Download - Promene 2- Kompletne Beleške

7/23/2019 Promene 2- Kompletne Beleške

http://slidepdf.com/reader/full/promene-2-kompletne-beleske 1/32

Predavanje 1.

Realni socijalizam je poredak koji je postojao u Evropi u periodu od 1918 - 1990 (do kraja 80ih)

Postojalo je vie stanovita o prirodi to! poretka"

1. #tanovite o tome da je to $ilo drutvo u kome su klasni odnosi ukinuti (to je zna%enjestarije od 1918.& i zastupao !a je i sam 'arks)

. *vo stanovite su zastupali prota!onisti (ideolozi) unutar samo! sistema. Po njima&socijalizam je drutvo u kome su ukinute neke $azi%ne karakteristike klasno! tipa drutva(ali nisu sve ukinute& neke su se zadr+ale). Postepeno se ukidaju klasne razlike& ali jeosnovni uslov ispunjen" ukinuto je privatno vlasnitvo

,. apadna ideoloka perspektiva" ono to postoji u ###R i isto%noj Evropi je socijalizamshvaen na 'arksov na%in& samo to je nje!ova klju%na karakteristika da se radi onedemokratskom poretku u kome je ukinuta tr+ina ekonomija i pluralisti%ki politi%kisistem& i na osnovu to!a uspostavljen totalitaran poredak& sistem li%ne vlasti / to je sistem

koji vidno zaostaje za razvijenim kapitalisti%kim drutvima

. osta retko stanovite koje ka+e da je realni socijalizam poredak koji se razlikuje odsve!a navedeno!" nema mno!o veze ni sa marksisti%kom teorijom& ni sa ideolo!ijomsamih prota!onista& ni sa ideolo!ijom zapada" sistem se kvali2ikuje kao realni socijalizamkako $i se razlikovao od teorijsko! socijalizma. Pojam realni socijalizam su kasnije prihvatili ideolozi u ###R-u i dru!im socijalisti%kim zemljama& s tim to su !a oni opisalikao teorijski socijalizam sa neophodnim prakti%kim odstupanjima.

#tanovita o na%inu konstituisanja i reprodukcije sistema"

1. *snova za le!itimisanje poretka je 3enjinovo stanovite (o najsla$ijoj karici ukapitalisti%kom poretku).

'arks je smatrao da vlada istorijska nu+nost koja dovodi do sloma kapitalizma& i da e se onuruiti tamo !de je najja%i& !de su se nje!ove protivre%nosti najvie razvile (u nje!ovo vreme&to je $ila 4. 5ritanija). *va o%ekivanja su $ila neopravdana.

Pojavila se reinterpretacija ove ideje od strane 3enjina" kapitalizam postoji kao svetskisistem& !lo$alni poredak (ne samo u 5ritaniji& #6) - on se slama tamo !de je najsla$iji& !desu protivre%nosti najzastupljenije.

7ada je sv. rat iz$io& on je za 3enjina $io si!nal epohalne krize kapitalizma.

Radnici su stali na stranu $ur+oazije (nisu $ili orijentisani na promenu sistema)& a Rusija je $ila nesposo$na da odr+i unutranji mir ili vodi rat& pa z$o! ta dva $oljevi%ka partija tre$ada mo$ilie nezadovoljstvo& slomi kapitalizam u toj zemlji& to e se proiriti dalje. *n jedakle& trenutno& $io najsla$iji u Rusiji z$o! rata& $ez o$zira koliko je $io nerazvijen u Rusiji pre rata.

deja je $ila uspena" carski poredak je pao& $oljevici doli na vlast& ali ih nisu sledili proleteri dru!ih zemalja& taj dao pao u vodu.

1



. ru!o stanovite je zastupao #taljin. *n je zastupao ideju o socijalizmu u jednoj zemlji -dok ne doe do svetske revolucije mo!ue je zamrznuti socijalisti%ke odnose(nedovrene)& dok se ne do!odi preokret& a oni e slu+iti kao inspiracija. a razliku od'arksa (pitanje klase po se$i i klase za se$e)& #taljin uvodi ideju (ta%nije& preuzima je od3enjina) o partiji kao revolucionarnom su$jektu. ok je 3enjin mislio da e to $iti u

po%etku revolucije& #taljin je mislio da to tre$a da $ude trajno stanje& jer proleteri nikakoda sti!nu do samosvesti.

#ocijalizam je prelazni period iz kapitalizma u $esklasno drutvo& i trajae dok se neizvri svetska revolucija. :kinute su $azi%ne pretpostavke kapitalizma.

#ve dru!e ideje su kriti%ke u odnosu na ovu"

1. ;aiz!led $liska (dolazi iz leve perspektive i odnosi se na isto mesto i period ispitivanja).

#ovjetski poredak je uspostavljen selja%kom revolucijom (<eda #ko%pol - ###R& 7ina&

=rancuska 1>89). Polazna pretpostavka" relativna autonomija dr+ave. Preuzeli su je <ili iElijas.

Polazna pretpostavka (<ili& #ko%pol)" Politi%ko polje (polje dr+ave) je autonomno poljeklasnih $or$i (za ovladavanje dr+avnim aparatima). Pomou njih akumulie se mo& pomou koje se izvla%e resursi posredstvom dr+avno! aparata. 5or$a na politi%kom poljumo+e $iti nezavisna od $or$e na ekonomskom polju (za kontrolu ekonomskih resursa). ;e mora da postoji nu+na veza izmeu kontrole ekonomskih i politi%kih rasursa. : Rusiji politi%ku vlast kontrolie car& a konkurenti (latentni) su $ili veliki zemljoposednici. oaodo izra+aja u ratu. : 2e$ruarskoj revoluciji zemljoposednici su pokuali da preuzmudr+avni aparat. 7onkurenti su im $ili seljaci (koji su isto $ili nezadovoljni)& koji su izveli

revoluciju (mo$ilisali su ih $oljevici& eseri?). 5oljevici su po$edili i uspostavili novi poredak& sli%an prethodnom& ali uspeniji. *d proto$irokratije karakteristi%ne za carskuRusiju& 2ormiraju $irokratski aparat& i uspevaju da od ###R naprave svetsku velesilu&rivalsku #6u. :spostavljen je poredak u kome je dr+ava jo vie centralizovana (aparat%vre kontrolie ekonomske resurse).

. #tanovite zasnovano na idejama <rocko! / revolucija je izvrena& ali politi%ki sistem jesistem samovlaa& pa je revolucija nedovrena& %ak i izdana. 5runo Rici se nadovezujena ovo. Rici se o$likovao u taliji u vreme 2aizma& u vreme kad je na istoku talijekonstituisan sli%an sistem i ;e@ eal u #6. aklju%io je da se nalazi u epohalnom preokretu& koji se 2ormira na !lo$alnom nivou (ali ne socijalisti%ko! tipa) - $irokratizacijasveta& a to je novi o$lik klasno! poretka& na ruevinama kapitalizma& $ez o$zira kako jedo tih ruevina dolo ($ilo revolucijom kao u ###R $ilo demokratski na iz$orima& paeliminisanjem politi%ke konkurencije kao u ;ema%koj i taliji $ilo potpuno demokratskikao u #6).

,. #ovjetski poredak (i u celom nizu zemalja& pose$no tree! sveta !de je socijalizamuspostavljen autonomno) je od!ovor na zakasnelu modernizaciju& jer im je ona $ilaonemo!uena. :mesto da pristi+u razvijene zemlje& one su sve vie zaostajale& pa su2ormirale novi tip poretka& (sa centralizovanim upravljanjem resursima) sa dr+avnom

2



kontrolom nad ekonomijom& da $i se posti!ao naj$olji e2ekat. A0ih& >0ih& 80ih (kada suoni pisali) ovaj alternativni put se pokazao kao uspean (primer im je naj%ee ###R).

+on 7enet Bal$rajt - socijalizam i kapitalizam (pokazuje da e savremena ekonomija savelikim korporacijama morati da prihvati sistem planiranja& a sovjetske zemlje nee moidalje da 2unkcioniu dok ne postanu demokratskije) e po%eti da se pri$li+avaju (teorijakonver!encije).

<eorije o 2unkcionisanju i na%inu reprodukcije sistema"

- 3e!itimacijsko stanovite

- <rocki / socijalisti%ki korak nije napravljen u politici (viepartijski sistem& povezan posvom o$liku sa tr+inim pluralizmom& tj. nje!ovim nepostojanjem on ne misli na to& vena proletersku demokratiju nije $ilo jasno kako $i to prakti%ki iz!ledalo).

Rici - sistem 2unkcionie preko kolektivno! vlasnitva sredstava za proizvodnju& urukama $irokratije.

Carl 5etlhajm - ideja o realnom socijalizmu kao dr+avnom kapitalizmu. ma dvaelementa" 1. izvedena je iz 'arksa" kapitalizam je poslednji klasni sistem& i poto je +ilavi nastavlja da se reprodukuje& ne mo+e se uspostaviti dru!i sistem& dok on ne ode uistoriju& pa su sve ostalo alternativni o$lici kapitalizma. . *dnosi u proizvodnji seuspostavljaju kao odnosi izmeu vlasnika i nevlasnika" ako postoji dr+avno vlasnitvo&onda se izmeu onih koji !a kontroliu ($irokratija) i radnika opet uspostavlja najamniodnos& kao i u kapitalizmu& pa je to podvarijanta kapitalisti%ko! poretka. Planiranje u###R je potpuno razli%ito od pravo! socijaliti%ko! planiranja.

: sovjetskom savezu se 2ormira novi tip $ur+oaske klase& a to je klasa dr+avnih

2unkcionera.- #tanovite o socijalizmu kao o$liku azijsko! na%ina proizvodnje (7arl 4it2o!el 0ih -

*rijentalna despotija Rudol2 5aro 80ih 6lternativa) / poteklo iz marksisti%ke teorije& aliotilo u nekim aspektima daleko od nje!a.

4it2o!el" poredak u ###Ru svoja osnovna o$ele+ja preuzima od prethodnih poredaka kojisu postojali na tom prostoru& predstavlja istorijski kontinuitet" hidrauli%ni poretci / zakorienje rasursa je $io potre$an masovni or!anizovan rad (zemljite sa plodnim muljem / poplave su morale $iti kontrolisane). #na+an vladar sa sna+nim dr+avnim aparatomuspostavlja velike civilizacije mo$ilizacijom ljudi (silom& primer E!ipat) !de je velikasuprotnost izmeu vladara (poseduje vojsku i dr+avni aparat) i seoskih zajednica (koji su

samodovoljne zajednice) - to je sistem autoritarno! vladara i relativno autonomnihseljaka - 2ormirao se u Rusiji posredno& jer nisu imali uslove za neposredno& ve prekomon!olske vladavine - Rusi su to preuzeli nakon oslo$oenja od 'on!ola - taj sistem seslomio u sv. ratu& pa se o$novio nakon rata.

Razlike 4it2o!ela ($ive! trockiste) i 5aroa - 5aro je preuzeo osnovnu ideju - jeste sedo!odilo ukidanje privatno! vlasnitva (nema autonomnih seljaka& to je razlika) i zemlja je modernizovana (sistem autoritarne vlasti je ovo uspeo da ostvari). *staju dva

3



pro$lema" politi%ki (nema slo$ode - onda to nije socijalizam& isto kao <rocki) razlika od<rocko!" ovo mo+e prerasti u pravi socijalizam pomou kulturne revolucije. : isto%nojEvropi tre$a ostvariti to vee o$razovanje& to e dovesti do politi%ko! oslo$oenja.

- #tanovite o totalitarnim poretcima u ###Ru i isto%noj Evropi - nema teorijskoutemeljenje (ustanovljena kremljolo!ija / ako je sistem totalitarian& onda tre$a ispitivatiintri!e koje se do!aaju u 7remlju& kao !rupi koja kontrolie drutvo).

- #tanovite u$rzane modernizacije.

- #tanovite o socijalizmu kao pose$nom na%inu proizvodnje (3aziu naj$li+e) 'arku -socijalizam nije varijacija kapitalizma& niti sistem u kome ni tendencijski ne postojiukidanje klasnih odnosa. <o je sistem sui !eneris& koji ima vlastitu lo!iku reprodukcije.*snovne ideje o socijalizmu kao autonomnom tipu drutva"

: socijalizmu je ponovo ukinuto ono to je u kapitalizmu uvedeno / relativnorazdvajanje tri sistema" ekonomsko!& kulturno! i politi%ko! / u kapitalizmu svaki od njihmo+e da 2unkcionie relativno odvojeno& ima vlastita pravila reprodukaovanja& iako su povezani u socijalizmu nema ni relativno! odvajanja& on je o$jedinio ova tri podsistema.#istem nije totalitaran& ve je totalizacijski (ova tri podsistema su totalizovana&nedi2erencirana). *vaj sistem nije politi%ki determinisan (ali ni ekonomski& umarksisti%kom smislu)& nema jedne pose$ne o$lasti koja determinie drutvene odnose&ve je o$jedinjeno.

7omandno-planska proizvodnja - ciljeve plana utvruje jedna !rupa& oni imajumonopol. Plan je sredstvo za ostvarivanje speci2i%nih interesa te !rupe& predstavljenihkao opti interes (primer teka industrija).

Proizvodnja je planirana tako da proizvodi ekonomske i dru!e neravnote+e - to

uzrokuje neophodnost novo! planiranja.

*statak" u knjizi D: susret zatvorenom drutvu

Predavanje .

7lasna priroda (dominantan tip drutvenih odnosa) u socijalizmu

1. #tanovite dominantno u ###Ru (tzv. le!itimacijsko stanovite) - ako je ukinuta osnovareprodukcije klasnih odnosa (privatno vlasnitvo)& ukinute su i osnovne klase. #ovjetsko drutvo je drutvo $ez klasa (nije se zaustavilo na tome - postoje dve podvarijante)"

- 6nalizira stvarne drutvene odnose u ###Ru (tokom 0ih) - pojavljivali su se seljaci privatni vlasnici& sitni tr!ovci& ostali su da postoje i neki stari vlasnici ($ur+oazija iz carsko! perioda). 7onstatovano je da ima klasnih elemenata& ali to su ostatci klasa iz prethodno! sistema(to je privremeno)

- ako je ukinuto privatno vlasnitvo& postoje dru!i o$lici klasno! raslojavanja. #tru%njacisu& z$o! drutvenih potre$a& plaani vie od radnika. *sim radnika& postoje dru!e !rupacije

4



(seljaci& intelektualci?) koje imaju prijateljske odnose sa proleterijatom (teorija o prijateljskimklasama - $esmislena).

. <rocki polazi od to!a da se klase 2ormiraju na osnovu vlasnitva& a da je ta osnova ukinuta(isto kao i kod prethodno!). 6li u ###Ru je izrazito nejednaka raspodela politi%ke moi(monopol $irokratije nad politi%kom moi koji ima ekonomske posledice - $irokratiju naziva ikastom). *vo stanovite je unutranje kontradiktorno / ono !ovori o monopolu& o ekonomskimnejednakostima& o tendencijskom pretvaranju drutva u klasno& ali smatra da nema osnove da seta klasa reprodukuje i ne mo+e je ni $iti& jer dok !od je vlasnitvo dr+avno& to je socijalizam& aliipak postoji klasna suprotstavljenost izmeu $irokratije i proleterijata.

