r . D e -ž e l i ć M l a d e n , S a r a j e v o .

N a k o n o d r ž a n i h r e f e r a t a i k o r e f e r a t a r azv i l a se d i s k u s i j a u k o j o j su u č e -s tvova l i s l i j edeć i d r u g o v i i d r u g a r i c e : Ing . M i l u t i n H o d k o Ž e l j e z a r a i k o k s a r a Zen ica , ing. A d l e r N e v e n k a — T v o r n i c a »Te rpen t i n« D o b r u n , ing. J u r a j M e z g a r — T v o r n i c a »P r inc ip Sel jo« — Vitez, ing. R a d o v a n o v i ć P r e d r a g — Z a v o d za p l a n i r a n j e , S a r a j e v o , ing. L j u b e š a L j u b i č i ć — T v o r n i c a »Pr inc ip Sel jo«, Vi tez , ing. B r a n k o L o w — T v o r n i c a celuloze, B a n j a L u k a , ing, L j u b i š a M i l o s a v l j e v i ć — S o l a n a K r e k a , ing. M i r k o F i l a j d i ć — p r e t s t a v n i k D I T - a NR H r v a t s k e , Z a g r e b , ing. Miloš K u b i č e l a — »Elekrobosna« , J a j c e .

I ng M i l u t i n H o d k o , Zen i ca : Osv rćuć i s e n a r e f e r a t ing. P . R a d o -v a n o v i ć a govor i o p r e t s t o j e ć i m i s p i t i v a n j i m a i p o k u s i m a u Ž e l j e z a r i Z e n i c a u vezi sa k o r i š t e n j e m v i s o k o p e ć n e t r o s k e i to p r v e n s t v e n o r a d i p r e r a d e u m e t a -l u r š k i c e m e n t . D a n a š n j i r e z u l t a t i i m i š l j e n j a na t o m p o l j u su često v r l o o p r e č n a , pa j e p o t r e b n o v r š i t i d a l j a i s t r a ž i v a n j a , j e r ć e s e kol ič ina t r o s k e z n a t n o p o v e ć a t i u vezi sa p o v e ć a n o m p r o i z v o d n j o m že l jeza .

8 8

U vezi sa r e f e r a t o m prof . B. Jovanovića o p i t a n j u k a d r o v a u Zenici n a p o -min je , da će se uskoro ozvaničit i mogućnos t n a p r e d o v a n j a l a b o r a n t a iz s t epena kva l i f ikovan ih u v isokokval i f ikovane , kao i nižih koksa r sko -hemisk ih proiz-vođačkih zan iman ja . Ško lovan je ovih k a d r o v a p redv iđa se p rvens tveno u Ze-nici zbog postojećih mogućnost i i n a j a k u t n i j i h po t reba za sp rovođen je ovog u djelo. Posebno se s t im pos tav l j a i p i t a n j e p r o g r a m a r a d a za ško lovan je ovih kadrova , te je predloženo da se izvrši koord inac i j a u tom pogledu i sa os ta l im hemisko- tehno lošk im i n d u s t r i j a m a u NR BiH. Osim toga, pos t av l j a se i p i t a n j e udžbenika , pa je predloženo da Druš tvo sakup i poda tke o m a t e r i j i za t a j udžbenik . Nakon s a k u p l j e n i h i odobrenih p o d a t a k a o ma te r i j i , k o j u će o b u -hva t i t i o v a j udžbenik , t e u p o z n a v a n j a sa d a t u m o m d o v r š e n j a udžbenika , t r e b a da se obavi jes t i o tome sve za in te resovane podružnice , čime bi ci jel i p r o b l e m bio po tpuno r i ješen .

