шшISPODZoran Lj.NikolićDr Vidoje D. Golubovic

I I СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК i ■ Biblioteka Društvo i naukaEdicija , Pojedinačna izdanjaUrednik Prof, dr Ilija VujačićGiavni i odgovorni urednik Slobodan GavrilovićRecenzenti Bratimir Garić IDr Momčilo Pavlović _ ZoranEj. Nikolić r Vidoje D. GolubovićBEOGRAD 1 IS POD BEOGRADASedmo dopunjeno i izmenjeno izdanjeСЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК

© ЈР Službeni glasnik www.slglasnik.com Iskreno zahvaljujemo prijateljima koji su pomogli ovo istraživanje:TransportšpeduSkupštini grada BeogradaTuristickoj organizaciji BeogradaPreduzeću „Grad-kom"Kafeu „Aurelio"Kantri klubu „Babe" - KosmajPreduzeću „Minić i Minić" SadržajUvodno slovo9X ~Pozdrav ispod Beograda 13

Zagonetna starica ili šta su Nemci tokom Drugog svetskog ratatražili u podrumu najstarije kuće u Beogradu17Napusteno podzemlje Kosančićevog venca 28Šta bi sve mogao da ispriča Rimski bunar 48Cudne vode ispod jednog grada 64Groblja - čuvari grada100Tašmajdan - podzemni grad 125KalemegdanZemunske podzemne čarolije 169Hodnici ispod oficirske zgrade 205 Kratka šetnja Čukaricom i okolinom 227 ,N..VBunkeri koji su nadživeli ratove 235Mnogo će vode proteći Dunavom i Savompre nego što saznamošta se nalazi na njihovom dnu253Hodnici koji spajaju Beograd i Rim 269Sećanja onih koji ne zaboravljaju da su tuneliispod Glavnjače vodili ka Dunavu280Podzemni prostori Beograda 287Izvori 297PogovorPoziv na putovanje kroz tamni vilajetili zemlju čuda299

Uvodno slovoMrtvi su mnogo vise stvarali ovaj grad, nego mi, iivi. Ovo je samo pokušaj da jedni drugima krenemo u susret, i da ih barem malo razumemo.ISTRAŽIVANJE nepoznatih podzemnih objekata ispod Beograda slič-no je pokušaju da se razume njegova nesvakidašnja istorija: podseća na guranje ruke u vreću bez dna, i to tako što se svaki put neko čudo iz nje izvuče, ili se makar nešto značajno u njoj dodirne ili oseti. I dok postoji predstava dokle ruka ide, onako zavučena u polumrak, prošlost izgleda stvarno i opipljivo.Zabuna nastaje onda kada vise nema sigurnosti dokle je takvo „puto-vanje" došlo, a ponekad, da li je, uopšte, i ruka ostala.Čestito je priznati da ova knjiga nikada ne bi bila napisana da nije bilo onih koji su nam pomogli, i koji su, kao i mi, zainteresovani za živote ne-kadašnjih ljudi, kao i nestalih objekata ovog grada. Opet, pričati samo o podzemnim mestima, bez razumevanja gradevina koje su nastajale iznad ili neposredno pored njih, bilo bi besmisleno.

Zato sebe ne vidimo drugačije, nego samo kao reportere ili beležnike koji su se trudili da ono što je Beograd bio ne ostane zatrpano i zaborav-ljeno u bezoblicnosti sadašnjice. Taj surovi epitet koji se odnosi na vreme u kome živimo prvenstveno je upućen borbi protiv lošeg sećanja naših savremenika, jer je zaboravljanje onoga što je pre nas učinjeno ponekad surovije od same prolaznosti.Cela priča je, u stvari, možda samo pokušaj iskrenog sukoba sa smrću, jer je želja koja nas je terala na delanje i traženje satkana od pitanja da li je pravedno da sve ono što su radili oni pre nas bude izbrisano, baš kao i groblja na kojima su sahranjeni.|9 Pažnja nam je bila usmerena isključivo na ona zdanja ispod zemlje, ili njihove ostatke, koja su u velikoj meri određivala Beograd ili ga i da-nas potajno oblikuju, a o kojima javnost zna malo ili gotovo ništa. Sve s namerom da otkrijemo i makar malo približimo prošlost svog grada onima s kojima delimo njegovu sadašnjost. Hteli smo i da uz malo sreće pobudimo pažnju za ono što ovaj grad ima i kao istorijske ožiljke, ali i kao kapitalan prostor i temu o kojoj godinama nije smelo da se govori, pa se stoga brzo zaboravljalo. A kada postoji strah, zaborav je mnogo brži.Najveću zahvalnost dugujemo jednom od najboljih poznavalaca ove oblasti, Mirku Radakoviću iz Javnog preduzeca Sklonista Srbije, čoveku koji je najvrednije i najupornije istraživao beogradsko podzemlje, s onom strašću koja se sa godinama ne stišava već, naprotiv, narasta a, bogami, ume da stvori i nevolje koje stignu svakoga ko je u ovoj zemlji pretera-no radoznao. Gospoda Zoran Jakovljević, Zoran Simić i Zoran Tucić iz Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda vodili su nas u obilaske Rimskog bunara i laguma na Kosančićevom vencu, dok nam je inženjer Beogradskog vodovoda Mihajlo Lujanović, koji je celog života skupljao važne podatke vezane za vode ispod grada, bio vodič duž beogradskih izvora i skrivenih ili zaboravljenih vodotokova. Gospodin Leo Hanna i njegovo iskreno prijateljstvo mnogo su nam značili sve to vreme, kao i podrška gospodina Radoslava Radovića iz preduzeca Staklopan i gospo-dina Darka Bobesića, velikog poznavaoca te oblasti.Naravno da je najvažnija reč stručnjaka, pa nam je beskrajno važna bila podrška dr Predraga Markovića i dr Momčila Pavlovića iz Institute za savremenu istoriju u Beogradu. Njihovi saveti i blagonaklonost ulivali su nam samopouzdanje upravo onda kada smo mislili da je umor došao po svoje i da treba odustati, ili makar skratiti neku od priča. Takođe, zahvaljujemo se gospođi Marini Zeković iz Vojnog muzeja na Kalemeg-danu, kao i arheologu dr Marku Popoviću koga smo povremeno citirali i čiji je doprinos arheologiji ovog grada ogroman. Veliku savetodavnu, ali i prijateljsku pomoć u pokušaju da razumemo puteve ruske emigracije u Beogradu pružio nam je profesor istorije i filozofije prirodnih nauka dr Radomir Đorđević, čovek na čijem primeru smo mogli jasno da vidimo šta je to istraživačka strast. Vodič kroz Muzej grada Beograda bio nam je Aleksandar Ivanović, arhitekta beskrajno zaljubljen u ovaj grad i čovek koji je>silno razočaran kada vidi da se prema Beogradu nemarno odno-simo, a značajnu podršku pružio nam je i direktor tog muzeja mr Bojan Kovačević. Boris Konestabo nam je otvorio raskošnu zbirku fotografijaBEOGRAD ISPOD BEOGRADA

svog oca Dušana, koju je on dugo skupljao i na čemu smo mu posebno zahvalni. U pripremi materijala za peto izdanje knjige javio nam se iz Ha-miltona u Kanadi Milovan Simović, koji je proveo mladost u Beogradu, i poslao nam izuzetne sugestije.Sav naš rad pomno su pratili prijatelji iz Redakcije Večernjih novosti, čija nam je podrška mnogo značila, a narocito veliku sklonost ka vrato-lomijama pokazali su fotoreporter Dragan Milovanović i novinar Mirko Radonjić, bez čije iskrene radoznalosti ova knjiga nikada ne bi nastala. Takode, iskreno smo zahvalni kolegama Ivanu Srećkoviću, Dušanu Mišiću, Vojislavu Danilovu, Igoru Marinkovicu, Zoranu Jovanovicu Mačku i bardu jugoslovenske novinarske fotografije Matiji Kokoviću, kao i nekadašnjem specijalnom izveštaču Novosti iz Istanbula, publicisti Miroslavu Stefano-viću koji je od početka podržavao ove naše zamisli.Arhiva, ali i ogromno znanje ljudi iz stručnog časopisa Izgradnja bili su nam dostupni zato što je tu bila gospođa Joka Vujičić, dama ogromne memorije i još većeg srca. Takođe su nam pomogli i Zoran Radojičić i Žarko Cekić, stručnjaci Javnog preduzeća Skloništa, dok su priprema-li šeme podzemnog dela grada koje do sada javnosti nisu bile poznate, a sve je rađeno leta gospodnjeg 2002. kada je neuobičajena vrućina pretila da ih u tome osujeti.Neobično nam je bila bitna i podrška grupe ljudi koju je predvodio advokat Dragoslav Petrović, kao i Sanje Đaković i Ivana Jočovića, velikih zaljubljenika u istoriju Beograda. Arhitekta Nikola Dimitrijević i njegova supruga Slavka Ilić Dimitrijević pomogli su nam da dočaramo ambijent posleratnog Beograda, kao i prijatelji iz Jugoslovenske kinoteke. Odgovor na brojne nedoumice na koje smo nailazili dobijali smo od Željka Novakovića iz Muzeja grada Beograda, a za neke od starih fotografija bili su zaduženi Mladen - Buca Radičević i Mirče Stoev, kao i urbani istraživač Predrag Ilić. Takođe, zahvalni smo Milanu i Marku Korici koji su nam pomagali da shvatimo građevinski značaj nekih objekata, kao i predsednicima Beotaksija Milivoju Armušu i Žutog taksija Aleksandru Bijeliću, jer nam je pomoć beogradskih taksista bila od neprocenjivog značaja.Posebna grupa ljudi bila je zadužena za opasne momente ove podze-mne avanture, i tu su nas, srećom, pomno pratili i mnogo nam pomogli speleolozi kluba ASAK sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu Ana Skočajić, Dejan Jeremić, Vuk Morgenštern i Željko Latas. Vodič kroz prestonicu iz ranih posleratnih dana, ali i kroz „podvodni" grad bio nam je požrtvovani speleoronilac, ali i planinar i speleolog, inženjer Milutin UVODNO SLOVO 11 Кера Rudaković, čovek za kojeg kažu da je „preronio" pola Srbije ispituju-ći njene podzemne tokove. Upravo s njim smo delili mnoga iskustva koja se razmenjuju samo među pravim prijateljima. Svi oni su nam ustupili kako iskustva svojih preduzeća, tako i stručnjake i očevice koji su pomo-gli da shvatimo na kakve su neobične građevine nailazili dok su obavljali svoje, kako su prvo mislili, uobičajene poslove.Na kraju, ali ne i kao poslednje, zahvalni smo našim suprugama koje su imale ogromno strpljenje da nas sačekaju posle svakog od „lutanja" ispod grada, kada bismo dolazili kući ne baš „reprezentativnog" izgleda, umazani slojevima neke čudne zemlje koju dugo niko nije dodirnuo.

Iskreno verujemo da poznanstvo s nekim ljudima mnoge oplemeni.Mi smo imali tu cast.Zoran Lj. Nikolić Dr Vidoje D. Golubović 12} BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Pozdrav ispod BeogradaBEOGRAD je jedno od najneobičnijih i najstarijih naselja u Evropi. Oni koji uzimaju u obzir i vincansku kulturu reći će da naš grad po starosti može da se meri i sa Atinom i Rimom, ali je sigurno da ćete, slušajući istoričare, lako zaključiti kako su Berlin ili Pariz „gradovi dečaci" sa znat-no kraćom istorijom nego što je ova, beogradska.Nažalost, ovo je istovremeno i grad koji spada u red onih koji su naj-više zaboravili i zapustili ono što su mu prethodnici ostavili, pa su tako mnoga od njegovih istorijskih blaga ostala nedostupna, kako turistima koji bi ovde mogli da vide mnoge raskoši prethodnih civilizacija, tako i Beograđanima često neupućenim u ono što imaju.Naše proučavanje podzemnih objekata, koji su javnosti uglavnom bili manje poznati, bilo je podstaknuto potrebom da „komšijski" podelimo s vama to iskustvo, i makar malo izmenimo naviku da se sve o ovom gradu tako brzo zaboravlja. Jer, u vreme kada su mnogi od citalaca ove knjige učili lekcije iz istorije, udžbenici su podrazumevali nabrajanje bezbroj-nih činjenica, imena, godina, načina na koji su nekadašnje države bile uređene, kao i broj njihovih predstavnika u zvaničnim državnim zako-nodavnim i vladajućim institucijama, ali uz nedovoljan prikaz načina na koji su ti ljudi zaista živeli, i zašto nam sve to danas izgleda tako daleko i nedokudvo. A česte su reči istoričara da naši prethodnici nisu bili ništa manje mudri nego mi, naprotiv.U ovoj knjizi se tragalo za tirh Beogradom. Imali smo potrebu da istražujemo i opisujemo podzemne ostatke, a time i poreklo ovog grada. Kako je nastupajuća, „preporučena" globalna kultura uglavnom koncipi-rana mediokritetski, očigledno je to da ako sada ne zainteresujemo ljude13 Beogradske tajne skrivenesuiispod Kalemegdana za to u kakvom gradu žive i kakvu su neobičnu istoriju imali oni pre njih, buduće ideje o shvatanju sveta u tome će im još manje pomoći. Hteli smo da razumemo šta je sve oko i ispod nas, svesni da ovaj grad ima neobično i mnogostrano ukršteno poreklo. Baš kao da smo se našli na mestu dži-novske biljke, želeli smo makar malo da dodirnemo i osetimo svoj koren zatrpan bezbrojnim slojevima, svesni da baš iz njega crpemo svu svoju energiju, snagu i znanje i da je to naš prvi, najstariji deo.Uostalom, kada se drvo odvoji od korena, ne postaje drugo nego - običan balvan.II

POGLAVLJA koja su pred čitaocem nisu poređana po vremenu nastanka lokacija ili oblasti koje smo opisali, već prema ritmu kojim smo dolazili do njih. Želeli smo da napišemo neku vrstu putopisa kroz podze-mlje grada, dakle, ne s namerom da se istoričarima petljamo u posao, već da prošetamo kroz njihov atar. I da nas poduče onome što znaju, da po-delimo njihova znanja. U toj priči najlepše je slušati one stare Beogradane čija mladost je i sama bila deo te, nama tako izgubljene a važne, istorije.Za neke prostore ispod grada danas ne postoji zvanično objašnjenje ni zašto su postali, ni čija ruka je za to direktno odgovorna, dok su neki ja-sno ucrtani, pa se lako i precizno dolazi do podataka o svakom njihovom delu. One na koje smo mi nailazili, ne znajući odakle su tu, ili makar ne pronašavši dovoljno jasno objašnjenje za njihovo poreklo, pokušali smo barem da vam opišemo ostavljajući vašoj radoznalosti da traži odgovore na pitanja koja smo već dugo i sami sebi postavljali.Neki delovi grada izmereni su, a njihovi nacrti su dosledno napravlje-ni, kao što je to slučaj sa zemunskim lagumima, ali su oni dugo bili čuvani u tajnosti, pa njihove skice danas imaju samo autori ove knjige, dok su neki prostori, jednostavno, ostali i danas velika tajna, kao što su to delovi tašmajdanskih pećina ili ona mesta koja su ostajala minirana još tokom Drugog svetskog rata, a i sada ih od nas odvajaju zidovi.Pošto ćemo govoriti rečima, fotografijom i sačuvanim skicama o svim tim mestima, ostaje da vas uvedemo u priču.Podrum zvanično najstarije kuće u Beogradu nalazi se u Ulici ca-ra Dušana 10 i speleološka ekipa je dugo tražila šta se krije u njemu, odnosno kakvi su prolazi odatle mogli da vode ka nekim drugim, tada važnim gradskim lokacijama. POZDRAV ISPOD BEOGEADA Nedugo zatim obišJi smo mesta čija nas je istorija zaprepastila, baš kao i same arheologe koji iskreno priznaju da ne znaju kakve su muke nate-raJe izvođače radova da na podzemnoj stanici Vukov spomenik prekinu radove i suoče se s podzemnom nevoljom na koju su nabasaJi.Dugo smo razmisJjali i o tome kakve su nam sve građevine ostavili bivši vJadari Beograda, poput bezbrojnih laguma na obroncima grada, kao i šta je ono što su Nemci tokom četiri ratne godine u Drugom svet-skom ratu ostaviJi iza sebe.Ima još neobičnih pitanja, kao što je ono gde su sve u Beogradu „po-sejana" grobJja, i kakve podzemne vode teku ispod nas, aJi i ispod naj-važnijih gradskih zdanja. I gde se naJaze najstariji varoški vodovodi koje smo davno zaboraviJi?PitaJi smo se šta se sve naJazi na KaJemegdanu, kao i u kazamatima tvrdave za koju svi znamo ali je maJo ko bio unutra, a tražih' smo odgo-vor i na to šta se sve tokom Drugog svetskog rata dogadaJo u podzemlju grada. I šta se sve sada krije na dnu beogradskih reka?Sva ta, i još mnoga druga pitanja koja su nam se, jedno po jedno, nametaJa, pokušali smo da odgonetnemo. Sve vreme smo biJi svesni da potpune odgovore na njih ne možemo nad, aJi ćemo vas ipak provesti kroz objekte i mesta koji se naJaze ispod grada, imajući dovoJjno vremena da se zapitamo zašto je, donedavno, sve to biia tajna.Upozorenje da nismo istoričari, već prvenstveno putnici kroz podze-mJje, upotpuniće i činjenica da smo se, objašnjavajući istoriju nekih važ-nih mesta i događaja, značajno osJanjali na autore koji sJove za najboJje poznavaoce Beograda.

'SPOD BEOGRADA Zagonetna staricaHi šta su Nemci tokom Drugog svetskog rata tražili upodrumu najstarije kuće u BeograduiKATARINA BASTL bila je obična žena koja je u Beogradu živela u neo-bično vreme. Mada zaključak o nesvakidašnjim beogradskim vremenima ne može biti do kraja tačan, jer ovaj grad gotovo da ne pamti dugotrajne mirne i spokojne periode. Drugi svetski rat je bio teško i nespokojno doba. Pogotovo za one koji su živeli na Dorćolu, u kući u današnjoj Ulici cara Dušana broj 10.Nju je jednog prolećnog jutra 1941. godine probudila škripa automo-bilskih kočnica kada se pod prozorom zaustavila luksuzna, crna nemačka limuzina, a iz nje izašlo pet visokih oficira Vermahta i SS-a. Na impro-vizovanom drvenom stolu ispod prozora otvorili su veliku vojnu mapu, živo gestikulirajući rukama i glasno je komentarišući. Toliko je mogla da vidi. Dok su jedan drugom pokazivali nešto ucrtano na hartiji, mahali su ka ulaznim vratima podruma koji se nalazio ispod kuće.Nedugo zatim zabranili su ulazak u taj prostor i tako je potrajalo ne-koliko meseci, u vreme trajanja tih, ratnih godina. Gospoda Bastl je sva-kodnevno mogla da čuje udarce čekića i kloparanje različitih alatki iz podruma, ali nije mogla da zna šta to nemački stručnjaci dole istražuju. Naravno, nije smela ni da pita, ne samo dok su oni tu radili već ni dugo posle rata kada je sve što je ličilo na vojnu tajnu moglo istovremeno da predstavlja smrtnu opasnost. Tek 1963. godine, kada su stege straha malo popustile, otvorila je dušu jednom beogradskom novinaru, što je preneo stručni časopis Izgradhja. Pokazivala je na podrumske svodove objašnjavajući da se odatle čula lupa.Tada je zakratko opet bilo otvoreno pitanje šta su to Nemci tokom celog rata tražili u podrumu kuće. Odgovor tražimo i danas.17 II i OVA KUĆA izgrađena je 1727. godine i sagradio ju je Elijas Flajšman, ondašnji beogradski Nemac, i to kao jedno od sedam identičnih zdanja. Gledano s Kalemegdana, bila je druga u nizu. Danas je samo ona ostala, jer ostalih šest zgrada nije izdržalo potonje turske, pa opet austrijske i na kraju nalete i bombe nemačke nacističke vojske.Nastala je deset godina pošto je austrijski vojskovođa Eugen Sa-vojski preoteo Beograd od Turaka, u do tada verovatno najvećoj bici za ovaj grad, koja je, nagoveštavajući masakr, okupila stotine hiljada ratnika. Austrija je posle toga rešila da tursku kasabu pretvori u za-padnjačku varoš, s pretežno nemačkim građanstvom rimokatoličke vere, kako piše u Istoriji Beograda koju je objavio Balkanološki institut SANU: „Dunavski deo grada, onaj na Dorćolu, sačinjavali su mahom Nemci, štaviše, uz posebne, desetogodišnje povlastice tada su dodatno bile naseljene 333 nemačke porodice, uglavnom iz Vormsa i Majnca. Srbima je bilo naloženo da napuste taj deo grada, pa su oni postali glavnina na savskoj obali."

Čak je austrijski vladar Karlo VI podvukao da se u nemačkom Beo-gradu smeju nastanjivati samo Nemci, i taj zakon je stupio na snagu 1726. godine. Cincari, Grci, Srbi i Jermeni morali su da se isele na drugi kraj beogradskog grebena, gde su osnovali novo naselje Donju savsku varoš.Sve se dogadalo samo godinu dana pre nego što je Flajšman počeo izgradnju svojih sedam zdanja, a očigledno uz samo malobrojne po-glede Srba.U blizini ove zgrade nalazila se austrijska Komandantura, zgrada koja vise ne postoji, ali je u doba posle austrijske vladavine bila poznata kao zdanje koje je, kada su Turci ponovo osvojili varoš, postalo Pirinčana (naziv nastao od „pirinčhan", međutim, po nekim tvrdnjama, prvi deo imena je bilo nezgrapno interpretirana nemačka reč „princ"). U to vreme, ova građevina beše jedna od najvažnijih u Beogradu. Na vrhu grebena, u današnjoj Rajićevoj ulici, postojala je velika Maurer, odnosno konjička kasarna, a ni Kalemegdanska tvrdava nije bila daleko. Ako se zna da su Austrijanci bili veliki graditelji onog doba, s već tradicionalnom preci-znošću, ali i pedantnošću u čuvanju i beleženju podataka i izradom kva-litetnih gradevinskih karti, ta oblast je za vladare grada morala da bude izuzetno zanimljiva. BEOGRAD ISPOD BEOGRADA IIIAUSTRIJANCI su imali posebno razvijenu gradevinsku vojnu doktri-nu, u kojoj su povezivali sve važnije objekte podzemnim prolazima. Zbog opasnosti koja je u ono vreme ratovanja postojala, ovakav ar-hitektonski prilaz pružao je osećaj zaštite onima koji bi zbog nečega bili opkoljeni ili zatočeni, pa je rezervni, pomoćni izlaz često bio od životne važnosti, pogotovo ako se vodi briga o kasarni ili najvažnijem čoveku grada.Zato je logično da su Nemci u Drugom svetskom ratu toliko inten-zivno tražili ostatke vlasti svojih predaka po podzemlju ove zgrade, pri-čajući, kako se kasnije sećala Katarina Bastl, o tome da će zgrada postati muzej Eugena Savojskog, kao i da postoje neki tajni prolazi čak i prema samoj Savi, kroz centralni gradski deo.Istovremeno, ostalo je zapamćeno to da su Nemci tokom istog rata često blokirali Donji kalemegdanski grad, da su ga nazvali Park princa Eugena, i da su tamo vrlo retko puštali srpski živalj. Oni, koji su se tamo provlačili, bili su uglavnom dečaci, koji su bezazleno pikali fudbal. Šta su, ipak, Nemci tamo čuvali, ostaje nedorečeni deo price.Jedino što je sigurno jeste da su imali planove ovog dela grada u koji-ma su brižljivo ucrtane sve podzemne staze, i da su ih tokom povlačenja iz Beograda poneli sa sobom.Razloga ima mnogo, i nije tajna da je među najvećim nemačkim isto-rijskim i strateškim ambicijama i takozvani prodor na istok večita ger-manska opsesija. Taj put, dabome, morao bi da vodi upravo Podunavljem, dakle i kroz Beograd. Za to su oduvek postojali jasno izrađeni dugoročni planovi, pa tako ni sama izgradnja Đerdapa nije plan Titovog komu-nističkog sistema, već su ga davno pre toga osmislili Nemci. Tito ga je samo ostvario. Isto tako, germanska ambicija bila je da se u okviru tako zamišljenog, kako su ga zvali „Podunavskog rajha", sadašnji Beograd po-stavi kao prestonica tog dela zemlje. I da je ta želja bila ostvarena, onda bi se ovaj grad zvao Princeugenštat, upravo u cast velikog vojskovode koji je grad oteo od Turaka, a u austrijskoj istoriji ostao zabeležen kao neprikosnoveni strateg i vojnička legenda.

Planovi grada ispod zemlje, uostalom, bili su od velike pomoći ta-dašnjim okupatorima, a pouzdano se zna i da su velike, kako nemačke tako i rusko-partizanske žrtve skončale ratujući baš u podzemlju Beo¬grada. Veliki deo te dokumentacije i danas postoji u Bečkom ratnomZAGONETNA STARICA... arhivu. Na nama je biJo da istražimo šta je dostupno i šta je to što možemo da pogledamo, pa da sami nešto zaključimo. Pomagali su nam entuzijasti Akademskog alpinističko-speleoJoškog kluba ASAK s Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu. Oni su bili tu da siđu na neka mesta na koja mi to nismo s lakoćom mogli, i da pre toga utvrde njihovu sigurnost.■ ■■■ ^. ■ ■■ . ivPODZEMLJE OVE KUĆE danas je potopljeno dubokom vodom koja doseže do struka i blatom u koje lako zapadaju dzme. Krivac za poplavu u podrumu, u koji niko nije silazio nekoliko decenija, jeste Hidroelek-trana Đerdap djom je izgradnjom povećan dunavski vodostaj na celom Dorćolu. Tako su potopljena mnoga dobra Beograda, ali i neke od nje-govih tajni.Pa ipak, probijajud se kroz blato i mulj, stigli smo do mesta koja je nekada pokazivala Katarina Bastl. Ispod velikog polukružnog luka, koji drži ploču iznad koje se nastavlja stambeni deo zgrade, vidi se kako je opeka drugadja od one od koje su sadnjeni svodovi. Nešto je tu rađeno, ali šta, ostalo je pitanje za istoričare, speleologe, nas.Dodatno ulje na vatru dolili su Jjudi iz preduzeća Staklopan, u čijem je vlasnistvu donji nivo zdanja, gde se nalazi i prodavnica ovog preduze-ća. Oni su se setili price kako je, navodno, davno neko pre njih silazio u podzemlje i tamo nalazio dugad<e hodnike i ostatke baklji. Priča vezana za taj deo, govorili su, glasila je da su se iznošenjem ostataka baklji na svetlo dana, posle tolikih godina, one u trenutku pretvarale u pepeo. Ta-kode, radnici ove kuće su ćesto bili svedoci iskopavanja davnih, najčešće rimskih ostavština, kada su pronalazili koplja i ostale vekovne suvenire onih koji su živeli i radili baš ovde, tako nestvarno davno pre njih. To nije neuobičajeno jer su Rimljani živeli u ovom delu grada, a budući da im je metropola bila razvijena na teritoriji današnjih centralnih delova grada, logično je da su, kopajud temelje novih građevina, kasniji Beograđani nailazili na njihove ostatke upravo ovde.Svaka naredna priča „nabubri" i onaj ko je naknadno prepričava do-daje nešto svoje, pa sve počinje da gubi kontakt sa stvarnošcu i da se pretvara u predanje, ali i sami zapetljani u tu misteriju morali smo da tražimo dalje, i da se nadamo da je makar nešto od svega istina. 20 I BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Verovatno nikad nećemo saznati kuda su vodili tajni tuneli ispod najstarije kuće u Beogradu, u Ulici cara Dušana 10Tim pre što su i Večernje novosti 1997. godine, samo nekoliko godina pre nego što smo rešili da se pozabavimo beogradskim podzemljem, pi-sale o kući u Gospodar Jovanovoj ulici broj 3, nedaleko odavde, koja je naprasno potonula u bezdan iznenada otvoren ispod nje. Očigledno je da je nečega bilo, ali šta je to, nismo znali. A zatim smo dobili i potvrdu da je u Ulici Tadeuša Košćuška ondašnji žitelj, baš u neposrednom komšiluku, uočio da mu puca fasada, a kuća tone.Tražeći uzrok svoje nesreće i proveravajući podrumske prostorije, našao je otvor koji ga je zainteresovao. Pokušao je da u njega gurne prvo kratku šipku, pa zatim i one duže koje su lako prolazile kroz prvi sloj peska, ali su zatim nastavljale svoj put. Na kraju je čovek pronašao štanglu dugačku šest metara, ali ni ona nije mogla da dodirne čvrstu podlogu.„To je, znači, Beograd", zaključio je, čvrsto ojačavši kuću na onim sta-bilnim mestima u koja je bio siguran, i tada je digao ruke od svega.ZAGONETNA STARICA... VU BEZBROJNIM TOMOVIMA KNJIGA koje su čuvale uspomene neka-dašnjih Beograđana, nailazili smo i na naselje Zerek, na mestu gde je danas dorćolski deo Ulice kralja Petra (nekadašnja 7. jula). Taj deo grada bio je nastanjen mahom jevrejskim življem, a oni su, u večitom strahu od onih kojima nisu bili po volji, a tako je često umelo da bude kroz istoriju, ispod svojih radnji kopali tajne prostorije da bi mogli da sakriju sebe i robu. Dakle, Dorćol je dobrim delom šupalj, naslutili smo, ali kuda vode njegove tajne staze, ostalo je da se vidi.Kuća u Ulici cara Dušana, pred ratKada je Slobodan Nešić, iz susednog ulaza najstarije kuće u gradu, načuo da se neki ljudi raspituju za istoriju zgrade, došao je kraj našim mukama i odgovor na pitanja koji smo tražili. Slutnje da ispod zdanja postoji tajni proiaz obistinile su se, tim pre što se iza naknadno napra-vljenog zida, koji je služio da zatvori nekadašnji otvor, čuo klokot vode. To su uočili speleolozi. Voda je nekuda odlazila, ali ostalo je da potražimo njenu tačnu putanju. 22 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Nešić je zapamtio vreme u predvečerje Drugog svetskog rata kada je njegov ujak živeo u ovoj kući, u čijem je prizemlju imao piljarsku radnju. Najbolja zarada u prodavnici beše ona u vreme letnjih žega kada bi predveče dolazili prolaznici posle celodnevnog boravka na kupalištu kod nekadašnjeg SC 25. maj (danas SC GaleMuškatirovič). Tada su najvažnije beogradske pla-že bile Đačko kupalište i Šangaj. Kod njega su kupovali lubenice da se osveže, ali način na koji ih je hladio nije bio svakidašnji, a Nešić ga i danas pamti.Naime, podrum ispod prodavnice je bio prilično dubok i hladan, a u njemu je i u to vreme bilo vode, doduše znatno manje nego danas. Do-sezala je, seća se Nešić, do gležnjeva.

Tako je piljar spuštao lubenice u podrumsku vodu koja je bila dovoljno plitka da brzo poprimi hladnoću od podrumskih opeka. Tako je, i u doba kada još nije bilo frižidera, imao najatraktivniju letnju poslasticu ovog dela grada.VINEŠIĆ SE I DANAS SEĆA pretećeg izgleda hodnika koji je svoju puta-nju nastavljao iz podruma. Kako nam je objasnio, tunel je sada zazidan, mada ga on jasno pamti, a prolaz je vodio paralelno s Ulicom cara Duša-na pravcem ka samom Ušću, odnosno Donjem kalemegdanskom gradu. Međutim, kao mališan nije smeo duže da ide kroz dubinu te zjapeće rupe, jer je i tada među decom postojala priča da je opasna.Istovremeno, Nešić kaže da su mnogi iz njegove generacije pamtili priču kako je prolaz vodio do kapije Karla VI na Donjem Kalemegdanu. Tu su, još dok je kao mališan igrao fudbal sa drugarima, postojali veliki otvori koje su oni tada zvali lagumima. Čak im je i policija, nakon „onog", drugog rata, posvetila posebnu pažnju budući da je za njih vezivala deo svojih problema. Kako se seća naš sagovornik, prvi posleratni šverceri upravo su u njima sakrivali cigarete i strana alkoholna pica, „sivim" ka-nalima donesena iz inostranstva.Najzad, logika da tunel ide upravo torn trasom saglasna je s austrijskim građevinskim navikama tog vremena. Moralo je da se vodi računa o naj-važnijem čoveku grada i sasvim je prirodno da su, tragajući za najboljom mogućom varijantom, tražili i način da se obezbedi njegova sigurnost. Upravo iz kuće u kojoj on obitava hodnik je vodio stotinama metara ka najbližoj luci, onoj ispod Kalemegdana. Odatle bi bekstvo bilo kojeg važnog državnog čoveka na drugu stranu reke bila već rutinska stvar.ZAGONETNA STARICA... Interesantnu potvrdu za ovu Nešićevu pretpostavku našli smo i u ve-likoj Istoriji Beograda u prvom tomu, gde se govori kako su najduže bile sačuvane upravo stare kasarne u Donjem gradu, i to sve do 1919. godine. Tamo piše kako „o jednoj od njih (kasarni) postoje podaci zahvaljujući dopisnicima iz vremena balkanskih ratova. Njena je osnova bila u obliku pravougaonika s velikim dvorištem, a nalazila se pored same kapije Karla VI. Imala je prizemlje i sprat, na užoj strani 10, a na široj 25 prozora. Ova gradevina nije imala nikakvih osobitih ukrasa niti dekoracija. Jedino su unutrašnje kapije s lučnim gornjim delom podsećale na neku vezu s barokom. Možda je zbog te jednostavnosti odgovarala Turcima koji je nisu porušili nego upotrebljavali u iste svrhe".To otvara i priču o Komandanturi, odnosno Pirinčani. Zgrada je bila jedna od najupečatljivijih onog doba na Dorćolu i predstavljala je sinonim tadašnje austrijske mod, deponovane u ovom gradu. Nje danas nema, ali se otprilike nalazila preko puta parne strane Dušanove ulice, tamo gde je danas broj 17. Logika njihove podzemne povezanosti izvesna je, baš kao što su takve važne zgrade Austrijanci povezivali i na drugim mestima Evrope kojima su vladali. Da bi priča dobila na snazi, saznali smo i to da je nedaleko od ovih zgrada, u Jevrejskoj ulici kod broja 17, ostao tunel koji su tadašnji mališani pohodili, ali iznad koga danas postoji betonska ploča. Nešić se seća svojih prolazaka tim putem koji je, opet, vodio ka Kalemegdanu, ali kao što je detinja rado-znalost bila velika, tako je i strah stavljao neke granice koje su dečake sprečavale da idu dalje. Samo se sećaju tunela i puta ka donjem delu Kalemegdana.Logika u ovoj priči postoji, a podzemlje Dorćola dobija objašnjenje. Je-dini je problem što je danas tu betonska ploča koju nije lako ni skloniti, niti probiti. Morali smo da je

pustimo da stoji na svom mestu, ostavivši s njom i segmente prošlosti ovog dela Dorćola, dopola potopljene u derdapski mulj.U prilog toj tezi ide i postojanje laguma na ulasku u Zoološki vrt na Kalemegdanu. Naime, duž današnje Ulice Tadeuša Košćuška takođe po¬stoje podzemne prostorije, a ona ispred Vrta je čak precizno izmerena i sačuvana. Ostaje slutnja da je čak bila u sklopu austrijskih vojnih tunela koji su vodili ka Usću. Tim pre što se zna, kao što smo već pomenuli, da su tokom rata upravo prostor Donjeg grada nazvali Park Eugena Savoj-skog i da su tamo imali skladišta municije. U onaj, vojni deo Srbi nisu mogli da zalaze tokom tih godina, a ostaje i misterija šta su Nemci tamo tačno radili. 24 1 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Deo podzemne instalacije u Ulici Tadeuša Košćuška, preko puta Zoološkog vrta, sa dva ulazaAli pitanje koje će ostati uz gotovo sve price vezane za ovakve objekte u gradu jeste zašto su mnogi od njih prepušteni zaboravu, kao i zašto su ljudi koji su posle Drugog svetskog rata ipak rešili da ne zaborave njiho¬vo postojanje, gubili glavu. Strah je bio toliki da ni očevi sinovima nisu ostavljali takve informacije u amanet.Zato se na kraju, ili bolje reći na početku, ispred mnogih hodnika u koje smo tek kročili, odjednom ispreči zid. Sagraden od novije cigle nego ona čiji smo trag pratili. I tu se staje. Strah da će da ugroze svoje porodice ako ne sačuvaju tajnu, mnoge je primorao da ono što znaju i dalje osta-ne samo njihovo saznanje, makar ga odneli u grob. Večita partizanska konspiracija je donela u grad vreme drugačijih strahova i doba jednog novog zaborava, kada je varoš počela da se odriče svog identiteta, pa i neizbežnog, urbanog podzemlja.Dakle, očigledno je da ispod najstarije kuće u Beogradu postoje pod-zemni hodnici, kao i to da su vodili ka Donjem gradu i nekadašnjoj zgradi Komandanture. Takođe, jasno je i da je padina u zaleđu ove zgrade i dalje puna podzemnih prostora koji su danas ili zatrpani ili zaboravljeni. Dorćolska strana grada ostaje ipak izazov, pa se sa sigurnošću može reći da će i dalje priređivati iznenađenja Beograđanima.Postojanje podzemnih prostora u torn delu grada ima još jedno objašnjenje koje je vrlo prihvatlji-vo, a to je da je tokom istorije grad bio prepun zidina koje su ga opasavale, a koje su kasnije srušene, baš kao i bunara koji su dolaskom prvog savremenog vodovoda bili prvo zane-mareni, a kasnije i zatrpani. Mnogi od njih i danas delom stoje otvoreniZAGONETNA STARICA...

ispod grada i iznenađuju neke novije Beograđane svojim postojanjem, na koje ovi, jednostavno, nisu bili upozoreni.Dok je prilično precizno zabeleženo gde su nekada bili dorćolski bunari, podzemlja nekih kuća ili ostataka bedema nisu definitivno istra-žena. Tako se u pojedinim istorijskim periodima dogadalo da su tokom bitaka osvajači rušili čitava utvrđenja u vreme vojnih

operacija usme-renih ka osvajanju grada. Kasnije, ostaci koji su nekada bili magacini ili spremišta za oružje i namirnice u kulama pored zidova ili ispod njih, jednostavno su bili zaboravljeni i prekriveni slojem zemlje. Tek kasnije bi neki daleki neimari nailazili na njihove ostatke. Ili bi nevolja došla nepozvana, kakva se desila porodici u Jovanovoj 3, gde se nalazila kuća čiji su zidovi otišli u ponor.Nastavili smo da tražimo ovog puta objekte koji su vidljivi i koji, moćnije od kuće prepune duhova starog vremena, mogu da nam kažu nešto o sebi.VII NE POSTOJI GORA STVAR za bilo kog istraživača nego da pokuša da opravda vreme koje je provodio u poslu kome se posvetio, onim što nije do kraja razumeo. A da, zauzvrat, onima kojima će ostaviti svoju priču, preporuči laž da bi opravdao sebe, našao pokriće za utrošeno vreme, a zanemario samu istinu.Danas su u okolini onog podruma koji smo istraživali, tražeći sta-ri podzemni prolaz, podrumi i temelji potonjih, drugačije sazdanih stambenih zgrada, čijom izgradnjom su presečeni svodovi mogućeg hodnika i koji su nekadašnje koridore ispod zemlje prepustili zaboravu, a našu ekspediciju ubedili da nikada nećemo moći da budemo u njima. Istorija je ostavila samo uspomenu da su takvi prostori postojali, kao i nekoliko svedoka koji ih jasno pamte, ali nimalo svetla nije ostavljeno našoj ogromnoj želji da iz tog podruma izađemo s one strane odakle nismo ušli. Da osetimo car potpunog otkrića i ostvarenje želje koju smo dugo gajili.Pa ipak, nešto smo naučili.Ovaj kraj pamti mnogo, a veliki deo nije danas moguće videti. Ili možda jeste, uz sredstva i vreme koje mi sigurno nismo imali. Međutim, ono čime jesmo bili naoružani bili su volja i ideja. Da li je reč26BEOGRAD ISPOD BEOGEADA t o onom tipičnom inatu s ovog podneblja ili zdravoj radoznalosti koja nam je trasirala put, tek nismo hteli da odustanemo. Naprotiv. I isplatilo se. Tek tada smo saznali da su najveći i najznačajniji putevi pred nama. Jedino što je ostalo bilo je - da ih pronađemo.

Podrum najstarije kuće u Beogradu kuda su vodili tuneli Eugena Savojskog ZAGONETNA STARICA.. 27 Napušteno podzemlje Kosančićevog vencaKADA SE PRELAZI BRANKOV MOST s novobeogradske strane ka starom delu grada, vidi se jedinstvena panorama Beograda, zakriljena Sabornom crkvom. Taj prizor je već

dugo pojam prepoznatljivosti ove prestonice i najčešća inspiracija mnogim umetnicima, slikarima, rezbari-ma i fotografima koji su na sebe preuzeli misiju da zabeleže izgled grada i tako „ukradu" od vremena jedan trenutak njegovog postojanja i sačuvaju ga za one koji će tek biti rođeni.Podzemni prostor ispod ovog pejzaža, od samog mosta pa do Kale-megdana, sakriva lagume u koje se ulazi iz Karađorđeve ulice, a koji su smešteni ispod jednog od najlepših gradskih delova - Kosančiće-vog venca.O njima se dugo nije govorilo, niti se za njih znalo. Posle Drugog svetskog rata javnost nije smela da bude previše detaljno obaveštena o njima zato što su bili određeni za mesta gde bi, u slučaju velike potre-be, u danima rata, odnosno buducih potencijalnih vojnih operacija, bila sklonjena i sakrivena kulturna i materijalna dobra ovog dela prestonice, ukoliko namenska skloništa ne bi bila dovoljna.Uostalom, lagumi su i služili kao skloništa, doduše za stanovništvo, u vreme nemačkog i saveznićkog bombardovanja Beograda 1941. i 1944. godine. Mnogi današnji Beograđani, poput Milutina Kepe Rudakovica ili direktora Muzeja vazduhoplovstva Čedomira Janića i danas pamte ratne dane kada su kao mališani, uz brižan nadzor roditelja, odlazili u lagume i tamo traiili spas od nemačkih „štuka" i savezničkih bombardera.Međutim, kako su godine prolazile, postalo je jasno da ta lokacija pocinje da biva krajnje nesretno rešenje za tu namenu. Makar kada je reč o sklanjanju 2& ljudstva. Jer sloj zemlje, odnosno stenovita podloga, dalde zaštitni sloj iznad tog prostora postao je i suviše tanak za moderna vojna sredstva i bombe velike prodornosti, a novu ulogu tako velikom prostoru pod gradom niko od potonjih gradskih vlasti nije dovoljno dobro „doumio". I tako je, uglavnom, do današnjih dana. Zato lagumi ostadoše tamo gde jesu, i sve se menjalo oko njih osim njihove zapuštenosti koja je jedina ostala trajna.II Beogradsko pristanište tridesetih godina dvadesetog vekaNAPUSTENO PODZEMLJE KOSANČIĆEVOG VENCAIZ KARAĐORĐEVE ULICE postoje ulazi u 13 velikih laguma, koji su odavno pod torn padinom. Koliko dugo su tu, veliko je pitanje i za same Beograđa-ne, ali i oni najstariji iz tog okruženja pamte ih odvajkada. Nalazili su se iza zdanja koja su svojevremeno bila ponos Beograda, kao što je to bio nekad raskošni hotel Kragujevac i, naravno, Đumrukana koje takođe vise nema. Nekada je tu bila carinarnica nazivana Đumrukana, zgrada kroz koju su morali da prođu svi novopridošli u Beograd. Ta zgrada se nalazila u blizini današnje Kapetanije, a zato što je bila najveća i najpogodnija za to, neko vreme je služila čak i kao zgrada pozorišta. Preko puta, uz hotel Kragujevac, živela je elita Miloševog doba u tada najraskošnijim srpskim kućama u Beogradu. Tih zgrada danas nažalost vise nema, a za to su krive bombe savezničke avijacije iz 1944. godine.Koliko je ovaj deo grada bio značajan, govore hroničari tadašnje varoši, koji ovo mesto opisuju kao deo grada gde su, u jednom trenutku, živele naj-poznatije i najvažnije ličnosti onog vremena. Tako se seća Nikola Trajković, u knjizi Spomenar o starom Beogradu,

opisujući Đumrukanu da je za vreme Austrougarske monarhije ta zgrada imala značajnu ulogu, jer su kroz nju morali prod svi oni putnici koji su dolazili iz tih krajeva ili u njih odlazili da bi im se pregledali pasoš i viza. Zbog toga je u toj zgradi uvek bilo mnogo sveta.„Do samog Komesarijata (Đumrukane) bilo je uzano sokače koje je izlazilo na obalu i odvajalo Komesarijat od kafane 'GolubJ gde su najviše svraćali lađari i nosači.Pored kafane je bila kuća na sprat, vlasništvo čuvenog trgovca u ono doba, Hadži Tome. To je bila otmena zgrada i u njoj su sa roditeljima živele i četiri kćeri Hadži Tome. Sve četiri su se iz te kuće udale za veoma ugledne ljude onoga vremena, a sva četvorica su bili i ministri, pa je tako ponekad u Hadži Tominoj kući zasedala skoro cela vlada ondašnje male pretkumanovske Srbije."To vreme i grade vine ovog dela grada šarmantno opisuje i hroničar Milan Jovanović Stojimirović u knjizi Siluete starog Beograda, pa i on veli opisujući knjaza Miloša kako je „bio gradevinski investitor svoje vrste". Govoreći o gradevinama nastalim u ovom delu grada, Stojimirović na-vodi kako o njihovoj solidnosti najbolje mogu da posvedoče oni koji su svojevremeno morali da ruše zidove Miloševe Đumrukane.Međutim, način na koji je Miloš znao da motiviše građevinare, ušao je u legendu, a hroničar ga je detaljno notirao. Kako on beleži, kada bi počeo da podiže nove građevine, Miloš bi uz samo gradilište odmah podigao i vešala. „Ako građevina ne bude dobra, vešala su tu" govorio je svojim neimarima.Kako dalje navodi hroničar, ova priča potiče od slepog Đure Miluti-novića Crnogorca, u ono vreme jednog od najpoznatijih i najuvaženijih Beograđana. Slepi čika Dura je pričao „kako bi odmah u početku, knjaz Miloš o jedan ukopan direk zakačio čengele da bi obesio majstora ako gradevina rdavo ispadne".BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Đumrukana posle savezničkog bombardovanja 1944.Uz samo pristanište, napravljeno na savskoj, a ne dunavskoj strani jer je ta strana uvek bila pitomija i zaštićena od jakih udara vetra, nekada su kopani lagumi. Najveći medu njima ima dva ulaza, nalazi se upravo pored nekadašnjeg hotela i danas je prostor u kome su prazne bačve veličine garsonjere i bezbrojne razbacane gajbe i flaše iz sredine prošlog veka, koje izgledaju kao da su ih zaboravili Rimljani, a ne tek neki varošani od pre pedesetak godina.Tamo je nekada poslovalo skopsko preduzeće za promet i distribu-ciju alkoholnih pica Lozar, kome su ondašnje vlasti dale taj prostor na korišćenje. Zaostala burad imaju zapreminu od po deset hektolitara i, osim debelog sloja koji ye donelo kapanje s gornje ploče laguma, prekrivena su prašinom koja dugo ostaje na prstima kada se dodir-ne. Precizni dokumenti iz Javnog preduzeća Skloništa Srbije govore da je Lozar bio zakupac laguma u broju 17, dok je u broju 13 iste,NAPUSTENO PODZEMLJE KOSANCICEVOG VENCA Karađorđeve ulice i danas vlasnik laguma Jagodinska pivara. Sličnu građevinu u lagumu kod broja 13 koristio je Zavod za fotogrametriju i geoinženjering, dok je one kod brojeva od 25 do 27 na raspolaganju imala firma Intermetal. Lagum u Karađorđevoj 33 koristilo je predu-zeće Tehnohemija.

Na jednom od buradi u najvećem lagumu, onom iza broja 17, ugle-dali smo ugraviranu 1921. godinu. Dakle, očigledno je da posleratne promene nisu odredile namenu ovog prostora, već je on i pre toga bio veliki podrum u koji je lagerovano dopremljeno vino. Tako su nove vlasti posle Drugog svetskog rata samo preuzele ono što je tamo već postojalo. Hi, da upotrebimo prikladniju reč za ono vreme - naciona-lizovali su taj prostor. A interesantno je i to da je svaka od bačvi veća od samog ulaza u lagum, pa je izvesno da je morala da bude unesena deo po deo i da je tamo tek bivala sklapana. Taj deo posla obavljale su posebne zanatlije - pinteri. Kada je i skopsko preduzeće napustilo to mesto, očigledno niko nije mogao da izvuče burad. Hi nisu znali kako to da učine jer je možda bilo preskupo, ili je, jednostavno, ceo posao za ona vremena bio potpuno beznačajan i banalan. Lakše je bilo, sada je to očigledno, sve napustiti.

Najveći lagum u Karađorđevoj ulici i jedno od 17 napuštenih buradi u istom lagumu 32 BEOGEAD ISPOD BEOGEADA

Nesvakidašnji prostor ispod Kosančićevog venca, neiskorišćen i zaboravljenMožda je ovo prilika samo da podsetimo na to kako su nastali neki elitni delovi evropskih prestonica, poput Pariza ili Budimpešte. Kara-dorđeva ulica mogla je da bude beogradski Monmartr ili već šta sve ne, ali joj je, očigledno, bila namenjena drugačija sudbina. Ostala je zaboravljena i zapuštena. Takva je i sada. Za „kaznu" zarobivši raskošan prostor ispod grada.IIIISPRED GRADA je vekovima bilo pristanište, a u našu prestonicu, koja je oduvek bila trgovačka žila kucavica, roba je najčešće dovožena rekom. Lagumi su tada imali magacinsku namenu jer je u njima bila uvek ista temperatura, pa se tu čuvalo vino; žitarice i ostala roba. Sava je dosezala do mesta gde danas idu tramvajske sine ka Kalemegdanu, a tek tridesetih godina ovog veka „odgurana" je nasipom do mesta gde i sada protiče. Pre tog doba reka je ispred ovih laguma pravila najdublji deo svog toka NAPUSTENO PODZEMLIE KOSANCICEVOG VENCA 33 pred ušće, upravo na mestu gde se danas nalazi ovaj, najveći, lagum. Samo mesto gde su se dve najveće reke ovog dela Evrope spajale, radalo je vrtlog, a reka je dostizala svoju najveću dubinu. I tu, gde je bila najdu-blja, bilo je idealno mesto za istovar brodova i skladištenje onoga što se dopremalo u grad.Tu, svega nekoliko desetina metara od Brankovog mosta, nalaze se i ostaci nekadašnje dizalice, kojima se roba kasnije podizala naviše u gornje delove grada, odakle se kasnije

nosila zapregama na pijace i druga konačna odredišta. I danas postoje dva zaboravljena ozidana stuba na kojima se vide ostaci zarđalih prečaga, koji su nekada bili sastavni deo te dizalice. Nekadašnja dizalica iza koje se kriju tri laguma 34 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Sada se iza nje nalaze tri laguma koji se duboko podvlače ispod Ko-sančićevog venca, upravo s ulazom iz Karađorđeve ulice.Nikola Trajković, zaljubljenik u ovaj deo grada, opisuje kako je nekada izgledao ovaj, tada najprometniji a danas zaboravljen i zapušten predeo. Velike stepenice, koje su povezivale centralne delove varoši s pristaništem, bile su „prozorče ka Evropi", o kome je nekada govorio i Jovan Skerlić.„Sve što je dolazilo iz Austrije i ostalih delova Evrope moralo je proći ovu-da, jer je železnički most sagrađen tek 1884. godine i tada je prva lokomotiva prešla Savu - beleži Trajković - Narod se sa boščama i ostalim prtljagom gu-rao, i žurio, neko da ne izgubi lađu, a neko, opet, da se ne mimoiđe sa svojima koje očekuje - i tako je uvek bila neopisiva gužva. Tu se sedelo i iščekivalo kada će stići lađa, a dešavalo se da stigne i kasno u noć i da odlazi u zoru, pa su ljudi i morali da sede po kafanicama. Tu je bila i državna granica, i preko pristanista je išao i uvoz, odnosno izvoz robe, pa su sve okolne ulice bile stalno zakrčene teretnim kolima. U toj gužvi probijali su se i fijakeri sa putnicima i teška kola sa brdima natovarene robe, tako da je bilo i velike galame.

Predratni izgled jednog beogradskog laguma. Foto: Muzej grada Beograda NAPUSTENO PODZEMLJE KOSANCICEVOG VENCA 35 Dok je na bregu Beograd spavao spokojnim snom, a na ulicama slabe svetiljke čkiljile osvetljavajući ponekog zakasnelog prolaznika, jer bilo je zazorno u kasne sate videti nekoga na ulicama, na pristaništu i oko Velikih stepenica bilo je puno sveta i tu se bez straha hodalo i noću, pa su mnogi to koristili, iako nisu ni putovali, niti koga očekivali. Zato su kafane ovog kraja veoma dobro poslovale."IVKAO I ZA MNOGE DRUGE PODZEMNE OBJEKTE, tako su i za izgradnju ovih prostora donekle odgovorni Austrijanci i doba njihove vladavine Beogradom tokom 18. veka. Oni su grad dva puta preotimali od Turaka samo u torn veku i na krvav način ga naizmenično gubili i vraćali. Upravo oni su izdali prvu dozvolu ondašnjim stanovnicima da se kopa ispod Mitropolije i prvi radovi su otpočeli oko 1730. godine.

Otvori za ventilaciju koji iz lagumau Karađorđevoj ulici izbijaju na Kosančićevvenae i pogled odozdoBEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Tada su najvičniji ovom, kopačkom zadatku bili Cincari koje su zvali Goge, i oni su bili zaduženi za radove. Mnogi od laguma kopani su tako što su svodovi i sada gotovo ravni, a iz većih među njima ka površini idu otvori za ventilaciju, neophodni za tako velike prostore. I sada mnogi Beogradani koji prolaze stepenicama ispod Kosančićevog venca misle da su male kule ostaci puškarnica ili delova tvrđave, medutim upravo tuda je ulazio vazduh duboko ispod brda. Otvori su široki oko jednog, ali su duboki i vise od 20 metara, do same površine tla i pločnika tog dela grada. Oni koji ne znaju kako vino ispušta specifična isparenja i kako ne sme da bude ostavljeno u neprovetrenom podrumu, možda i ne mogu da razumeju potrebu da ovakvim prostorijama stalno struji vazduh. Oni, iskusniji, reći će da je neophodno da, čak i kada bi takav svod bio potpu-no zazidan, mora u njemu da postoji sloj gde između zemlje i vazduha u tako zatvorenoj prostoriji ne sme da bude ni zida ni betona jer gasovi prolaze kroz zemlju, pa se i tako vinska isparenja filtriraju.I danas postoje mišljenja da ove pećine ne bi nastale na tom mestu da tu već nisu postojale neke njihove, slične ali manje prethodnice koje su kasnijim kopačima dale ideju da ih prošire. To ne bi bilo neobično za grad koji toliko dugo postoji, i u čijem su nasleđu izuzetno važni ostaci davno pre rimskih vremena. O večitoj popularnosti ovog dela Beograda govori baš rimska vladavina, kada je upravo na delu u okolini Saborne crkve i Narodne banke, bliže ovoj drugoj, postojao rimski forum, tada veoma važnog Singidunuma. U tom kraju pronađeni su mnogobrojni žrtvenici iz tog doba, a najbrojniji među njima bili su ispod današnjih temelja Na¬rodne banke.Kako kažu autori Istorije Beograda, civilno rimsko naselje moglo se lako pratiti po sporadičnim nalazima. „Tako je konstatovano da je zanatlijski centar egzistirao na prostoru oko današnje Saborne crkve. Kod Bogoslovije, na samom početku Ulice kralja Petra, nađen je natpis iz kojeg se vidi da su ovde bile podignute terme. Izgradio ih je kao uspomenu na svoju preminulu suprugu jedan veteran IV legije Flavija u vreme Aleksandra Severa.Vitalni čvor naselja nalazio se, međutim, na kompleksu oko današnjih ulica Delijske, Uskočke, Knez Mihailove, Cara Lazara, Čubrine i Kralja Pe¬tra. Tragovi građevina otkriveni su, međutim, još i u Ulici braće Jugovića i Siminoj. Na ovom prostoru' - koji predstavlja periferni deo sa centrom oko današnje zgrade Etnografskog muzeja, zatim Akademskog parka, stare Glavnjače - formiralo se prilično gusto naselje. Sondiranjem je konstato¬vano da se ispod celog Studentskog parka nalaze ostaci rimskih gradevina. NAPUŠTENO PODZEMLJE KOSANČIĆEVOG VENCA 37

Predratni izgled Studentskog trgaOtkopani su i delovi vodovodnih instalacija (olovne cevi) i kanalizacionog sistema s jednom od glavnih gradskih odvodnica. Terme su inače preprav-ljane u vise mahova i održale su se, koliko se do sada može zaključiti, do sredine III veka."Tako nije isključeno da je neki od laguma nastao proširenjem peći-na koje su bile davno naslede grada, a da su sadašnju veličinu dostigli znatno kasnije na temeljima dalekih predaka. One prethodne, možda nastale milenijumima ranije, samo su potonjim kopačima i graditeljima dale pravu ideju.VJOŠ JEDNA NEOBIČNOST krasi najveći među lagumima u Karađor-đevoj ulici, a to je natpis koji se nalazi na zidu prve prostorije, iza koje se otvara sva raskoš i veličina ovog prostora. Tamo je na prljavom i praš-njavom zidu ostao jedva vidljiv monogram „M. O. 1809". Neko je želeo da ostavi jasan trag svog postojanja u ovom delu, ili, što je verovatnije, vlasništva nad najvećim od laguma u okolini. BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Mnogi su ranije verovali da su to inicijali Miloša ili Mihaila Obreno-vića, međutim, kako smo saznali u Zavodu za zaštitu spomenika grada Beograda, postoji još jedna mogućnost. Naime, moguće je da se ovaj monogram ipak odnosi na Milana, brata kneza Miloša Obrenovića, a ne na samog vladara. Milan je inače bio vrlo učen čovek za ono vreme, a prema nekim nagoveštajima, ubio ga je upravo Karađorde u Bukureštu baš te, na zidu navedene 1809. godine.Odatle možda još jedan motiv, osim onog vlastoljubivog, kod kneza Miloša, da ubije vožda Prvog srpskog ustanka i opravda osvetom jedno od najupečatljivijih kumoubistava u istoriji Srbije.Upravo poput njega, svoj trag u lagumima na ovom podruqu ostavio )e nekadasnji vlasnik Jednog od n)'ih, kojije napravio beieg i kada gaje i zašto napravio. Tako i danas postoji pločica u sredini laguma iza ulaza broj 33, na kojoj piše: „Ovaj lagum iskopan od Petra Nikolića, inače Pe-trića vinarskog trgovca 1873."

Skrivena tabla, svojevrsno svedočanstvo o tvorcu i vremenu nastanka laguma NAPUŠTENO PODZEMLJE KOSANČIĆEVOG VENCA 39

Ispred ulaza u taj prostor i danas postoji hodnik kroz koji je nekada vodila minijaturna železnička pruga, nalik onim rudarskim, kojom su magacioneri i trgovci prevozili robu od ondašnjih brodara do svojih skladišta. Možda je ona deo samo jednog davnog sna koji su

beležila dvojica Beogradana drugom polovinom 19. veka, kada su htela da na-prave prvi srpski metro. Ali, o tome kasnije.VIOSIM OVIH 13 LAGUMA u samoj Karađorđevoj ulici, još dve slične pećine krajnje su atraktivne, ali za razliku od prethodnih, uglavnom zaboravljenih, ove su dobile interesantnu namenu i sada su pretvo-rene u restorane. Jedna je klub Lagum, a druga Andergraund. To su mesta za koja je očigledno da su im vlasnici dali adekvatna imena. Prvi se nalazi oko stotinu metara ispod Zelenog venca, dok je drugi u Pariskoj ulici, preko puta Ambasade Kraljevine Švedske, u samoj kalemegdanskoj padini. Pećine u Pariskoj ulici 40 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Andergraund, ukopan u stenu, velik je oko 500 kvadratnih metara i do devedesetih godina 20. veka bio je sklonište jedne romske kolonije, zabo-ravljen i zaobiđen od grada. Romi su tu našli smeštaj i utočište, gotovo na najboljoj lokaciji, od koje nijedan važan deo prestonice nije daleko. Upravo zbog njihovog, ne baš svakidašnjeg načina života, potonji vlasnici su imali veliku muku da adaptiraju prostor i promene mu namenu. Bili su iskreno obradovani kada su, tokom radova, pronašli fosilne ostatke školjki za koje se kasnije ispostavilo da potiču iz Panonskog mora i da su stare oko sedam miliona godina. One su danas izložene u klubu u posebnoj plastičnoj posudi, na zadovoljstvo posetilaca.Tako je sada ovaj lagum postao klub. Dovedeni su i stručnjaci za stati-ku, koji su potvrdili da nema opasnosti od urušavanja. Čak je i potvrđeno da potporni zidovi, koji postoje u jednom delu pećine, u stvari nisu imali isključivu ulogu da osiguraju gornji svod laguma, kao što se prvobitno mislilo. Naime, pošto je moguće da su u jednom periodu svoje vladavine ovde Turci čuvali barut, stubovi su, navodno, imali zadatak da u slučaju eksplozije spreče da se silna oslobođena energija rasprostre samo u jed¬nom pravcu.Takođe, u svodu galerije još postoje klinovi koji vire, a tu nam je obja-šnjeno da je nekada to mesto verovatno bilo i zatvor, pa su tu Turci od ne-srećnih zatočenika iznuđivali priznanja. A kako su to, i s koliko zverstva činili, izlišno je govoriti. Sigurno je samo to da je ovo mesto imalo šta da zapamti. Uz današnji klub u Pariskoj ulici postoji još jedna pećina, od-mah do njega, koja je kasnije takode adaptirana u klub - diskoteku, i koja potiče iz istog vremena i verovatno je pravljena sa sličnom namenom.Ipak, najinteresantniji deo price u vezi s Andergraundom jeste prostor iza magacina, u koji se ulazi kroz otvor otprilike prečnika oko jednog metra. Iza njega vode dva odvojena hodnika, jedan u pravcu Ambasade Francuske, a drugi put današnjeg Pobednika. Oba su urušena, i bez ob-zira na entuzijazam i napor speleologa kluba ASAK, jednim krakom se može probiti tek nekoliko metara dok je drugi potpuno blokiran. Tražili smo odgovor na to šta kriju tuneli ispod ovog kalemegdanskog dela, ali kao i za mnoge druge stvari u Beogradu, nismo ga dobili. Samo slutnju.