*vo stanovite je diver!iralo u razli%itim pravcima"

- Carl 5etlhajm - ###R je zastao pred odlu%ujuim korakom o kom je !ovorio <rocki i da!a nije ni napravio tj. nje!ova temeljna kate!orija je i dalje najamni odnos (postoji monopol jedne !rupe u ekonomskim odnosima& sledi da dru!a !rupa mora $iti u najamnom odnosu).7apitalizam je najvii o$lik klasno! drutva / ako postoji najamni odnos& onda se to drutvo

cepa na dve !rupacije kao i ranije drutvo. Fedna !rupacija ista kao i u kapitalizmu (proleterijat)&dok sada postoji dr+avna $ur+oazija (razlika je to klasi%na $ur+oazija ima privatni pojedina%nimonopol nad resursima& a ovde cela klasa zajedno %ini dr+avno! kapitalistu).

- 5runo Rici - postoji celokupna klasna struktura& re% je o novom klasnom drutvu koje serazvilo iz $ur+oasko! drutva (dr+avna $irokratija nasuprot inteli!encije& radnika?) - teorijskinerazvijeno& ali se iz nje!a razvila neka dru!a stanovita.

- Rudol2 5aro - zmeu <rocko! i Ricija. Ponavlja da je temeljna promena izvrena uekonomiji i da je zadr+an politi%ki monopol. 6li $itno je da moderno drutvo ne mo+e da2unkcionie na toj jednostavnoj podeli& ve da socijalisti%ko drutvo mora da razvija slojeksperata& koji e da o$avljaju neophodne drutvene ulo!e. ato tre$a razlikovati tri temeljne

kate!orije" $irokratija& srednji slojevi (inteli!encija - nu+ne intelektualne ulo!e o$avljaju& pravirevolucionarni sloj& kad naraste dovoljno odi!rae ulo!u koju 3enjin pridaje partiji - da osvestiradnike u po!ledu njihovih interesa i zajedno sa njima& %ini revolucionarnu sna!u) i radnici.

*va sva stanovita se kreu unutar marksisti%ke paradi!me. pak& ima i dru!ih"

,. G0-A0ih !odina& drutveni odnosi u socijalisti%kim drutvima su strati2ikovani& postojenejednakosti u raspodeli resursa& pa postoji podela na drutvene slojeve (sledi 2unkcionalisti%kulo!iku). rutveni slojevi se na razli%it na%in nazivaju. Po dominantnom stanovitu u ovoj!rupaciji& sovjetsko drutvo se strati2ikuje na osnovu politi%ko! monopola& i da je ono politi%kinaddeterminisano. 5irokratija ili politokratija su nazivi koji se koriste za !rupu koja kontroliemo u drutvu& i na osnovu to!a njime upravlja. Ekstremna varijanta ovo! stanovita !ovori o###Ru kao totalitarnom poretku& kao sistemu li%ne vlasti (diktatura) ili vlasti politi%ke elite.Relativno kasna varijanta ovo! stanovita (Her 7onrad i van #elenji)" osnovna ideja je da usovjetskom drutvu se 2ormira speci2i%an tip klasnih odnosa !de vlast $irokratije koja je $ila privremen o$lik smenjivanja kapitalizma& preuzima vlast o$razovanih ljudi. Brupacija kojaraspola+e znanjem (kulturnim kapitalom - intelektualci) je !rupacija koja mo+e da odr+i drutvo.<aj proces nije zavren.

5



. Empirijski put& vrlo %est u 2unkcionalisti%koj teoriji - kakve su stvarne razlike izmeu pojedinaca i !rupa& pa da se rede2inie strati2ikacijska slika. ;ajjednostavnije" vii& srednji i ni+islojevi& koji se unutar se$e dele. Po ovome& ovo drutvo je $ilo drutvo slojno! karaktera& $ezula+enja u stvarne odnose izmeu slojeva& koji mo!u $iti komplementarni ili suprotstavljeni. PoIupanovu& postojala je interesna saradnja $irokratije i radni%ke klase& kako $i se srednji slojevi

dr+ali u loijem polo+aju ne!o to zaslu+uju.G. #tanovite o socijalizmu kao pose$nom tipu drutvenih odnosa koje je predodreeno idejom ona%inu reprodukcije drutva. 7lju%no je da se radi o totalizacijskom sistemu& i da se vladajua!rupacija ne mo+e deliti na ekonomsku& politi%ku& kulturnu...ru!o& nje!ova reprodukcija se vrina osnovu komandno-plansko! sistema. : tom drutvu se temeljno proizvodi planski proizvod(materijalna i nematerijalna do$ra). ma dva svojstva" ukinuto dvojstvo upotre$na vrednost-prometna vrednost (koja postoji u kapitalizmu)& a uvedeno dvojstvo planska vrednost -upotre$na vrednost (to su dva svojstva / planska i upotre$na vrednost). : socijalizmu planskavrednost dominira nad upotre$nom (jer se proizvodi proizvode i ako nemaju upotre$nu vrenost).<ree& u osnovi ove vrednosti je razli%it tip rada" drutveno potre$an rad (upotre$na vrednost)&dok u socijalizmu postoji sistemski rad" proizvodi sve to je neophodno za reprodukciju sistema.*n dominira nad drutveno potre$nim radom. 4ladajuu !rupaciju %ine pojedinci koji imajuovlaenja da sprovode plan (imaju monopol nad planiranjem) - to je nomenklatura. ;jentemeljni planski zadatak je da planira sopstvenu reprodukciju& imenovanjem ni+ih hijerarhijskih polo+aja od strane viih. : svim zemljama je postojao spisak polo+aja na koje se naimenuje(nomenklatura). no piramida su polo+aji na koje niko nije naimenovan.

ve kriti%ne ta%ke u samokonstituisanju vladajue klase" poto je re% o stro!o hijerarhijskomsistemu& kriza je kada vrh sistema nestane& jer se menja lo!ika sistema (imenovanje odozdo na!ore)& pa to dovodi sistem u krize& ali !a ne dovodi u pitanje meu!eneracijska reprodukcija& jer je svaki polo+aj $io kontrolisan odoz!o (osim vrhovno! polo+aja)& pa nije $ilo nasleivanja polo+aja& pa je ovo dovodilo sistem u pitanje& ruilo !a. : Evropi& potomstvo pripadnika

nomenklature je imalo relativno male anse da se u$aci u nomenklaturu (ipak& imali su zna%ajne privile!ije)& to je emprijski dokazano.

7lju%no svojstvo za pripadanje nomenklaturi je aktivno u%estvovnje u komandno-planskomsistemu. ato je ova klasa kolektivno-vlasni%kaJ *vo je vladajua klasa& jer je kontrolisalaresurse za drutvenu reprodukciju (nasuprot onima koji nisu imali prava na raspola!anjeresursima) - zato je ovo klasno drutvo. 7olektivna je jer nijedan pojedinac nije imao pravo na polo+aj kao pojedinac van klase (nomenklature). ato se nomenklatura naziva i kolektivno-vladajua klasa.

7lju%no klasno o$ele+je je na%in +ivota. *va !rupacija nije mo!la da privatizuju povlaeneuslove +ivota& ni da ih meu!eneracijski prenose. *vo zna%i da su drutvene nejednakosti ipak $ile relativno manje u socijalizmu ne!o u kapitalizmu. Empirijski dokazano& ali i nakon slomasocijalizma (jer su porasle nejednakosti). deolo!ija je (osim na%ina reprodukcije vladajue!rupacije) %inilac koji je doprinosio smanjivanju nejednakosti (ne odnosi se samo naispoljavanje& ve i na koli%inu privile!ija). 4a+no je razlikovanje politi%kih i ekonomskih2unkcionera / oni koji poseduju resurse posredno u kapitalizmu uti%u na politi%ke 2unkcionere(ovo razlikovanje u socijalizmu je $ilo samo relativno / jer su %lanovi komiteta odlu%ivali oekonomskim pitanjima& a direktori su imali operativnu ulo!u ili su i oni sami $ili %lanovi raznih

6



centralnih komiteta). *vo va+i iz razlo!a to drutvo nije $ilo izolovano& ve je $ilo u dodiru sakapitalisti%kim drutvima.

Predavanje ,.

7riza i slom socijalisti%ko! poretka

Po ovom pitanju& nije samo ekonomija zakazala& ve se smatra da je i drutvena nauka u celini $ila iznenaena slomom socijalizma. 80e !odine su period +estokih rasprava o krizi socijalizma(o tekoama da se krize prevaziu) - sli%no kao i sa sadanjom krizom. : Fu!oslaviji jesociolo!ija 80ih nazivana krizolo!ijom (poto je to $io period $ez rasta ili je on $io $ar usporen).Postojao je %itav niz kriza (sto%na ;ema%ka 19G,& 'aarska 19GA& Kehoslova%ka 19A8).Preovlaivalo je stanovite o krizi unutar sistema (manje se !ovorilo o epohalnoj krizi& krizisocijalizma kao poretka).

;e mo+e da se reprodukuje du!oro%no kao sistem (3aziev stav)"

Postojali su #<R:7<:R63; 67<ER#7 %inioci za ovu nemo!unost reprodukcije sistema.

1. #trukturalni se odnose na na%in konstituisanja sistema. : vezi sa tim& postoji dva tipa drutava"dinami%ki tip poretka (jedino kapitalizam - sistem se o$navlja jer se menja& jer postoji mo!unostakumulacije - konkurencija namee kapitalizmu stalne promene u sredstvima za proizvodnju i una%inu rada) i stati%ki tip poretka (za njih ne va+i da se ne menjaju& ali se menjaju jako sporo-mo!u da se reprodukuju a da se na menjaju mo!u da se menjaju i jako $rzo& ali tako da to neuti%e na reprodukciju sistema promena nije klju%na oso$enost to! sistema iako je prisutna).

#ocijalisti%ki poredak se menjao iz dva razlo!a" 0ih i ,0ih da $i uspostavio osnove reprodukcije(jer je tip industrijsko! drutva) dru!i razlo! je nametanje promene spolja& u smislu da je moraoda $ude konkurentan& a postojao je sistem represivno! aparata koji !a je titio.

7ada je napravio i jedno i dru!o (konstituisao osnove reprodukcije i postao konkurentan)&impusli za dinamiku su nestali. #vaki pokuaj unoenja dinamike spolja (npr. elemenata tr+ita) je propao jer je suprotan sistemu. 6utonomije preduzea je klju%ni element slo$odno! tr+ita.storiju socijalizma karakteriu pokuaji uvoenja tr+inih mehanizama (;EP). <o je temeljanstrukturni razlo! nu+no! sloma socijalizma (kao i to to je $io suprotstavljen dinami%nomkapitalizmu).

. 6kterski elementi - jedino je vladajua klasa $ila delatni %inilac - imala je or!anizaciju(vladajua stranka)& ideolo!iju (marksizam)& mehanizme represije kojima je se$i omo!uavala da $ude delatni %inilac...

stovremeno je ona i !lavni akter& najod!ovorniji za slom socijalizma. ;jena delatnost jesutinski iracionalna (jer je delovala protiv vlastito! interesa). Radnik npr. nije mo!ao da delaracionalno& jer je racionalnost $ila de2inisana preko vladajue klase& pa je zato samo ona mo!lada dela racionalno.

: socijlizmu& kolektivno-vlasni%ka klasa ima svoje ciljeve" akumulacija moi ('arku) - 3azimisli da je to po!reno jer ovo nije oso$enost socijalizma& ve univerzalno svojstvo

7



paradoksalno zvu%i da je vlasni%ka klasa >0 !odina akumulirala mo& a onda $ila potpunonemona da deluje po%etkom 90ih.

*snovna delatnost kolektivno - vladajue klase je da stvori takav poredak drutvenih odnosa& !de je njena komandno-planska re!ulacija neophodna (ina%e e nastati nered). Preterano su ula!ali uteku industriju (ener!etika& metalur!ija& maino!radnja)& to je proizvelo sistem neravnote+a& akoje je dr+ava pokuavala ad hoc da rei. #tvarali su to vee proizvodne jedinice (!i!ante)& zata su mislili da e im olakati kontrolu. <e neravnote+e su proizvodile stalne ekonomske krize.#istem proizvodnje nereda je $io i izvan ekonomije (neredi u politi%koj s2eri - konstantna proizvodnja neprijatelja u kulturi - pro!laavanje nesocijalisti%kih dela).

#utinsko svojstvo vladajue klase je da je njeno delanje $ilo i racionalno (ula!anje u sektor teke industrije) i iracionalno (proizvoenje kriza& apatije) istovremeno. *snovni pro$lemi su $ilivojni (nemo!unost odr+avanja vojske).

: ekonomiji& !lavni pro$lem je usporavanje i na kraju !u$itak ekonomsko! rasta. ###R je $io $o!at prirodnim resursima& koji su imali visoku cenu na svetskom tr+itu. :z to& imali su i velike

o$radive povrine. 4rena je stalna mo$ilizacija stanovnitva da radi intenzivno u loimuslovima. Razlozi za to su sledei" le!itimacijski (ljudi su mislili da !rade pravo drutvo)&trans2eri poljoprivrednika u industriju (njihovih vikova)& a postojala je i represivna mo$ilizacija.*vo je dovelo do rasta drutveno! proizvoda u prvim decenijama u ###Ru. centralizovanoupravljanje resursima je doprinosilo u$rzanju rasta.

#ve ovo je prestalo da 2unkcionie i po%elo da daje loe rezultate. Resursi su po%eli da $udu svete+e dostupni& skuplji& pa se nisu mo!le zadovoljiti drutvene potre$e. *$e mo$ilizacije suiscrpljene (i pozitivna i ne!ativna) - radnici su pokuavali da rade manje ne!o to su $ili plaeni.: slo+enoj& di2erenciranoj ekonomiji vie centralno-planski sitem nije $io e2ikasan. #li%ni pro$lemi su postojali i na politi%kom planu. 3judi su prestali da se $ore za sistem (seljaci u###Ru). *sim u Fu!oslaviji& socijalizam je svu!de $io uspostavljen nasilno (pa je u tim zemljam $io nele!itiman) i $io nametnut spolja. Favio se antisovjetski $unt. #istem se odr+avao i prekounutranjih represivnih aparata. 7ada je ###R dospeo u krizu (o!romni vojni trokovi) -Bor$a%ov je o$javio politiku neintervencije (u dru!im socijalisti%kim zemljama)& pa je po%elo povla%enje vojnih sna!a (%ime je sistem doveden u pitanje& jer je omo!ueno postojanje pokretaza oslo$oenje).

sto%na ;ema%ka je $ila dvostruki pokreta%" velike !rupe ljudi su preko 'aarske napustilezemlju& jer su otvorene !ranice i to je o$esmislilo zid& odakle je skinuta kontrola& pa je sistem $io pred vratima sloma. *sim rane 2aze socijalizma u ###Ru (i nekih ostrva u Evropi - Poljske)&Fu!oslavije i 6l$anije !de su $ile dominantne prosocijalisti%ke sna!e& dolazi do le!itimacijsko! pro$lema. deolo!ija o tome da se +ivi $olje ne!o siromani na zapadu i da socijalizam $r+e

napreduje od kapitalizma (sledee !eneracije e moi da +ive u $la!ostanju)& je $ilale!itimacijski %inilac dok je sistem $io zatvoren. #a ekonomskom krizom i dolakom Bor$a%ovadolo je do politike !lasnosti (javnosti). : interesu je socijalizma& po tom stanovitu& da se pro$lemi javno re!istruju i reavaju. ;enameravana posledica je $ila protok in2ormacija kako sestvarno +ivi na zapadu& pa je sistem iz!u$io le!itimacijski oslonac.

