sandra nikolić - knjigovodstvena evidencija.doc

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA ČAČAKNASTAVNA BAZA BEOGRAD

PREDMET: MEMADŽMENT RAČUNOVODSTVA

SEMINARSKI RAD

TEMA: KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA POSLOVNIH SREDSTAVA U PREDUZEĆU

Mentor: Student:Prof. dr.Nikola Petrović Sandra Nikolić

Br.indeksa:199-002/11

Beograd, Mart 2012.godine

memadžment računovodstva KNJIGOVODSTVENA EVIDENCIJA POSLOVNIH SREDSTAVA U PREDUZEĆU

SADRŽAJ:

1. Uvod –....................…………………………………………………………………….. 2

Student: Sandra Nikolić | Br.indeksa:199-002/11

2


1.UVOD

Preduzeće treba da poseduje neku imovinu da bi moglo da funkcioniše i obavlja svoju delatnost.Sve

poslovne aktivnosti u preduzeću se obavljaju uz dejstvo ljudskih i materijalnih faktora pod koje

spadaju:

Osnovna - (stalna) sredstva

Obrtna - (promenjiva) sredstva

Stalna i obrtna sredstva čine poslovna sredstva preduzeća.Stalnu imovinu čine sredstva koja su

dugoročno vezana za poslovanja preduzeća i čija se nabavka vrši radi korišćenja u poslovanju, a ne

radi prodaje.To su osnovna sredstva preduzeća, različitog oblika (u ne materijalnom, materijalnom i

obliku prava) .Ostali delovi imovine služe za dalju preradu, a potom prodaju.

Po pravilu se sredstva najpre javljaju u obračunskom obliku, a zatim u obliku novca.

I ona imaju svoj kružni tok, tj. Reprodukcioni ciklus, brzinu promene sredstava iz jedne u drugi oblik

merimo koeficijentom promene sredstava.

K= broj dana u godini /dani vezivanja određenih oblika sredstava. Dani vezivanja označavaju

vreme u kome se sredstvo zadržava u određenom obliku.Koeficijent okretanja sredstava su osnova za

podelu sredstava u osnovna (K je manji od 1) i obratna (K je veći od 1).


3


2. IZVORI POSLOVNIH SRESTAVA

Izvori sredstava predstavljaju način obezbeđivanja sredstava neophodnih za poslovnu delatnost

preduzeća.Razlikuju se prema:

Vlasništvu

Nastanku

Trajanju

2.1 Izvori sredstava prema vlasništvu:

- Sopstveni kapital koji se formira ulozima vlasnika iz sopstvene štednje (akumulacije kapitala).

- Pozamljen ili tuđi kapital koji se formira iz zajedničkih ulaganja, kredita, emisije i prodaje hartija

od vrednosti i sl.

- Drugi izvori kapitala (testamenti, pokloni i sl.)

Preduzeće će stepen svoje finansijske samostalnosti prikazati kroz odnos sopstvenog kapitala prema

ukupnim izvorima sredstava preduzeća a stepen finansijske zaduženosti kroz odnos pozamljenog

kapitala prema ukupnim izvorima preduzeća. S tim u vezi proizilazi činjenica da što je učešće

sopstvenih sredstava veće, veći je i stepen finansijske samostalnosti i obrnuto, što je veće učešće

pozamljenih sredstava i stepen zaduženosti preduzeća je veći.

2.2 Sopstveni izvori finansiranja

Sopstveni izvori finansiranja sredstava preduzeća dele se na:

Interne (akumulirani dobitak i amortizacija)

Ekstern (aksijski kapital)

Pozamljene izvore finansiranja preduzeća čine dugoročni, srednjoročni i kratkoročni dugovi

(odnosno izvori sredstava prema vremenu trajanja). Dugovi su jeftini izvor sredstava od spljnjh

izvora sopstvenih sredstava.Podela dugova na dugoročne,srednjeročne i kratkoročne je pitanje

dogovora.Obično se smatra da su kratkoročni dugovi oni koji moraju biti vraćeni u periodu od jedne

godine, srednjoročni su oni koji dospevaju za vraćanje u periodu od pet godina, dok je rok otplate


4


dugoročnih dugova više od pet godina.