A nju vezuju za jednu od bitaka između Turaka i Ugara oko 1440. go-dine. Kako piše Marinko Paunović u knjizi Beograd večitigrad, Tursku vojsku od oko stotinu hiljada ljudi predvodio je sultan Murat II i želeo je da posao obavi brzo, ohrabren političkim trzavicama koje su potre-sale ondašnju Ugarsku. Odbranom grada komandovao je Dubrovčanin NAPUSTENO PODZEMLJE KOSANCICEVOG VENCA 41 Jovan Talovac, nekadašnji dvorjanin Stefana Lazarevića, a posada se sa-stojala od vojnika raznih narodnosti, među kojima je Srba bilo najviše. „Da bi Beograd brzo bio savladan, sultanov pomoćnik, Alibeg Evre-nosović odlučio je da primeni lukavstvo", piše Paunović. „Naredio je da se iskopa lagum, kako bi se kroz njega prodrlo u grad. Na tome se dano-noćno radilo. Međutim, kada su radovi već bili privedeni kraju, nepoznati prijatelj opkoljenih hrišćana ubacio je u grad strelom pismo i izvestio je opsednute o turskoj nameri. Videvši kakva im opasnost preti, oni pod Talovićevom komandom sačine od baruta, sumpora, smole, slame i šiblja ogromnu minu, ubace je u lagum i tako sa njom sačekaju Turke. U toku sledeće noći Turci krenu u napad kroz lagum. Branioci, koji su samo to očekivali, potpale minu. Dejstvo je bilo iznad svih očekivanja. Od eksplo-zije, stvorenih gasova i dima, uništena je sva vojska koja se našla u ovoj dugoj zatvorenoj prostoriji."

Jedan od dva zarušena tunela iza kluba Andergraundza koji se pouzdano ne zna kuda vodi BEOGRAD ISPOD BEOGRADA I

Nekadašnji izgled Pariske uliceUz ovaj, koji je opisao Paunovic, srednji vek i bezbrojne borbe oko utvr-đenja onog doba pamte još neke od načina na koji su se branioci borili protiv napadača iz „podzemlja". Tada je zaista jedan od lukavijih načina da se doskoči onima sa druge strane zida bilo građenje podzemnih tunela i prolaza ispod bedema. Tako bi se napadači naprasno našli iza leda branitelja i dobijali bi munjevitu stratešku prednost, a bitka bi ubrzo dobila i pobed-nika, jer su oni koji opsedaju bedeme po pravilu i moćniji i mnogobrojniji.Jedan od načina da se preduprede ovakvi iznenadni udari bio je i vezivanje tankih metalnih niti i pločica na široko razapet kanap iznad površine tla, za koju se zna ili da je najranjivija ili da će napadači upravo torn trasom pokušati kopanje. Tada bi metalne pločice, gusto nanizane, počele da zvone udarajući jedna o drugu i tako upozoravale na vibracije koje od nepoželjnih kopača dolaze iz podzemlja. Na taj način je takode

NAPUŠTENO PODZEMLJE KOSANĆIĆEVOG VENCA 43 moglo da bude otkriveno to tursko lukavstvo, i to ne bi bila retkost za ono vreme ratovanja i vođenja strategije.Tako je moguće da smo pronašli rešenje kuda vode urušeni hodnici ispod kalemegdanskog grebena, i iza kluba Andergraund. Ako je tako, još mnogo turskih skeleta ostalo je pod današnjim šetalištem.VIIKLUB LAGUM je imao drugačiju istoriju, i on je tokom Drugog svetskog rata uglavnom služio kao sklonište od nemačkih „štuka". To je bilo logično, jer je osam metara debeo sloj zemlje iznad njega pružao dovoljnu zaštitu ondašnjim Beogradanima. Očigledno je bio poznat i znatno ranije jer se pominje da je vojvoda Stepa boravio zakratko u njemu, koristeći ga sa svojim vojnicima u istu svrhu u vreme početnih bitaka Prvog svetskog rata.Istorija ove pećine posle ratova bila je takva da je bila osuđena na zaborav, pa je Lagum dugo bio zapušten i u njemu je bilo kojekakvih otpadaka, sve dok ga nije očistio i adaptirao današnji vlasnik. Ono što je sigurno jeste da je i on kopan verovatno u 18. veku i da je savremenik laguma u Karađorđevoj ulici, što je i logično jer se nalazi nedaleko od njih, i nastao je, kao i oni, kopanjem krečnjačke stene. Nekada je služio kao skladište jednog od esnafa, a bio je na dobrom mestu, blizu reke i pristaništa. Takode, blizina Zelenog venca omogućavala je ondašnjim trgovcima da robu lako i brzo prebace u centar grada.Kako nam je govorio vlasnik kluba, na ovom mestu su stariji ljudi iz ko-mšiluka često pominjali nekakav bunar koji je, navodno, postojao u lagumu. Štaviše, tobože je voda u njemu bila toliko pitka i čista, da su u vreme rata ljudi čak sa Dorćola dolazili da je natoče baš s tog izvora. Međutim, nije ih ozbiljno shvatao jer je nekoliko puta i sam pretražio sva mesta i do njega nije došao. A bunar, za koji se govorilo da je bio veliki i da je imao nekoliko metara u prečniku, nije sitnica da se tek tako „zagubi". Pa ipak, bilo je tako i pustio je da sve ostane samo priča, ne razmišljajući vise o tome.Da sve ne bi bilo tek tako zaboravljeno, potrudila se starica koja se jednog jutra pojavila ispred kluba. Došla je u limuzini s vozačem, bila je prava dama istančanih manira. Objasnila je da je došla iz Pariza, da je posle rata napustila zemlju i da joj je ostala želja da još jednomobiđe svoj grad, kao i mesto gde se za vreme rata skrivala s majkom i sestrom. I ako može, da se još jednom napije vode iz bunara.Sve je bilo tu. Osim bunara.44BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

VIII

UPRAVO OVAJ DEO BEOGRADA, bliži Savi, uvek je bio nastanjen Srbima. Što zbog volje da budu zajedno, što zbog toga što su ih na to primoravali i Austrijanci i Turci, tek od Saborne crkve do Karađorđeve ulice i u neposrednoj okolini pouzdano znamo da se prethodnih vekova pretežno govorio srpski jezik.Sada je vreme da se vratimo priči o minijaturnoj pruzi u Karađorđevoj ulici po kojoj su išli vagoneti slični rudarskim, jer je baš tu bila zamišljena preteča prvog balkanskog metroa koji nikada nije ugledao svetlost dana, iako je ideja za ono vreme bila i mudra i originalna. Kako beleži Vladimir Bunjac, Zaboravljeni kolosek u Karađorđevoj ulici govori o tome da je roba nekada bila prevožena minijaturnom železnicom od pristaništa do laguma ispod Kosančićevog venca NAPUSTENO PODZEMLJE KOSANCICEVOG VENCA 45

književnik, novinar i veliki entuzijasta u knjizi Česme ifontane Beograda, ali i prema izvorima koje smo kasnije nalazili u literaturi, još 1883. godine su dvojica građana, po imenu Gugla i Gal, od Opštine beogradske tražili koncesiju za svoju ideju.„Trebalo je da iz Ulice kneza Mihaila do stovarišta savskog prokopaju tunel kojim bi namestili podzemnu železnicu za prenos espapa i putnika i sproveli vodovod" - beleži Bunjac. „Tako je u Beogradu bio na pomo-lu prvi svetski metro. Gugla i Gal hteli su da se obezbede, pa su molili za obećanje da opština do kraja godine neće nikom drugom dati takvu koncesiju, jer će oni u torn roku podneti i detaljnu ponudu. Na sednici odbora od 14. maja 1883. godine, takvo obećanje im je i dato."Ruku na srce, London i Glazgov su u to vreme već imali metroe, ali suština je u tome da smo mi svoju priliku propustili.Ne zna se zašto se Gugla i Gal vise nikada nisu javili, ali je tako defi-nitivno izgubljena prilika da Beograd postane jedna od prvih prestonica Evrope sa metroom. I tako do dana današnjeg.Priča o prošlosti Beograda teče paralelno s pričom o njegovoj za-puštenosti. Danas su neki od laguma sačuvali namenu zbog koje su i građeni, pa služe kao magacini različitim privatnim radnjama i pre-duzećima iz ovog dela grada. Drugi su, opet, zaključani i zaboravljeni dok neko ne bude pokazao makar malo interesovanja da ih adaptira i obezbedi im novu ulogu. Bilo je i predloga da se neki od njih prilagode tako da postanu čak i koncertne dvorane (za šta onaj najveći, koji smo detaljno opisivali, već ima mnoge uslove), ali zasad je sve ostalo samo na ideji.IXJOS JEDNA PRIČA iz ondašnjeg grada govori o nepredvidivosti kako ljudi, tako i situacija u kojima su znali da se nadu. Odvijala se u pretpo-slednjoj deceniji 19. veka, a govorila je o mestu koje je tada bilo elitna kafana u gradu. Zvala se Srpska kruna, i nalazila se u zgradi današnje Gradske biblioteke.

Tada su vetrovi ovim gradom duvali kudikamo snažnije. Razlog je bio taj što je košava i onda bila nemilosrdna, ali je grad imao mnogo manje velikih, glomaznih zgrada koje bi njene udare makar malo ublažile. Šta-više, dugo su Turci sekli svako drvo ispred Stambol kapije, odnosno od 46 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA današnjeg Trga Republike pa nadalje, zarad sigurnosti odbrane grada kako bi bili sigurni da im se nikakva vojska neće krišom približiti.Dakle, baš te jeseni, bilo je odlučeno da se okončaju radovi na Kruni, a to je značilo da treba, uprkos kiši, sve na obnovi krova uraditi u roku. I zato su neimari preko cele zgrade prostrli ciradu, da bi sprečili kišu da im napakosti. Kako se jednog od tih jesenjih dana na krovu našao samo izvesni majstor Stojan, njegova priča beše najčudnija od svih priča on-dašnjeg Beograda.Košava je bila jaka, a on sam na krovu. U jednom trenutku vetar ga je podigao zajedno s ciradom, i poneo. Snažna košava je nesrećnog čoveka prenela preko Save na teritoriju Austrougarske, gde ga je prizemljila. Za nevericu - bez posledica.Čak i onda nemilosrdne austrougarske vlasti, koje nisu lako trpele nelegalne prelaske granice, pustile su zbunjenog Stojana, a ciradu su, uredno spakovanu, zajedno sa njim vratile u Srbiju.Ovaj Stojanov „letački" podvig nije deo price o podzemlju. Međutim, bio bi greh da ga se nismo setili. NAPUSTENO PODZEMLJE KOSANCICEVOG VENCA .47 Šta bi sve mogao da ispriča Rimski bunarPRE NEKOLIKO VEKOVA Turci su jednom delu Kalemegdana dali ime Fićir-bajir. Taj naziv je kovanica od dve reči, od kojih jedna podra-zumeva čoveka koji je zamišljen, koji se predao razmišljanju, a druga znači breg.Možda je to i najbolji opis samog vrha beogradskog grebena, baš na onoj strani gde se sada nalazi spomenik Pobednik. U sunčanim danima pogled s ovog mesta jasno objašnjava posmatraču koliko je Beograd lep, ali i opasno značajan tako svijen na Ušću. Može se samo pretpostaviti kako su se osećali branioci ovog utvrđenja, kakvih je bilo bezbroj mno-gih godina unazad, koji su znali s kakvom su se snagom i strašću novi zavojevači primicali gradu, spremni da se obruše na njih. U Beogradu, i zbog njega, često nije bilo mira, i u njemu se nijedna vlast nije zadržala onoliko koliko je to želela, a čak ni u vreme svoje najveće moći nije mogla biti potpuno spokojna.Zato ondašnji Turci, od kojih su mnogi i sami bili rođeni Beogra-đani, nisu pogrešili dajući ovom mestu takav naziv. Kalemegdan je grobnica i šetalište, tvrđava i mučilište, vredan svakog zaborava i va-skolikog pamćenja.Baš tu, uz Fićir-bajir nalazi se mesto koje i danas zaokuplja pažnju, a saznanje o njegovoj prošlosti posetioca ispunjava jezom. To je Rimski bunar. Među istoričarima postoje oni

koji tvrde da je neobično star i da je nastao pre bezmalo dva milenijuma, dok su drugi sigurni da je nje-govo okno iskopano tu tek pre nekoliko vekova. Pustićemo vas u grotlo njihovih misli, znanja, nedoumica, pa i običnih i neobičnih nagađanja vezanih za ovo mesto.

IIKADA JE ALFRED HIČKOK obilazio Beograd 1964, posebno zado-voljstvo, kako je objasnio domaćinima, predstavljala mu je poseta Rim-skom bunaru na Kalemegdanu. Poznati režiser tada je izjavio kako je „takav ambijent za njega uvek predstavljao pravu poslasticu". A nije tajna šta je za njega bila „poslastica". Njuh velikog maga, tako dobro upućenog u neobič-nost nastranih karaktera i straha uzrokovanog bliskim kontaktima sa smrću, ni ovog puta nije ga odveo daleko od istine, jer ovo mesto, kao malo koje u Beogradu, ima neuobičajenu i, u najmanju ruku, čudnu i surovu istoriju. Stepenište koje vodi ka dnu Rimskog bunara ŠTA BI SVE MOGAO DA ISPRIČA RIMSKI BUNAR 49 Onaj ko makar malo želi da oseti neobične i hladne vetrove koji struje iz podzemlja prestonice, svakako bi trebalo da se spusti niz 212 stepenika do nivoa vode, nekoliko desetina metara pod zemljom. Stepenište se sa-stoji od dva spiralna hodnika obavijena i upletena niz bunarski cilindar, od kojih se jednim silazi, a drugim penje nazad ka izlazu iz bunara. Na-pravljeno je tako da su njime, prema nekim pričama, mogli da se kreću i konji i mazge natovareni posudama za vodu, pa su zato stepenici rela-tivno blagi, sa čestim odmorištima, kako za opterećene životinje tako i za ljude koji su se spuštali ka vodi i kasnije se, natovareni dragocenom tečnošću, peli ka površini.Danas su na ulazu velika metalna vrata iza kojih se prvo nalazi hodnik dugačak oko dvadeset metara, koji vodi ka samom bunaru, opkoljenom metalnom ogradom zarad sigurnosti. Iznad ulaza u bunarsko okno po-stoji debeo sloj zemlje kroz koji prolaze otvori za ventilaciju, i koji se vide neposredno između današnje zgrade Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda i spomenika Pobedniku. Iznad gornjeg nivoa bunara nalazi se kupola koja u posetiocu rada utisak prostranog, monumentalnog mesta. U monografiji Beogradski vodovod stručnjaci su precizno zapisali da je bunar „ukupne dubine 60,15, a prečnika 3,40 metara. Tako je do dubine 53,15, gde se sužava na prečnik od dva metra. Oko bunara, do dubine od 35,51 metara postoji dvostruko spiralno stepenište širine 0,9 i visine 2,05 metara".U vreme kada ovo pišemo bunar je zatvoren za posetioce iako je ne¬koliko generacija posleratnih Beogradana imalo priliku da osete i mi-sterioznu prošlost ovog mesta i dožive ga kao prvorazrednu turističku atrakciju. Danas, nažalost, nije tako, pa sad samo bršljani na prastarim zidovima tvrđave ispred okovanih metalnih vrata pojačavaju radoznalost prolaznika i turista.

IllMEĐU MNOGOBROJNIM autorima bunar pominje i Evlija Čelebija 1660. godine, ali je sigurno da on nije pisao o bunaru ovakvom kako on sada izgleda, već o gradevini koja se nalazila na torn mestu, a bila je neka vrsta prethodnice ovoj današnjoj. Kako beleži putopisac, tu je bilo ogromno udubljenje koje je korišćeno kao silos za žito, a neki ga autori, uključujući i Celebiju, kasnije opisuju i kao tamnicu. 50 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Tražeći uporišta u knjigama koje opisuju to mesto kroz istoriju, pro-nalazimo i isključive stavove onih koji podsećaju na to da je i stari rimski Singidunum napravila IV legija Flavija, koja je tada, pre dve hiljade godi-na, sačinila jedno od najmoćnijih utvrđenja na Dunavu. Ona se sastojala od oko šest hiljada vojnika, ali i 300 oklopljenih konjanika, međutim, u sastavu su imali i posebne vrste ondašnjih arhitekata, od koji su se jedni starali o tvrđavi a drugi o vodovodu.Tako se posmatraču s vremenske distance, na kojoj se mi nalazimo u odnosu na bivše građevinare, javlja logično pitanje, da li su još stari vla-dari Singidunuma, koji su mogli da naprave vodovod od Malog Mokrog Luga do samog Kastruma, odnosno današnje tvrđave, bili nemoćni da naprave i bunar koji bi njihove vojnike obezbedio vodom, u slučaju da budu opkoljeni. Zato neki istoričari, poput Marinka Paunovića, striktno tvrde da je to potpuno izvesno, posebno naglašavajući mudrost ondašnjih rimskih graditelja, kao i njihovo iskustvo u izradi ovakvih građevina koje su se u njihovo vreme prosto podrazumevale.On, dalje, tvrdi da su u Rimskom bunaru najmoćniji vladari ondašnjeg sveta prvo imali specijalan sistem za izvlačenje, odnosno crpljenje vode, po principu nekakve pumpe s komplikovanim uredajima od drvenih cevi i korita, a ona su, opet, bila u prostoru izmedu otvora za provetravanje, na visini od tri metra jedan od drugog. Ovaj sistem su, tvrdi on, zatekli i Turci i koristili su ga u možda nešto izmenjenoj tehnici.Paunović insistira i na tome da postoji vise pismenih dokaza da je Rim¬ski bunar postojao pre austrijske obnove Beograda (1717-1739). Jedan od tih, kaže on, jeste i opis Beograda biografa Konstantina Konstaneckog iz vremena despota Stefana Lazarevića (1404-1427), a u kome se kaže da je despot da bi obezbedio grad hranom, uskladištio je u Rimski bunar.Uostalom, sekretar austrijskog poslanstva Driš, koji je trebalo da ugo-vori mir u Požarevcu, prošao je 1719. godine kroz Beograd i opisao ga, naglasivši kako je njegova delegacija išla u Gornji grad „te smo videli onu česmu u gradu u koju je dovedena voda kroz cevi iz daljine od jednog sata, a i vise, i onaj bunar koji je iskopan kroz probijene stene, da posada beogradska može da crpe vodu iz njega ako bi, prilikom opsade grada, opsadivač prekopao kanale i odvratio česmensku vodu".Noviji podaci govore o vremenu posle 1717. godine, kada su Austrijan-ci osvojili Beograd i odlučili da na torn mestu izgrade pravi bunar, iz istih strateških razloga, a to je da bi eventualno opkoljena armada mogla da bude snabdevana vodom iz sopstvenog izvora. Austrijanci ništa nisu prepuštali

ŠTA BI SVE MOGAO DA ISPRIČA RIMSKI BUNAR slučaju i u tom, vojno-urbanističkom pogledu, bili su veoma proračunati. Tako su radovi na izgradnji bunara okončani 1731. godine, a naziv „rimski", prema nekim izvorima, bunar je dobio ne po višemilenijumskom, ponajpre rimskom istorijatu kopanja po ovom mestu, već baš po austrijskoj pretenziji da postanu nastavljači Rimskog carstva. To je jedna verzija.Druga verzija je da je i samo ime bunara vezano za stare Rimljane koji su prvih nekoliko vekova nove ere vladali gradom i od njega načinili jedan od najlepših, ali i najvažnijih gradova ondašnjeg carstva. Mudrošću velikih stratega onog doba, svoj kastrum, tvrdavu imali su upravo na Kalemeg-danu, a nedostatak izvorske vode hteli su da reše, eto, baš na ovaj način.IVIPAK, i dok je bio tamnica, i kad ga je nasledilo skladište, u tom mestu kao da se deponovala neka silna negativna energija, pa su i sami radovi bili bezuspešni. Kada su kopači stigli do dubine od 50 metara, a nisu pronašli vodu, rešili su da pokušaju da nađu alternativno rešenje, te su krenuli s traženjem puta prema Savi. Ovog puta ne vise u dubinu, već u stranu, bočno prema reci. Ipak, i tu su naišli na izuzetno tvrdu podlogu i, kako to danas opisuju zvanični beogradski istoričari i arheolozi, samo posle dva metra napornog „obračuna sa stenom", odustali su od daljih radova.Opet, Paunović tvrdi, pozivajući se na Čelebiju, „da je na nekim gra-virama iz 17. i 18. veka čak ucrtan i prolaz ispod Save, sa izlaskom na levoj obali, gde je bilo i malo utvrdenje. Taj prolaz je bio onde, gde je Sava nedaleko od ušća, najuža".Prve ozbiljnije radove na izučavanju bunara Vojska Kraljevine Jugosla-vije okončava 1940. godine, dok drugi tvrde da je tim radovima rukovo-dila ondašnja uprava vodovoda. Tada je, navodno, definitivno odbačena priča o misterioznom podzemnom prolazu ispod Save koji bi spajao beo-gradsku tvrđavu i Zemun.Uostalom, stručnjaci Vodovoda beleže i to da su „na samom dnu bunara, na koti 48, 27, otkrivena prilikom čišćenja bunara 1940, na strani prema Savi, četiri uzidana kamena pravougaonog preseka (po dva kamena jedan iznad drugog), s tri zasvođena kamena iznad njih, tako da daju predstavu nekih uzidanih vrata. Kada je jedan od četiri kamena izvučen, iza njih se videlo neznatno udubljenje napravljeno u čvrstoj krečnjačkoj steni. Pretpostavlja se da je pri samom kopanju bunara bilaBEOGRAD ISPOD BEOGRADA u planu izrada podzemne galerije od koje se odustalo s obzirom na kompaktnost i tvrdoću stene bez ikakve izdašnosti u vodi".Kako kaže ugledni zemunski istoričar Miodrag Dabižić, fama oko prolaza ispod Save, ali i njeno sire popularisanje u narodu, nastala je još prilikom rekonstrukcije Milenijumske kule, poznatije kao Kula Sibinjanin Janka, krajem 19. veka, kada su i pored njenih temelja pronađeni lagumi i podzemni hodnici kojima Zemun, pogotovo u torn kraju, obiluje, a kojima ćemo posvetiti posebnu glavu ove knjige. Neko od radnika koji su radili na obnovi kule, izašavši iz tih odaja, pogledao je pravo i ugledao Kalemegdan. Tu se rodila ideja o mogućnosti spajanja Rimskog bunara s ovom kulom, a priča je uvek bivala jača od eventualnih demantija istoričara.

Voda na dnu bunara i danas izaziva rasprave među stručnjacima ŠTA BI SVE MOGAO DA ISPRIČA RIMSKI BUNAR 53 Kada se razmišlja racionalno, takav prolaz ispod Save, koji tako dugo provocira i pažnju i maštu Beogradana, ne bi bilo lako, a ranijih godina ni moguće napraviti. Prvi razlog je taj što je trasa između gardoške kule i Rimskog bunara potpuno nelogična i ubedljivo najteža, jer bi potenci-jalni kopači morali da se izbore i s najvećim delom oba vodotoka, dakle, sa samim ušćem dveju reka, gde bi im se iznad glava nalazio najteži sloj vode. Ako se priča o drugoj varijanti, koju pominje Paunović, govoreći samo o prolazu na najužem delu Save, mora se znati da je Sava na ovom delu najdublja i da takav poduhvat nije bio lako izvodljiv. i Pogled sa dna Rimskog bunara 54' BEOGRAD ISPOD BEOGRADA J Nadalje, uspešna tehnika kopanja ispod vodotokova ostvarena je tek krajem 19. veka u Francuskoj, kada je građena jedna trasa metroa u Parizu. Tada je posao obavljen tako što je prvo zamrznuto tie, da bi tek onda, kroz zaleđenu podlogu, bio probijen tunel. Za tako veliki napor ondašnje austrijske vlasti nisu bili sposobni ni vladari grada, pogotovo ne na torn delu. A treba verovati da bi, tokom bliže istorije koja se prostire unazad nekoliko vekova, samo oni mogli to da urade, jer je samo u vreme njihove dominacije gradom postojao period kada je Beograd s obe strane reke bio unutar granica samo jedne države.Ideja da je takav prolaz mogao da bude kopan dok je varoš bila u turskim, a prekorečje u austrijskim rukama, nelogična je jer nosi pitanje zašto bi im trebao tunel da se tako zaraćeni međusobno spajaju. Osim ako nije u pitanju nekakva špijunska misija, ali tada bi takav poduhvat bio i beskrajno skup i još teže izvodljiv. Tu se, nameće verovatno i najteže pitanje - kako bi se radnicima pod zemljom omogućio dotok vazduha, jer ne bi bilo moguće praviti otvore kojima bi podzemlje bilo provetravano zbog velikog sloja vode iznad tunela.Dakle, uglavnom svi argumenti koji su se ticali podzemnog prolaza is¬pod Save, a koji su, navodno, poreklom mogli da budu vezani za nastanak Rimskog bunara, bili bi lako pobijeni. Naravno, ne znači da takav prolaz nije nastao kasmje, a ni to da smo i mi stoprocentno sigurni u neoborivost naših teza. Jer, Beograd je odvajkada imao svoje, ne tako lako rešive tajne, a doba austrijske vladavine gradom i danas je delom našim

istoričarima nepristupačno. To je zato što se u Bečkom ratnom arhivu, kako smo već pominjali, i sada nalaze neke od šema i planova koje su Nemci koristili u Drugom svetskom ratu i koje bi i danas mogle da nam objasne neke od nepoznanica ovog grada, njihovo podzemlje i nastanak, ali naši moderni arheolozi i istoričari nemaju dodira s ovim arhiviranim tajnama.Naravno, ostaje i pitanje da li danas postoji neki savremeni vojni prolaz, ali mi u to ovog puta nemamo nameru da ulazimo, mada je izvesno da je vojska bivše Jugoslavije rešila tu dilemu. Tu su se rodila i neka nova pitanja, jer su price druge vrste „nabubrile" posle Drugog svetskog rata i uzaludnih nemač-kih pokušaja da ronioci pronadu nešto na dnu bunara. Ipak, bolje je redom.VJEDNO OD najmonstruoznijih pogubljenja, u beskrajnom nizu kakve Beo¬grad pamti, bilo je ono iz 1494. godine, kada je ovaj grad bio najvažnije ugarsko, ali i hrišćansko uporište prema Turskoj i islamskim pretnjama ŠTA BI SVE MOGAO DA ISPEIČA RIMSKI BUNAR /SS ,«~iUlazu Rimski bunar između dva rata tadašnjoj Evropi. Turska narastajuća sila, kako se kasnije pokazalo, ima-la je velike ambicije da se probije na Stari kontinent i pokori ga, dok je veliko pitanje koliko su tu pretnju ozbiljno shvatali ondašnji vlastodršci ostavljajući neretko Beogradu da sam ostane na toj granici i izbori se s azijatskom najezdom.Nekoliko autora na sličan način opisuje izdaju koju je te godine pla-niralo 37 ugarskih zaverenika koji su odlučili da predaju grad bez borbe Turcima. To je bilo vreme velikih previranja u Ugarskoj i vreme vlasti turskog sultana Bajazita II.Smederevski paša Sandžak-beg Sulejman naslutio je da je atmosfera s ugarske strane pogodna, pa je rešio da potkupi ogromnim novcem Lo-renca Ujlakija i priora Vraneta Bartola Berislavića kako bi s tako velikomBEOGRAD ISPOD BEOGRADA i svotom bili doživotno obezbeđeni, a i Turci bi imali i te kako isplativu računicu jer ne bi morali da podnesu izvesno velike žrtve tokom borbi za utvrđenu varoš. Tajni ugovor bio je sklopljen s visokim uglednikom grada Lovrom Iločkim i nekim sremskim vlastelinima. Komandant grada bio je odsutan, ali je njegov zamenik bio potkupljiv i sklon toj ideji, te je predaja varoši mogla da počne. Tim pre što je posada koja je ostala u gradu bila i malobrojna i lose naoružana.I sve bi verovatno prošlo tako da veliki ugarski vojskovoda Pavle Ki-njiži nije čuo za zaveru. On se tada nalazio u Temišvaru i odmah je sa svojim trupama krenuo za Beograd. Probio se noću kroz močvare sa druge strane reke i došao u Beograd sa dobro

opremljenom konjicom, u poslednji čas. Sa samih bedema oterao je Turke kojima su vrata grada bila već dopola otvorena.Posle bitke, pobednicima je ostalo da se obračunaju sa zaverenicima, čija je sudbina već bila lako predvidiva. Naravno, svi su bili osuđeni na smrt odlukom vanrednog suda. Bilo je to jedno od najstravičnijih pogubljenja u istoriji grada. Propali zaverenici kanapima su bili spušteni na dno velikog silosa koji se nalazio na mestu današnjeg bunara. Po priči, oni su bukvalno pojeli jedan drugog pošto su ih prvo ostavili da izgladne, sve dok im se um nije pomračio, a onda su im na dno tog stravičnog mesta bačeni noževi, tako da su, tako sluđeni, mogli da kolju jedan drugog i međusobno se proždiru.Tako je bilo sve dok i poslednji nije okončao u bunaru u najvećim mukama. VIN1 KASNIJA ISTORIJA ne pamti Rimski bunar po lepom, pa je tako ova „aždaja" uzela danak i na dan krunisanja Milana Obrenovića 1882. godine. Naime, kako to beleži Marinko Paunović, iako je pompezno na-javljeno da će Srbija dobiti kralja posle pet vekova ropstva pod Turcima, tome se nisu radovale pristalice Karađorđevića, pogotovo Jelena-Ilka Marković i Lena Knićanin.Dalje, prema Paunovićevim beleškama, dok prva, kod koje je i bio re¬volver tokom neuspelog atentata, nije progovorila ni reč za vreme istrage, Lena je priznala svoju upletenost u zaveru. Obe žene su bile zle sudbine, pa je tako Ilka Marković nadena u zatvorskoj ćeliji ugušena peškirom dok je Lena privremeno zatvorena u Rimski bunar. ŠTA BI SVE MOGAO DA ISPRIČA RIMSKI BUNAR 57 Jednog dana nađena je mrtva. Našli su je obešenu, ali postoje osnova-ne sumnje da je ubijena. Tim pre što je nedaleko od nje pronađen mrtav i vojnik čiji je zadatak bio da je čuva. Njena smrt ipak nije nikada do kraja rasvetljena i samo sled okolnosti uz ovu mračnu priču ostaje da se iz njih nasluti kako je zaista umrla.Za ovaj atentat vezana je još jedna neobična priča, upravo o kralju Milanu Obrenoviću. Naime, pošto je pronađen metak koji mu je bio namenjen a nije ga pogodio, vladar je naložio da se on optoči rubi-nima i briljantima i da mu od njega naprave iglu za kravatu. Tako je ovom komadu olova sudbina odredila sasvim drugaciju ulogu od one koja mu je bila namenjena.

Gornji otvor Rimskog bunara BEOGEAD ISPOD BEOGRADA

Metak za pamćenje: olovno zrno koje je kralj Milan Obrenović optočio dragim kamenjemTa nesvakidašnja igla za kravatu i danas postoji u Muzeju grada Beo-grada kao eksponat vezan za vreme vladavine Obrenovića i znak sećanja na pokušaj pristalica Karađorđevića da vladara svrgnu s prestola.Sličan događaj desio se i 1956. godine, u vreme kada ubistva u Beo-gradu nisu bila uobičajena pojava. Po toj priči poznati režiser Dušan Makavejev snimio je film Ljubavni slučaj službenice PTT. Tih dana jedan Beograđanin hteo je da se oslobodi svoje ljubavnice. Procenio je da je najbolje da to učini u Rimskom bunaru, a nju je ubedio da je to najmirnije mesto gde bi mogli da prošetaju te večeri. I zaista, žrtva nije ni slutila šta joj se sprema, a zločinac je gurnuo u pedesetak metara dubok ambis. Verovatno da ubica ne bi ni bio pronađen da u džepu nije imao sačuvanu tramvajsku kartu sa istim serijskim brojem koji je pronađen i u džepu žrtve. Kako je zabeležila tadašnja štampa, baš to je bio razlog da policija poveže ubicu i žrtvu i počinioca ipak uhvati.Tu se, doduše, javlja još jedna neobičnost Rimskog bunara. Telo zlo-srećne žene nije se pojavilo punih deset dana iako su ga ronioci tražili. Nekim čudom, posle toga je samo isplivalo a da niko nije shvatio gde je bilo toliko dugo.Tako se otvara još jed'na neobična tema za razmišljanje vezana za ovo mesto. Pitanje je naizgled banalno, ali, prema razlicitim izvorima, ono se uvek ponavlja i možda skriva tajnu gde je telo ove žene bilo tokom deset dana: „Odakle dolazi voda u bunar?" STA BI SVE MOGAO DA ISPRICA RIMSKI BUNAR 59 VIIMODERNI ARHEOLOZI, ISTORIČARII ARHITEKTE koji se bave istorijom grada, pa i ovim neizostavnim bunarom, često se spore oko ideje odakle se voda stvorila u bunarskom oknu. Dok jedni tvrde da je reč o kišnici, jer i raniji hroničari opisuju ovo mesto kao suv silos i spre-mište, drugi podsećaju na to da su radovi Vojske Jugoslavije u stvari bili povereni Upravi Vojnog muzeja i da je njima od početka 1935. godine rukovodio general Vojislav Vuković, kako u svojoj knjizi tvrdi Vladimir Bunjac. Navodno je na dnu bio šljunak dubok od četiri do pet metara, a ispod se nalazio pesak, ispod kojeg je izvirala voda.Najinteresantniji podatak, zabeležen nekoliko puta, jeste da s opada-njem vodostaja Save, nivo vode u bunaru raste, a dešavalo se i obrnuto.To bi, opet, mogao da bude argument zagovornicima koji tvrde da se bunar snabdeva vodom po sistemu sifona, podzemnih odaja u kojima je različit protok vode međusobno uslovljen drugačijim pritiskom. Tako, kada u jednu od povezanih pećina ili proširenja voda nadođe, ona propu-šta višak tečnosti u one koje su s njom povezane, ali ako se voda povlači iz one prve - pritisak će usloviti povlačenje vode i iz one poslednje ili manje u nizu, verovatno povlačeći sa sobom i ono što se u vodi u torn trenutku nalazilo.

Kada smo ušli u bunar, predvodeni speleolozima kluba ASAK, dugo smo se spuštali stepeništem koje su pre nas mnogi opisivali. Ljubaznošću gospode Zorana Jakovljevića i

Zorana Tucića iz Zavoda za zaštitu spome-nika grada Beograda, uskoro smo bili na samom dnu bunara, pored vode.Do dna postoji nekoliko odmorišta kako bi ljudi i životinje natovareni teretom mogli da dođu do daha. Oni među nama koji su pamtili tekst Rome Zmorskog, koji je 1855. godine bio u Beogradu i opisivao bunar, imali su tremu. Možda nije ni trebalo da pričamo o njemu pre silaska budući da je govorio kako je „to najinteresantnija znamenitost tvrdave, pored ostalog i zbog nekakvog nesvakidašnjeg uređaja kojim su nekada iz njega izvlačili vodu". U vreme kad je on sišao u bunar, tog „uređaja" nije bilo, a bunar je bio zapušten. Pa ipak, Zmorski je pripovedao:„U novije vreme nikada nije bilo potrebe za njegovim korišćenjem (bunara) i nije mi se desilo da susretnem bilo koga ko bi bar iz radozna-losti pokušao da side do dole. Veran zadatku putnika, hteo sam to da učinim i dva puta sam već dosta duboko sišao u taj hladni, kao noć crni večiti ponor, ali svaki put mi je neka jaka struja ugasila fenjer i primorala 60 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

me na težak i besplodan napor vraćanja. Najzad sam bio primoran da se odreknem poduhvata koji je krio u sebi opasnost da slomim vrat."Tačno je da je naš silazak usledio skoro 150 godina posle Zmorskog, ali činjenica da bunar nije bio otvoren za posetioce i da ni mi u njega ne bismo ušli da nam nisu pomogli stručnjaci Zavoda, podsetila nas je na jezu njegovih vremena. Jer samo uz fenjer pokušati silazak dole nije baš bilo bezbedno, a samoća onoga ko se usudio na takav put morala je da izazove osećaj jake jeze. Kada je Rimski bunar neosvetljen, postaje sablastan, a memla kao da miriše na sve zle sudbine koje su na ovom mestu stoledma pre nas okončane.Zato smo, kao i nekoliko puta dok smo pisali ovu knjigu, potražili ne-koga ko može da nam pomogne „iz prve ruke" i ličnog iskustva - Miluti-na Rudakovića Kepu, čoveka koji je bio jedan od pionira Udruženja lakih ronilaca Srbije (URS), a čiji je osnivač bio doktor Zoran Fotić. Šezdesetih godina 20. veka doktor Fotić, koga su iz milošte zvali Foča, nabavio je prve moderne aparate za ronjenje na ovom podneblju, kada je po prvi put i obrazovana ovakva grupa sportskih ronilaca. Može se red da je tada, u suštini, i započeto istraživanje ovog, podzemnog dela Beograda.„I tada smo znali", seća se Milutin Rudaković Kepa, „da postoji velika mistika vezana za Rimski bunar. Uostalom, nama je i tada bilo poznato da se još nekoliko smrtnih slučajeva baš tamo zbilo, ali tadašnja štampa nije bila ni nalik ovoj današnjoj. Novinari i urednici su morali svakako da budu znatno obazriviji, pa se tako o tim fatalnim sudbinama nekih ljudi nije moglo saznati ništa, pogotovo ne iz novina. O tome smo različite verzije čuli od svedoka cele price tek mnogo kasnije, kada bi nesrecnici koji su tamo poginuli već uveliko bili zaboravljeni.U ono vreme je bunar ipak imao mnogo posetilaca, i osim onih koji su tamo odlazili kao turisti, ili jednostavno, radoznali posetioci, tamo bi, a pogotovo noću, umeli da tumaraju i mnogobrojni ljubavni parovi, tražeći osamu i utočište.

Tako smo i mi, kao mališani odlazili tamo, pogotovo tokom poslerat-nih godina, jer je to bila istovremeno i posebna vrsta dečačkog izazova, ali su samo malobrojni među nama smeli da se spuste stepenicama do vode. To su bili oni ubedljivo najkuražniji.Tek kasnije, tokom 1967. i 1968. godine počela su prva ronjenja u Rimskom bunaru, ali tada nrje bilo načina da se sve valjano dokumentuje, jer nije bilo ni podvodnih kamera, niti fotoaparata za podvodno snima-nje. Sve je ostalo zapamćeno samo po opisu ronilaca koji su zaranjali u prilično mutnu vodu. STA BI SVE MOGAO DA ISPRICA RIMSKI BUNAR 6l Pogled sa dna bunara iz kojeg se samo nazire svetio kroz otvor za ventilaciju. Asocira na mrak koji se u njemu dugo taložioDoduše, takva neprozirna voda nije tu bila slučajno, jer je na dnu bilo puno mulja, i veoma mnogo otpadnog materijala. Ronioci su tokom zaranjanja pronašli i dva ljudska skeleta, što im baš i nije bilo prijatno saznanje, kao i nekoliko životinjskih ostataka, najverovatnije mačaka i pasa. Naravno, nisu mogli da pretpostave kakva ih je sudbina tamo i do-vela. Tek kasnije smo čuli da je ovo mesto umela posle Drugog svetskog rata da koristi i zloglasna Ozna i da su čak i pod njenim patronatom od nekih ljudi na vrlo surov način ovde izvlačena priznanja."Preturajući po različitim arhivama i dokumentima, pročitali smo i jed-nu od najatraktivnijih priča vezanih za novije godine beogradske istorije Rimskog bunara, koju su prenosili što novinari, što pravi ili lažni svedoci, a što, na kraju, avanturisti ili samo prosti maštari. Ipak, evo price.BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

VIII mrakdnu mm itno ika i .do-ikog lodjed-3rije loci, TOKOM DRUGOG SVETSKOG RATA, kao i ceo grad, Kalemegdan je pri-vlačio veliku pažnju nemačkih okupatora. Bilo je nekoliko razloga za to. Prvi, jer je taj plato iznad Ušća strateški i dalje bio jedno od najvažnijih mesta u gradu. Drugi, jer su tu Austrijanci tokom nekoliko okupacija gradili veliki deo tvrđave, pa je moguće da je jedan deo njenih tajni, vojničkih prednosti i zao-stavštine ostao s kartama koje su odneli povlačeći se iz Beograda i deponujući ih u Beču, i treći - jer je vojska Kraljevine Jugoslavije nešto u torn, tako atrak-tivnom bunaru radila pre rata. Sasvim logično pitanje za Nemce bilo je: šta?Tako je dugo posle rata postojala priča da su odmah po zauzimanju Beograda Nemci spustili tri (po drugoj verziji samo jednog) specijalno obučena ronioca, takozvani ljudi-

žabe. Šta su tražili, nije pouzdano za-beleženo, ali ondašnji svedoci su tvrdili (što je znala ponekad da pomene posleratna beogradska štampa), da je reč o tobože skrivenom blagu koje je vojska morala da smesti tu, kada je već bilo izvesno da je za njih rat završen.Oni odvažniji, ili možda upućeniji, govorili su kako su Nemci poku-šavali tu da nađu deo blaga čiji je drugi deo sam kralj odneo odlazeći u emigraciju, iz koje se, kasnije, nije ni vratio.I da su nešto našli, za to bi svakako bilo malo svedoka i sve bi ostalo skriveno, na onaj način na koji su Nemci to već uobičavali, ali priča je imala svoje druge obrise, tako svojstvene Rimskom bunaru. Naime, go-vorilo se da ronioci nikada nisu napustili dno te čudne kalemegdanske gradevine. Ni po onoj verziji sa trojicom, ni po onoj drugoj gde je ronio samo jedan čovek-žaba. Navodno su nestali negde na dnu.Ovo je, zbir različitih novinskih i drugih informacija ili, može se čak red, predanja o bunaru. Međutim, pitanje koje na sve baca potpuno dru-gačije svetlo, kada se zanemari misterioznost kojoj su svi maštoviti ljudi sldoni, zašto se to desilo na sličan način i kad je ubijena poštanska službe-nica, odnosno kako je njeno telo ostalo skriveno za ronioce koji su je tražili.Uz otvorenu mogućnost da su sve samo nagađanja, pitanje bi ipak moglo da bude interesantno. Možda je sistem sifona povukao nesrećne ronioce, kao i ženu koja je bila prva posleratna žrtva bunara. Eto, njeno telo je ipak isplivalo posle deset dana dok su oni, možda i danas, ave-tinjski zarobljeni negde ispod Beograda, i da ih je bukvalno usisao sifon povezan sa bezbrojnim varoškim podzemnim vodama. Ili, možda nije? Tek, ne bi to bila prva „pakost" zaboravljene gradevine.Jer, sudeći po istoriji bunara, nije baš često donosio sreću. STA BI SVE MOGAO DA ISPRICA RIMSKI BUNAR Čudne vode ispod jednog gradaMNOGOBROJNI GRAĐEVINARI koji u srcu Beograda počinju sa ostvarenjem različitih urbanističkih ideja, bivaju ozbiljno ometeni na samom početku. I tada su uzaludni zahtevi i molbe finansijera ili pro-jektanata da posao mora da bude završen u roku. U stvari, možda bi i mogao da bude, ali je sigurno da neće, jer bi zamišljeno zdanje moralo da nikne negde drugde. Tu, gde je prvobitno planirano, ispod teme-lja građevine, očigledno postoji nešto što će usporiti ceo plan gradnje, a možda dovesti u pitanje i samo njegovo ostvarenje.Tako je često nastajalo „nasilno" učenje beogradskih urbanista o isto-riji grada, pogotovo o zaostalim segmentima prošlosti ispod njega.Na putu bi im se našli delovi Ш čak cele građevine zaboravljenih pre-daka, a neretko i ogromne količine podzemnih voda, pa i cele reke koje protiču ispod prestonice.Kada su mnogi počinjali da kopaju temelje za porodične zgrade u okolini fudbalskog kluba Obilić, pored škole Vojislav Ilić, ili duž Maken-zijeve ulice, učili su tu lekciju. Slično je bilo i onima koji su se opredelili za okolinu Slavije, Ш su radove otpočinjali duž Ulice kralja Milana (ranije Srpskih vladara). Paraleino sa Bulevarom revolucije, odnosno Bulevarom kralja Aleksandra nailazili su, takođe, na nesvakidašnja i, u najmanju ruku, neplanirana iznenadenja izbijajuci na podzemne hodnike. Na delu izmedu Cvetkove pijace i Malog Mokrog Luga i sami smo silazili u ostat-ke prastarih gradevina, gde smo

mogli lično da „dodirnemo beogradsku antiku". Razlog za to je dobro poznat arheolozima, ali ne i onima koji o ovoj nauci, kao i o samoj istoriji mnogo ne znaju.Tu se nalaze ostaci, prvo rimskog, a zatim i austrijskog vodovoda. Kada razgovarate s arheolozima, s lakoćom pominju bezbroj primera kako su neki64 sugrađani prijavljivali pronalaske „misterioznih čuda" ispod temelja planirane kuće. „Misteriju" nisu našli, ukolil<o tako ne tretiraju svoje, ali i opšte neznanje. Odgovori, koji i naučno i objektivno postoje, pokazuju da su svi ti podzemni tuneli dobro poznati na davno ucrtanim mapama beogradskih vodovoda. Doduše, ne baš svima poznatim. Kada razgovarate sa doktorom Markom Popovićem, elitnim beogradskim arheologom, nemate utisak da ste „uništili" misteriju, već ste se našli blizu njene odgonetke. A ona je da „ono što vam nije poznato, nije i svima nepoznato". Samo, iskusne dugo nije imao ko da sluša. Ali, to je neka druga priča.IINAJSTARIJI VODOVOD je dovodio vodu iz Malog Mokrog Luga u današnji Beograd. Celu njegovu putanju napravili su Rimljani, i sve se događalo pre, za današnje varošane, neverovatnih dve hiljade godina. Naime, 85. godine nove ere, rimska Vespazijanova IV legija Flavija uvela je prvi vodovod u ovaj grad.Bio je neobično dugačak, čak i za ono vreme, a čistu vodu je sproveo od mokroluških izvora do današnje kalemegdanske tvrdave, odnosno ondašnjeg kastruma. Duž te trase Rimljani su napravili svod i na njegovo dno polegli keramičke cevi kroz koje je voda tekla, a postojali su i prese-ci kroz koje su radnici mogli da uđu u postavljenu instalaciju i otklone eventualni kvar. Mudrost i znanje onih koji su nekada pravili akvadukte u Rimu, tada je dobila samo još jednu priliku da se ispolji.Autori monografije Beogradski vodovod 1892-1975. pominju da su ga „Rimljani napravili za snabdevanje vodom kako tvrdave, tako i vojnog lo-gora u blizini današnjeg Velikog Mokrog Luga. Vodu su kaptirali sa izvora u šumi Lipovici, ispod terena Šugavac, desno od puta Beograd-Grocka.Kanal je imao širinu od 70 do 80 centimetara, i visinu do temena svo-da od 140 do 160 centimetara. Bio je ozidan tašmajdanskim kamenom, a zasvođen tankim rimskim opekama.Kanal je od izvora u Lipovičkoj šumi do tvrdave usput primao vodu i sa drugih izvora. Bio je položen u podnožju Stojčinog brda, gde se jedan ogranak odvajao za logor IV rimske legije prema Velikom Mokrom Lugu, a drugi je produžio grebenom i vododelnicom sve do tvrđave. U prvo vre¬me ovaj je vodovod sprovodio vodu u rezervoar u gornjoj tvrđavi, odakle su se snabdevale samo česme. Docnije je s vodovodom spojena i česma Mehmed-paše Sokolovića, koja se nalazila u Ulici Živka Davidovića.CUDNE VODE ISPOD IEDNOG GRADA Izgradnjom Beograda između 1860. i 1870. godine, presečen je kanal rimskog vodovoda negde na početku sadašnjeg Bulevara kralja Aleksan-dra (odnosno Bulevara revolucije), kod Tašmajdana, te je od tada ovaj vodovod snabdevao vodom samo staru Fišeklijsku čaršiju, susedne ulice, i delimično dvor, a sadašnji Pionirski park."Ill

ŽELJNI da pronađemo ostatke rimskog vodovoda i vidimo kako njegovi obrisi izgledaju danas, uputili smo se trasom koju su nekada davno opisali naši prethodnici. Kada smo se obraćali žiteljima iz okoline Cvetkove pijace, često smo čuli da im je poznato kako je neki čudan hodnik, sagrađen od izuzetno tvrdog materijala „tu, negde ispod njihovog dela grada", pa su čak i čuli kako su neki stariji ljudi iz komšiluka imali problema da izadu na kraj s tim podzemnim tunelom, dok su gradili kuće ili pokušavali da prošire podrume, ali je još dugo to izgledalo samo kao priča, bez jasnih dokaza.

Ulaz u ostatke Rimskog vodovoda u Ulici Paje Jovanovića 1 66 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Pri kraju ovog tunela oseća se nedostatak kiseonika I onda smo našli Zorana Lekića, vlasnika kuće koja se nalazi na raskršću ulica Paje Jovanovića i Svetog Klimentija. Precizno, kuća se vodi na adresi Paje Jovanovića 1 i ispod njenih temelja nalazi se tunel koji gazda nije hteo da zazida iako mu je zadao silne muke kada je zdanje počeo da gradi.Kako se danas seća, deo svoda, napravljenog od tanke, neobične ope-ke, pokušao je da probije, ali je to bio vraški težak posao, a zid neočeki-vano tvrd. Na kraju, da bi nova kuća zauzela svoje mesto, ostavio je deo hodnika s ulazom iz donjeg dela zgrade, pomalo, kako kaže u šali, i kao znak poštovanja prema svodu koji mu je zadao toliko problema. Taj deo, nekada moćne vodovodne instalacije, danas je dugačak oko 20 metara. Ušli smo unutra da bismo se uverili u njegovu autentičnost, ali i da bismo videli kako se danas drži riniska „starina".Prvi dokaz da je zaista reč o rimskoj građevini bila je opeka visoka oko četiri centimetra, čija je jedna stranica bila oko 15, a najduža između 30 i 40 centimetara. To je bila tipična opeka kojom su zidali Rimljani, ČUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA I «7

a ono što je zid činilo posebno tvrdim i što je kasnije i našem domaćinu zadavalo tako velike muke, bio je ondašnji način gradnje u kome se kao vezivni materijal koristio negašeni kreč, koji posle još dugo „radi" i koji je i bio najzaslužniji za izuzetnu tvrdoću zida.

U vreme kada su razbijali ovaj svod, kako se seća Lekić, i pijuci su često bili nedovoljni za tako težak zadatak.Kada je Lekićeva porodica prvi put otkrila tunel na ovom mestu oko 1958. godine, želela je da, koristeći taj prostor, sprovede kanalizaciju, međutim, to im nije bilo dozvoljeno, pa su zato rešili da ga privremeno zatvore kako mališani u igri nehotice ne bi upali u ovu zjapeću rupu. I tako je ostalo do danas.Kada smo mi sami prošli do kraja tunela koji je ponovo presečen, sada zbog izgradnje temelja komšijske kuće, osetili smo nedostatak vazduha, pa se ispostavilo to da je Lekićeva ideja da decu ovde ne pušta bila sa-svim ispravna i logična. Nekada su tu postojali, kao što smo pomenuli, ulazi kojima bi moglo da se dopre do svakog dela vodovoda, ali su oni očigledno u isto vreme bili i otvori za ventilaciju kako bi u podzemlju bilo dovoljno vazduha za one koji su već primorani da borave u njemu. Ovoga puta smo ušli u deo gde ventilacije, osim one na ulazu nije bilo, pa sam osećaj da smo se približili bezvazdušnom prostoru ispod grada nije bio nimalo prijatan.Uglavnom, bili smo zadovoljni činjenicom da možemo da nastavimo i ovaj putopis kroz podzemlje Beograda, i da smo našli ostatke tako važne građevine na mestu koje je bilo veoma daleko od samog Kale-megdana, gde je vodovodu bila konačna odrednica na putanji kojom je voda tekla bezmalo dve hiljade godina, ali istovremeno i na oko 1,5 kilometara udaljenosti od mesta gde je ovoj neobičnoj instalaciji nekada bio početak.IVDA PODSETIMO: stari Singidunum bio je raskošna varoš ondašnjeg Rimskog carstva, koji je, doduše, padao u senku Sirmijuma (današnje Sremske Mitrovice) i Viminacijuma, današnjeg Kostolca, glavnog gra¬da tadašnje rimske pokrajine Mezije. Singidunum, ipak, ni po svojim, kako estetskim tako i istorijskim osobinama, nije bio za potcenjivanje. Njegove najvažnije ulice prostirale su se na istom mestu gde se i danas 68 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Rimski vodovod je od Malog Mokrog Luga do Kalemegdana presečen na bezbroj mesta. Sada su ostali samo segmenti ove, nekada impozantne građevinenalaze najvažnije i najpoznatije saobracajnice u užem gradskom je-zgru. Najvaznije trase grada i tada su se ukrštale, a kako piše Paunović, zvale su se Cardo principale i Car do decumans. Jedna od njih išla je pri-bližno trasom današnje Ulice kralja Petra (nekadašnje 7. jula), a druga se prostirala duž današnje Vasine ulice, koja je i dugo kasnije držala primat najvaznije gradske saobracajnice. Tako je bilo tokom vaskolike istorije, sve dok joj slavu nije preotela Knez Mihailova, tek znatno kasnije, kada Srbi i zvanično postaju važan faktor ovog grada, a arhitekta Emilijan Josimović prvi pravi ozbiljan srpski urbanistički plan Beograda.Forum, centralni gradski trg nalazio se u blizini sadašnje Saborne cr-kve, a brojne terme, kupatila onog doba, i sada privlače pažnju istoriča-ra i arheologa. Singidunumska zdanja

bila su zidana od kamena koji je uglavnom bio vađen s Tašmajdana, mada je u okolini grada bilo i drugih kamenoloma i rudnika. CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 69

Ukratko, Beograd, odnosno Singidunum, bio je grad vredan poštova-nja, ispunjen svim tekovinama koje je imao tada superiorni Rim. Samo je jedna od njih bio vodovod.V

PO UZORU na ovaj, rimski, i Austrijanci su u 18. veku izgradili vodovod koji je nazvan varoškim i koji je takode spajao izvore u okolini Beograda s Kalemegdanom. Glavni izvori su se nalazili u dolini Dubokog potoka u Denkovoj bašti, u blizini ugla današnjih ulica Vojislava Ilića i Zage Mali-vuk. Trasa tog vodovoda išla je dalje desnom padinom Dubokog potoka, da bi kasnije, kod ugla današnjih Južnog bulevara i Grčića Milenka, bila prevedena akvaduktom dužine od oko 35 metara. Tu mu se priključuju jaki izvori kod ugla gde se nalazi škola Vojislav Ilić i Ulica gospodara Vučića, a trasa produžava delom gde se danas nalaze zgrade Kliničkog centra Srbije i spušta se do Cvetnog trga. Odatle ulicama Kralja Milana i Knez Mihai-lovom ulazi u Kalemegdan, odnosno tvrdavu.Turci su takođe održavali dve vodovodne trase, i pored ove, mokro-luške strane, imali su i drugi, takozvani bulbuderski vodovod. On je, kako beleže istoričari, „prenosio vodu preko Palilule, kroz mitropolitovu baštu, pa preko Skadarske ulice na Čukur česmu, Saka česmu, i dalje ka gradu.Mokroluški krak bio je važniji, pa su Turci na izvesnim daljinama zi-dali kule (cisterne), koje su vodovodnim cevima uzvodile vodu, da bi ova dobila viši skok za dalji tok. Takve kule bile su: jedna, gde je danas hotel Moskva, druga ovde gde je sada kafana Ruski car, a treća onde gde je sada kafana Grčka kraljica. Od te tri kule najveća je bila ona na Terazijama. Ta je kula, radi svoje veće visine, stajala na prostranoj čistini, daleko od okolnih kuća, a bila je visa od svih okolnih zgrada. Sve te kule Turci su zvali terazijama za vodu. Tako su Terazije, po torn razvođu i dobile ime."Kako je prošlost burno menjala lice ovog grada, a on vlastodršce, ta¬ko su i pojedini segmenti vodovoda bili upotrebljavani, ili pak zabora-vljani, pogotovo u periodu posle 1892. godine kada Beograd dobija prvi moderni gradski vodovod, pa mnoge česme i ostaci onih, nekadašnjih instalacija, ostaju prepušteni sami sebi.Ipak, neki delovi istorije starih vodovoda dovoljno govore o našem zaboravu. Izabrali smo jedan od njih, iskustvo koje je ostavilo veliki utisak na jednog od vrhunskih posleratnih građevinskih inženjera.70BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

VIMILOŠ KOVARŽ je bio doktor građevinskih nauka i, u svojstvu statičkog projektanta, učestvovao je prilikom izgradnje stambene zgrade koja je obuhvatala prostor na uglu Katanićeve (br. 18 i 20) i Avalske ulice (broj 14). Zdanje je projektovano s podrumima u vise nivoa, površine od oko 800 kvadratnih metara. Okolni teren bio je na koti 133, dok je najniži deo podruma bio zamišljen da doseže do kote 128. Sve se događalo 1959. godine. Kako piše Izgradnja (broj 5/1983):Predratna SlavijaCUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA„Pri završetku iskopa za podrumske prostorije i temelje, došlo je do provale oblaka koja je imala za posledicu plavljenje dela iskopa", zabeležio je Kovarž. „Međutim, nakupljena voda iščezla je iznenada, preko noći, a oko sredine jame obrazovale su plitko ulegnuće u podlozi. Pošto je priroda tla isključila iznenadno poniranje vode i obra-zovanje lokalnog ulegnuća, nametnulo se da postoji neki odvod ne-poznatog porekla ispod iskopa. Odlučio sam da se izvrši dodatno sondažno bušenje na kritičnom mestu. U ispitivanju je sudelovao, na moju molbu, inženjer Ljubomir Filipović, istaknuti stručnjak u oblasti geomehanike. Posle nekoliko bušenja naišli smo, na oko 60 do 80 cen-timetara ispod kote dna iskopa - na kamenu podlogu. Otkopavanjem tla otkrili smo.kamenim pločama pokriveni ozidani vodovodni kanal nepoznatog porekla."Pedantni Kovarž tada čini sve što smatra potrebnim i beleži kako se kanal nalazi sedam metara ispod ulice, odnosno oko kote 126. Otkopa-vanje je, kako je zapisao, obavljeno na dužini od 1,5 metara, dok je samo delimično bilo i po dubini, tako da je visina kanala ostala neutvrđena. Sirina mu je bila između 40 i 50 centimetara, vodio je od Svetosavskog platoa ka Slaviji. Za opeku kojom su sačinjeni zidovi kanala Kovarž je zabeležio da je bila „neutvrđenog porekla, možda i antičkog".Kanal je bio prekriven pravougaonim, pravilno obrađenim kamenim pločama, širokim između 30 i 40 centimetara, debljine od pet do osam centimetara. Ono što je bilo najinteresantnije, ovim kanalom proticala je bistra voda koja se lagano kretala smerom prema Slaviji.Očigledno znajući mnogo o istoriji, Kovarž dalje zaključuje:„Prisustvo vode, koja se nalazi u laganom pokretu, navodi na mo-gućnost da je neki duži segment kanala sačuvan, a da, prema pravcu otkrivenog lokaliteta, preseca Katanićevu i Avalsku ulicu. Kanal se nalazi oko sedam metara ispod površine terena, u samoniklom tlu u kome nije bilo tragova da su sa površine vršeni neki radovi. Jedino, gledajuci prema Katanicevoj ulici, nalazio se na čelu iskopa trag nekog davno zatrpanog bunara. To ukazuje na mogućnost da su neznani graditelji kanal gradili tunelskom metodom iz vertikalnih šahtova, koji su možda služili i kao ventilacioni otvori. Naime, još Vitruvije (Marcus Vitruvius Pollio), ar-hitekta cara Avgusta (63. godine p. n. e. - 14. god. n. e.) u svome delu De architecture, libri decent (knjiga XIII), govori o podzemnoj izgradnji vodovodnih kanala s ventilacionim otvorima. Najzad, otkriveni lokalitet kanala nalazi se na trasi mokroluških vodovoda."

Valjani inženjer ostavio je spomen o svome radu onima koji su pre njega, a mnogi i posle, doživeli slične ili iste nevolje koje je i on imao. Da li su ga poslušali, ostaje vama da procenite. Dalje se priča vraća u istoriju, ali odmah zatim i na druge primere beogradskih graditelja. 72 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA VIIKOLIKO JE sam stari rimski vodovod bio značajan za Beograd onog vremena, ali i za osvajače koji su znali da se okome na njega, najbolje govori podatak o vremenu kada su Turci osvojili grad 1521. godine, i kada počinje period njihove vlasti. Tek da podsetimo, Beograd je tada bio u vlasti Ugarske, koja je bila pod teškim bremenom političkih svađa. Uoči velikog okršaja, ugarski odbrambeni sistem potpuno se već bio raspao. Na čelu grada bejahu dva bana, od kojih je Franja Hedervari bio bolestan i van grada, a Valentin Terek, još dete, pod tutorstvom svojih srodnika koji su od vladara Ugarske potraživali zaostali dug i odbijali da predaju Beogradsku banovinu dok se njihovi zahtevi ne ispune. Tako se dogodilo da Beograd nije branio nijedan od banova.Za tursku vojsku procenjivalo se da ima između sto i dvesta hiljada dobro opremljenih ljudi. Opkoljavali su grad i pretili potpunom opsadom, kako sa obe reke tako i sa sremske strane na koju su se prebacili i tako pojačali opsadu. Tada je osvojen i Zemun. Turci su zatim, 8. avgusta, osvojili Donji grad, što je zadalo težak udarac braniocima koji su se za-tvorili u Gornjem gradu. Interesantno je i to da su na novi juris krenuli 16. avgusta, a voda Ahmet-paša hrabrio je svoje vojnike lažnim glasinama da je tog dana Vidovdan, dobro poznati datum kosovskog poraza Srba. To najbolje otkriva koga su Turci u Beogradu smatrali svojim protivnikom, što je zabeleženo u Istoriji Beograda koju su sačinili stručnjaci SANU.Na kraju, a važno je za našu priču, Turci su 29. avgusta 1521. pokorili Beograd. Jedan deo branilaca, već prema tradiciji koja će još dugo vladati na ovom prostoru, bio je odmah pobijen, dok je veliki deo srpskog življa bio proteran u Tursku.Beše to i zato jer su Turci dobro „znali šta ne znaju": u Carigradu je postojao stari Konstantinov vodovod, graden na rimskom iskustvu Vi-zantije, ali su Osmanlije imali problema s njegovim održavanjem. Isto-vremeno, našli su ostatke beogradskog rimskog vodovoda čim su preoteli varoš, i videli da ima spretnih Srba koji su umeli, eto, i posle 1500 godina da ga kontrolišu i održavaju u radu i redu. Tako su mnogi Srbi uskoro dobili zadatak da tim poslom počnu da se bave i u dalekoj tudini.„Prognanici u Tursku na dug i neizvestan put poneli su svoje svetinje, među njima i mošti svete Petke i čudotvornu ikonu Bogorodice koja je vekovima smatrana za najveću dragocenost grada", beleže autori Isto-rije Beograda iz Balkanološkog institute SANU. „Konačno su naseljeniCUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA u okolini Carigrada. Novim staništima dali su ime izgubljenog grada. Vekovima je tu, sa njima, živelo ime Beograda, sve do naših dana."