Ekonomski kolaps& nestanak represije i le!itimacijski %inilac su doprineli (sa izuzetkomRumunije) da se osnivaju viestrana%ki sistemi& a to je znak de2initivno! sloma socijalizma (z$o!

8



totalizacijsko! karaktera). :klonjen je na%in reprodukcije sistema& ali se nita novo nije odmahiz!radilo& uspostavilo.

Predavanje .

#peci2i%nosti socijalizma u Fu!oslaviji

*dmah se namee pitanje& kakav je to poredak $ioJ *d pedesetih pa nadalje& javljaju se dvastanovita o karakteru socijalizma u Fu!oslaviji"

1. a je identi%an sa sovjetskim socijalizmom - odnosno da je to totalitarni politi%kisistem (na %elu sa samodrcem <itom). Razlike su u detaljima.

. #tanovite zastupano u okvirima tadanje vladajue ideolo!ije - Fu!oslovenski poredak je speci2i%an - to je samoupravni i tr+ini socijalizam& u kome postoji sistem li%nih javnih slo$oda(mo!ue je izraziti pluralizam interesa). Razlika je i u nesvrstanosti politike (Fu!oslavija nije pripadala $lokovima).

3azi - nije ta%no ni jedno ni dru!o"7od 1. ta%no da Fu!oslovensko drutvo jeste jedan o$lik komandno-plansko! sistema& u kom sutakoe podsistemi spojeni. Postojala je i nomenklatura& koja kontrolie ukupan drutveni +ivot& i!de nema alternativnih politi%kih or!anizacija. 4ladala je kulturna ideoloka dominacija. sti tipeshatoloke le!itimacije kao u ###Ru.

7od 1. ;eta%no to to na uvia speci2i%nosti koje zna%ajno osen%avaju ovaj model - uslovi +ivotasu razli%iti& a uticali su i na na%in trans2ormacije sistema& to je $ilo predmet istra+ivanja.

Prva speci2i%nost poretka je da je on autohtono uspostavljen (nije donet i odr+avan nasovjetskim tenkovima)& donet je vlastitim sna!ama. <o ne zna%i da $i& $ez postojanja sovjetsko!

$loka& ovaj sistem mo!ao da se odr+i (ali i nastane).

:spostavljen je jer je od po%etka rata uspostavljen irok narodni pokret sa , uporita"

-5or$a protiv stranih okupatora (nacionalno oslo$odila%ki pokret& masovno u #r$iji i LrnojBori(na jesen 191.)- nakon to!a se nije oporavio do 19e). <u stupa na sna!u"

-*tpor ustakom re+imu - pose$no u zapadnim delovima Fu!oslavije& !de je po%eo etni%ki rat(!raanski rat etni%ko! tipa). 5rzo je po%eo osvetni%ki !enocid& pa su se u taj pokret po%eli slivatii Mrvati i 'uslimani.

-<o je postao i rat protiv kapitalisti%ko! re+ima nekadanje Fu!oslavije.

shod" ovaj pokret je izrazito $rojan& do$ro or!anizovan i uspostavio je elemente represije ilokalne i centralne vlasti.

Poto je $io uspean protiv sva tri neprijatelja (najuspeniji protiv %etnika& kao od$rane staro!sistema)& 19Ge se pojavio kao veliki po$ednik. Raspisao iz$ore (koji su jedva $ili demokratski)&i le!itimno zauzeo vlast& pa je zato autohton. :spostavio je $azi%ne karakteristike sistema koje je preuzeo od ###Ra. 6utohtonost je $ila pro$lem z$o! nomenklature (jer nisu $ili deo

9



meunarodne nomenklature). <o je $io pro$lem z$o! #taljina& jer nije imao kontrolu nadnomenklaturom. ato je +eleo da naimenuje svoju nomenklaturu& ali nije mo!ao jer je sistemimao jaku unutranju podrku& ali i podrku zapada& koja je ponuena Fu!oslovenskojnomenklaturi. z ovo! suko$a iznikle su dru!e speci2i%nosti"

ru!a speci2i%nost- u$rzavanje primene sovjetsko! modela& jer su +eleli da doka+ulojalnost ###Ru. Pokuaj na!le kolektivizacije zemlje i pro!anjanje ideolokih neprijatelja sumani2estacije ovih te+nji. 'eutim& o$rat je $io nu+an i prvo je $io ideoloki (kritika ###Ra).pak& to nije $ilo dovoljno (onda je i kod nas isto). a $i antikritika do$ila uporite& $ilo je potre$no da se razlikujemo od njih. Postoji vie ta%aka razlikovanja"

- #amoupravljanje - ovoj ideji je teko ui u tra!. ;aeni su neki elementi kod 'arksa& pa je tako i proklamovana ideja. ;ije imala prakti%ne posledice u po%etku. 19G>e !odine jeodr+an prvi kon!res radni%kih saveta& !de je stvorena i konsolidovana institucionalnamre+a. 'eutim& dru!i kon!res je odr+an tek po%etkom >0ih& to !ovori o stvarnomzna%aju ove institucije. pak& ovo je va+no jer je korelat dru!e va+ne speci2i%nosti& a to je"

- :voenje tr+ita u socijalizam - osnova za uvoenje tr+ita u socijalizam je uspostavljenaranije& kada je vlasni%ka !rupacija odustala od nasilne kolektivizacije. Partizani su $iliseljaci& a Fu!oslavija u ratu je $ila selja%ko drutvo. 19>. je dolo do suko$a izmeu partije i seljatva (tada sporadi%nih). *vi suko$i su postali masovni sa kolektivizacijom.a nije $ilo suko$a sa #taljinom& ovo $i se lako reilo. 'eutim& opasnost sa dve strane je naterala da se odustane od kolektivizacije. <o je zna%ilo da je dr+ava imala dominantno privatno vlasnitvo (koje je $ilo umanjeno o!rani%enjem veli%ine poseda na 10 ha).odue& malo je $ilo onih koji su i ranije imali vie od to!a& pa su time i $ili zadovoljni& prakti%no kupljeni. Privatno vlasnitvo se proirilo i na zanatstvo (i ovde je postojaloo!rani%enje u vidu $roja zaposlenih - ,). pak& ni u jednom slu%aju akumulacija nijemo!ua& pa nema kapitalizma. Postojanje privatno! vlasnitva je predstavljalo osnov za

kasniju relativnu samostalnost preduzea. <r+ite se pojavilo kao ideja po%etkom A0ihz$o! ekonomske krize& jer nije naeno dru!o reenje. 4idelo se da se tr+ine ekonomije $rzo razvijaju (u Fu!oslaviji na!lo usporen rast u tom periodu). deja je $ila preuzeti nekeo$rasce sa zapada& dok je pro$lem $io spojiti tr+inu ekonomiju sa komandno-planskom.Pokuali su to da u$la+e pre$acivanjem nekih nadle+nosti na one koji upravljaju preduzeem. *vo prenoenje ovlaenja sa komandnih centara na upravlja%e preduzea jeimalo cikli%ki karakter. Pokuaj intenziviranja ovo! procesa 19AG.

*vaj sistem je unutranje kontradiktoran. *vlaenja su preputana u nekoliko podru%ja"

1. tr+ite potronih do$ara - 2irme su mo!le da same odlu%uju ta e i kako da proizvode.

. tr+ite radne sna!e (neo%ekivano) - ranije je $ilo vika radne sna!e& pa je produktivnostopadala. *d A0ih je omo!ueno otputanje radnika. stovremeno& dolo je do rastue potre$e zaradnom sna!om na zapadu& pa su ljudi masovno odlazili u inostranstvo. pak& $roj nezaposlenih je $io jako visok& to je $ilo le!itimacijski nazamislivo. $o! to!a je po%etkom >0ih& ovoslo$odno tr+ite radne sna!e ukinuto. :prkos visokoj nezaposlenosti& nije $ilo or!anizovano!nezadovoljstva nezaposlenih.

10



;ije postojalo tr+ite kapitala (koje je i osnovno tr+ite)& iz razlo!a to su $anke $ile poddr+avnom kontrolom (a preduzea su zavisila od $anaka). Postojala je intenzivna kontrola nadspoljnotr!ovinskom razmenom (preduzea jesu vrila razmenu& ali su $ila kontrolisana od stranenomenklature ili tajne policije). $o! ove dve %injenice& mo+e se konstatovati da je postojalosamo kvazi-tr+ite& jer je postojala& osim 2inansijske kontrole& i kadrovska kontrola (nametanje

direktora od strane nomenklature).<rea speci2i%nost- samoupravljanje

#ve nominalne odluke donosio radni%ki savet (npr. imenovanje direktora). irektori nisu mo!li $iti %lanovi radni%kih saveta (eventualno su to mo!li $iti ni+i rukovodioci). 're+a radni%kihsaveta je $ila univerzalna. Pro$lem se javio kada su neki istra+iva%i utvrdili da je stvarnostdru!a%ija (Iupanov& *$radovi& 6rzenek& Rus). *ni su utvrdili da je distri$ucija moi uor!anizacijama oli!arhijska& a ne demokratska.

Iupanov - preko anketa zaposlenima (nepouzdano).

*$radovi je posmatrao proces donoenja odluka na sednicama radni%kih saveta. spitivao je kosu %lanovi& ko predla+e odluke& ko diskutuje o njima i %ije se odluke donose. *!romnu veinuodluka predla+u upravni od$ori& oni o njima i raspravljaju i njihove odluke se na kraju donose.

3azi - ispitivao zaposlene o stratekim odlukama koje su ve donete - ni o jednoj odluci nijedanradnik nije znao (%ak ni o odlukama o masovnom otputanju). 6 ako nisu $ili in2ormisani& nisu nimo!li u%estvovati u donoenju odluka.

pak& nije samoupravljanje $ilo potpuno $ezna%ajno" u nekim domenima& oni su saodlu%ivali (onekim va+nim elementima reprodukcije) - uprave su po%ele da poveavaju zarade zaposlenima&da $i o$ez$edili samoupravljanje (ali to je smanjilo rast). # dru!e strane& postojala je i raspodelastam$eno! 2onda zaposlenima (upravnim strukturama i stru%njacima& radnicima jako malo).

<ree& poveana pa+nja uslovima rada (ovo su pozitivne posledice samoupravljanja po veinuzaposlenih).

Branice samoupravljanja" spoljanja (jer su klju%ne odluke donosile strukture izvan preduzea)&unutranja (oli!arhijska struktura moi u preduzeu). nstitucionalni okviri samoupravljanja su $ili visoki& ali su realni odnosi moi $ili dru!a%iji. #istem samoupravljanja je nestao $ez reakcijezaposlenih& to !ovori o nje!ovoj snazi.

Ketvrta speci2i%nost- 3i$eralni karakter Fu!oslovensko! socijalizma

*vde se na!laava razlika ovo! poretka od demokratsko! - sistem slo$oda je uveden odoz!o(kako je mo!ao $iti i oduzet)& a nje!ov stepen je $io razli%it u razli%itim momentima.

dejna pretpostavka za ovo je idejni o$ra%un sa staljinizmom. Paradoksalno& ljudi koji su $ranilistaljinizam su $ili tretirani isto kao i #taljinovi politi%ki protivnici. #istem je $io u!ro+en spolja& pa nisu ni imali dru!o! izlaza ne!o da se o$ra%unaju sa staljinistima. 5roj ljudi o$uhvaenihovim o$ra%unom je $io manji ne!o u dru!im zemljama isto%ne Evrope& a i mrtvih je $ilo malo.Pritom& !oli otok je trajao relativno kratko.

11



Postojalo je nekoliko ta$u tema koje nisu smele $iti kritikovane" lik i delo Fosipa 5roza <ita&narodno oslo$odila%ka $or$a& jednopartijski sistem& Dleve !reke?

Cirenje li$eralno! sistema je $ilo potpomo!nuto od ljudi iznutra koji su +eleli da o$ez$ede veeslo$ode (intelektualci). 19G,. su odr+ane studentske demonstracije za po$oljanje uslova +ivota.

;u+nost orijentisanja sistema na zapad z$o! od$rane od sovjetske pretnje& je uzrokovalootvorenost i komunikaciju& to je irilo prostore slo$ode iznutra. #tudentski pokret A8e je primer li$eralnosti sistema.

3i$eralizam je $io najvidljiviji na podru%ju kulture& i u drutvenim naukama (PR6N# %asopis&7or%ulanska letnja kola). 3i$eralizacija je imala cikli%ni karakter. *d 19G,. do 19A8. jenapredovala& studentski protesti su uzrokovali nemire u nomenklaturi& pa je manipulativnokorien nacionalizam. ;akon to!a& usledio je o$ra%un sa li$eralizmom i nacionalizmom& ali urelativnom smislu (otvorenost je ostala& pa je postojala komunikacija& ali npr. nisu 2inansiranikriti%ki orijentisani re+iseri& pisci?) 7rajem >0ih opet dolazi do rasta& pa sa smru <ita opeto!rani%enje do 198G. 7ada slo$ode opet rastu.

Predavanje G.

stra+ivanja strukture Fu!oslovensko! drutva

<eorijski okvir odreuje horizont pristupa& pa samim tim i %injenice koje se posmatraju& kao ina%in njihove interpretacije. ;e postoji veliko $o!atstvo empirijskih istra+ivanja (samale!itimacijska ideolo!ija je to ote+avala& ali poto je i nau%no iskustvo $itno& ova tema se prostonametala).

7od nas nije postojala socioloka tradicija& pa nema puno istra+ivanja.

Prvo (kraj G0ih) - nisu materijali socioloki prikupljani& ve su to podaci savezno! statisti%ko!zavoda (pro$ni popis).