Ing. N e v e n k a A d l e r , Dobrun : Govori o d a l j e m razvo ju p ro i zvodn je ko lofoni ja i t e rpen t ina u tvornic i »Terpent in« u Dobrunu . Ova je tvo rn ica izradi la p r o g r a m za r ekons t rukc i ju , da bi se zadovol j i le pomoćne po t r ebe do-maćeg t rž iš ta . Po red p ro izvodn je ko lofoni ja i t e r p e n t i n a iz borovih p a n j e v a , kao osnovne d je l a tnos t i tvorn ica ima u p lanu , da izgradi i pogon p ro izvodn je l j epenke iz d r v e n e mase, ko ja je u osnovnoj d je l a tnos t i o tpadn i p roduk t . Iz kolofoni ja i t e rpen t ina tvornica ima n a m j e r u da r azv i j e f i n a l n u p ro i zvodn ju u p ravcu kva l i t e tn ih p remazn ih s reds tava , pošto u našo j Republ ic i postoj i sve veća po t reba za t im proizvodima. Apel i ra na pomoć D r u š t v a kod u k l a n j a n j a p o j e -dinik teškoća sa ko j ima se tvorn ica »Terpent in« u D o b r u n u susreće.

J u r a j M e z g a r , Vitez: U diskus i j i iznosi p r i j ed log z a i z m j e n u s i s tema ško lovan ja pogonskih inžen je ra . Podružn ica d r u š t v a maš insk ih i e lek t ro inže-n j e r a i t ehn iča ra u Vitezu bi la je predložila da se pok rene akc i j a za i z m j e n u s i s tema ško lovan ja pogonskih inženje ra , kao i t r e t m a n a po loža ja t ehn iča ra u indus t r i j i . P red log podružnice iz Viteza sas to jao se je pr ibl ižno iz s l i jedećeg:

1) Da se obus tav i d a l j n j e o t v a r a n j e škola za pogonske inžen je re odnosno da se os tane p r i s a d a š n j e m bro ju .

2) Da se na o v a j nač in os lobađana f inanc i ska s reds tva u lažu za pobo l j -š a n j e kva l i t e ta n a s t a v e na pos to jeć im s r e d n j e - t e h n i č k i h školama.

3) Da se t ehn i ča r ima koj i su određeni b r o j godina provel i na r a d u u s t ruc i omogući p o l a g a n j e diplomskog i ostal ih ispi ta za pogonske i nžen j e r e p r e m a p r o g r a m u koj i t r eba da se u tvrd i . Podružn ica Druš tva hemiča ra i t ehno -loga — Vitez p r i d r u ž u j e se akci j i maš insk ih i e l ek t ro inžen je ra i t ehn iča ra te predlaže skupš t in i D r u š t v a hemiča ra i tehnologa NR BiH, da usvo j i pomenu t i pr i jedlog. Da bi se skupš t ina pobliže upozna la sa suš t inom ove akc i j e d r u g Mezgar je dao k r a t k o obraz loženje sa mot ivac i jom razloga zbog koj ih se po-družnica u Vitezu pr id ruž i la spomenu to j akci j i . R e f o r m o m škols tva, ko ja je još u toku, već se o c r t a v a j u k o n t u r e položaja s r e d n j e s t ručnog k a d r a za koj i se moše tvrd i t i da n i j e zavidan . Zbog toga s r e d n j e s t ručn i k a d a r polako ali s i -gurno m i j e n j a z a n i m a n j e n a p u š t a j u ć i s t ruku , up i su juć i s e na r azne f a k u l t e t e opšt ih n a u k a . O v a k v a s i tuac i ja se naroči to dras t ično osjeća u Vitezu, g d j e zna t an b ro j vr lo dobr ih t ehn iča ra vani 'edno s tud i ra ekonomski f aku l t e t , dok i zv jes tan b r o j ima n a m j e r u da se upiše na Višu pedagošku školu. N e m a m o mora lno p ravo da se bor imo p ro t iv ove pojave , dok t im l j u d i m a ne omogućimo, da se u svojo j s t ruci mogu da l j e u sav r šava t i uz d o b i v a n j e odgova ra jućeg p r i znan j a . G o r n j i m pr i jedlogom, ukol iko se on usvo j i i sprovede, ublaž i la bi se s i tuaci ja , p r e m a ko jo j su svi d ruš tven i s lojevi s t imul i ran i i čak se f o r s i r a j u u c i l ju pos t i zavan ja viših kva l i f ikac i j a ili s t ručnost i , dok jedino a k t i v a n s r e d n j e s t ručn i k a d a r u indus t r i j i o s t a j e u p r i n u d n o j s tagnac i j i ili čak nazadu j e . I ako j e s r e d n j e s t ručn im kad rov ima dopuš ten upis na f a k u l t e t e odgova ra juć ih s t ruka , ne t r eba zaboravi t i , da se ipak ne mogu svi odlučit i naroči to oni l j ud i sa po-rodicama, a pogotovo se ne mogu upis ivat i na t ehn ičke f aku l t e t e , g d j e ne postoj i v a n r e d n o s tud i r an je . Iz svega ovoga se vidi da d o s a d a š n j o m r e f o r m o m škols tva n isu r i j e šena p i t a n j a s r e d n j e s t ručn ih k a d r o v a hemiča ra s obzirom na da l jn i n j i h o v razvo j te t r eba i t a j p rob lem što p r i j e r i ješi t i .