Prema mnogobrojnim istorijskim izvorima, u Istanbulu je dugo postoja-la Beograd-mala, nastanjena ljudima koji su bili potomci davnih eksperata za održavanje carigradskog vodovoda. Imali su i svoju crkvu posvećenu Bogorodici, koja je postojala sve do 1955. godine, kada je izgorela u požaru.Kako poslednjih, sumornih godina na kraju 20. veka izgleda ovaj deo Istanbula posvećen Beogradu, upečatljivo opisuje novinar i publicista Miroslav Stefanovic u knjizi Crni dnevnik carigradski. On je tada bio dopisnik Novosti iz tog grada na dva kontinenta, i to baš u vreme kada su vihori novih ratova na Balkanu uzburkali naizgled primirene duhove i počeli opet da rasplamsavaju ratničke strasti.Stefanovic beleži: „Krivudav i ne baš nešto naročito održavan put vodio je kroz prelepe pejzaže. Najednom se pojavila tabla s natpisom 'Beogradska šuma'.

Novinar i publicistaMiroslav Stefanovicu Beogradskoj šumiu Istanbulu 74 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Nije to ni nadomak Beograda, ni na Avali.Beogradska šuraa je veliko i prelepo izletište Istanbula.Ljubazno osoblje našeg Generalnog konzulata preporučilo nam je i omogućilo da, s jeseni 1994. godine, posetimo mesto burne istorije čije ime katkad mrzovoljno izgovaraju u ovom megapolisu. AH, ni vreme, ni patina, ni prohujali vekovi, od trenutka kad su (pod sultanom) tuda kročili naši ljudi, nisu mogli da zatru Beogradsku šumu.Beogradsku crkvu u Istanbulu - jesu.Lep dan okasnele jeseni davao je šumi predivan izgled. Na sve strane zlatilo se drveće i osećala svežina, jer Crno more odavde nije daleko. A kako je tek bilo sužnjima tog predalekog dana 1521. godine kad im je osvajač Sulejman naredio da pedeset dana putuju do Carigrada i da se nasele baš tu, na mestu gde je sada Beogradska šuma.Preživelo srpsko stanovništvo Sulejman je preselio pod zidine svoje prestonice, kao lično roblje. O tome je pisao i Radovan Samardžić u svo-joj knjizi Sulejman i Rokselina.U istoj knjizi biće zapisane i reči jednog člana francuske ambasade, koji će za Beligrad reći 'da je veoma lepo selo, smešteno na brežuljku, u čijem su podnožju najlepše livade u ovom kraju, pune svakovrsne divljači'.Nije se gasio žar ognjišta prognanih Srba, iako su ih Osmanlije nemi-losrdno uništavale. Mnogo je diplomata koje su pohodile selo Beligrad. Ono je davno nestalo. A šuma?Eno je, uređena, sa stazama za šetnju, jezerom, restoranima. Sem table da je reč o Beogradskoj šumi, drugih tragova nema. Zamišljamo, na osno-vu dokumenata i beležaka Stojana Novakovića, poslanika u Carigradu, gde su, na ovom mestu, bili tragovi Srba.

Ni kamen, ni beleg nije ostao.'Dolazili smo vise puta u to selo po imenu Beograd, i u šumu, istog imena. Osim šume, ništa drugo ne opominje na postojanje i poreklo sela' pisao je Novaković. Razmišljamo o sužnjima iz Beograda ili Beligrada, koje su Osmanlije zadužile da brinu o vodi za snabdevanje Carigrada.Nekad je u Istanbulu postojala i Beligrad (Beograd) mahala. Ne-koliko stotina metara od Sedan? kula (zloglasne tvrđave) jedna mala četvrt se baš tako zvala. Prema autentičnim dokumentima, pružala se do samog gradskog zida. Odatle se izlazilo na drum, najvažniji u tadašnjoj Turskoj..." CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 75 VIIIJOŠ JEDNA neobična bitka za grad odvijala se tako što su neki od Srba, koji su izbegli progon u Tursku, poznavali rimski vodovod. Sa kolena na koleno prenosili su detalje o njegovom postojanju, sve dok ponešto o tome nisu saznali i sami Turci, odnosno, zloglasne dahije 1801. godine. Kako je zabe-leženo, oni su svrgnuli s vlasti Hadži Mustafa-pašu, koji je dobro postupao sa Srbima, ne „pritiskajući ih previše" i zato dobio nadimak Srpska Majka. To su uspeli pribegavši lukavstvu. Legenda kaže da su se međusobno oštro sukobili, a dahije, rešene da preotmu vlast u gradu, krenuše da se podvuku kroz podzemne prolaze ispod zidina i tako priđu braniocima iza leđa.

Novinar Večprnjih novostiMirko Radonjić prilikomistraživanja Rimskogvodovoda, u delu iznadCvetkove pijace .7*1 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

U tome su u potpunosti uspeli, te su zaista postali, doduše po svakom zlu poznati, vladari grada. Kako su svoj pakleni plan sproveli u delo, govo-re podaci iz različitih sećanja. Najviše je onih koji tvrde da su se u ostatke rimskog vodovoda uvukli negde u okolini današnjeg restorana Ruski car i da su putanjom vodovoda uskoro izbili iza bedema grada.Drugi, opet tvrde da su se „dahije sa prilično velikim brojem vojske, provukli kroz starodrevni i tvrdo ozidan vodovod, koji počinje na dva sata daleko od Beograda, da su ušli u grad, i testerama, da se razbijanje vodovoda ne bi po gradu čulo, preseku cigle na njemu i otvore ga".

Trasa vodovoda je vodila torn putanjom, pa je verovatno da se tako i desilo. Samo je ostalo pitanje gde su dahije zaista ušle u ostatke rimskog vodovoda.To je bio još jedan od načina da se beogradsko podzemlje zloupotrebi. A koliko su gradu dahije donele zla i smrti, odavno je svima dobro poznato.Osim ta tri poznata vodovoda, iz rimskog, austrijskog i turskog vreme-na, Beograd su odvajkada krasili mnogobrojni bunari i česme, gde je bu-narska voda dolazila s izvora kojima je grad obilovao. Tako su Beogradani i voda ispod grada bili često u nekoj vrsti sukoba. Naime, tražeći vodu koja im je večito bila neophodna, oslanjali su se na vodovode kojima bi je dovodili s periferije, da bi kasnije voda koja im je već bila pod nogama, počinjala da pravi paklene probleme.Možda će biti bolje da sada napravimo digresiju koja na prvi pogled neće izgledati povezana sa beogradskim podzemljem, pogotovo onim koje se odnosi na vodotokove, ali verujemo da ćemo na kraju ipak imati lako objašnjivu vezu.IXAUSTRIJANCI su Beogradom vladali izmedu 1717. i 1739. godine. Osla-bljeni, tokom četvrte decenije 18. veka, upravo u doba kada su Turci imali dovoljno snage da se opet domognu grada, postajali su svesni da će ovu važnu „kapiju" ka jugu Balkana ponovo izgubiti. Tako se i desilo posle bitke kod Grocke, gde su bili do nogu potučeni. Tada nastaje novi period u istoriji grada, ali kakaV.Sklopljen je mir koji je podrazumevao vlast Turaka u Beogradu. Da bi iz svega izašli sa što manje posledica, Austrijanci su se obavezali da će porušiti zdanja koja su izgradili a koja novim osvajačima nisu bila po volji. CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 77 Тако је rušenje utvrđenja trajalo od početka zime 1739. do jula 1740. godine, a za taj posao bili su određeni hrišćani. Zabeleženo je da je malo šta na samoj tvrđavi bilo porušeno i da su najviše stradali Veliko ratno ostrvo i utvrđenja u Borči. Međutim, mnogo više od vojnih objekata, stradala je varoš. Novo muslimansko stanovništvo „imalo je odvratnost prema monumentalnim građevinama, pogotovo onim koje su podigli Austrijanci, pa su tako sve katoličke crkve, i srpske, pa i mnoge zgrade podignute na zapadnjački način, bile spaljene ili porušene. I rezidencija pravoslavnog mitropolita bila je srušena. Muslimanskom stanovništvu činile su se ove građevine suviše visokim jer oni ne vole da se penju preko tolikih brojnih stepenica. Tako su rušili gornje spratove zgrada (?!), pa je grad dobijao bedan izgled".Dok se novo stanovništvo temeljno pozabavilo izgradnjom neukusnih ćumeza, višak opeke od nekadašnjih lepih zdanja, prema nekim izvorima, bio je prebačen u Zemun, gde su ondašnje cigle uzidane u zgrade koje su žiteljima tog dela grada bile značajne.Medutim, to nije bio prvi apsurd te vrste u Beogradu jer je vekovima pre toga pravljeno nešto slično, samo sa drugim bojovnicima i arhitektama. Kako neki segmenti prošlosti ostaju za nezaborav, govore podaci o drugim zavojevačima koji su se na sličan način prepucavali, ratovali, ginuli i pre-vozili opeku i kamen s jedne na drugi kraj reke. Tako je zabeleženo da su prvo Mađari, 1124. godine rušeći beogradsku tvrđavu, odnosili kamen i na današnjoj zemunskoj strani ga uzidali u bedeme tamošnje tvrđave. Nedugo zatim,

1152. godine, Vizantinci prave nešto slično, samo u obrnutom smeru. Oni ruše tvrđavu u Zemunu, i od građevinskog materijala od kojeg je ona bila sazdana opet obnavljaju beogradsku tvrdavu. Tako nije isključeno da se jedan te isti kamen selio dva puta preko reke, bivajući uzidan u tri različita zdanja.Bile su to tipično beogradske apsurdne situacije koje su se kasnije dešavale i između Turaka i Austrijanaca. Da bi uvek nanovo koristili istu građu, neimari su se dosećali onoga što su uradili oni pre njih, pa se, tako, opeka selila preko reke, na čudan način spajajući i razdvajajući dva nekada suprotstavljena grada.Taj nesvakidašnji krug nagoni na razmišljanje da li je stvar samo u Sr-bima, koji umeju da kažu i poneku reč protiv sebe i sami znaju da počine gluposti, ili je,-u stvari, nešto drugo u pitanju. Naime, da li je moguće da postoji i nešto što se tiče samog podneblja, pa da oni koji vladaju gradom, bez obzira na to odakle potiču i kojoj naciji pripadaju, postanu nekako neumereni i neracionalni. 78, BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Tako su se rušile zgrade, a cigla se selila u drugi deo grada i sa sobom nosila „prokletstvo" sledećeg rušenja, da bi se opet vraćala na mesto oda-kle je potekla. Sve izgleda kao šala, ali.Možda postoji nešto vezano za ovo mesto, na kome svi, takoreći, po-malo polude. Hi je nešto drugo u pitanju. Tek, s vodom je bivalo slično, i tu se vraćamo malopre započetoj priči.XKAO ŠTO SMO POMENULI, građevincima posebne probleme stvaraju vodotokovi ispod grada. U stručnom časopisu Izgradnja (broj 10/1989), inženjer tehnolog Vojislav Dučić se osvrće na njih. I naglašava „kako se, na osnovu dugogodišnjeg iskustva Instituta za ispitivanje materijala Srbije, na pojavu vode, može se slobodno reći, nailazilo u skoro svim delovima grada".Tako se na vodu nailazilo u samom centru, duž Kneza Miloša, na Sla-viji, Vračaru, oko Zelenog venca, na užoj Paliluli, na Dorćolu, a isto tako i u Šumicama, na Konjarniku i na Karaburmi.Podsećamo na to da je još Vuk Karadzic opisivao Dorćol kao „mesto gde su avlije sve od cigala, koju bez sumnje nisu pekli Turci, nego Nemci, kad su ono dugo držali Beograd (1717-1739). Kod mnogih kuća ima i sada celih nemačkih podruma na svodove, u gdekojim podrumima ima i bunara". Donedavno je tako bilo i u nekada poznatoj dorćolskoj kafani Mars na Drinu.Pričajući o izvorima, jednu od današnjih svetinja - izvor svete Petke na Kalemegdanu, opisao je svojevremeno, početkom 18. veka, već pomenuti istoričar Driš. On piše kako je video „nedaleko od prve kapije kroz koju se prolazi kada se ide iz Gornjeg grada u Donji grad, jedan izvor, koji ovde zovu svetim jer, po verovanju beogradskog stanovništva, ova voda leči od grozni-ce. Oko ovoga izvora stiče se svakog dana toliko mnogo sveta da komandant mora zbog toga da drži ovde straže, koje paze na svet i red, jer je i tako prostor oko ove svete vodice teskoban, te ne može da stane mnogo sveta".

Istorija pamti i to da se preko baruština na Zelenom vencu prelazilo samo čamcem, a da se tu skupljala voda dotekla sa Terazija. Pedesetih godina 19. veka tu je bila započeta izgradnja pozorišta koja je „progutala" ogromne novce, jer su mislili da će tu biti najbolje mesto za teatar. Me-đutim, podzemne vode sprečiše ih u tome, i sve je ostalo na temeljima. CUDNE VODE ISPOD IEDNOG GRADA 79 Samo je napravljeni trošak ostao duže nego ideja o pozorištu na torn mestu, tek da upozorava kako je nepoznavanje podzemlja grada neretko veoma skupo.Kada se uporede podaci, dolazi se do toga da je na području grada bilo nekoliko desetina bunara dubine veće od 50 metara, a onih kopanih mnogo vise, jer su ih imale gotovo sve kuće.Koliko je priča o nevoljama s vodom bila značajna, govori Ivo Tartalja u knjizi Beograd 21. veka, citirajući dopisnika Serbskog dnevnika, iz 1863. godine, koji je, žaleći se, pisao kako je „sad osobito, kako je ova sušna godina, skuplja voda nego lebac". On podseća na to kako su sakadžije svojim dvokolicama raznosile i prodavale vodu sa gradskih česama. Nek udari kiša, pričao je, voda bi postala mutna i ostavljala mnogo taloga, a u sušnim periodima toliko se oskudevalo, da je i za piće korišćena nepro-čišćena, rečna voda.Istovremeno, prirodnih podzemnih voda Beograd se davno odrekao i tako su zbog njih ostali samo problemi i nevolje. Evo i zašto.XIGOTOVO SVE KAPITALNE GRAĐEVINE u srcu grada su, u stvari, „lade na podzemnim vodama". Iste muke imali su građevinci koji su pravili hotel Moskvu, kao i oni koji su kopali temelje za Palatu Albanija. Kada je građena Beogradanka, doduše znatno kasnije, desilo se gotovo potpuno isto. Graditelji su bili potopljeni vodom koja je kuljala iz prostora za ko-je su zamislili da budu temelji. Kada je bilo otvoreno gradilište između Manježa i Slavije, na mestu gde je zgrada Narodne banke, niko nije ni sanjao, a ponajmanje priželjkivao, da će u podzemlju naići na vodu. AH, da su znali za izveštaj inženjera Kovarža, s početka ove price, možda bi bilo drugačije. Tek, i gradnja hotela Park, kao i hotela Slavija bila je ista i u svakom podrumu morale su danonoćno da rade pumpe ili da se izvori kaptiraju, a onda prepuste drugom toku.Večito je taj drugi tok beogradskih čistih potoka vodio ka kanalizaciji. Tamo je bilo najbrže i najlakše skloniti nepredviđenu vodu i pustiti je da jednostavnd nestane, dok se grad snabdevao istom takvom vodom iz dalekih izvora.Kako nam je objasnio inženjer Mihajlo Lujanović, koji je ceo radni vek proveo u Beogradskom vodovodu, a i sada slovi za jednog od najboljih 8o BEOGEAD ISPOD BEOGRADA

i najmudrijih poznavalaca njegovih tajni, danas niko ne zna koliko je potoka zarobljeno ispod beogradskog asfalta, niti koliko ih je uvedeno u kanalizaciju. Neki od velikih vodotokova samo su u narodu nazivani potocima, ali su mnogo značajniji. Kroz sadašnji kolektor ispod Ulice Franša Deperea, koji ima dimenzije 5,5 sa 5,5 metara, i danas teče reka ispod autoputa. Primera ima puno, jer tu su i Kumodraški, Čuburski, Duboki, kao i onaj potok koji teče ispbd Južnog bulevara. Sve su to pore-klom mokroluške vode. Današnjim Beograđanima deluje nestvarno da je i sadašnjom, tako prometnom Nemanjinom ulicom, nekada tekao potok.Mokroluški sliv bio je odgovoran i za postojanje Bare Venecije koja se prostirala od Mostara do današnje železničke stanice, a interesantno je i da je upravo zbog te bare nastao deo grada koji danas zovemo Prokop. Odatle je vadena je zemlja kojom je ovaj deo grada bio nasipan da bi se Beogradani najzad spasili od močvare u srcu grada. Prokop je nastao tako što je zemlja vađena s prostora veličine 600 x 120 m, a taj deo grada i danas nosi isti naziv zbog tadašnjih velikih, zemljanih radova.Sa druge, dunavske strane izgubili smo Slavujev, odnosno Bulbuderski potok, kao i onaj u Mirijevu. Ostala je i Topčiderska reka, zadužena da ispravlja neupućene kako Beograd nije grad na dve, već bar na tri reke. Doduše, toliko je zagadena i prljava da je možda i bolje da to ne znaju. Ukratko, Beograd ima, kako sada izgleda, a prema Lujanovićevom mi-šljenju, mnogo potoka, potočića, rečica i - bar 20 reka. Kako objašnjava iskusni stručnjak, ove reke su predstavljale večiti problem neimarima, a između onih koji su radili u Vodovodu i onih čiji je zadatak bio da pro-jektuju zgrade novog doba izgleda nije bilo mnogo razumevanja. Na štetu onih iz Vodovoda. Da je bilo drugačije i da su bile uvažene sugestije tog stručnjaka i njegovih kolega, danas bi i Beograd, poput Ciriha, imao 260 fontana koje bi se napajale čistom vodom koja izvire ispod grada, a ne bi se desilo da bezbrojne reke oteku u kanalizaciju.XIIKAKO BISMO DOVOLJNO DOBRO shvatili o čemu inženjer Lujanović priča, poveli smo ga da nam' pokaže „zarobljenu" reku ispod autoputa u Ulici Franša Deperea. Dobro odrađen posao reportera i vodiča kroz beo-gradsko podzemlje podrazumevao je da i sami siđemo na sva mesta na koja je to bilo moguće, i uverimo se u veličinu prostora koji je ostao ispod grada. ČUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 8i Iskusni inženjer nas je poveo da se lično spustimo u kolektor ispod autoputa, jednu od veoma važnih posleratnih građevina Beograda. Nekada je tu tekla reka koja je prikupljala pritoke iz okoline Marinko-ve bare, kao i one sa Konjarnika i vodila ih ka Savi. U ovaj podzemni prostor danas se, osim reke, sliva i kišna kanalizacija, pa voda nije potpuno čista kao što je to nekada bila. Ipak, reka je sprovedena u podzemni prostor koji je dovoljno veliki da bi u njemu mogla da se mimoidu dva tramvaja. Silazak ka vodotoku ispod autoputa i merdevine koje vode do Mokroluške rekeBEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Naizgled običan i beznačajan šaht koji okružuju pivara BIP, benzinska pumpa kod restorana Steko, i sa druge strane Hitna pomoć, bio je ulaz u ovo mesto. Kada smo otvorili poklopac šahta, pred nama se našao prazan prostor, dubok oko 20 metara, iz koga su samo zjapile dugačke merdevine. Zaboravljena reka ispod autoputa Beograd-NišSpuštanje nije bio nimalo jednostavno, pa smo niz klizave prečage polako silazili u bezdan, gde je postepeno bivala sve tiša buka automobila i kamiona koji su prolazili autoputem, a sve jače smo čuli huku zabo-ravljene reke. I zaista, čekala nas je, tako zarobljena i nikome potrebna. Dok smo bili dole, morali smo da vičemo iz sveg glasa u pokušaju da se sporazumemo, nadjačavajući huk tekuće vode. Ostali smo okruženi armiranobetonskim zidovima, što je ne samo sprečavalo zvuk da se širi, već je i on ostajao razlomljen u zatvorenom prostoru i tako je pojačavao snažnu buku.A bio je to, objasnili su nam, jedan od dana kada je vodostaj izrazito nizak jer je u vreme kada smo se mi tamo zadesili bila jaka suša. Doduše, dok smo se nalazili tik uz podzemnu rečnu obalu, tome smo se iskreno radovali. Jer, kažu, neobazrivog čoveka koji bi se našao na mestu gde smo mi bili, u danima visokih voda bujica može s lakoćom da odnese direktno u Savu, sve do Mostara, gde se kolektor završava, a reka ima svoje veštačko ušće.Kad smo izašli iz ove pomalo avetinjske atmosfere, sačekao nas je mirni pogled iskusnog inženjera. Lujanović je samo rekao: „Da niste sišli dole, i lično se u to uverili, ne biste verovali koliko je sve moćno i veliko.CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA

I građevina, i snaga vode. Neke stvari su samo na taj, isti način učili i mlađi inženjeri. Dok ne osete snagu podzemnog grada, ništa o njemu ne znaju." Mi smo je osetili.XIIIOVAKVE ANEGDOTE, koje „usisaju" posmatrača u prošlost i pokažu mu kako je nešto izgledalo, a kako bi tek moglo da bude, donesu čoveku neku vrstu neverice i čuđenja, uz pitanje kako je moguće da tako obilna vodena blaga nisu, makar delimično, mogla da budu sačuvana.A zaborav koji je sputavao vrlo bliske generacije, izgledao je ovako.„Godine 1938. Palata Albanija, tako nazvana po imenu jedne gostioni-ce koja je sa tog mesta uklonjena, već je bila pod skelama kada su po Be-ogradu počele da kruže fantastične price, koje su, pogotovo stanovništvu okolnih kuća, počele da uteruju strah u kosti", beleži istoričar Marinko Paunović i dodaje: „Jedna od njih je bila da cela džinovska konstrukcija lagano tone i da je katastrofa i svih okolnih zgrada neminovna. Tome je doprinelo i pisanje štampe da se ova ogromna gradevina podiže na močvarnom, nesigurnom terenu."Bankarski krugovi onog vremena bili su zainteresovani da posle teške privredne krize, koja je tridesetih godina prošlog veka prodrmala Evropu i svet, podignu najveću zgradu na Balkanu upravo na torn mestu. Me-dutim, od samog početka gradnje, pri kopanju

temelja voda se pojavila i počela da stvara nevolje. Paunović s puno strasti prepričava taj događaj:„Kroz mrežu cevi, snažne motorne pumpe crple su i izbacivale vo-du, načinivši čitavu rečicu. Huka motora i užurbanost ljudi. izazivali su veliko interesovanje građana. AH jednog jutra, i pored besprekorne pažnje i rada, gradilište se našlo pod vodom. Sve podzemne galerije bile su potopljene jer je u toku noći pukla vodovodna cev. Trebalo je nekoliko časova intenzivnog rada, pa da se gradilište opet osposobi za rad. Za to vreme masa ljudi preplavila je sve okolne ulice i Terazije, komentarišući uzbuđeno događaj. Od tada, a pogotovo kako je zgrada rasla sprat po sprat, nastalo je još veće interesovanje za nju. Onda je nastupio onaj, za laike neshvatljiv događaj. Nivo zemljišta oko zgrade počeo se neprimetno spuštati usled sleganja zemljišta posle onakvog natapanja vodom i njenog crpljenja sistemom kapilara, pogotovo što je nekad bilo pod močvarom.Albanija tone i srušiće se, kružilo je gradom." zb pa sv Č-da m mVIP!Z(ni

84 s BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Zgrada je bila obložena skelama i mrežom, kako su nalagali propisi zbog sigurnosti prolaznika, ali je to svima izgledalo previse tajanstveno, pa su prolaznici počeli nadaleko da izbegavaju ovo gradilište. Ljudi su syakodnevno čekali rušenje, ali se ono, na sreću, nije nikada dogodilo. Cak ni onda kada je saveznička avijacija bombardujuci grad pokušala da je pogodi, ali je, srećom, bomba najvećeg ondašnjeg kalibra ostala nemoćna zato što je podzemlje Albanije bilo sklonište za visoke ne-mačke funkcionere.Međutim, priča o podzemnim vodama grada se tu ne završava, jer su već nekoliko decenija kasnije izvodači radova koji su kopali podzemne prolaze na Terazijama prošli kroz sličan pakao, sukobljeni opet s pod¬zemnim vodama. Dabome, oni koji su pre toga bili zaduženi za urba-nizam grada bili su zamenjeni nekim drugim ljudima, posle revolucije. Čudne vode teku ispod ovog mesta: nekadašnji izgled restorana Albanija po kome je i istoimena palata dobila imeCUDNE VODE ISPOD JEDNOG GEADA

Ovog puta radovi su morali da budu brzo gotovi, ali da li izvođači nisu znali kakve su nevolje imali graditelji Albanije, ili je bila reč o nečem drugom, tek, oni koji su kopali prolaz ispred ove zgrade ponovo su naišli na vodu. Sada nisu mogli da se oslone ni na kakvu dokumentaciju, jer nije postojala, a pred njima je bio zadatak da kopaju oko šest metara u dubinu. Oslanjajud se na sećanja tadašnjih graditelja, kako se sećaju službenici Beogradskog vodovoda, u jednom trenutku se pred njima pojavio otvor ovalnog oblika, visine od oko jednog, a širine od oko pola metra. Podzemni hodnik bio je ozidan opekom, međutim, ono što ih je posebno zbunilo bila je činjenica da je iz tog otvora neprestano tekla voda. Dodatnu zabunu unela je informacija da je voda čista, pa je to odmah odagnalo sumnju, ili mogućnost, da potiče iz kanalizacije. Stručnjaci su odmah doneli odluku da se zatvore svi vodovodni ventili u bližoj i daljoj okolini, i tada ubrzo postaje izvesno da voda ne dolazi iz vodovoda. Nažalost, nije preostalo mnogo vremena da se cela stvar ispita. Zato su inženjeri bili primorani da narede da se otvor zatvori armiranim betonom, što je i učinjeno. Oni su svoj posao uradili do kraja i, zaista, voda se do danas nije pojavila. Međutim, kojim novim putevima je otekla i kuda je sada našla svoj novi put ostaje tajna, i u bližoj budućnosti nju niko neće moći sa sigurnošću da reši.XIVDA JE NA CELOM torn potezu mnogo vode, govore i noviji podaci, nastali proteklih godina. Na torn istom mestu godinama nije radilo Po-zorište na Terazijama zbog nakupljene velike vode u podrumu. Dugo su se glumci i uprava bunili, a Svetislav Bule Goncić, tadašnji upravnik, pred zainteresovanim Beogradanima je održao konferenciju za novinare tokom koje se nalazio u čamcu.Sada izgleda izvesno da ista voda dugo muči varošane. Tim pre što je ostalo zabeleženo da je ispod Savezne skupštine, koja se nalazi tek neko-liko stotina metara odatle, zabeležena anegdota, kada su svojevremeno mnogobrojni gosti sišli u restoran, u samom prizemlju. Na sreću, kada se pod otvorio, a iz njega počela da zjapi ogromna rupa, niko nije stradao. Kada je neko bacio kamen kroz novonastali otvor, on je dugo putovao da bi se na kraju čuo zvuk pljuska u vodu. Sve je posle uredno zazidano, pa za narodne poslanike nema opasnosti, restoran radi, a voda je ostala mračna i tajanstvena, baš kao i mnoge druge, gradske. 86 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Jezero gde mu mesto nije: Svetislav Bule Goncić tokom konferencije za novinare u Pozorištu naTerazijamaPredratni izgled dela Terazija Pored ovih, na prvi pogled najvažnijih lokacija na kojima su vode „isplivale" očigledno je bilo i onih, iz današnje perspektive gledano, ma-nje značajnih, ali za ono vreme verovatno i te kako bitnih.Zato Vojislav Dučić vrlo temeljno i istorijski potkovano skuplja podatke o prirodnim izvorima vode u Beogradu i nabraja gde su mo-gli da budu pronađeni, makar samo oni

nastali u 19. veku i prvim decenijama 20. veka. Tako, za početak pominje Ulicu kneza Miloša, kod broja 35, ali potvrđuje da su jaki izvori i ispod Beograđanke, kao i u okolnim zgradama banaka. Takođe, pominje i početak radova na Vaznesenskoj crkvi 1861. godine, kada se odmah videlo da je zemljište bogato podzemnim vodama. CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 87 „Od svih bunara iskopanih u Beogradu, najbolja voda za piće bila je u M. Mitića na Vračaru, koji je kopao do kamena, probio ga, i došao do pra-ve planinske vode", piše on. „Ovo potvrduje i bunar u staroj zgradi Vojne akademije (srušena 1941. godine) na uglu Miloševe i Nemanjine ulice, gde su se pojili konji tokom cele godine. S druge strane, na uglu Birčaninove i Kneza Miloša, u kući državnika Stevče Mihajlovića, takođe se nalazio bu¬nar sa dobrom pitkom vodom, koja je po opštem mišljenju bila od iste žice."Zatim Dučić nastavlja s podacima, i pominje da se bunar pitke vode nala¬zio i u dvorištu nekadašnjeg hotela London, kao i u blizini nekadašnje Obre-nove, a danas gornjeg dela Ulice kneza Miloša, pored Ambasade Republike Turske. Takođe, podzemne vode su vrlo česte na platou oko Svetosavskog hrama, gde je u Karađorđevom parku bio pominjan jak izvor pijaće vode, ali i dalje prema Slaviji, kao i u Ulici svetog Save. Čak i na samoj Slaviji, a uz nju i u Ulici prote Mateje, bilo je bunara, pa je ova, Matejina ulica, dugo nosila ime Bunarska.

Posledice savezničkogbombardovanjaPozorišta 1944.Desno: Pred završetakizgradnje: kakva li tekvoda teče ispod? BEOGRAD ISPOD BEOGRADA A t ČUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 89 Teško je pobrojati sve izvore podzemnog Beograda, ali recimo da se još, među onima koji se danas pamte, izdvajaju bunari u Kosovskoj, Ko-larčevoj, Nušićevoj, Vlajkovićevoj, Kondinoj, Uzun Mirkovoj, Siminoj, Vuka Karadžića, kao i oni u Brankovoj 2, Zmaja od Noćaja 2, Student-skom trgu 22, Dečanskoj 16, Kraljice Natalije (Narodnog fronta) 16, onaj ispod zgrade Politike, kao i bunar ispod zgrade Borbe.

Pogled na zgradu Skupštine iz pravca današnje glavne pošteBEOGRAD ISPOD BEOGRADATakovska ulica, kao i Ulica kraljice Marije (ranije 27. marta) takode imaju mnogo podzemnih voda na svom terenu, a posebno je vodama bogat ugao ove, prve, i Cvijićeve. Blizu ove lokacije, dalje navodi Dučić, nalazila se još jedna, u Takovskoj 51, gde se nekada nalazio bunar dubok 26 metara, na imanju dr Vladislava Bogdanovica. Drugi bunar se nalazio

Silazak u bunar ispod zgrade Borbena mestu gde se ova ulica završava kod 29. novembra, a još jedan na uglu 29. novembra i Vojvode Dobrnjca. Odatle, opet, pa do Bajlonijeve pijace bilo je još sedam jakih izvora hladne vode.Sećanja na beogradske vode s puno emocija prenosio je i Milan Jo-vanović Stojimirović, objašnjavajući da su, u vreme kada se otopi sneg „oni veliki izvori kod Bajdine (iza Cvetkove mehane) i kod Troglava (ispod Ekmekluka na Smederevskom drumu) - i to na vrh brda - imali toliko vode da Mirijevski potok okreće vodenično vitlo već na dvade-setak metara od svog izvora, a Bajdina zaliva bezbroj 'baštovandžinica' sve do Dunava."Stari hroničar je pričao da bi, stoga, trebalo valjano zaštititi ta dva izvo¬ra, kao i onaj zvani Hajderovac, i njih'ovu okolinu pretvoriti u parkove.On, dalje, beleži da to nažalost nije učinjeno ni s Vilinim vodama, koje su se nalazile negde oko današnje železničke stanice Dunav, na kraju Bul-buderskog potoka koji silazi „sa vrha Tucovićeve ulice pa teče kanalisan CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 91

Cvijićevim bulevarom. Nekada je bio i prekrštan brvnima, a danas je za-svođen. Od vremena pre 1914. godine tu su bili vinogradi, voćnjaci, bašte i retke kuće u zelenilu punom slavuja.Viline vode su nekada bile letnje izletište beogradskih Turaka, a docnije Jevreja. Nastanjeni na nekadašnjoj Jaliji (ispod Dušanove ulice), Jevreji su priredivali svoje 'karnevale' u španskom stilu u 'Jevrejskoj mali! Tada su u svim kućama bile bogato postavljene prizemne sofre za goste i namernike, a sa svih strana je odjekivala muzika i pesma na španskom, turskom i srpskom (podsećamo na to da su mnogi beograd-ski Jevreji bili španskog porekla - prim. aut). Mnogi velikoškolci, podo-ficiri, praktikanti, kalfe, šegrti i gimnazisti Beograda tada bi se sručili na Jaliju da se caste kod Jevreja, koji su se onda zvali Srbi Mojsijeve vere.

Ostaci Bajlonijevihpostrojenja zaproizvodnju pivau Skadarliji 92 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA fel. Posle 1918. godine, Jevreji vise nisu održavali svoje 'bele nedelje', ali stari Beogradani zaista nikada ne mogu zaboraviti te burne nod na Jaliji, ta veselja i pirove pune neusiljene životne radosti."Preko leta, seća se dalje Milan Jovanović Stojimirović, Beogradani bi sa porodicama odlazili na Viline vode na celodnevni „teferič" gde se onda igralo i pevalo. Međutim, podseća on, valja znati da je oko 1900. godine sav prostor od današnje crkve Aleksandra Nevskog pa do dunavske že-lezničke stanice bio prazan i da su placevi u torn delu varoši prodavani „po groš za metar". Na mestu današnje Bajlonijeve pijace bile su bare pune žabokrečine, iz kojih je voda za zalivanje povrća crpena dolapom.Najzad, ma kako to današnjim Beograđanima delovalo neobično, duž Skadarlije je nekada tekao potok, a ostalo je zapisano da su taj vodotok kroz današnju boemsku četvrt ondašnji meštani zvali Bibijin potok.U novembru 1890. godine u Botaničkoj bašti bio je iskopan i ozidan bunar od 10 metara dubine koga danas nema. Sama bašta je i dan-danas ve-oma atraktivno mesto za naučnike, kao i za sve one koji proučavaju podze-mlje Beograda. Ali njoj ćemo posvetiti posebnu pažnju na drugom mestu.XVU NASELJU na današnjem obodu Beograda postoji mesto gde izviru lekovite vode, koje je, kao i mnoge druge blagodeti ovog grada, uglavnom zaboravljeno.Svi znaju da se taj deo zove Višnjička banja, ali zašto mu je baš to ime dato, današnjim stanovnicima grada je uglavnom nepoznato. Davnašnji Beogradani dobro pamte kako su izvori sumporne vode koji su se tu nalazili bili najzdraviji u torn delu zemlje, i da su blato i lekovito kupanje mnogima olakšali tegobe. Mnogobrojni bolesnici koji su imali problema s vidom i visokim krvnim pritiskom, tu su se potpuno izlečili.Sada se o torn mestu uglavnom raspredaju price, a iskustva onih koji su ozdravili ili olakšali svoje boli za vreme ratovanja ostala su da se prepričavaju s kolena na koleno. Izvesno je da to mesto ima mnoga lekovita svojstva, ali i da danas nije banjsko lečilište. Dolaze posetioci, obilaze stare izvore koji i sada postoje, ali uredenost mesta gotovo da vise ne postoji, pa su čak i česme, koje su nekada tu bile, uglavnom srušene. Sada se tamo nalazi samo Nušićeva česma, koju obilaze oboleli koji traže spas, mada je i ona dotrajala i sigurno je nedovoljna za značajnu ulogu koju bi ovaj deo grada mogao da ima.

CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA

Da je ovaj deo grada bio važan, kao i njegove zdrave, podzemne vode, najbolji je dokaz da su tu, kako nagoveštavaju neki arheolozi, nekada-šnji Rimljani imali svoje naselje. Ono se nalazilo na brdu iznad današnje Višnjice, odakle se, pogotovo u ono doba, pružao pogled niz i uz Dunav, video se Zemun, ali i veliki deo Banata.Ni danas u Beogradu nije teško pronaći ljude koji su isceljeni vodom iz Višnjičke banje. Teško je naći one koji će od nje ponovo napraviti zna-čajno mesto kakvo bi, na sveopšte zadovoljstvo, zaista moglo da bude.To nije jedino iznenađenje podzemlja u Višnjičkoj banji. Deo ovog na-selja, bliži Dunavu, ima još nesvakidašnjih mesta. Jedno od njih je veliki splet podzemnih hodnika, koji se nalazi u brdu odvojenom od dunavskog priobalja, i za koji se ne zna tačno kada je nastao, ali je očigledno da je star makar nekoliko vekova. Mesto gi

94 Deo raskoši beogradskog podzemnog svetaPokušaj speleologa DejanaJeremića da pronađe otvorza ventilaciju u sklopuvišnjičkih hodnika BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Mesto gde se hodnici ispod Višnjice granaju Vrata koja su sprečavala ulazak u višnjički vojni magacin

Milica Sinobac iz kluba ASAK tokom obilaska višnjičkih laguma Stene u kojima su ukopani lagumi u Višnjici krte su, i lako se lome

Interesantno je da su hodnici široki oko dva metra, dugački nekoliko sto-tina metara, i na nekoliko mesta se račvaju da bi se, na kraju, ipak vraćali ka početku, tvoreći zatvoren sistem podzemnih koridora. U tim hodnicima je još Vojska Kraljevine Jugoslavije čuvala eksploziv, da bi ih kasnije koristili pr-vo Nemci, a decenijama posle Drugog svetskog rata i Jugoslovenska narodna armija. Sada, odgledno, nikome nisu potrebni, pa je sam ulaz bezmalo zatr-pan dubretom i kojekakvom starudijom, dok je za okolni ambijent zaduženo nabujalo rastinje izraslo ispred otvora gde se stupa u ovaj sistem hodnika.Niko sa sigurnošću ne može da tvrdi kada je ovaj podzemni deo Beo-grada napravljen, ali ga neki vezuju i za vreme austrijske opsade grada iz 1717. godine, kada je Eugen Savojski u neposrednu blizinu ovog mesta prebacio svoje trupe preko Dunava i odatle krenuo u jednu od najpozna-tijih bitaka za Beograd. i CUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 95

U šetnji ovim čudnovatim spletom hodnika, vođa speleološkog tima Dejan Jeremić pokazao nam je da je struktura tla u kome se nalazi ova podzemna građevina od istog onog karsta od koga je sačinjen i beograd-ski greben. To je, kaže Jeremić, podloga koja je zahvalna za kopanje jer se lako probija, ali je isto tako i nepouzdana jer ne dozvoljava velike lukove ili svodove koji nisu poduprti. Razlog je, znači, nestabilnost takvog ma-terijala, i mogućnost da se ovakve podzemne odaje uruše.XVIGOTOVO JE NEMOGUCE sve podzemne gradske vode detaljno opisati, najzad, to nam i nije bio cilj. Sada želimo samo da uputimo na to koliko ih ima. Kao da ih je vise zaboravljenih, nego postojecih. Ili je, u najboljem slučaju „jedan prema jedan". 96 Speleolog Vuk Morgenšternu oknu zaboravljenog bunaraispod Vukovog spomenika BEOGEAD ISPOD BEOGRADA Zato se vraćamo jednom posebnom bunaru, do kojeg se ne bi tako la-ko došlo da nije kopana podzemna stanica Vukov spomenik, a zatim i do spektakularnog otkrića, do tada nepoznatog našim naučnicima koji se bave istorijom i arheologijom.

Doduše, i ranije se govorilo, i štampa je o tome pisala, kako kuće ljudi na-stanjenih u delu Ruzveltove ulice blizu Mašinskog fakulteta nekako neobično sležu, a fasade pucaju. Medutim, osim objašnjenja da je to „zbog takvog tla" nije bilo preciznijih odgovora. U stvari, i nije ih moglo biti sve dok se nije pojavio kolos od bunara, dubok svih 40, a širok od 2,5 do 3,5 metara. Po mnogim merilima, ovaj podzemni objekt veoma podseća na Rimski bunar na Kalemegdanu. A kako se kasnije pokazalo, i godina izgradnje bi im mogla biti slična ili makar, izvesno, iz istog, 18. veka.Prvi put se na ostatke ovog bunara naišlo pri probijanju vračarskog tunela, od 1977. do 1981. godine, ali je tokom izgradnje podzemne železničke sta-nice i poslovnog prostora u njoj, od 1989. do 1996. godine, sve bilo detaljno ispitano. Graditelji su imali velikih muka da zaostali mulj izvade, a staru gra-đevinu osiguraju, pa tako kroz ceo njen cilindar postoje sigurnosni prstenovi.

Arheolozi nisu sigurni otkud ovako velika građevina toliko daleko od nekadašnjeg centra grada ČUDNE VODE ISPOD JEDNOG GRADA 97 Štaviše, ljubaznošću ljudi sa podzemne stanice, imali smo priliku da prođemo celom dužinom tog bunara. Negde na sredini puta, od dna ka vrhu, speleolozi kluba ASAK proveli su nas i kroz bočni tunel, koji je bio formata austrijskog, varoškog vodovoda, ulivao se u sam bunar i dolazio do njega iz pravca da-našnjeg studentskog doma poznatog pod nazivom Lola. Opeka od koje je sagrađen i bunarski cilindar i ovaj, bočni deo, tipična je za austrijsku gradnju onog vremena, a sam tunel dugačak je 59 metara i na kraju je zazidan.Sama avantura u kojoj smo se ponovo našli ispod grada, počela je tako što smo morali da sačekamo da nam dobronamerni domaćini iz Beograd-skog železničkog čvora za početak omoguće da gigantskom podzemnom cilindru najpre bezbedno pridemo. Prilikom ulaska, morali smo da pređemo preko šina najnižeg koloseka ispod Vuka, a za to nam je bio potreban njihov znak da to učinimo onda kada je izvesno da se na šinama neće pojaviti voz. Zatim smo otvorili velika staklena vrata, kojima su oni ogradili ovaj prostor, i uskoro smo se našli između nivoa vode koja se mreškala pod nama, dok smo stajali na bezbednosnoj mrežastoj metalnoj konstrukciji pored zidova velikog bunarskog cilindra. Bee

Ulaz u okno bunara koji se završava kod Vukovog spomenika BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

I Na torn nivou sada se nalaze, u providnim kutijama od pleksiglasa, obeleženi arheološki ostaci na koje su graditelji naišli, a to su vojnički šlem i kazan koji po svemu podsećaju na vreme austrijskih vladara gra-dom iz 18. veka. Ono što donosi ogromne muke arheolozima jeste to što se taj vodovodni sistem, posebno tako velikih dimenzija, nikako ne uklapa u ondašnji izgled grada.Jer, ako govorimo o ostacima vodovoda, odnosno delu koji se bočno uliva u bunar, trebalo bi da su ti segmenti ostali mnogo bliže Slaviji, a ne ovde gde jesu. Dalje, nije logično da bunar tako velikog kapaciteta bude daleko na periferiji grada, kao što je to mesto u vreme vladavine Austri-janaca bilo. Varoš se u to vreme završavala na današnjem Trgu republike i u njegovoj neposrednoj okolini, pa je teško objasniti zašto je bunar tako daleko od njega. Tim pre što su nam građevinci ponudili još jednu temu za razmišljanje, a to je mogućnost da u okolini bunara ima još građevina ispod zemlje, štaviše, da ovaj bunar nije jedini u torn sistemu.Ako je tako, ili je istorija negde „pogrešila", ili su nekadašnji vlasnici grada radili nešto neobično ili se, opet, potvrdilo da je naše znanje o Beogradu krhko i prepuno pretpostavki.Mi smo bili tu sve da vidimo i, ako je moguće, opišemo, stalno se pi-tajući da li, i koliko takvih tajanstvenih mesta ima još u Beogradu.

ČUDNE VODE ISPOD JEDNOG GEADA 99 Groblja - čuvari gradaTamogde si ti, nekada sam bioja, a ovdegde samja, jednom ćeš biti tiEpitaf sa jednog spomenika na Zemunskom grobljuIU BEOGRADU je sahranjeno znatno vise ljudi nego što danas hoda po pločnicima dvomilionske prestonice. Bili su najrazličitijeg porekla i pripa-dali mnogim nacijama, pa izgleda kao da je ovaj grad u prošlosti bio neka vrsta vagabunda. Lutalica, a osuđen da stoji mirno na svom mestu i da ga svi pohode. I da, tako bezbrojni, u njemu i ostanu. Izlišno je i govoriti da najveći broj tih grobova nije mogao da bude sačuvan do današnjih dana. Humke su davno prekopane, a pepeo je otišao pepelu.Ako je podatak o tome da je ispod grada danas sahranjeno znatno vise ljudi nego što je onih živih - neobičan, lako je dokazati da je taj broj čak višestruko veći. Da bismo to

ilustrovali, prepuštamo vas brojkama i neumitnosti koju sa sobom nosi jednostavna računica.Prema podacima koje smo dobili od zaposlenih iz Javnog komunalnog preduzeća Pogrebne usluge, na dan 19. jula 2002. na beogradskim groblji-ma bilo je 505.869 sahranjenih ljudi, mada je do zime taj broj povećan za vise od 6.000. Najveće među njima je Novo groblje sa 299.595 grobova, na Centralnom je bilo 68.320, a na Bežanijskom 47.377 (svi podaci od-nose se na isti navedeni period). Na ostalim beogradskim grobljima je manje pokojnika, ali ni ti brojevi nisu zanemarljivi. Naravno, to su podaci vezani samo za poznata beogradska komunalna groblja, a ne za sva druga koja su tu nastajala i opstajala punih dve hiljade ili vise hiljada godina. Beogradj« votobeležel nalazio uprav smrti, bili on se s njom sua ogromne, velBeograd ambicije, pa gradu, nego rije grada, c odigralose nastradalo ( ovakve tvrdi guran u to i. nastrad"Zatoj sesna psihok kakosgrehrcar 1OO nika bljuno NЏ izaije laci Beograd je oduvek bio veoma živ grad i mnogi hroničari i istoričari upra-vo to beleže kao njegovu značajnu karakteristiku. Razlog za živost možda se nalazio upravo u posebnom i neobičnom odnosu njegovih stanovnika prema smrti, bili oni Srbi, Grci, Nemci, Jevreji, Turci, Cincari, Jermeni. Previse su se s njom susretali jer su bitke za grad bile česte, vojske koje su ga opkoljavale ogromne, vekovima se borbe vodile „prsa u prsa", a žrtve bejahu stravične.Beograd retko pamti male bitke, uvek su se oko njega lomile velike ambicije, pa su se u skladu sa tim vodile ne samo borbe za prevlast u gradu, nego i u ovom delu sveta. Prema nekim istoričarima, tokom isto-rije grada, od samog njegovog nastanka do danas, za prevlast u njemu odigralo se vise od stotinu bitaka, a postoje pretpostavke da je u njima nastradalo čak oko šest miliona ljudi. Budući da je nemoguće dokazati ovakve tvrdnje, od vremena Singidunuma, a i pre njega, teško je biti si-guran u to da su ovi brojevi precizni, ali je bezmalo izvesno da su žrtve nastradale u borbama za Beograd bile milionske.Zato se nekad čini da je Beogradane stalno odlikovala osobina da se snažno suprotstavljaju čestim susretima sa smrću To je bio, rekli bi psiholozi, jedan od načina da potisnu sumorna doživljavanja tako česte, kako svoje, tako i tuđe konačnosti, i da na kraju - ipak opstanu. Možda se i sam entuzijazam Beogradana podiže upravo iz njegovih mrtvih. Čudno zvuči, ali kao da je onima koji ovde žive sudeno, kao da su predodređeni da se lakše ili, bolje reći - luđe, suočavaju sa smrću nego što to čine i mo-gu drugi. Čak su joj se često „smejali u lice" i nipodaštavali njen značaj.

Zato, pričati o podzemlju Beograda a ne pomenuti groblja, može biti veći greh nego zaboraviti samu varoš. Dok su postojali, naši su se prethodnici gore, u varoši, tukli, a sada, dole zbog nje počivaju. Uz nedovoljno pome-na za sva herojstva, jer kada bi svaka veća žrtva, bilo da je odbrambena ili osvajačka, zavredela spomenik na mestu gde je pala s ciljem da baš njegovo carstvo, ili vizija slobode ili želja za moći konačno pobedi, verovatno bi grad obilovao do te mere obeležjima da bi stambene zgrade počinjale na današnjoj dalekoj periferiji.IIPRED DRUGI SVETSKI RAT, 1938. godine, graditelji palate Albanija pronalaze nekakve čudne skelete i kosti koji ih sprečavaju da rade ono što su započeli. To nije bilo jedino što im je donelo nevolju, ali o podzemnim vodama pisali smo u posebnoj glavi.

GROBLJA - CUVAEI GRADA 1O1

nai rijfrioslni)daokba mign dutit U podzemlju Skadarlije: pronađeni su ostaci mamutaDakle, tu su pronadeni ostaci neandertalca, za koga je bilo očigledno da je nastradao u obračunu sa mamutom. Na fosile davno poginulog be-ogradskog pretka i životinje za koju se zna da je bila žitelj ovih prostora pre oko 50.000 godina, naišlo se prilikom kopanja temelja upravo ispod te zgrade. Iako su, doduše malobrojni, prestonicki intelektualci tražili od gradskih vlasti da se taj deo posebno obeleži kako bi podsećao na mile-nijumsku nastanjenost njihovog grada, to se nije desilo. Ni tada, ni onda kada se nešto slično dogodilo dok su bili kopani temelji pivare u Skadar-liji, 1882. godine. I onda su pronađeni fosili gigantske životinje koji su bili dokaz da je nekada bila čest žitelj teritorije na kojoj se nalazi Beograd.Sada se ne zna gde su kosti tzv. skadarlijskog mamuta, koje je proučavao naš najveći antropolog onog vremena Đoka Jovanović. Tokom Drugog svetskog rata bile su sklonjene u bunar koji je u vreme borbi bio zatrpan, a, kako je zapisao Marinko Paunović, tragovi skeleta kasnije nisu pronadeni.

Duboko Ispod Skadarlije, odnosno tačnije, na prostoru izmedu Ska-darske i Cetinjske ulice, i danas postoje podzemne prostorije koje su sastavni deo pivare BIP. Ljubaznošću ljudi iz pivare, spustili smo se u njihove prostorije u kojima se proizvodilo pivo.

102 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA U nekim od njih postoje ogromni tankovi iz Vajfertovog vremena s natpisima „Rostok tanks", koji govore o njihovom davnom poreklu, sta-rijem od jednog veka. Uz njih su i stare mašine za preradu piva.Neke od velikih prostorija koje danas čekaju da budu obnovljene govo¬re o ambicioznoj i preciznoj gradnji prostora. Zato su graditelji i naišli na ostatke mamuta, jer su zakopani u dubinu koju, očigledno, pre njih niko nije dotakao punih pedeset milenijuma. Jedna od zanimljivosti jeste i to da ispod same pivare postoje dva specijalna bunara, čija dubina dostiže oko 300 metara, i odatle se crpe idealna, beogradska pitka voda.Na ostatke mamuta se, osim na ovom mestu i već pomenute palate Al-banija, nailazilo izgleda i tokom kopanja stubova na koje se danas oslanja most Gazela. Gradevinari su bili prinudeni, zbog velikog opterećenja koje gradevina mora da izdrži i neobičnog izgleda mosta, da naprave oslonce duboko ukopane u obalu, koji su dostizali bezmalo 20 metara. Tokom tih radova, takode su pronadene kosti tog davnog beogradskog žitelja. Danas se kosti mamuta čuvaju u depoima Prirodnjačkog muzeja. Depo Prirodnjačkog muzeja gde se čuvaju kosti mamuta GROBLJA - CUVARI GRADA 1O3 HI-GOVOREĆI o zemnim ostacima, grobljima i pokojnicima, trebalo bi se setiti jednog od misterioznih grobova iz daleke istorije, koji se vezuje za sudbinu velikog vojskovođe, i još većeg tiranina Atile Biča Božjeg, koji je vodeći Hune na svojim pljačkaškim pohodima u Evropu poharao i sam Beograd. Medutim, nedugo posle toga oboleo je i umro, a ostala je samo legenda o njegovom večnom konaku negde u podzemlju Beograda, ili možda neke varošice u neposrednoj blizini. Kako predanje kaže, Atilini podanici ispoštovali su dati zavet i sačuvali tajnu o njegovom grobu, koja će, izgleda, ostati večna.Priča počinje 441. godine kada na čelu svog neobičnog konjaničkog naroda - ratnika nomada koji su uvek bili u pokretu - Atila opseda Sin-gidunum, a nedugo zatim ga i osvaja. Bitka je trajala kratko jer branioci nisu očekivali ovako žestoku vojsku. Jedni su pobegli, ne želeći sa Hu-nima i lično da se suoče, dok su drugi pali u zarobljeništvo ne očekujući zversku surovost pobednika.

Veran svojoj, već uvreženoj tradiciji, nakon pobede Atila nemilosrd-no ubija sve zarobljenike. Odmah zatim postavlja šatore svoje vojske u okolini grada, ali dve godine kasnije, 443. godine, tu i umire. Predanja i legende nisu dali odgovor na pitanje da li je okončao od srčane kapi ili se devojka, koja je nosila germansko ime Hilda i u čijoj su ga postelji pronašli mrtvog, lično potrudila da ga otruje kako bi mu se osvetila za ubistvo svoje brace. Tek, legenda kaže da je tokom obreda koji je pretho-dio sahrani na odru vojskovode izvršilo samoubistvo svih sedam Atilinih žena, dok je na kraju posmrtne ceremonije telo obožavanog vođe bilo stavljeno u tri sarkofaga - jedan od gvožđa, drugi od srebra, a treci od zlata. Grobnica je bila smeštena u korito reke čija je voda bila zaustavljena nasipom. Pošto je sahrana najzad obavljena, nasip je ponovo provaljen i reka je potopila grobnicu tekući i dalje normalno ka ušću.Proučavajući legendu, Marinko Paunović se pita da li je ta reka bila Tisa, Tamiš, Zlatica ili Begej, ali priznaje da ostaje bez odgovora. Jedino je izvesno da je i najveći, ali i najsuroviji vojskovoda onog vremena ostao da leži u tajnoj grobnici prepunoj zlata, negde na dnu reka u okolini Beograda.Isto predanje kaže da su, čim je vojskovoda bio položen u raku, u koju su ga sa bogatim poklonima spustile sluge, svi odmah pobijeni da bi tajna groba velikog vođe ostala zagarantovana. Navodno su samo najbliže 104 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Atiline vojskovođe sve nadgledale, ali kako su se zakleli da će biti do smrti odani, grob nikada nije pronaden. Njegovi najbliži podanici istrajali su u fanatizmu i odanosti.Tako je predanje o hunskom vojskovođi do danas sačuvano, a grob leži na dnu jedne od beogradskih reka ili neke reke u neposrednoj blizini Beograda.

IVDANAŠNJI, Beogradani uglavnom ne znaju gde se sve nalaze groblja ispod njihovog grada. Doduše, da bi naučili tu lekciju, trebalo bi im podo-sta vremena. Pa ipak, makar istorije radi, trebalo bi, kada obilaze central-ne delove metropole, da znaju da gotovo ne postoji deo grada koji nekada nije bio groblje. Bez obzira na to ostalo ono iz vremena Singidunuma, Ugarske, Turske ili austrijske imperije. I bez obzira na to ko je tu nekada počivao - srpski živalj, beogradski Jermeni, Jevreji, Grci, žrtve koje je pokosila kuga ili su to tajna groblja iz ne tako davnih ratova i na brzinu pokopani ratnici.Zato ne bi bilo pogrešno red da se, i istorijski i simbolično, na pločni-ke Beograda može odnositi poema besmrtnog pesnika zlehude sudbine „...na groblju, na golemu, pa uvek smo mi na njemu..."Groblja su se prostirala od Kalemegdana duž centralnih delova grada, skoro svuda po današnjem urbanom beogradskom jezgru. Tako je jedna od rimskih nekropola bila u današnjoj Ulici Tadeuša Košćuška, a ona najveća prostirala se od Trga Republike niz padine Dorćola. Večna ko-načišta onog vremena nisu bila nalik današnjim, komunalnim grobljima, već su češće bila pored puteva. To, najveće, prostiralo se uz rimsku ulicu

Cardo principale, koja je vodila od Kastruma, utvrđenja na Kalemegdanu, duž važnih ulica na prostoru negde u okolini Vasine i Knez Mihailove ulice, pa dalje, trasom bliskom sadašnjem Bulevaru kralja Aleksandra. To je u ono vreme bila najvažnija saobraćajnica koja je vodila ka bitnim gradovima u okruženju.Iskustvo arheologa Zorana Simića iz Zavoda za zaštitu spomenika gra¬da Beograda vise je nego slikovito, jer je tokom kratkog vremena, kada je obilazio lokacije na kojima su obavljani radovi na instaliranju toplovodne mreže kroz centralne delove grada, uglavnom na delu od Palmotićeve uli¬ce ka Tašmajdanu, našao 99 rimskih grobova, dok su dva pokojnika bila

GROBLJA - ČUVARI GRADA 105 L

sahranjena u sarkofazima, što je dokazivalo njihov viši stalež. Nažalost, kao i u mnogim velikim metropolama, brzina s kojom su radovi morali da budu izvedeni sprečila ga je da to istraži detaljno kako je želeo.Zna se da je rimska nekropola zauzimala izuzetno značajnu površinu na današnjem Trgu Republike, upravo na prostoru izmedu zgrade Na-rodnog pozorišta i pozorišta Boško Buha.O veličini groblja, na kome su počivali stanovnici Singidunuma kroz vekove, govori i podatak da su ostaci rimskih sarkofaga pronađeni i u Ulici majke Jevrosime, prilikom izgradnje temelja za nove građevine. I tamo su građevinci bili zaustavljeni pre nego što su arheolozi dali svoj konačan sud, a to je da je ispod grada sahranjeno bezbroj Rimljana. Ono u šta smo već bili sigurni, detaljno nam je objasnio Simić:„Takozvana jugoistočna nekropola Singidunuma ogromna je, i prostire se od današnjeg Trga Republike i duž Bulevara revolucije, odnosno Bule-vara kralja Aleksandra, stiže gotovo do samog Malog Mokrog Luga. Gro-bovi su rasporedeni sa obe strane ove saobraćajnice, a najveća koncen-tracija im je u prostoru od sadašnjeg Terazijskog tunela i Nušićeve ulice, pa prema Vukovom spomeniku, delom koji ograničavaju Ulica Krunska i donje ivice Tašmajdana. Stari Rimljani, zakopani u beogradskoj zemlji mnogo pre nego što su naši preci naslutili da će krenuti u veliku seobu i da ćemo mi, njihovi potomci, živeti u ovom gradu, bili su sahranjivani pored Bulevara. Na istoku, groblje je dosezalo do Ulice majke Jevrosime, mada se rimski ostaci nalaze sve do Ulice kraljice Marije."Rimljani su svoje pokojnike sahranjivali drugačije nego mi, i pravili su groblja pored glavnih saobraćajnica. A ova, duž sadašnjeg Bulevara, bila je najvažnija, i povezivala je Viminacijum (Kostolac), glavni grad rimske pokrajine Mezije sa Singidunumom (Beogradom).

podgr sel bio u pr napusticSimb drumu! meranM krije u | zračili i kakoje nekeiNjekakose( požele V U SIMINOJ ULICI, u kući koju je sagradio veliki srpski diplomata i ministar Laza Paču, i danas u podrumu postoji deo nadgrobne ploče iz tog doba.Ljubaznošću jednog od Pačuovih naslednika, Aleksandra Vlaškalina, sišli smo u taj podrum r zaista videli kamen uz sam noseći zid kuće. Kako nam je objasnio domaćin, arheolozi su odavno dali svoj sud, sa sigurno-šću utvrdivši da je reč o nadgrobnoj ploči rimskog centuriona koji je pre dva milenijuma koračao tada lepim Singidunumom. Sada večno sniva bio

106 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA )St,nuJa-:oz i une. raj noire le-ro-!П-ce, ika pod gradom ispod koga, zajedno s njim, počiva bezbroj bojovnika koji su se borili za moć nad Beogradom. Jedino se ne zna da li je sam centurion bio u prilici da oseti blagodet starosti ili je možda, kao mlad, u borbi napustio svoj Singidunum i ovaj svet.Simbolika šetnje Vlaškalinovim stepeništem, dok nas je vodio ka po-drumu stare kuće, ostala nam je u neobičnoj i lepoj uspomeni. Dobrona-meran i učen, obradovao se što neko pokušava da razume prošlost koja se krije u podzemlju njegove zgrade. A opet, mir i spokoj iskusnog čoveka zračili su istovremeno i blagonaklonošću i jednostavnim razumevanjem kako je sve neumitno, prolazno, ali dovoljno dobro i da čovek što je stariji, neke stvari sve bolje razume i manje im se čudi.Njegova kuća je na grobu, a njegovi prijatelji duhovito znaju da dodaju kako se davnom pretku današnji gazda zgrade uredno javi pred spavanje, poželevši mu laku noć.Ali, zar to nije sudbina svih Beogradana?VI

ini ne,.suar TURCI SU IMALI GROBLJE na mestu današnjeg Studentskog trga, ali i oko svake od džamija, kojih je uvek bilo mnogo u gradu. U jednom trenutku bilo je zabeleženo da ih je istovremeno postojalo čak 15, dok je tokom turske vladavine gradom njihovih bogomolja, manjih ili većih, izgradeno vise od 70.Tako je verovatno da je groblje na mestu sadašnjeg Studentskog par¬ka bilo najveće ili najpoznatije, ali hroničari beleže i da je ono kod Batal džamije bilo ogromno. Ništa neobično jer je ta džamija bila najveća u gradu i nalazila se na mestu današnje Savezne skupštine. Saglasno veličini džamije bilo je i groblje. Kako su govorili neki zapisi: „kraj grobova, ras-poznavali su se temelji nekadašnjih građevina". Nekada je, znači, Beograd bio nastanjen i na torn delu (pre nego što je to ponovo postala periferija, prim, aut.), s izgrađenim kamenim zgradama.Da bi sve bilo malo preglednije, pogledali smo različite mape Beogra-da, koje su pratile razvoj grada tokom poslednjih vekova. I zaista, tursko groblje u 17. veku, u ovom delu prostiralo se od mesta gde počinje Bu-levar kralja Aleksandra, pored zgrade Glavne pošte u ravni Tašmajdana, duž sadašnjeg platoa ispred Savezne skupstine, sve do mesta gde se nalazi zgrada Doma sindikata.