4ojin 'ili je do$io ove materijale i o$javio teksta (19G9. i 19A0.). $avio se drutvenom pokretljivou u%enika srednjih kola i studenata. 7lasi2ikovao ih je u tri !rupacije po poreklu(ne $a do$ra klasi2ikacija)" poljoprivrednici& manuelni zaposleni i nemanuelni zaposleni.Po%etna pretpostavka" izmeu ove tri !rupacije postoji neka vrsta hijerarhijskih odnosa. <ako su!imnazije i 2akulteti mesto iz ko! se re!rutuju pripadnici nemanuelnih slojeva. *dakle onidolazeJ 'eu !imnazijalcima i studentima mo!u se nai deca sva tri sloja (po apsolutnim $rojevima naj$rojniji su poljoprivrednici& pa manuelni radnici pa nemanuelni). z ovo!a se mo+ezaklju%iti da je postojala otvorenost. pak& relativne anse potomaka ovih slojeva su $ilenejednake (vee su $ile anse viih slojeva). aklju%ak" drutvo je otvoreno& ali su anse jo uvek

nejednake sa tendencijom njihovo! izjedna%avanja.

#ledee $itno istra+ivanje" 5o!dan eni (domai sociolo!& ali o$razovao se i radio u 6merici)19A8. i 7aduin?

stra+ivaje se $avilo elitama (politi%kim& ekonomskim i kulturnim) - domai i strani istra+iva%ielite" politi%ki i privredni rukovodioci i istaknuti intelektualci. *vo istra+ivanje nije stro!o

12



metodoloki pravilno (uzorak nije $io naj$olji). aklju%ak" elite su $ile otvorene (sastojale se od pojedinaca koji poti%u iz ni+ih slojeva).

Pravo strati2ikacijsko istra+ivanje o$avila je !rupa slovena%kih sociolo!a (#tane #aksida&

Petrovi%?). Lilj je $io da se utvrdi da li postoje nejednakosti i koji je njihov izvor (da li su posledica nejednako! ekonomsko! razvoja ili dominantno! sistema drutvenih odnosa& i u tomslu%aju kakvih). stra+ivanje je raeno u #loveniji i 'akedoniji. Mipoteza je !lasila" ako je sli%annivo nejednakosti& onda su posledica sistemsko! delovanja (. deo hipoteze / $io je cilj da se on potvrdi). ;isu +eleli da a priori zaklju%e o izvorima nejednakosti& ve na osnovu empirije.#tatisti%ka (2aktorska) analiza pokazuje tri razli%ite hijerarhije u kojima su strukturisani pojedinciu Fu!oslovenskom drutvu (tri razli%ita 2aktora di2erenciranosti odnosa)"

- nejednakosti u materijalnom $o!atstvu (potroni status 2aktor)

- nejednakosti u politi%koj moi (politi%ki status 2aktor)

- nejednakosti u drutvenom u!ledu.

;a osnovu ove tri kate!orije& do$ija se %isto 2unkcionalisti%ko stanovite (jer je i okvir takav) -z$o! indikatora koji su uzeti iz 2unkcionalizma.

;alaz" postoji zna%ajna di2erencijacija i u #loveniji i u 'akedoniji (nije proizvod ekonomskerazvijenosti)& ali izmeu tri piramide nejednakosti ne postoji poklapanje. <o zna%i da npr. ljudikoji su $o!ati ne moraju $iti moni ili u!ledni (isto va+i i za zanimanja)?z to!a sledi da nema jednostavne drutvene hijerarhije& pa nema ni klasno! karaktera. Postoje slojne nejednakosti& alione su di2uzno! karaktera.

7ritika" u D#istem i slom.

#erija istra+ivanja - 'ihajlo Popovi - tri talasaPolazi od teorijske pretpostavke da u Fu!oslavijine postoje klase& da je karakter vladajuih drutvenih odnosa slojno! tipa. 7lasno drutvo jedrutvo neprijateljskih protivre%nosti& or!anizovano zastupanje interesa od strane neke !rupe.*vde postoje nejednakosti& ali su one slojno! tipa (nema or!anizovanja klasa). Preuzima iz2unkcionalizma socijalne o$rasce i smatra da o$like nejednakosti tre$a tra+iti kao i kod prethodnih autora (ona ,) O u razlikama u o$razovanju.

Polazi od to!a da se u drutvu mo!u prepoznati sledee . $azi%ne !rupe (sloja)"

-Rukovodioci

-#tru%njaci i slu+$enici

-Radnici

-Poljoprivrednici.

Po njemu& na osnovu empirije& mo!u se identi2ikovati vii& srednji i ni+i slojevi. Pro$lem jeukolpiti ove slojeve i one !rupe& da li se ono prethodno naputa& ostaje nejasno. <o pokazuje da&

13



ako uzmemo materijalni standard manje od 0 ima nizak& oko jedne treine srednji i oko G0visok. li& kada je mo u pitanju (o$rnuto)& malu mo ima vie od 80& srednju manje oko 10&a malu oko , (postoje velike protivre%nosti kada se ukrste ove skale).

*ve dve skale (tri sloja i %etiri !rupe) ne mo!u da se pomire" z$o! teorijskih pro$lema (ne postoji teorijska povezanost)& i z$o! indikatorsko! pro$lema (npr. indikatori za mo su $ili%lanstvo u partiji ili %lanstvo u radni%kom savetu& da li je pojedinac do$io neki orden?).Privile!ije su i!rale veu ulo!u ne!o primanja.

#lika koja je do$ijena i kako je on interpretira je iskrivljena& jer nema sistematskih rezultata.

3azi - istra+ivanja 80ih"

1. Mrvatska 198. / prikazano u D: susret zatvorenom drutvu

. Lela #=RF 1989. / prikazano delimi%no u D#istem i slom.

<eorijske pretpostavke su iste za o$a.

1. 5avi se drutvenom pokretljivou. : osnovi ovo! istra+ivanja su unutar i meu !eneracijska pokretljivost.

Razlika od dru!ih" pokretljivost je deo ukupno! procesa drutvene reprodukcije. Polazna ta%kanije pojedinac i promena nje!ovo! polo+aja& ve reprodukcija drutvenih !rupa koja se javlja kaouzro%ni %inilac& a pokretljivost pojedinca je samo izvedena iz opte reprodukcije drutvenih!rupa. 5itni su polo+aji (oni su polazna ta%ka)& njihovo popunjavanje. Prate se na%ini 2ormiranja ireprodukcije polo+aja. :tvreno je da je socijalisti%ko drutvo& s o$zirom na karakter i istoriju& po%elo kao zna%ajno otvoreno drutvo i da je velika pokretljivost A0ih i >0ih rezultat

strukturalnih promena (industrijalizacija / trans2er poljoprivrenika u radnitvo i rast srednjihslojeva& pre sve!a stru%nja%kih slojeva& koji se popunjavaju iz ni+ih slojeva)& ali se drutvo kreeka zatvaranju. a razliku od Boltropa i Eriksona (zaklju%ili da postoji ista relativna i aposlutna pokretljivost u dva sistema do sistemskih uticaja na pokretljivost mo+emo doi posmatrajuisamo relativnu pokretljivost& a ona je relativno ujedna%ena u socijalisti%kim i kapitalisti%kimsistemima po njima zapadna drutva su otvorenija jer su o$avila strukturne promene). Pro$lem"u njihovoj shemi ne postoji via klasa& to je pro$lemati%no jer vlasnitvo kapitala podrazumevanaslee& %e!a nema u socijalizmu& ne mo+e se vladajua klasa reprodukovati& pa mora $itiotvorena" zato ne mo+e $iti jednakosti dva sistema u po!ledu ujedna%enosti relativnih pokretljivosti.

. nejednakosti drutvenih polo+aja u Fu!oslovenskom socijalizmu / drutveni polo+aj jesinteti%ki izraz !lo$alne drutvene podele rada koja se uspostavila prisilno i relativno trajno takoda suprotstavlja velike drutvene !rupe& i posreduje izmeu teorijske analize (kolektivno-vlasni%ka klasa& posredna i radni%ka) i empirijske evidencije o sistemu drutvenih polo+aja (iovde se polazi od polo+aja kao uzro%no! elementa).

7orien je speci2i%an skup indikatora"14



-umesto zanimanja - polo+aj u podeli rada / priroda rada (komandno-planski ili izved$eni rad) -ovaj indikator je vrednovan vie od ostalih kao uzro%ni - ponderisan

-materijalni polo+aj (privile!ije vie ne!o prihodi)

-o$razovanje

-podela na intelektualni i materijalni rad

- podela na !rad i selo.

:kupan drutveni polo+aj utvrivan na osnovu ovih G indikatora" visoka statisti%ka veza izmeuteorijski de2inisane !rupacije i kompletno uzeto! polo+aja (za razliku od #akside i Popovi%a).Pro$lem to je tako visoka veza" jer je prvi indikator izveden iz teorije i ponderisan& pa je povukao ostale.

Promene" predavanje A

#uko$i u Fu!oslaviji i slom Fu!oslovenske dr+ave

#uko$i su postojali u svim s2erama" politici& kulturi& ekonomiji& a postojao je i etno-nacionalni(ova podela suko$a je sasvim uslovna& jer je sistem totalizacijski).

Politički: tri razli%ita tipa suko$a (pa je potre$na periodizacija - hronoloka& ali i tipoloka)"suko$i koji su vezani za konstituisanje& za reprodukciju i za raspad sistema.

1.Sukobi vezani za konstituisanje (kad je re% o hronolokim elementima ovih suko$a onisu sasvim uslovni& jer se sistem po%eo konstituisati 191.& a temelji sistema su postavljeni 19G,.).2ormira se akter koji i!ra dvostruku ulo!u" pokuava da ponovo or!anizuje dr+avu koja jedo+ivela slom (narodno-oslo$odila%ki karakter ustanka)& ali i da rekonstruie !lo$alne drutveneodnose u Fu!oslaviji& tj. da uspostavi novi tip drutva& socijalisti%ki tip.

- ;ajza%ajniji posleratni suko$ je $io onaj sa n2orm$iroom iz 198. Radilo se o tome dali e se nomenklatura vezati za ###R (tj. da li e njena hijerarhija $iti meunarodno! karaktera iu Fu!oslaviji / da li e njen vrh $iti u 'oskvi) ili e njen vrh $iti Fu!oslovenski. *vo je pozadinasuko$a. *vaj suko$ je odredio o$lik socijalizma u Fu!oslaviji& ali i spoljni polo+aj Fu!oslavije

(doveo do 2ormiranja pokreta nesvrstanih). mao je dve dimenzije" spoljanju i unutranju.#poljanja dimenzija ovo! suko$a je isklju%enje zemlje (politi%ko i ekonomsko) iz zajednicesocijalisti%kih dr+ava& kao i pretnja invazijom (koja ipak nije $ila ostvarljiva / jer je iz!raen jak represivni aparat tj. vojska i sistem je imao le!itimitet& ali i z$o! mo!unosti intervencije zapada.pak& ova pretnja je trajala nekoliko !odina kao mo!ua). :nutranja dimenzija - zahvaljujui propa!andi koja je ranije proklamovala ###R kao predvodnika socijalizma& ljudi su sada $ili u pro$lemu za ko!a se opredeliti neki su se neoportunisti%ki opredelili za #taljina ($rz& surov ineselektivan o$ra%un sa staljinistima).

15



- #uko$ sa seljatvom / javio se prvo krajem 191. kada su pokuali da oduzimaju zemljui u$ijaju $o!atije seljake (u$rzo su shvatili da je to !reka& jer su se svi seljaci uplaili& pa je po%elo povla%enje iz partizansko! pokreta). *vaj suko$ se raz$uktao nakon 198.& kada jeu$rzan proces kolektivizacije (kao dokaz nomenklature da ne skree sa sovjetsko! puta). Prisilnostvaranje zadru!a je dovelo do otpora seljaka (pasivno!& aktivno!& pone!de i oru+ano!)& to je

$ilo le!itimizacijski nedopustivo u trenutku kada je celo drutvo $ilo u!ro+eno& pa je ovaj procesnaputen po%etkom G0ih& nakon !odinu-dve. *vo je dovelo do rasta le!itimiteta sistema i privatno! vlsanitva& to je dovelo do speci2i%nosti sistema.

- #uko$ sa $ur+oazijom (191-19>) / unitena drutvena struktura (aparati prisile $ive!sistema)& a i njeni %lanovi& kao kapitalisti ne kao pojedinci / oduzeta im je imovina (ovaj suko$nije $io oz$iljan& jer je $ur+oazija $ila sla$a i pre rata) / nije imao velike posledice tj. nijedoprineo razlikovanju ju!oslovensko! sistema.

2. Sukobi vezani za reprodukciju sistema (19G,.-1980.) / proizilaze iz 2unkcionisanjasistema. 4ezani su za uspostavu nomenklature kao jedinstvene hijerarhije.

- #uko$ sa Hilasom / pokuao da kritikuje Fu!oslovensko drutvo& uzimajui doslovnotekstove pisane za sovjetski savez (de 2acto nomenklaturu). <o je shvaeno kao nedostatak poslunosti prema viim u hijerarhiji (iako je $io -G u hijerarhiji)& pa je morao $iti odstranjen.

- #uko$i vezani za pokuaje za veu autonomiju repu$li%kih delova nomenklature (ovatendencija je $ila imanentna) O suko$i sa upravama preduzea- (intenzivirano u dru!oj poloviniA0ih sa krizom / kao na%in njeno! reavanja pokuana je institucionalna decentralizacija po o$eove osnove& a doprineo je i studentski protest& ne jer je pretio da srui sistem& jer je i on po prirodi $io socijalisti%ki orijentisan / nije se zala!ao za politi%ku demokratizaciju ili dru!e o$likeekonomija& ali su nje!ovi zahtevi implicitno potkopavali klasnu prirodu ovo! sistema svojimupravo socijalisti%kim zahtevima- dakle& dele!itimizovao ju!oslovensko drutvo kao $esklasansistem& to je prepoznato kao velika opasnost). Reakcija je pokuaj o+ivljavanja nacionalizmakao mo$ilizatorsko! principa koji je direktno neprijateljski $io ovim studentskim zahtevima (raststudentsko! nacionalisti%ko! pokreta koji je ohra$rivan odoz!o u Mrvatskoj). o to!a je dolo jer je ve 19A9. dolo do odluke o teritorijalnoj decentralizaciji (prethodno je tome doprineoo$ra%un sa Rankoviem - +eleo %vstu centralizaciju nomenklature). *kon%ano je tako to jerepu$li%ko rukovodstvo uklonjeno& kako ne $i u!rozilo sistem svojom autonomijom& kako se ne $i otr!lo kontroli (radi se o Mrvatskoj nomenklaturi). pak& nije ukinuta institucionalna osnovakoja je omo!uavala relativnu autonomiju repu$li%ke od centralne uprave / ustavni amandmanikoji su dr+avu pro!lasili kon2ederacijom u!raeni su u ustav iQ 19>,. Po dru!oj osnovi suko$ se pojavio kao"

- #uko$ sa tehnokratijom / kada su velika preduzea oja%ala svoju samostalnost& pojavila

su se kao akteri koji imaju mo iako ne pripadaju nomenklaturi (iz!ledalo je da mo!u da donoseodluke $ez nomenklature& $ez njenih pravila). ato je to $ilo mo!ueJ nstitucionalna osnovaranije (tr+ino! socijalizma) je $ila re!ulisana spolja preko $anaka i kadrovski. *vo prvo / umanjeno $itno kada su preduzea su postala jaka& pa nisu zavisila od $anaka& a ljudi u njima su postali toliko moni (imali su javni u!led) da nije $ilo lako upravljati njima preko kadrovskih procedura. akle& stvar je o$avljena tako to je re%eno da su drutveni pro$lemi u Fu!oslavijirezultat ja%anja tehnokratije kao ne!ativne drutvene pojave& pa je u istom talasu kad je smenjenohrvatsko politi%ko rukovodstvo smenjeno nekoliko hiljada direktora (najvie u #r$iji)& jer su

16



navodno porasli kao klasa (tehnokrata)& a preduzea su decentralizovana preko udru+eno! rada& pa je postalo nemo!ue da se 2ormira !rupa %ija $i mo po%ivala na upravljanju preduzeem.