2.3 Izvori sredstava prema nastanku:

Prema nastanku, izvori sredstava mogu biti iz:

Ulaganja osnivača

Rezultata poslovanja

Zajmova i kredita

Namenske donacije (sredstva solidarnosti, ustupljeni porezi i doprinosi bez obaveze vraćanja,

itd.)

Emisija hartija od vrednosti

Stranih ulaganja i sl.

2.4 Izvori sredstava prema trajanju:

Prema vremenu trajanja, izvori sredstava preduzeća mogu biti:

Kratkoročni (dobijeni od banaka i drugih kreditora) , radi nabavljanja sredstava za rad i

materijala za isplatu radnika.

Dugoročni (zajmovi, obveznice islično), radi nabavke sredstava za rad i poboljšanje strukture

obrtnih sredstava

Trajni , koji mogu biti poslovni fond, fond ulagača i rezervni fond.

Kada kažemo finansiranje, najčešće pomislimo na dugovanje , na pozamljeni novac.U ovaj kontekst

uključen je i invensticioni kapital, jer i dug kao ulaganje, predstavlja spoljno finansirane, koje

pomaže preduzeću da nadoknadi troškove, da se razvija.Korektan proces poslovnog planiranja nužno

će ukazati na jazove, koje treba dopuniti finansiranjem.

3. OSNOVNA (STALNA) SREDSTVA

Stalna sredstva su ona koja u jednom poslovnom ciklusu ne prenesu svoju vrenost na proizvod nove

upotrebne vrednosti, već to čine u nizu tih ciklusa, zadržavajući za sve to vreme svoju upotrebnu

vrednost a stalno i postepeno smanjujući svoju prometnu vrednost. Ona mogi biti materijalna i

nematerijalna.


5


3.1 Materijalna ulaganja

Materijalna ulaganja dele se na ulaganja u prirodna bogatstva i sredstva za rad.Prirodna bogatstva su

šume i zemljišta (npr. zemljište, zgrade, radna oprema, stada, višegodišnji zasadi) preduzeću

omogućavaju obavljanje njegove delatnosti u ulozi objekvnih uslova rada ili pomoćnih uslva za rad.

3.2 Nematerijalna ulaganja

Dele se na osnivačka ulaganja, patente, licence, koncesije i ostala prava

3.2.1 Ulaganja u istraživanje i razvoj.

Ova ulaganja obuhvataju: ulaganja u sopstveni istraživačko-razvojni rad, od kojih preduzeće očekuje

određene ekonomske koristi (smanjenje troškova ili unapređenje organizacije) , u periodu od jedne

godine.To su ulaganja u istraživanja tržišta i razvoj novih materijala i proizvoda, a obuhvata troškove

materijala utrošene u istraživačko razvojnom poslu, plate istraživačkog tima i dr.

3.2.2 Ulaganje u sticanje prava na koncesije, patente, licence.

Koncesije predstavlja ovlašćenje koje država daje nekom licu (shodno Zakonu o koncesijma)pravo

iskorišćavanja:

1) Prirodna bogatstva

2) Dobara (objekata) opšte upotrebe, tj. izgradnju, eksplataciju i odrežavanje

3.2.3 Patent

Je isprava kojom ovlašćena institucija (Zavod za intelektualnu svojinu Srbije) priznaje autorstvo na

pronalasku određenom licu (ili preduzeću) .Time se vlasnik zakonski zaštićuje od neovlašćenog

korišćenja pronalazaka od strane drugih, na bazi koga se ostvaruje pravo na naknadu pri korišćenju

patenta.

3.2.4 Licenca

Je isprava kojom vlasnik patenta ustupa pravo korišćenja tuđeg zaštićenog pronalaska tuđeg

patenta) , drugome (putem ugovora) , uz odgovarajuću naknadu.