GROBLJA - ČUVARI GRADA 107

II Тако smo pronašli podatak da je, na karti Beograda iz istog stoleća, tačnije iz 1688. godine, u okolini Tašmajdana postojalo jevrejsko gro-blje, i to u padini ispod tašmajdanskog platoa, nešto niže od njegovih pećina. Mesto gde se ono nalazilo bilo je otprilike na mestu današnjeg ugla Dalmatinske i Takovske ulice, preko puta Rudarsko-geološkog fakulteta.Nešto niže od tog dela, prema dunavskoj obali, takođe je bilo groblje, ali pokriveno muslimanskim grobovima, odnosno turskim mezarima. To mesto bilo je na prostoru koji danas, otprilike, ograđuju ulice Hilandarska i Palmotićeva s jedne strane, dok je drugi deo verovatno pokrivao deo Botaničke bašte Jevremovac. Između tog i groblja, koje se nalazilo na takozvanom Donjem šehitluku, bili su vinogradi, inače neobično važni za

tadašnji grad, pogotovo za voćarski kraj Palilulu. U okolini današnjih ulica Venizelosove i Poenkareove, ili nekadašnje Đure Đakovića, takođe je bilo veliko tursko groblje.Kad pominjemo plato ispred Savezne skupštine, u vreme austrijske vladavine gradom u 18. veku, od 1717. do 1739. godine, na njemu se na¬lazilo još jedno, za istoriju važno zdanje, vojna bolnica. Bila je u blizini današnjeg Pionirskog parka. I pored nje se nalazilo, šta bi drugo nego - groblje. Ovo, takozvano nemačko vojno groblje, žitelji ondašnjeg Beo¬grada su često nazivali i, jednostavno, bolničkim.Tako je naizmenična turska i austrijska vladavina Beogradom na nje-govom tlu ostavljala groblja vojnika i žitelja svojih velikih carevina. Zato ni u delu grada kod Knez Mihailove ulice nije bilo drugačije, već se tursko groblje prostiralo od mesta gde se danas nalazi Srpska akademija nauka, prema hotelu Palas. Centralni deo groblja bila je džamija, na mestu gde se sada nalazi kafana Proleće.Posle Drugog svetskog rata oni vremešniji pamte da se u delu Pop Lukine ulice, kada su potrebe gradnje iziskivale raskopavanje onog dela gde se danas nalazi benzinska pumpa, na površini odjednom pojavilo bezbroj ljudskih kostiju. Tu je, kažu, nekada bilo jevrejsko groblje.Srpska groblja, uostalom kao i sami Srbi, imala su svoju čudnu istoriju tokom vekova. Među najstarijim zabeleženim, koje je opisao još istori-čar Gump na planu koji je napravio 1688. godine, bilo je ono na mestu današnje Brankove ulice, koje se prostiralo od tadašnje Varoš kapije ka Zelenom vencu i zahvatalo deo Ulice maršala Birjuzova. Pored tog gro¬blja, nalazila su se i večna konačišta onih koji su se, kao i Srbi, smatrali građanima drugog reda u odnosu na vladajuće Turke. Zato je i že sahranjii dok su se i tadašnjoj < jedno uz<Ono, sr Novo j elita, ljudil Novom j drugom ( našnjem tKADAJ blje, i Mectuti sureTo,išetalištaj vreme Jj u „sfc

108 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Zato je u njegovoj blizini ostala ucrtana nekropola gde su svoje najbli-že sahranjivali beogradski Grci, dalje uz Lominu i Ulicu kraljice Natalije, dok su se u neposrednom komšiluku, u stvari iznad njega gledajući ka tadašnjoj Gornjoj čaršiji, a današnjim Terazijama i Ulici kralja Milana, jedno uz drugo smestili jermensko i jevrejsko groblje.Ono, srpsko, preneto je na Tašmajdan 1828. godine i tada je nastalo Novo groblje, gde je bila sahranjena tadašnja srpska duhovna i politička elita, ljudi koji su stvorili modernu Srbiju. Većina njih i sada počiva na Novom groblju, ali, u stvari, na drugom groblju koje se sada nalazi u drugom delu grada. Novo groblje, o kojem sada govorimo, bilo je u da-našnjem srcu grada.VII

KADA DANAS neko upita mlađe Beograđane gde se nalazi Novo gro¬blje, uglavnom će dobiti precizan odgovor da je ono u Ruzveltovoj ulici. Medutim, na pitanje gde je onda staro, ako se ovo zove Novim, mnogo su redi oni koji znaju odgovor.To, staro groblje bilo je na mestu koje je danas jedno od omiljenih šetališta i igrališta beogradskih mališana - na Tašmajdanu. Doduše, u vreme kada je nastalo, i ono se zvalo Novo, da bi vreme i njega „pregazilo" u „staro". I sada se uz zgradu Seizmološkog zavoda, na centralnom delu tašmajdanskog platoa, mogu pronaći ostaci nadgrobnih ploča s počiva-lišta koje je nekada tu postojalo.Sam Tašmajdan je jedno od najmisterioznijih i istorijski najčudnijih beogradskih mesta, ali podzemlju tog brega biće posvećena posebna gla-va ove knjige, pa ćemo se za sada zadržati samo na njegovom gornjem delu, odnosno nekadašnjem groblju.Staro groblje se, naime, na torn prostoru zadržalo do 1886. godine, kada je preseljeno na današnje Novo groblje. Ostalo je zabeleženo da su mnogi ondašnji varošani veoma burno protestovali protiv te seobe, jer su tvrdili da je premešteno na „užasno" daleku periferiju, i da će biti potrebno mnogo vremena dok povorka isprati pokojnika na večni počinak. Ali, vlasti su bile'neumoljive, te je tako nastalo najpoznatije beogradsko groblje. Međutim, na koji način je to urađeno i sa koliko poštovanja prema upokojenima najbolje pokazuju svedocanstva koja je zabeležio Marinko Paunović. Ondašnji Srbi i Beograđani imali su takav GROBLJA - CUVARI GRADA 109 BtPiil VIIISTOTINU GODINA je prošlo od pogibije kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović. Ni danas, čitav vek posle zavere koju je sprovela tajna organizacija Crna ruka, strasti se nisu umirile potpuno, kao ni nagadanja o tome kako bi izgledala novija srpska istorija da se sve to nije dogodilo, odnosno da li bi sve bilo drugačije da je Draga Mašin (posle Obrenović), mogla da rodi? Naravno, to nikada nećemo saznati i jedino što je sigurno jeste da ništa ne bi bilo isto. Ne kažemo lošije ili bolje, ali isto - sigurno ne. Tek, neka od pitanja su da li bi uopšte bilo Jugoslavije, da li bi se us-pešno „zapatio" komunizam, šta bi bilo u Drugom svetskom ratu.Ne ulazeći u tu analizu, podsetićemo na konačište poznatog kraljev-skog para i kako se odvijala njihova poslednja selidba.

Stara crkva u punom sjaju: s desne strane vide se nadgrobne ploče starog groblja GROBLJA - ČUVARI GRADA

111 Poznato je da su oni prvo bili sahranjeni u staroj Crkvi Svetog Marka ili Palilulskoj crkvi, kako su je nekada zvali Beogradani. Kako je zabeležio Petar K. Krstić u Godišnjaku Tehničkogfakulteta Univerziteta u Beogra-du (1946-1947), „godine 1835, a zaostavštinom trgovca beogradskog Lazara Panče, crkvu je podigao knez Miloš Obrenović". Krstić, dalje, objašnjava da je za vreme austrijske okupacije 1917. godine crkvu opra-vio okupator, a radovima je rukovodio neki Đurić iz Dalmacije. Tada su spoljni zidovi omalterisani, a kamena obloga očišćena. Dozidani portaii, obrađeni u duhu romansko-vizantijske arhitekture, lako su bili uočljivi. Kasnije, Đurić kaže: „Na Cveti, 13. aprila 1941. godine, odmah posle nemačkog bombardovanja, bliski požar drvene grade zapalio je crkve-ni krov, zahvatio celu crkvu i uništio je posle 107 godina postojanja. 1 Stara i nova Crkva Svetog Marka

112 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA i--\-.il5-*г СТАРЕШШ ^ЦРКВЕ^СВЕТОГ ' проаосу поокртк:^ с.стољака us азгороло стар* цркав. подаостовој з-ЕОТРвбу.36 евкретара По Izveštaj upućen crkvenim velikodostojnicimaIpak, torn prilikom, spasen je ikonostas sa ostalim pokretnim stvarima. 1942. godine, odlučeno je da se ostaci crkveni poruše, pošto se usled teškog oštećenja nije moglo pomišljati na obnovu.I tako je nestalo najstarije crkve beogradske, palilulske crkve sv. Mar-ka, koja je znala za bombardovanje Turaka 1862. godine, Austro-Nemaca 1914-1915. godine i najzad za poslednje nemačko bombardovanje iz vazduha 1941. godine."

Tadašnje beogradske vlasti, upravo zbog stanja u kome se crkva našla, imale su neprijatan zadatak da iz njenih kripti premeste mošti kraljev-skog para Obrenović, ali i kneza Milana Obrenovića II, knjaževića Ser-gija - sina kralja Milana, Ane - supruge gospodara Jovana Obrenovića, brata kneza Miloša, episkopa niškog „deda" Viktora, episkopa šabačkog Gavrila, episkopa negotinskog Mojseja i mitropolita Teodosija Mraovića. GROBLJA - CUVARI GRADA 113

Posmrtnim ostacima bilo je namenjeno mesto u kriptama današnje, velike Crkve Svetog Marka, gde i sada počivaju. Posao je obavila posebna „Komisija za prenos posmrtnih ostataka članova dinastije Obrenovića i crkvenih dostojanstvenika iz izgorele stare crkve u kriptu nove crkve Sv. apostola i evangelista Marka u Beogradu", odredena odlukom arhijerejske vlasti. Tada je napravljen i vrlo precizan i formalan zapisnik datiran na 2/15. maj 1942, kada je obavljeno iskopavanje i prenos posmrtnih ostataka.U zapisniku stoji da su od nadležnih prisustvovali predsednik komisije Konstantin T. Luković, protojerej, arhijerejski namesnik grada Beograda, a kao članovi Ilija Radović, predsednik Pravoslavne crkvene opštine Beogra¬da, Hadži Dragutin Tufegdžić, protojerej, starešina Crkve Svetog Marka i Milovan Jovanović, inženjer, član Crkveno-opštinskog saveta Pravoslavne crkvene opštine grada Beograda. U zapisniku stoji da su osim članova ko¬misije otkopavanju prisustvovala i sledeća lica: u ime Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve gospodin Valerijan, vikar patrijarhov, u ime Opštine grada Beograda Ivan M. Milićević, potpredsednik Opštine grada,

Zdanje koga vise danas nema: deo dvora gde se nalazila terasa s koje su bili bačeni poslednji Obrenovid114BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

t Posle bombardovanja: mesto gde se nekada nalazila stara crkvau ime upravnika Miodrag Đorđević, pomoćnik upravnika, Dragomir P. Pavlović, starešina IV kvarta Uprave grada Beograda, kao i zdravstveni inspektor Sanitetskog odeljenja Uprave grada, dr Fedor Mijin. Od srod¬nika pokojnika nije bilo kraljevskih

srodnika dinastije Obrenović, već je umesto njih prisustvovao jedan član porodice Oreškovića, dugogodišnjih punomoćnika kraljice Natalije.U zapisniku dalje piše kako se, pre nego što je komisija pristupila otko-pavanju grobova i otvaranju grobnica, prijavila gospođa Milica, udovica počivšeg Đoke Trifl<ovića, bivšeg dvorskog limara iz Beograda, i izjavila: „Moj muž, pokojni Đoka izvršio je lemljenje sanduka počivšeg kralja Aleksandra i kraljice Drage i torn prilikom video je da su u sanducima zaista bili leševi kraljevskog para. On je takođe video da je pokojni kralj sahranjen u fraku a kraljica u ružičastoj svilenoj haljini."Sačinitelji zapisnika dalje beleže: „Ovaj podatak Komisija smatra važ-nim u vezi sa verzijom, prilično raširenom: da kralj i kraljica nisu uopšte sahranjeni u Crkvi Svetog Marka, nego da su sanduci, njima namenjeni, bili prazni.

GROBLJA - CUVARI GRADA 115

Grobari prenose posmrtne ostatke kraljevskog para Obrenović iz stare u novu Crkvu Svetog Marka1942.Potom je Komisija pristupila radu i na lieu mesta konstatovala: da su grobnice kraljevske porodice, kao i grobnice i grobovi arhijerejski nepo-vredeni. U sredini crkve površina crkvenog poda je ulegla usled požara, snega i kiše, te su izvesne ploče poda ispucale i polomljene, ali ne i na-merno povređene.Posle toga Komisija je pristupila iskopavanju, i tokom rada utvrdila sledeće... (u ovom delu izveštaj se tiče ostalih koji su sahranjeni u crkvi). Zatim je otvorena grobnica s leve strane u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci kralja Aleksandra Obrenovića, supruge mu kraljice Drage i gos-pođe Ane, supruge gospodara Jovana Obrenovića, brata knjaza Miloša.Nad grobnicom postoji spomenik od mermera, vatrom jako oštećen, sa natpisom: 'Ovde počivaju u miru Božjem Njegovo Veličanstvo Kralj Srbije Aleksandar Obrenović i Njeno Veličanstvo Kraljica Draga Obre-novic, koji poginuše od zlikovačke ruke 29. maja 1903. godine' (spomenik su podigle 1917. godine ondašnje okupacione austrijske vlasti).116BEOGRAD ISPOD BEOGRADA SU«-ra, ia-ilai). ;ni)S-ia.

re-lik

Nadgrobna ploča bračnom paru Obrenović, podignuta 1917.Na ovom mestu ranije je bio spomenik Ane J. Obrenović, koji je pre-nesen na desnu stranu zapadnih vrata prilikom postavljanja spomenika kralja i kraljice. Na torn spomeniku postoji natpis: 'Ana udova Gospodara Jovana Obrenovica, preminu 9. VI1880. godine u svojoj 62. godini života'.U grobnici su nađena tri metalna sanduka i to dva u svemu jednaka a treći je različit. Prvo su iznesena dva sanduka koja su jednaka.a) U prvom sanduku čiji je donji deo potpuno istrulio naden je ženski leš preko koga je bio pokrov od nekada svetle boje. Haljina je bila dugačka svilena i ružičaste boje. Lobanja leša prilikom obdukcije testerisana, inače drugih tragova o povredi nema. Kosa erne boje, bila je na sredini razdeljena i očešljana. Zubi prirodni i očuvani. Kosti isto tako očuvane te su sve prikupljene i prenesene u nov limeni sanduk.

GROBLJA - CUVARI GRADA 117

Mesto gde su bili sahranjeni poslednji Obrenovid

Nikakvih dragocenosti nije nađeno. Iskaz gospođe Milice Trifković, dat pre početka iskopavanja, utvrden je nađenim stanjem potpuno, te se i time utvrđuje identitet posmrtnih ostataka kraljice Drage Obrenović.118b) U drugom sanduku čija je donja strana istrulila nadeni su posmrtni ostaci kralja Aleksandra Obrenovića. Utvrđene su ove cinjenice: pokrov je bio svetle boje; kralj je imao na glavi crnu svilenu kapu, bio je odeven u frak, u belu košulju i sa crnom mašnom. Na nogama plitke erne cipele, a lobanja je bila testerisana prilikom obdukcije; kosa crna. Na levoj strani lobanj-e a iza levog uha tragovi frakture i povrede tupim oruđem. Drugih tragova - povreda nisu nađeni. Na gornjoj vilici nedostaju tri zuba. Kosti trupa su nepovređene, te su prikupljene i sve prenete u nov limeni san-duk. Od dragocenosti nadena su zlatna dugmad na lančićima za manžetne,BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

u kojima su bili po jedan mali rubin i po tri sitna brilijanta. Nedostaje jedan mali rubin u jednom paru. Drugih dragocenosti nije bilo. Identitet posmrt-nih ostataka kralja Aleksandra Obrenovića potvrđen je i iskazom gospođe Milice Trifl<ović, a koji se slaže potpuno sa nadenim stanjem stvari..." Dalje se sastavljači izveštaja bave ostalim pokojnicima koji su prenošeni, da bi se dodalo i kako se iz pričanja očevica Steve Popovića, bivšeg crkvenjaka Crkve Svetog Marka, saznaje i ovo: ^Grobnica knjaževa bila je otvarana 1903. godine (Misli se na grobnicu u kojoj su bili sahranjeni knjaz Milan M. Obre-nović, i knjažević Sergije, sin Milana Obrenovića koji je poživeo samo pet dana). Otvarana je da bi se u nju smestili sanduci počivših kralja Aleksandra i kraljice Drage, pa kako je drveni sanduk knjaza Milana bio istrulio, njegove su kosti pokupljene u jedan džak koji je smešten u ugao grobnice, da bi bilo dovoljno prostora za dva nova sanduka. No grobnica ipak nije mogla primiti sanduke kraljevskog para, te je nanovo zatvorena a otvorena je grobnica gos-pođe Ane J. Obrenović, koja je bila dovoljno prostrana da se smeste sva tri sanduka. Balsamovano telo knjaza Milana koje je bilo u drvenom sanduku, a koji je bio dotrajao, u žurbi oko sahrane kraljevskog para nije zamenjen dru-gim sandukom, za knjaževe kosti, već su one smeštene u jedan džak." Revolver kralja Aleksandra Obrenovića GROBLJA - CUVARI GRADA 119

Izveštaj Komisije kasnije opisuje kako je svih devet limenih sanduka sa kraljevskom porodicom i crkvenim velikodostojnicima bilo zalemljeno, i da su posle pomena svi sanduci sa pijetetom i pratnjom svih prisut-nih preneseni u novu kriptu Crkve Svetog Marka. Svaki je sanduk prvo obeležen mesinganom plaketom, s imenom i godinama rođenja i smrti pokojnika.Tako je izgledala poslednja selidba porodice Obrenović, pre nego što je potpuno srušena stara Crkva Svetog Marka. Danas, nažalost, nije obeleženo mesto gde se nekada stara crkva nalazila, pa je i ona potpuno nestala, baš kao i obeležja sa starog groblja. Samo su Obrenovići pronašli večno konačište.

Kripta Crkve Svetog Marka: mesto gde danas podvaju kralj Aleksandar i kraljica Draga Obrenović 120

BEOGRAD ISPOD BEOGRADA IX

TOKOM 1855. godine Roman Zmorski, poljski književnik, opisivao je staro groblje. Iz onoga što je pisao i beležio, izvirao je čudnovati splet pa-ganske tradicije, tako dugo sačuvane među Srbima i Poljacima da mu nije bilo teško da je prepozna. Stari bogovi su, izgleda, imali još nešto da kažu.On beleži, opisujući mesto Palilulu, kao „groblje, s malom crkvicom, nedaleko od Beograda. Zbog položaja, koji zauzima na visokoj, stenovitoj obali Dunava, to mesto je poprilično omiljeno kao šetalište. Naročito živo postaje ovde za vreme crkvene slave, koja, ako se dobro sećam pada na Sv. Marka (prema starom kalendaru), i traje nekoliko dana. Tada Palilula po podne pruža zaista redak prizor. Celo, prostrano groblje, polje koje se graniči sa njim i svi putevi koji vode ka njemu, ispunjeni su šarolikom, mnogohiljaditom gomilom iz grada i okolnih sela.Pod tremom gostionice podignute uz grobljansku kapiju caste se vinom i rakijom vesele gomile, a u šatorima i kućicama podignutim unaokolo odr-žava se pravi vašar. Na samom groblju u to vreme odjekuje vesela muzika, široki krug momaka i najgizdavije obučenih devojaka, skače na slobodnom prostoru ispred crkve, a bezbrojno mnoštvo gledalaca, sedeći i stojeći na uzvišicama i nadgrobnim kamenovima posmatra igru. Teško je reći koliko neobičan i uzbudljiv prizor pruža ta vreva života i veselja na tužnom stani-štu smrti. To je na neki način prezriv izazov mladosti koja se večito obnavlja, bačen strašnoj kraljici uništenja, izazov koji po svojoj ideji podseća na ono pagansko potapanje Mažane u našem (poljskom, prim, aut.) narodu i u drugih slovenskih plemena, koje je nekad bilo obavljano uz pesmu i igru".Smrt je u Beogradu, dakle, uvek bila izazov, a ne kraj.XDA PRIČA O BEZBROJNIM beogradskim grobovima i grobljima ne bi bila preopširna, a da opet, ne bismo ogrešili dušu o one koji nisu na nji-ma sahranjeni tako davno kao oni koje smo do sada pominjali, moraju se pomenuti žrtve koje su ostale da konače u Jajincima, posle Jasenovca najvećem srpskom stratištu-iz Drugog svetskog rata. AH tu su i logor na Banjici, kao i onaj na Starom sajmištu. Prvo su ih ubijali Nemci, a zatim ih na brzinu sahranjivali u improvizovane masovne grobnice za koje se ne može sa sigurnošću tvrditi da su sve pronadene. Posle operacija za GROBLJA - ČUVARI GRADA 121

oslobođenje Beograda 1944, ni partizanske trupe nisu mnogo zaostajale u masovnom sahranjivanju za Nemcima, tako da su neki delovi grada, sećaju se stari Beogradani, posle obilnih kiša bili crveni od krvi plitko zakopanih žrtava.Beograd je grad čiji su oslobodioci masovno ubijali svoje sugrađane i posle Drugog svetskog rata. Da ne bismo dalje uzburkivali već uzburkane strasti u vezi s tim periodom, samo ćemo pomenuti da je i tada palo mno¬go žrtava, kao i da sve njihove grobnice nisu do kraja poznate. Nažalost, pričamo o desetinama hiljada ljudi.Da svaki naredni rat potiskuje sećanja na prethodni, ma kako težak bio i imao puno žrtava, svedoči i podvožnjak u Ulici Tadeuša Košćuška, na delu kada se ulica približava Sportskom centru Milan Gale Muškatiro-vić, nekada poznat pod imenom 25. maj. Da bi saobraćajnica prošla tim putem, napravljen je podvožnjak, kako bi se „ukralo" još malo gradskog prostora i olakšao saobraćaj kroz ovaj deo grada. Međutim, i tamo su graditelji naišli na groblje oslobodilaca Beograda iz Prvog svetskog rata. Sećanja na Drugi rat su već bila dovoljno mučna i sveža, pa su nezaleče-ne rane uticale na to da se Prvi rat zaboravi i ode, naizgled, u nestvarno daleku prošlost. AH, stvarne i opipljive bile su kosti heroja - branilaca. skog si danafjZa!mopn brzo, i za tod Podvožnjak između UliceTadeuša Košćuška i Sportskog centra Milan GaleMuškatirović gde su iskopani ostaci branilaca Beograda iz Prvog svetskog rata 122 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Тако је podvožnjak napravljen, na zadovoljstvo Beograđana, a kosti smeštene u spomen-kosturnicu zarad pijeteta prema onima koji su grad branili u Prvom svetskom ratu. Niko nije pomislio na moguće posmrtne ostatke heroja pored dve novonastale saobraćajne podze-mne trake.Šta li bi se Hi ko bi se tek tamo našao.Nažalost, takvih dokaza ima i danas mnogo. Posle Drugog svetskog rata, prilikom raskopavanja delova Tašmajdana, često se nailazilo na kosti nekadašnjih Beograđana. Najsvežiji primer za to bio je u jesen 2002. godine kada su kopani tuneli kroz koje je trebalo da budu spro-vedene toplovodne cevi ka zgradi Seizmološkog zavoda. Radnici su, desetak metara ispred Zavoda, naišli na prilično očuvanu nadgrobnu ploču, doduše ispod zemlje, koja je svedočila da je reč o porodičnoj grobnici. To su vise nego jasni materijalni dokazi da mnogi sa beograd-skog starog groblja nikada nisu preseljeni i da se njihove kosti nalaze i danas ispod šetališta.Zato je nezahvalno govoriti o beogradskim grobljima i tvrditi da zna-mo pravu istinu. Mnogo je primera da su žrtve tog doba bile sahranjivane brzo, u masovne grobnice, noću, pa je rodbina često ostajala uskraćena za to da zna gde im je poslednje konačište.

Uostalom, njima nije ni bilo važno kojoj su vojsci ubice pripadale, već ono što su počinili. A Beograd je, nažalost, često bio na meti okrutnih ljudi, i uvek bi ih neki osvajač-ki vetar, volja za moći ili drugačija ideologija terali da svojim ciljevima pravdaju smrt drugih.Tako kosti nekadašnjih Beograđana ostadoše rasejane po podze-mlju grada.Zbog svega iznetog ovde, trebalo bi, ipak, pomenuti i broj onih koji su u odsudnim trenucima živeli u našem gradu. Iako su to opštepoznate istorijske činjenice, verujemo da će biti mnogo onih koji će se iznenaditi. Prema izvorima preuzetim iz knjige dr Dušana J. Popovića Beograd kroz vekove, statistika koju je on preuzeo od savremenika grada iz onog vre-mena današnjim stanovnicima grada deluje gotovo nemoguće.Dakle, kada je Karađorđe otimao grad od Turaka, 1806. godine, u Beogradu je živelo oko tri hiljade srpskih duša.Kasnije, 1834. godine,'prema popisu koji je napravila srpska vlast, u gradu je bilo 7.033 stanovnika Srba, od čega 4.199 muškaraca i 2.834 žena. Ostali stanovnici Beograda bili su Muslimani, Jevreji, Bugari, Grci i Vlasi. GROBLJA - CUVAEI GRADA 123

Prema popisu napravljenom tri godine kasnije, u gradu je živelo oko 20.000 stanovnika, od čega je na Srbe otpadalo 6.561 duša. Bili su ras~ poredeni tako da je 4.676 ljudi živelo u Beogradskoj varoši, u Savamali ih je bilo još 770, dok je na području sela Palilule obitavalo 1.115 Srba.Sredinom 19. veka, tačnije 1861. godine, u Beogradu je postojalo 2.095 kuća sa 18.890 stanovnika. Posle konačnog iseljenja Turaka iz Beograda, statističari beleže kako je u Beogradu, 1867. godine bilo 24.612 stanov¬nika, od čega 14.477 muškaraca i 10.135 žena.U prvoj polovini tog veka najveće srpsko naselje nije bio Beograd, već Novi Sad.Možda je i ovaj podatak razlog da „stare Beogradane", u stvari, i ne tražimo u Beogradu, već u Novom Sadu. Razlog bi bio taj što su potomci srpskih žitelja nase današnje prestonice naseljeni u Vojvodini. Jer, ostalo je pomenuto kako su se, bežeći od Turaka, a naslućujući kakva im se sudbina sprema, mnogi imućni Srbi nastanjeni u Beogradu pre 1521. godine iselili, nosed svoju imovinu ili makar ono što im je bilo dostupno.Tada su osnovali novu varoš u Petrovaradinskom šancu. Tako ostaje pitanje da li su Novosadani, makar svojim značajnim delom, u stvari - potomci starih Beograđana? AK koli žitelismesl dad< ostac crkvsistra carsti usukiSai

dvi '1 124 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Tašmajdan - podzemni gradAKO POSTOJI ZAGONETNO MESTO u Beogradu, koje postoji dugo koliko i sam grad i pamti sve njegove dobre i lose periode, a današnjim žiteljima prestonice je uglavnom nepoznato, onda je to Tašmajdan.Na tako malom prostoru gotovo da je svaki kamen premešten s jednog mesta na drugo mesto, a svaka zakopana kost željna spokoja morala je da dobije drugo konačište. Tek nekoliko metara ispod zemlje „protiču" ostaci dva milenijuma starog vodovoda, a u „skeletu" Tašmajdana su i crkvene riznice i kripte, vojna komanda nekada moćne imperije, kao i stratišta na kojima su skončale žrtve, ukopane u slavu Vermahtovog carstva. Bezbrojne uloge koje je imao taj neveliki prostor kao da su bile u sukobu jedna s drugom i svaka je tražila svoje mesto.Samo su stene, odnosno bezbroj puta proburaženi karst, ostale tu hi-ljadama godina. Njima je opasnost zapretila tek tokom poslednjeg veka kada se i namena celog platoa najčešće menjala.Ovde, na Tašmajdanu, nalazio se najstariji rudnik u gradu, od čijeg kamena su sačinjeni sarkofazi. Kasnije se ispostavilo da su bili zaista du-govečna konačišta za rimske stanovnike varoši, koji su je nastanjivali pre dve hiljade godina. Mada se o ovom kamenolomu najviše govori, bilo ih je još u Beogradu - jedan se nalazio na mestu današnjeg Prokopa, a drugi je bio smešten blizu mesta gde se danas nalazi Institut za prevremeno rođenu decu u Ulici kralja Milutina.Mnogi sarkofazi sačuvani su do danas, s uklesanim siluetama pokojni-ka i latinskim nadgrobnim natpisima. Od tašmajdanskog kamena pravlje-ne su i kuće, palate, hramovi stare rimske kulture, kao i delovi vodovoda kojim je voda dovođena u rimsko utvrđenje na današnjem Kalemegdanu.125

I danassučitljiva slovarimskognadgrobnogspomenikastarog dvehiljade godina 136 I

BEOGRAD ISPOD BEOGRADA J Tako se ostaci kamena iz tog rudnika danas nalaze po celom gradu, od-nosno češće ispod grada, čuvajući uspomenu na snove, uspehe i kraj onih koji su pre nas živeli na našem prostoru.Kasnije je zabeleženo da se tu nalazio i rudnik šalitre koja je služila za proizvodnju baruta, pa su je i Turci dugo vadili odavde. Godine 1860. Feliks Kanic je skicirao izgled tašmajdanskih pećina, napominjući da je ovdašnja šalitra jedna od najkvalitetnijih u Evropi. Iste, 1860. godine, Kanic beleži i to da je u pećinama zatekao oko 150 volovskih kola sa hranom, a prema njegovoj proceni u taj podzemni prostor moglo je da bude smešteno oko 600 takvih kola.Dve godine kasnije, 1867, Turci bombarduju Beograd. Upravo u pećinama ispod Tašmajdana skrivaju se žene i deca dok su, kasnije, na istom mestu, mnogi Beograđani potražili spas od austrougarskih topova. Tada su tela onih koji nisu uspeli da se sakriju od topovskih salvi prekrila ceo Dorćol, a mrtvih je bilo sve do Terazija. Zato je ovaj kamenolom prvo za mnoge bio spas, ali kasnije, nekoliko decenija posle tog rata, u onom narednom, bio je grobnica i stratište mnogih srpskih zarobljenika.IIGORNJI DEO, sadašnji park, dugo je bio staro groblje, na kome su de-cenijama počivali Beograđani.Baš s tog mesta je Karađorđe poveo svoje ustanike u bitku za oslo-bađanje Beograda od Turaka 1806. godine, i to tako što je svoj stab smestio u tašmajdanske pećine. Tu je prolazio i Smederevski drum, jedna od najvažnijih saobraćajnica još od rimskog doba. Na torn mestu je pročitan javno i hatišerif koji je doneo slutnju, a zatim i dugo čekanu potvrdu da će se Srbija konačno osloboditi turske stege i najzad postati samostalna.Mnogo važnih stvari za Beograd desilo se baš na Tašmajdanu. Kada su 1594. godine Turci rešili da obezglave tvrdoglave Srbe uništavajući im svetinje, odlučili su da tamo spale mošti Svetog Save. Dilema je gde se sve zaista desilo. Oni stariji istoričari izričito beleže ono što danas ne govore moderna predanja, a to je da zemni ostaci svetitelja nisu spaljeni na Vračaru, na mestu gde je danas velelepni hram posvećen svetitelju, već da se sve desilo na Malom Vračaru koji je počinjao ispred zgrade TASMAJDAN - PODZEMNI GRAD 127 Doma Narodne skupštine i prostirao se ka Tašmajdanu. Tako istoričar Jovan D. Popović beleži kako je „najveći duševni bol za vreme robovanja pod Turcima pretrpeo narod, naročito u Beogradu, prilikom spaljivanja moštiju Sv. Save, na beogradskom Malom Vračaru. Vrlo verovatno da je spaljivanje moštiju Sv. Save bila jedna od odmazdi prema srpskom narodu, što je krenuo sa pobunama u Banatu i Hercegovini. O spalji-vanju moštiju Sv. Save na Malom Vračaru sasvim je malo beležaka a i ove su sasvim šture." Po tim beleškama, dalje navodi Popović, na Veliki petak mošti su prenete u pozlaćenom

kovčegu iz manastira Mileševa na Mali Vračar, i tu su, 27. aprila 1594, bile spaljene. Kasnije je pepeo bio razvejan niz vetar.„Spaljivanje je izvršeno za uklin narodu, na mestu koje se pro-stiralo između Batal džamije, odnosno današnje Savezne skupštine, i Tašmajdana." Do sad u tašmi Kao i vi Muzeja Da li su mošti svetitelja zaista bile spaljene ovde: u izgradnji Hram Svetog Save 128 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Do sada neobjavljena fotografija izgradnje Crkve Svetog Marka, na kojima se vidi predratni ulaz u tašmajdanske pešćine. Snimljeno iz pravca današnje Aberdareve ulice, odnosno zgrade RTS-a. Kao i većinu drugih crno-belih fotografija, i ove smo dobili zahvaljujući Ijubaznošću Ijudi iz Muzeja grada Beograda.

TAŠMAJDAN - PODZEMNI GRAD 129

Možda Sveti Sava ne bi ni zamerio na takvom neznanju ukoliko je dobro naučeno ono što je hteo da nam poruči, ali ta priča tek treba da bude dopričana. Ovog puta - Tašmajdan.Ime je poneo iz turskih vremena, prema rečima taš, što znači kamen, i majdan - rudnik.I geolozi, koji su dugo istraživali kako gornji, tako i donji deo Tašmaj-dana, dolazili su do zaključaka koji, u najmanju ruku, nisu neinteresantni. Njihova priča odnosi se na onaj deo koji se nalazi ispred ulaza u pećine, u Aberdarevoj ulici, odnosno od tribina tašmajdanskog stadiona koji je okrenut ka zgradi Pete beogradske gimnazije.Ispitivanja stručnjaka govore o tome da ta padina, koja se danas niz-brdo spušta ka Palilulskoj pijaci, ima vrlo neobičnu strukturu zemljišta, koja jasno govori o slojevima koji su se taložili, ali nisu bili tako sazdani prirodnim putem. Različite vrste zemljišta su se tako izmešale da je oči-gledno da su one starije nabacivane preko sloja mlađih, i lako je razu-mljivo kako su nekadašnji, i rimski i potonji, rudari na ovo mesto izbacili bezbroj kubika zemlje i kamena za njih neupotrebljivih.Još jedno istraživanje ovog dela Beograda ostaje vredno pomena. Pre¬ma njegovim podacima Tašmajdan je nekada davno bilo poslednje mesto do koga su dopirali talasi nekadašnjeg Panonskog mora. Sudeći po ono-me do čega su došla geološka istraživanja,

a koja nam je preneo Mirko Radaković, bio je poslednje uzvišenje u nizu od Karpata do Beograda, koje ima isti ili gotovo isti sastav kao i ovaj planinski masiv. Tu su se lomili morski talasi koji su nekada stizali i do Beograda, tada samo zapljuskujući potonje njegovo uzvišenje, kao da su znali da će tokom sveg postojanja biti na meti tudih udara kada se oni povuku.IllJEDAN OD ULAZA U TASMAJDANSKE PEĆINE nalazi se naspram Aberdareve ulice, preko puta zgrade RTS-a, zaklonjen kafe-klubom Fra-tellis. Duge stepenice i metalna vrata krili su svoju tajnu od mnogih beo-gradskih radoznalaca. Unutra se nije moglo jer je mesto, i posle Drugog svetskog rata, bilo'dugo u vojnoj nadležnosti.Ispod se nalazi nekoliko velikih pećina, od kojih je prva najstarija i do-čekuje posetioca odmah posle ulaza i dvostrukih stepenica. Jasno je da je to mesto jedan od najvremešnijih svedoka gradskog postojanja i po tome što 130 BEOGRAD ISPOD BEOGEADA i danas postoje očigledni otvori u steni iz koje su vađeni kameni blokovi, pa je i praznina iza njih ostajala pravilna. To nije jedini rudnik od čijeg kamena je sagrađen nekadašnji grad, ali je sigurno da je bio velik, a verovatno i naj-važniji. Pećina danas ima betoniran pod, a na kraju su metalna vrata koja spletom hodnika vode ka daljim lavirintima Tašmajdana. Kada posetilac ude unutra, odmah pomisli da je otkrio tajnu koja se krije ispod brda, a onda, prolaskom kroz druga vrata, shvata da je još daleko od otkrića.Jedan prolaz okrenut ka Aberdarevoj ulici, i danas jasno prepoznatljiv, zazidan je. Prema nekim saznanjima, on se spušta do same Palilulske pijace preko puta Pete beogradske gimnazije, na kojoj, takode, postoji zatvoren prolaz. Kako smo saznali, ta vrata su morala da budu zatvorena posle Drugog svetskog rata, jer partizansko-ruske trupe nisu imale ni dovoljno vremena, ni stručnjaka da taj prostor zaštite od mina, pa je najbrže i, po njima, najbolje rešenje, bilo da ga jednostavno zatvore i tako ovaj deo učine bezbednim.

Tašmajdanski stadion neposredno po završetku izgradnje TAŠMAJDAN - PODZEMNI GRAD 131

Тако jedan deo Tašmajdana i sada nosi „relikvije" Drugog svetskog rata. Malo je verovatno da bi neka od mina iznenadenja, koje su postavili vešti inženjerci, danas eksplodirala, jer je u to vreme bomba pravljena tako što je eksploziv bio u metalnim košuljicama, sklonim koroziji. Ipak, amatersko istraživanje, bez eksperata, nikako nije preporučljivo. Uosta-lom, u velikom delu tašmajdanskih pećina postojale su mine koje su

voj-nim stručnjacima zadavale velike probleme i obecavale nimalo zanimljiv posao, koji je trajao godinama.Treba red i to da je silazak u ove pećine do pre samo nekoliko decenija bio potpuno drugadji i da se to promenilo tek kada je izgrađena velika vodovodna stanica između zgrade Televizije i pozorišta Duško Radović.

Prva tašmajdanska pećina: pravilne praznine u zidovima i sada govore o tome kako su iz njih bili vađeni kameni blokovi 132 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA ч ilinaiak, ;ta-oj-Ijivlija ika vie. Tada je došlo do velikog opterećenja stenske mase od koje je sagra-đeno tašmajdansko brdo, pa je prvobitni svod počeo da klizi, a pecina površine 900 kvadratnih metara bila je potopljena. Sada je prepuna vode, nedostupna i zauvek zaboravljena. Iznad nje je, nedugo zatim, 1979. i 1980. godine, nastalo još jedno klizište, pa je sa donje strane, kod ulaza, napravljen program rekonstrukcije pristupa tako što je stenska masa Taš-majdana poduprta. Sada velike betonske potpore drže tu ogromnu stenu.Tako se danas u predvorje Tašmajdana ulazi na mestu gde je nekada bila druga po redu u nizu pećina.Tek, tu se završava prvi deo ovog pećinskog istraživanja i počinje drugo, gde se istražuje splet hodnika, koji se na nekoliko mesta račvaju vodeći na različite strane. Iako prolaznik ima utisak da se kreće po hori-zontalnoj podlozi, vešti speleolozi su nas upozorili na to da su pećine na različitim nivoima i da se, ne primećujući, nalazimo čas bliže, čas dalje od površine brda. Krenuli smo dalje.IV

TASMAJDANSKIM PECINAMA ne ostaje zadugo isključivo namena skloništa i vojska ubrzo odustaje od namere da ih za to koristi. Ipak, de-cenijama ih je čuvala kao najstrožu tajnu.Druga pećina u koju smo ušli danas je zasvođen prostor iznad koga se prostiru betonski lukovi. Ona je svoje obrise dobila za vreme Drugog svetskog rata, tokom 1941. i 1942. godine, i u to vreme bila je odličan štit od bombi.Ta konstrukcija bila je jedno od prvih modernih podzemnih skloništa u Beogradu, pa i zato zavređuje pažnju, ali danas vise kao spomenik ili svedok prošlog vremena nego kao

utočište. Mogla bi da se pretvori u ra-skošan prostor i da bude velika korist gradu, no prepustimo to sudovima i idejama nadležnih ljudi.Interesantno za ovu pećinu jeste i to da je završni deo njenog svoda koji je udaljen od ulaza sada probijen, i da se tamo nalazi tunel, du-gačak oko deset metara, koji nije ozidan kao što su to mnogi delovi druge, a za njom i treće pećine. Odmah iza otvora, koji je u visini ko-lena prosečnog posmatrača i širok, toliko da isti čovek može da uđe, nalazi se vrlo mala prostorija, u kojoj posetilac može skoro da se uspra-vi, zasvodena s nekoliko dasaka, a poduprta samo jednom daskom. TASMAJDAN - PODZEMNI GRAD 133

Iznad nje, s uperenom baterijskom lampom čiji snop može blago da osvetli prostor između dasaka, vide se delovi ozidanog svoda, ali ni-šta vise. S desne strane, kada se ude u taj skučeni prostor, prostire se hodnik koji je, otprilike, usmeren prema Crkvi Svetog Marka, na čijim se svodovima lako uočava da su kopani krampom ili pijukom, kroz ne baš tvrdu podlogu, i da on nije ozidan, pa mu nije lako ustanoviti ni vreme kada je nastao. Očigledno je, medutim, da nema logičnu vezu s tim skloništem, i da je deo nečega što je postojalo verovatno pre te modernije gradevine, ali na istom torn mestu.Kuda je tačno vodio ovaj deo, ne može se ni lako ni pouzdano red, ali je izvesno da nam pokazuje da se tu, mnogo pre Drugog svetskog rata, nalazilo nešto značajnije i veće. Tim pre što su cigle koje su se prostirale nad svodom tvorile neki mnogo viši i bolji zid, makar za ono vreme kada su nastajale. Šta li je bilo tu?

Druga pećina ispodTašmajdana: svodovi napravljeni za vreme nemačke okupacije Beograda 134 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA VPRVI PUT obilazeći taj neverovatan prostor ispod grada, imali smo čudan utisak, pogotovo u onim delovima gde nije postojala električna rasveta, da zavirujemo u nešto što se ne sme dirati. Verovatno zato što je toliko dugo bilo tabu. Intuitivniji među nama kao da su osetili neku vrstu barijere, podignutu ambicijama i željama nekih da mesto ostane zauvek tajnovito.Deo koji se nalazio pred nama bio je nemačko sklonište za vreme Drugog svetskog rata, podzemno sklonište Komande za jugoistok am-bicioznog Vermahtovog generala Fon Lera, čoveka zaduženog za bom-bardovanje Beograda tokom šestoaprilskog napada. Tamo se ulazilo kroz vrata koja zaposleni u preduzeću Skloništa, valjda po tradiciji, i

danas zovu Fon Lerova vrata, iza kojih počinje splet hodnika i, čak i za današnje vreme, uredno napravljeno sklonište. U njemu su ozidane velike prostorije u koje se ulazi s obe strane dugačkog hodnika, gde su sve donedavno postojali drveni podovi iz tog perioda. Prostorije su za vreme okupacije imale različitu namenu. Na jednom mestu se nalazila električna centrala pokretana pomoću dizel generatora, koja je telefonskim linijama povezivala sva važnija mesta u skloništu, a uz nju je bio i autonomni sistem napajanja svih podzemnih prostorija električnom energijom.Prostorije su bile raspoređene za smeštaj vojnika tako što je njih hi-ljadu moglo da boravi u torn prostoru punih šest meseci, bez potrebe da izlazi napolje. Dakle, bili su opremljeni svim potrebnim.Dalje, u jednoj od prostorija bio je smešten i zloglasni Gestapo. O tome koliko su važni bili zatvorenici koji su dopremani na ovo pakleno mesto, odnosno koliko je bilo važno priznanje koje se iz njihovih usta očekivalo, najbolje govori činjenica da nijedan Srbin nije odavde izašao živ. Kakvo god da je priznanje bilo, verodostojno za okupatore Hi ne, za nesrećnog zatvorenika jedino je smrt bila izvesna. Teško je, uostalom, poverovati da bi gestapovci bili neobazrivi i pustili na slobodu nekoga ko je boravio u tako važnom skloništu za njihovu komandu.Ovaj deo gradskog podzemlja imao je još jedan poseban ulaz, u nivou današnjeg Sportskog centra' Tasmajdan, u koji su mogli da uđu kamioni koji bi, pred retkim svedocima, jednostavno nestajali u brdu. Tako su nemački vojnici, u ovom slučaju oni s posebnim zadatkom, mogli dugo da budu snabdeveni svim potrebnim namirnicama i naoružanjem. TASMAJDAN - PODZEMNI GRAD 135

Ostaci telefonske centraleTaj deo nekadašnjeg kamenoloma bio je napravljen davno pre Drugog svetskog rata. Prvo se, još u doba kneza Miloša, nastavilo s kopanjem, da bi posebnu pažnju, u svojim odbrambenim projektima, ovom mestu poklonila i nekadašnja Kraljevina Jugoslavija, a zatim i, Nemci, koji ga vešto preuzeše, odmah po okupaciji grada. Ispod samih tribina današnjeg stadiona nalazio se mašinski blok, koji su Nemci tu smestili, prosecajući nove putanje ispod brda. Tamo su boravili vojnici Vermahta.Za vreme Drugog svetskog rata Nemci su preko firme rOTradili na izradi, odnosno adaptiranju tašmajdanskog prostora za potrebe nemaćke komande u Beogradu, kao i za sklanjanje značajnih zatvo-renika Srba.Projekt ove adaptacije uradio je Jakov Bezlaj, koji je sa grupom Čeha, Slovaka i Slovenaca doveden u Beograd. Interesantan je podatak da je posle rata njegov sin dobio stipendiju da završi studije hidrologije u Beču. 136 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Čim je završio školovanje, završio je i školu rezervnih oficira i zaposlio se u državnom sekretarijatu za odbranu. Bio je projektant nekih luka na Jadranu. Jedan je i od projektanata Savske luke u Zagrebu i sliva reke Save. Štaviše, bio je i jedan od projektanata u vreme kada je građena Hidroelektrana Đerdap. Mladi Bezlaj je umro u Zagrebu, sam, jer dece nije imao a prethodno se razveo od žene.Po priči koju je ispričao, Tašmajdan su gradili ljudi dovedeni iz Slovačke, Češke i Slovenije, i tačno je da u periodu dok se radilo nije bilo Srba svedoka. I

Iretvo- Fon Lerova vrata: ulazuVermahtove podzemne odaje

TASMAJDAN - PODZEMNI GRAD 137

Како nam prenose stručnjaci iz Javnog preduzeća Skloništa, koji su decenijama proučavali prošlost tog prostora, svedoci, okupacionih vre-mena govorili su kako je sa dolaskom Rusa i ovaj prostor brzo opustošen. Tada je eksplozijom razorena gornja ploča koja se nalazila iznad tadašnje nemačke dizel centrale, zadužene za elektrifikaciju, ventilacione sisteme i telefonsku komunikaciju unutar prostora. Centrala je odneta odavde, ali se, naravno, ni dan-danas ne zna gde. Ono što je sigurno i jasno se vidi jeste da se tamo i danas nalaze debeli betonski zidovi koji su štitili mesto gde se sve nalazilo.Na mnogim mestima, na koja su se nastavljali hodnici koji su nekada povezivali podzemne tašmajdanske prostorije, tokom istraživanja nepo-sredno posle rata, ali i onih kasnijih, oglašavali bi se detektori na eksploziv,

Ostaci originalne nemačke instalacije iz Drugog svetskog rata BEOGRAD ISPOD BEOGRADA pa su radovi bili obustavljeni. Kako nam je objasnio Mirko Radakovic, iz-među svih pećina postojale su medusobne veze koje su uglavnom zazida-ne. Sada je manje važno iz

kojih razloga, da li svesno ili nesvesno. Suština je, prema rečima iskusnog istraživača, da bi sada trebalo započeti novo istraživanje, kako bi se definitivno i precizno utvrdilo „šta zaista ima dole".Radakovic je, uostalom, među onima koji su najviše vremena utrošili istražujući podzemlje, a čuo je najrazličitije izvore i svedoke. On tvrdi da „postoje razne price, ali suština je da su pećine nastale kao kamenolomi i da u njima sada postoje hodnici za koje se ne zna tačno kuda vode. Ne zna se šta je iza njih, jer se nije istraživalo. To je jedina i prava istina".Iza tog dela, ostao je treći, koji je današnjim očevicima možda i naj-interesantniji. Tuneli koji povezuju tašmajdanske pećine TASMAJDAN - PODZEMNI GRAD 139

VI \ KADA SE NAPUSTI KOMPLEKS PROSTORIJA u kojima su boravili nemački vojnici i koji je pravljen tokom Drugog svetskog rata, upravo s torn, posebnom namenom, dolazi se do dela koji se nalazi ispod tribina tasmajdanskog stadiona. Anegdota kaže da su projektanti tada modernog sportskog centra planirali nešto veće zdanje nego što je ovo koje ga je danas nasledilo, ali da su morali brzo da menjaju tu ideju, jer bi se cela konstrukcija sručila u ono za šta su se nadali da je čvrsta podloga, a u stvari je bilo šuplje brdo.Ispod tribina nalazi se stepenište koje vodi ka ulazu u treću, za nas možda najinteresantniju i najteže razumljivu tašmajdansku pećinu. To je prostor koji se nalazi otprilike ispod restorana Šansa. Na mestu gde je svod najviši i dopire do samog šetališta u parku, u središnjem delu, nalazi se gromada za koju je očigledno da se obrušila sa svoda. Sručila se sedamdesetih godina prošlog veka i, kako kazuju neki podaci, tada je nastradala devojčica koja se tu igrala pošto je upala u bezdan koji se pod njom iznenada otvorio.Pećina je, samo na prvi pogled prirodna, dok se oči ne naviknu na tamu koju probijaju baterijske lampe. Ali, odmah zatim, iako veliki deo obrisa pećine čine krečnjački zidovi i stene, vidi se jasno i ono što je na-pravljeno ljudskom rukom. To su precizno sazidani zidovi, koji su imali ili ulogu potpore ili podele prostorija jedne od drugih. Najpre će biti - i jedno i drugo. Ispod Tašmajdana se pre i posle Drugog svetskog rata često zidalo, u nekoliko navrata, da bi se ojačale pećinske konstrukci-je, pogotovo posle brutalnog dokaza da stena polako klizi i preti novim obrušavanjima.Na samom vrhu treće pećine nalazio se, očigledno, nekada otvor, koji je sada, samo s gornje strane, obezbeđen bezličnim daščanim poklopcem, dok se i uz taj prostor ocrtavaju

ostaci nekakvog svoda od cigle, što pokazuje koliko se napora tokom prošlih vremena ulagalo da se sve sanira.Dugo vremena kasnije, videvši taj otvor, mnogi iz okoline bacali su šut i drugi otpad u rupu, po već davno ustaljenoj beogradskoj tradiciji, da se Iako nade napušteno mesto kada se nema gde sa smećem. Budućim građevinarima će to sigurno predstavljati veliki problem kada dođe vreme da se prostor adaptira.

140 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Centar Beograda: pećina ispod restorana Šansa na TašmajdanuProstor ispod tribina tašmajdanskog stadionaiviJi ■avo )ina nog ;aje :ela aufnas .To gde ;elu, icila fajena Beo■na-lali hi 'ata ;ci-limmv, lim bdaisu TAŠMAJDAN - PODZEMNI GRAD 141

Jedino što je u to doba smišljeno kao korisno i odgovarajuće reše-nje, bila je ideja da se otvor pored Seizmološkog zavoda zatvori da bi se sprečila još veća šteta. Bio je to jedan od najvećih posleratnih uspeha u spašavanju tašmajdanskog podzemlja.Nastavljajući istraživanje i razgledanje ove pećine, postajali smo sve svesniji da nismo stigli do kraja. Tim pre što su pred nama bili tuneli koji su tek otvarali novi lavirint.

Za nezaborav - tašmajdanske pećine

Ceo grad je i sada velika tajna: kada šetateTašmajdanom, razmislite šta je sve ispod vas 142 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

VIIU SAMOM DNU treće u nizu pećina naišli smo na usku pukotinu kroz koju smo se, zajedno s radoznalim speleolozima, provukli, gledajuci da izbegnemo vodu koja je s niskog svoda kapala na nas. Bili su tu, s jedne strane pećinski otvor, a sa druge, ponovo podzemni put, urušen, ali iza kojeg se, kada se jače gurne sloj obrušene zemlje, čulo njeno dugo „pu-tovanje" u dubinu, a zatim poznati zvuk pada u vodu. Oni koji su pre nas dugo istraživali ovo mesto, govorili su da se iza nekih zidova čuje sum vode. Iza jednog tašmajdanskog zida, izgleda, još teku vode nekih starih vodovoda ili vodotokova, koji su dugo postojali pod Beogradom, a sada pokazuju avetinjske znake svog postojanja. Medutim, dok je grumen pu-tovao kroz otvor ispod grada, trebalo je nekoliko sekundi da bi postalo jasno da neki putevi ka, naizgled, izgubljenoj vodi i danas postoje.

Speleološka istraživanja prolaza ka Pravnom fakultetu: požrtvovani pokušaj Ane Skočajić TASMAJDAN - PODZEMNI GRAD 143 il I danas je realno da se na ovom mestu traže podzemne vode. Deo grada, poznat kao Fišeklija, koji se nalazio uz sam rub današnjeg parka, tik uz Bulevar kralja Aleksandra, bio je snabdevan vodom još iz rimskog vodovoda sve do kraja 19. veka. Naravno, danas je taj vodovod potpuno neupotrebljiv, najvećim delom uništen, a deo njegovih ostataka, kroz koji već dugo ne teče voda, opisali smo. U ovoj misiji ispod grada, tokom istraživanja, bilo je nemoguće da tražimo i podzemne reke, jer su otvoriMedutim, kada su speleolozi raskrcili sloj zemlje ispred njih, ponovo se ukazala putanja, ovoga puta, kako su se orijentisali, najverovatnije u pravcu Pravnog fakulteta.Posle probijanja kroz jedan deo urušenog tunela, došli su, isto kao i mi, do zaključka da ova knjiga ima mnogo vise pitanja nego sigurnih odgovora. Kako dalje?

IMala, ali masivna vrata koja vode ka Pravnom fakultetu 144 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA I

Jednostavno, postojala su metalna vrata pored kojih su se videli tra-govi stiropora, što znači da je taj deo gradevine bio obezbeđen i ozidan posle vremena Fon Lera i Drugog svetskog rata, jer je stiropor tek kasnije postao gradevinski materijal. Ali, i da se urušio u vreme o kojem govo-rimo, u drugoj polovini 20. veka, to ne znači da, baš kao i ostali delovi podzemnog sveta pod Beogradom, nije bio sačinjen znatno ranije i da je tek kasnije dobio konture koje smo videli.Prema nekim istraživanjima, stariji Beograđani su često govorili kako je odatle išao hodnik pravcem ka zgradi Gestapoa, što je verovatno jer se ona nalazila na današnjem Trgu Nikole Pašića, gde i danas postoji spomen-ploča. Odatle je vodio put, sada je već izvesno, ka Glavnoj pošti, koja je takođe tokom rata služila Nemcima i okupacionim snagama, a po-što je deo koji odatle vodi ka Crkvi Svetog Marka takođe „šupalj", izvesno je da je i on mogao imati svoje mesto u kartama podzemnog grada. Ta, podzemna maršruta, posle Drugog svetskog rata, dovela je do plana da se na torn mestu izgradi sklonište, od čega se kasnije odustalo.Sada je sasvim jasno da je jedan deo tunela koji su podzemlje Tašmaj-dana spajali s važnim gradevinama išao baš prema Pravnom fakultetu, ali je isto tako verovatno da je drugi išao ka platou ispred Savezne skupštine. Štaviše, tu se nalazi i zgrada današnje gradske vlade, odnosno nekadašnji dvor, pa ne bi bilo čudno da je postojala ovakva, podzemna, važna pove-zanost izmedu svih ovih objekata.VIIIČETVRTA TAŠMAJDANSKA PEĆINA nalazi se u drugom delu brda, bliža je bazenu i u nju se ulazi sa suprotne strane u odnosu na onaj prvi ulaz, bliže delu koji se nalazi pored samog bazena i Sportskog centra Taš-majdan. Čak se, sudeći prema nivou, nalazi nešto dublje od prethodnih. Ono što je za to mesto verovatno najznačajnije i, istovremeno, naj-misterioznije jeste upravo postojanje nekoliko metalnih vrata, danas za-tvorenih, iza kojih su prostori, kao i oni prethodni - zazidani. Jedan od prolaza bio je verovatno taj famozni koji je vodio ka Pravnom fakultetu i koji nas je prvi i podstakao'na istraživanje pozadine prethodne tri pećine, dok je drugi bio usmeren ka Pionirskom parku i zgradi dvora. Jedan od tunela vodio je ka zgradi Doma Narodne skupštine, dok je trasa posled-njeg išla, kako smo saznali, ka današnjem Manježu. TAŠMAIDAN - PODZEMNI GEAD 145 I ostale pećine ispod parka, koji je i dan-danas nepoznanica, ali isto-vremeno i mesto za spokojne šetnje Beograđana, ostaju ispreplitane istim hodnicima, nikad do kraja istraženim a možda i miniranim, te se 1994. godine odustalo od tog poduhvata.Pećine su povezane koridorima koji se granaju u mnogo pravaca, dok su se hodnici načas širili da bi se kasnije sužavali, a zatim ponovo menjali oblik i dimenziju. Nejasno je kuda vode, a jedino je jasno da su te pod-zemne putanje prokopane s nekakvom namerom. Ostaje pitanje da li je to delo nekih davnašnjih rudara ili onih koji su imali nameru da taj deo grada sačuva svoju tajanstvenu i zauvek skrivenu namenu.

Koridorza kojise pretpostavljada vodi kaPravnomfakultetu 146 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Najčudnije mesto u Beogradu: predratniTašmajdanOdatle je vodio put, sada je već izvesno, ka današnjoj glavnoj pošti, koju su tokom rata koristili Nemci jer je s njene donje strane, bliže Crkvi Svetog Marka, bio ulaz u ondašnju nemačku Vazduhoplovnu komandu za jugoistok. Pošto je deo koji odatle vodi ka Crkvi Svetog Marka takođe „šupalj", izvesno je da je i taj podzemni prostor morao da ima svoje mesto u kartama podzemnog grada. TAŠMAJDAN - PODZEMNI GRAD 147 IXZLOGLASNI GENERAL Fon Ler nije uhapšen u operacijama za oslo-bodenje Beograda u svom skloništu, u kome bi, pretpostavlja se, bio naj-bezbedniji, već u Sloveniji, u koju je pobegao preko Zemuna. Ta priča je dugo opsedala mnoge Beograđane zainteresovane za sudbinu kako Fon Lera, tako i za način na koji je pokušao da pobegne.Razumno objašnjenje bilo bi da je shvatio kako je situacija za njega i njegov štab postala krajnje ozbiljna, pa je pokušao da se približi trupama koje su se povlačile ka centralnoj Evropi, prvenstveno ka Austriji, ne bi li izbegli da ih komunisti uhapse.Medutim, drugi su bili zainteresovani za način na koji se evakuisao, i tvrdili kako je mogao da pobegne na neki neuobičajen način, a ne kroz podzemne tunele koji bi ga tamo odveli.Svaka priča ima svoje pristalice, ali svedoka gotovo da nema bez ob-zira na to što smo ih dugo tražili da potkrepe ono što se govori, pa i dalje ostaju samo pretpostavke. Oni iskusni u podzemnom graditeljstvu tvrde da bi takav prolaz morao da ima ventilacione otvore, koji bi do danas, ma kako bili u ono vreme skriveni, postali očigledni.Izvesno je da je ondašnji komandant grada imao mogućnost da se skloni na neko udaljenije mesto, jer je mogao da koristi, tada verovatno prohodne, podzemne tunele, makar do centra grada. Kuda bi tada sti-gao, teško je saznati. Medutim, očigledno je imao različite mogućnosti. A poznavajući način razmišljanja Nemaca, sigurno je na njih

računao. Tu zastajemo uz pitanje: Koliko znamo mi o Beogradu, a koliko oni, koji su ga, onako krvnički, ipak držali u rukama pune četiri godine? I to pre vise od pola veka? f ^ XKROZ TAKAV, „IZBUŠEN" TAŠMAJDAN, početkom šezdesetih godi-na prošla je ogromna vodovodna instalacija. Od tri crpne stanice kroz Vračar, jedna je nosila naziv Tunel 3, a nalazila se na dubini od oko 40 metara. Probijanje tunela započeto je 1961, a na Tašmajdanu se nalazila njegova izlazna strana.Ovaj deo trase, kako su zabeležili graditelji „bio je probijen suvo, u tašmajdanskom krečnjaku, bez ikakve podgrade". Od okna je vodovodni

148 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA tunel vodio ka Slaviji, približno ispod spomenika, pa do ulaza u tunel u Ulici Franša Deperea.I danas je ista vodovodna trasa jedna od značajnijih u Beogradu, po-novo dokazujući da je na to brdo nasrnulo mnogo graditelja i kopača, ostavljajući ga u neverovatno ispresecanim tunelima i tajnama. Malo je onih koji pamte izgradnju tog mesta, a mnogo onih koji o njemu nešto naslućuju. Ipak, zahvaljujući Javnom preduzeću Skloništa, uspeli smo da nabavimo mapu Tašmajdana i pećina u njemu. Da li će blizina kripti kod Crkve Svetog Marka dati logičan odgovor na pitanje kuda ide jedan od tunela iz druge pećine, čiji je pravac potpuno nelogično započet i neu-saglašen sa podzemnom gradevinom, ili je najvažnije ono što se nalazi u četvrtoj pećini, iz koje vode putevi na mesta gde smo već pronašli sisteme podzemnih hodnika?Da li je za tajnu možda važnije to što su ispod platoa kod Crkve Svetog Marka smeštene riznice Srpske pravoslavne crkve ili to što se, eto čuda, baš u blizini Tašmajdana nalazi i zgrada Narodne banke, a s njom i svi podzemni trezori tako važne nacionalne institucije?I da li postoji jedan mnogo organizovaniji sveobuhvatni sistem podze¬mnih prolaza ovog grada, na koji ranije, u vreme posleratnih tajni „teških kao čitav život", nije smelo ni da se pomisli, a kamoli da se o tome vode konstruktivniji razgovori?Jedna od namena, koju su sigurno imale tašmajdanske pećine u Dru-gom svetskom ratu, bila je i ta da su se u njima skrivali svi filmovi koje su Nemci zaplenili tokom rata na području za koje je bila nadležna Ko-manda za jugoistok. Tako je u pećinama bilo filmova zaplenjenih širom Balkana i drugih prostora koje su Nemci držali pod svojom vlašću.Filmske trake u vreme okupacije, ali i kasnije, bile su sakrivane na tri mesta. Kako nam je objasnio filmski entuzijasta i poznavalac Stevan Jo-vičić, filmovi su bili raspoređeni na čuvanje u tašmajdanskim pećinama, kao i u pećinama gde se danas nalazi već pomenuti klub Andergraund u Pariskoj ulici, kao i u jednom lagumu u Ulici Kraljevića Marka. Nemci su ih tamo sklanjali znajući da su lako zapaljivi.