3. Sukobi vezani za raspad sistema (1980 - 1990) / institucionalna osnova ovo! usko$a je postavljena ustavom iz 19>,. (stvorio okolnosti u kojima temeljni pro$lem reprodukovanjanomenklature - nestanak vrha / nije mo!ao $iti nadomeen& nomenklatura se nije mo!larekonstruisati kao dosledna hijerarhija& niko nije imao ovlaenje da postavi vrhovno! vou). ;ije $ilo mehanizma za rekonstrukciju& pa su po%eli da 2unkcioniu postojei institucionalnimehanizmi (porizali iz kon2ederativno! sistema). Prvi& skoro >-8 !odina je 2unkcionisalokolektivno predstavnitvo& ali nije $ilo vrha. *vo je 2unkcionisalo samo nominalno& jer je $ilosve nesposo$nije da donosi odluke (za ta je $io potre$an konsenzus). <ek 1988e se javio pretendent na taj vrhovni polo+aj ('iloevi)& kad je pretio da uspostavi dominaciju& dolo je dosloma socijalizma u Evropi - sistem je doao u pitanje.

Ekonomski sukobi - meu njima najva+niji su trajkovi

*$zirom na samoupravni sistem& trajk je $io pravno nere!ulisan& a prakti%no (sistemski)

nele!itiman (jer su radnici& 2akti%ki& upravljali). Ctrajkovi su dosta istra+ivani" pre sve!a& nije $ilosindikalne or!anizacije& a sindikalno rukovodstvo je $ilo deo partije (dakle& ona je postojala& ali je samo nominalno imala veze sa radnicima). Ctrajkovi su z$o! to!a nastajali spontano. Potonije $ilo nikakve or!anizacije (osim ad hoc)& oni su $ili 2ra!mentirani (u jednom preduzeu& ili%ak jednom delu preduzea). : njima su& skoro isklju%ivo& u%estvovali manuelni radnici. Fedinizahtev je $io zahtev za materijalnom preraspodelom (poveanje plata& topli o$roci...)& i $ili surelativno umereni. $o! ovo!a su $ili relativno uspeni (do$ijali su poviice). :sliavani su jer su dovodili u opasnost lo!iku samoupravljanja (mo!lo je da $ude dele!itimizovano). E2ekti su $ili kratkoro%ni& z$o! in2lacije. <a uspenost je takoe uzrok 2ra!mentarnosti& jer su kratkotrajali. 6li& $ez trajkova solidarnosti& njihova uspenost je $ila %inilac njihovo! veliko! $roja(jedini pravi e2ekat je $ila nee2ikasnost ekonomije u celini).

Kulturni sukobi / po%eli G0ih (19G,.)& vezani su za postepenu li$eralizaciju sistema. apo%elisu knji+evnici kritikom realnosti socijalizma (zajedno sa likovnim umetnostima). pak& 2ilm idrutvena teorija su ostavili vei tra!. : 2ilmu& to je crni talas (Iivojin Pavlovi& Ielimir Iilnik...)- pokazivali su +ivotne uslove naj%ee mar!inalnih drutvenih slojeva (to je $ilakritika sistema). >0ih dolo do onemo!uavanja ovih autora i ove vrste iskazivanja (2ilm $ioopasan jer je $io najmasovniji). : drutvenim naukama- PR6N# i 7or%ulanska letnja kola-kritika socijalizma u koju su $ili uklju%eni $itni nau%nici spolja koji su im doneli le!itimitet (nisumo!li $iti za$ranjeni& jer $i to potvrdilo njihove kritike).

<akoe& postojali su nacionalni sukobi / najvei 19A8.& 19>1-19>& na zapadu zemlje i na7osovu& pa 1980. na 7osovu...

#uko$i vezani za krizu i slom dr+ave / razli%ita tuma%enja"

1.osta raireno / orijentalisti%ki diskurs (#aid& <odorova)

: predmodernim drutvima vlada milenijumska etni%ka mr+nja. *no to se u Fu!oslavijido!odilo& ponavlja se cikli%no& $ez o$zira na o$lik drutveno! sistema.

17



. *pet raireno / #uko$ je iz$io jer su #r$i hteli da proire svoju dominaciju (ipak& ovo ne mo+eda o$jasni veliki $roj pojava).

,. <ree (5aki) / !lavni uzrok suko$a spoljanji %inioci (koji su potpomo!li raspad).

3azi / ne deli nijedno od njih (potre$no kompleksnije o$janjenje). Po njemu& jednako zna%ajni

su i spoljanji i unutrnji %inioci. Primat& !eneralno& imaju unutranji - klasi2ikuju se po dvedimenzije" istorijskoj (elementi du!o!& srednje! i kratko! trajanja) i strukturalnoj (ekonomski& politi%ki& kulturni& sociopsiholoki& drutveni uzroci). <re$a ukrstiti sve ove %inioce i do$itiuzroke"

- storijsko-politi%ki %inioci du!o! trajnja / stvaranje Fu!oslavije je projekat za koji je $ilazainteresovana uska elita& z$o! reavanja vlastito! nacionalno! pitanja (Mrvatska 19.vek). #tanovnitvo nije imalo veze sa ju!oslovenskim pitanjem. #r$ija je $ila orijentisanana nacionalno oslo$oenje. *vde je va+no stanovnitvo& jer su postojali i suprotniinteresi. Fu!oslavija se pojavila izvan ovo! usko! kru!a& neo%ekivano. <akoe&konstituisana je na $ajonetima srpske vojske& nakon uspeha u ratu& %ime je ostvarena i

politi%ka dominacija #r$a nad ostalima. <u vrstu pro$lema srpska vladajua oli!arhijanije prepoznala do ,0ih. akle& ovde su ve postojali etni%ki suko$i. #ad se vidi to jemo$ilizacija 80ih $ila uspena (plus A0e i dru!i svetski rat).

- Ekonomski du!o! trajanja / re!ionalne ekonomske nejednakosti& razvijaniji severo-zapad& nerazvijeniji ju!o-istok. Ekonomski razvoj& u ovakvim situacijama& dovodi dorasta ekonomskih razlika& a to je $io izvor suko$a (pri%a o ekonomskoj eksploataciji).

- storijsko-kulturni du!o! trajanja / osnovni %inilac je reli!ija (suko$ tri velike reli!ije)- to je izvorite kon2likta. 6li& postojale su i razlike (nejednakosti) po npr. $roju pismenih inepismenih u trenutku osnivanja Fu!oslavije& a to je uzrokovalo razli%it kulturni i optedrutveni horizont.

- #ocio-psiholoki istorijski %inilac du!o! trajanja (zna%ajan) je autoritarnost (empirijskidokazana& sa izuzetkom #lovenije). *na je doprinela lakoj mo$ilizaciji.

Cto se ti%e %inilaca srednje! trajanja& to je sistemska dimenzija i odnosi se na drutveni sistem& ato je ovde socijalizam.

- Politi%ki / odnosi se na na tendenciju ni+ih delov nomenklature za teritorijalnomautonomijom& to je dovelo do raspada

- Ekonomski / odnosi se na nesposo$nost sistema da se reprodukuje i razvija. *vo jeekonomski redistri$utivni sistem (komandno-planski)" to vie jedna repu$li%ka

nomenklatura ima resursa& to vie te+i autonomnom upravljanju nad njima. #vakarepu$li%ka nomenklatura je te+ila da iz!radi celovit ekonomski sistem& koji $i mo!ao inezavisno da 2unkcionie (svi su $ili tzv. zaokru+ene ekonomije).

- 7ulturni / ideoloki monopol / doveo do to!a da se koreni suko$a (i etni%kih) nisu mo!lirasvetliti. 5liskost le!itimacijsko! sistema kao klasno! i etnonacionalisti%ko! sistema (saistim o$o+avanjem se slede o$a kolektiviteta" klasa i nacija).

18



- #ocijalno-psiholoki sistemski %inilac / kult voe (prelaz sa <ita na 'iloevia).

Kinioci kratko! trajanja su konjukturni.

- Politi%ki / poklapanje 'iloevievo! pokuaja da doe na vlast u nomenklaturi sa propau socijalizma u Evropi npr.

- 7ultura / $or$a oko tuma%enja odnosa u zemlji& $or$a oko jezika...

:zro%no o$janjenje (koji %inioci imaju sredinju ulo!u) / sistemski" suko$ unutar nomenklature& a z$o! to!a isplivavaju ostali suko$i.

#poljanji" proizvod neposredne i posrdene zainteresovanosti velikih sila. *vde je mo+danajzna%ajnija ;ema%ka& koja se konstituisala kao velika sila ekonomski& ali ne i politi%ki z$o!sla$e vojske i sla$o! meunarodno! uticaja. *na je $itnu ulo!u odi!rala priznavanjem Mrvatskei #lovenije. :laskom u vojni suko$& demonstrirala je da je ipak velika sila. 5itni su i neposredniinteresi #6 / demonstacioni e2ekat (mo+e se ovladati raspadom slo+ene dr+ave)& kako $i se pokazalo ta $i $ilo u ###Ru da se raspao na isti na%in.

Promene" predavanje >

Pro$lemi postsocijalisti%ke trans2ormacije

<rans2ormacija" pojam koji se razlikuje od tranzicije (ideolo%ka o$ojenost ovo! dru!o! / podrazumeva prelaz iz socijalizma u kapitalizam korien i za politi%ke promene u Br%koj&Cpaniji...). <ranzicija podrazumeva ideoloku o$ojenost& ideoloki optimizam da je tr+inikapitalizam drutveni model prema kome zemlje isto%ne Evrope streme i u koji e se preo$raziti(=ukujama- kraj istorije). 6r!ument je i da takvom $rzom& ekstremnom preokretu te+edrutevene elite& pa je onda postalo opteprihvaeno od stanovnitva. z!radnja kapitalizma je posedovala optu drutvenu le!itimnost& a to je direktno stizalo sa zapada preko pru+anjamodela& ali i materijalnih donacija& injekcija...

Proces je opisivan ovako" 1989-1990. se uspostavlja viepartijski sistem& pa se sprovodiekonomska ok-terapija ($rza privatizacija& restrukturiranje ekonomije& iz!radnja institucija...) i postepeno menjanje vrednosnih o$razaca (arendor2).

Ekonomisti koriste izraz tranzicija / tr+ina ekonomija osi!urava stalni ekonomski rast(poveanje $la!ostanja stanovnitva& to je uzrokovalo smanjenje suko$a i prihvatanje poretka).<o je preduslov za demokratiju.

: ovu lo!iku je prvi posumnjao +on Elster (teza o nemo!unosti). *n je uo%io%injenicu" uvoenje tr+ine ekonomije je po%etkom 09ih dovelo do pada. Po njemu& pro$lem jeto se time u!ro+ava demokratski le!itimitet ovo! novo! poretka (jer !raani moraju !lasati za populisti%ke partije& koje $i dovele do revizije procesa& a samim tim i do nje!ovo! sloma).Postoji inherentna suprotnost u tranziciji izmeu marketizacije i demokratizacije. <a%no je daraste siromatvo& i dolaze na vlast ponovo $ivi komunisti& ali proces nije vraen nazad (ve% su sele!itimisali u novom poretku& pa su $ili jo +ei zastupnici promena).

ru!u skepsu prema jednolinearnosti trans2ormacije / autori !ovore o tekoamasocijalisti%ko! naslea" ljudi nemaju li%nu inicijativu (ljudi su odvojeni od od!ovornosti)& sistem

19



komandne ekonomije je odvojio ljude $ez upravlja%kih sposo$nosti (nisu socijalizovani tako da $i mo!li da se snau u novom sistemu)& nepokretnost tr+ita rada (jedan posao za ceo +ivot)&sistem vrednosti nespojiv sa kapitalizmom (e!alitarizam nasuprot individualizmu). $o! ovo!a postoje oz$iljne prepreke u ovom procesu.

<uma%enje o preprekama je razvijeno u teoriju o zavisnosti od preeno! puta (ejvid#tark). *n je smatrao da je va+no na!lasiti dve stvari kao $itne" postosocijalisti%ko drutvo nenastaje u $ezvazdunom prostoru& ve se !radi iz struktura koje su iz!raene u socijalizmu (netre$a ih ukinuti& ve se rekom$inuju u nove o$like) mno!e od tih stvari nisu samo mane& vemo!u $iti i kapital koji olakava uspostavljenje poretka (npr. siva ekonomija je preduzetnitvo).na%aj mre+a za 2unkcionisanje preduzea u socijalizmu poma+e da se prelazna 2aza lakesavlada. #vi ovi elementi su $ili razli%ito razvijeni u razli%itim zemljama. #to!a& razli%ite zemljee imati razli%ite putanje. ;ema ni kapitalizma u konkretno-istorijskom smislu (postoji mnotvokapitalizama). ;e samo da se kapitalizmi razlikuju& ve se oni i menjaju (pre sve!a neoli$eralnikapitalizmi). ova teorija je kritikovana" ne postoji samo komunisti%ka prolost tih drutava& vetre$a uzeti u o$zir %itavu istoriju. #a dru!e strane& ne tre$a insistirati samo na speci2i%nostima& narazlikama (tre$a razmatrati i trendove koji pri$li+avaju ove putanje). Lela struktura se 2ormira podra+avanjem zapadnih sistema.

;ije re% samo o tome da se nastoji podra+avati zapadni sistem& ve postoje i nametanja odstrane zapada. olazi do trenda !lo$alizacije (na krilima neoli$eralne ekonomije). 7ritika ka+eda ova teorija prena!laava mo!unosti diverzi2ikacije& i da je #tark prena!lasio %inioce kratko!trajanja. <akoe& nije jasno ni koji delovi prolosti su va+ni za ta& a koji nisu (proizvoljnostiz$ora). ;aro%ito je pro$lemati%no insistiranje na individualnosti omeenoj dr+avnim !ranicama(pre ulaska u E: nekih od ovih dr+ava).

Postsocijalisti%ka trans2ormacija je proces peri2erijalizacije isto%ne Evrope (3azi) / vraaju se na poluperi2eriju svetsko! kapitalisti%ko! sistema& !de su i $ili pre socijalizma.

Pozitivni elementi ovo!a su" mo+e da se izvede reindustrijalizacija ovih zemalja& z$o! je2tineradne sna!e.