3.2.5 Godvill

Predstavlja razliku između tržišne i knjigovodstvene vrednosti preduzeća


6


Osnovna sredstva u prelaznom obliku –u obliku prava, kojima se obuhvataju dugoručni finansijski

plasmani, odnosno potraživanja osnovnih sredstava od:kupaca (po osnovu prodatih sredstava) ;

dobavljača (po osnovu datih avansa za nabavku osnovnih sredstava) i sl.

Osnovna sredstva se u reprodukcionom procesu mogu koristiti potpuno i nepotpuno.

Potpuno korišćenje osnovih sredstava znači celovito korišćenje njegovih kapaciteta i tako se

ostvaruje njegovo njegovo racionalno korišćenje.

Nepotpuno korišćenje znači iskorišćenje ispod sopstvenih kapaciteta tj. neracionalno.Pri

tome, kapacitet predstavlja tehničku moć proizvodnje nekog objekta.

3.3 Osnovne karakteristike

Da se koriste u poslovnim aktivnostima preduzeća u dužem vremenskom periodu (minimum

godinu dana).

U toku veka upotrebe ne menjaju svoj fizički oblik

Postepeno se troše-vrednosno, tako što deo svoje vrednosti prenose na gotove proizvode ili

usluge.

3.4 Podela osnovnih sredstava

Sa aspekta funkcije dele se na:

Osnovna sredstva u pripremi i izgradnji.To su novčana ulaganja u sredstva čije

pribavljanje i izgradnja još uvek nisu završeni, a nose se na računima „Zemljište u

pribavljanju“; „Šume u pribavljanju; „Višegodišnji zasad u pribavljanju“ ili „Osnovno

sredstvo u pripremi (ukoliko je građevinski objekat u fazi izgradnje, ili ako se priprema

montira i sl.)

Osnovna sredstva u funkciji (upotrebi). To su novčana ulaganja izvršena u nabavku i i

izgradnju sredstava, sa kojima preduzeće već raspolaže i koja može da koristi u obavljanju

delatnosti (bez obzira dali rade ili ne). Obuhvataju se na računu „Zemljište“ (poljoprivredno,

građevinsko itd); „Šume“ (lišćare, četinari itd.); Građevinski objekti (na kome se obuhvataju

ulaganja preduzeća u sve vrste zgrada); „Oprema“ (ulaganja u sredstva za rad sa dužim

vekom upotrebe od jedne godine, kao mašine, uređaji i sl.)

Osnovna sredstva izvan upotrebe. To su npr. rezervne mašine u skladištu koje su potpuno

otpisane ili je njihovo korišćenje, zbog moralne zastarelosti, postalo ekonomski neracionalno.

Ova sredstva možda mogu biti od koristi drugim preduzećima ili ne služiti nikome.Njihovo

držanje izaziva troškove, iako su izvan upotrebe.Naime, ona podlažu amortizaciji, a time


7


povećavaju poslove rashode preduzeća. Zato se ova sredstva izlažu prodaji ili se otuđuje na

dreuge načine.

3.5 Vrednost osnovnih sredstava

Fakturna vrednost

Je vrednost po kojoj su osnovna sredstva kupljenja od dobavljača i ona je naznačena na fakturi

dobavljača.

Zavisni troškovi nabavke

Obuhvataju:carine i druge uvozne dažbine, poreze, troškove utovara, prevoza i istovara, troškove

osiguranja i ostali troškovi do skladišta kupca.U zavisne troškove nabavke spadaju i troškovi

dovođenja u stanje radne pripravnosti, a to su izdaci u vezi sa pribavljanjem dozvola za priključak

struje, vode, gasa i slično.

Nabavna vrednost

Čini fakturna vrednost uvećana za iznos zavisnih troškova nabavke.Nabavna vrednost se koristi za

evidenciju osnovnih sredstava u knjigovodstvu kao i osnovica za obračun amortizacije.