Vodene istom idejom, slično su se rukovodile i posleratne vlasti. Pošto su se stalno plašili požara, ondašnje vatrogasne službe su često intervenisa-le različitim uredbama kako bi se ovaj zapaljivi materijal izmestio iz centra grada, gde je, prema njihovom mišljenju, predstavljao veliku opasnost.Jedna priča iz novije istorije odnosi se na moguće uništavanje ovog film-skog blaga, koje se u jednom trenutku našlo u velikoj opasnosti. Bilo je to I TAŠMAJDAN - PODZEMNI GRAD 149 vreme posle 1948. godine, kada se Jugoslavija našla pod ruskim sankcijama i kada je, pored još mnogo toga, u državi bilo nemoguće nabaviti i kaučuk, odnosno sirovine za proizvodnju gume. Tada su se neki dosetili da bi ta-šmajdanske zalihe filmskih traka mogle da budu iskorišćene kao sirovina za proizvodnju tog neophodnog proizvoda.Jovičić se seća kako je postojao nalog da se dva vagona puna filmova transportuju u Borovo i fabriku Vevče u Sloveniji, medutim, ni u jednoj fabrici, srećom, nije uspelo da se ovlada tehnologijom kojom bi filmovi bili prerađeni u gumu.Zato, kaže Jovičić, danas kruži priča o tome kako su, eto, iskorišćeni i uništeni vredni filmovi. Međutim, on smatra da to nije istina, tim pre što je Ljuba Vranić, tadašnji clan Komiteta za kinematografiju otišao do pomenutih fabrika i dobar deo materijala vratio.Ostala je samo priča o tome kako je Tašmajdan imao još jednu važnu ulogu tokom svoje neobične istorije. 150 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA ma uk, ta-ina Kalemegdan )va noj ovi empre do I

■

NEKADA DAVNO Beograd se „rodio" na Kalemegdanu. Tu je oduvek za-počinjalo i okončavalo ono što je uobličavalo bitisanje njegovih stanovnika. Teško je reći da li negde u svetu postoji grad koji je toliko puta do te-melja bio rušen i ponovo zidan. Možda je nepoznavanje gradske istorije danasnjih stanovnika prestonice opravdano utoliko što bi, verovatno, svi iz njega odavno pobegli ako bi poverovali u zlu sudbinu grada i često nesigurno življenje u njemu. Beograd je i mesto oko koga se valjda tu-klo najviše osvajača, poprište sukoba potpuno različitih kultura, navika, običaja, ljudi. Već prema zahtevima moći i željama trenutnog vladara, u gradu se moralo menjati ono što je prethodnik napravio, od samog oblika i rasporeda do ulica, kuća, rečju - sve. Od keltskih naselja, potom, za to vreme vrlo prosvećenog rimskog Singidunuma, pa preko mnogih poto-njih osvajača i vlastodržaca, grad se iz korena menjao, ali ako je nešto postojalo kao zajednićki imenitelj za sve te različite kulture i vladare, onda je to sigurno Kalemegdan. Mesto koje su svi podjednako poštovali, bili oni osvajači ili branitelji, jer su gradski bedemi i kod jedne i kod druge suočene ili sukobljene strane rađali strahopoštovanje. IIPOMENULI SMO već neobičan odnos Beogradana prema smrti i umi-ranju, bez obzira na poreklo ili kulturni milje onih koji su ovde živeli i tu ostajali. Jedan od dokaza za to jeste i enterijer jednog od kalemegdanskih restorana, koji je dobio ime po svojoj nekadašnjoj nameni - Barutana.151

Unutar hodnika koji spaja dve velike podzemne hale, nekadašnje pe-ćine u kojima se čuvao barut, poredani su kameni sarkofazi pronadeni na ostacima rimskih grobalja u Beogradu. Možda bi tačnije bilo reći u Singidunumu, jer oni koji su tu sahranjeni svoj život su živeli u u vreme kada su naši daleki preci bili još u stepama Zakavkazja, i ne sluteći da će jednom krenuti put Balkana.Danas su ti sarkofazi, napravljeni od tašmajdanskog kamena, prazni. U prvoj pećini nalazi se lapidarijum, mesto gde se čuvaju nadgrobne ploče, mnoge od njih izuzetno očuvane, na kojima su i sada jasno čitljiva imena pokojnika i poslednje poruke koje su na njima isklesa-li njihovi savremenici. I sve, ponovo, podseća na okretanje istorije u krug. Podsećamo na tekst Romana Zmorskog, koga smo citirali u priči o starom groblju na Tašmajdanu, i čudan paganski ritual koji su naši prethodnici obavljali, prkoseći smrti, pre otprilike samo 150 godina.

Mesto gde se danas nalazi spomenikzahvalnosti Francuskoj 152 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Najlepši sačuvani nadgrobni spomenici Singidunuma, stari oko dva milenijuma, smešteni u klubuČudna simbolika: barske stolice prislonjene na sarkofage u Barutani

KALEMEGDAN 153

To se, čini se, danas dešava i ovde. Možda na neki način urbanije i u drugačijoj formi, ali u suštini - veoma slično. Muzika i mladost suprot-stavljeni su smrti i njenim simbolima. Sve se, takode, može podvesti pod krajnji nemar i ruženje onoga što je ostalo iza davno umrlih beogradskih stanovnika.Crni humor, valjda svojstven našem narodu: kada smo došli prvi put da fotografišemo ovo mesto, to smo učinili u prepodnevnim casovima kada diskoteka nije radila i kada je samo jedan stariji gospodin bio pri-sutan, zadužen da čuva restoran. Ljubazno nam je otvorio vrata i proveo nas kroz ceo objekt, skrećući nam pažnju na interesantne detalje. Kada smo zaključili da je Barutana prepuna sarkofaga, instinktivno, ali ubed-Ijivo, skrenuo nam je pažnju na to da „ima baš jedan lep, mali, dečji, tamo kod šanka".

Lapidarijum u Barutani 154 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA 1шVELIKI BARUTNI MAGACIN Pećine u Donjem gradu beogradske tvr¬dave, kako glasi pravi naziv ovog mesta, deo je radova koje su u Beogradu izveli Austrijanci vladajući u varoši od 1717. godine. Do tada su Turci čuvali barut u razlidtim objektima, koji očigledno nisu bili dovoljno bez-bedni. Baš zato, tokom austrijske opsade, u avgustu pomenute godine, došlo je do stravične eksplozije baruta koji se nalazio u jednoj od zgrada Donjeg kalemegdanskog grada. Kako je silinom eksplozije bio razoren veliki deo tog dela tvrđave, Austrijanci su shvatili da, odmah po osvajanju grada, prvo o čemu

moraju da razmisle jeste kako će ubuduće skrivati eksploziv ne bi li sprečili da se i njima nešto slično desi.Koliko su sve ozbiljno shvatili, govore podaci da su već sledeće, 1718. godi¬ne, prionuli na posao, a radovi su trajali i naredne tri godine, uostalom, u isto vreme kada su novi, hrišćanski vladari odlučili da mnogo toga u gradu izmene.

Austrijski barutni magacin KALEMEGDAN 155

Тако је izgrađen ovaj objekt, koji se sastoji od hodnika dužine 41 metar, a širine oko 2,7 metara, i dve pećine, dimenzija 19,5 sa 17,5 odnosno 17,4 sa 17,2 metra. Visina svodova bila je oko pet metara a, u stvari, interesantno je to da je, kako kažu stručnjaci, ceo prostor uklesan u stenu.Debljina zidova je između četiri i pet metara, a iznad svodova ovih sala na-lazi se debeo sloj zemlje čiji je zadatak bio da spreči i ublaži eventualne udare.U stalnom ratovanju za Beograd, Austrijanci gube grad 1739. godine i po-novo su primorani da ga napuste, ali ovog puta prema odredbama mirovnog ugovora kojim je precizirano da barutni magacin predaju potpuno neošte-ćen. Tada ga preuzimaju Turci, ali ni oni mu ne menjaju izgled značajnije. Jedino što su morali da urade, jeste da naprave veliki nasip ispred ulaza u barutanu, jer su i okolnosti sada bile drugačije. Naime, samo mesto vise nije gledalo na bezbednu lokadju, jer su i Ušće i grad do tada bili austrijski, znači u vlasti jednog vladara. Sada je tu postavljena granica, pa bi, sa druge rečne strane, kao i sa ratnih brodova, Turcima mogla da preti velika opasnost. Barutana je bila interesantna meta za topove mogućeg napadača. Zato novi vlasnici zidaju barijeru koja je bila zadužena za odbranu tih ratnih magacina. iDruga pecina u Baturani: deo koji nije otvoren za posetioce 156 BEOGRAD ISPOD BEOGBADA S obzirom na to šta se na ovom mestu čuvalo i koliko je ono bilo važ-no i znano i jednima i drugima, žestoko medusobno sukobljenim, danas je čudo da se očuvalo u tako

velikoj meri. Uglavnom, barutana je ostala najveći poznati kalemegdanski podzemni prostor.MVJEDNA OD RETKIH sigurnih stvari vezanih za Beograd jeste da se nje-gova tvrdava menjala, da su je bezbroj puta uništavali i preobraćali razli-čiti ljudi. Deo vezan za podzemne prolaze, čije ostatke danas neki pro-nalaze u centru grada a da ne znaju ni odakle su, ni čemu su služili, jeste vezan za nekadašnje daleke zidine grada i ove, koji su mu i danas blizu.Nekada je u Beogradu postojao šanac ispred bedema koji su se na-lazili daleko od današnjeg Kalemegdana. Postojao je i Laudonov šanac, po imenu maršala Laudona, austrijskog vojskovode koji je poslednji iz te carevine osvojio Beograd pri drugom od dva naleta u 18. veku. Predanje kaže da se taj šanac prostirao od daleke periferije grada, od današnjeg Mostara, duž oboda sadašnjeg Kliničkog centra, pa dalje, prema Ruzveltovoj ulici i obali Dunava, a da su naročito važni ostaci ove vojne fortifikacije ostali u Zvezdarskoj šumi. Ostalo je zabeleže-no i da je Čuburom u 18. veku prolazio Laudonov šanac koji je posle popunjen rastresitom zemljom. Čak se i Ulica Stojana Protića zvala Laudonova. Trasa šanca vodila je kroz Cuburski park, a odbrambeni rov koji je austrijski vojskovođa napravio bio je širok, dok je teren u jakom padu vodio ka današnjem Južnom bulevaru (nekada Cuburskom potoku). Ostaci Laudonovog šanca vezani su i za Zemun, što govori o tome da je njegovom izgradnjom Austrijanac imao jasnu ideju o tome šta hoće da napravi, ali i protiv koga će to da usmeri.Takva ideja možda opravdava i postojanje onog velikog bunara ispod podzemne stanice Vukov spomenik, koji smo pominjali, a čiji je način gradnje očigledno bio svojstven Austrijancima. Najzad, tamo su prona-đeni i delovi opreme ondašnjih austrijskih soldata. Sve je ukazivalo na to da su tu boravili, prilično daleko od grada u ono vreme.Čemu sada ta priča? 'Možda baš zbog toga što su neki podzemni prolazi ispod grada bili koridori između tih dalekih bedema i onih koji su napravljeni kasnije, kao poslednji zid odbrane, a nalazili su se pred samim Kalemegdanom. I KALEMEGDAN 157

Jasno je da je pojam kao što je tajni prolaz, do sada često pominjan, bio karakterističan za austrijsku vojnu gradnju.Svrha tajnih prolaza bila je da na što brži način obezbede povlačenje posade sa daljih bedema ka onima koji su u neposrednom okruženju grada. Ostaci delova te fortifikacije možda su one podzemne prostorije koje zbunjuju Beograđane koji tu žive, a i dalje ne znaju šta se to, tako neobično, nalazi ispod temelja njihovih zgrada.V

SLIKA KALEMEGDANA kako je nekada izgledao, iz naše perspektive jednostavno je nemoguća, ili makar teško dokučiva. Na Kalemegdanu se nalazilo bezbroj važnih utvrđenja, poput onih veoma autentičnih iz vremena despota Stefana, ali bilo je prostora i za dalji razvoj i pokazivanje sveg sjaja i veličine njegovih vladara.Nažalost, sve ispod Kalemegdana onog vremena, kao i današnjeg, uve-liko je prekopano, i malo je verovatno da su neke kapitalne podzemne građevine „preživele" da nas podsećaju na to vreme. Ostale su samo price kako su ovaj grad napuštali i graditelji, zajedno sa svojom moći i ideja-ma. Jedna od njih je o Nikoli Doksatu, jednom od najvažnijih austrijskih graditelja beogradske tvrdave. Možda nije shvatio usud ovog grada i nje-govu sudbinu, a to je da je odvajkada bivao „nečija" varoš, a nikada to nije postao u potpunosti, predan samo jednom vladaru. Kao da ga neki veliki mag čuva kao „keca u rukavu", i da će ga, kada dode vreme, izvući iz rukava i iskoristiti na najmanje očekivan način.Ali i čarobnjaci su smrtni, i to je ono što podriva njihovu magiju. Grad jedino ostaje, ponekad i kao prokletstvo nečijih, nikada do kraja ostvarenih ideja.Takva je bila i sudbina Nikole Doksata, koga su sami Austrijan-ci, dobro smišljenim sudskim procesom optužili da je krivac za pad njihovih varoši. U vreme kada se sve dešavalo, Doksat je bio u Nišu i ratovao s Turcima. Tvorac tvrđave koja je bila najjače hrišćansko uporište prema Azijatima, i koji je zidine napravio prema učenju čiji je rodortačelnik bio francuski stručnjak Voban, pogubljen je na veoma surov način.Dželat koji je imao zadatak da mu odseče glavu, čak je tri puta, beleže hroničari, lose obavio posao, jer ga je udarao sekirom pored vrata, te ga 158 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA nije ubio odmah, već mu je samo nanosio stravičan bol. Tek četvrti put glava je bila odvojena od tela onako kako je „ceremonija" propisivala. Tako je umro. U najvećim mukama. Mošti su mu bile spaljene, a pepeo rasut na mestu kojem je posvećena jedna glava ove knjige, na ušću Save u Dunav. Drugi, pak, tvrde da se sve nije desilo na Kalemegdanu, već u blizini nekada velike kasarne princa Aleksandra od Virtemberga, zgrade koje danas vise nema, a koja se nalazila u blizini kafane Ruski car i Knez Mihailove ulice.Tako je priča o ovom delu grada istovremeno uvek bila i priča o su-kobu s tudim uspesima, ali i vlastitim umiranjima. I jednima i drugima, večito nejasna i nedokučiva.Možda je zato istraživanje po podzemlju grada nalik na dozivanje dvo-je ljudi zavejanih na planini, u maglovitoj noći, kada sneg zatomi zvuk, pa glas nije dovoljan, a oci ne vide daleko.

Jedan od zatvorenih kalemegdanskih podzemnih prostora, ispod galerije Prirodnjačkog muzeja 1

KALEMEGDAN |l59

Kazamati ispod Kalemegdana koji vode prema košarkaškim terenima VITOKOM PROŠLIH DECENIJA u Beogradu odvijao se često poseban, svečan čin kojim bi otac sinu dao do znanja da ga smatra odraslim muš-karcem. Vodio ga je u Vojni muzej na Kalemegdanu - medu sablje, zastave, puške i ostalo znamenje starih ratnika.Ispred muzeja ostali su da stoje topovi, tenkovi i ostalo oružje koje podseća na armade i bojovnike koji su rušili, pa nanovo stvarali ovaj grad. Mnogi su i danas ostali nepoznati Beograđanima. Tvrđava je bila tu da podseća na njih, zabasale u zaborav od i po nekoliko vekova.Kalemegdanski muzej je po mnogo čemu specifičan i poseban. Na-prave za ubijanje ispred njega izložene, na otvorenom, dovoljno govore o tome koliko je ljudskih života uloženo u to da bi one opravdale svoje postojanje. Sada tu mirno stoje, od „debele berte" od koje su beogradski žitelji postajali unezvereni početkom Prvog svetskog rata, pa do nekih novijih oružja koja podsećaju na besmisao ratovanja, i „smislenost" ubijanja. 160 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Tu, pored eksponata koji su pred posetiocima u svako doba godine, i po snegu i na letnjem suncu, sakriveno je još jedno značajno mesto, a to je sama unutrašnjost kalemegdanskih kazamata, stotine kvadrata pod-zemnog prostora koji, u trenutku dok pišemo, dele Vojni muzej, s jedne, i svlačionice kalemegdanskih košarkaša, sa druge strane. Nekada su bile konjušnice, tamnice, skloništa i skladišta. Kao što rekosmo na početku price, Kalemegdan je imao sve. Ispred kapije kroz koju se ulazi u njegove dveri, nalazi se zgrada muzeja za čiji nastanak je vezano interesantno pre-danje, a to je da je izgrađena na temeljima nekadašnje rimske građevine. Istog onog Singidunuma čiji se ostaci nalaze u Rimskoj dvorani ispod Biblioteke grada Beograda, na početku današnje Ulice kneza Mihaila, gde su bile kapije kroz koje se pre dve hiljade godina ulazilo u grad. Ispod zidina Kalemegdana KALEMEGDAN

VIIDANAŠNJI IZGLED Kalemegdan ima zahvaljujući austrijsko-turskom sporazumu iz 1739. godine, po kome su Austrijanci bili obavezni da sruše sve što su napravili tokom prethodnog perioda, dok su vladali gradom.Mnogo toga odnosilo se na samu tvrđavu, koju su Turci zatim dugo obnavljali. Vobanova uporišta behu uklonjena, tačnije njihov prvi zid. Turci su imali veliki zadatak pred sobom - da ceo posao privedu kraju, a da budu zadovoljni svojim učinkom.O svemu tome detaljno piše dr Marko Popović u knjizi Beogmdska tvrđava, objašnjavajući kako su građeni bastioni, ali da je, nakon dvadeset godina posle obimnih radova, tvrđava ponovo bila osposobljena za od-branu po principima artiljerijske fortifikacije. Postoji još bezbroj detalja koje pominje dr Popović, ali je interesantan onaj koji govori o tome da je „izgradnjom jednog zida između pristanišnog bastiona i Kule Nebojša, kor izoj Na ispiglai idr] več zaličinstri od ner bez Ostatak nemačkog bunkera na Kalemegdanu

162 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA konačno zatvoren stari ulaz u pristaniste. I ovde je gotovo u potpunosti izostala izgradnja spoljnih utvrđenja, kao i ravelina pred Vidin-kapijom. Na prostoru ispred glavne trase uređen je rov koji je većim delom bio ispunjen vodom. Prednju liniju odbrane sačinjavao je skriveni put sa glasijama".Ostaci takvih, skrivenih puteva, možda ne baš ovih koje navodi dr Popović, već nekih drugih koji su odavno spajali delove utvrdenja večito pravljenih na Kalemegdanu i oko njega, i danas postoje da nekog zaludnog „kopača", koji se usudi da zaviri u podzemlje prestonice, zbuni činjenicom da je taj nepoznati Beograd i sada živ.Kalemegdan ne nosi ostatke prošlosti samo iz perioda turske ili au-strijske vladavine prestonicom, mada su oni danas najuočljiviji. Nešto od podzemlja Kalemegdana nastalo u Drugom svetskom ratu, za vreme nemačke okupacije, postoji i danas i predstavlja tajnu za mnoge koji se bezbrižno šetaju najpoznatijim beogradskim parkom. 163

Zaboravljena metalna konstrukcija - deo nemačkih vojnih sistema na Kalemegdanu 164 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Tako, posetioci koji prolaze pored spomenika Pobednik i dive se prelepom pogledu ka ušću reka, često ne znaju da se nalaze na ostacima nemačkih bun-kera. To su uzvišenja na kojima se nalaze okrugle betonske ploče kojima su zatvoreni nekadašnji otvori za protivavionske topove, ili se na njihovom vrhu nalazi kanalizacioni šaht iako u ovom delu Kalemegdana nema kanalizacije.Jedno od takvih uzvišenja je pored samog Pobednika, dok je drugo nepo-sredno iznad zida koji se nalazi iza nekadasnje Aleje velikana. Čak se i pored Zavoda za zaštitu spomenika, uz same otvore za ventilaciju Rimskog bunara, i danas nalazi metalna kupola koja je nekada, očigledno, imala zadatak da štiti mitraljesko gnezdo.Bunkeri su se u vreme Drugog svetskog rata nalazili na idealnom me-stu, odakle se pružao savršen pogled na ušće, Zemun, i obe reke. Pošto njihova strateška važnost vise nije tako velika, zbog zastrašujućeg napret-ka modernog naoružanja i mogućnosti dejstvovanja iz ogromne daljine, oni su betonirani.VIIIKORAČANJE ISPOD KALEMEGDANA nešto je što bi se moglo opi-sati kao „opipavanje pulsa pokojnika". Graditelji kalemegdanskih zdanja odavno su napustili ovaj svet, ali njihovo grandiozno delo je ostalo iako, svima nije dovoljno poznato.Kazamati pored Vojnog muzeja su nas na to podsetili.Veliki deo kalemegdanske tvrđave bio je srušen posle austrijske odlu-ke da se grad preda u turske ruke. Ovi, potonji, kasnije su uložili i veliki novae i ogromnu snagu da tvrđavu obnove, ali nisu uspeli u torn poslu da prevaziđu prethodne graditelje. To je opšti sud istoričara.Silazak u kalemegdanske kazamate ipak nam je priuštio veliko zado-voljstvo. Imali smo priliku da prođemo ispod mesta gde utočište od grada i njegovog ubrzanog ritma nalaze šetači, voljni da promene uobičajeno okruženje. Zato smo se možda i mi našli tamo.Ispod dela tvrđave koji prethodi Stambol kapiji i Sahat kuli postoji po osam prostorija, gledajući sa mosta koji vodi do njih. One najudaljenije od ulaza u taj deo tvrdave „produžene" su tako da njihove dodatne odaje du-boko zadiru u bočne bedeme, odnosno okružuju s jedne strane košarkaške terene, a s druge samo podnožje muzeja. Sada u delu koji pripada Vojnom muzeju nema mnogo eksponata, ali je jedan, i sada vidljiv, vredan price.KALEMEGDAN

Pogled ispod kalemegdanskih zidinaIX

NA SAMOM KRAJU OVIH KAZAMATA, odnosno depoa Vojnog mu-zeja, naišli smo na nesvakidašnju spravu koja nas svakim svojim delom vodi u prošlost.To je motor s prikolicom, zabeležen na fotografijama iz gotovo svih udžbenika istorije u poglavljima u vezi sa 27. martom 1941. i iznenadnom reakcijom Beograđana koji su se suprotstavili potpisivanju Trojnog pakta, uzvikujući parole „Bolje rat nego pakt" i „Bolje grob nego rob". Motor je tada osvanuo na naslovnim stranama mnogobrojnih listova savezničke štampe, pokazujući kako su stanovnici ondašnje Jugoslavije ogorčeni na sporazum s Nemcima, odnosno spremni da im se suprotstave. Uvreženo mišljenje među istorijskim stručnjacima jeste da je taj događaj umnogo-me promenio tok Drugog svetskog rata. 166 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Dugo skrivana unutrašnjost Kalemegdana

UIaz u kalemegdanske kazamate KALEMEGDAN 1б7

Kasnije su mnogi istoričari tvrdili da je bunt bio veoma povezan s ak-tivnostima britanske obaveštajne službe, odnosno njenom inicijativom, ali i velikim naporom da se sve to desi, jer su po svaku cenu hteli da stvore još jedan front i nađu način da blokiraju bar deo nemačkih jedinica, s ko-jima su svakako već imali silne muke. A ako se sve odigra na Balkanu, tim bolje. S druge strane, generali Mirković i Simović, kao organizatori puča, odbacili su tu mogucnost. Tako je samo fotografija ostala, kao pokazatelj da se nešto desilo, ali bez objašnjenja kako i zašto.Zato je motor, za koji su neki stručnjaci ove institucije pretpostavili da je upravo taj, sa fotografije, doduše uz blage posleratne izmene, izgle-dao kao neverovatan kontakt s prošlošću koju smo u trenutku „uhvatili". Konzervatori su, u međuvremenu, obnovili motor i pronašli delove koji su nedostajali. Sada je izložen među eksponatima muzeja.U međuvremenu se nalazio u kazamatima, kroz koje su prošli turski vojnici, nemački soldati, bezbroj zarobljenika, oni koji su nosili jatagane i mašinke, koji su gurali topove i

bežali od haubica. Mi smo u podze-mlju Beograda pronašli „svoj" motor, vremeplov koji nas je ponovo vodio u prošlost.Naveo nas je da sebi postavimo pitanje o kome smo još dugo razmi-šljali: kako jedna najobičnija mašina, zapuštena i davno zaboravljena, čoveku može da uzburka maštu - ne nama koji smo rođeni posle čuvene vožnje u kojoj je ovaj motocikl predvodio razjarene Beograđane - i da nam probudi neku vrstu sećanja koje smo osetili i usvojili kao svoje, a u stvari, preci su nam ga preneli? Naš vremeplov: isti motor pre i posle vise od pola veka

168 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA ak-im,are i Zemunske podzemne čarolije ča, teljvili|le-ili". ski me ze-)V0 PODZEMLJE ZEMUNA nije bilo ništa manje interesantno nego ono beogradsko, koje je nastajalo preko puta, sa druge strane reke. Naprotiv, ponekad je izgledalo kudikamo zanimljivije. Tamo su se Austrijanci za-držali znatno duže nego u Beogradu, pa je to bio način da svoja učenja0 izgradnji, podzemnim objektima, ali i njihovom međusobnom povezi-vanju pokažu u mnogo većoj meri. Za to su imali i znatno vise vremena,jer ih nisu često prekidali kao što se to dešavalo za vreme njihove vlastiu Beogradu, ispresecane smenom na tronu između njih i Turaka. Jošjedna okolnost koja im je išla naruku bio je i lični interes stanovništvada uredi ove gradevine ispod zemlje, a ne samo vojni, budući da su lju-di i sami počeli da uvidaju koliko im podzemni prostori pružaju velikuekonomsku korist.Naše „rovarenje" počelo je u delu koji se danas zove Muhar. Ime je do-bio po trgovcu Ivanu Muharu koji je živeo u kući na završetku današnje Glavne ulice. Iako je zvaničan naziv ovog mesta Trg Branka Radičevića, kako uostalom i piše na zvaničnoj tabli, stvari su se, tokom ne tako davne istorije, odvijale zlosrećno po slavu velikog pesnika. Njegov

otac je bio carinik, a zgrada u kojoj su živeli bila je zdanje uzeto u zakup, trošna kuća bez ikakve arhitektonske vrednosti, pa je njeno rušenje bila neminovnost.1 ma koliko se neki potonji Zemunci trudili da trg nosi ime pesnika,žitelji Zemuna ga uglavnom i danas označavaju po prezimenu trgovcai njegovom lepom zdanju .Na delu koji se danas nalazi tek stotinak metara od zemunskog po-zorišta, nalaze se same dveri kroz koje se ulazi u danas manje poznato, i uglavnom zaboravljeno zemunsko podzemlje. 169

Lagum ispod ĆukovcaZato smo krenuli ka izazovu onog dela grada koji se nalazi ispod, neverovatnom prostoru pod površinom nekada antičkog Taurunuma, a sada prelepog grada na obali Dunava. Neka ostane da procene oni koji vole to da rade da li je Zemun lep ili nije, ali neka ostane i zabeleženo da je retkost da neko toliko voli svoj grad (ili makar neki njegov deo) kao danas Zemunci. Mora da za to postoje razlozi.Mi smo se osvrnuli samo na deo njih, zakopanih ili zaboravljenih.IIMUHAR je, dakle, onaj deo grada koji počinje, gledano prema Dunavu, na mestu gde prestaje Gardoš, na čijem vrhu, iznad posmatrača, ostaje groblje. I samo raskršće ispod njega pokazuje da su se tu, račvajući se u tri 170 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA trase, razilazili nekada važni zemunski putevi. Na torn razmeđu postoji istovremeno Ćukovac, Trg Branka Radičevića i veliki deo koji okružuje benzinsku stanicu. I sa druge strane, nezaobilazni Gardoš. Stare kuće koje okriljuju ovaj pejzaž, kao da govore kako je sve trošno i neugledno, ali tu su i one nove, koje kao da na silu pokušavaju da prodru u brdo iza njih. I za jedne, i za druge, postoje valjani razlozi.Za one vremešne, jasno je da se tu nalaze kao deo istorije iz koje poti-ču, dok novima preti opasnost da se ispod temelja nađu u nepredvidenim nevoljama, koje su već zatekle neke Zemunce koji su gradili na onim delovima grada čija se podloga kasnije pokazala kao nestabilna.Stare zgrade varoši bile su uklopljene u ondašnji pejzaž Zemuna, i sve takve, mirne i uglavnom zidane kao prizemne, ili s jednim spratom, behu deo price o lagumima koji su stajali iza, ukopani u brdo. Predstavljale su miran i tih ulaz. Uostalom, iznad njih se prostiralo (a i danas je na istom mestu) groblje, pa ni red nije nalagao da se tu nađu bučna ili, po nečemu, razmetljiva zdanja. Kada su veštačke pećine u brdu iza sadašnjih kuća

nastajale, za vreme pomenute austrijske vladavine, prvobitno su mnoge kopane da bi postale lagumice. Ovaj naziv razlikuje identične podzemne građevine po tome što su lagumi uglavnom imali magacinsku ili neku drugu namenu, dok su lagumice bile mesta za stanovanje. U mekanoj steni bilo je mnogo lakše iskopati dovoljno veliki prostor i zazidati samo njegovu ulaznu stranu, ostavivši mesta za prozore i vrata, nego graditi is-početka celu kuću. Tako su nastajale neke „obične" zemunske lagumice, da bi kasnije i one izgubile svoju prvobitnu funkciju. Sa dolaskom modernijih vremena, ispred njih su građene kuće, a ovaj prethodni, nekada stambeni prostor, dobio je novu, uglavnom magacinsku i podrumsku svrhu.Lagumi su, opet, oduvek imali svoju ulogu, jer su bili tako blizu reke niz koju je odvajkada brodovima dovožena vaskolika roba. Međutim, ono što je bilo najvažnije, one najveće i najupečatljivije među njima gradili su austrijski vojni građevinski inženjeri, s jasnom namerom da grad utvrde na sebi svojstven način, a to je da osiguraju svoje uporište strateški do¬voljno dobro - podzemnim prolazima.Tek, pošli smo u posetu nekima od njih. Na mestu gde se nalazi naj-starija kuća u Zemunu, u Ulici Vasilija Vasilijevića broj 10, ispod koje postoji raskošan lagum, kat> i ispod zgrade, kod broja 4a. Preko puta, duž cele Ulice Branka Radičevića, takođe postoje lagumi.Ostalo je da pokucamo na neka vrata, tražimo, i pokušamo da nademo šta brdo u sebi skriva. ZEMUNSKE PODZEMNE ČAROLIJE Urn r IIIUrušeni zemunski lagumi istraživačima predstavljaju veliki i.izazov i još veću opasnost172BEOGRAD ISPOD BEOGRADAтвтт Kakva je doslovce bila namena svakom od njih, u vreme kad su bili građeni, nije lako reći sa sigurnošću jer su neki urušeni, a drugi su dobili novu ulogu. Njih bi, najčešće ljudi iz neposrednog komšiluka ili zgrada na placevima ispred njih, jednostavno prisvojili, a potom betonirali, za-tvorili im ulaze za koje bi procenili da su suvišni ili ih potpuno adaptirali.Pa ipak, mnogi su ostali i zna se da su često služili kao vojni magacini, konjušnice, a za jedan je čak, posle Drugog svetskog rata, bilo planirano da postane podzemna vojna bolnica. On se nalazi na svega dvadesetak metara od Muhara i imao je odeljene prostorije od kojih je trebalo da jed-na bude kuhinja, druga soba za boravak ranjenika. Planirano je da bude neka vrsta ambulante, u kojoj bi se, u slučaju rata, ranjenicima pružala prva pomoć.

Na padini Ulice Branka Radičevića gotovo iza svih kuća postoji po lagum. Mnoge smo obišli i videli da su uglavnom dugački oko 50 metara, dok je onaj najduži, koji se duboko podvlači pod groblje dugačak čak 96 metara. Zariveni su duboko u brdo, i sada, kada se neki od njih pogledaju, pretrpani kojekakvim otpacima i đubretom, ne izgledaju ništa drugačije nego kao da su oduvek bili isključivo magacini. Međutim, očigledno je da su nekada davno bili međusobno povezani ili je između njih postojala komunikacija. Za to su ostali očigledni dokazi, a to su lukovi, napravljeni najčešće na sredini, ali često i na nekom drugom delu laguma, koji su sada zazidani. Baš tako je u lagumu iza broja 14 u istoj ulici, gde bočni lukovi jasno govore da je nešto postojalo iza njih. Šta, i kojim putem je išlo, nije do kraja jasno. Sigurno je da je isti takav lagum do njega, u ulazu broj 18, dok je još jedan, znatno duži i verovatno najveći na ovoj padini, na adresi sa brojem šest. To je lagum koji smo pominjali, dužine bezmalo stotinu metara.IVDEO ZEMUNA koji nam je posebno privukao pažnju starosedeoci i danas zovu Kalvarija. Lagumi u torn delu grada veoma podsećaju na one ispod Ćukovca ili katoličkog groblja, kao i na one u Ulici Jakuba Kubu-rovića, pa posmatrača navo'de na pomisao da su deo jedne iste zamisli ili možda čak istog podzemnog kompleksa.Baš kao i pomenuti lagumi, i građevinski sistemi pod Kalvarijom oči-gledno su prvo prokopani, da bi kasnije, zbog sigurnosti samog objekta, ZEMUNSKE PODZEMNE ČAROLIJE 173

bili precizno ozidani opekom. Doduše, u Zemunu, pogotovo u kraju koji je bliži Dunavu, vidali smo lagume koji su na isti način bili osigurani, ali su ipak posle vise od dva veka „posrnuli", da li pod teretom vremena ili težinom zgrada koje su iznad njih napravljene. Svodovi su im popustili, a otvori koji su ostali iznad gomila šuta i ostataka opeke radoznalom posetiocu nisu obećavali nikakvu sigurnost.Medutim, podzemni objekti ispod Kalvarije deluju potpuno sigurno.Samo ime „Kalvarija" vezano je za nekadašnji katolički deo grada, jer su katolici često pored puteva postavljali znamenja vezana za Hristovo stradanje. Kalvarija je, da podsetimo, bila sinonim za Hristov put ka Gol-goti. Tako i danas u Vojvodini postoje mesta koja su imenjaci ovog dela Zemuna. Ta mesta katolici su neretko nazivali i „križni put", po križu, odnosno krstu, koji je Hrist izneo na Golgotu.U unutrašnjosti ovog brega, u delu koji danas povezuje blago uzvi-šenje na kome se nalazi dečji vrtić i stambene kuće u podnožju, postoje stepenice koje povezuju donji deo s uzvišenim platoom, a s obe strane stepenista nalaze se kako ulazi u podzemne prostorije, tako i otvori za ventilaciju koji su sprovodili vazduh unutar brega.

Mesto gde se završavao ventilacioni otvor u centralnoj prostoriji ispod Kalvarije

174 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Trošne prečage: jedan od'opasnijih silazaka u zemunsko podzemljeUlazeći unutra, vođeni iskusnim speleologom kluba ASAK Dejanom Jeremićem, prvo smo naišli na splet hodnika koji su vodili stotinama me-tara u unutrašnjost brda, i koji su, za razliku od ostalih zemunskih podze-mnih tunela, bili izlomljeni tako da su na svakih nekoliko metara, pogo-tovu na onom delu posle ulaza, naprasno menjali pravac prostiranja ili su se granali u nekoliko razlicitih koridora. Hodnici su bili ozidani opekom i, kako smo pretpostavili, najverovatnije su bili građeni u drugoj polovini 18. veka. Vodili su do centralne prostorije, koja ima površinu od nekoli¬ko stotina kvadratnih metara i koja je očigledno bila najvažniji deo ovog podzemnog kompleksa. Svod ove prostorije bio je marljivo građen, jer je prostor bio prvo iskopan pa ozidan, dok je pod ostao od nabijene zemlje.ZEMUNSKE PODZEMNE ĆAROLIJE

1 Pretpostavku da je ovo podzemno mesto plod austrijskih gradevin-skih napora s kraja 18. veka potvrdili su nam i stručnjaci Muzeja grada Beograda, jer je ovo bio tipičan način austrijske gradnje u doba njihove dominacije Zemunom.Ma šta da se čuvalo unutra, očigledno je da je bilo u dobro prove-trenoj, sigurnoj i suvoj veštačkoj pećini. Način da se to postigne bili su, za ono vreme, izuzetno važni i teško izgradivi ventilacioni otvori, širine oko jednog, a dubine od nešto vise od deset metara. Tako je svež vazduh bivao sproveden duboko u brdo čineći ovaj prostor suvim i provetrenim.Treba uzeti u obzir još jednu, sigurnosnu namenu jer je postoja-la mogućnost da se u njih ude i izađe iz podzemlja, spuštanjem niz metalne prečage koje su bile postavljene duž vertikalnog cilindra. Mi smo prošli tim putem, međutim, danas su prečage u dobroj meri ko-rodirale, pa su nam znatno otežavale put kroz prolaz. Spuštajući se, osiguravali smo se kanapom, i pokušavali smo da se oslonimo na onaj deo metalnih stepenica koji je bio bliže samom zidu i „obećavao" nam veću sigurnost.Takav, „rezervni" izlaz, asocirao nas je na austrijsko razmišljanje0 sigurnosti i obazrivost čestu i sa druge strane reke, u samom Beogra-du, u vreme njihove vlasti, pa smo pomislili da je ovakav objekat mo-gao da ima vojnu namenu. Možda i stoga što su upravo barutane bilečesto pravljene na ovakav način, tako da bi razlomljeni hodnici, kojivode ka centralnom mestu gde se čuvao eksploziv, bivali razlomljeni,poput ovog „našeg", najčešće zato da bi se umanjile teške poslediceeventualne eksplozije.

Medutim, mnogo je realnije pretpostaviti da je prostor služio kao ma-gacin. Osim činjenice da je to i mišljenje hroničara, tu tezu podržavaju1 dokazi da u ovom delu Zemuna nije bilo mnogo razloga za grupisanjetako važnih podzemnih vojnih objekata. Tako je, na kraju, najverovatnijeda je ceo splet ispod Kalvarije bio napravljen namenski, da bi u njemubila skladištena važna roba.Taj razlog nije nelogičan, naprotiv. Tada je bilo lakše prodreti u uzvi-šenje i duboko se uzidati u njega, stvarajući ispod zemlje mnogo korisniji objekat nego što su to mogle da budu velike, magacinske zgrade, koje su, bez obzira na debljinu zidova, ipak bile loša zaštita od visokih letnjih ili niskih zimskih temperatura. Ispod površine zemlje temperatura je bila znatno prihvatljivija i u svako doba godine približno ista.

176 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Hodnici ispod Kalvarije koji se račvajuTajni prolaz koji vodi ka mreži zemunskih podzemnih puteva Uostalom, ondašnja carevina imala je previse iskustva i znanja, ali i dis¬cipline da bi se usudila da napravi nešto što ne bi imalo smisla. Ovo zdanje ispod zemlje je očigledno imalo smisla, samo mi ne znamo tačno koji.Vodič na delu puta kroz zemunsko podzemlje bio nam je Miroljub Mita Vlastenica, čovek koji decenijama radi ispod grada, čuvajući i odr-žavajući, kako „svoj" tako i okolne lagume. Tokom protekle četiri decenije bio je magacioner preduzeća Central i radio je u najstarijoj kući u Zemu-nu, u Ulici Vasilija Vasilijevića (bivša Kozara) broj 10. Vlastenica je bio marljivi sakupljač anegdota ovog dela grada, vezanih upravo za njegovo podzemlje u kojem je i proveo radni vek.Kada smo mu se prvi put obratili, dugo nas je obazrivo posmatrao, ne znajući kakvo bismo sve „zamešateljstvo" mogli da napravimo, ali kada je shvatio da nismo zlonamerni, počeo je da nam prepričava mnogobrojne dogodovštine iz ove varoši, a njih je, na časnu reč, mnogo.Tako je krenuo razgovor i o anegdotama „podzemnog" Zemuna. ZEMUNSKE PODZEMNE ČAROLIJE 177

Najduži lagum, ispod katoličkog grobija u Zemunu, dugačak96 metara II Ш r Ne zna se kuda vode zazidani prolazi ispod lukova u zemunskim lagumima 178 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Najstarija kuća u Zemunu, u Ulici Vasilija Vasilijevića, i danas je po-znata po nazivu Beli medved, jer se u njoj dugo nalazila istoimena kafana, doduše znatno kasnije nego što je sama kuća izgrađena. Kako kaže ugledni zemunski hroničar i istoričar Branko Najhold, to je jedina kuća u gradu koja je sačuvana još iz turskog vremena. To se vidi i po njenoj arhitekturi, pa iako je bezbroj puta prepravljana, praktično je zadržala i doksat i druge elemente koji dokazuju vreme njenog nastanka, ali i poreklo graditelja.U podrumu kuće postoji tunel čiji je završetak, baš kao i u mnogim slič-nim podzemnim građevinama u ovom kraju, zazidan, takođe drugačijim materijalom nego što je onaj od kojeg je kuća napravljena, pa dileme o tome da je njegov kraj mlađi nego nastanak - nema. Sa bočne strane tog tunela postoji veliki podrum, u kome su se čuvala vinska burad, a kuća, u jednom „raskalašnom" periodu svoje istorije, delila je zid s nekadašnjim kuplerajem, koji je sada srušen. Ostao je samo jedan deo, koji nam je pokazao domaćin Mita Vlastenica, gde je bio prolaz iz ove birtije u onu drugu zgradu koja je imala samo spavaće sobe. Prolaz beše oniži da bi sve bilo što diskretnije, i da bi se dame što je moguće tajnovitije provukle u onaj drugi deo.

Beli medved, najstarija kuća u Zemunu, u Ulici Vasilia Vasilijevića ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE 179

Podrum ispod Belog medveda

Prekinut tunel ispod Belog medveda: zazidan proiaz koji je vodio pod Ćukovac 180 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA U kući se nalazila kafana koja je, makar u jednom trenutku svog po-stojanja, bila poznato svratište bahatih namernika i noćobdija. Dugo je bila mesto za okupljanje kočijaša koji su tu dolazili da popiju po piće. Međutim, prema anegdotama o kojima je slušao Vlastenica, to je značilo da se „počaste" bokalom ili dva vina, a ne ponekom čašom. Kako su nas podsetili stariji Zemunci, tamo su se tokom noći dešavale i po dve-tri tuče, pa su konobari morali da nekoliko puta u istoj večeri zakivaju noge u stolove, koje su prethodno bile upotrebljene kao batine. Istorija ovog mesta beše jednostavna - krčmar bi zatvorio kafanu i objavio fajront za narednih sat vremena. Kada bi stolovi bili ponovo na svom mestu, već takvi kakvi su mogli da budu, bokali su nanovo točeni i sve je izgledalo kao da se ništa pre toga nije desilo.I baš ispod takve kafane postoji tunel koji nas i dalje živo interesuje.Njegov donji deo, iz koga se i sada jasno vidi otvor za ventilaciju, očigledno je bio vinski podrum. Na gornjem ozidanom svodu postoji i sada jedan deo koji ne pokriva opeka, ali vinarima je dobro poznato da je zemlja iznad podruma najbolji filter koji će pročistiti vinska isparenja. Taj deo je širok metar, i on je bio dovoljan da obavi svoj zadatak.Onaj drugi deo podzemlja ispod ove zgrade ostaje vrlo interesantan. Neki istoričari tvrde da je ovde boravio Josif II, austrijski car u vreme kada je u 18. veku opsedao Beograd. Upravo taj deo je onaj sa zazidanim krajem. Drugi, na čelu sa Najholdom, kažu kako je tu boravio vojskovođa Eugen Savojski to¬kom priprema za opsadu Beograda 1717. godine. U to vreme Turci su spalili grad, pa je ovo bila jedina očuvana kuća gde je mogao da se smesti vojsko-voda. Uostalom, Eugen je bio u ofanzivi ka Beogradu, do ovog mesta Turci nisu mogli da dopru topovima, pa je bilo prirodno da hrišćanski vojskovođa ovde odsedne. Zato Najhold ne vidi razlog zašto bi se Eugen uopšte spuštao u taj podrum. Tek, neke stvari danas nije do detalja moguće potvrditi.Objašnjenja zbog čega su podzemni zemunski tuneli naprasno preki-dani ovakvim zidovima, veoma su različita. Postoje ona u kojima se tvrdi da je sve plod komunističko-partizanskog delanja, u kome su svi zazidani prostori bili znak da se dalje ili ne sme, ili ne može, iz konspirativnih razloga. Međutim, prema drugom tumačenju, iza ovog dela zgrade, pri povlačenju Nemaca u Drugom svetskom ratu, jedan deo je bio miniran i tako sprečen put pojedinim radoznalcima, pošto je postojala bojazan da je ceo ovaj deo Zemuna, uostalom kao i Kalvarija i Ulica Jakuba Kuburo-vića, u kojoj takođe postoje mnogobrojni lagumi, bio deo jednog velikog, međusobno povezanog spleta hodnika.ZEMUNSKE PODZEMNE ČAROLIJE

Treće objašnjenje zašto je ovde nemoguć ulaz bilo je to što je vlasnik tog podruma, odnosno zgrade, odmah po okončanju rata, bio vinski tr-govac dovoljno bogat da se uplaši od večitih finansijskih kontrola novih „narodnih" vlasti. I da bi sklonio makar deo svog blaga, tu je navodno zazidao nekoliko ogromnih bačvi vina. Šta je tamo, ne znamo. Mada bi istraživačima mnogo više prijala ova poslednja solucija, naravno, pod uslovom da se potvrdi u praksi.U prilog toj tezi jeste i jedno od sećanja koja nam je preneo Vlastenica, dugo sakupljajući predanja starih Zemunaca, a to je da je jedan domacin, neposredno posle Drugog svetskog rata, uplašen od razvoja događaja u budućnosti, svu burad s vinom sakrio ispod kuće u kojoj je živeo. Pošto mu je kuća bila srušena, bager je prelazeći preko nje pomerio betonsku ploču ispod koje su se videle ogromne vinske bačve, koje su tu počivale. Dabome da su propale, makar za njega.Da priča ne bi bila nedorečena, u najbližem komšiluku ove kuće, u Ulici Vasilija Vasilijevića 4a, postoji stara, ali očuvana kuća, ispod koje je takode lagum, ovog puta neurušen i ozidan. Ima centralni hodnik, koji se posle račva u dva kraka koja vode ispod Ćukovca. Jedno vreme bio je namenjen za sklonište, pa su tu i metalna vrata, međutim, vremenom je izgubio tu namenu i sada je magacin preduzeća koje trguje parketom. Taj deo je duboko u brdu i veoma blizu zazidanog prolaza, koji postoji iza laguma - ledenice najstarije zemunske kuće. Iznad ostaje skromni ostatak otvora za ventilaciju, minijaturne kulice koja će uskoro ili biti srušena ili će se, makar prema današnjem izgledu, sama obrušiti. Kada se sada pogleda, izgleda kao da su bili „usmereni" jedan ka drugom.Tik uz ovaj prostor, koji je imao sreću da bude ozidan i kasnije upotre-bljen, postoji još jedan, koji tačno govori o sudbini onih laguma o kojima niko nije vodio računa. Na kapiji od rešetki stoji katanac, tek da se vidi da je u nečijem vlasništvu. U dubini praznog prostora lako je primetiti hrpu zemlje koja govori da se barem jedan deo obrušio, i tu se put radoznalog istraživača, makar privremeno, završava.VKAKO SU VEC i ovi ćukovački podzemni hodnici, za posmatrača radoznal-ca koji je došao u posetu Zemunu, delovali krajnje atraktivno, nismo ni slutili da ćemo, tek tokom narednih raspitivanja o onom udaljenijem delu Zemuna, 182 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA shvatiti koliko je to neobičan i važan deo grada bio nekada. Razlog je i to što se upravo u neposrednoj blizini ovih laguma nalazio još jedan sistem, koji je imao oko 440 kvadratnih metara površine i koji je, kako smo kasnije saznali, bio krivac što su počele da propadaju kuće u okruženju tri zemunske ulice - Cetinjske, Ugrinovačke i S. Dukića.Kada su na Ćukovcu posleratni žitelji počeli nelegalno da zidaju kuce, niko ih nije obavestio o opasnostima gradnje na torn mestu. Za vlast je bilo dovoljno to što su deo proglasile nepoželjnim za gradnju, a onima koji su se ipak odlučili da zidaju „na crno", bilo je bitno da započeti posao što pre obave. Medutim, problemi su nastali kada je postalo jasno da neće mod da se priključe na kanalizacionu mrežu. Tada su počeli da prave septičke jame koje su uskoro nakvasile zemljište, pa su kuće počele da tonu. I to

nije bilo sve: osim opterećenja koje su zgrade prirodno usmerile ka neja-koj podlozi, kišnica i ostale površinske vode dodatno su ubrzale nevolju.

Ulica Vasilija Vasilijevića 4a: lagum pretvoren u skladište ZEMUNSKE PODZEMNE ČAROLIJE 183

Tako su brzo stigle do obloge podzemne građevine. Nije im išla na ruku ni činjenica da je sloj zemlje iznad laguma debeo oko 20 metara.Tako je bilo neminovno da dode do najgoreg, to jest kuće su počele da gube stabilnost, a fasade i zidovi da pucaju. Opasnost da se cele kuće sruče desetine metara u dubinu postala je realnost. Tako je grad 1988. godine morao hitno da interveniše. Pošto se sve dešavalo istovremeno, ugrožavajući zgrade u tri ulice, odlučeno je da budu nasute velike koli-čine betonske mase u prethodno napravljene otvore na krovnom delu laguma, kako bi ogroman tunel potpuno napunili i tako sprečili dalju propast stambenih zgrada. Kroz 23 bušotine nalivane su tone betona dok se uzburkano podzemlje nije najzad stabilizovalo, a ovaj neobičan lagum zauvek izgubio. ALIIulapravf ilia! Ulazu urušeni lagum 184 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Ćukovački lavirinti u dubini lesnog brdaZemunski lagum zbog koga su tonule tri ulice: ovaj podzemni prostor površine od 450 kvadratnih metara kroz specijalne otvore napunjen je betonom

VIALI ON NIJE i najveći. Bežanijska kosa, koja se nastavlja na istoj ravni u lesnoj podlozi, dugo je bila mesto gde su se Austrijanci ukopavali praveći mreže tunela i prolaza. Do danas su mnogi od njih sačuvani ili adaptirani. Po nesvakidašnjim dimenzijama poznat je i onaj kod železničke stanice Tošin bunar. Mnoge od laguma u lesnoj padini Be-žanije

današnji stariji Zemunci zovu „vojni", što samo slikovito doka-zuje njihovu prvobitnu namenu, koju su u ovakvim imenima sačuvali tradicija i mit. ZEMUNSKE PODZEMNE CAROL1JE 185

Taj naziv je opravdan, pogotovo ako pričamo o građevini ispod ze-mlje kod železničke stanice blizu nadvožnjaka kod Tošinog bunara. Verovatno je nekada tu bio jedan od austrijskih laguma, ali je njegov izgled pre Drugog svetskog rata drastično promenjen. Upravo to mesto izabrala je vojska bivše Kraljevine Jugoslavije za podzemnu bazu iz koje bi se komandovalo operacijama odbrane grada tokom šestoaprilskog rata 1941. godine.Lagum je posebno ojačan i u njemu su bili urađeni svi radovi koji bi kasnije osigurali bezbednost visokog vojnog vrha koji je trebalo da rukovodi ratnim operacijama, ukoliko bi Beograd bio napadnut. I zai-sta, podzemna komanda bila je spremna da primi komandante koji bi nadgledali tok vojnih vazdušnih operacija. Ali, osećanje jugoslovenstva, koje nikada nije bilo dovoljno jako onda kada je to za državu bilo najpo-trebnije, pokazalo se, nažalost, i ovde.Tako smo, Ijubaznošću direktora Muzeja jugoslovenskog vazduho-plovstva, gospodina Čedomira Janića, došli do informacija iz neobjav-ljenog rukopisa šefa Operativnog odseka Komande vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije Andrije Pavlovića, koji je zabeležio da komandant Prve vazduhoplovne lovačke brigade, pukovnik Dragutin Rupčić, „nije lično rukovodio u komandovanju i manevrisanju vazduhoplova, već se uglavnom skrivao u bežanijskim lagumima". Kasniji podaci na koje nas Janić upućuje, još jasnije govore o tome, s obzirom na to da je isti Rupčić nedugo zatim prebegao u Nezavisnu Državu Hrvatsku, i tamo bio tako-zvani general-vitez u vazduhoplovstvu NDH.O istoj zemunskoj tajnoj komandi, u vreme šestoaprilskog rata 1941. godine, sigurno je mnogo znao i komandant Drugog lovačkog puka, ta-da pukovnik Pirc. Kako nas upućuje Janić, plan je bio da Beograd brani Šesti lovački puk, dok je ova jedinica, pod Pircovom komandom, bila zadužena za akcije nad celom teritorijom Srbije. Pukovnik je, prebegavši iz Jugoslovenske vojske, već 10. aprila 1941. bio u Hrvatskoj, a već 1943. godine eto ga u partizanima, i to na mestu komandanta Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva. Sa, nazovi, kameleonskim karakterom, posle rata biva ražalovan. Pirc tada još nije pokazao šta sve zna da isposluje za svoju neobičnu vojnu karijeru, i uskoro postaje ambasador Jugoslavije u Argentini. Tamo obnavlja kontakte sa ustašama, ali istovremeno sarađuje sa Informbiroom. i86| BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

V

Deo Komande ratnog vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u bežanijskoj padiniIronija je da se početkom rata koji je prethodio raspadu sledeće Jugo¬slavije ponovila ista situacija, kada je na čelu vazduhoplovstva bio general Antun Tus. On, doduše, nije komandovao iz bežanijskih laguma, ali je uradio isto što i njegovi prethodnici pošto je na samom početku rata prebegao u Hrvatsku, preuzeo tamošnje vazduhoplovne snage i postao njihov „prvi čovek".Zbog svega toga lagumi u bežanijskoj padini nisu nimalo zanemarlji-vi za istoriju ove države. Deo propasti države Južnih Slovena odvijao se baš tamo gde je bilo središte ratnih vazduhoplovnih snaga, pokazaće se kasnije, najvažnije ratne sile koju svaka moderna država može da ima.U jugoslovenskoj opciji morali su se, izgleda, neki primeri ponavljati dva puta pre nego li se država raspadne. Iz podzemlja Bežanije počelo je prvi put.Veliki namenski prostori kopani u ovoj padini - bili su to delovi važnih prostorija starog aerodroma - tekovina su takode 20. veka, ma-da nije bilo vremena da se nađu pred očima svih onih koji bi želeli da znaju kako izgledaju. Njihovo postojanje, baš na ovom delu, iziskivalo je da se i sama komanda rtade dovoljno blizu avionskih pista, u lesnoj padini Bežanije. Kako će pokazati tabele, postoje dva takva mesta, ali su im, kao i kod mnogih drugih delova ispod Bežanijske kose, preseče-ne putanje. Krajnji deo ovih laguma ostao je pred nama sa zidom koji ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLINE l87 sprečava dalje napore istraživača, osim ukoliko ih ne sruši. A iskreno rečeno - često smo bili u dilemi da li to da uradimo.Pre Drugog svetskog rata ovde je bio mešoviti vojno-civilni aerodrom, odakle su poletali prvi jugoslovenski piloti. Deo tog vojnog kompleksa u kojem su se čuvale letelice, našao se u istoj, „izrovarenoj" padini, u ono vreme potpuno bezbednoj za vazduhoplove.VIIZEMUNSKE BIRTIJE, građene u centralnim delovima grada, nekada su morale da imaju duboke podrume, koje su često zvali ledenicama. Pored Belog medveda, poznata kafana bila je i Kodplavetne štuke, i još nekoli-ko njih gde se vino hladilo tokom Ietnjih žega, pa su zato, u vreme kada frižideri i zamrzivači nisu bili poznati, bile omiljena svratišta.Ledenice su bili podrumi duboko ukopani u podzemlje građevine, u koje je donošen dunavski led, na koji su stavljana burad s vinom. Da bi duže držao hladnoću, led je bio prekrivan slamom, a u te, posebnim vra-tima zatvarane prostorije, ulazilo se samo jednom dnevno, da se natoči vino u bokale. Sve do aprila ovakvo mesto bilo je dovoljno hladno da led uspe da održi temperaturu i da se ne otopi.Najčudnije je bilo to što su se ledom zemunski birtaši snabdevali is-ključivo iz Dunava, jer su tada zime bez ledenih santi na reci bile nezami-slive. Kako nas je podučio zemunski istoričar Miodrag Dabižić, redovan alat kafanskih kalfi bila je testera, kojom su sekli sante sa Dunava i tako ih nosili u podzemlje Zemuna. Tako se nekada hladilo vino,

ali sigurno nije manje „udaralo". Naprotiv, sudeći po kafanskom inventaru, „udaranja" je sigurno bilo.Cak je na samom početku 20. veka ondašnji gradski „fizikus" (glav-ni varoški lekar) Sava Nedeljković, objavio saopštenje u kome su se svi Zemunci upozoravali da ne piju dunavsku vodu ako je pre toga ne prokuvaju. Obaveštenje je oglasio gradski dobošar, a razlog ovom upozorenju bila je već dugo ukorenjena zemunska tradicija da se upo-trebljava voda iz reke. Do tada su samo zahvatali vodu iz Dunava, a zatim je puštali da se nataloži u posebnim posudama koje su čuvali u hladnim podrumima, poput ovog. Podrumi su, opet, bili spas, ali deo onih koji su ostali, očigledno su bili i nekadašnja podzemna austrijska utvrđenja. 188 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA VIIIHODNICIISPOD ĆUKOVCAIMUHARA, kao i lagumi u Ulici Jakuba Kuburovića i oni ispod Kalvarije, upečatljivi su još zbog nečeg, osim toga što su tako mnogobrojni grupisani na tako malom prostoru. Uostalom, to bi se i dalo objasniti krečnjačkom stenom u kojoj je bilo lako kopati, pa je bilo najlakše napraviti vinske podrume, gde bi se čuvalo vino za upotrebu ili za dalji transport ka Beogradu i dalje.Interesantno je pomenuti njihovu zaboravljenu vojnu funkciju, koja je, najverovatnije, okončana krajem Drugog svetskog rata, kada su Nemci na-pustili grad, odnoseći brižljivo čuvane mape podzemnog grada, mada su one vremenom postale vidljive. Naime, ispod Ćukovca, ali i Muhara, postaje očigledno da su lagumi činili celinu, i da su, sada je odgledno, makar neki od njih bili povezani. Tako su, verovatno, Austrijanci pleli celu mrežu pod-zemnih hodnika pod gradom, odnosno ovim njegovim delom lesne zaravni.

Lagum u Džona Kenedija: podzemni koridori u bežanijskoj padini, verovatno nastali još u vreme vlasti Austrije ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE l89 Ona je u vreme vojevanja mogla da bude veoma interesantna, i arhi-tektonski krajnje podobna, jer bi za potencijalnog neprijatelja mogla da ostane jedino - nepoznanica. Ispod zemlje su zavojevači i vojskovođe onog doba mogli da budu potpuno bezbedni i mirne glave da razmišljaju kako i kuda dalje. Čak i u danima opsade, znali su da postoji makar jedan tajni izlaz pomoću kojeg bi mogli da nadu spas.Svi uslovi su postojali, a Austrijanci su, u to nije bilo sumnje, znali to i da urade. Izvesno je da su u ovom delu Zemuna ispletene mnoge pod-zemne mreže, a ne samo individualni lagumi. Mada su, čak i oni koji su danas jasno vidljivi, sami po sebi dovoljno interesantni i ostavljaju dubok utisak na onoga ko je u njih zavirio. Onaj u Radičevićevoj ulici broj 14

Sveća na pogrešnommestu: lagum 20 metaraispod Zemunskogkatoličkog groblja 190 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA dubok je vise od 50 metara, i u njemu su pronađeni beli paukovi, neo-bično retka vrsta, endemska za ovo područje. Kako nas je podučio gos-podin Vlastenica, paukovi se najčešće pojavljuju tokom letnjih meseci, od početka juna, i teško da ih je neko sretao negde drugde osim u ovim, zemunskim lagumima.Ulazeći u drugi lagum, istih dimenzija, kod broja 18, ušli smo samo sa svećom i fotoaparatom. Tamo smo se osećali još čudnije. Iako su ostale police na kojima je neko prvo imao ideju da gaji pečurke, a onda je od nje naprasno odustao, mrak koji smo čkiljavom svećom razbijali rađao nam je iluziju kako je prostor kudikamo duži nego onaj prethodni, u broju 14, mada je izvesno da je ovaj čak za neki metar kraći. Mrak je ono što čoveka ispod zemlje posebno koči i dramatično mu menja osećaj prema prostoru, ali mu i pojačava istraživačku strast.Tu smo, uz samo jednu sveću, bili gosti pravog zemunskog podze-mlja i, možemo reći, da nema jačeg osećaja simboličke razlike izme-du života i smrti nego kada si dvadesetinu metara ispod groblja, i to s upaljenom svećom. To je sasvim uobičajeno za one koji se nalaze gore iznad nas.IXTAKO JE CELA LESNA ZARAVAN u Zemunu, od Kule Sibinjanin Janka duž Bežanije izbrazdana tunelima. Neki imaju površinu koja se meri sto-tinama kvadratnih metara i nalaze se u istom pravcu i posle mesta koje smo pomenuli, iznad Studentskog grada, i dalje, duž Tošinog bunara, ka nekadašnjim hangarima Starog aerodroma, čiji je deo takođe iskopan u bežanijskoj padini.Taj ogroman prostor predstavljao je nekadašnje kapilare zemunskog podzemnog grada, pa ostaje pitanje koliko je taj deo mogao da bude živ i značajan u vreme austrijske dominacije gradom. Jer, stari Zemunci i danas pamte kako su lagumi postojali u Gardoškoj ulici, tamo gde su se skrivali tokom Drugog svetskog rata, dok su mnoge pećine na Gardošu i danas poznate, makar lokalnim žiteljima. Ispod same kule ima ih ne-koliko, kao i na dunavskom šetalištu, od restorana Šaran pa prema kraju ulice. Tamo su se nalazili moćni tuneli, upravo sa druge strane istog brda u odnosu na Trg Branka Radičevića. I jedni i drugi su, svaki sa svoje stra¬ne, usmereni jedan prema drugom ispod današnjeg groblja. ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE

191 Nedaleko odatle, ispod Bogorodičine crkve, nedavno su gradi-telji morali da poprave dotrajali pod. Kako nam je kasnije ispričao jedan od sveštenika, otac Đorđe, ispod crkve u podzemlju bilo je pronađeno nešto neobično, poput antičkog groba, a iza njega je bio još jedan lagum. Nažalost, brzina kojom su radovi morali da budu okončani, sprečila ih je da pronadenim temeljnije pozabave. Tako u crkvi i danas postoji betonska ploča koja duboko ispod sebe skriva istorijske relikvije.