Promene " predavanje 8

rutveni e2ekti u prvim !odinama postsocijalisti%ke trans2ormacijeJ

stra+ivanja iz dru!e polovine 90ih pokazuju da je dolo do pada drutveno! proizvodado 199G. 5itna razlika izmeu planske i tr+ine ekonomije je da ono to je $ilo u planu& nijemo!lo da opstane u tr+inim uslovima. *d 199G. po%inje da se o$re proces (ipak& nivodrutveno! proizvoda se vratio na onaj iz 1989. tek 001.-00.)

7ad je re% o politi%kom sistemu& nije $ilo vei pro$lema& demokretski poredak sesta$ilizovao& a iz$ori su normalno odr+avani. 7ad je re% o drutvu& u ovim zemljama se pojaviloirenje jaza izmeu vrha piramide i dna& dakle dolo je do porasta nejednakosti (nejednakeveli%ine nejednakosti po zemljama). : roku od nekoliko !odina je dosti!nut nivo zapadnihzemalja po pitanju nejednakosti. o$itnici u ovom procesu di2erencijacije su pripadnicinemanuelnih zanimanja& a !u$itnici pripadnici manuelnih zanimanja (primer" u Kehoslova%kojdolo je do porasta u odnosu plata sa 1.G na . od 1989. do 199A.). Blavni do$itnici su $ili onisa viim stru%nim spremama i elite. Favlja se i produ$ljena razlika izmeu polo+aja privrednih

20



!rana- po!orao se polo+aj onih koji su radili u industriji& a po$oljao onih koji su radili u2inansijama i osi!uranju. Raste i $roj siromanih" 1989. ih je $ilo 1 miliona& 10ak !odinakasnije oko 1> miliona. Raste nezaposlenost& a smanjuju se i dr+avna davanja. ru!a kate!orija!u$itnika su poljoprivrednici. Bu$itnici su i penzioneri - nije $ilo sredstava za penzione2ondove(preusmerena u dru!e namene)& kao i manuelni radnici.

;a suprotnoj strani drutvene piramide javljaju se nove politi%ke elite (re!rutovane izrazli%itih kate!orija stanovnitva). stra+ivanje koje je o$avljeno u isto%noj Evropi (a predvodio!a je van #eljenji& u Kekoj& #lova%koj& 'aarskoj& Rusiji i Poljskoj...) je pokazalo da jezna%ajan $roj nove elite potekao iz stare nomenklature. : Rusiji je taj procenat najvei (od onihkoji su 1988. $ili u nomenklaturi& AA ih je $ilo u politi%koj eliti 199,.). u Poljskoj se taj $rojkree oko G& u 'aarskoj oko 1G. *d elite iz 199,.& njih G1 je poticalo iz nomenklature(kada se posmatra iz suprotno! u!la). 7ada je re% o ekonomskoj eliti& od elite iz 1988.& u eliti ih je ostalo G u 199,.& u Poljskoj oko ,G& u 'aarskoj oko G...

akle& 5urdijeovski re%eno& postoji izrazita konverzija kapitala. :spostavlja se& na novimosnovama& sistem nejednakosti. ;ova elita& pose$no ekonomska& se u rastuem stepenu

samoreprodukuje. ;ovi mehanizam re!rutacije politi%kih elita- umesto naimenovanja& sad jeaktuelno politi%ko takmi%enje& strana%ki an!a+man i $or$a za polo+aj u dr+avnom aparatu. anas je cela ova pri%a neto dru!a%ija ne!o 90ih- tada je postojala ideja o nepostojanju alternativesistemu. #tvorena je svetska ekonomija& u kojoj je znatno umanjena ulo!a dr+ave& odnosnodr+avna re!ulacija.

6naliza postsocijalisti%ke trans2ormacije u #r$iji

3azi smatra da se analiza sistemskih promena u #r$iji mora sprovesti tako da serazlikuju dva relativno jasno (konceptualno& ne i vremenski) odvojena dela. Prvi deo je tzv. $lokirana trans2ormacija (po%ela 1989-1990.& zavretak nije u jednoj ta%ki& ve je vie postepen).ru!i deo je od$lokirana trans2ormacija& !de dolazi do normalizacije sistema nakon $lokiranetrans2ormacije. 5lokirana trans2ormacija traje do 199A-199>& a od$lokirana po%inje 199A-199>.ali se zna%ajnije u$rzava nakon 000.

5lokirana trans2ormacija / ta ju je uslovilo i koje su karakteristikeJ

Prvi %inilac koji je doveo do $lokiranja trans2ormacije jesu specifičnosti jugoslovenskogsocijalizma.

-Njegova legitimacijska utemeljenost - sli%no kao i u Rusiji (za razliku od dru!ihisto%no Evropskih zemalja& !de !a je iz to! razlo!a $ilo lake sruiti). olo je do reinterpretacijeutemeljenja socijalizma& jer je suko$ izmeu repu$li%kih nomenklatura vodio politi%ke eliterepu$lika da mo$iliu stanovnitvo& jer je socijalizam navodno srpski proizvod. <ako jeoslo$oenje od socijalisti%ko! projekta isto to i oslo$oenje od srpske dominacije. : #r$iji jevladao upravo o$rnut proces& jer je ovde ideja da je socijalizam srpski proizvod prihvaena od politi%ke elite (vladajue nomenklature) - pa je 1989-1990. $ranjena dr+ava& zajedno sa poretkom(ju!oslovenskim socijalizmom). <a ideja da je to srpski istorijski put nakon svetsko! rata je $ila prihvaena od veine naroda. 7od dru!ih je slom sistema opteprihvaen& a u #r$iji jesmatrano da je sistem vredan od$rane& pa ideja demontiranja socijalizma nije $ila univerzalno prihvaena po%etkom 90ih i to je razlo! to je trans2ormacija u #r$iji $ila razli%ita i od ostalih

21



isto%no Evropskih zemalja i od $ivih ju!oslovenskih repu$lika. #ocijalizam kao poredak (tj.neki nje!ovi delovi) su ostali le!itimni u #r$iji u prvoj polovini 90ih.

-ru!o& proces teritorijalne decentralizacije unutar nomenklature - u tom smislu da je mo$ilizacija za nacionalne interese& dovela do to!a da je sistemska trans2ormacija shvaena pre sve!a kao pro$lem dr+avno! konstituisanja / u #loveniji je ovaj proces spojen& u Mrvatskoj je proces sloma socijalizma $io pomoni instrument u konstituisanju nezavisne dr+ave& u #r$iji jeodr+anje socijalizma $ilo naj$itnije& a dr+ava tre$a da pomo!ne.

-<ree& liberalni karakter (koji je zna%io odreeni stepen tolerancije - pose$no u kulturi&ali i politi%ka opoziciona miljenja& ako nisu dovodila u pitanje neke osnovne pretpostavkesistema). Promene koje se do!aaju 1989-1990. u isto%noj Evropi nisu nova stvar za nas (tako sumislili- mi mo+emo da ostanemo kakvi jesmo...). #matralo se da nema diskontinuiteta& pa je re% ore2ormama& a ne o revoluciji / nema dramati%nih sistematskih promena& pa pitanja koja se postavljaju tre$a da $udu dr+avna pitanja& a ne pitanja promene sistema (cilj je& dakle& o%uvanjeFu!oslavije).

*vo su elementi koji su proizilazili iz speci2i%nosti socijalizma.Drugi element – graanski rat - rat je omo!uio da se trans2ormacija zamrzne& nemo!ue ju jesprovesti u ratnim uslovima. Prave promene su se do!odile nakon rata& ne samo u #r$iji& ve i u5iM& i delom u Mrvatskoj (i kod njih su promene $ile usporene& a ne zaustavljene). Rat je i doveodo delovanja (dramati%no!) spoljno! %inioca (kapitalizam kao ekonomski uspenija alternativa)kao i intervencija spolja& koja odlu%uje o$likovanje promena- tr+ina privreda& strani kapital&kontrola iz$orno! procesa- oni su o$likovali i strukturisali promene / #r$ija je $ila izolovana(kao jedini krivac u ratu) - pa su o$a %inioca (i ekonomski i spoljni) $ila nedostupna u prvoj polovini 90ih (i kasnije su $ili sporadi%ni i nedovoljni). apad je $io ozna%en kao le!itimanneprijatelj #r$a& to je $ilo prihvaeno u narodu.

<rei element / glavni akter transformacije bila je nomenklatura (akteri su doli odoz!o). :isto%noj i srednjoj Evropi su akteri doli iz srednjih slojeva. 7od nas& na prvim viestrana%kimiz$orima po$edio #P# (nomenklatura je zadr+ala vlast& predstavljajui se kao le!itimandemokratski %inilac vlasti). *sim politi%ke& zadr+ana je i ekonomska vlast (jer je& veinski&vlasnitvo $ilo dr+avno). *ni su& dakle& mo!li da kontroliu drutveni preo$ra+aj u prvoj polovini90ih.

Cta je to $lokirana trans2ormacija& o kakvom preo$ar+aju je uopte re%J

Pre sve!a& po nekima se takva tuma%enja prote+u do danas (npr. 3P). pak& ima

nekoliko kontra-ar!umenata. ;e samo da postoje dru!e partije& ne!o se or!anizuju iviestrana%ki iz$ori (ma koliko slo$odni $ili) / postoji mo!unost da vlast iz!u$i iz$ore (to se ido!odilo 199A.& pose$no u velikim !radovima& to je zna%ilo trans2er o!romnih resursa u rukeopozicije). *vo su $ili trei viestrana%ki iz$ori.

alje& promena vlasni%ke strukture se odvijala& iako izrazito sporo. Privatno vlasnitvo itr+ina privreda su postali le!alni& a privatizacija je dola odozdo (veliki $roj malih 2irmi).Rastui deo ekonomije je postao privatni. Pojavili su se i privatni mediji ($itno z$o! drutvene

22



mo$ilizacije). :z to& tada je dolo do veliko! irenja nevladino! sektora (to je mesto or!anizacijesrednjih klasa& zajedno sa drutvenim pokretima)& %iji je !lavni cilj $io dele!itimizacija postojee! sistema (one su $ile 2inansirane iz inostranstva). Blavna ulo!a npr. *tpora je $ila dadisciplinuje opozicione stranke (prakti%no& nametnuo im je jedinstvo).

#ve ove stvari pokazuju da taj re+im sa po%etka 90ih vie nije $io isti kao u socijalizmu&ta vie $io mu je sprotan.

a ovo se vezuje pojam politi%ko! kapitalizma (pojam koji je 6ntoni preuzeo od poljakinje #tanjikis& a ona od 4e$era). Re% je o postojanju politi%ko-ekonomsko! monopola uuslovima ro$no-nov%ane ekonomije. <o je prisvajanje na osnovu politi%kih %inilaca. Cta je odovo!a postojaloJ Postojlala je vlast koja je imala kontrolu nad drutvenim resursima. 'o!unostkontrole ekonomskih resursa u drutvenom vlasnitvu omo!uuje li%no $o!aenje. :slovi rata isankcija su takoe elementi politi%ko! kapitalizma. *vo uzrokuje da resurse ne koristi samodr+ava& ve i oni koji su sa njom u neposrednoj sprezi.

;eki autori ukazuju i na postojanje spre!e politi%ara& dr+avnih menad+era i novih

$o!ataa (6randarenko). <aj sistem karakteriu sledee oso$enosti"1. *%uvanje postojee svojinske strukture (nema privatizacije odoz!o)

. 6utarhi%na ekonomija (izolovana od strane sveta& ali i od strane sna!a iznutra& z$o!interesa ovih !rupacija)

,. ominacija velikih 2irmi u ekonomskom sistemu& jer se u njima lake uspostavljadominacija& a i lake se sprovodi kontrola

. 7ontrola cena / ukidanje tr+ino! karaktera cena / one postaju sredstvo zaredistri$uciju& a ne za re!ulisanje ponude i tra+nje

G. 4isoki javni rashodi / sredstvo dr+avne redistri$ucije.

<o je pojam kojim se opisuje jedna kompleksna pojava& pa je i on kompleksan. *zna%avada je klju%ni element socijalisti%ko! poretka ukinut (komandno-planska proizvodnja)& ukinuta jetotalizacijska oso$enost (tendencijski se sistemi razdvajaju)& 2ormira se sve sna+nije tr+ite(dolazi do le!alizacije i le!itimacije privatno! vlasnitva) i javlja se po%etak autonomije civilno!drutva (javljanje privatnih medija) i po%etak autonomije u kulturi.

*vo zna%i da se do!odio preo$ra+aj ranije! drutveno! monopola kolektivno!vlasnitva. *n se preo$ra+ava u politi%ku& ekonomsku i kulturnu dominaciju iste drutvene!rupacije koja svoj polo+aj koristi da uspori& ali ne i spre%i sistemsku trans2ormaciju. ;ajja%e

sredstvo (naj$olji uslovi) za taj masovni trans2er politi%kih pozicija u privatno vlasnitvo jesteodr+anje politi%ke dominacije i du!o trajanje procesa trans2ormacije. 7ratkoro%ni cilj jezadr+avanje politi%ke dominacije& a du!oro%an le!alizovanje vlasnitva& tako da sistemska promena ne dovede u pitanje personalnu reprodukciju (unutar i meu!eneracijsku).

*vo se potvrivalo rezultatima empirijskih istra+ivanja. apo%eta je sistemska promena(2ormalni pluralizam i tr+ina ekonomija-privatno vlasnitvo). =ormiran je pose$an tip drutva

23



karakteristi%an za Rusiju& Mrvatsku i #r$iju& ali sa razli%itim ishodima (u Mrvatskom slu%aju&vladala je nu+nost oslanjanja na spoljni %inilac).

Promene " predavanje 9.

Kinioci koji su doprineli $lokadi trans2ormacije u #r$iji" spoljanji ($ili od sekundarne va+nosti&koja ipak nije $ila mala) i unutranji.

!polja"nji činioci" #trate!ija isklju%ivanja - za razliku od dru!ih (z$o! rata i ranije pominjanih razlo!a) - sankcije (ekonomske i politi%ke)& %ime je institucionalno spre%eno njenointe!risanje u zapadno-evropski kapitalisti%ki $lok& to je $io cilj svih trans2ormacija.

<o je zna%ilo" kada je re% o politi%kim promenama& uticaj meunarodnih institucija je prakti%noizostao (kontrola iz$ora& pa vladajua struktura nije potovala pravila iz$orno! procesa)& pa do

danas ostaju sumnje u rezultate svih tih iz$ora (uklju%ujui i one i 199A. i 000.): ekonomiji" posledica je da je izostala podrka zapdano! kapitala u restrukturiranju privrede (izkomandno-planske u tr+inu)& poto investicija nije $ilo. ru!o& izostala je privatizacija& jer nije $ilo pritisaka spolja& pa je ona drasti%no usporena i %ak vraena natra! (povezano sa onim prethodnim o produ+enju procesa trans2ormacije). *vo je uslovilo da& za razliku od dru!ihisto%noevropskih zemalja& u #r$iji nije dosti!nut drutveni proizvod iz 1989. jo uvek& dok je udru!im zemljama dosti!nut 199G-9A.

zostanak ekonomsko! rasta izaziva dramati%ne drutvene posledice (trei element).

olo je do masovne pauperizacije stanovnitva (osim ekonomsko! i politi%ko! vrha). *vo je

va+no jer je to zna%ilo da je %itavo stanovnitvo zavisilo od dr+ave i njenih davanja& pa je vladalomiljenje da e& sa padom tadanje vlasti& pasti i ta pomo& to je izazvalo dodatnu masovnu podrku vlasti.