89

Ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć : Ist iče d a još n i j e i z rađen j ed ins tven s t a tu t za ob razovan je i u t v r đ i v a n j e položaja s r e d n j e s t ručnog tehničkog k ad ra . Miš l j en j a je, da bi se od h e m i č a r a - t e h n i č a r a mogli obrazova t i pogonski inže-n je r i . S obzirom na važnos t ovog p rob lema s m a t r a da bi se i Savez h e m i č a r a -tehnologa t r ebao pozabavi t i p i t a n j e m s r e d n j e - s t r u č n o g k a d r a , kao i kva l i f i -kovan ih r a d n i k a hemiske s t ruke .

Ing. L j u b e š a L j u b i č i ć : S m a t r a d a p rob lem s r e d n j e s t ručnog k a d r a ne postoj i samo u Vitezu već i u d r u g i m f a b r i k a m a . Po n j e g o v u m i š l j e n j u j e nep rav i lno da pr i izradi t a r i f n i h p rav i ln ika v i sokokva l i f ikovani radnic i b u d u iznad t ehn iča ra , j e r V K - r a d n i k ima samo osnovnu i osmogodišn ju školu ili m a j s t o r s k u školu, a kroz p r a k s u ne stiče teore tsko znan je , ko j e i m a j u t ehn i -čari . Po t r ebno je s tvor i t i mogućnos t da se t ehn ičar i da l j e . r azv i j a ju i još više spec i ja l i z i ra ju u svojo j s t ruci . Ne slaže se s t im da t ehn ičar i idu u školu pogon-slcih i nžen je ra i da odlaze iz p rakse . Uz malo p r o š i r i v a n j a teore t skog z n a n j a mogu posta t i šefovi pogona. U z i m a n j e t ehn iča ra za poslovođe pokazalo se vr lo dobro. Po t rebno je da se o ovome p rob lemu još više p rođ i sku tu j e , s akup i m a -t e r i j a l i na j ednom posebnom P l e n u m u donese zak l jučak .

Ing. B r a n k o L o w, B a n j a L u k a : Slaže se sa p r e t h o d n i m d i s k u t a n t i m a u p i t a n j u t ehn iča ra . S v u g d j e u svi je tu pos to je tehničar i na po loža ju pogonskih inžen je ra . D a j e p o d r š k u pred logu da tehničar i v r še u logu rukovodioca pogona, što će omogući t i f aku l t e t sk i ob razovan im inžen je r ima da se b a v e u n a p r e đ e n j e m pro izvodnje . Da l j e se osvrće na i z lagan je ing. P . Radovanovića , koj i je dao sažet p r i j ed log razvo ja hemiske i ndus t r i j e u BiH. Misli da je p l an ko j i je NR BiH postavi la , u osnovi p rav i lan , j e r se o s l an ja na čet ir i e lementa , koj i p r e t s t a v l j a j u bazu indus t r i j e u NR BiH: sol, drvo, uga l j i e l ek t roenerg i j a .