Sadašnja vrednost osnovnih sredstava

Dobija se kada se nabavna vrednost umanji za iznos obračunate amortizacije (otpisana vrednost).

Tržišna vrednost osnovnih sredstava

Predstavlja vrednost osnovnih sredstava koja se podiže njihovom prodajom na tržištu.Može biti

jednaka, veća ili manja od sadašnje vrednosti osnovnih sredstava.

3.6 Pribavljanje osnovnih sredstava

Preduzeće mogu nabaviti osnovna sredstva na sledeći način:

Besplatnim prijemom

Kupovinom

1) Kupovina predstavlja najčešći oblik pribavljanja sredstava za rad.Obavlja se javnim

nadmetanjem, pisanim ponudama i direktnom pogodbom.


8


2) Kupovinom upotrbljivih osnovnih sredstava, gde je kupovina jednaka sadašnjoj

(knjigovodstvenoj) vrednosti, i kada je kupovina vrednost niža od sadašnje-neotpisane vrednosti.

3) Da je kupovina vrednost viša od sadašnje vrednosti osnovnog sredstva

4) Prilikom kupovine upotrebljivog osnovnog sredstva dešava se da na sredstvu moraju izvršiti

određene popravke, montaža i sl.

3.7 Izgradnja ili izrada osnovnog sredstva.

Ukoliko preduzeće pribavlja osnovna sredstva izgradnjom tada se visina potrebnih novčanih

sredstava određuje na osnovu podataka sadržanih u investicionom programu i tehničkoj

dokumentaciji. U odluci upravnih organa preduzeća mora biti navedena predračunska vrednost

izgradnje, montaže, i drugih izdataka vezanih za izgradnju i puštanje u rad osnovnog sredstva, kao i

izvori iz kojih su obezbeđena sredstva za finansiranje izgradnje. Izgradnja osnovnih sredstava može

se poveriti preduzećima koja se bave delatnošću izgradnje, ili se može izvesti u sopstvenoj režiji,

ukoliko ima službu koja se izgradnjom bavi, ili je to osnovna delatnost preduzeća. Najčešći oblik je

izgradnja u tuđoj režiji i u tom slučaju pojavljuju se: investitor (preduzeće za koje se radovi izvode),

izvođač (preduzeće koje radove izvodi), i banka (kao kreditor ukoliko investitor nema dovoljno

sopstvenih sredstava).

Izvođačima radova se u najvećem broju slučajeva stavlja na raspolaganje ugovorom

predviđen određeni deo sredstava (avans), za započinjanje radova. Avansi se evidentiraju na računu

„Avansi za osnovna sredstva“, sa aspekta investitora predstavljaju potraživanje od izvođača, dok se

za isplaćeni iznos odobrava konto „Tekući račun“, ukoliko je isplata izvršena iz sopstvenih sredstava,

odnosno „Dugoročni krediti“, ako se isplata vrši iz dugoročnog kredita. Ugovorom se precizira i

način gašenja avansa.

Obračun izvršenih radova obavlja se podnošenjem situacija koje predstavljaju fakture

izvođača radova. Mogu biti:

privremene (u toku radova), situacije su fakture u kojima izvođač radova iskazuje

vrednost izvršenih radova na objektu, i to od početka radova pa do momenta sastavljanja situacije,

konačne

po završetku radova. Situacije su obično kumulativne, odnosno sadrže vrednosti od početka radova

do momenta podnošenja situacije, pa se pri knjiženju mora voditi računa, da se bruto iznos podnete


9


situacije umanji za vrednost prethodnih situacija, a neto iznos situacije knjiži i isplaćuje.

Primer:

1.Preduzeće „LITISTIL“ Beograd sklopilo je ugovor sa građevinskim preduzećem

„GRATEST“ d.o.o. Beograd o izgradnji magacina.

2. Predračunska vrednost je 2.400.000 din. Sredstva su preneta na tekući račun, i sa njega je

izvođaču isplaćen avans u iznosu od 800.000 din.