;a kulturnom planu& ovo je dovelo do demonizacije nacije na zapadu od strane zapadnih medija i politi%ara& to je imalo e2ekat homo!enizacije na unutranjem planu (do z$ijanja redova iznutra-do$ar deo podrke na ideolokom planu ima re2leksiju ove demonizacije).

*vo sve o$janjava kako je $io mo!u proces $lokiranja trans2ormacije u tako du!omvremenskom periodu.

#nutra"nji činioci" o!romnu ulo!u je imao jedan istorijski slu%aj& a to je masovna

mo$ilizacija stanovnitva u #r$iji na nacionalnoj osnovi koja je izvrena pre ne!o to se sistemraspao& neposredno pre. <o zna%i da je nomenklatura stekla novu le!itimacijsku osnovu&masovnu& pre ne!o to je tip poretka %iji su $ili vrh pao& pre ne!o to su dele!itimisani. Promenilisu le!itimaciju& pa promena sistema nije doprinela njihovom dele!itimisanju. *ni vie nisu $ilivrh srpske socijalisti%ke revolucije& ve vrh srpsko! nacionalno! pokreta. <ako su $ili percipiraniod zna%ajno! dela stanovnitva. <o im je omo!uilo po$edu na prvim viestrana%kim iz$orima.*vo im je dalo podlo!u za dru!u vrstu le!itimacije" sada vie nisu le!itimisani kao voe& ve nademokratski na%in& kao oni koji su po$edili na iz$orima& kao to je $io slu%aj i u dru!im

24



zemljama. 6 onda su se$e upravo tako i predstavili" ne vie kao nacionalne voe& ve kao onekoji su po$edili na iz$orima (ovo se desilo u roku od dve !odine). 199,.& na dru!im iz$orima&'iloevi je stavio u prvi plan socijalne interese& skrajnuvi u dru!i plan nacionalne. *n se sada $ori za do$ro$it stanovnitva& a nacionalne interese je prepustio strankama koje su !a podr+avale. <rei $itan element je !raanski rat (u produ+enim uslovima& na etni%koj osnovi)& to

je promenu re+ima u%inilo prakti%no nemo!uom. *vo je sli%no kod 3azia i dru!ih autora. *noto !a razlikuje" ne mo+e se o$jasniti to to se do!odilo $ez za%uujue volje stanovnitva dasledi vlast koja o%i!ledno deluje protiv nje!ovih interesa. *n je kontinuirano %inio zlo tomstanovnitvu& a oni su !a podr+avali. atoJ 4ie %inilaca je& po 3aziu& tu i!ralo ulo!u"

-:+asne& slo+ene okolnosti su dovele da su one unutranje protivre%ne& da deluju jedna protiv dru!e& ona je zama!ljivala njihove pojedina%ne karakteristike i ote+avala njihovorazumevanje. #lom je tuma%en kao posledica rata& u+asna situacija je posledica !raansko!rata(izdvajanjima za nje!a& mi se $ranimo& napadnuti smo& rat je nametnut i neiz$e+an - $ranimose i od stranih neprijatelja). <o to su strani neprijatelji protiv nas je opravdanje to smo u njemuneuspeni.

-alje& osiromaenje je zahvatilo sve osim vrha drutva& ali nije sve jednako zahvatilo(skok standarda seljatva u relativnom smislu& u odnosu na nekvali2ikovane radnike& skoro donivoa kvali2ikovanih). sto tako& neke !rupe (visokoo$razovani) su mo!li da ostvare prihode nasivom i crnom tr+itu. <o nejednako delovanje je dovodilo do relativizacije osiromaenja.Redistri$ucija je $ila dr+avno rukovoena& pa i tu tre$a tra+iti izvore podrke re+imu.

-#ledei %inilac" u uslovima akutne krize& drutvo se atomizira& svako po%inje da $rinevlastitu $ri!u& a zanemaruje se or!anizovanje drutvenih pokreta. oni o$lici or!anizacije koji su postojali su postali orue vladajuih partija(sindikati) - ovo su o$jektivni %inioci koji su ljude%inili spremnim da ne diraju re+im. 'eutim& neki su i aktivno podr+avali re+im. *tkud sad toJ:zrok je u relatino trajnim kulturno-psiholokim oso$inama stanovnitva - tradicionalizam i

autoritarnost (izra+eno u" %im ti osvoji vlast& ja u za te$e da !lasam).-Politi%ka nesposo$nost opozicionih politi%kih partija. : %emu" od kraja 80ih& kada su

2ormirane& one su htele $or$u da dovedu ne polje nacionalnih $or$i& sve su imale nacionalne pro!rame ($esmisleno& jer su oni dru!i $ili uspeniji& ve su se tu u%vrstili). ;isu uspeli da sruere+im& a podelile se meu so$om (dru!de se ovo deavalo nakon ruenja re+ima) - ona je jedanod najva+nijih %inilaca.

Posedice" otpo%eta je& pa nastavljena sporim tempom (zato je $lokirana a ne zamrznuta - jer nije $ilo zaustavljanja procesa).

Ekonomske posledice" dramati%an pad drutveno! proizvoda& izrazito usporena

vlasni%ka trans2ormacija (postojala je samo odozdo& 2ormiranjem malih i srednjih preduzea ionda rasla). Pre sve!a zato je trans2ormacija $ila $lokirana& a ne zamrznuta. #ve vei udeo udrutvenom proizvodu privatni! sektora. zostanak restrukturisanja je trea posledica. <o zna%ida najvee 2irmi nisu privatizovane& u sektorima !de se mo!la razviti tr+ina privreda& nisuosnovane privatne 2irme. <o jer je dr+ava titila 2irme koje u tr+inim uslovima nisu mo!le daopstanu& njihova or!anizacija je $ila prila!oena komandno-planskoj privredi. alje& dolo je doautarhizacije privreda& ona je $ila zatvorena& neuklopljena u svetski kapitalisti%ki sistem.

25



Političke posledice" postojali su viestrana%ki iz$ori (delimi%no slo$odni) oso$enost -ostala je vladajua stranka (%ak i na dru!im iz$orima). ru!a va+na posledica& deluje i danas& jeda je politi%ko nadmetanje shvaeno kao suko$ (nisu konkurenti& ve neprijatelji). *vo je $itnoz$o! pravila(po$editi ono! dru!o! po svaku cenu& $ez o$zira na sve).

Dru"tvene posledice" masovno osiromaenje& s jedne& i rast drutvene di2erencijacije sadru!e strane (po ovome sli%ni sa ostalim isto%noevropskim zemljama). *dvijala se i kadrovskarekonstrukcija vladajue !rupacije ($itno promenjena osnova na kojoj je utemeljena- nije vienomenklatura). eli se na dve relativno odvojena !rupe" politi%ka i ekonomska elita& iako se radio istim ljudima. #vaka je polo+aje zauzimala na razli%it na%in-iz$orima i privatnim vlasnitvom.Fo jedna va+na posledica je odr+avanje vrednosnih orijentacija" nacionalizam& tradicionalizam&autoritarnost. #ve ovo ima sna+nu empirijsku potporu (u" Kekajui kapitalizam).

*no to je karakteristi%no za #r$iju je da je to promena koja se vrila odoz!o (inicirana ikontrolisana). *vo& plus speci2i%ni uslovi u kojima se odvijala (sankcije i !raanski rat)& jeuzrokovalo da se promena drutvene strukture u #r$iji razlikovala od onih u dru!im zemljama.7ad je re% o dru!im zemljama& nomenklatura je zamenjena elitama koje poti%u iz srednjih

slojeva (nove elite se pojavljuju u kadrovskom smislu). olazi i do rasta standarda srednjihslojeva& i u apsolutnom smislu& ali i u relativnom& u odnosu na manuelne radnike. o sredine90ih dolazi do pada drutveno! proizvoda& ali i privatizacije& to od kraja 90ih dovodi dosmanjenja nezaposlenosti i siromatva. alje& sistem je sruen (nosioci sloma su srednji slojevi isiroma%ni kao njihovi sled$enici). 6kteri promena su elite& u smislu da one uspostavljaju novisistem (nosioci konstrukcije novo! sistema odnosa). <o je $itna razlika u odnosu na zapad (akterinovo! sistema su poticali iz staro!- u socijalizmu je to $ilo nemo!ue). Elite su se re!rutovale iz podelite (intelektualni opozicioni kru!ovi& koji su delovali u zadnjim 2azama socijalizma).#elenji je& u svom istra+ivanju& postavio pitanje da li dolazi do cirkulacije ili reprodukcije elite.*d!ovor je" i jedno i dru!o& u razli%itim proporcijama u svakoj od zemalja. zuzeci" Rusija i#r$ija (na osnovu podataka). : Rusiji je polovina dolazila iz stare nomenklature. : #r$iji&

reprodukcija je (politi%ka elita) $ila izra+ena sa velikom veinom. sto i u ekonomiji.

Promene " predavanje 10

Pitanje vremena zavretka $lokirane trans2ormacije je upitno" nije nu+no 000. !odina&ve je od$lokiranje zapo%eto jo 199A-199>. ;astavlja da !ovori o elitama i njihovom polo+aju utrans2ormaciji. Pre sve!a& elite su odreene na na%in razli%it od uo$i%ajeno! (kod 3azia).Beneralno& o elitama se !ovori na dva na%ina"

1. stanovite Pareta& 'oske - elite sa%injavaju ljudi odreenih psiholokih i psihosocijalnih oso$ina - to je psiholoko stanovite i ono je $lisko zdravorazumskom miljenjuo elitama kao pose$no o$darenim ljudima& koji su moralni& koji vladaju sna!om volje& sposo$ni

su da mo$iliu& o$dareni su harizmom (nije analiti%ki plodno za sociolo!iju).

. Polo+ajno stanovite / dve struje" jedna struja je do$ra za operacionalizaciju pojma(Rajt 'ils - SElita vlastiD) - pojedinci zauzimaju vrhunske polo+aje u va+nim institucijama.Pro$lem sa ovim je to je teko odrediti ta je elita u relacionom smislu (ta je nasuprot eliteJmasa). *vim se prikriva kako se uspostavljeju institucije u kojima vladaju elite& na osnovu ko!odnosa (poto institucije uvek proizilaze iz neko! odnosa& neke relacije). ru!a struja polo+ajno!stanovita - elita je !rupa pojedinaca koji raspola+u sa velikom koli%inom moi (Eva Ecioni

26



Malevi). Pro$lem" sledei 4e$era& tvrdi se da oni imaju mo& $ez o$zira na %emu ta mo po%iva - pojam mo%i je prazan& mo+e se ispuniti $ilo kojim sadr+ajem& pa nije previe upotre$ljiv& nemasistema po kome $i odreene stvari uklju%ivali ili isklju%ivali iz ovo! pojma& to je previear$itrarno.

3azievo stanovite pripada polo+ajnoj orijentaciji& ali se razlikuje od o$e ove struje& utom smislu& to o elitama tre$a !ovoriti na osnovu %itavo! niza elemenata koji su za njukonstitutivni. Prvo& radi se o koncentrisanoj kontroli (a ne $ilo kojoj kontroli)& nad akumulisanimresursima (oni dakle& moraju da dosti!nu odreenu veli%inu& odreeni nivo - menad+eri samovelikih preduzea& i korporacija& samo oni koji su na vrhu piramide). 7ada su resursi u pitanju&radi se o onim resursima koji su $itni za reprodukciju odreeno! drutveno! poretka (ne $ilo kojiresursi - razli%iti poretci po%ivaju na razli%itim resursima). 7oje! poretkaJ ato! ili potencijalno!& u okolnostima u kojima se stvaraju mo!unosti za iz!radnju alternativno! poretka. e2inie pojam podelita. alje& pojedinci koji joj pripadaju imaju aktivnu ulo!u ureprodukciji pretpostavki za odreeni drutveni poredak (to razlikuje pripadnike elite od pripadnika klase - aktivna ulo!a). Elita nije pod!rupa klase& samo njen vrh. Pripadnici vie klasene moraju $iti elita& jer su neaktivni. <o je& dakle& !rupa koja ima koncentrisanu kontrolu nadakumulisanim resursima koji su neophodni za reprodukciju dato! ili potencijalno! poretka& iimaju aktivnu ulo!u u $ruto reprodukciji.

#adr+aj ovo! pojma se menja u postsocijalisti%kim poretcima. 7ao i kod ostalih !rupa.#ocijalizam je $io speci2i%an poredak& (imao je mno!o zajedni%ko! sa pretkapitalisti%kim poretcima)ali ne u ovome- pripadnici elite nu+no su $ili i %lanovi nomenklature (jer sunomenklaturu %inili oni koji su aktivno o$avljali neki posao- oni neaktivni su iz nje ispadali). :kapitalizmu to ne va+i& kao ni u pretkapitalisti%kim poretcima. : postsocijalizmu& dolazi doodvajanja elite i vladajue klase (nakon preo$ra+aja& ne u samom po%etku). : odnosu na to& onda je jasno za+to je 3aziu neprihvatljivo ono o %emu #elenji !ovori& a to su cirkulacija ireprodukcija elite& jer ovi pojmovi zna%e nerazdvajanje ove dve nezavisne !rupacije. ;jihova

ulo!a i konstituisanje se $itno razlikuju ($itni su polo+aji& a ne njihovo popunjavanje - dakle nisu $itni pojedinci koji se menjaju ni na%in na koji se menjaju- oni mo!u $iti isti ljudi& ali su!rupacije jasno razdvojene). 3azi u vezi sa ovim !ovori o adaptivnoj rekonstrukciji. *na jerekonstruisana (do$ila je novu drutvenu ulo!u). Rekonstruisala se tako to se adaptirala na noveuslove& preli iz jedne u dru!u elitu. 5ez o$zira na personalni sastav& promenjen je princip(pose$no u #r$iji).

Empirijski nalazi o adaptivnoj rekonstrukciji u #r$iji" !lavna karakteristika je da je viene!o $ilo koja dru!a elita uspela da konvertuje polo+aja u ekonomski kapital. <o je va+nije ne!okonvertovanje u politi%ke polo+aje& jer su ovi prolazno! karaktera. Ekonomski polo+aji sunaj%ee sta$ilni polo+aji (postojala meu!eneracijska reprodukcija polo+aja). #rpska

nomenklatura se pokazuje kao najsposo$nija od svih isto%noevropskih. , ekonomske elite iz199. !odine su poticali iz nomenklature. *d samo! po%etka& i zato je to $lokiranatrans2ormacija& uspinju se u nju i pojedinci iz ni+ih slojeva& pre sve!a iz srednjih. akle& jednatreina je re!rutovana iz srednjih slojeva. 7ako se proces dalje razvija& $roj ovih koji se uspinjuse poveao& pose$no dramati%no u politi%koj eliti nakon 000. ru!im re%ima& kada !ovorimo o politi%koj eliti 90ih& unutar!eneracijski to su pripadnici nomenklature. 6li& meu!eneracijski& to je paradoksalno& oni su otvoreniji ne!o nova elita nakon 000. 7ao stara socijalisti%ka elita& onisu $ili re!rutovani iz razliitih slojeva& ali su unutar!eneracijski oni preli iz jedne elite u dru!u.