Ing. P r e d r a g R a d o v a n o v i ć : Nag lašava u vezi s a d i skus i jom ing. Low-a , da će ova j p lan biti još p r o d i s k u t i r a n i de t a l j no anal iz i ran , vodeći r a č u n a o i zgradn j i kapac i t e t a kao ekonomski op ravdan ih jedinica .

S m a t r a da su p r o g r a m o m uzete smje rn i ce r azv i tka hemiske i ndus t r i j e rea lne , t j . o d g o v a r a j u s i rovinskoj bazi. Međut im, po t rebno je n e k e s tvar i ko r i -govati . P e r s p e k t i v n i m p lanom razvo ja meta lu rg i j e , p redv iđeno j e n j e n o pove-ćanje , t e se n a m e ć e p i t a n j e p r e r a d e p r o d u k a t a gasova.koj i n a s t a j u pr i s ago r j e -v a n j u gor iva u indus t r i j i . Dal je , r j e š a v a n j e energe t sk ih p rob lema u indus t r i j i dovodi do mnogih s i rovina za hemisku indus t r i j u . Po t r ebno je o r i j en t i sa t i se na r azne objekte , ko j i ne a n g a ž u j u ve l ika s reds tva , j e r često m a n j e tvorn ice i m a j u veće p r ihode i mogućnost i . Pos to j i i para le l izam, da se isti p rob lemi r j e š a v a j u na više nač ina u razl ič i t im p reduzeć ima i t ime se gube s reds tva . P o t r e b n a je stoga n e k a koord inac i j a u pro izvodnj i j e r se zbog lokal izma po p r e -duzećima i decent ra l izac i je gube dragoc jen i p roduk t i . Na k r a j u d a j e predlog da u zak l jučke ove skupš t ine t r eba un i j e t i i z a h t j e v da se u Tuzli održi S a v j e t o -v a n j e od s t r ane Saveza D I T - a o pe r spek t ivnom razvo ju hemiske indus t r i j e na bazi soli i ug l ja , ili u Z a p a d n o j Bosni o pe r spek t i vnom razvo ju i n d u s t r i j e p r e r a d e d rve ta .

U c i l ju da l j eg u n a p r e đ e n j a i ndus t r i j e u našo j republ ic i s m a t r a da je po t rebno angažovat i u većoj m j e r i v i sokokva l i f ikovane k a d r o v e po p reduzeć ima . N a p o m i n j e da je na nad ležnom m j e s t u bilo d i skus i je o potrebi o sn ivan j a j e d n e ili više za jedn ica u c i l ju u d r u ž i v a n j a s l ičnih preduzeća r ad i p r i k u p l j a n j a i u s m j e r a v a n j a s reds tava za u n a p r e đ e n j e , r ekons t rukc i ju , kao i e v e n t u a l n a p ro -š i r en j a p reduzeća te su u ovom smislu već doneseni pr i jedlozi i odgova ra juć i zakl jučci . Poziva sve p r i su tne d rugove đa bi uzeli n a j a k t i v n i j e učešće u r adu buduć ih t akv ih za jednica .

Ing. dr . M i r k o F i 1 a j d i ć Zagreb : Govori o izobrazbi k a d r o v a t ehno -loga za BiH. Za ovo postoje dv i j e mogućnost i , ili koris t i t i da t e kapac i t e t e u pos to jeć im cen t r ima u Zagrebu , Beogradu i L j u b l j a n i , ili f o r m i r a t i novi t ehno -loški f a k u l t e t e u Bosni. Međut im, kapac i te t i u d rug im cen t r ima su j ako op te -rećeni (u Zag rebu r a d e u 7 smjena , a u Beogradu za sada s i tuac i ja n i j e niš ta bolja) . Osn ivan j e pak novog tehnološkog f a k u l t e t a vezano je sa mnog im m a t e -