3. Primljena je privremena situacija koja glasi na 2.360.000 din. (usluga 2.000.000 din. i PDV

360.000 din.), i plaćena sa posebnog računa.

4. Primljena je konačna situacija koja glasi na 2.360.000 din. (usluga 2.000.000 din. i PDV

360.000 din)

Red. br.

Broj kontaO P I S

IZNOSD. P. Duguje Potražuje

12423 Izdvojena novč. sred. za investicije

2.000.000

2.000.0002410 Tekući račun

2028 Avansi

800.000

800.0002423 Izdvojena novč. sred. za investicije

302712702

Investicione nekretn. u pripremiPDV

2.000.000360.000

2.360.000433 Dobavljači

4433 Dobavljači

2.360.000

800.0001.560.000

0282423

AvansiIzdvojena novč. sred. za investicije

502712702

Investicione nekretn. u pripr.PDV

2.360.000424.800

2.784.800433 Dobavljači

6433 Dobavljači

2.784.800

2.784.8002423 Izdvojena novč. sred. za investicije

7022 Građevinski objekti

3.000.000

3.000.0000271 Investicione nekretn. u pripr.

Prijemom privremenih situacija zadužuje se račun Osnovna sredstva u pripremi, a potražuje


10


račun Dobavljači.

Po okončanju radova prenosi se vrednost završenog OS sa računa Osnovna sredstva u

pripremi na račun Osnovna sredstva.

Isplata obaveza za primljene situacije se vrši iz datog avansa, sa tekućeg računa ili iz

odobrenih dugoročnih kredita.

Odluku o nabavci osnovnih sredstava donosi organ upravljanja preduzeća na osnovu investicionog

(ulagačkog) plana (nacrta).

Dokumenta o nabavci osnovnih sredstava su:

račun dobavljača,

račun o kupovini osnovnih sredstava,

porez,

obračun,

rešenje o besplatnom prijemu (izveštaji i zapisnici o besplatnom prijemu)...

Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu biti:

sopstveni

tuđi

3.8 Knjigovodstvena evidencija osnovnih sredstava

Preduzeća su u obavezi da vode evidenciju o stanju i promenama osnovnih sredstava

(nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava) tako da se u svakom momentu može utvrditi

nabavna, amortizovana (otpisana) i sadašnja vrednost osnovnih sredstava, i to za ukupna sredstva sa

kojima preduzeće raspolaže i za svako preduzeće ponaosob. Radi toga, u preduzeću se vode

evidencije o promenama (kretanju ) osnovnih sredstava kroz:

Glavnu knjigu - se vodi sintetička evidencija za sredstva u celini (preko računa „Osnovna

sredstva ) i sintetička evidencija po grupama sredstava ( npr. „Zemljišta“ , i“Građevinski objekti“ i

sl.). Na sintetičkim računima prati se stanje i kretanje osnovnih sredstava samo po vrednosti

(finansijska evidencija).


11


Knjigu osnovnih sredstava - (vodi se za celo preduzeće) i to je oblik analitičke evidencije.

Ona je obavezno povezana i ne može se voditi u slobodnim listovima. Knjiga mora biti povezana

jemstvenikom i overena od strane ovlašćenog lica, uz navođenje broja stranice knjige.Ova knjiga je

osnovna evidencija u koju se hronološkim redom upisuje svako osnovno sredstvo, sa podacima o

opštem stanju i promenama (tehničkim i ekonomskim), što nije slučaj sa ostalim evidencijama.

Analitičke kartice osnovnih sredstava - vode se na slobodnim listovima- karticama. Za svako

osnovno sredstvo otvara se posebna kartica. Na prednjoj strani kartice upisuju se osnovni podaci o

osnovnom sredstvu sadržani u knjizi iventara i to: inventarni broj, nomenklaturni broj, naziv

osnovnog sredstva, dobavljač, datum stavljanja sredstava u upotrebu. Na poleđini kartice, knjiže se

stanje i promene u vrednosti osnovnog sredstva (nabavna, otpisana i sadašnja vrednost). Skup

analitičkih kartica čini kartoteku osnovnih sredstava.