Hodnik ispodMilenijumske kulekoji vodi ka Dunavu 192 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Negde postoje zidana ojačanja da se stari lagumi ne bi urušili - bezbednost niko ne garantujeXKADA VEĆ POMINJEMO OVAJ DEO GRADA, moramo reći da za neke dugacke zemunske ulice, mnogi ne znaju kako su dobile imena. Tako je i s ulicom koja se zove Tošin bunar. O njenom nazivu postoji intere-santno predanje.Nekadašnji trgovac Toša Apostolović, inače poreklom Grk, koji se zvao Teodor Apostolos, bio je jedan od imućnijih Zemunaca. Imao je, nažalost, jednu veliku nevolju - mučio je teške muke s očima. Poste-peno je gubio vid i zbog toga mnogo patio. Jedne je noći usnio san, u kome mu se prikazalo kako treba da se popne na vrh Bežanije i odatle zakotrlja bure, pažljivo gledajući gde će da stane. Na torn mestu - govo-rilo mu je snoviđenje o kome je kasnije mnogo pričao - nalazi se izvor, duboko pod zemljom, gde treba iskopati bunar. Kada se bude umio vodom s tog bunara, i njegove muke biće okončane. Po priči je Toša upravo tako i učinio, iskopao bunar na mestu gde mu je savetovano, i gle čuda, zaista je progledao. ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE 193 Dugo je na torn mestu bio bunar nazvan po njegovom imenu. Oni, sta-riji Zemunci sećali su se kako su upravo kod tog mesta bili organizovani prvomajski uranci i kako se mladež tu često okupljala. Medutim, posle Drugog svetskog rata odlučeno je da taj kraj promeni namenu i da se, u skladu s tim i bunar zatrpa.

Već kako je bilo uobičajeno u to vreme, stvari su odrađene polovično. Bunar je bio zatrpan, ali okolina dobrim delom nije promenila izgled. Ostala je kakva je i bila. Doduše, negde tamo, dalje, nikli su soliteri, a ulici je ostalo ime koje ili zbunjuje mlađe žitelje ovog kraja, ili ih, u suštini, i ne zanima kako je nastalo.Bunar je, to je važno, zatrpan.Zato tražimo po podzemlju ono što nije sačuvano na zemlji.XIDANAŠNJA ŠETNJA ZEMUNOM mnoge bi zaprepastila, pogotovo u delu koji okružuje Sportski centar 11. april. Neverovatno je kako u jednoj evrop-skoj prestonici, na samo pet kilometara udaljenosti od centra, stižete do pre-dela obraslog šibljem koji je potpuno nepristupačan. svel gde Bril]drv adr nek čud]ovd mij; see; kojs ope uku

Veliki lagum ispod nekadašnjeg Britanskog konzulata 194 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Upravo tamo se smestila vila koja je nekoliko godina posle Drugog svetskog rata bila konzulat Velike Britanije. Dovoljno vešti u izboru mesta gde će biti zgrada njihovog diplomatskog i konzularnog predstavništva, Britanci su zauzeli ovu lokaciju.Kuća se nalazi preko puta sportskog centra, ali je „ušuškana" među drvećem od kojeg se sada ne vidi gotovo ni s jedne strane. Zdanje je na adresi Izletnički put 24, a ispod njega postoji lagum s tri ulaza koja su nekada uvodila u sklonište, skladište ili vinski podrum, već kako je ovom čudnom mestu bila menjana namena.Kako nam je objasnio posleratnu prošlost ovog kraja Žarko Pavić, koji ovde živi od 1966. godine, po okončanju ratnih dogadaja ovde je bila ekono-mija preduzeća Mažestik, koju je posle nasledilo Gradsko zelenilo. Njegovo sećanje seže do sredine sedme decenije 20. veka kada je kupio malu kuću, koja je ranije bila pomoćna kuća velike, od Ane Polgar Murmajer, a koju je, opet, napravio njen otac da bi je poklonio supruzi za rođendan. Nažalost, ukućani se nisu uselili u vilu kada su planirali jer je počeo Drugi svetski rat.

Snežana Jeretina u vertikalnom ventilacionom otvoru

ZEMUNSKE PODZEMNE ČAROLIJE 195

„Odozgo, iz vile je postojao poseban ulaz u podzemnu građevinu", govorio nam je Pavić. „Nažalost, on je danas blokiran, pa se ne može vi-deti ceo njegov put." (Vođeni Snežanom Jeretinom iz ASAK-a, ipak smo ga videli!). Usli smo u lagum gledajuci ostatke psa koji je tamo okončao svoj ovozemaljski život, ali i vođeni snažnom željom da vidimo kako danas izgleda taj neobični podzemni prostor. Stotinak metara ozida-nog tunela ponovo nas je podsetilo na to kako malo znamo o proslosti onih koji su pre nas ovde živeli. Najzad, Dejan Jeremić nas je pedantno upozorio u kakav lagum ulazimo.

Speleologanalizirastrukturu tlau lagumu 196 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA 0какоfeda-ostino „Ovo mesto je kopano u lesu, dakle ne u krečnjaku, na koji smo naila-zili tokom istraživanja podzemlja Beograda. Često se dešava slična priča - podloga je laka za kopanje, ali je bilo neophodno da svodovi budu ozidani. Jer, lako bi moglo da se desi da se na onog ko kroči kroz tunel surva lavina."Kako nam je objasnio Jeremić, Austrijanci su, kao vešti građevinari, zidovima sastavljenim od opeka učvršćivali svodove, čuvajući lagum da ne ulegne. Inače bi mu ta sudbina bezmalo bila izvesna. Ma šta da su čuvali u lagumu, ako bi hteli da ovakav prostor bude siguran, morali su da ga osiguraju na taj način.Kako nam je još pričao ljubazni domaćin Žarko Pavić, lagumi su, ko-liko on zna, tokom Drugog svetskog rata imali ulogu skloništa, ali je, navodno, Polgar imao dovoljno jake kontakte da bi došao do informacije kako njegova zgrada ne bi trebalo da bude bombardovana, ali i da je mo-guće da Nemci planiraju da gađaju ciljeve u neposrednoj okolini.

Pogled izzemunskog podzemlja ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE 197

„Nedaleko je", pričao nam je on, „postojala velika stena, na čijem vrhu se nalazio bunker". Tokom 1944. godine, kada je počelo oslo-bađanje Beograda, sa Dedinja su na njega tukle „kaćuše" i bunker je bio potpuno rasturen. „U vreme kada sam se ja ovde doselio, 1966. godine, još nikakva biljka nije mogla da nikne pored pustopoljine koja je ostala posle granatiranja. Tek znatno kasnije počelo je da nice prvo rastinje."XIIZEMUNCI su večito raspredali različite price, pa su tako mnoge u vezi i s podzemljem ovog grada.Međutim, ima i mnogo onih iz novijeg perioda, koje ne mogu da bu-du tretirane kao predanja jer za njih postoji pregršt dokaza. Tako nam je vlasnik preduzeća Aurelio Aleksandar Suleić, ispričao svoje iskustvo, kada je upravo u ovom delu grada, s pomocnicima adaptirao podrum zgrade u Glavnoj ulici broj 20, preko puta restorana Mekdonalds, gde se danas nalazi njegov poslovni prostor. Kada su otkopavali sloj zemlje na dnu podrumskih prostorija, naprasno su uleteli u tunel, koji je odatle vodio ispod same ulice ka pomenutom restoranu brze hrane. Uskoro su ga stručnjaci upozorili na to da sve datira verovatno još iz doba kada su Rimljani vladali gradom.Uostalom, za taj, centralni deo Zemuna, to nije retkost. Nekada su se tu prostirali važni delovi nekadašnjeg Taurunuma, koji je imao mnogo-brojne podzemne instalacije. Slično je, uostalom, bilo i kada je svojevre-meno renoviran deo ispod samog Centrala.Rimljani kao da još nisu rekli svoju poslednju reč, pa i sada umeju da iznenade Zemunce pružajući im jasne tragove o svom nekadašnjem boravku u njihovom gradu.Sama obala uz Dunav takođe je puna obeležja koja ukazuju na to da je ovde nekada bilo sedište rimske Dunavske flote. Neke gradevi-ne to i dokazuju iako su sada duboko ukopane u rečno dno, i samo se ponekad, u danima niskih vodostaja, pojave, tek da naprave velike nevolje'brodarima. Kako nam je pričao Zemunac Branimir Šakić, iz Kapetanije, u Zemunu kod restorana Šaran, postoji zid koji se nalazi ispod površine reke i koji se proteže oko 120 metara od desne obale prema matici reke. 198 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Pre izgradnje Hidroelektrane Đerdap, i porasta vodostaja reke, tu se nalazila crvena ploveća lampa, po starom običaju obeležavanja opa-snosti, koji su tada koristili brodari.

Naš sagovornik je imao nesreću da brodom kojim je upravljao naleti na taj zid. Kako nam je objašnjavao, pri ekstremno niskom vodostaju postoji deo od oko trideset metara izmedu njega i obale, gde brod može da prode, ka Radeckom. Međutim, tada je duvala jaka košava, a pošto se već bio uplašio da u torn delu nema dovoljno vode, Šakić je rešio da krene ka matici reke i tada je naleteo na taj zid. Brod je pretrpeo oštećenja, a Šakić je imao avanturu za nezaborav. Ono što je sigurno zapamtio, bila je izuzetna tvrdoća pomenutog podvodnog zida.Opet ćemo se vratiti na stare Rimljane jer je i ovo bilo njihovo „maslo". Na torn delu zemunskog šetališta, u blizini Veslačkog kluba Galeb nekada se nalazilo rimsko utvrdenje sa lukom. O tome koliko su bili tvrdi zidovi pravljeni uz upotrebu negašenog kreča, već smo pisali. Nažalost, Šakić, odnosno njegov brod, to su i osetili.XIIIKADA BI SE POTRUDILI da opišemo mesto koje u podzemlju Zemu-na već decenijama privlači najveću pažnju, koje je najmisterioznije u torn dela grada ili, makar, najpoznatije po predanjima za njega veza-nim, bila bi to ipak Vila Vukojčić. Ona je nekada pripadala predratnom industrijalcu Vukojčiću i nalazi se pored Batajničkog puta, na strani prema Dunavu.O njoj su raspredane mnoge price, od kojih su neke prerasle u prave legende. Međutim, oni upućeniji će red da je ispod nje relativno nov splet hodnika, budući da je udaljen od drugih, zemunskih, i da verovatno po-tiče iz vremena neposredno pre Drugog svetskog rata ili da je napravljen čak u toku njega, kada je mudri industrijalac shvatio da mu predstojeći rat i potonji komunizam mogu doneti nesreću.Danas se u ovo zdanje ne može lako ući jer je podzemlje vile uticalo na to da i sama zgrada postane nestabilna. Ipak, pronašli smo tekst u ilustrovanom časopisu Duga, broj 1723 od 9. oktobra 1999, kada je autor Nenad Petrović uspeo da „uhvati poslednji voz" i prode tajnim prostori-jama ispod te kuće, koja se nalazi oko tri stotine metara od Elektronske industrije pored Batajničkog puta. ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE 199

Vila Vukojčić, preimenovana u restoran Dunav„Tajna ove građevine počinje na stepenicama" - objašnjavao je Pe-troviću upravnik restorana Dunav Predrag Jovanović. „U podrumskim prostorijama, u koje se stiže kroz kuhinju, jedva se naziru tragovi tajnih vrata. Umesto njih, danas su sasvim obična, drvena, a kakvu tajnu kriju videćemo kada krenemo dole..."Petrović dalje beleži: „Vilu Vukojčićje tridesetih godina podigao Živo-jin Vukojčić, bogati predratni fabrikant. Ove stepenice niz koje silazimo i podzemne hodnike napravio je njegov najstariji sin Dragi Vukojčić, negde oko 1943. godine, da bi pod zemlju smestio

fabriku tekstila i spasao je od eventualnog bombardovanja. Planirao je da tu postavi tkačke razboje, ali je već pri prvom pokušaju sajla pukla, pa se od toga odustalo.Silazimo niz mnogobrojne stepenice za koje se kaže da vode 25 me-tara ispod zemlje, a pojedini tuneli, pretpostavlja se, sežu i ispod nivoa Dunava. Na dnu se osećaju niža temperatura, ustajalost i memla. Noge propadaju u naslage gline, za koje se pretpostavlja da ih nanose jače pa-davine, kroz samo vodi znane pukotine u ciglom ozidanom dugačkom hodniku, koji se i dalje spušta. Duž zida, električni kablovi su odoleli zubu vremena. Na kraju hodnika jedan krak vodi nalevo, desno je zid za koji 200 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA se smatra da je maska za još jedan tajni prolaz. Zastajemo kraj svoda iza kojeg vodi uzak hodnik ka odaji bez ikakvih otvora i mestu gde bi treba-lo da se nalazi bunar. Pokazuju nam puškarnicu na ulazu. Očigledno je čuvala vrata kojih sada nema. Tavanica je prepuna otvora i cevi koje se račvaju u nepoznatim pravcima. Radi ventilacije? Hi prisluškivanja raz-govora u prostorijama? Pominju nam i da je, prema nekim pričama, ova prostorija služila za skrivanje bala platna. Od lopova? Radi utaje poreza?Mnogi ulazi ili nastavci hodnika su zatrpani velikim naslagama ilovače i nemoguće je znati da li se tu završavaju ili nastavljaju. Na jednom zidu stoje tragovi drvenih vrata. Sada su zabetonirana. Zidovi su išarani grafitima. Na malteru je urezano 16.12.1950. Nešto dalje krupna, crvena, latinicna slova poručuju: 'Pala je noć. Kada se pojave zvezde, ovo će biti moja poslednja noć' Nema datuma. Ko je bio tajanstveni osuđenik? Ili ih je bilo vise?Ne uočavamo ni najmanji trag života. Tek pokoji komarac ili paukova mreža u koju se zaplićemo u tami. Jovanović nas samouvereno vodi kroz ispitani deo odaja. Radi u ovom restoranu dve decenije.

Ulazak u prostor ispod Vile Vukojčić ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE 201 Kada sam primao objekat naslušao sam se priča o vili i njenim podze-mnim lavirintima, pa sam podlegao istraživačkoj groznici. Ubeden sam da hodnici pod zemljom vode bar do dva kilometra udaljenog Teleoptika s jedne, i Trinaestog maja sa druge strane, a najneistraženiji je krak taj-nih hodnika koji vode ka Bežaniji. Netaknuti su jer su zatrpani velikim odronima zemlje."Kasnije, Petrović citira tadašnjeg pomoćnika generalnog direktora UP Central Milana Ralića, koji je objasnio kako je Vukojčić posle rata pobegao u Brazil:

„Krajem 1944. ili 1945. godine pred vilom se zaustavio vod vojske sa zadatkom da privede Vukojčića. Zalupali su na vrata i kad se ovaj pojavio, naredeno mu je da se spremi. Za njim je u kuću ušao i komandir voda, a vojnici su opkolili vilu. Vreme je prolazilo, niko se nije pojavljivao. Kada su, posle oklevanja, obili vrata, zatekli su telo ubijenog i razoružanog komandira. Nigde žive duše. Kasnije su otkrili tajne hodnike kojima se vlasnik prebacio do Dunava, gde ga je čekao čamac. Bekstvo mu je, i po¬red toga, jedva uspelo. Kod današnje Palate federacije u Novom Beogradu ga je sačekala zaseda i nastalo je puškaranje posle kojeg su nađena dva mrtva Vukojčićeva pratioca i krvavi trag u pesku koji je vodio ka aero-dromu u Tošinom bunaru. Pobegao je poslednjim avionom koji je sa tog aerodroma poleteo. Posle njegovog bekstva hodnici su naravno otkriveni, ali im je svrha ostala neutvrdena."Dalje, u tekstu se navodi, doduše, neproverena priča, kako je Vukojčić kasnije godinama iz „slobodnog sveta" upućivao božićne čestitke „onome ko živi u mojoj kući", kao i pretpostavke starijih Zemunaca da su mnoge krakove hodnika po kojima je bilo i postavljenih šina zazidali partizani, kako bi onemogućili njihovu upotrebu. Ili sakrili užasne tajne. Tek, kako navodi autor, po nekim pričama u hodnicima je zazidano bezbroj skeleta. On dalje citira Jovanovića:„Negde 1982. godine se pojavila najmlađa ćerka koju je Vukojčić do-bio kada je imao gotovo 70 godina i javljala se neko vreme pišući nam da žive u Brazilu gde su postali velike gazde. U pismima je slala fotografije familije. Poslednjih godina nemamo vesti, nešto se valjda dešava sa adre-sama, a fotografije su uništene prilikom provale u restoran 1992. godine. Lopovi su bili besni jer nisu našli pazar, pa su uništili dokumentaciju među kojom i izuzetno dragocene fotografije.Preduzeće Central je ovu vilu kupilo 1978. godine od tadašnjeg vla-snika, pukovnika Udbe, čije ime postoji u kupoprodajnoj dokumentaciji. 202 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

hnterijer vile Vukojčić...Price da su hodnici služili kao kazamati i mesto za isledivanja, kao i one o svojevremenom boravku značajnijih 'ibeovaca' i četnika, potvrđuje nam i kelner Zoran Jolović izjavom da je pre nekoliko godina u bašti se-delo troje starijih ljudi. Dok ih je posluživao, čuo je red jednog od njih: 'Odavde smo vodili Dražu pred cevi. Bar pet-šest puta'. Iako ovo svedo-čenje ne dovodimo u sumnju, nismo sigurni da li je tragični đeneral bio baš ovde čuvan, ali jedno je sigurno - za tajnu vile se znalo posle rata.Osim price o sužnjima i zabetoniranim skeletima, kruže i one, o skri-venom zlatu i velikom bogatstvu....Pre vise od deset godina, na oko 600 metara od vile otkriveno je zlato. Pronašli su ga radnici asfaltne baze kod hotela Jugoslavija. Oni su radili put u blizini vile, o čemu je pisala ondašnja štampa. ZEMUNSKE PODZEMNE CAROLIJE

203 Price i bezbrojne pretpostavke - od ukletih zazidanih ćelija iz kojih dopiru jauci mučenih i vapaji duša likvidiranih koje tumaraju tražeći izlaz iz mračnih stratišta, pa do onih napola romantičnih, napola pustolovnih, uzrokovanih virusom zakopanog blaga..."Kako priču o Vili Vukojčić završava Nenad Petrović, vedriji deo legen-de o ovom mestu je taj da su u restoranu često bili organizovani svadbeni ručkovi, i da se, eto, nijedan od brakova sklopljenih ovde, nije završio razvodom.U svakom slučaju, priča o podzemlju Zemuna bez ovog mesta, mnogo bi izgubila na značaju. Stalno menjana i dopunjavana predanja u vezi s ovim mestom primoravaju posmatraca da bude obazriv u razumevanju činjenica, ali je očigledno da je tajna velika, i da postoji i dalje. 204 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Hodnici ispod oficirske zgradeI ..•'.■• . .U BEOGRADU POSTOJI još mnogo podzemnih hodnika koji su gradeni tako da ostanu tajna. Takva im je bila i prvobitna namena, a i sada, kada su postali manje važni, ili čak beznacajni, ostali su podjednako tajnoviti kao što su bili i onda kada su nešto značili. Makar onima od kojih su tako marljivo bili skrivani.U Resavskoj ulici (bivša General Ždanova), kod broja 38, i danas se nalazi neobično lepa zgrada, čiji veliki luk, na šest pravilno rasporedenih ulaza, govori o tome da je bila nekome ili nečemu posebnom namenjena. Zdanje je napravljeno pre Drugog svetskog rata, i to od novca ondašnje Mornaričke uprave, a bilo je namenjeno za stanove najviših oficira. Zgra¬da je izuzetno očuvana, pa zato i danas podseća na sjaj vremena kada se gradilo s velikim stilom.Ispod nje, već u skladu s vremenom u kome je zgrada nastala, posto-jali su podzemni hodnici koji su vodili ka zgradi Generalštaba, nesrećno srušenoj u bombardovanju aviona NATO-a 1999. godine.Hodnici su tada, u vreme kad su stvoreni, vodili ka drugim zdanjima na istom mestu, ali su imali istu, konspirativnu namenu. Tada nije bilo uslova za hitnu evakuaciju važnih ljudi helikopterima ili nekim sličnim prevozom koji bi bio dovoljno brz, kao što se to moglo učiniti tajnim hodnicima ovako zamišljenim.Danas je taj deo ispresecan zidovima koji su naprasno podignuti na ovom mestu posle Drugog Svetskog rata, pa tako ni ovaj prostor vise nije celovit, niti je dovoljno dostupan radoznalom istraživaču. Ostao je u amanet stanovnicima ove zgrade, ali samo kao podrumski prostor koji će one radoznalije podsećati na tajnovitu ulogu koju je205 i

nekada imao, dok će u dečjim glavama modi da budi maštu šta se sve tu, za vreme rata i posle njega, moglo dešavati.IITAJNI PROLAZI su bili očigledno veoma česti u okolini ovog zdanja, pa ih tako ima i ispod jedne od zgrada koje su Beograđanima veoma dobro poznate - zdanja Studentskog kulturnog centra, koja se nalazi na raskrsnici ulica Kralja Milana (ranije Srpskih vladara) i Resavske (bivša General Ždanova).Nekada je to bio oficirski dom, napravljen davne 1895. godine. Podi-gnut je po nalogu kralja Aleksandra Obrenovica, a uraden po projektu dvojice arhitekata - Jovana Ilkića i Milorada Ruvidića.Kao i mnoge druge zgrade u Beogradu, i ova sobom nosi ironičnu sim-boliku. Kralj Aleksandar Obrenović je izgradio kako bi je posvetio svojim oficirima, a oni su ga, zauzvrat, osam godina kasnije ubili u poznatom majskom prevratu, i to na mestu koje je bilo udaljeno svega nekoliko stotina metara od Oficirskog doma.Inače, mesto je predstavljalo jednu vrstu simbola srpske vojske, koja je krajem 19. veka doživela značajnu reorganizaciju. Tada su kralj Milan Obrenović i njegov naslednik Aleksandar podelili vlast, tako što je iskusni otac postao vrhovni komandant vojske, dok se Aleksandar posvetio kon-trolisanju i rukovođenju državnim aparatom. Koliko je to uspešno radio, druga je priča budući da su ga meci zaverenika sprečili u tome. Uglav-nom, kako beleže ondašnji hroničari, aktivna vojska bila je povećana sa 40 na 60 bataljona, a Milan je stvorio i 15 pukova stalnog vojnog kadra.Kao kuriozitet je ostalo zabeleženo da je Milan Obrenović, ma kako ga istorija pamtila kao neobičnog čoveka, često sklonog avanturi i nezrelim potezima, posebno pazio na siromašne, pametne dake koji su poticali sa sela, kojima je nudio vojnu službu i na taj način im pružao priliku da prožive mnogo lagodniji i lepši život nego li im je to sudbinom bilo namenjeno.Dakle, u vreme kada je vojska bila tradicionalno dominantna sila u državi, nastalo je ovo zdanje gde su oficiri često boravili. Tu je, pored ostalog, bila i balska dvorana, a mladi oficiri su bili sinonim za mladiće dobrih manira i pristojne prilike za ondašnje varoške udavače. O njiho-vom vojnom znanju govori i činjenica da je ondašnja Vojna akademija 206 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA u Srbiji bila na dobrom glasu u Evropi, a to su naučili prvo Turci i Bugari tokom balkanskih ratova, a potom i Austrougari u Prvom svetskom ratu.Nas je zgrada zainteresovala zbog još nekih interesantnih stvari. Na-ravno, ondašnja vojska ne bi bila toliko cenjena da nije bila pripravna na svakojaka iznenađenja. Najzad, i Vojna akademija je u to vreme bila relativno blizu, u Ulici kneza Miloša, pa ne bi bilo neobično ni to da su ove zgrade bile medusobno povezane nekim tajnim prolazom. A on je mogao da ide - samo ispod zemlje.Ljubaznošću ljudi iz Studentskog kulturnog centra lako smo se uverili da su naše pretpostavke tačne, odnosno da imaju istorijsku osnovu. Na-ime, do pre petnaestak

godina postojala su dva podzemna tunela ispod ove gradevine, koja su vodila do drugih važnih zgrada u blizini ovog zdanja.Nažalost, danas im je pristup nemoguć. Početkom devedesetih godina 20. veka neko je doneo odluku da se hodnici zazidaju, pa smo, po ko zna koji put, naišli na nepremostive barijere. AH, sudeći po informacijama koje smo dobili, mogli smo da zaključimo sledeće: jedan splet hodnika vodio je, najverovatnije, ka zgradi koju smo pominjali, koja se nalazi ne-posredno preko puta današnjeg Studentskog kulturnog centra i u kojoj su živeli visoki oficiri. To ne bi trebalo da čudi. Zgrada je napravljena pre Drugog svetskog rata.Drugi hodnik je vodio ka parku koji se nalazi izmedu zdanja Student¬skog kulturnog centra i Nemanjine ulice, dok je treći krak otprilike bio orijentisan prema samom Dvoru, odnosno današnjoj zgradi Skupštine grada Beograda.Ovakva povezanost građevina podzemnim koridorima ne bi bila uop-šte neobična za ono vreme, naprotiv, čak se veoma uklapa u „podzemni atlas" Beograda. Podsećamo da je Dvor bio povezan posebnim hodnikom sa Ruskim poslanstvom koje se nalazilo na danas praznom prostoru uz zdanje Vlade Republike Srbije u Ulici kralja Milana (bivša Srpskih vla-dara), ali je, takođe, postojao i tajni prolaz ka zdanju gde se sada nalazi rezidencija predsednika Republike.Valja pomenuti da je i atentat na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu Obrenović izvršen u zgradi koje danas vise nema, a nalazila se upravo na prostoru gde se sada prostire park, između dve poslednje pomenute zgrade. Budući da su sva zdanja medusobno bila povezana podzemnim koridorima, bilo bi logično pretpostaviti da je i zgrada gde je monarh poslednji put boravio imala tajni, podzemni put. HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 207

Tajni nemački tuneli vodili su ka Železničkoj stanici. Pored nje, na mestu današnjezgrade pošte, biloje raskošnozdanje koje nije izdržalo bombe iz Drugog svetskog rataDakle, gotovo je izvesno da je duž Ulice kralja Milana postojao žan „podzemni saobraćaj", koji je bio jedna od vrhunskih vojnih ržavnih tajni.IllNEKOLIKO STOTINA METARA NIŽE, u pravcu prema zgradi beo-gradske Železničke stanice, nalazi se još jedno zdanje na koje su Nemci veoma računali tokom okupacije. To je današnja zgrada ŽTP na uglu Nemanjine i Sarajevske ulice, u kojoj se tokom rata nalazila jedna od mnogobrojnih nemačkih vojnih komandi. 208 BEOGHAD ISPOD BEOGRADA ošte,ijao niheo-nci .glu

lod U vreme borbi za oslobođenje grada od fašističkih vojnih formacija, ostalo je zapamćeno da su Rusi i partizani upravo pred ovom zgradom, baš kao i u samoj Nemanjinoj ulici, imali ogromne gubitke. Otpor je bio snažan, žrtve mnogobrojne, a zastoj u planiranim operacijama očigledan. Nemci su se vrlo srcano borili jer su znali da ih u protivnom ne čeka ništa dobro. I danas dovoljno radoznao prolaznik lako može da vidi kako je sama zgrada prošarana ostacima kuršuma, koji su nevešto, posle rata, samo zabašureni slojem glet-mase, tako različitim od fasade same zgrade. Okrugle fleke, pogotovo oko svakog ulaza u zgradu, samo potvrđuju da su se ovde vodile borbe koje ni napadačima ni braniocima nisu obećavale lako okončanje sukoba u kome su se našli.Stariji Beogradani, odnosno oni retki medu njima koji su bili svedoci bitke a nisu stradali, kasnije su se sećali neobičnog dogadaja posle bitke kada su oslobodioci ipak uspeli da se domognu zgrade i da slome otpor branilaca. Zaprepašćenje kada su ušli unutra bilo je veliko, jer u njoj nije bilo nikoga!Nemci su uspeli na neki način da pobegnu, ali nije bilo jasno kuda, na koju stranu. Doduše, i zgrada je velika pa im je mnogo vremena odnelo pažljivo pretraživanje ostalih praznih prostorija, ali na kraju rezultata, odnosno zarobljenika nije bilo.Nemački vojnici su, kasnije se ispostavilo, izašli u okolini Železničke stanice i odatle nastavili da beže. Jer, ispod ove dve važne zgrade postoji tunel koji ih povezuje, koji su Nemci držali u najstrožoj tajnosti i na kraju rata ga iskoristili.U stvari, ceo potez od Nemanjine ulice do Železničke stanice, kako je ostalo u sećanju svedoka, predstavljao je jedan od najkrvavijih grad-skih frontova za vreme oslobadanja Beograda oktobra 1944. godine. Tu se možda nalazila najveća koncentracija važnih nemačkih uporišta, koja su, baš zbog toga, bila obezbedena kako podzemnim tunelima, tako i niskim bunkerskim punktovima koji su pretili potencijalnom napadaču gotovo ispred svake zgrade u ovoj ulici. Stariji Beogradani pamte da torn ulicom nije mogla ni „muva da proleti", i da je tu, posle bitke, ostalo mnogo olupina od ruskih tenkova, jer je i pre početka sa-mih operacija jedino oklopna jedinica mogla da se nada da će probiti takvu odbranu.Ali, sećaju se, takođe, da su u danima posle oslobođenja ovakvi ulazi još dugo bili vidljivi. Građeni su da budu iste sigurnosti i čvrstine kao i oni podzemni spletovi hodnika koje smo nalazili na Čukarici, ili na dru-goj strani grada, duž Zvezdarske šume, pa nije teško doneti zaključak

HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 209 da su i oni bili povezani spletom podzemnih koridora koji je posadi davao dodatnu sigurnost, ali i veliku manevarsku moć pošto bi u toku borbe mogli brzo da se premeste sa jednog mesta na drugo. Najzad, mnogo je korisniji onaj vojnik koji nema strah da će se možda naći u bezizlaznoj situaciji, a ovakve podzemne podobnosti su umnogome pomogle Nem-cima da se baš tako osećaju. Odstupnica je postojala, i oni su znali za nju.

Slične podzemne sisteme Nemci su koristili i na Čukarici i Zvezdari, gde stotine metara podzemnih hodnika spaja različita mitraljeska i topovska gnezda, ali i o tome ćemo nešto reći u posebnoj glavi.Još jedno mesto u neposrednoj blizini ove zgrade govori o tome da je u prošlosti tu postojao interesantan podzemni prostor, za koji se danas gotovo pouzdano može reći da je zazidan. To je uzvišenje gde je nekada bila Vajfertova pivara i gde se nekada moglo ući u brdo pored Nemanjine ulice, a preko puta današnjeg hotela Beograd. Tu i sada postoji park, i u njemu dva velika betonska poklopca, napravljena tako da pokrivaju šaht, za koji prolaznici slute da se nalazi ispod njih.Nekada je tu postojao ogroman podzemni prostor koji je današnjim, običnim smrtnicima potpuno nedostupan. IVDAN DANAS POSTOJE DOKAZI da je Nemanjina ulica imala intere¬santan „podzemni život" i u predratnom periodu. Tako je sama zgrada Vlade Republike Srbije, na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša, takođe „obeležena" sa dva nivoa ispod zemlje.Kompleks sačinjavaju, u stvari, dva zdanja, od kojih je u jednom sada Ministarstvo inostranih poslova, dok je u drugom delu Vlada. Zgrade je projektovao poznati ruski arhitekta Nikola Krasnov, tako što je prva bila namenjena palati Ministarstva finansija, a druga Ministar-stvu šuma i ruda, poljoprivrede i voda. Zgradi Vlade, o kojoj pričamo, predratne vlasti su 1938. godine dogradile sprat, a projektant je bio Đorđe Jovanović.Kao i kod mnogih značajnih državnih građevina, i kod ovih je bio ne-obično važan po'dzemni nivo. Danas postoji uzan silaz na taj deo ispod zemlje, napravljen tako da dva čoveka ne mogu da se mimoiđu na strmom stepeništu. Posle okomitog spuštanja stiže se na adaptirani podrumski pro¬stor u koji su sada smeštene brojne radionice. Povezivao ih je splet hodnika Zgradiodgsutrdj kojesZ|dana gled iisp usvai

210 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Zgrada Vlade Srbije u izgradnjii očigledno je da prostorije nisu pravljene da bi imale sadašnju namenu. Tu su trenutno stolari, električari, majstori za održavanje, rečju sve zanatlije koje su potrebne za održavanje jedne ovako važne i reprezentativne zgrade. Zgrada, navodno, ima još jedan

nivo ispod ovog tzv. zanatskog, ali današnja namena zgrade je takva da nećemo istraživati taj podatak. Oči-gledno je da je splet ovih zgrada u Nemanjinoj ulici imao značajnu ulogu i ispod temelja fasada koje Beograđani gotovo svakodnevno viđaju. I to, u svakom za Beograd interesantnom istorijskom periodu.VOBNAVLJANJA BEOGRADSKIH SAOBRAĆAJNICA neretko donose radnicima čudnovate susrete s prošlošću. Jedan od njih bio je tokom re-konstrukcije Ulice Tadeuša Košćuška, kada je ispod stare kaldrme, koju je najzad trebalo da nasledi asfaltna podloga, pronadena nemačka bomba iz šestojanuarskog bombardovanja 1941. godine. HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 211

Ugnezdila se na oko 20 centimetara ispod ulice kojom su svakod-nevno prolazila bezbrojna vozila, uključujući i teške kamione. Čudo, ili čista sreća hteli su da paklena naprava ne eksplodira sve te silne godine.Iz neobičnih iskustava direktora Muzeja jugoslovenskog vazduho-plovstva Cede Janića, pominjemo samo ono kada su, kopajući temelje za kuću na Kikevcu, u Ulici Orlovića Pavla, meštani pozvali stručnjake, pošto su pronašli neku čudnu granatu. Kasnije se ispostavilo da je tamo, na pola puta između Crvenog krsta i Slavije, ležala oko 80 godina, puna eksploziva. Dokazano je tamo leži još iz Prvog svetskog rata.Ono u šta su istoričari i vojni stručnjaci sigurni jeste da takvih napra¬va, starijih od pola veka, koje datiraju ili iz jednog ili iz drugog velikog svetskog rata, ima još. Tu su negde, zakopane u podzemlju Beograda, sakrivene tamo gde ih danas jedni ne traže, a drugi su ih davno zaboravili. Uz nadu da se neće „probuditi", pominjemo ih kao nužno zlo ovog grada koji se trudi da ratove, uz velike napore, zaboravlja, ali ga oni zauzvrat, nažalost, teško mimoilaze.

VINA SLIČAN NAČIN, kao i zgrade i njihovo tajanstveno podzemlje, na-stajalo je i ono u okolini današnjeg Trga Nikole Pašića (nekadašnjeg Trga Marksa i Engelsa). To mesto je trebalo, prema prvim zamislima poslerat-nih ideologa i projektanata, da postane jugoslovenski pandan Crvenom trgu, pa kako su misli i ovako izražavale jednoumlje, tako je trebalo da i njihova vizuelizacija bude kopija istih ideja.„Jugoslovenski Crveni trg" bio je zamišljen kao veliki mozaik crve-no-belih ploča, koje je trebalo da pokrivaju površinu velikog gradskog šetališta, dok je imitacija kremaljskih zidova, s pokojnicima - velikanima revolucije u njih uzidanih, počela da nastaje na Kalemegdanu, na mestu gde su sahranjeni ostaci četvorice tadašnjih revolucionara. Međutim, ideja se nikada nije realizovala.

Ispod zgrade Doma sindikata ostao je veliki prostor, očigledno pla-niran za nešto drugo, ali i dan-danas prazan, osim što obiluje velikim podzemninrrekama, kao, uostalom, i ceo taj deo grada. Jedno od pre-danja koje smo čuli, ali koje je vrlo teško dokazati, jeste da je, u prosto-ru ispod Bezistana, postojao ulaz da bi posleratna skojevska elita išla na kupanje, baš u te, danas problematične podzemne vode. Izgradnja 212 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Rajfajzen banke, i njenih sefova duboko ispod površine, potpuno nas je onemogućila da siđemo i na lieu mesta proverimo tvrdnju.Preko puta se nalazi zgrada Borbe u kojoj su i Večernje novosti, list zahva-ljujući kojem mi danas istražujemo podzemlje grada. Sada se, posle nekoli-ko decenija od kada su ove zgrade postale u režimskom i „konspirativnom" smislu manje važne, otkrivaju tajni prolazi između njih. Sve u stilu onih koji su posle Drugog svetskog rata odredivali sudbinu države i koji su insistirali na tome da ovako važna mesta ostanu istovremeno nepristupačna, ali i u medusobnoj komunikaciji. Oni gotovo i da nisu gradili podzemne koridore, već su ih uglavnom nasledili od prethodnih vlasti ili okupatora ovog grada.VIIDOKAZ DA SU MNOGA MESTA u najužem delu grada bila isprese-cana podzemnim tunelima jesu i tri podzemna koloseka koja su pove-zivale Studentski park i Knez Mihailovu ulicu.

Ponuda u Mitićevoj robnoj kući pre Drugog svetskog rata HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 213

Pre početka Drugog svetskog rata u Knez Mihailovoj ulici veoma us-pešno je poslovala robna kuća veletrgovca Vlade Mitića, koju i danas, šest decenija posle nacionalizacije, stariji Beograđani pamte kao „Mitićevu robnu kuću". Njena uloga, za današnje podzemlje Beograda, značajna je zbog toga što je imala poseban način transportovanja robe: u magacine je roba dovožena preko tri podzemna koloseka, čiji se početak nalazio u današnjem Etnografskom muzeju, tadašnjoj zgradi Beogradske berze. Kroz njih je išla minijaturna železnička pruga, čiji ostaci i danas postoje u podzemlju muzeja, kojom je vagonetima roba bila transportovana do podruma zgrade, odakle je iznošena pred mušterije.Izgradnjom novih zdanja u Knez Mihailovoj ulici, zbog potrebe da se kopaju temelji velike poslovne zgrade preko puta robne kuće, odlučeno je da se sva tri tunela zazidaju i da se, jednostavno, zaboravi njihovo nekadašnje postojanje.

Sto metara ispod Terazija, i pre Drugog svetskog rata, postojali su kanalizacioni tuneli dugi oko dva kilometra. Foto: Muzej grada Beograda 214 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Zgrada na Studentskom trgu, koja je prethodila zdanju nekadašnje Beogradske berze, a današnjem Etnografskom muzejuTako je nestalo još jedno mesto koje bi danas sigurno moglo da bude korisno.Zato možda treba razmisliti o tome šta će neki budući arheolozi, ako budu o nama sudili onako kako mi sudimo o našim prethodnicima - po iskopinama, misliti o nama. Da li će se uhvatiti za glavu, sa istom neve-ricom kao što to mi činimo, pitajući se da li je moguće da smo bili toliko nemarni prema svojoj zaostavštini. Da li ćemo im ostaviti takvo nasleđe?VIIIJEDNA ZGRADA u samom centru grada ostala je zapamcena po tome što je pripadala nemačkoj okupacionoj vojsci, a to je zdanje današnjeg Tanjuga.Čak ni danas nije moguće sići do kraja u podrume ispod ove zgrade, jer su dobrim delom, iz bezbednosnih razloga, zazidani posle Drugog svetskog rata, kasnije je-još i duboka voda popunila taj prostor.Neki od danas veoma vremešnih Beograđana moći će da nam kažu da je ova zgrada bila povezana s Kosančićevim vencem, s jedne strane, i zgra-dom u kojoj se danas nalazi hotel Maiestik, sa druge. Na Kosančićevom HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 215 /•'*vencu je do prvog dana Drugog svetskog rata postojala Narodna biblioteka, čija je zgrada s neprocenjivim kulturnim blagom izgorela tokom šestoa-prilskog bombardovanja. Ispod nje su sigurno postojali veliki podzemni prostori koji su služili kao depoi, a izvesno je da je među njima bilo i adap-tiranih laguma, budući da i danas postoje ostaci otvora za ventilaciju, isti onakvi kao što su bile kule koje smo pominjali u poglavlju o lagumima u Karađorđevoj ulici, za koje se danas ne zna gde vode već se samo nagađa da im je trasa kretala upravo iz ostataka tih hodnika.Podrum ispod Tanjugove zgrade nepristupačan je i zbog toga što je morao da bude blokiran posle rata, baš kao i jedan deo tašmajdanskog kompleksa. Razlog je i ovog puta bio isti, a to su veliki prostori krcati mi-nama, pa ulazak ni za stručnjake nije bio

preporučljiv. Zato su i odlučili da ga ne diraju. Ostao je bezbedan, ali zaboravljen. Jedan od današnjih puteva verovatno vodi i prema Ulici carice Milice.

Zgrada Narodne biblioteke naKosančićevom vencu, izgorelaposle bombardovanja 1941. 216 I BEOGRAD ISPOD BEOGRADA U podzemni deo ove zgrade kasnije je nadošla i voda, a neki su zabe-ležili da je dosegla dubinu od četiri metra. Tako se ovom delu nije vise moglo prići, zajedno s tajnama koje čuva kao sećanje na prohujali rat.Ne tako daleko odavde danas se nalazi zgrada jednog od najpozna-tijih beogradskih hotela - Palas, koji je posle rata pretrpeo značajne adaptacije u podrumskim prostorijama. Dugo je kolala priča da od njega ka Tanjugu takođe vodi podzemni prolaz. Ova naizgled neočekivana priča mogla bi da bude tačna, jer su obe zgrade tokom okupacije bile značajne za nemačke oficire, a njihova komunikacija, smatra se, bila je veoma važna.Danas, međutim, nije moguće proveriti sa sigurnošću gde bi se iz podruma hotela Palas moglo stići tim putem, jer je adaptacija podrazu-mevala obnavljanje starih zidova, ali i nove keramičke pločice postavljene iznad betonskog dela. Očigledno je, ipak, da su deo gde se nalazi podrum i ložionica ispod hotela značajno izmenjeni posle Drugog svetskog rata, pa je sada nemoguće da razbijanjem onoga što je valjano napravljeno tražimo ono što je ostalo kao prošlost koju bi mnogi hteli da zaborave.IXMALO DALJE, KOD SABORNE CRKVE, nalazi se zgrada Osnovne škole Kralj Petar I, koju je projektovala prva žena arhitekta u Srbiji Jelisaveta Načić, 1907. godine. Škola je izgrađena u jednom od najstarijih delova grada, u Ulici kralja Petra, a pored ostalih važnih beogradskih zdanja, u neposrednoj blizini je i kafana, najstarija u gradu.Pominjali smo da je u ovom delu grada živela i elita rimskog stanov-ništva Singidunuma, što je lako zaključiti po nekadašnjem postojanju foruma i termi u okolini ovog mesta.Opet, govoreći o podzemlju, tu se nalaze i podzemni sefovi ispod Narodne banke, pa je izvesno da se, kao i uvek kada je u pitanju tako značajna ustanova, ispod nje u nivoima nalazi ogroman prostor.Nedugo po okončanju izgradnje škole Kralj Petar I, fasada je počela da puca, a zgrada da sleže, što je unelo veliku pometnju i zbunjenost među školske vlasti. Ondašnji građski oci, ponosni na gradevinu, relativno su brzo našli novae da bi zgrada bila adaptirana, kao i da se fasada popravi, medutim, na njihovo, ali i opšte zgražavanje, sve što se prvi put desilo nedugo zatim se ponovilo. HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 217

Na jednom od mnogobrojnih sastanaka školskog odbora tražilo se rešenje za problem propadanja zgrade kada se slučajno pojavio ložač. Kao čovek zadužen za toplotu u učionicama bio je veoma važna ličnost u svakoj školi, a, istovremeno, jedini čovek koji se duže zadržavao u školskom podzemlju. Čuvši o čemu debatuju zabrinuti prosvetari, usu-dio se da im upadne u reč rekavši da problem nastaje „verovatno zbog onih tunela, tamo dole", u kojima je, izgleda, jedini on boravio. Kako se kasnije ispostavilo, mogli su to biti ostaci hodnika još iz rimskih vre-mena, koji su prolazili ovim putem, a kasnije bili presečeni izgradnjom Saborne crkve.Pokušali smo da proverimo pretpostavke oslanjajući se na pomoć di-rektora škole, gospodina Nenada Žarkovića koga je takođe priča o ovom zdanju zainteresovala. On nas je podsetio na to da je škola Kralj Petar I znamenita i po tome što je u njoj Ivan Meštrović vajao Pobednika, da-nas zaštitni znak Beograda, ali i po prvoj košarkaškoj utakmici u gradu, odigranoj baš u školskom dvorištu 1923. godine.Međutim, silazak u kotlarnicu škole nije nas odveo na put koji smo tražili. Naime, posle obnavljanja podrumskih prostorija 1971. godine, ceo podrum je ojačan snažnim betonskim zidovima. Ostalo je samo se-ćanje domara na njegovog penzionisanog prethodnika koji je tvrdio da je tokom obnove zabetoniran hodnik koji je vodio u pravcu Kalemegdana.Tako ponovo sve ostaje samo na pretpostavkama. Jer, na početku price pominjali smo klub Andergraund i urušen tunel koji je vodio otprilike u pravcu Ambasade Francuske, a škola Kralj Petar I nalazi se tek desetak metara iza Ambasade. Dakle, imali smo dva urušena ulaza, i to bez sre-dine tunela.Vreme je, očigledno neke podzemne prolaze „prekomandovalo" u predanja.Slična priča, u vezi s ovim prostorom i vremenom, postoji i u odnosu na Konak kneginje Ljubice. Kada je 1970. godine Konak adaptiran, na dnu podrumskih prostorija pronađeni su lukovi čije je postojanje na torn mestu bilo potpuno neobjašnjivo. Kao da je urbanista Nikola Živković gradeći ovo zdanje 1830. godine, tako važno i za njega i za srpsku arhi-tekturu, želeo nešto da premosti.Tek za vreme adaptacije koju je vodio Sveta Vučenović, kada je obavljena temeljna rekonstrukcija kuće, arheolozi su počeli da kopaju ispod tih lukova. Tada su pronašli cilindre iz kojih su Rimljani vadili glinu još pre dve hiljade godina. Kada bi je kasnije izvajali, a zatim, slučajno, prilikom pečenja razbili 218 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA keramički sud, bacali su ga u taj prostor koji im je bio beskoristan. Koristan je postao tek arheolozima, dva milenijuma kasnije.Posle ovakvog otkrića morali su da prionu na veliki posao, kako se posle ispostavilo i neobično vredan.

Kada je Dragoljub Bojović iz Muzeja grada Beograda iskopao sve po-suđe, ono je obnovljeno. Muzejska kolekcija je postala poznata u svetu, a Beograd je dobio jednu od najvrednijih zbirki ove vrste izvan Italije.XNEKE PODZEMNE PROSTORIJE ispod grada, ostale od davnih vreme-na, i danas privlače pažnju jer jasno podsećaju na to kako se u Beogradu nekada živelo.Jedna od njih je i Botanička bašta Jevremovac sa dva dela ispod zemlje. Prvi deo se zove „Kraljevske ledenice" i nalazi se ispod službene zgrade, a drugi je lagum ogromne površine, koji je danas, nažalost, potopljen dubokom vodom.„Kraljevske ledenice", prema predanju koje smo čuli od ljudi koji danas rade u Botaničkoj bašti, imale su neobičnu i, za naše pojmove, sasvim nesvakidašnju namenu. Taj veliki prostor bio je, makar tokom jednog dela svoje istorije, namenjen da se u njemu čuvaju namirnice za dvor, odnosno dvorsku kuhinju. Način na koji se sve odvijalo bio je vrlo jednostavan. U vreme hladnih zimskih dana i obilja ledenih santi na Dunavu, posebni službenici su donosili delove santi i ledom popločavali pod ledenice, kako bi temperatura bila što niža. Bilo je to relativno lako postići jer je u pod-zemlju znatno lakše održati temperaturu. Tako na samom podu ledenice postoje dva velika odvoda, koja na prvi pogled podsećaju na bunarske otvore, ali im je svrha bila lako odrediva, jer je voda od otopljenog leda negde morala da otiče.Podzemlje zgrade ispod Botaničke bašte je, znači, barem jednim de-lom svoje istorije, bilo ogroman podzemni frižider.U samom dvorištu, nedaleko od staklenika u kojem se gaje egzotične biljke, na koje su botaničari naročito ponosni, nalazi se otvor kroz koji se može spustiti u ogroman lagum iskopan ispod Jevremovca.Nekada je ovde postojao mali vodotok koji je stvarao velike muke graditeljima Bulevara despota Stefana (nekada Ulica 29. novembra), pa su rešili da ga kaptiraju, odnosno da mu promene tok i sprovedu ga bilo HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 219

kuda, samo da im vise ne smeta. Tako su gradevinci olako zaključili da je lagum ispod Botanicke baste idealan da u njega sprovedu vodu, te su uništili još jedan gradski vodotok u kome je bila čista voda.Ovaj lagum, velik nekoliko stotina kvadrata, jednog dana biće akvari-jum sa egzotičnim biljnim i životinjskim vrstama koje žive u vodi, makar se tome se nadaju ljudi iz današnje uprave Botanicke baste. Sada je naj-važnije izvaditi kubike i kubike vode koji se nalaze ispod zemlje, a posle pribeći konzerviranju i očuvanju prostorije, kao i njenom renoviranju. Tako planiraju stručnjaci ove važne fakultetske institucije.

Unutrasnjqst

Kraljevske ledeniceispod upravnezgrade Botanickebaste Jevremovac BEOGRAD ISPOD BEOGEADA XIIZMEĐU NEKOLIKO ZNAČAJNIH, i danas lepih, beogradskih zgra-da postoji posebna podzemna komunikacija koja je uglavnom deo gradskih političkih tajni. Podzemni deo grada pod njima istovremeno je bio izuzetno važan segment ne samo varoške, nego i evropske, pa i svetske istorije.Ako su tačne sve pretpostavke vezane za prostor ispod pločnika Pio-nirskog parka, kao i za ostale delove u samom centru Beograda, veoma lako bi se moglo proći ispod ovog gradskog platoa tako što bi „turneja" počela pod Tašmajdanom, a kraj putešestvija bi mogao biti znatno dalje, u Ulici kraljice Natalije (bivša Narodnog fronta).Te pretpostavke na koje se pozivamo, gotovo da i nisu samo pretpo¬stavke.Dugogodišnje tajne polako izlaze na videlo, i sada, kada se zastori decenijskih tajni polako podižu, postaje očigledno da su ispod grada skriveni koridori, neobični i mnogobrojni. Ovakvu „šetnju" duboko pod zemljom, predložili smo jer smo se uverili da je jedan od tunela vodio od Tašmajdana ka zgradi Starog dvora, dok je drugi ka istom dvoru vodio iz pravca današnjeg Ruskog doma. Onu tašmajdansku trasu pomenuli smo u glavi posvećenoj torn delu grada, a sada ćemo malo više o ovoj koja se prostire u okolini Ruskog doma i zgrade nekadašnjeg dvora.U osvrtu kroz istoriju, valjalo bi da se podsetimo na to kako je, pogoto-vo početkom 20. veka, a naročito pre Prvog svetskog rata, srpska saradnja s Rusima bila vrlo intenzivna. Po okončanju Oktobarske revolucije kralj Aleksandar primio je u egzil čitave ruske jedinice, pa su u Beloj Crkvi i Beogradu Rusi imali svoje gimnazije, a u prestonici i Kadetski korpus. Iskreno su verovali da će sovjetski režim propasti i da je to samo pitanje vremena (što se na kraju i desilo, samo je „vreme" potrajalo).Jedan deo emigracije očekivao je da će Antanta napasti SSSR i da će sovjetska državna tvorevina propasti. To, naravno, nije bilo isključeno jer su i međunarodna javnost i aktuelna svetska politika računale na to. Francuski maršal Ferdinand Foš, vrhovni komandant snaga Antante, već je bio imenovan za izvrsioca cele operacije koja je, praktično, trebalo da dokrajči prvu socijalističku" državu.Desilo se kako se desilo. Ostala je samo priča, i ono što je posle ovako tesne srpsko-ruske saradnje ostalo u podzemlju, kao potvrda o tome kako su međusobno komunicirale dve prijateljske države. HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 221

Susreti najvažnijih ljudi koji su na Balkanu mogli da naprave značajne pomake u predvečerje i za vreme Prvog svetskog rata, kao što su bili kralj Petar i prestolonaslednik Aleksandar, sa poslednjim poslanicima ruske imperije morali su da se odigraju bez posmatraca, pogotovo onih za koje se sumnjalo da su imali veze s Austrougarskom. Ruski poslanik, koji je tu funkciju obavljao do početka Prvog svetskog rata, Nikolaj Hartvig doživeo je srčani udar, a nedugo zatim i umro, u trenutku kada mu je austrougarski poslanik rekao da će njegova vlada poslati ultimatum i da će velikog rata sigurno biti. Umesto njega, carska Rusija je na ovo mesto uputila novog po-slanika, a kasnije i bliskog prijatelja kralja Aleksandra, Vasilija Štrantmana.

Stari dvor: deoi^među sedištaSkupštine gradaBeograda i zdanjaSkupštine Srbijekoji vise nepostoji 222 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Verovatno je zato jedna od najvažnijih podzemnih lokacija u ovom delu grada nastala između dve zgrade, od kojih je prva upravo Ruski dom, u Ulici kraljice Natalije, dole se na današnjem praznom placu po¬red zgrade Vlade Republike Srbije, u Ulici kralja Milana, nekada nalazila zgrada ruskog poslanstva, sačuvana još dugo posle Drugog svetskog rata.Kao što smo pomenuli, već u skladu s vremenom i vojnim doktrina-ma, bekstvo od radoznalih pogleda vodilo je pod zemlju, jer je jedino u takvom mraku diskrecija bila zagarantovana.Zgrada o kojoj pričamo, u sećanjima je ostala kao lepo zdanje poslan¬stva ruske imperije, građena starinskim, elegantnim stilom. Bila je sive boje i prozori ove dostojanstvene građevine otvarali su se na spoljnu stranu, ka ulici, pa su žaluzine držane kukama.Stajala je na svom mestu sve do šezdesetih godina 20. veka kada je srušena, a na njenom mestu je ostao plato, iz koga se sada, putem naniže, nastavlja park. Medutim, nestanak kuće nije uslovio i gubitak onoga što je pod njom ostalo i što je dugo čuvano kao najstroža tajna.Evo kako priča teče. Između zgrade dvora, odnosno današnje grad-ske vlade i radnog kabineta predsednika Republike, udaljenog nekoliko desetina metara odatle, postojao je hodnik, koji je ta dva zdanja spajao ispod zemlje. Drugi deo spleta podzemnih hodnika vodio je, po svemu sudeći i danas vodi, ka zgradi Ruskog doma, i oni su pre velikih, svetskih ratova povezivali ove važne objekte.Dom je sagrađen od ruskih para 1933. godine, a prethodila mu je jedna neugledna zgrada na Zelenom vencu, koju su Rusi brzo napustili i preselili se u novo zdanje. Tamo su

raspolagali velikom imovinom: samo u prizemlju su imali od četiri do pet izdavačkih preduzeća koja su štam-pala knjige u velikim tiražima.Još jedan važan detalj ukazuje na snagu i čvrstinu veza između ruskih emigranata i srpskog dvora, a to je podatak da su u ovom periodu, između dva rata, Ruski dom posećivali svi veliki umovi ruskog naroda koji su se nalazili u egzilu, najveća imena koja je do tada emigrantska sudbina raza-slala širom Evrope. Držali su predavanja i trudili se da ne dozvole zatiranje tradicije carske Rusije. Verovatno jedan od najistaknutijih među njima Ivan Aleksandrovič Iljin, glavni filozof takozvanog belog pokreta dolazi na četr-desetodnevni pomen kralju Aleksandru. On je tada, u istom domu, održao prigodno slovo, ali i predavanje koje se odnosilo na ulogu monarhije, o čemu je inače često pisao. Štaviše, za njega je vezan i podatak da je nekoliko puta ranije posećivao Kraljevinu Jugoslaviju, i u njoj pisao mnogobrojne knjige. HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 223

Zeleni venae krajem pedesetih godina 20. veka - Rusi su ga napustili i preselili se u novo zdanjeBliskost srpsko-ruske komunikacije tog doba najlakše je prepoznati po činjenici da je do 1928. godine čak i središte Ruskog oslobodilačkog vojnog saveza (ROVS) bilo u Beogradu, mada je bilo i drugih važnih emigrantskih organizacija. Na čelu saveza nalazio se poslednji vrhovni komandant armija ruske imperije, general Petar Nikolajevič Vrangel. On je 1928. godine umro u Briselu i sahranjen u Beogradu, na Tašmajdanu, u Ruskoj crkvi koja se nalazi između Crkve Svetog Marka i pozorišta Duško Radović, a mošti mu i danas tamo počivaju. Njegova sahrana je bila jedna od najvećih sahrana viđenih u Srbiji, a savremenici kažu da se narod u većem broju okupio jedino posle ubistva kralja Aleksandra u Marseju, kada su duge kolone ljudi preplavile grad.Sigurno je da su srpski kralj i ruski poslanik bili veoma bliski i po svo-jim pogledima na svetsku politiku i budućnost, pa je dugo posle pobede 224 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Oktobarske revolucije i boljševizma, Vasilij Štrandman uvažavan kao car-ski poslanik. Od 1920. godine postao je i delegat pri Državnoj komisiji za ruske izbeglice u Kraljevini SHS. U to vreme, kralj Aleksandar je bio jedi-ni evropski vladar koji je odbio da sklopi diplomatske i zvanične odnose sa SSSR-om iako su i zakleti neprijatelji komunizma to čak uradili. Treba znati i to da su emigranti iz Rusije u Srbiji bili veoma snažna, uvažena i bogata grupacija, da su veoma vodili računa o međusobnoj povezanosti, i da je mnogo ruskog emigrantskog zlata bilo čuvano, kako se posle dugo govorilo, upravo u zgradi Ruskog doma.

Tek nedugo posle Vrangelove smrti, ova važna ruska vojnoiseljenička organizacija menja sedište i seli se u Pariz. Sve do tada, može se red da je Beograd bio „druga ruska prestonica". Međutim, ovaj savez (ROVS) tamo nije snašla bolja sudbina, već 1930, a kasnije i 1937. godine, dvojica vrhovnih komandanata iz Pariza kidnapovana su i odvedena u Sovjetski Savez. Prvi je bio Kutjepov, a drugi njegov naslednik Miler.Tako do sklapanja bilateralnih odnosa između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza dolazi tek dugo posle smrti kralja Aleksandra, 1939. godine, u vreme kada je na vlasti bio princ Pavle.Pune 23 godine pošto je Oktobarska revolucija okončana, a poslednji ruski car ubijen sa porodicom, u Beograd, 1940. godine, stiže poslanik Sovjetskog Saveza, Plotnjikov.Uskoro je zla sudbina snašla mnoge „srpske Ruse", u vreme kada su u Beograd ušle sovjetske trupe 1944. godine. Kao posebne prethodnice stigle su takozvane jedinice SMERŠ zadužene za vojnu bezbednost, čiji su članovi imali adrese uglednih emigranata i hapsili ih sve odreda, a među prvim zadacima bilo im je da uzmu knjige iz poznate ruske zgrade, i kasnije ih vozovima transportuju u Moskvu.Sve vreme koje je prethodilo priznanju sovjetskog izaslanika, odnosno njegove nove države, hodnik izmedu Poslanstva, Ruskog doma i dvora je bio „aktivan". Verovatno najintenzivnije u periodu pre Prvog svetskog rata. Današnja zgrada gradske vlade donekle je izmenjena u odnosu na to vreme, a deo podzemnog spleta nalazi se u Ulici Dragoslava Jovanovića, u čijem prizemlju su sada prostorije agencije Putnik.Običnom smrtniku ni danas nije Iako tamo da uđe. Nama to nije pošlo za rukom iako je beogradska čaršija nekada prosto brujala o ovom načinu komunikacije ispod Ulice kralja Milana i o tajnom prolazu izme¬du tako važnih institucija. Beograd je grad koji poseduje jednu jasnu i izraženu osobinu, a to je, što bi rekao naš narod, kada se flaša jednom HODNICI ISPOD OFICIRSKE ZGRADE 225

otvori, nemoguće ju je zatvoriti istim pampurom - sve je već otvoreno, odnosno raskrinkano. Ovoga puta je zaista bilo tako.Zato su Stari dvor i njegova okolina isprepleteni tajnim hodnicima kojima su se služili nekadašnji visokodostojnici, držeći tajne daleko od svojih sugradana koji, hodajući iznad njih nisu ni slutili šta se dešava duboko u zemlji ispod njihovih nogu. A bili su to događaji koji su im određivali sudbinu.Ko je sve koristio ovakve tajne hodnike, kojih je Beograd očigledno prepun, potpuno je osnovano pitanje. Jer, istorija ostavlja ovakva, otvo-rena pitanja, iz kojih ponekad zaista iscuri dugo skrivani odgovor. Me-đutim, mnogi ipak nisu iscureli.A tajnih susreta je sigurno bilo, tamo negde, „dole", gde je veliki deo istorije ovog grada i negde stvoren. 226 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

J швшKratka šetnja Čukaricom i okolinomVU MNOGE RUPE i praznine ispod Beograda sklanjali su se nomadi, Romi ili beskućnici koji nisu imali gde da se sklone ispod vedrog neba, osim tamo gde im je to bilo dano - u pećine ili podzemne hodnike pre-ostale iz davnih vremena. Često su ta mesta kopana s nekom drugom svr-hom, a zatim su bila zaboravljena ili, jednostavno, ostala neiskorišćena. Čukarička padina je jedno od njih.