90

r i j a ln im i d r u g i m poteškoćama. Zato s m a t r a da će u p r v o m per iodu bi t i po -t r ebno kor is t i t i za izobrazbu kad rova p redv iđen i In s t i t u t za hern i ju ko j i će bi t i izgrađen u S a r a j e v u . M e đ u t i m u pogledu izobrazbe k a d r o v a u t ehnološk im p r e d m e t i m a neće se to moći r i ješ i t i u okv i ru budućeg Ins t i t u t a ni t i u toku 10 godina, zbog nedos ta tka nas t avnog kad ra , a i m a t e r i j a l n i h s reds tava . Zato bi za izobrazbu iz tehnoloških p r e d m e t a t reba lo kor is t i t i nžen j e r e iz p r a k s e kao nas tavn ike .

Ing. M i l o š K u b i č e l a , »Elektrobosna«, J a j c e : Osvrće s e n a p r e t -hodne diskusi je , i n a p o m i n j e da pr i i zg radn j i novih ili p r o š i r e n j u pos to jeć ih kapac i t e ta n e m a koord inac i j e m e đ u po jed in im preduzeć ima . N a p r i m j e r do sada je zapaženo, da n e m a koord inac i je u pod izan ju k lo r - a lka ln ih elektrol iza, g d j e se ide za i zg radn jom više ma l ih kapac i te ta , koj i su neekonomični , u odnosu na vel ike kapaci te te , u m j e s t o da se podižu veliki .

U vezi sa p rob lemom s r e d n j e s t ručnog kad ra , sma t r a , da n a m ne odgo-v a r a j u škole pogonskih inžen je ra hemiskog s m j e r a . T r e b a raspolož iv im s red -s tv ima potpomoći i prošir i t i S r e d n j u t ehn ičku školu u Tuzli i t ime je osposobit i da d a j e kva l i t e tn i j i k a d a r t ehn iča ra . Po zav r še tku škole r a d n o m j e s t o t ehn i ča ra t r e b a da bude u l abora to r i ju , za t im na m j e s t u poslovođe i n a j z a d kao r u k o v o -dioca pogona. T ime bi d ip lomiran i inžen je r i bili oslobođeni b r ige o n o r m a l n o j p ro izvodnj i i mogli bi se bavi t i svoj im osnovnim z a d a t k o m : u n a p r e đ e n j e m pro izvodnje . Za t im iznosi z apažan j a da po preduzeć ima, a još više m e đ u inže-n j e r i m a i t ehn iča r ima postoje pogrešna s h v a t a n j a o p rona l azačko j d je la tnos t i .

Pošto se za d i skus i ju više niko od p r i su tn ih n i j e javio, a dnevn i red bio i scrpl jen , p r e t s j edn ik s e zahval io d r u g u H a z i m u H a s i ć u , d i r ek to ru tvorn ice »Natron« u M a g l a j u što je omogućio o d r ž a v a n j e god išn je skupš t ine D r u š t v a i ovo S a v j e t o v a n j e u Mag la ju . N a d a l j e se zahval io d rugu ing. V i t o -m i r u K o v a č u i sv im d rugov ima i d r u g a r i c a m a u Mag la ju , ko j i su radi l i na organizaci j i Skupš t ine i S a v j e t o v a n j a i dopr in i je l i mnogo ,da je sve t ako sk ladno i l i jepo proteklo . Konačno se zahval io svim p redavač ima , r e f e r en t ima , d i s k u t a n -t ima i de lega t ima i zakl jučio S a v j e t o v a n j e .

91

Redakc i j a završena 30 decembra 1959

I zda j e : Druš tvo hemiča ra i tehnologa NR Bosne i Hercegovine — Glavni i odgovorni u r e d n i k : prof . dr. Mladen Deželić — Š t a m p a : S a r a j e v s k i g ra f i čk i

zavod, S a r a j e v o — Za š t a m p a r i j u : Pe ro Gr in fe lde r