4. OBRTNA (PROMENLJIVA) SREDSTVA

Obrtna sredstva preduzeća predstavljaju imovinu preduzeća i deo poslovnih sredstava koja se u

celosti utroše u procesu reprodukcije preduzeća. Pod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna

sredstva koja se jednokratnim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se supstanca

(vrednost) menja najmanje jednom godišnje.

Njihov vek upotrebe je kraći od jedne godine, a njihova vrednost se obrne u jednom ciklusu

reprodukcije. Obrtna sredstva stalno menjaju svoj oblik i po pravilu nikad nemaju jedan oblik.

Pretežni deo obrtnih sredstava čine predmeti rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju

i novčana sredstva, gotovi proizvodi, poluproizvodi, nedovršeni proizvodi, zalihe, kratkoročna

potraživanja i sl.

4.1 Vrste i karakteristike obrtnih sredstava

Prema pojavnim oblicima obrtna sredstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to:

obrtna sredstva u novčanom obliku

obrtna sredstva u materijalnom obliku

obrtna sredstva u prelaznom obliku


12


4.1.1 Obrtna sredstva u novčanom obliku

Obrtna sredstva u novčanom obliku javljaju se kao gotov novac u blagajni i žiro-računima, namenjen za kupovinu raznovrsnih sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća, ili pak određene finansijske transakcije preduzeća na tržištu. To su čekovi, menice, akceptni nalozi, obveznice, blagajnički zapisi i ostala efektivna novčana sredstva.

4.1.2 Obrtna sredstva u materijalnom obliku

Obrtna sredstva u materijalnom obliku čine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju, nedovršena proizvodnja i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventara i ambalaže. Sirovine i ostali repromaterijali javljaju se u obliku osnovnih, pomoćnih, energetskih i potrošnih materijala. Prema stepenu izvršenja obrade, predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala, poluproizvoda, delova i nedovršenih proizvoda. Prema svrsi kojoj služi, reprodukcioni materijal može biti osnovni, pomoćni i sporedni. Osnovni materijal ulazi naturalno svojom supstancom u proizvod i čini njegovu osnovnu supstancu. Za razliku od materijala koji je već bio predmet određene delatnosti, sirovine su predmeti uzeti iz prirode koji nisu pretrpeli bitne promene u odnosu na početni izgled i stanje. Sirovine su predmeti rada u ekstraktivnoj industriji i poljoprivredi (rude, nafta, pamuk i dr.), dok je materijal predmet rada u prerađivačkoj industriji.

4.1.3 Obrtna sredstva u prelaznom obliku

Obrtna sredstva u prelaznom obliku javljaju se u vidu potražnje od kupaca, za isporučenu, a nenaplaćenu robu, ili usluge. Prema načinu pribavljanja i njihovom korišćenju obrtna sredstva mogu biti kreditno trajna, tj. sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva za investiciona ulaganja.


13


Slika. 1.Vrste i karakteristike obrtnih sredstava

Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potražnje i u obliku razgraničenja.

Prelazni oblici potražnje mogu biti u smislu transformacije:

iz robne u novčani oblik sredstava

iz novčanog u robni oblik sredstava

Prvi slučaj nastaje u slučaju da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom nastaje

potražnja koja će nestati u momentu kada dužnik – kupac doznači, odnosno isplati dužni iznos.

Prelazni oblik iz novčanog u robni se javlja u slučaju kada potražnja nastaju po osnovu unapred

plačenog iznosa – akontacije isporučiocu robe u svrhu pravovremenog obezbedjenja da isporuka robe

bude na vreme i u traženoj količini ili nekim drugim kupoprodajnim uslovima. Ovaj oblik obrtnih


14


sredstava će se ugasiti u momentu kada isporučilac – dobavljač isporuči preduzeću robu, pri čemu će

se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred date akontacije.