Ne zna se precizno kada su iskopani tuneli u Čukaričkoj padini I 227

Nekada je tok Save bio drugačiji od ovog današnjeg, znatno bliži današnjoj padini. Na mestu nekadašnjeg korita reke u Zelezniku danas se nalazi fabrika Lola, a na čukaričkoj strani zapljuskivala je obale gotovo do mesta gde se da¬nas nalaze soliteri, koji su odavno postali obeležje ovog dela grada. Ada Cigan-lija, odnosno novi nasip, znatno je udaljila reku od njenog prvobitnog toka.Pre nekoliko vekova Čukarica nije bila ni nalik današnjoj i tek malo šta podseća na nekadašnji izgled ovog mesta. Dok je Sava bila bliža, postojali su tuneli koji su služili kao skladišta, u kojima se koješta čuvalo, a, sudeći po njihovom izgledu, mogao se i bilo ko sakriti.Precizne šeme koje su sačuvane u Javnom preduzeću Skloništa Srbije pokazuju da je ovaj prostor kopan dugo i uporno da bi konačno dobio svoju namenu. Danas je on izgledom daleko od zamisli koje su imali njegovi kreatori. Nije lako utvrditi precizno vreme kada su napravljeni mada neki od podataka, do kojih smo došli, potvrđuju da su pronadeni ostaci čak iz vremena neolita.Takva mesta svuda u svetu danas imaju poseban status i svaka se dr-žava pomno stara o njima. Budući da su ne samo istorijska već i važna turistička atrakcija, uvek iznova izazivaju znatiželju posetioca, a vlasni-cima lokaliteta, to jest državi, omogućavaju materijalnu korist.Međutim, beogradska tradicija je nešto drugačija.Da li je moguće da su gradske vlasti, u svojoj samoljubivosti, zaista zaboravile ovako važna mesta? A Beograd je oduvek u sebi nosio šmek dokonog slušaoca, kao da ga ne interesuje šta mu se dešava.

Mi nismo, i krenuli smo redom. Г IINA SAMOJ ČUKARIČKOJ PADINI, na obroncima Radničke ulice, izme-đu brojeva 85 i 95, u vreme kada mi ovo pišemo, grade se nova zdanja, arhitektonski i estetski nalik onima iz komšiluka. To su velike stambene zgrade koje su svoju namenu prilagodile modernom vremenu.Iza njih se naslonilo prepolovljeno brdo, tako što se cela padina, onako presecena, nalazi samo kao zakrilje prostoru koji kao da je nekim čudom tu spušten. Nožem isečen i ubačen tu da zjapi. Međutim, u toj beograd-skoj litici, baš kao i u mnogima u gradu iskopanim na sličnoj podlozi, nalaze se lagumi stari vise stotina godina. A ovi, eto, i milenijumima. To se jedino pouzdano zna. 228 BEOGEAD ISPOD BEOGRADA RADNIĆKA ULWAbr.BS

Lagum - Radnička ulica između brojeva 85 i 95Godine najstarijih među ovim lagumima nije lako utvrditi, ali postoji velika verovatnoća da su mnogi od njih korišćeni još pre dve hiljade godi-na, u vreme vladavine Rimljana. Postoje tvrdnje da su se tu najpre nalazili začeci prirodnih pećina, koji su samo podstakli ondašnje Beograđane da počnu da kopaju i sopstveno podzemlje.Stručnjaci za speleologiju objasniće da je Beograd grad na karstu, kreč-njaku i da na toj podlozi ima i podzemnih voda, što smo i videli. Dakle, prema logici stvari, na takvom prostoru pećine su već morale postojati.Tako smo „zaronili" u čukaričko brdo, tražeći odgovore.IIIZVEZDARSKA ŠUMA je na sebe skrenula pažnju tokom bombardova-nja 1999. godine. Tada je svima postalo jasno da se nešto važno nalazi na Zvezdari, u blizini Volgine ulice, na koju su bombarderi NATO-a sasuli lavinu projektila.Iako je ovo jedna od najatraktivnijih beogradskih destinacija, s koje se, verovatno, pruža i najlepši pogled na srpsku prestonu varoš (iako Beograd KRATKA SETNJA CUKARICOM I OKOLINOM 229

zvanično nije prestonica, jer nema monarha, autori tendenciozno koriste termin „prestonica" kako bi ukazali na snažnu ulogu grada), Zvezdara je bila i mesto odakle su nacisti vodili ogorčenu borbu sa britanskim avionima za kontrolu nad Dunavom.Uz tašmajdanske pećine, prostor ispod Zvezdare verovatno je najin-teresantniji od svih onih koji se nalaze ispod grada. Naime, postoje po-kazatelji koji nam ukazuju na to da je još Vojska Kraljevine Srbije počela da pravi tajna mesta ispod grada upravo na ovom mestu. Razlog je bio opravdani strah od austrougarskog napada, koji je kasnije i usledio. Pod-zemne fortifikacije su kasnije, između dva rata, dograđene, te su postale veoma važno uporište ondašnje vojske.Među starosedeocima Zvezdare naišli smo na mnoge koji se sećaju da je prostor ispod šume obilovao tajanstvenim hodnicima. Neki su tvrdili da su ulazi u većinu njih bili iz pravca Ulice Dragoslava Srejovića (bivša Ulica partizanskog puta) dok se neki sećaju i drugih ulaza. Tek, činjenica je da su se ispod Zvezdare nalazile mnoge važne vojne fortifikacije.

Ulaz u podzemni objekt ispod Zvezdare 230 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Danas je glavnina tih otvora zatvorena, zazidana i nemoguće im je pristupiti. Ono što smo našli kao siguran podatak jeste to da je Vojnoi-storijski arhiv do 1994. godine u ovom prostoru čuvao svoju arhivu, što samo ukazuje na to koliko je mesto bilo veliko i obezbedeno.Međutim, čitalac je to verovatno do sada primetio, ovde se nismo opredelili za opisivanje lokacija koje bi danas mogle igrati bilo kakvu zna-čajniju državnu ulogu, jer to nije tema istraživanja ove knjige. Naprotiv, bili smo okrenuti objektima ispod grada koji su zaboravljeni ili su nam manje poznati. One, koji mogu da imaju neku vojnu ili stratešku funkciju, namerno nismo detaljnije opisivali.Na isti način smo postupili i kada je bila pomenuta značajna vojna insta-lacija u Topčideru, oko koje se podigla velika medijska buka. Način na koji je objekat pokazan javnosti preko medija posle ubistva dva vojnika, izgledao je kao omalovažavanje vojske i države i zato tog objekta nema u ovoj knjizi.Najzad, o njemu sada svi znaju sve, pa čemu ga onda pominjati?IVNA OBRONCIMA OVOG BRDA, pored puta koji vodi Radničkom uli-com dalje prema Žarkovu, nalazi se veliki broj ulaza koje od pogleda zaklanjaju rastinje i kućerci Roma.Lagumi su nekada bili precizno izmereni, a dokumenti o njima uredno sačuvani, ali samo do onog trenutka kada se ispostavilo da vise nikome nisu potrebni. Nove političke garniture su već uveliko odredile i namenu okolnog prostora, pa podzemni hodnici nisu nikome služili, osim Romi-ma iz tog dela grada.Danas je splet hodnika u ovom delu potpuno očuvan, dok su mnogi u drugim delovima Cukarice zazidani ili su promenili namenu. Ljudi koji su o postojanju ovog spleta

podzemnih koridora mogli da vam ispričaju sve do tančina danas ionako vise nisu u životu.Ovaj deo podzemlja sačinjavaju dva niza medusobno povezanih tune-la, od kojih je jedan bliži putu i ima dva osnovna ulaza, a drugi je uraden paralelno s prvim. Ono što najpre privlači pažnju jeste činjenica da se nigde u lavirintu ispod zemlje ne nalazi velika prostorija, koja bi oprav-davala postojanje mnogobrojnih i različitih prilaza, već je sve sastavljeno od tunela kojima može da se kruži od ulaza do izlaza, već prema tome koji otvor se shvata kao ulaz, a koji kao izlaz. KRATKA ŠETNJA ČUKARICOM I OKOLINOM 231

Unutrašnjost laguma u Čukaričkoj padini 232L To nas je pomalo zbunilo dok smo bili unutra, u tunelima sada pre-punim smeća, praznih flaša, starih novina i zaboravljenih gajbi. Da smo tokom ovog našeg istraživačkog poduhvata po podzemlju grada skupljali flaše ili gajbe na koje smo usput nailazili, sigurni smo da bismo značajno pomogli današnjoj pivskoj industriji.Gledajući ono na šta smo naišli, došli smo do zaključka da su podze-mni hodnici bili dovoljno duboki i visoki da se u njima lageruje mnogo toga, pa je očigledno da su nekada mogli da imaju vojnu i magacinsku namenu.Baš kao što je to bilo sa druge strane reke, one zemunske. AH, za razli-ku od prekorečja, ovde svodovi tunela u lesnoj padini nisu ozidani već su urađeni samo grubi radovi. Pošto zbog toga nisu svuda iste visine, prolaznik prosecnog rasta negde se provlači pognut, a negde, opet, hoda nesmetano uspravljen.Nije isključeno ni to da su tadašnji stanovnici jednostavno zaključili da je kopanje po podzemnoj lesnoj podlozi mnogo lakše nego gradnjaBEOGRAD ISPOD BEOGRADA velikih zgrada koje bi im služile kao magacini. Zatim, podzemni objekti su bili mnogo skrovitiji i sigurniji u danima kada bi se pojavljivali potenci-jalni napadači ili turske haračlije, dok je stalna temperatura omogućavala da namirnice budu bolje očuvane nego da su na površini.Takode, mnogim vojskama bilo je lakše da u podzemnim tunelima i prolazima drže svoje potrepštine i municiju, pa je verovatno da je veće tunele, kojih je Čukarica inače prepuna, gradio neko s vojnim znanjem i namerama.

VNEPOSREDNO pored restorana Topčiderska noć nalazi se lesna padina gotovo iste strukture kao Čukarička. Uz nju prolazi put koji od Beograd-skog sajma vodi ka Rakovici, a sam restoran je „umetnut" ispod dela gde se Topčidersko brdo naglo spušta ka ovoj saobraćajnici.I na ovom mestu brdo izgleda kao da mu je jedan deo odsečen, pa su samo zelenilo i nisko rastinje ostali da skrivaju nagli presek brega koji je nekada davno očito bio celovit, a sada deluje kao da mu nedostaje druga polovina.Uvek kada se u okolini Beograda naide na ovakve predele, skoro je izvesno da breg skriva i podzemne hodnike, manje ili vise skrivene. Tako nije samo ovde već i u Zemunu, gde je Ćukovac takođe naglo prekinut. Sa Čukaričkom padinom je isti slučaj. Breg je uvek od istog, karstnog materijala, u kome je lako kopati, a prostori su takvi da ih nije bilo teško ni sakrivati od radoznalaca.Makar nama danas izgleda tako.Veliki prostor unutar padine kod Topčiderske noći adaptiran je u sklo-nište koje je kasnije prepušteno Gradskom zelenilu. Komunalno predu-zeće je dugo unutar pećine čuvalo rasadni materijal u zimskom periodu. Kasnije je taj sistem podzemnih odaja napušten, pa sada niko vise taj prostor ne koristi.Ventilacioni otvor ovog sistema ispod tla udaljen je dvadesetak me-tara od ulaza. Iza kapije se prvo otvara trasa koja vodi u unutrašnjost brda, što pokazuje da je podzemna galerija velike površine, kao i da se od ulaza prostire na dve strane, i unutar brega i podno platoa koji se nalazi stotinak metara od restorana, odnosno da je i ovo jedan od prostranih beogradskih podzemnih delova. KRATKA SETNJA CUKARICOM I OKOLINOM 233

Posle Drugog svetskog rata ovo mesto je trebalo da bude sklonište. Kada je nastalo i kako je izgledalo u vreme kada je prvi put kopano, danas nije moguće saznati. Ali nas je iskustvo naučilo da uvek kada se nađemo blizu ovakvih padina, pogledamo pažljivije i, na kraju, često uočimo osta-tak tunela. Neki od njih su zaboravljeni, neki urušeni, ali ostalo je mnogo onih koji ni danas nisu izgubili svrhu.Videćete ih ovde, kod Topčiderske noći, ali i u padinama Rakovice, pored Čukaričke padine, u Zemunu, duž Bežanije ili šetajući uz sam Dunav.

Ulaz u skriveni lagum kod restorana Topčiderska not 234 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Bunkeri koji su nadživeli ratoveSVAKI RAT U OVOM GRADU ostavio je nezaceljenu ranu svim onima koji pamte svoje nastradale. AH, začudo, bes i mržnju nadvladaju uvek uspomene živih, koji nikada ne gube vezu sa mrtvima.Ostavimo psiholozima da daju svoju reč o tome kako čovek uspeva da razume istoriju, kako istoriju grada tako i nas samih u njemu. Naš vrhunski psiholog, Mila Alečković Nikolić, doktorand pariske Sorbone i elitni predavač na nekoliko evropskih univerziteta, pojašnjava nam nešto o razumevanju naše prošlosti:„Iako je uobičajeno da laici već decenijama kontstantno ponavljaju re-čenicu kako je najveći deo ljudskog mozga neistražen, nauka u toj oblasti, a pogotovo psihologija, psihijatrija i neurologija, napredovale su krupnim koracima. Sada je uveliko dokazano da u sivoj kori mozga, u vidu biohe-mijskih molekula postoje takozvani engrami. Njihova funkcija je nesva-kidašnja. Oni su odgovorni za sećanje na davne pretke. Podvlačim, ne na sećanja iz sopstvenog života, već na ono što su preživljavali oni koji su živeli pre nas, koji su živeli pre nas. Praksa nam je pokazala da ljudi koji su proživeli izuzetno stresne situacije ili su, opet, imali teške, mehaničke povrede mozga, umeju da progovore jezikom svojih dedova, za koji smo pouzdano sigurni da ga ne poznaju. Odnekud iz njih počinju da izviru re-čenice koje nikada ranije niti su izgovorili, niti su u stanju da ih razumeju.To je jezik, meta jezik, kojim su govorili ljudi koje ovi pacijenti nikada nisu mogli da upoznaju," jer su zajedno sa svojim načinom života, upo-kojeni već nekoliko vekova.I to je neobično važno, jer baca potpuno novo svetlo na to koliko su nam važni oni koji su pre nas živeli, i koliko, u stvari, žive u nama.235

Tako je dokazano da se ne možemo oteti prošlosti, jer zajedno sa precima činimo značajnu celinu, čiji smo nastavljači i u psihološkom smislu. Već je dokazano da su oni koji su zaboravljali ili prekidali kontakt sa tradici-jom ili civilizacijom svojih predaka često psihički obolevali."IIBEOGRAD IMA BEZBROJ HODNIKA pod zemljom koji spajaju dva dela grada ili su duboko zavučeni u podzemlje. Saznanje o svim pravcima kojima se prostiru za mnoge žitelje ovog grada bilo bi potpuno iznena-đenje. Naročito za one koji svakodnevno koračaju njihovim trasama, ili neposredno pored njih, a da i ne slute da to cine. Pogledali smo neke od njih.

Nemački tunel koji je spajao mitraljeska i topovska gnezda u Ulici kralja Višeslava iznad|

Šumarskog fakulteta ^ 236 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

W0-. Prostor u kome su se odmarali nemački vojniciNekoliko stotina metara iznad Šumarskog fakulteta, u Ulici kneza Vi-šeslava, danas postoji niz višespratnica koje ni po čemu ne odaju neka-dašnji vojni značaj ove kote. U vreme Drugog svetskog rata, tu je naprav-ljeno nekoliko veoma važnih podzemnih bunkera koji su Nemcima ulivali sigurnost, i to ne bez razloga - odatle su mogli da kontrolišu najznačajniji deo strateški važnih prilaza Beogradu.Danas mnogi tuda prolaze ne znajući šta se krije. Zaista, običan metalni šaht na vrhu ulaznog dela ne obećava da se tu skriva nešto mnogo značajnije od ulaza u kanalizacionu ili vodovodnu instalaciju. Pažnju, možda, privlači samo metalna kupola koja se nalazi na blagom uzvišenju, oko dva metra od šahta, mada je i ona danas mesto gde se najčešće dokoni prolaznik nasloni kada vezuje pertlu ili gde se deca zaigraju, udarajući u metalni obod koji interesantno odzvanja. Niko i ne sluti da je nekada bild smrtonosno nemačko mitraljesko gnezdo. To je livena gvozdena puškarnica, s očuvanim izgledom iz tog vremena, koju je, doduše, počeo da prekriva sloj zemlje i trave, pa je tako nena-merno ostala zabašurena. BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 237

Kada se podigne poklopac šahta, otvara se mračan tunel u koji smo se spustili metalnim stepenicama ukopanim u beton, oko tri metra u dubi-nu, i tu se tek vidi i danas očuvana umešnost nemačkih graditelja koji su ovaj prostor odlično projektovali. Odmah po silasku niz desetak prečaga ugradenih u zid, ulazi se u hodnik, kojem prethodi dvadesetak stepenika. Tu se nazire i drugi, rezervni izlaz, sasvim logičan kada se gradi ratni objekt ispod zemlje. Uz podzemne prolaze kroz koje smo nastavili put, tek nekoliko centimetara uza zid, postoje plitki, minijaturni kanali koji su služili da sprovode vodu u slivnike. Bila je to voda za koju se očekivalo da bi lako mogla da nastane u podzemlju zbog kondenzacije koju nužno izaziva boravak velikog broja ljudi. Ocigledno je da su projektanti na sve mislili i da su nemački graditelji bili veoma vični svom zanatu. Pogled na zazidanotopovsko gnezdoodaklejeVermahtkontrolisao ovajdeo grada

238 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA sebi-sutni ut, oji do no ivei Ceo prostor vodi ka dobro osmišljenim prostorijama za posadu, o čijem se smeštaju takođe vodilo računa. U proširenom delu čekali su ih spremljeni kreveti na rasklapanje, obešeni o zidove u većoj prostoriji, koji bi se lako spuštali i podizali otvarajući na taj način dodatni prostor ukoliko je bio ne-ophodan. Na izlazu ka površini nalazile su se i po dve topovske i mitraljeske kule, do kojih se s lakoćom dolazilo, u šta smo se i sami ubrzo uverili, penju-ći se ostacima danas zarđalih, ali i dalje jakih metalnih merdevina. Delovi koji su nekada bili topovska gnezda sada su zatrpani kamenom i zapušeni iako bi možda i danas mogli da imaju drugačiju svrhu sem da zjape zabo-ravljeni u mraku. Doduše, to je sudbina samo gornjeg dela tih otvora, dok je i dalje očuvan donji deo betonskih kupola u koji se može bezbedno ući.Ceo ovaj sistem podzemnih hodnika iz Drugog svetskog rata možda nam ne bi ni privlačio toliku pažnju da nismo znali da ima „blizanca", koji su Nemci napravili sa istom namenom, da artiljerijom kontrolisu važne strateške prilaze Savi. I to pored najelitnijeg čukaričkog stambenog kompleksa, kao i uz sam stadion fudbalskog kluba koji nosi ime ovog dela grada. S torn razlikom što, u vreme kada je ovaj podzemni bunker graden,

Nemački bunker pored stadiona fudbalskog kluba Čukarički BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 239

verovatno niko nije ni slutio da će beogradska varoš ikada na ovom mestu imati velike stambene zgrade i da će ih graditi neko ko ne može, ili ne želi, da razume prošlost, ma kakva namera prethodnih graditelja bila. Tako je ispod stadiona fudbalskog kluba Čukarički, izgleda, ostao deo zazidanih hodnika koji su nastali najverovatnije neposredno pre ili za vreme Dru¬gog svetskog rata. Ulazi u podzemne hodnike kojima se verovatno služio Vermaht nalaze se danas tik uz košarkaški teren, neposredno uz fudbalski stadion. Radoznalac će ih lako pronaći. Kada bi posmatrač danas bacio pogled u pravcu Save, ne obazirući se na novopodignute zgrade u svom vidokrugu, ionako nastale mnogo posle

Drugog svetskog rata, odmah bi zaključio da mesto ima izvanrednu stratešku poziciju s koje se s lakoćom može kontrolisati dolazak neželjenog gosta koji pokuša rekom da pride utvrđenom Beogradu. IllĐENERAL MILAN NEDIĆ je u sumrak istog rata zapovedio izgrad-nju velikog skloništa za potrebe stanovnika ovog dela grada i radovi su bili završeni po planu. Moćno podzemno sklonište bilo je osigurano od mogućeg udara iz vazduha i sa kopna, i dovoljno veliko da pruži solidnu zaštitu onima koji su živeli u okolini.Medutim, kada je došlo vreme da i ovaj deo Beograda promeni lice, devedesetih godina prošlog veka, rešeno je da se, u ime novih ideja u oblikovanju prestonice, gradske vlasti odreknu tog važnog podzemnog prostora. Tako je, bez obzira na burne proteste kako stručnjaka predu-zeća za skloništa i nekolicine videnijih urbanista, tako i onih koji su znali koliko bi ovakvo mesto moglo da bude značajno, na torn mestu nikla velika zgrada Stankoma, čija je izgradnja podrazumevala zatvaranje i zazidavanje ovog čukaričkog podzemnog zdanja.Tako je i bilo. Jednom izgrađeno, nikada nije moglo da pokaže svoju pravu namenu, ali je zato uvek bilo prilike da se tuđa građevinska dela potcene, jer su, eto, došla neka druga vremena. Pa se posle, nedaleko od njih, gradilo nešto slično, samo malo drugačije.Sada u ovom, gusto naseljenom delu grada postoje mnoga skloništa, napravljena upravo da bi se stanovništvo moglo evakuisati u slučaju ratne opasnosti. Ali ono, već napravljeno, naravno, ostalo je neiskorišćeno. Šta će nam staro, kad možemo da napravimo novo? Ul kafa

240 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Studentski trg: jedna od najčudnijih beogradskih podzemnih građevina na najneobičnijem mestuIVU TOKU PRVE DVE GODINE okupacije Jugoslavije i Beograda, nemač-ka fašistička vojska je na prostoru glavnog grada, prema našim podacima, izgradila najmanje 27 podzemnih objekata. Namera im nije bila samo da zaštite svoje ljudstvo već i da kontrolišu teritoriju, ali i da imaju vatrene punktove iz kojih bi mogli žestokom vatrom da se suprotstave svakome ko nije mislio i radio kao oni.Najveći građevinski zahvati bili su usmereni ka Tašmajdanu, koji smo već opisivali u posebnoj glavi, i koji su očigledno smatrali najvažnijim strateškim podzemnim objektom.

Pored njega, na 13 ispitanih lokacija, koje ćemo približnije objasniti uz tabelu, Nemci su izgradili 2.028,4 kvadratnih metara prostora, a sudeći po položaju ostalih, taj prostor je mogao da zauzme bar još oko hiljadu BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 241 kvadratnih metara. Neki od njih su za nas i danas tajna jer su minirani i uništeni za vreme nemačkog povlačenja s ovih prostora, tako da ćemo pomenuti samo one očuvane.Položaj nemačkih objekata je karakterističan, što ukazuje na to da su dobro znali da procene i osiguraju najvažnije pristupe gradu. Naročito je zanimljiv jedan koji je pomenut u prvoj glavi, vezanoj za podrum najsta-rije kuće u Ulici cara Dušana 10, u Ulici Tadeuša Košćuška, odnosno na raskrsnici između te saobraćajnice i ulice koja vodi ka ulazu u Zoološki vrt. Ta podzemna, takoreći, tvrđava ima dva ulaza, po jedan iz pravca obe ulice. Odmah po okupaciji, Nemci su adaptirali ovaj prostor, što možda ide u prilog tezi da je tu i pre njihovog dolaska postojao tunel za koji su oni možda znali, ali mi nismo.Pored ostalih značajnih nemačkih podzemnih objekata izdvaja se onaj u Sremskoj ulici, iza zgrade koja nosi broj 2, dok je posebno interesantan podzemni bunker u Studentskom parku.Ovaj sklop podzemnih hodnika možda je bio izgraden i pre nemačke okupacije, u okviru priprema za utvrđivanje grada u slučaju rata i karak-teriše ga vertikalni silazak, kroz šaht, sličan onome koji smo našli i opisali u Ulici kneza Višeslava iznad Šumarskog fakulteta. Dakle, u njega se ulazi okomito, merdevinama, da bi posetioci kasnije naišli na stepenište, a tek onda na prostorije znatno ispod nivoa zemlje.Ovaj deo grada, današnji Studentski trg, večito je bio prekopavan jer, podsećamo, tu se nalazilo veliko tursko groblje, ali i važno arheološko nalazište u delu ispred današnjeg Etnografskog muzeja, za koje stručnjaci tvrde da potiče još iz perioda rimske vladavine gradom. Ono je danas konzervirano i tek nekoliko desetina metara udaljeno od ulaza u ovaj deo beogradskog podzemlja.Postoje, izgleda, neka mesta u ovom gradu koja su uvek imala veliki značaj za onog ko je u torn trenutku njime vladao.VTEŠKO JE SADA UTVRDITI da li je već pomenuti lagum u Botaničkoj bašti Jevremovac jedan od objekata koji su izgrađeni ispod zemlje u okvi¬ru planova bivše Jugoslovenske vojske za odbranu Beograda ili je delo nemačkih projektanata, pogotovo što se danas nalazi pod vodom, pa ga nije moguće ni detaljno ispitati. 242 BEOGHAD ISPOD BEOGRADA Mnogi vreme njegovog nastanka vezuju za Drugi svetski rat i nemačku okupaciju grada. Tako su ovaj lagum, kao i onaj kod Studentskog trga, na-stali verovatno u isto vreme. Ovaj podzemni objekt po površini je nešto veći od ostalih koje su Nemci gradili, i to je

podatak koji nas navodi da kopamo malo dublje kroz istoriju i da saznamo vreme njegovog nastanka.Inače, Nemci su većinu podzemnih bunkera pravili uglavnom na povr-šini ne većoj od oko 70 kvadratnih metara, poput onog koji smo pronašli na Paliluli, u dvorištu Cvijićeve ulice, iza broja 41. Na Zvezdari takvo podzemno utvrdenje videli smo u Ulici Uroša Trojanovića i М. Jakšića, a jedno je ostalo i u dvorištu, na adresi Radoja Domanovića 12. Zve-zdarska šuma i danas čuva ostatke nemačkih vojnih instalacija iz Drugog svetskog rata, i neki od njih se lako mogu naći jer su nekadašnji bunkeri danas prekriveni samo zemljom, ali prolaznik će lako uočiti neprirodna uzvišenja na koja nailazi šetajući šumom.Uz malo pažljiviji obilazak takvih mesta, koja su sada obrasla mla-dicama, ipak se relativno lako može doći do ovlaš pokrivenih ulaza u nekadašnje bunkere. Obišli smo jedan od njih, koji je preplavljen, pa se, osim silaska tek jedan metar dubine ispod poklopca koji skriva pedantno ozidan prostor, dalje ne može.Ni ostala mesta, koja su Nemci smatrali strateški važnim, nisu porušena do današnjih dana, štaviše, mnogi su posvedočili da je beton od koga su izli-veni podzemni punktovi bio izuzetno čvrst. Tako u samom centru Beograda, na Vračaru, u dvorištu gimnazije u Njegoševoj 15, postoji sličan objekt koji je gradio Vermaht, kao i kod broja 7 u Ulici Božidara Adžije.Istraživanje nas je dovelo i do gradevinaca koji su nedavno kopali ispod zgrade u Bulevaru despota Stefana broj 20, gde su im se ispod temelja isprečili zidovi zapuštenih nemačkih betonskih utvrdenja. To be-to nsko uporište je okupatorima u ratu sigurno bilo od velikog značaja, a da li je bilo povezano i sa samom zgradom današnjeg Centralnog kluba Vojske Jugoslavije, nekadašnjeg Doma Armije, nismo saznali. Međutim, da su zidovi koje je trebalo probiti da bi zgrada dobila nove temelje bili ekstremno tvrdi, to je izvesno. Aleksandar Šuleić nam je ispričao svoje iskustvo dok je gledao najpre kako su radovi zaustavljeni, a kasnije i ka-ko su s velikom mukom nastavljeni. Posebna dizalica, koja je morala da bude uvučena u taj prostdr, imala je zadatak da izvuče velike betonske delove koji su prethodno bili razbijani posebnim mašinama. Očigledno je da su Nemci pravili bunkere s namerom da budu dugotrajniji od života običnog smrtnika. BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 243

Kao i na pomenutim mestima, i na Voždovcu je tokom rata postojala važna saobraćajna komunikacija, pa je bilo prirodno da se tamo nađu ovakvi betonski punktovi, ali i da ostanu na istom mestu do naših dana.Ispod samog tržnog centra u Meštrovićevoj 34 postoji jedno takvo za-boravljeno ratno uporište, kao i u Ulici Jove Ilića 150, u dvorištu Fakulteta organizacionih nauka. Jedino je taj deo, smešten tu zbog kontrole ove važne saobraćajnice, koja se danas nalazi u Bulevaru oslobođenja, delimično uru-šen početkom devedesetih godina, i to na delu u Ulici Peke Pavlovića bb.

Ni beogradska opština Savski venae nije bila „imuna" na utvrđenja iz Drugog svetskog rata, pa su tamo ostala dva objekta na uglu ulica Čolak Antine i Vase Pelagića, kao i u Simićevoj kod broja 17, dok su na teritoriji Rakovice ostala četiri objekta, neispitana do kraja i bez tačnih mera, gotovo izvesno građena u istom periodu. Podzemne instalacije su najverovatnije iz doba Trećeg rajha, građene kao osiguranje za putni pravac koji je vodio s te strane. Takođe, nekoliko takvih objekata ostalo je preko puta, u komšiluku, unutar Filmskog grada, gde je i danas arhiva važnih filmova. Razlog je jed-nostavan - način izgradnje je bio očigledno vrhunski, a vlažnost minimalna.

Mesto gde počinje tunel u Ulici Teodora Drajzera 244 BEOGEAD ISPOD BEOGRADA svazne Hodnik koji vodi od Četvrte beogradske gimnazije, iz UliceTeodora Drajzera ka Železničkoj stanici Prokop. Dugačak je oko 500 metara, od 25 procenata nagibaTokom rata je, očigledno, izgrađeno mnogo objekata u neposrednoj blizini važnih saobraćajnica, koji su i danas ostali očuvani, ali u najvećoj meri nisu upotrebljavani, već su, iako izuzetno solidno građeni, osta¬li skrajnuti. Danas, možda posebno, bude veliku radoznalost onih koji ih nanovo otkrivaju. Iako bliska, istorija 20. veka nije nam do kraja u potpunosti razumljiva, pa će ovakva mesta još dugo iznenađivati žitelje Beograda svojim postojanjem.VIU ULICI Teodora Drajzera, pored Četvrte beogradske gimnazije, postoji ulaz u veliki podzemni tunel koji vodi, ispod brda, do Železničke stani-ce Prokop. To je jedna od najčudnijih i najinteresantnijih beogradskih posleratnih podzemnih građevina, urađena, očigledno u vreme kada je bilo novca da se čak dugoročno planira strateško sklanjanje stanovništva BUNKERI KOII SU NADŽIVEH RATOVE 245 u slučaju ratne opasnosti (kada upotrebljavamo pojam „posleratni" mi-slimo, naravno, na period posle Drugog svetskog rata).Unutra je veoma teško ući mada trenutno imamo njegove osnovne karakteristike - da je tunel visok blizu dva, dok mu širina dostiže oko pet metara.Pored ovog prolaza u gradu postoje još mnoge podzemne odaje koje danas služe kao potencijalna skloništa ozidane su, elektrificirane i ispu-njavaju sve zahtevane uslove, ali istovremeno imaju i istoriju koja im je planirala drugačiju namenu.

VII oracui STANOVNICI NEKIH DELOVA GRADA, kako u centru, tako i na pe-riferiji i danas su zbunjeni postojanjem kojekakvih tunelskih cevi ili zja-pećih rupa u okolini mesta gde žive ili pored kojih često prolaze.Najbrojnije među tim instalacijama pod zemljom izgradene su tokom poslednjih decenija, ili najranije početkom 20. veka, što ovakva mesta ipak ne čini manje čudnim ili čak misterioznim, pogotovo neupućenom posmatraču.Tako je zamišljeno da tunel uskog železničkog koloseka, planiran za popularnog „Ćiru" koji je trebalo da saobraća ka Obrenovcu, bude kod Hipodroma. Zamisao je počela da se realizuje 1926, da bi bila okončana dve godine kasnije, 1928. godine, kada je tunel bio pušten u rad.Da je postojao plan kako železnicom da budu povezani obala Duna-va i Pančevački most, i danas svedoče ostaci započetih tunelskih cevi u Ulici Gavrila Principa, kao i u Borskoj ulici, iznad same zgrade rakovičke opštine.Neobična građevina u Ulici Gavrila Principa nastala je u ranom posle-ratnom periodu, a po ideji velikog arhitekte Nikole Dobrovica. Taj tunel je bio deo prvog generalnog urbanističkog plana posle Drugog svetskog rata i trebalo je da predstavlja važnu magistralnu saobraćajnicu koja bi povezivala savsku i dunavsku stranu, ali ispod grada. Na taj način bi se znatno rasteretio saobraćaj u centralnim gradskim delovima.Tunel je započet posle 1950. godine - iskopano je i ozidano 56 metara sa savske strane, a planirano je da njegov završetak bude iza Bajlonijeve pijace, kako bi saobraćajnica dalje vodila ka Pančevačkom mostu. Ovaj projekat je u velikoj meri mogao da olakša saobraćaj u Beogradu, a danas 246 BEOGRAD ISPOD BEOGEADA bismo osećali sve njegove blagodeti da gradevinari nisu bili primorani da odustanu od radova. Krivac za prekid posla bile su obilne podzemne vode i klizišta na koja su naišli, pa je posao, u prvo vreme, bio odložen do daljnjeg, a kasnije se ispostavilo i nadalje, do dana današnjeg.Tražeći razlog zašto se Dobrovićeva ideja nije ostvarila, zaključili smo da su klizište i podzemne vode, ubrzo posle pedesetih godina, postale rešiv problem, ali i da su tada sve potrebne građevinske mašine kojima je grad raspolagao već uveliko bile angažovane na izgradnji Novog Beograda. Tako je tunel ispod grada ostao na nivou projekta, a njegov početni deo dobio potpuno neplaniranu namenu.Danas je izgrađeni prostor nesudenog tunela pretvoren u auto-peri-onicu i servis. Prostor u Ulici Gavrila Principa koji zadire u beogradski greben, ako ništa drugo, makar je iskorišćen.

Pogled na Beograd i njegove mostove pre Drugog svetskog rata ~" BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 247 Međutim, to nisu jedine podzemne građevine u ovoj ulici. Još dve se ističu, a do njih smo došli zahvaljujući vinariji Centar, gospodinu Draga-nu Đuriću, preduzeću Agroživ i direktoru Radetu Đuriću. Oni su nailazili na interesantne podzemne objekte, ali su obojica bili dovoljno mudri da ih sačuvaju i njihovu namenu prilagode današnjem vremenu.Iza preduzeća Agroživ nalazi se stari ozidani lagum, nalik onim ze-munskim, ali znatno kraći. Opeka kojom je ozidan odaje austrijski način gradnje, pa je verovatno i ovaj podzemni magacin zariven u brdo pore-klom iz 18. veka. Teško je reći koja mu je bila namena, jer je u to doba centar varoši bio prilično daleko, kao i samo pristanište zbog kojeg su kopani lagumi u Karađorđevoj ulici. U isto vrerne, nedaleko od ove ulice, Nezavršen tunelu Ulici Gavrila Principalnekadašnji velikigradski poduhvatnije se realizovao 248 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA prostirala se Bara Venecija, pa ni transporti rekom nisu dolazili u obzir. Najverovatnije je, sudeći po staroj podzemnoj prostoriji od nekoliko de-setina kvadrata, to bio zanatlijski ili trgovački magacin.Interesantniji i veći je prostor vinarije Centar, jer vlasnik Dragan Đurić zna da se tu nalazilo Nedićevo sklonište, napravljeno pre Drugog svetskog rata. Danas je to magacin vinarije, ali nam je Đurić objasnio da je građen od izuzetno tvrdog materijala i da je u svoje vreme predstavljao pouzdanu zaštitu stanovnicima tog dela grada. U to se i lično uverio kada je trebalo probiti jedan zid. Đurić se seća da je to bio težak posao i, mada su zidovi rađeni od nekoliko slojeva cigle, radnici koji su bili angažovani na torn poslu silno su se namučili. Direktor Agroživa RadeĐurić pokazuje zaboravljeni lagum u Ulici Gavrila Principa BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 249

Dragan Đurić iz vinarije Centar među neprobojnim zidovima Milana NedićaInače, sklonište je bilo građeno po visokim standardima za ono vreme. Bilo je nalik današnjim, imalo je izlomljen hodnik odmah posle ulaza ka-ko bi se umanjio bilo kakav direktan kontakt s eventualnim eksplozijama spolja, a postojao je i rezervni izlaz.Postoje i oni tuneli posebno zaduženi za unošenje zabune među Be-ogradane, a nastali su tek nekoliko decenija pre nego što se o njima pro-govorilo. To su tunelske cevi građene u središnjim delovima grada, koje i dan-danas izazivaju znatiželju, i bude maštu.Samo kod Vukovog spomenika postoje dva pristupna puta, od kojih je prvi dugačak oko 420, a drugi oko 130 metara. Sličan put koji je bio planiran za glomazniju gradevinu nego što je to danas, takozvani početak beogradskog metroa vodio je iz Parka Ćirila i Metodija, a dugačak je oko 90 metara. U Ruzveltovoj ulici, kod nadvožnjaka, postoji prilazni put tunelskoj cevi, dugačak vise od 130 metara, dok iz pravca Kalenić pijace postoji njemu sličan, dugačak oko 210 metara.Iz pravca Preradovićeve ulice podzemni prilaz vodi dužinom od 140 metara, a ista dužina je vezana i za hodnik koji vodi od Ulice Mije Ko-vačevića, kod Studentskog doma Karaburma. U dvorištu gimnazije u Drajzerovoj ulici počinje tunel koji je takođe dugačak oko 200 metara. 250 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Visinska razlika između podzemnih tunela dostiže i 50 metara a svi izazivaju nemalu pažnju i zainteresovanost žitelja ovog dela zbog načina gradnje, izgleda i nepoznate namene. Nastali su u periodu izmedu 1970. i 1980. godine, a osnovna uloga im je bila da omoguće prilaz gradanima i slučaju potrebe za sklanjanjem u tunelske cevi, dok su dva prilaza gra-dena kao protivpožarni putevi. Njihova ukupna dužina tih podzemnih pravaca je oko 1,5 kilometara.VIIIU ULICI SANJE ŽIVANOVIĆ na Senjaku postoji jedno od najupečatlji-vijih skloništa u Beogradu i nalazi se na mestu gde je nekada bila velika pećina. Posle Drugog svetskog rata odlučeno je da se na torn prostoru napravi sklonište.

Deo podzemnog prostora u Ulici Sanje Živanović BUNKERI KOJI SU NADŽIVELI RATOVE 251

Pećina se nalazila u istoj lesnoj podlozi koju smo već pominjali jer se na njoj nalaze mnogi, pa i centralni delovi Beograda, kao i Zemun. Bila je pogodna za adaptaciju iz dva razloga: zbog pristupačnosti terena i mogućnosti lakih radova i zato što je, posle nekoliko milenijuma, voda sama obavila veliki deo posla koji je započela, očigledno, veoma davno.Isprva je ovde postojalo veliko udubljenje, na čijem mestu je nasta-la pećina. Zatim su poznavaoci ovog prostora shvatili da se on može adaptirati u tri nivoa i bacili se na posao. Tako je napravljeno jedno od najneobicnijih podzemnih skloništa Beograda, u kome su iskorišćene sve podzemne blagodeti koje mu je gradsko podzemlje već pružilo.Na jednom mestu je ostavljen kanal za lift koji samo govori o veličini i dubini mesta koje je trebalo da bude dovršeno po najvišim građevinskim standardima, a nama je ostavilo temu za razmišljanje kako je sve moglo da izgleda drugačije da smo nekim čudom imali novca koji nemamo, ili onoliko koliko smo mislili da nam je potrebno. Gradevinci, sigurno, i danas zbog toga žale. 252 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Mnogo će vode protectDunavom i Savom pre nego što saznamo šta se nalazi na njihovom dnuiPOČIVA LI TAMO danas sva sila brodovlja iz davnih vremena, poto-pljeni lađari, ratnici i mornarice?Pogled sa zaleđene Save - sredina 19. veka253Kako bi rekli neki stratezi po okončanju bitaka za grad, za njima nije imalo smisla tragati, jednostavno bejahu izgubljeni, utopljeni u rečnu vodu i upokojeni na njenom dnu. Mnogi su verovatno tamo ostali kao čuvari svojih lađa pre nego što ih je reka odnela neznano kud.

Kako bi danas izgledala šetnja kroz ležišta Save i Dunava da su presu-šili, i šta bi sve posmatrač u takvom, napuštenom rečnom koritu mogao da pronađe i vidi? Pitanje je deo price o kojem brodari ne vole mnogo da govore. Razgovarajući s njima, koji su navikli da žive od vode i na njoj, lako se stekne utisak da su makar unekoliko mirniji i staloženiji od nas koji živimo urbanim životom i imamo drugačiji ritam življenja od njih, tako staloženih.Nisu njihove životne price ni manje teške, ni manje tragične, ali o nji¬ma govore s mnogo manje patetike. Posmatraču deluju spokojni i usagla-šeni sa sudbinom. Bez

trzavica, strasti i velikih sukoba. Lakše prihvataju i razumeju ono što je predodređeno da im se desi.IIDO JESENI 1944. godine Veliko ratno ostrvo izgledalo je potpuno drugačije nego danas. Gravire stare nekoliko vekova prikazuju ga kao mesto kroz koje su proticali rečni rukavci, a brodari i ljudi koji imaju dobro pamćenje, ili bar po kazivanju, još se sećaju kako su se s ade odlamale velike gromade i odlazile u nedogled, ka dnu rečnog korita i Usća.Ostrvo je, kako su lađari pričali, plutalo, a dunavska matica je tekla drugom stranom. Sve se promenilo jedne jeseni, za vreme velikih svetskih ratnih sukoba.Dok nas je upozoravao na dnjenicu da su svedočanstva očevidaca ipak najlošije uporište za one koji vole da se bave istorijom, istoričar Čedomir Janić pričao je o onome u šta se svojim očima uverio. Doduše, postoje mnogobrojni svedoci tog dogadaja, te i sam Janić ima faktografsko upo-rište, ali i mirnu savest istoričara.„Stanovao sam u Jevrejskoj 30, na trećem spratu, pored magacina firme Bošković kada sam video kako su nemački šlepovi naleteli na minu kod Ratnog ostrva. Od ta dva potopljena šlepa, koji su sigurno još dole, ostrvo je već posle jednog meseca postalo potpuno stabilno. Oba plovila potonula su munjevito. Pre toga matica reke išla je sasvim drugačije, i ovi brodovi su zaslužni što je prešla na drugu stranu, jer prethodno nije bila tamo gde je sad. Sve silne ranije milenijume 'uda-rala' je na ostrvo i sa njega su se odvaljivali ogromni komadi koji su se survavali u reku." 254 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Potpuno isti opis dao nam je i Branislav Šakić iz Beogradske kapetani-je, iskusan rečni brodar. On čak podseća na to da je dunavski pesak kraj-nje nezgodan i tvrd, a da za izvlačenje ovih, ali i mnogih drugih plovila koja su skončala na dnu reka, nema ekonomske opravdanosti ako već ne ometaju plovidbu. Posebno ne bi bilo opravdanja za nemačke šlepove, na koje smo već navikli da se tu nalaze. Oni danas na neki način određuju sigurnost reke jer sprečavaju ostrvo da pravi nevolje lađarima, kakve im je nekada često stvaralo.Tako su dva velika broda ispunila svoj zadatak, pa su sada ukotvljena pod ušćem, odavno držeći ostrvo da se ne otme kontroli.Ill„APRILSKI RAT je bio takav da nismo imali gde da bežimo, pogotovo mi, dečaci, nastanjeni na Dorćolu, koji je često bio u plamenu. Jednostav-no smo bili tu, a detinja radoznalost nas je terala da sve što se oko nas dešavalo pažljivo i gledamo." Pomenućemo još neka sećanja Čedomira Janića o kojima nam je pripovedao.„Englezi su od aprila do oktobra 1944. godine u Dunav polagali mine kako bi sprečili nemačku plovidbu. To je radio njihov 261. eskadron. Bio je to veliki vojni poduhvat u kome je bilo bačeno na stotine mina. Težina operacije bila je u tome što su sve eksplozivne naprave morale da budu ispu-štene u reku s visine od 60 metara, jer su im takve bile manevarske osobine. Tako bi one, bačene s veće visine, bile zarivane u dno reke, što bi negiralo smisao cele akcije. One ispuštene iz aviona koji su leteli niže, takođe

nisu ostvarivale svoju svrhu. Sve što su saveznički avijatičari radili moralo je da bude izuzetno precizno ili, u protivnom, nije imalo nikakvog smisla.Sa Zvezdare, gde su im se nalazili bunkeri, Nemci su morali da tuku ove avione gađajući nadole, a ne pucajući uvis, kako su planirali gradeći svoja uporišta. Britanski vazduhoplovi leteli su niže nego što su bili locirani Ver-mahtovi punktovi za odbranu. Takode, na reci su se nalazili ratni brodovi, monitori, koji su sačekivali suparničke avione, pokušavajući da ih obore."Tako je jedna od letelica koja i danas leži na dnu Dunava „liberator" zakovan u Adu Čibukliju. Avion je pao na sam špic ovog rečnog ostrva i stručnjaci Muzeja vazduhoplovstva uspeli su s njega da skinu i izvuku samo elisu i motor. Eksplozivni tovar koji je nosio verovatno je i sada s njim - na dnu. MNOGO CE VODE PROTECI... 255

Nekad i sad: Brankov most U vreme kada bi nivo Dunava opadao do najnižih granica, letelicu je bilo moguće videti. Sada, godinama nakon obaranja, počela je da tone prepuštena nanosima dunavskog peska. Verovatno će zauvek ostati tamo, na dnu rečnog korita, da počiva s bezbrojnim drugim vojnim lađama koje su pre nje želele da se dokopaju Beograda s istim ciljem - da ga uzdrmaju, poharaju ili razore.Sudbina posade bila je čudna, kao i sudbina letelice, jer su preživeli pogodak protivavionske artiljerije. Zatim su se razdvojili na dve strane tako da su se jedni dokopali banatske, a drugi srpske strane reke. Ona grupacija koja se dokopala srpske strane ubrzo je bila likvidirana. Naišli su na četnike koji su već bili shvatili da su se saveznici okrenuli Titu i da im prijatelji vise nisu.A „liberator" i je i danas dole, na dnu reke.IVU NOĆIIZMEĐU 10. i 11. aprila 1941. srušen je u Savu most kralja Aleksandra, inače prethodnik današnjeg Brankovog mosta. Srušila ga je Vojska Kraljevine Jugoslavije kako bi sprečila Nemce da prođu ovom važnom saobraćajnicom. ko kojiponosjstubaf261 rgrađiUjediNi

ratan vine! gan iisl veliiI

256 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Idablia Arhitektonski veoma privlačan, most je izgrađen 1934. godine i bio je veoma značajan za Beogradane jer nisu vise morali da putuju lađom u Zemun. Gradnja je počela tri godine ranije i odvijala se prilično sporo jer se teško dolazilo do novca, a dodatno su je usporavali i nerešeni imovinski odnosi s vlasnicima kuća u Karađorđevoj ulici, gde je trebalo da stoje noseći stubovi.Pa ipak, lančani most preko Save, prvi beogradski drumski most pre-ko kojeg je prešao i prvi tramvaj ka Zemunu i Starom sajmištu, bio je ponos Beograda. Celična užad izmedu dva armiranobetonska noseća stuba nosila su konstrukciju, a raspon mosta iznad reke iznosio je tačno 261 metar. Dan otvaranja mosta bio je posebna svetkovina, a na novoj građevini stajao je ogroman natpis „Slava viteškom kralju Aleksandru I Ujedinitelju".Nažalost, ovaj, kao i stari železnički most, prvih dana Drugog svetskog rata našao se na dnu reke. Oba mosta minirali su i srušili vojnici Kralje-vine Jugoslavije povlačeći se pred nadmoćnim nadirućim nemačkim sna-gama. Na lošu strategiju naše vojske tokom šestoaprilskog rata podseća i istoričar Velimir Terzić u knjizi Slom Kraljevine Jugoslavije, pominjući veliku dezorganizaciju i rasulo.Naime, u trenutku kada je bio rušen stari železnički most, koji su ta-kođe minirali naši inženjerci, eksploziv je bio aktiviran u trenutku kada

MNOGO ĆE VODE PROTEĆI... 257 se ispod mosta nalazio brod kojim su se vojnici evakuisali, povlačeći se Savom ka Obrenovcu. Tako Terzić pominje ovu tragediju, naglašavajući da je 90 procenata ljudi koji su se našli na brodu poginulo.Ostaci mosta i potopljenog i uništenog broda još dugo su bili na reč-nom dnu, dok Drugi svetski rat nije okončan a konstrukcije mosta i olu-pine najzad izvađene. Čišćenje rečnog korita, odnosno ostataka Mosta kralja Aleksandra bilo je veliki posao, kako to slikovito priča Milutin Kepa Rudaković, i bio je obavljen takozvanim traljanjem - metodom kojom

se žičana mreža spušta na dno, a njeno zapinjanje o čvrst deo signalizira da taj ostatak valja izvaditi.„Jedna ogromna barka bila je postavljena na mestu današnjeg mosta, gde se nalaze šipovi, a radovima je rukovodio Rus koji je bio pravi div, i koga smo mi, deca, mnogo voleli, i zato što nam je pravio pecaroške Otvaranje mostakralja AleksandraPrvog, 1934. 258 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA . udice od špenadli. Njegova prsa bila su prepuna ožiljaka. Nekada je bio u Carskoj floti, a kada je počeo Drugi svetski rat našao se na savezničkom tankeru koji je bio potopljen u Lamanšu. Brod je prevozio naftu, koja se prvo razlila po površini, a zatim i zapalila. Iskočio je na vreme, ali je onda bio u pravoj buktinji, pa nije imao drugog izbora, nego da roni koliko god je duže mogao. Kada bi mu nedostajalo vazduha, morao je ka površini, i tada je, u upaljenoj nafti, zadobijao gadne opekotine. Kako nam je pričao, na grudi su mu se lepile fleke usijane nafte, koje su mu ostavile ožiljke da ga doveka podsećaju na taj pakleni dan."Rudaković se seća da je bilo mnogo sveta koji se skupio da porao-gne tokom vadenja ostataka mosta, i da je, deo po deo, na kraju bio izvađen. Most je ostao zapamćen po prvom tramvaju koji je prešao na zemunsku stranu, kao i po tome što je bio izgrađen od novaca iz ratne reparacije koju su ti isti Nemci platili posle Prvog svetskog rata. Samo sedam godina njegovog postojanja svedočilo je da su nemačke ambicije na Balkanu i dalje velike i da se rušilačke strasti zakrvljenih Evropljana još nisu stišale.Ostaci mosta ležali su nekoliko godina na dnu reke, a na njegovim ostacima napravljen je današnji, Brankov, odnosno Most bratstva i jedin-stva. Poneki grumen starog mosta i danas je u reci, da podseti ronioce da je nekada „visio" nad rekom. Cini nam se da bi grad bio lepši i svečaniji da je i danas ukrašen autentičnim, visećim mostom.Tokom godina okupacije Nemci su preko Save napravili baržu koja je trajala tih, ratnih godina. Nju su zabeležili i u publikacijama u kojima su pisali hvalospeve svojoj vlasti u Beogradu.Svedoci poput Milovana Simovića sećaju se tih ratnih i poratnih go¬dina. Kako nam je ispričao, on je „sticajem prilika tokom 1945. pa čak do polovine 1946. godine iz Save u Beogradu vadio ostatke jasenovačkih logoraša, a ponekad smo ih nalazili i kod Pančevačkog mosta, pa čak i kod Višnjice. Bio je uvek prepoznatljiv stil 'made in Jasenovac': na nekima su se mogli prepoznati tragovi klanja, neki su bili obezglavljeni ili razbije-nih lobanja, a neki međusobno povezani žicom ili u metalnim buradima. Bilo je tu ljudi, žena i dece, redovno u manje-više raspadnutom stanju. Ponekad su stizali samo delovi leševa. Još se sećam slučaja kada smo u jednom metalnom buretu, čiji je otvor bio

zaprečen žicom, našli ostatke jedne žene i deteta koje je moglo imati tri ili četiri godine. Po ostacima odeće videlo se da je leš ženskog lica, pa smo pretpostavljali da se radi o majci i detetu". MNOGO CE VODE PROTECI... 259 Most kraija Aleksandra na čijim ostacima je kasnije izgrađen Brankov most kojim je prešao prvi tramvaj prema ZemunuVermahtove fotografije srušenog mosta i pontona koji je bio napravljen neposredno uz njega

260 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA VNIKADA DUNAV NIJE BIO tako prometna reka kao u vreme Drugog svetskog rata, kada su ga Nemci koristili kao najvažniju saobraćajnu ma-gistralu izmedu centralnih i južnih delova Evrope. Imali su strahovitu vojnu silu koju je trebalo istovremeno hraniti žitom iz Srbije, Bugarske i Rumunije, ali je reka bila korišćena i za transport vojnog materijala. Tenkovi, utovareni na brodove, bili su skoro svakodnevni prizor pred očima Beogradana toga doba.Slepovi su tada bili vučeni i nije postojao današnji način prevoza uz pomoć takozvanih gurača. Kad je jedan od tih rečnih vozova naleteo na britanske mine, četiri šlepa su okončala na dnu, neposredno pored Jojkićevog kanala. Samo između Zemuna i Bele stene, kako misli Čeda Janić, ostalo je oko 15 ovakvih brodova. Doduše, neki su izvađeni, ali su mnogobrojni ostali da leže na dnu Dunava.Upravo nas njegovo sećanje vraća na kraj rata kada su Nemci, valjdasvesni da gube rat, rešili da se oslobode viška ratne opreme, koja je, uslučaju njihovog poraza, mogla da posluži budućim pobednicima. Tadasu, pored današnjeg Pančevačkog mosta, pobacali u Dunav silne tovareratnog materijala. .