Obrtna sredstva u obliku razgraničenja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u troškove

koji su predmet razgraničenja u kratkoročnom periodu. Za primer može poslužiti slučaj kada

preduzeće unapred plaća osiguranje za tekuću godinu ili zakupninu ili sl. U tom slučaju na relaciji

transformacije novčanih sredstava u troškove nastaju kratkoročna razgraničenja kao sastavni element

grupacije obrtnih sredstava.

4.2 Brzina obrtanja obrtnih sredstava

Obrtanje obrtnih sredstava započinje nabavkom potrebnih materijala (sirovina ili poluproizvoda u

industriji, namirnica, pića u ugostiteljstvu itd) i to je pretpostavka za početak prizvodnje. Preduzeće

mora najpre posedovati vrednost u obliku novca pa se kruženje obrtnih sredstava može prikazati i

ovako:

Slika.2 Kruženje obrtnih sredstava

Obrtna sredstva se u jednom proizvodnom ili poslovnom ciklusu količinski utroše i vrednosno ulaze

u nove proizvode. Ciklus obrtanja sredstava započinje se novcem, koji služi za kupovinu sirovina,

repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzeća. Uz pomoć ostalih faktora

reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) u procesu rada (tehnološkom procesu) stvara se gotov

proizvod ili usluga. Gotovi proizvodi se prodaju – realizuju na tržištu – i za to se dobijaju novčana

sredstva, koja se, ponovo, upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. Na

taj način se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzeća i to na početnoj tački - novčanim

sredstvima, kao univerzalno raspoloživih za bilo koju namenu.U svakom obrtnom ciklusu obrtna

sredstva u preduzeću prolaze kroz tri faze: fazu nabavke, fazu prizvodnje, fazu realizacije.

Brzinu obrtanja obrtnih sredstava merimo koeficijentom obrta, koji nam pokazuje koliko se u


15


odredjenom periodu obrnu obrtna sredstva iz novčanog preko robnog oblika i obratno.

Koeficijent

Primer:

U odredjenom periodu preduzeće A je imalo 600.000 din rashoda, za koji je potraživalo 100.000 din

obrtnih sredstava.

K=600.000din/100.000din=6

U tom periodu su se obrtna sredstva transformisala (obrnula) 6x.

Prosečno vreme trajanja 1 obrta = 360 dana/6 = 60 dana

Nakon 60 dana obrtna sredstva se opet vraćaju u novčani oblik.

Prosečno potrebna vrednost obrtnih sredstava = 600.000 din / 6 = 100.000 din

Ako je preduzeće A imalo u tom periodu 600.000 din rashoda i koeficijent obrta 6, za finansiranje tog

poslovanja je potrebno 100.000 din obrtnih sredstava.

Proračun vrednosti trajnih obrtnih sredstava je pored proračuna vrednosti osnovnih sredstava važan

faktor u proceni potrebnih ukupnih sredstava za ulaganje u preduzetnički poduhvat.

Iskustvo u poslovanju dokazuje kako brojni preduzetnički poduhvati propadaju radi podcenjivanja

značaja trajnih obrtnih sredstava. Podaci potrebni za proračun dela investicije koja se odnosi na

trajna obrtna sredstva odnose se na buduće događaje. Zbog toga su to nesigurne veličine i svaki

rezultat računskih operacija s takvim veličinama sadrži određenu dozu nesigurnosti, tj. rizika. Kod

donošenja odluke na bazi nesigurnih veličina treba voditi računa o tome da li je raspon u kojem se

mogu očekivati kritične vrednosti za odlučivanje prihvatljiv ili ne. Kako bismo smanjili mogućnost

donošenja loše odluke, kao prvo je potrebno prepoznati moguće uzroke rizika i kao drugo pokušati

delovati na potencijalne uzroke neželjenih događaja.


16

sandra nikolić - knjigovodstvena evidencija.doc

Documents