Staro sajmište, ponos predratnog Beograda MNOGO ĆE VODE PROTEĆI... 2б1

„Tokom rata je u Bokšićevom skladištu u Jevrejskoj ulici bio magacin gde su Nemci čuvali avio-motore i naoružanje potrebno za njihovo vaz-duhoplovstvo i protiwazdusnu odbranu. Pred samo oslobodenje dolazila su vozila ispred magacina, u njih su utovarivali motore, a jasno smo vi-deli kako ih po tri kamiona naizmenično odvoze do ondašnjih ruševina sadašnjeg Pančevačkog mosta, i tamo ih, sa velike visine bacaju u reku. To su bili vrlo teški motori, pa nema šanse da ih je voda odnela daleko odatle, možda tek nekoliko metara, ali na našu nevolju, tu je reka najbrža i najsnažnija, pa ih je do sada već prekrio debeo sloj peska.Ronioci su tražili po dnu reke na ovom mestu, ali nisu mogli da nađu ništa. I danas za ovo postoji mnogo svedoka, ali i mnogo slojeva peska, koji prekrivaju nemačke avionske motore, posejane po dnu Dunava."262L VIDA LI AVIONE, i koliko njih iz Drugog svetskog rata danas krije ušće dveju reka, verovatno niko tačno ne zna, ili makar ne može istorio-grafski precizno da potvrdi. Neki istoričari ne žele da govore o njima dok se lično ne uvere u njihovo postojanje, dok drugi tvrde da imaju bezbroj svedoka da je baš ovde palo mnogo letelica koje su učestvovale u šestoaprilskom ratu 1941. godine. Ali dunavski pesak je, kako smo već citirali brodare, surov i nemilosrdan. Dok se odlučimo na delanje, i medusobno jedni drugima oprostimo čudne, ali nepomirljive ambicije kojima smo bili skloni, silina reke odnosi i razloge sukoba, i motive za pomirenje.Na početku trećeg milenijuma već počinju da se gase sećanja očevi-daca koji su posmatrali rat započet 6. aprila 1941. Tadašnja vojska Kra-ljevine Jugoslavije bila je neravnopravan takmac u vazdušnim borbama nad našim prestonim gradom, ali je imala i nekoliko kvalitetnih borbenih aparata koje je kupila od Nemačke, i to „meseršmit me - 9", kao i avione koji su bili ponos naše tadašnje avijacije „IK - 3".Price o ovakvim događajima uvek potiču od entuzijasta, ljudi koji su uložili mnogo, truda da se tokom decenija domognu dovoljno atraktiv-nih, ali i preciznih informacija o torn periodu. Među takvima je i Petar Bosnić koji nam je ustupio deo svoje arhive i velikog znanja, ne bismo li makar malo vise saznali o nekadašnjim letelicama, koje sada came na dnu Dunava.BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Ki Dfne na ro Be pilbii za Ш Najpre nas je upozorio na ondašnji tajni jugoslovensko-nemački spora-zum od 5. oktobra 1939. kada je predviđena nabavka stotinu ovakvih aviona („meseršmit me - 109"). Već pre zaključenog ugovora, Nemci nam kao znak dobre volje isporučuju pet takvih aviona. „Već 18. avgusta 1939. ove avione spustili su nemački piloti na beogradski aerodrom." Ne ulazeći u detalje koji su se konkretno modeli ovih letelica nalazili u jugoslovenskom

vazduho-plovstvu, jer je postojalo nekoliko varijanti tog tipa aviona, naša je zamisao sada samo da podsetimo na to kako je izgledala avijacija ondašnje Kraljevine.Razlog je jednostavan. Hoćemo da vidimo kako su ti piloti završili i, kako se ne bismo udaljili od teme ove knjige, da potvrdimo kako su neki od njih, na našu veliku sramotu, ostali i sada „ugradeni" u temelje ovog grada. Odnosno na njegovom dnu, i doslovce tako.VIIRANI PROLEĆNIDANI1941. godine i nemački bombarderski napad na Kraljevinu Jugoslaviju odneli su tačno 137 života naših najboljih pilota. Desetorica od njih poginula su u ovim borbama braneći prestonicu.Nijedan od ovih vazduhoplovaca, koji su bili svesni da ono što rade neće mnogo promeniti odnose snaga u nastupajućem ratu, ali da će im najmanje ponos ostati, makar posmrtno, do danas nije proglašen na-rodnim herojem. Naprotiv, idući tragovima koje nam je trasirao Petar Bosnić, shvatili smo da su posmrtni ostaci makar dvojice od tih odvažnih pilota danas u mulju Dunava.Jedan od njih bio je Milutin Petrov, narednik pilot-lovac, čiju zlu sud-binu i danas pokušavaju da potvrde istorijski oni koji traže objašnjenje za pogibiju heroja. Raspoloživi dokumenti govore o tome kako je roden 1908. godine, da je zvanje pilota dobio 1937, a kurs noćnog letenja okon-čao godinu dana kasnije.Kako Bosnić voli da napomene, Milutinova udovica Zlata umela je posle još dugo da prepričava svoja iskustva iz Vršca. Ona je bila priprav-nica u advokatskoj kancelariji, a Milutin bi znao da pravi vratolomije baš u blizini, kako bi ga ona videla. Tako bi se on „potpisao" na nebu, ona je znala koliko mu je stalo do nje, a cela varoš bi brujala i komentarisala neobičan letački pozdrav. Njegovi saborci i kolege zapamtili su da je kao pilot bio besprekoran i savestan u svakom pogledu. To je, najzad, pokazao i zlokobni 6. april 1941. MNOGO CE VODE PROTECT... 263 Poslednji Milutinov let bio je oko 15.30 časova tog dana, pošto je već dva puta učestvovao u borbama s nemačkim avionima. Bio je jedan od devet pilota koji su se vinuli ka nebu. Kako beleži Bosnić, patrolu su sačinjavali Boris Presečnik i Petrov. Napali su neprijateljsku formaciju iznad ušća Tise u Dunav, ali su u kritičnom momentu toj napadnu-toj formaciji u pomoć doleteli lovci iz Rumunije. Protiv njih je letelo, sve zajedno, 49 nemačkih lovaca „m - 109" i 20 dvomotornih lovaca „bf-110".Na devet jugoslovenskih aviona ustremilo se 69 nemačkih. Petrov je bio oboren, a svi dokazi govore kako je njegova letelica, ali i on s njom, ostala na dnu Dunava, pored ekonomije kraj sela Crvenka, preko puta Zemuna.Ideju da pokrenu istraživanje gde se nalaze avion i pokojni pilot, daje Antun Braca Benčević, a Bosnić je nastavlja. Međutim, osim nekoliko novinskih članaka koji su pomenuli činjenicu da je pilot i posle pola veka u dunavskom pesku, vise se nije moglo učiniti. Ne odustajući od zami-sli, Bosnić uspeva da se poveže s Arheološkim odeljenjem Ljubljanskog univerziteta 1986. godine, koji je kontaktirao s kolegama iz Bratforda u Velikoj Britaniji, koji su već ovladali tehnikama magnetometrije. Dakle, postojala je i

naučna metoda da se najzad dokaže ono što su do tada samo bile Petrovljeva neumitnost i Bosnićeve slutnje.Zaista, istraživanja uskoro pokazuju kako se na dnu reke „nalazi ili omanji metalni objekat koji leži plitko ili veći, koji je, u torn slučaju, du-blje". Ekspert kojeg Bosnić pominje, a koji je dao i pismeni izveštaj o ovom istraživanju, inženjer geologije Branko Mušić, ocenio je da bi masa metala koji se nalazi pod vodotokom mogla da bude oko 750 kilograma. Upravo toliko mogla je da teži letelica Milutina Petrova. Naime, masa motora „dajmler benc DB 601" bila je oko 730 kilograma.Bosnić beleži i kako „izveštaj o rezultatima magnetometrijskog istra-živanja mesta pada aviona narednika vodnika Milutina Petrova nije na-žalost stigao na vreme da bi se planirani poduhvat iskopavanja aviona i pilota mogao obaviti do kraja. Posle volšebnog nestanka prve poštanske pošiljke, poslata je druga, 13. juna 1991. Tada je sve već bilo kasno. Eho nastupajupih dogadaja imobilisao je čak i one najupornije, od čije je po-moći zavisio uspeh čitave, inače dobro zamišljene akcije".Petrov nije jedini koji je ostao da leži na dnu beogradskih reka. Prema svim podacima kojima raspolaže naš sagovornik, svoje poslednje prebi-valište u mutnim i nadošlim prolećnim vodama u blizini Ade huje našao 264 BEOGRAD ISPOD BEOGEADA je i Branislav Todorović. Kako opisuje ovaj strastveni istraživač, „malo ima nade da njegov avion, ali i njegove kosti budu ikada izvučeni sa dna velike reke".Ovi ljudi, a pogotovo njihova pogibija i sudbina dok mrtvi leže na dnu Dunava, jesu neka vrsta sinonima za savest ovog grada.Mnogi znaju da postoji, ali je malo ko traži.VIIISIGURNO JE da je tokom ratova potopljeno mnogo brodova u reč-na korita. Tako i danas ono kod Negotina okuplja verovatno najviše plovila iz Drugog svetskog rata, gde se desila velika tragedija kada je nemačka crnomorska flota, tokom avgusta i septembra, krenula put centralne Evrope. Put se za flotu završio kada je naletela na minu, a brod s oko tri hiljade ranjenika potopljen. Samo su se malobrojni do-kopali obale dok je većina skončala u dunavskim virovima. Dogodilo se to 1944. godine.U okolini Beograda, kod Velikog Sela, na ulazu u takozvani turski Dunav, 1947. godine potopljen je šlep pri ćerau je nastradao Ivan Milu-tinović. Brod tamo leži i danas a u danima kada su veoma niski vodostaji pokazuje svoje prednje bitve.U Kajtasovu, kod Prahova na dnu leži 28 nemačkih brodova iz Drugog svetskog rata, najrazličitije namene, od monitora do drugih plovila. Kada su vode niske, brodari su primorani da prave takoreći slalom kako se ne bi nasukali na neku od zaboravljenih olupina.Pored Pančevačkog mosta, svega 200 metara uzvodno od banatske strane, kada se voda povuče, vide se ostaci broda koji je potonuo sedam-desetih godina 20. veka. Brod je prevozio velike rolne lima, od kojih je svaka bila teška oko šest tona, iz Rusije ka Nemačkoj. Delovi broda bili su isečeni i izvađeni iz vode, ali je glavnina ostala. Kako se seća Milutin Kepa Rudaković, koji je sa kolegama iz URS-a ronio pokušavajući da

oslobodi teret potopljenog broda, zadatak nije bio nimalo lak. Zaranjali su u vodu od septembra do februara, u vreme kada je voda najhladnija.Ronilački zanat je, makar na Dunavu, posebno težak, jer je voda ne-prozirna a vidljivost, i u najboljim meteorološkim uslovima, ne dostiže vise od dva metra. Ta vrsta ronjenja je potpuno drugacija od one koju ovi stručnjaci imaju kada rone u morskoj vodi, gde vidljivost doseže i do 50 MNOGO ĆE VODE PROTEĆI... 265

metara. Ništa im nije išlo na ruku. Na kraju, ni cinjenica da su brodari naplatili odštetu od slovenačkog osiguravajućeg društva, a da roniocima nije ostao ni čestit honorar. Samo sećanje na poduhvat.I na kolege, koje su u to vreme, tražeći zaboravljena rečna „blaga" na dnu i završili. Zoran Fotić, osnivač Udruženja lakih ronilaca Srbije, bez čijih saznanja bismo danas mnogo manje znali o istoriji grada, ostao je 120 metara pod morem, pored ostrva Šipan, kod Dubrovnika, dok je još nekoliko istraživača stradalo u okolini Đerdapa. Dva ronioca su okončala život u reni-bunarima na Adi Ciganliji.Kako kaže Rudaković, tada se „išlo srcem, s malo znanja i lošom opre-mom".Svi ti ljudi su tražili zaboravljeni Beograd i s neverovatnom strašću proučavali dna njegovih reka. A bio je to posao za koji je trebalo vise vremena nego što dopušta jedan prosečan život.IX REČNE VODE nekada su dosezale znatno dublje u današnji grad, pa su tako Donjogradski bulevar, ali i sama Kula Nebojša bili pod vodom.O važnosti rečnih puteva, koji su stolećima bili najvažnija transportna veza Beograda sa svetom, najbolje govori to da je nekada, do pred same zidine grada dosezala marina. Njome su trgovci čamcima mogli da stignu duboko pod zidine, do delova sadašnjeg Donjeg kalemegdanskog grada, za koje sada nije lako pretpostaviti da su nekada bili u priobalju.Uostalom, iz beogradskih reka bilo je vadeno sve i svašta. Prema se-ćanju Baneta Šakića, samo na ušću Morave, prilikom utovara šljunka, dizalica je izvukla deo brodskog salona za koji se pretpostavlja da je bio s nemačkog broda iz Drugog svetskog rata. A bilo je i potvrđeno kada su na obali počeli da se pojavljuju čiviluci, kvake, ali i kvalitetni, niklovani delovi nameštaja.Može se samo pretpostaviti šta su sve izvukli bageri tokom izgradnje Novog Beograda. Tih pedesetih godina dno reke je znatno izmenjeno jer je ogromna količina peska i šljunka odatle izneta i na torn materijalu počiva ovaj novi deo grada. Šta su sve građevinci mogli da vide dok su tone savskog peska iznosili napolje, na svetlo dana, i koliko je to njima bilo važno, ma iz kojeg perioda istorije grada poticalo, danas ni mi ne možemo da znamo.

i

266 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

Nekada dva najvažnija zdanja u Beogradu: zgrada Kapetanije odmah ispred ĐumrukaneU SEPTEMBRU 1953. godine, Niš je unesrećio Beograd.Ms" je bio brod koji je nosio ime grada na jugu Srbije, a potonuo je tokom jakog nevremena i snažne košave. Tada se utopilo na desetine Beograđana koji su krenuli na drugu obalu Save.Lađa je prevozila s jedne na drugu stranu reke, pa su tako Zemunci i Beogradani, zbog pomanjkanja mostova, lakše komunicirali tokom po-sleratnih godina kada je posao na obnovi grada, najvećim delom, tek bio pred njima.Pored studenata, najveći broj onih kojima je Ms bio neophodan, bili su seljaci koji su donosili robu na Zeleni venae, najvažniju pijacu u gradu. Tragedija se, kako se sećaju očevici, dogodila zbog jesenje oluje, kojoj se, očigledno, niko nije nadao. Na beogradskoj strani obale, odmah po ulasku dok se brod spremao na uobičajeni put ka Zemunu, putnici su, videvši da se sprema oluja, pobegli u potpalublje iz kojeg mnogi nikada nisu ni izašli. MNOGO ĆE VODE PROTEĆI... 267

Neki svedoci se i danas sećaju, ali im se sećanja uglavnom podudaraju. Lađa je bila veoma uska, što je bilo uobičajeno za ondašnje vreme brodo-gradnje, kada su plovila bila pravljena tako da što lakše seku vodu pošto motori nisu bili snažni. Baš činjenica da je brod bio uzak, bila je pogubna. Ostalo je u sećanju mnogih da se Ms često krivio, naginjući se na stranu, ali su se nesrećni putnici nadali „da se sigurno neće prevrnuti, kad mu se to do sada već nije desilo". Nažalost, za mnoge putnike bio je to prvi i jedini put.Posle tragedije su tela nastradalih izvlačena iz potonulog broda na dva mesta. Prvo u Zemunu kod Hidrobaze, gde se tiskala velika gomila naroda i gde je odmah obavljana identifikacija. Kako se seća Branislav Šakić iz beogradske Kapetanije, odmah uz to mesto bili su pripremljeni mrtvački sanduci za nesrećnike. Drugo mesto gde su utopljenici bili izvu-čeni i identifikovani nalazilo se kraj Kule Nebojša ispod Kalemegdana, pored mesta koje se zvalo Tikvara.Jedan od očevidaca i svedoka ove potresne price bio je i beogradski arhitekta Vladimir Nešković, koji se seća čak i neobičnog podatka, kako je profesorka Emilija Katie, koja je tada predavala u Drugoj zemunskoj gimnaziji, uspela da preživi ovaj brodolom. Posle se dugo pričalo, seća se on, kako joj je jedan od učenika pomogao da ispliva, a koji,

navodno, u junu iste godine, nije uspeo kod nje da dobije pozitivnu ocenu, već je 1953. godine ponovo pošao u isti razred.Neobična priča vezana za brod Niš nije završena. Ovo plovilo se i danas vrzma Dunavom i Savom, mada vise ne izgleda kao nekada. Ms je posle tragedije izvučen sa dna reke, da bi zatim bio obnovljen, ali i po-jačan takozvanim blisterima koji značajno doprinose stabilnosti broda.Ova lađa sada nosi naziv Kovinka, a novo ime će joj, nadamo se, do-neti i neku novu, vedriju budućnost koja, nažalost, neće pomoći da se zaboravi tragedija. 268 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Hodnici koji spajaju Beograd i RimNAPUŠTENI RUDNICI ispod Kosmaja i Avale istraživačima i danas s razlogom predstavljaju ogroman izazov.I filo se i ..Affifje iiipo-Broda. }.se, do-fci da se ISKUSNI BEOGRADSKIEKOLOG, kapetan rečne plovidbe Petar Antic, često drži predavanja o zaštiti prirode, a prvo što upita polaznike jeste: „Da li znate za evropski grad koji ima dve reke, jedno jezero, dve planine, a da se ne nalazi u Švajcarskoj?"Kada ga zbunjeni slušaoci pitaju o kojem je gradu reč, on ispravi na-merno napravljenu grešku, pa kaže da Beograd ima i vise reka, osim Save i Dunava, o čemu je u ovoj knjizi reč. Najzad, osim Savskog jezera pored Ade Ciganlije, srpski glavni grad ima moćne planine Avalu i Kosmaj. Ove dve lepe kupole Beograda utkanu su u srpsku istoriju. Mnogi o njima ne znaju ništa iako su tu, uz njih, ili pored njih stasali. Kada se malo vise zainteresuju počinju da razumeju kakva se raskoš i nedodija tu kriju.Većina mlađih žitelja presto nice sazna gde je Avala samo ako putuje autoputem Beograd-Niš, gledajući je sa strane, dok im služi manje-više kao nevažan orijentir. Kao uvek i svuda, i ovde se istina skrila duboko ispod, vidljiva je, a opet je nije Iako otkriti. II0 DVE PLANINE Beograda može mnogo da se govori, ali evo tek ne-koliko naznaka do kojih smo došli dok smo s hrabrim speleolozimaulazili u njihovo podzemlje. Ovde su živeli mnogi, a njihovi tragovi1 danas su prisutni.269 Kosmaj je i sada, posle dva milenijuma, prošaran rudnicima i rudarskim jamama koje potiču iz antičkog perioda. Kako nam je objasnio iskusni ar-heolog Zavoda za zaštitu spomenika grada Beograda Zoran Simić, velika je verovatnoća da mnoga okna i rudarski kopovi na ovom prostoru potiču iz praistorije.Rimljani su ovde bili od prvog do četvrtog veka nove ere. Odatle je prvenstveno bila vađena ruda olova, pa zatim olovno-cinkana, koja je kao primesu imala i srebro.

Kako objašnjava Simić, u to vreme rudari su dobijali ono što mogu da izdvoje, ali su procesi prerade rude bili znatno lošiji od onih koje je njihovim potomcima donela nova tehnologija. Zato je tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Trepča uzimala materijal sa šljakališta koja su tu postojala vekovima i prerađivala ga vrlo uspešno, dobijajući nove kvalitetne zalihe olova i srebra. Decenijama su železničke kompo-zicije prenosile ovaj tovar ka Trepči, koja je dobijala već dopola obrađeni materijal. A ta mesta, na koja su još Rimljani odlagali šljaku, predstavljala su gomile neprerađenog materijala pored važnih puteva i ulaza u rudnike, jer niko iz tih antičkih vremena nije znao šta bi s tim. Kako qnastais!da sea

Speleolozi kluba ASAK spremaju se u pohod na rimske rudnike 270 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA :skim ;ni ar-ić, velika Ц potičuatle je lojaje Na prostoru Kosmaja danas postoji vise od 40 antičkih lokaliteta. Kako objašnjava Simić, to jasno pokazuje da je ova planina bila dobro nastanjena. Tamošnji rudnici bili su carski, što znači da je sve što bi bilo iskopano pripadalo imperatorskoj riznici starog Rima.Simić otkriva još jedan naučno proveren podatak koji nije opštepoznat beogradskoj javnosti, osim onoj, stručnoj. Naime, bar dva olovna slitka od oko 150 kilograma pronadena su u reci Tibar, u samom Rimu. (Slitak je nadn da se značajna olovna masa izlije u kompaktan komad. Prim, aut.) Na sebi su imali oznake koje su jasno dokazivale da su napravljene na Kosmaju.U vreme kada Srbi kontrolišu ovaj prostor, za vreme despota Stefana Lazarevića tokom 15. veka, rudarstvo je bilo vise nego značajna grana, a sam despot doneo je čak i zakon o eksploataciji ruda.

I

Trasa ovogpodzemnogputovanjaizuzetnojeopasna zbogodrona HODNICI KOJI SPAJAJU BEOGRAD I RIM Kada danas, pod pokroviteljstvom prijatelja iz hotela Babe, ulazimo u rudnike stare bezmalo dva milenijuma, nije nam nimalo svejedno. Na če-lu speleološke ekipe opet je iskusni Dejan Jeremić i obazrivo maše rukom da ne ulazimo odmah za njim. Dugo smo slušali sve njegove savete dok smo istraživali podzemni svet našeg urbanog Beograda. Dogovorili smo se da mi, autori knjige, odlučujemo kako treba da bude opisana avantura ovog spuštanja ispod grada, a kada je ozbiljnost pristupa podzemnim mestima važna, da Dejan sam odlučuje. Jer, on misli i na svoju i na našu bezbednost i sve to radi promišljeno i mirno.Naravno, poslušali smo ga i ostavili da samo s najbližim saradnicima zađe u dubinu mračnih i zjapedh jama.Posle nekoliko stotina metara, duboko u duši Kosmaja, a daleko od planinske površine, Jeremić upozorava da je put kroz podzemne koridore vise nego opasan. Kaže da se jasno vidi kako su veliki blokovi otpadali sa svodova starih rimskih podzemnih trasa i da je moguće da neobazrivo postupanje amatera izazove nova obrušavanja i veliku opasnost.

Speleolog Vuk Morgenstern pored stare potporne grede 272 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Takvo predviđanje i upozorenje ponovio nam je i Zoran Simić. Sistem kopanja bio je prilagođen onom, prastarom vremenu kada se radilo pi-jucima, dletima i čekićima.Rudari su pratili samo ono što vide, a to je bila rudonosna žila. Išli su tamo gde su videli da ima najviše rude iz koje su kasnije, u topionicama, njihove kolege pokušavale da izvuku što je moguće vise vrednog metala.Ta okna ponekad su bila veoma uska i niska, a neretko se sunovraćuju direktno u dubinu. Nekada se neplanirano razdvajaju čudnim pravcima, koji iz današnje perspektive deluju nelogicno. Opasnost za današnjeg istraživača preti i zbog toga što su mnogi rudarski otvori potopljeni, pa voda može da napravi dodatni problem.Ostaje nam jasan prizvuk nekih prošlih vekova i neobičnih ljudi koji su tu živeli. Saznajemo i to da su arheolozi na Kosmaju nalazili novae kovan u Viminacijumu, današnjem Kostolcu, a ondasnjem glavnom gradu rimske pokrajine Mezije. Dakle, tamo je izradivan novae kojim su bili plaćani rudari.

Mnogi kosmajski rudnici danas su potopljeni podzemnim vodama HODNICI KOJI SPAJAJU BEOGRAD I RIM 273 Bojni su ulazili ispod Kosmaja. Predanja kažu da se mnogi među njima nisu vratili. Ova naizgled niska planina nije se, izgleda, prostirala ka nebu već ka svojoj unutrašnjosti. Jedino što je sigurno jeste to da ona krije još bezbroj tajni. Kao što u fizici postoje termini „eksplozija" i „implozija", tako se čini da se Kosmaj usredsredio na samog sebe i svoju unutrašnjost, ne štrčeći uvis vise nego što mu je to bilo potrebno.Dovoljno da ga mi, Ijudi savremenog sveta, ne razumemo najbolje.Ill

AVALA nije ništa manje tajnovita. Mnogi novinari u ustaljenom žargonu nazivaju je „omiljeno izletište Beograđana", mada je ta floskula gotovo banalna. Ovu planinu posećuje i poznaje zapanjujuće mali broj stanov-nika našeg glavnog grada. Avala ponekad izgleda kao raskošna dama na balu priređenom baš u njenu cast - kojoj niko od kavaljera ne prilazi. Profesor Rudarsko-geološkogfakulteta NebojšaVidanovićna ulazu u rudnikCrveni breg 274 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA injimameburije jošplozija",ašnjost,olje.jgonu pgotovo itanov-ma zi. Kao da niko ne primećuje njenu lepotu, ili ih je strah da joj, baš zbog te očaravajuće lepote, uopšte i priđu.Pri silasku u avalske rudnike tek smo ostali zbunjeni. Opet Rim. Velika verovatnoća da su tu kopali i oni pre Rimljana. Ista priča o kojoj najmanje znaju oni koji nastanjuju najveći srpski grad.

Profesor Nebojša Vidanović vodi nas u ogledni rudnik kojim on danas upravlja. Iskusan stručnjafc Rudarsko-geološkog fakulteta, Vidanović ovo mesto koristi kao rudnik u kome podučava buduće inženjere rudarstva za to šta ih čeka. I nama je ispričao kao šalu ono što doživi svaki počet-nik koji uđe u okno.Najpre nam je naredio da stavimo šlemove, a zatim da polako ko-račamo ispred njega, trasom koju nam je precizno pokazivao. Svod hodnika nije bio naročito visok, ali ni toliko nizak da bismo ga, pri pažljivom koračanju, udarili glavom. Nosio je u ruci motku kojom se lagano poštapao dok smo išli tragom bivših rudara, sve vise prodirući u srce Avale.

Ulaz u rudnik na Avali koji datira još od antičkih vremena HODNICI KOJI SPAJAJU BEOGRAD I RIM 275 Mada svod iznad nas nije delovao tako opasno, često bi se desilo da mi, obični posetioci, neupućeni u tajne unutrašnjosti, udarimo glavom0 njega. Srećom, šlem je bio na svom mestu. Nismo verovali u to da smotoliko nezgrapni koliko su to česti udarci dokazivali.Kada je udaranje ipak postalo prečesto, okrenuli smo se ka mudrom profesoru, a Vidanović nam je tek tada, kroz smeh, objasnio „štos" koji svi studenti, pre ili kasnije, nauče. Dok nas je, onako neupućene, pustio da koračamo ispred njega, pošto je znao da je tu put bezbedan, krišom bi nas, s leđa, kucnuo štapom po šlemovima, na šta smo mi refleksno1 uplašeno odmah spuštali glave misleći da smo udarili u gornji deohodnika.Tek kasnije, nasmejani, pošto smo „kupili" jedan od prvih rudarskih štosova, čuli smo i priču.IVNA AVALI, u rudniku Šuplja stena, nalaze se ostaci antičkih rudnika žive i srebra. Tu je i jedino ležište cinabarita u Srbiji, a u blizini je ot-kriven i novi mineral koji je dobio naziv po planini - avalit.Pretpostavlja se da su još Rimljani Avalu utvrdili čvrstim, vi-sokim bedemima kao odbrambenu tačku rudarskog naselja i Singi-dunuma.U srednjem veku na vrhu Avale nalazio se i grad Žrnov, za koji po-stoje arheološki dokazi da je bio značajan još u vreme antike, odnosno Rimljana. Kasnije, u srednjem veku, služio je kao kontrolna tačka za nadgledanje prilaza Beogradu.Kako nam je objasnio profesor Nebojša Vidanović, rudnik žive Šuplja stena danas je konzerviran. Iako je nalazište još „živo", suština je u tome da je je živa, kao i svi drugi minerali, berzanska roba.

Vidanović to vrlo jednostavno objašnjava - rudnik je radio u vreme kada je cena žive bila takva da je opravdavala postojanje rudnika. Me-đutim, još u vreme bivše SFRJ postojao je u Sloveniji jedan veći rudnik žive - Idrija. On je bio sasvim dovoljan da snabdeva tržište tadašnje Jugoslavije, pa je tako rudnik Šuplja stena uskoro postao nepotreban. Na razmeđi šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka okna su zatvo-rena, pristup radoznalim posmatračima je onemogućen, a Avala će na ovom mestu i dalje ostati „devičanski" zatvorena. 276 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA VBROJNI RUDNICI iz antičkih vremena na Avali danas su uglavnom potpuno zapušteni, a jedan i dalje svedoči o vremenima kada je najbliža beogradska planina „vodila" veoma buran rudarski život.To je rudnik Crveni breg, odakle su vađeni olovo, cink i srebro. U no-vije vreme radio je u kontinuitetu od 1903. do 1953. godine. Nad njim su gazdovali mnogi - od Belgijanaca, preko Britanaca i Francuza, do Austrougara tokom Prvog svetskog rata. Posle Drugog svetskog rata po-stao je narodna imovina, da bi od 1953. godine najzad bio predat Rudar-sko-geološkom fakultetu i postao nastavna baza budućim stručnjacima, studentima ove visokoškolske ustanove.Rudnik ima sedam nivoa, od kojih smo mogli da posetimo samo dva koja su potpuno prohodna. Razlog je jednostavan - čak četiri nivoa danas su pod podzemnim vodama.Kako objašnjava profesor Vidanović, izvesno je rudnik na ovom mestu postojao još u antičko doba, ali ima jasnih dokaza da je ruda odavde bila vađena još u vreme neolita, u doba vinčanske kulture, kada su naši preci dolazili po cinabarit, mineral žive koji su koristili za farbanje i oslikavanje.

Oruđa rudara koji su nekada ovde radili - HODNICI KOJI SPAJAJU BEOGRAD I RIM 277 Ispred ulaza u rudarsko okno ostale su stare mašine koje su nekada ruda-rima bile osnovno sredstvo za rad, a danas su spremne da postanu muzejski eksponati. Poneko od Beograđana, ko se usudi da poseti ovo mesto, biva prijatno iznenaden slikovitom, a bliskom istorijom koja kao da želi da im se pokaže.^ VIKAKO GOD DA POČNEMO neku od priča o Kosmaju i Avali, primo-rani smo da se vratimo prvim kulturama koje nas navode na to da se Evropa „rodila" u našem delu Podunavlja. To su, pre svega, naseobine Lepenski vir i Vinča.

Na ta dva mesta nastalo je čudo od civilizacije. Kako nam je objasnio kustos tamošnjeg muzeja i nalazišta, Vasoje Vasić, Lepenski vir, pored današnjeg Donjeg Milanovca, bio je prvo naselje u kome su ljudi počeli organizovano da žive izlazeći iz pećina i drugih prirodnih staništa. S druge strane, Vinča je bila prvo naselje koje je imalo obrise urbanog pristupa življenju. mjei ni

Mesto koje su posetili diplomci Rudarsko-geološkog fakulteta 278 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Prema rečima kustosa muzeja u Vinči, Dragana Jankovića, na torn mestu napravljeno je prvo naselje još u doba neolita, u kojem su kuće bile jedna uz drugu, s veoma malim dvorištima, što pokazuje da se stanovnici nisu bavili isključivo poljoprivredom već i trgovinom. Imali su pravilne ulice i za ono vreme impresivan broj stanovnika - oko 3.000. Vodeći računa o tome da se sve odvijalo izmedu 5250. i 4250. godine pre nove ere, to naselje bi odgovaralo najvećim svetskim megalopolisima, imajući u vidu ondašnju i sadašnju svetsku populaciju, ali i njihov način života.Dodatno je važno upozorenje kustosa Jankovića da su to bili ljudi s jasno izraženom duhovnom komponentom i razvijenim umetničkim pogledom na svet. Izrazito su gajili kult mrtvih, imali iste motive u životu kao i mi, bili jasno i iskreno posvećeni porodici, a umešno su gajili i kult žene poštujući njenu bogom danu ulogu majke.VIIZAŠTO PRIČA O VINČII LEPENSKOM VIRU u okviru knjige o beo-gradskom podzemlju?Verovatno zato što je savremeni politički okvir Srbije, koji nam zagušuje poimanje sopstvene istorije, usmeren ka budućem „brzom putu" u Evropu.Tu, ipak, nastaje svojevrstan paradoks. Evropa je nastala ovde. Njeni prapočeci vezani su za deo Srbije - za Dunav. Valjda bi zato bilo prirodno da Evropa nas pita da li bismo je „primili", umesto što mi pitamo nju.Kolevka je ovde.Zna se gde je najpre bila zaljuljana. HODNICI KOJI SPAJAJU BEOGRAD I RIM 279 Sećanja onih koji ne zaboravljaju

da su tuneli ispod Glavnjače vodili ka DunavuiPrva sećanja na detinjstvo mnogih beogradskih mališana u stvari su pamćenje istih onih mesta koja su bila stratišta ljudi koji su okončali baš tu, negde ispod njihovih igrališta.Mnogi tadašnji dečaci bili su nam svedoci, posebno se sećajući dela pored raskrsnice nekadašnje Ulice 7. jula, a sada Kralja Petra, i Gospodar Jevremove. Kako nam je govorio stari Dorćolac, a iskusni beogradski pravnik, Vojislav Jović, ono što pamte, kako on tako i njegovi vršnjaci, bilo je upravo ovo mesto, u blizini kafane Suvobor. U tom zdanju su ka-snije stanovali samo oficiri.„Tu su kopali temelje za zgradu, iz kojih su uleteli pravo u neki tunel", seća se on. „On se nalazio uz samu Ulicu kralja Petra. Uz njega su bili još neki boč-ni hodnici. Tada su deca, dorćolski mangupi, među kojima sam bio i ja, tamo silazili. Koliko je neko bio hrabar, toliko se usuđivao da kroči ovim mestom. Tunel je bio širok oko četiri, a visok možda i više od tri metra. Oni, stariji su nam govorili kako tunel vodi od same Knez Mihailove do Dunava. Navodno mu je ulaz bio u neposrednoj blizini današnje Biblioteke grada Beograda."Kasnije se Jović dugo i često raspitivao o ovom mestu, sa istom rado-znalošću koja oduvek prati prave Dorćolce. Ono što su njemu govorili jeste da je tunel još iz rimskog doba, mada su ga drugi upozoravali na ono u šta i danas sam veruje, da je to bio turski tunel, napravljen kao rezervni izlaz ukoliko posada grada ne bi izdržala opsadu. Tunel je, kako se seća naš sagovornik, bio ozidan ciglom, i možda je baš to bio onaj segment koji smo tražili kada smo se zavlačili u podrum najstarije kuće u gradu u Ulici cara Dušana 10. U toj glavi smo pominjali kako su kuće u okruženju propadale u ambise i sada se čini da ovaj hodnik nagoveštava kakvi su to ambisi bili,280 i kakvo im je poreklo. Kako se posle sećao Jović, način zidanja koji je video na samom Kalemegdanu, isti je kao i onaj gde se nalazio tunel. Zasvođena građevina bila je ozidana identičnom opekom.IIPOSLE DRUGOG SVETSKOG RATA, kada se spremala izgradnja da-našnjeg Prirodno-matematičkog fakulteta, mesto je bilo krcato ruševi-nama. Pamteći to, Vojislav Jović priča kako je kao dete odlazio u taj kraj da se igra, i da je postojao nekakav otvoreni cilindar, bunar, širok oko 2,5 metara, u koji su mangupi bacali kamenje i cigle iz ruševina. Nakon što se hitne kamen dešavalo se da se tek posle petnaestak sekundi čuje zvuk pada u vodu. Svedoci toga bili su beogradski dečaci koji su se igrali u okolini, a danas je to mesto, naravno, zazidano.Mnogo kasnije, slušajući svedoke i medijske izveštaje, Jović je shva-tio kako je upravo mesto njegovih detinjih istraživanja najverovatni-je tunel koji se nalazio ispod same Glavnjače. Tamo su posle dugih i mučnih isleđivanja bacana tela ljudi koji nisu mogli da izdrže torturu, a ovo mesto, koje je bilo povezano sa kanalizacijom, a kasnije i Dunavom,

Glavnjača - zloglasna zgrada na čijem se mestu danas nalazi Prirodno-matemački fakultet

SECANJA ONIH KOJI NE ZABORAVLJAJU... 28l bilo idealna trasa da se vlastodršci oslobode i leševa i odgovornosti. Svi su mislili da se o tome neće mnogo pričati i puno saznati, ali eto, Dunav je saznao.Posebna priča je Studentski trg, mesto gde malo ko može da bude siguran šta je ispod. Tome su mnogi doprineli, ali oni čiji je zadatak bio da sve što se tamo dešavalo posle Drugog svetskog rata bude brzo zabo-ravljeno, najviše su uradili na toj ideji.Tako su, 1944. godine, a odmah posle oslobodenja Beograda, navodno na ovom mestu bili sahranjeni neki od Nemaca koji su poginuli u bici za Beograd. Grobnica je bila s one strane parka koji gleda ka centru grada. •*»•■ Pokušaj Dejana Jeremića da kroz otvor ispod Prirodno-matematičkog fakulteta nađe ostatke podruma 282 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Jedan naš sugrađanin, koji se dugo bavio istorijom grada ali i mno-gim drugim delikatnim poslovima zbog kojih mu nećemo pomenuti ime, objašnjavao nam je kako ispod Tanjuga nećemo pronaći ništa, odnosno da su za nemogućnost prilaza takvim lokacijama uglavnom već dugo odgovorni opštinski i drugi političari. A sve zbog toga što bi početak radova, odnosno istraživanja, izazvao nevolje vlastima i što bismo dobili posla preko glave.PoJJtJčariloo da m mzmnteTesovam,IIIŠTO SMO VIŠE RAZGOVARALI sa starim Beograđanima i proučavali različite arhive, to bi nas put vraćao na Tašmajdan. Taman kada bismo zaključili da o njegovim različitim slojevima sve znamo, kako o onima na površini tako i o onima u podzemlju, neko bi od znalaca, ko je inače dugo držao zatvorena usta, bio spreman da nam odgovori na nekada zabranjena i nepoželjna pitanja. Otvorio bi dušu, a mi bismo ostajali u čudu otvorenih usta.To se odnosi i na priču iz Drugog svetskog rata kada su se oko Taš-majdana vodile nemilosrdne i bespoštedne borbe. Deo žrtava je ostao ispod samog stadiona. Sada tu počivaju brojni ruski i nemački vojnici, nekada suprotstavljeni jedni drugima, a sada zauvek spojeni na zajed-ničkom konačištu.Kako su nas podsetili, Rusi su nadirali sa Dunava, a jedno od „do-punskih sredstava" koje su koristili i koje je psihološki pozitivno uticalo na vojnike bila je i prekomerna upotreba alkohola. Tako ostaju sećanja na događaj kada su kod današnjeg hotela Tašmajdan, gde su bile garaže vatrogasne komande, Rusi zarobili nemački kamion koji je

prevozio alko-hol. Njihov komandir je sasuo rafal u cisternu, a vojnici, jedva dočekavši, jurnuli su otvorenih usta pred mlazeve.Nije to prvi put da je alkohol odigrao svoju ulogu. Ostalo je zabeleže-no da je u vojsci Marije Terezije postojalo pravilo među vojnicima: „ako nema ruma, nema ni šturuma" (juriša).Ova priča je značajna zbog toga što je u svakom ratu moral vojnika bio veoma važna stavka, pa su tako vojskovođe znale da nešto mora da pogura jurišnike. To je, neretko, bio alkohol. Hi oficir koji je morao da ima izuzetnu harizmu koja bi unosila optimizam kod ratnika.SECANJA ONIH KOJI NE ZABORAVLJAJU... Borbe su bile bespoštedne. Rusi su nastupali s namerom da osvoje grad po svaku cenu, bez obzira na žrtve, a Nemci su se vatreno branili jer nisu smeli, a ni mogli da se povuku. Dunav i Sava bili su granica koju Vermaht nikako nije smeo da napusti, jer je tu trebalo da se izvuku trupe blokirane u Grčkoj i na jugu Evrope. Zato su za odbranu Beograda anga-žovali najodanije vojnike, u skladu s težinom zadatka.Upravo na Tašmajdanu vodile su su najvatrenije bitke jer je Sovjeti-ma bila poznata važnost ovog uporišta. Kada je bitka završena, mnogi od poginulih Rusa i Nemaca našli su mir u tašmajdanskim obroncima, a neki tvrde da se masovna grobnica nalazila ispod tašmajdanskog stadi-ona - tamo gde se danas održavaju sportska takmičenja i koncerti.Sve deluje apsurdno, ali kao što smo rekli, to je Beograd, grad bezbroj pokojnika.IVMNOGE PODZEMNE PROLAZE ispod grada pravili su Nemci. Prema Jovićevom tumačenju, oni su brzo shvatili da je Tašmajdan već prirodna tvrđava, koju mogu i treba da iskoriste. Uostalom, takva podzemna gra-devina svakako im je trebala, a u ovom slučaju 70 procenata posla već je bilo završeno.„Lično mislim da tunel prema Manježu nikada nije završen. Tal<ođe, sigu-ran sam da je onaj drugi, ka Komandi Gestapoa bio u važnoj funkciji. To je bio i prvi tunel koji je napravljen. Sve je bilo zato što su Nemci bili proračuna-ti i precizni i radili su tako da urade ono što je najjeftinije i najfunkcionalnije. Nije bilo dovoljno vremena da se pravac ka Manježu završi, a njegova uloga bi, doduše, bila značajna, jer bi na taj način uspeli da naprave kompletnu podzemnu koridorsku mrežu, tako da bi Tašmajdan bio povezan sa Nemanji-nom ulicom, a kroz njene tajne prolaze direktno sa Železničkom stanicom."Prema tumačenju našeg sagovornika, svaki od koridora koji je zazidan, bio je to posle rata. Nemci to nikada ne bi uradili, tvrdi naš sagovornik. Tu su prekinuti i oni kanali koji su vodili od zgrade Borbe do Doma sindikata.Celina s tim delom bili su tuneli koje Beogradani pamte, ispod prvo-bitnog Muzeja revolucije, zgrade gde je danas smešteno Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Institut za savremenu istoriju.„Nedeljama posle oslobođenja Beograda, koje je trajalo od 14. do 20. ok-tobra 1941, dešavalo se da naprasno otpočnu puškaranja u nekim delovima grada. Tada bi se ispostavljalo da su za njih bili zaduženi nemački vojnici, 284 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA

koji su se dugo sakrivali u podrumima ili u vodovodnim i kanalizacionim instalacijama, bežeći od oslobodilaca, ali i svesni da im se ništa dobro neće desiti ako izadu. Tada sam bio dovoljno mlad i dovoljno radoznao da se, tokom borbi, nađem na prozoru, želeći da vidim kako se borbe odvijaju. I to sve do trenutka dok mi pored glave nije prozviždao metak koji se zabo u ragastol pored moje glave."Ovo su reči Petra Bosnića, istbričara koji je izbegao metak njemu upućen i predao ga Muzeju grada Beograda, gde se i sada nalazi, pa tako, eto, ima dokument „o nečijoj želji da me vise nema i mojoj sreći da me ipak ima".Bosnić je kao dečak živeo u Beogradu od 1941. godine. Pratio je sve što se dešavalo i što je mogao da vidi, ali budući da je tokom operacija za oslobođenje već bio četrnaestogodišnjak, mogao je mnogo toga i da zapamti. Tako je, uostalom, uspeo da ukrade plakat - saopštenje kojim je nemačka komanda upozoravala žitelje Beograda na nadolazeći oktobar 1944. godine i operacije protiv nemačke vojne sile.U saopštenju je pisalo kako se „nad područjem grada Beograda pro-glašuje ovime opsadno stanje - iznimno stanje - koje smesta stupa na snagu", a da se s ciljem održavanja javnog mira, reda i bezbednosti „na-ređuje da se sve gostionice, bioskopi itd. zatvaraju do daljnjeg, da je sakupljanje civilnih lica na ulicama i trgovima zabranjeno bez obzira na svrhu tih skupova, kao i da se u vremenu od 18 do 6 časova civilna lica smeju kretati ulicama samo u pratnji nemačkih vojnika. Ko bude postu-pio protivno ovom naređenju, biće smesta streljan. Nadalje, saopštenje govori kako će onaj ko bude narušavao mir, vršio sabotažu, ugrožavao ili oštećivao pripadnike ili imovinu Nemačkih Oružanih Sila, ili ko bude ispoljavao rečju, pismom ili delom neprijateljski stav prema okupacionoj sili, biti streljan po postupku prekog suda". I na kraju, rečeno je kako je celokupna izvršna vlast prešla na komandanta Beograda, kao i da svi organi srpske javne uprave i svi srpski organi bezbednosti, uključujući policiju i požarnu četu, podležu samo i jedino njegovim naređenjima.„Kada su borbe bile okončane, neki Nemci su bili uhapšeni, a kasnije ve-rovatno i streljani pored današnje Cvetkove pijace", seća se Bosnić. „Slično je bilo i pored današnje portirnice ispred Srpskog lekarskog društva u Ulici Džordža Vašingtona, gde su takode bili pokopani neki vojnici Vermahta. Sećam se i da su bili p'osipani hlornim krečom, pa smo zato to mesto dugo zvali 'krečana'. Ti su vojnici bili u uniformama i šlemovima boje peska, što je bio očigledan znak da su bili pripadnici grupa armija 'E', koje su se povlačile iz Afrike i Grčke." SECANJA ONIH KOJI NE ZABORAVLJAJU... 285

СДОПШТЕЊЕНад подручјем града Београда проглашује се овиме опсадно стање — изнимно стање — које сместа ступа на снагу.У циљу одржавања јавног мира, реда и безбедности на-ређује се следеће:t) Све гостшшице, баоскопв итд. затвара|у се до даљнег.

2) Сакупљање цившших лшца sa улацама и трговнма забрањено је без обзнраал свржу таквих скупова.3) У времену од 18 часова до 6 часова смеју се дивнлна лнца кретата улжцамасамо у пратнд вемачквж војввка. Ко буде поступно проттшо овом наређен.у, бвћесместа стрелиав-4) Ко буде нарушавао мир, вршво саботажу, угрожавао шш оттећтао прв>паднвке или имовину Немачких Оружапих Свла, вли ко буде нспољавао речју, пасмомнли делом непрвјатељски став према окуиацноној снли, бнће стрељан до поступкупреког суда. ;5) Цслокупва извршва власт прешЈа је на Команданта Београда. Свн оргаввсрпске јавке управе н сви српски оргапи безбелности укључввпш поллцију н Пожарнучету, подлежс само в једкио шеговнм ваређ.>шнма.Da li је bilo još nemačkih grobalja u gradu, Bosnić danas ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali pored onog kod škole Vojislav Ilić, koje smo već pomenuli, smatra da je velika verovatnoća da je mnogo humid bilo i u Donjem kalemegdanskom gradu, tim pre što su se tu vodile najogorče-nije borbe tokom operacija za oslobođenje, što smo, takode, pominjali u ovoj knjizi.VCITIRAJUĆI SEĆANJA gospode Vojislava Jovića i Petra Bosnića nismo imali nameru da se na njih pozivamo kao na čvrste istorijske činjenice, već da potaknemo i druge, koji pamte ovo vreme, da se pridruže našem istraživanju.Ovakva knjiga ne može da bude zaključena nekim konačnim sudom, naprotiv, ona tek otvara priču kojoj se kraj ne može ni naslutiti. Napra-vili smo zamešateljstvo u kojem su učestvovali i važni istoričari i obični svedoci. Sa svima smo razgovarali, a vama na sud ostavili priču.Jer, kao što smo rekli na početku, ovo je bio samo pokušaj da ne za-boravimo. 286 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Podzemni prostori BeogradaČUKARICA Ulica i broj sastav povrsina materijala (m2) nadsloj (m)

1. Radnička 85-89 (zarušen)2. Kneza Višeslava* opeka beton3. Stadion Čukaričkog* (2 objekta) opeka beton4. Filmski grad* (5 objekata) opeka betonukupnapovrsina* objekti iz Drugog svetskog rata 234'4 215/a90 poZa'ka 2'2/0-8ukupna dužina 147 NOVI BEOGRAD zemlja-les 55.4 2.10/- 2-8.5 3.4/- 14.6 zemlja-les 122.75 2.4/1.5 10 0.98/0.5 153do 10 477.2 3.00/2.2 13-20 3.00/0.85 329.51.5/1.4 54opeka zemlja-lesopeka betonopeka zemlja-lesUlica i broj1. Tošin bunar 1302. Tošin bunar 160 (zarušen)3. Tošin bunar bb4. Tošin bunar 226 (zazidan);5. Tošin bunar 1726. Zemunska 9 (renoviran)

visina , i . sastav povrsina , . nadslojod5materijala (m2) ^* (m)zemlja-les 76.35 1.85/1.,67.1 1.9/-60.12 2.44/2.2 2.4/0.80 52.5 3.05/3.00 14.65 287 Ulica i broi sastav materijala visina , ,

povrsina , nadsloi/ f^\ (ГГ13Х/ , >(m2) v N (m)

7. Nikole Dobrovića bb (2 objekta) beton 120 3.00/- od5 do 7 61- 20

8. Džona Kenedija bb (zarušen) zemlja-les 199.9 1.9/1.71178.82!;". . . i-/:':•.: ""x/~-.-' ' "' ukupnapovrsina

811.852.00/1.00 173.6 ukupnadužina

ZEMUNR. Ulica i broj sastav povrsina visina (max/ nadsloj širina (max/ dužinabr materijala (m2) min) (m) min) (m)1. V. Vasiljevića 2 (Kozara 2) opeka zemlja-les 55.1 1.85/- 14

3.35/3.0 242. V. Vasiljevića 4 (Kozara 4) opeka beton zemlja-les 172.85 2.5/1.8 7

3.4/2.25 59.9opeka

3. V. Vasiljevića 10 (Kozara 10) beton 158.2 2.6/- 10 6.35/1.548

zemlja-lesDobanovačka 1 opeka

4. (Georgi Dimitrova 1) beton zemlja-les5. Dobanovačka 3 (Georgi Dimitrova 3) zarušen opekazemlja-les 45.25 2.26/1.87 10 2.75/2.05 48.25/r Dobanovačka 5 opekaD. (Georgi Dimitrova 5) beton zemlja-les

7. Dobanovačka 6 (Georgi Dimitrova 6) opekazemlja-les 65.76 2.05/1.85 10 4.6/3.6 16.25Q Dobanovačka 7 opekaO. (Georgi Dimitrova 7) beton zemlja-les

Dobanovačka 8/1 opeka9. (Georgi Dimitrova 8/1) stena zemlja-les 9.23 1.85/- 9 2.3/1.9

4.7Dobanovačka 8/2

10. (Georgi Dimitrova 8/2) beton 88.29 2.45/2.25 9 3.8/- 24.35zarušen

11. Dobanovačka 9 (Georgi Dimitrova 9) zarušen opeka zemlja-les 76.72.15/- 20 3.9/1.9 21.4

288 BEOGRAD ISPOD BEOGEADA Ulica i broj sastav povrsina materijala (m2) nadsloj (m)

12. 13. 14.Dobanovačka 10(Georgi Dimitrova 10) zarušenDobanovačka 16(Georgi Dimitrova 16) zarušenDobanovačka 20(Georgi Dimitrova 20) zarušen15. Zelengorska 3 (zarušen)16. Jakuba Kuburovića 417. Jakuba Kuburovića 8 (zarušen)18. Jakuba Kuburovića 1119. Jakuba Kuburovića 1420. Jakuba Kuburovića 1521. Jakuba Kuburovića 1622. Jakuba Kuburovića 17Jakuba Kuburovića 18/1 (zarušen)23.24. Jakuba Kuburovića 18/225. Jakuba Kuburovića 1926. Jakuba Kuburovića 2027. Jakuba Kuburovića 21

28. Jakuba Kuburovića 22 opeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-les

93.77.7 27.3175.18 3.05/2.00 8 4.85/3.626.5 1.95/- nf"a, 3.8/-podataka62.4 2.75/2.10 n,ema 3.2/1.6 podataka68.3 3.15/2.15 13 2.00/0.9 50.380.28 3.2/1.6 15 4/0.8 24.3541.7 12.5 19.8561.75 2.25/1.85 15 3.1/0.8 44.05285.62 6.0/- 5 6.8/6.514.4 2.25/1.75 15 2.1/0.9

54.6 2.15/- 10 2.65/218 13.255.83 2.55/2.15 9 3.1/2.739.65 2.55/- 9 3.25/-

PODZEMNI PROSORI BEOGRADA 289 Ulica i broj sastav površina materijala (m2)

29.Jakuba Kuburovića 23(zarušen)30. Jakuba Kuburovića 2431. Jakuba Kuburovića 2532. Jakuba Kuburovića 28ШШЖГ-:33. Jakuba Kuburovića 3434. Kej oslobodenja 7135. Kej oslobodenja 7336. Prvomajska 97 (zarušen)37. Svetozara Miletića 1238. Svetozara Miletića 2239.40.( Trg Branka Radičevića 2 (zarušen)Trg Branka Radičevića 4 (zarušen).. Trg Branka Radičevićal2.„ Trg Branka Radičevića 14.„ Trg Branka • Radičevića 1844. CaraDušana2 opeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-les

opekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-les 84.12 2.25/2.233.7 2.15/1.9542.72.73/-2.4/-222.7112.58 2/1.82.7/-182.8105.65 2.1/1.8543.16 2.4/2.15 1010

1317 2.5/2.05 38.3412.13.4/-3.7/2.05 13.3346.4/5.91.54/0.8 116.453.65/1.9 115.33.15/1.25 39.73.00/2.00 17.4

290 BEOGRAD ISPOD BEOGEADA Ulica i broj sastav povrsina materiiala (m2)

45. Cara Dušana 446. Cara Dušana 547. Cara Dušana 648. Cara Dušana 749. Cara Dušana 8 (zarušen)50. Cara Dušana 9 ili 1151. Cara Dušana 1052. Cara Dušana 1253. Cara Dušana 13 (zarušen)54. Cara Dušana 1455. Cara Dušana 15 (zarušen)56. Cara Dušana 16/157. Cara Dušana 16/258. Cara Dušana 1859. Cara Dušana 20 (zarušen)60. Cara Dušana 2261. Cara Dušana 2462. Cara Dušana 26PODZEMNI PROSORI BEOGRADA

opeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekazemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-les 40.52 2.4/2.15 od2do 3.00/- 14.35 \31.5 2.6/2.15 10 3.6/2.0 11331.3 3.65/2.3 22 3.85/1.8 94.8125.95 2.55/2.3 15 3.5/1.5 35.538.8 2.35/- 15 2.00/- 20.8126.2 3.00/2.2 12 4.1/3.9 35.280.8 3.5/3.3 20 3.5/- 27.5123.6 3.3/2.15 nf™ 4.6/2.55 19.8 podataka20 42.923.68 2.5/2.25 7 3.7/3.2 8.4232.2 2.6/2.2 15 3.7/- 5714.05 2.3/1.5 15 3.56/0.95 785.3 3.15/2.00 14 3.55/1.5 25.572.7 2.8/2.10 14 3.1/1.9 21.5158.15 2.5/2.0 20 3.8/3.0 52.5291 Ulica i broj

63. CaraDušana2864. Cetinjska 1065. Cetinjska 1266. Cetinjska 50 (zarušen)67. Cetinjska 56 (zarušen)68. Cetinjska 62 (zarušen)69. Ugrinovačka l (zarušen)70. Ugrinovačka 571. Ugrinovačka 1272. Ugrinovačka 1773. Ugrinovačka 2374. Ugrinovačka 24

nadslojvisinasastav povrsina , ..... , „, (max/matenjala (m2) . .opeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopeka zemlja-lesopekabetonzemlja-lesopeka betonopekabetonzemlja-les' min)273.0/-2.35/-77.71.9/1.8 n,el™ 2.35/1.5 43 podataka4452.25/1.8 °^o 3-35/a75 202-5174.2

2.3/1.9 13 3.00/2.4 64131.78 3.4/2.0 15 2.9/1.45 48.1534.82.0/- 2.5/- 12.121-24.64 2.05/-1513.5 35.07 2.0/-4.52.9/1.9 24.43zemlja-lesopekabetonzemlja-lesukupna duzina4882.24ukupna površina SAVSKI VENAC , , . sirina , ..nadsloj , , duzinaUlica i broj/ ч (max/ , .materijala(m) (m)opeka beton opeka1. Gavrila Principa 4541.1 2.7/2.5 °d?n 2.9/0.8 16 Ido 10 i2. Ugao Čolak Antine i V. Pelagića* ^p 17.55 2.15 2 2.0/0.8b & beton 292 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Ulica i broj sastav površina materijala (m2)

10 odlO

do 15417.6 4.1/1.8 5 3.1/0.8 336.9 ukupnaS3. Simićeva 17*4. Prokop (zarušen)'5.Bulevar vojvode Mišića 83(zarušen) 6. Sanje Živanović l (zarušen)* objekti iz Drugog svetskog rata

opeka beton61.25 2.1/2.0op.eka. 219.2 6.25/4.35 zemrja-les221 2.2/1.9stena betonstena beton977.7ukupna površina 6.5 1.8/0.8522.1dužina4/ 49.2 120 ZVEZDARA Ulica i broj visina , , . sastav povrsma , . nadslojmaterijala (m2) . , (m)

betonopeka betonukupna površinaUgao Uroša Trojanovića ;■ i M. Jakšića*2. Radoja Domanovića 12** objekti iz Drugog svetskog rata

1.8/1.278.2 2.2, 43.85 2.2/2 °.d2. 2.15/1.15beton do 4122.05

VRACAR 3.85/1.05Ulica i broj1. Njegoševa 15*2. Božidara Adžije 7** objekti iz Drugog svetskog rata

visina , , . sirmasastav povrsma , . nadsloi , ,, .. , i г\ (max/ , . ' (max/mateniala (m2) . , (m) . ,opeka betonopeka betonukupna površinado 3.5 od2' min) mm) 56 2.55/1.748.53 2.5/1.95 ,odA 2.2/0.7 do 2.5104.53

PODZEMNI PROSORI BEOGRADA 293 PALILULA Ulica i brojAberdareva (pećine) Aberdareva (deo drugi sprat)*Aberdareva (uredeni deo-sala)4.Aberdareva (tribine) adaptirano 1980.Aberdareva15.(zazidan deo 1980) 6. Cvijićeva41** objekti iz Drugog svetskog rata

visina , . . sinna , ..sastav povrsina , , nadsloi , , duzina. .. , / 2\ (max/ , - ' (max/ ,. .mateniala (m2) v . . (m) v . ' (m)

' v mm) mm) v 'stenaopeka betonopeka beton stenaopeka beton stenaopeka betonopeka betonukupna površinaodlO2000 10 do 15440.1 3.2/1.7 12 6.2/1.5292.41 5.00/3.00 15 15/815 4.1/2.0 3 2.2/1.265.08 4.00/3.00 1.5-4 4.7/4.1309.15 3.1/2.447.95 2.23154.69 VOŽDOVAC Ulica i broj sastav površina materijala (m2)

1. Meštrovićeva 34*2. Jove Ilića 150*3. Peke Pavlovića** objekti iz Drugog svetskog rata opeka beton opeka betonopeka betonukupna površina

2.8461.255.5 2.55/1.752.250.4567.1 3.95/12.2/0.9

RAKOVICA Ulica i broj sastav povrsina materijala (m2) na , , . . nadsloi x/ '

1. Kružni put 2/1 (zarušen tunel)2. Agaruša 1 (Patrijarha Dimitrija) opeka beton stena beton 500300 2.5/2

80od 10 od 6 do 15 do 8 odlOdo 303/1.5 150

294 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA Ulica i broi površina , - nadsloj (m2) ™ (m)

3. Agaruša 2 (Patrijarha Dimitrija)4. Oslobodenja 16 (zarušen)W:5. Skojevska 5 (zarušen)6. Skojevska 7 (zarušen)7. Skojevska 9 (zarušen)Pionirski grad* S' (4objekta)]• objekti iz Drugog svetskog rata

stenastenadpeka betonzemlja-les opeka betonzemlja-les: opeka beton zemlja-lesopekabetonzemlja-lesukupna površina 300 2.5/2 °/1® 3/1.5 do 30ukupna dužina 150380 STARI GRAD Ulica i broj sastav povrsina materijala (m2)

200 3.8/1.1 548.8 3.5/2.15 15100 31- 15473 3.5/- od3 do 1550 31- od3 do 1540 31- Ođ<t:do 154.2/1.2 50080.95 2.05/-112.5 2.05/-1. Pariska 1 (zarušen)2. Pariska la (zarušen)3. Karađorđeva 114. Karađorđeva 135. Karađorđeva 15-176. Karadordeva 197. Karađorđeva 218. Karadorđeva 239. Karađordeva 25 opeka beton stena

opeka betonstena stena stena stena stena stena stena 12/1.67.121-5.2/1.2 109.5/- 12.38 .:. ??...!8 10•"■■-5 :':--"; % :20 6.5/6.5 13.320 6.95/5.85 21.75

PODZEMNI PROSORI BEOGRADA 295 Ulica i broj10. Karadordeva 2711. Karađorđeva 2912. Karadordeva 3113. Karadordeva 3314. Karadordeva 3915. Karadordeva 4316. Studentski trg — u parku*Tadeuša Košćuška 30*18. Sremska2s19. Barutana - Kalemegdan 120. Barutana — Kalemegdan 221. Botanička bašta *22. Kraljeva ledenica* objekti iz Drugog svetskog rata296

sastav materijala površina (m2) visma (max/ min) nadsloj (m) sinna (max/ min) dužin (m)stena 201.5 3.00/3.00 20 9.85/9.6 20.5stena 234.6 3.00/- 20 6.8/- 34stena 114.8 3.00/- 20 5.8/- 19.7stena 203 300/2.00 20 4.7/4 46.4stena 165 3.5/- 15 9.3/9.3 19stena 278.9 3.00/- 15 9.5/- 29.6opeka 67.8 2.3/- 2.5 2.25/1.1

opeka beton 69.2 2.35/- 9.3 2.4/1.00beton 137.2 2.85/2.65 2.5 3.5/3.5stena 343.2 5/-stena 299.3 5/-opeka 94.5 2.2/- 3 1.8/1.6 55stenaukupna površina 3822.25 ukupna dužina 374.5!BEOGRAD ISPOD BEOGRADA IzvoriV—, Beograd u XIX veku iz dela stranih pisaca, Biblioteka grada Beograda, Beograd, 1967.—, Beogradski vodovod 1892-1975, Eksport-press, Beograd, 1975. Biblioteka BorbeB. N. Gavrilović, S. Pandurović, R. Parežanin, Beograd, Balkanski institut,Beograd, 1940.Darinka Lekić, Beograd, gradza sva vremena, Nauka, Beograd, 1995. Dušan J. Popović, Beograd kroz vekove, Turistička štampa, Beograd, 1964. Fotodokumentacija Muzeja grada Beograda Godišnjak Tehničkogfakulteta u Beogradu, Beograd, 1949.—, Istorija Beograda, Balkanološki institut SANU i Draganić, Beograd, 1995.—, Istorija Beograda 1-3, Prosveta, Beograd, 1974.Ivo Tartalja, Beograd 21. veka iz starih utopija i antiutopija, Srpska knji-ževna zadruga, Beograd, 1989.—, Kanalizacija Beograda 1905-1975, Eksport-press, Beograd, 1975. Marija Ilić-Agapova, Ilustrovana istorija Beograda, Dereta, Beograd, 2002. Marinko Paunović, Beograd veciti grad, NU „Svetozar Marković", Beo¬grad, 1968. Marko Popović, Beogradska tvrdava, Arheološki institut, Beograd, 1982.Milan Jovanović Stojimirović, Siluete starog Beograda, Srbo-štampa, Beo¬grad, 1971.297 Miroslav Stefanovic, Crni dnevnik carigradski, Prometej, Novi Sad, 1996.Mladen Oljača, Herojska odbrana Beograda 1914-1915, Prosveta, Beo¬grad, 1964Nikola Trajkovic, Spomenar starom Beogradu, BIGZ, Beograd, 1984. Novinska dokumentacija BorbePetar B. Bosnić, Naše nebo aprila 1941, Udruženje za negovanje vazdu-hoplovnih tradicija i brigu o imovini vazduhoplovnih organizacija, Beograd, 1997.Snimci beogradskih fotoreportera 1935-1941, Muzej grada Beograda, Beograd, 1992.Velimir Terzić, Slom Kraljevine Jugoslavije, Narodna knjiga, Beograd, 1982.Vladimir Bunjac, Česme i fontane Beograda, Turistička štampa, Beograd, 1986. 298 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA PogovorPoziv na putovanje kroz tamni vilajet ili zemlju čuda

I Podzemlje, podzemni grad. Ovi izrazi pobuđuju mnoštvo tajanstve-nih slika koje se roje oko nečeg pomalo mističnog i onostranog. Bilo da je reč o podzemlju u društvenom smislu, o podzemlju kao mitološ-kom, htonskom svetu kojim vladaju Had, Demetra i Persefona, ili pak, o podzemlju u speleološkom i arheološkom smislu, kao svetu natalo-ženih slojeva geološke i ljudske istorije - podzemlje jednako zaokuplja maštu ljudi od kada je sveta i ljudskog veka. Podzemlje gradova, kao tajanstveni onostrani antisvet ovome svetu s površine zemlje, posebna je tema svetske umetnosti. Setimo se samo opisa podzemlja Pariza, od Igoovih Jadnika, do Fantoma iz opere, ili strašnih podzemnih Morloka Herberta Džordža Velsa. U ljudskoj mašti je ono vazda bilo prostor za misteriju i avanturu.Međutim, podzemni svet ispod velikih gradova nije samo predeo ljudske uobrazilje. Sve civilizacije, a pogotovo svaki grad, kao čvorište svake složenije ljudske zajednice kroz istoriju, s vremenom uranjaju u zemlju. Sadašnji žitelji svakog grada na zemaljskom šaru tek su gornja površ jednog vremenskog stuba koji izvire iz podzemlja sačinjenog od mnogih slojeva. To svi znamo. Ali ono što ne znamo, ili što previdamo, jeste da je Beograd od onih gradova gde su se priroda i istorija združile da stvore uzbudljivu podzemnu topografiju. Ovaj grad se nalazi na vrhu rta kojim se šumadijska greda zabija u nestalo Panonsko more, koji se mestimično terasasto spušta, a prema Savi i Dunavu padine ovog rta su strme. Priroda je sama počela da kopa, potkopava i buši ovaj prirodan bedem, a ljudi su'od svog postojanja počeli da ostavljaju svoje sve broj-nije tragove na podzemlju Beograda. To podzemlje je sačuvalo i ostatke prvog Beograđanina, diluvijalnog beogradskog dunavskog čoveka Homo Primigeniusa Belgradensisa van Danubiensis. 299

Istorija je dodala svoje političke, vojne, poslovne i kriminalne motive kopadma zagonetnih beogradskih laguma, podzemnih prolaza, skrovišta i skloništa. Istorija je od mesta već pomenutog geološkog spoja, i velikog hidrološkog čvorišta (ne samo dve velike reke, već i vise od dvadesetak manjih reka, što saznajemo iz ove knjige) napravila i monumentalno čvo-rište i razbojište na kome su se sretala i borila razna carstva i civiliza-cije. Beograd je postao kapija i granica sukobljenih svetova, naročito u otomansko vreme, kao i u vreme kada je bio granica Srbije i njen prozor u Evropu. Stoga nije čudo da je najstarija i najgušća mreža čovekovom rukom stvorenih podzemnih građevina na obalama Save i Dunava, kako na beogradskoj, tako i na zemunskoj strani.Tvrđava je, pak, priča za sebe, s lavirintom kanala koji možda nikada do kraja neće odgonetnuti, sa svojim strahotnim Rimskim bunarom, koji je svojom fantazmagoričnošću, piše u ovoj knjizi, zadivio i samog Hičkoka.Možda je od svih prostora opisanih u ovoj knjizi najuzbudljivija i naj-neočekivanija priča o Tašmajdanu, najvećem sistemu podzemnih grade-vina u Beogradu, jer je skromna reč „građevina" nedostojna da opiše to doslovce zakopano čudo Beograda.

Nije slučajno da je veliki fantasta modernog filma, Kusturica, prona-šao u podzemlju Beograda prostor za svoj film Podzemlje. Pravi pesnik za ovakav prostor. Zanimljivo, jedino drugo umetničko delo u kome se nazire deo tog „donjeg" podzemnog Beograda opet je vezano za film, tačnije za televizijsku seriju Otpisani. U jednoj od najuzbudljivijih epizo-da te serije junaci se spasavaju bekstvom kroz beogradsku kanalizaciju.Podzemni svet Beograda nije do pojave ove knjige bio ni poznat ni prikazivan. Pojavljivao se, naravno, pokoji članak u stručnim arheološ-kim časopisima, u Godišnjaku grada Beograda i drugim vrlo stručnim publikacijama, dok su novine vise objavljivale tekstove vezane za inci-dente koji bi se javljali pojavom tajanstvenih podzemnih voda i pukotina. Poput Alise, koja je gonjena radoznalošću skočila u rupu u zemlji, prated neobičnog zeca, tako su i autori ove knjige uskodli doslovno u svaku be¬ogradsku rupu, puzali kroz prljave i opasne pukotine neizvesnog izlaza. Njih je gonila intelektualna radoznalost da otkriju svoju zemlju čuda, a to je Beograd ispod Beograda.Mislim da ja nisam dobar za objektivnu procenu ove knjige, jer me je od trenutka kada sam upoznao Zorana Nikolića zanela posvećenost tog mla-dog čoveka, koja je bila koliko neobična toliko i dirljiva. U najdramaticnije moguće vreme krize, bombardovanja i prevrata, ovaj novinar je tragao za 300 BEOGRAD ISPOD BEOGRADA novim saznanjima o svom podzemnom gradu. U našoj intelektualnoj za-jednici ispunjenoj tezgarošima i oportunistima, primer autora koji se toliko posvećuje stvaranju dela o jednoj tako zamršenoj i tako nelukrativnoj temi, predstavlja ohrabrenje. A dodatno ohrabrenje predstavlja ishod te naporne i neizvesne potrage. Osim napora da sakupe sakrivena i ne tako dostupna saznanja, autori su uspeli i da povežu sva ta saznanja o podzemnom Beo-gradu u jednu pitku i zanimljivu knjigu.Ova knjiga ne mora da bude samo zanimljivo štivo o neverovatnom putovanju kroz tamni vilajet donjeg Beograda. Ona može da bude korisni podsetnik, a možda i podsticaj za Ijude koji se bave planiranjem gradskog razvoja. Znam da arhitekta Branko Bojović, možda najbolji znalac grad-ske nadzemne i podzemne urbanističke stvarnosti, godinama razmišlja o revitalizaciji ovih gradskih prostora. Ova knjiga treba da skrene pažnju šire javnosti ne samo na postojanje Beograda ispod Beograda, već i na ideje za oživljavanje tog sveta za koji smo prerano pomislili da je zauvek pokopan. Neki od ovde opisanih prostora zauvek će ostati zakopani osta-ci prošlosti. Medutim, stvaralačka mašta arhitekata, urbanista i gradskih planera može neke od ovih prostora oživeti. Kako bi bilo uzbudljivo videti da se, kao pomoću vremeplova, neki potonuli deo istorije Grada vraća da posluži svojim potomcima.Dr PredragJ. Markov id POGOVOR 301

Poziv na putovanje kroz tamni 1 vilajet ili zemlju čudaPodzemni svet ispod velikih gradova nije samo predeo ljudske uobrazilje. Sve civilizacije, a pogotovo svaki grad, kao čvorište svake složenije ljudske zajednice, s vremenom uranjaju u zemlju. Sadašnji žitelji svakog grada na zemaljskom šaru tek su gornja površ jednog vremenskog stuba koji izvire iz podzemlja sačinjenog od mnogih slojeva. To svi znamo. AH ono što ne znamo, ili što previđamo, jeste da je Beograd od onih gradova gde su se priroda i istorija združile da stvore uzbudljivu podzemnu topografiju.Predrag J. Marković,.