27



*d 000. imamo o$rnutu sliku" 000 imamo unutra!eneracijski novu elitu& ali sumeu!eneracijski mno!o zatvoreniji& i skoro po pravilu poti%u iz srednjih slojeva. ;jeni pripadnici su& nakon 000.& u!lavnom imaju univerzitetsko o$razovanje& poti%u iz srednjihslojeva& i relativno mali $roj je onih koji su zapo%eli karijeru u politici (koji nisu nita dru!o u+ivotu radili)& to zna%i da se elita polako pro2esionalizuje(dvostruka" u smislu o$razovanja i u

smislu karijere). olazi i do homo!enizacije te elite& po tipu i nivou o$razovanja& na%inu +ivota...Cto se ti%e njihovo! drutveno! polo+aja (ima po!lavlje u knjizi)& raste materijalna

di2erencijacija (u svim zemljama)& apsolutno i relativno opadanje materijalno! polo+aja ni+ihdrutvenih slojeva u odnosu na srednje i vie slojeve& i raste siromatvo. a #r$iju $itna razlika&to je vrh ekonomske elite ja%ao svoj polo+aj i tokom 90ih& a svi ostali su nazadovali (ne naro%ito po$oljavanje polo+aja onih koji su ostali u politi%koj eliti). : #r$iji se nejednakosti nakon 000.uspostavljaju na isti na%in kao i u svim isto%noevropskim zemljama.

*vahijerarhija materijalnih polo+aja koja se uspostavlja u poslednjih 1Gak !odina& nasamom vrhu su elitni privatni preduzetnici (to je novost u odnosu na socijalizam) i vidimo da& poto su oni poreklom iz nomnklature& su oni sledili vlastiti materijalni interes kada su $lokirali

trans2ormaciju. spod ovo! sloja je dru!i deo nove elite" deo politi%ke elite i menad+eri velikih javnih preduzea& a onda idu relativno jasno odvojeni srenji slojevi od ni+ih drutvenih slojeva.Poljoprivrednici su u toku trans2ormacije& podi!li sa dna lestvice materijalno! $o!atstva&zahvaljujui du$okoj krizi. ;akon 000. oni su ponovo pali na dno lestvice materijalno! polo+aja.

Cto se ti%e vrednosnih orijentacija elita& ali i dru!ih slojeva" istra+ivanja su pokazala(90ih) da se u odnosu na 80e odr+ava visok nivo tradicionalizma& autoritarnosti i nacionalizma ucelom stanovnitvu& s tim da nivo ove tri vrednosne orijentacije opada kako se penjemo nahijerarhijskoj lestvici& iako je svu!de prisutno (nivo zavisi od visine o$razovanja). 7ada je re% oli$eralizmu& dosta je slo+enije u razli%itim slojevima. Prvo& li$eralizam je podeljen u dva tipa"

tr+ini i politi%ki. *dnos prema tr+itu nasuprot dr+avnoj redistri$uciji& privatno vlasnitvonaspram dr+avnom u ekonomiji. 7ada je re% o politici& u osnovi je pluralisti%ka orijentacijanaspram monisti%koj. animljivo je da postoje razlike izmeu prihvatanja jedno! i dru!o! irazlike meu razli%itim !rupama i razlike tokom vremena. 7ada je re% o tr+inom li$eralizmu& on je $io manje prihvaen tokom 90ih meu stanovnitvom od politi%ko!& ako se politi%ki de2iniekao viepartijski sistem. #tvar je u tome da je socijalizam $io u velikoj le!itimacijskoj krizi.Ciroko je $ilo prihvaeno postojanje politi%kih slo$oda do ko! je dolo. 7ad je re% oekonomskom li$eralizmu& stvari su pro$lemati%nije& jer je postojalo privatno vlasnitvo i ranije&ali je visoko vrednovano i u%ee dr+ave u ekonomiji& dr+avna re!ulacija. : tom smislu sustavovi stanovnitva $ili protivre%ni. 7ad je re% o drutvenim slojevima& to je vii drutveni slojto je vei stepen prihvatanja li$eralizma.

7ad je re% o procesima tokom 90ih& dolazi do smanjivanja autoritarnosti i tradicionalizma(razumljivo z$o! rasta o$razovanja). 7od nacionalizma& ostaje visok nje!ov nivo u #r$iji. <o jevezano za +arita (vezanim za nereeno dr+avno pitanje)& to mu je izvor. 7ad je re% o politi%komli$eralizmu& on se u!lavnom odr+ava i do 000. *nakav kakav je $io 80ih. animljive su promene u prihvatanju ekonomsko! li$eralizma. : vreme kriza& opada nje!ovo prihvatanje tj.ono opada parcijalno (dr+avna re!ulacija $iva vie prihvaena& i to ne samo kod u!ro+enihslojeva& ve i kod privatnih preduzetnika& dok privatno vlasnitvo ostaje opteprihvaeno).

28



Privatnici se okreu dr+avnoj re!ulaciji ne samo z$o! dodeljivanja polo+aja toj !rupaciji& ve ida $i dr+ava preuzela teret onih slojeva koji su u!ro+eni& naj%ee su to radnici& kako ne $i oni $rinuli pro$lem vika zaposlenih. 6ko iz tih slojeva nema o!rani%avnja dr+ave& onda niko nee.7ad se tendencija poveane dr+avne re!ulacije spoji sa ovim slojevima& i pove+e saautoritarniu& onda se dr+avi omo!uava da re!ulie ekonomiju uz politiku. #tav laissez-2aire je

propao& ali je u #r$iji pro$lem to se on nije nikada ni pojavio.Promene koje su se do!odile posle 000. !odine

6ko uslovno prihvatimo da su se neke najzna%ajnije promene do!odile 000.

e$lokada je po%ela tokom 90ih& ovde se radi o periodu u$rzane trans2ormacije. Cta je dovelo dosloma 'iloevievo! re+ima te 000.J Cta je usledilo posle to! sloma u razli%itim drutvenim podsistemimaJ

Blavni akter sloma socijalizma u isto%noj Evropi su $ili srednji slojevi. sti je slu%aj sa #r$ijom9A-9>. *ni su istrajavali u tom drutvenom pokretu (du!otrajan a masovan)& to je odi!raloklju%nu ulo!u i 000. oni su i kadrovski opremali institucije civilno! drutva (nvo susrednjeslojne or!anizacije& one su nosilac to! drutveno! pokreta iz 9A-9> koje su se lakoaktivirale i 000.). naro%itu ulo!u je imao *tpor& jer je vrio pritisak na opozicione stranke kojesu $ile u meuso$nom anta!onizmu. *n je pokazao koliko je stanovnitvo spremno za neke promene& pa je lako mo$ilisao %lanove& i istovremeno postao pretnja za uko%ene opozicionestranke. ru!i pritisak je doao spolja& pretnjom da e $iti ukinuta 2inansijska pomo ako seopozicija ne ujedini u *#. <o je dru!a pretpostavka za slom 'iloevia. 7ona%no se premanjemu pojavila jedna !rupacija koja je mo!la da ra%una na zna%ajan $roj !lasova. <rei %inilac je prestanak podrke re+imu od nove ekonomske elite. *ni su vrili konverziju resursa uekonomske za vreme 'iloevia& u uslovima nemira. 4reme nemira je do$ro za sticanje para& aline i za njihovo %uvanje (ni u kui ni u $anci&ni u investicije). *ni su imali interes da se uspostavivreme mira& koje e !arantovati vlasnitvo. 6ko je do sada $ila !arantovana kraa& sada im tre$ada $ude !arantovano vlasnitvo& i da $ude zatieno od strane dr+ave(sta$ilizacija pravno! iekonomsko! sistema). 'iloevi je iz!u$io i podrku sa zapada (on je do 199G. $io !lavnineprijatelj zapada& da $i tada postao !lavni prijatelj-!arant mira i sta$ilnosti). emonstranti su199A-9> u zapadnim medijjima predstavljeni kao srpski nacionalisti& kako $i $ili diskreditovani ikako $i se pru+ila podrka 'iloeviu. pak& on nije mo!ao da !arantuje sta$ilnost (suko$i na7osovu)& da $i 1998. ponovo $io pro!laen za neprijatelja. najzad& pasivizacija onih slojevakoji su !a ranije podr+avali je poslednji element. o ovo!a je dolo kada je ;6<* $om$ardovao#r$iju. stra+ivanje je pokazalo da je stanovnitvo smatralo od!ovornim za $om$ardovanjezapadnu elitu i re+im u #r$iji. *ni koji su $ili protiv rata su sada ve $ili i protiv 'iloevia& kaoono! koji nam je ;6<* navukao na vrat. ;iko nije $ranio ;6<*& ali je i 'iloevi okrivljen tonam je doveo rat.

Promene" predavanje 11

Politi%ke& ekonomske i drutvene promene nakon 000.

;eka stanovita ka+u da se nita nije promenilo nakon 000.& ili da se promenilo na !ore (ni jedno ni dru!o nije lako $raniti). 6r!umenti protiv ovo! stanovita"

29



Političke promene" ako imamo veliku rezervu prema demokratskom karakteru iz$ora 000. (oninisu ispunjavali veinu demokratskih uslova)& ipak i na takvim iz$orima dolo je do promena. #adru!e strane& neki tvrde da nije si!urno da je 'iloevi uopte iz!u$io iz$ore. #ledei iz$ori(00,) su odr+ani pod prili%no zadovoljavajuim demokratskim uslovima (tj. da su njihovirezultati pri$li+ni onome to je $ila volja $ira%a). akle& da su osnovne iz$orne procedure

potovane& kampanja $ila 2er& a sredstva za nju pristupa%na svima& !lasovi su $rojani kako tre$a&a saopteni rezultati su od!ovarali stvarnom $roju !lasova. <ada je prvi& klju%ni korak kauspostavljanju demokratsko! sistema zaista ispunjen. olo je i do konsolidacije& jer jedemokratija konslolidovana na sledeim iz$orima. Pro$lem u politi%kom sistemu& je to su nasvim iz$orima posle 000. po$eivale one stranke koje su se od po%etka zala!ale za pluralisti%kuor!anizaciju iz$ora. *no to se nikada nije do!odilo (a smatra se kriterijumom za uspostavljanje politi%ke demokratije) je da po$ede stranke koje su ranije nedemokratski vladale. a li $i oneodr+ale poredak na prvim sledeim iz$orima posle onih prelomnihJ <o ne znamo& jer taj testnismo proli. <ek kada $ismo videli kako $i se oni ponaali& znali $i da li je damokratski poredak dovoljno le!itimisan& da li mo+e da se osi!ura od njihovo! delanja (da ne $i $ilo drutvenihuslova za nedemokratsko ponaanje). <o je pitanje jer se zemlja nalazi u pose$nim okolnostima

z$o! 7osova& spolljnopoliti%kih okolnosti& odnosa velikih sila prema ovom podru%ju (namerno!a odr+avaju nesta$ilnim)& pa ne znamo ta $i mo!lo da poslu+i kao opravdanje za odstupanje oddemokratske vladavinr (to ostaje otvoreno pitanje). ma jedan dru!i element koji svedo%i o promenama" #r$ija je %vre uklju%ena u meunarodnu zajednicu (postoji spoljna kontrola politi%kih procesa& kontrola iz$orne procedure). <oj inte!raciji je zadat udarac nedodeljivanjemstatusa kandidata #r$iji& to je sim$oli%ki %in& ali %in koji $i dodatno oja%ao demokratiju u #r$iji.pak& za razliku od 90ih& #r$ija je deo meunarodne zajednice& $ez o$zira na ovo.

Ekonomske promene" najzna%ajnija razlika je to to se dr+ava od apsolutno dominantno! aktera pomerala ka ulozi re!ulatora ekonomsko! sistema& koja je karakteristi%na za kapitalisti%ki sistem(ekonomija je sve vie tr+ina). <aj period veze izmeu dr+ave i politike u #r$iji se zove state-sentant (meavina kapitalizma i dr+avne re!ulacija u ekonomiji). #ituacija u kojoj se danas

dr+ava nalazi& a to je da su vladini aparati pod kontrolom naj$o!atijih ljudi. <o je pozitivanrazvoj u speci2i%nim okolnostima u kojima se #r$ija nalazi (ovo se nikad ranije nije do!odilo&ve je uvek $ilo o$rnuto- uvek su naj$o!atiji +eleli da postanu ministri ili politi%ki 2unkcioneri ida tako rukovode dr+avnim aparatom. #ada +ele da kontroliu spolja). Poto ovo nije monopolskisistem& konkurencija pru+a mo!unost dr+avnom aparatu da $ira sa kim e se udru+ivati i protivko!a. *va situacija sama po se$i nije do$ra& ali je radikalan iskorak u odnosu na %itavu srpskuistoriju& !de je vladao dr+avni centralizam u ekonomiji. Elementi ovo! odvajanja dr+ave odekonomije"

-najva+niji je to to umesto privatizacije odozdo& karakteristi%ne za 90e& dolazi do intenziviranja privatizacije odoz!o. r+avna preduzea se privatizuju& ne samo u ruke domaih vlasnika& ve i

strancima. na%ajan $roj njih je privatizovan& pa dr+ava nije !lavni akter u tom po!ledu. ;ijedominantna dr+ava ni u realnom& ni u 2inansijskom sektoru. <akoe& #r$ija je jedna od retkihdr+ava isto%ne Evrope koja je zadr+ala domau $anku kao jednu od najja%ih& to olakava2unkcioniasnje sistema. 3oe je to neka preduzea koja ne mo!u da 2unkcioniu kao dr+avna jouvek nisu privatizovana& ali na tre$a& sa dru!e strane& nasesti na ideolo!iju neoli$eralizma& pamilsiti kako sve to mo+e da se privatizuje mora $iti privatizovano& i to nije nu+no do$ro podr+avu.

30



-sa dru!e strane& napravljeno je restrukturisanje ekonomije (to ide pod ruku sa privatizacijom)&%ime se ona prila!oava tr+inoj privredi. ovaj proces ima kriminalne elemente (naj$olji primer sto%na ;ema%ka / unitena preduzea koja su mo!la tr+ino da 2unkcioniu). *vo je relativno parcijalno& ima jo preduzea za koja ne znamo da li i kako mo!u da 2unkcioniu (+eleznice#r$ije).

-2inansijska i monetarna sta$ilizacija (kurs dinara prema euru) / nikada ranije nije $ilo mo!ue. tendancija in2lacije da se smanjuje (postoji iz !odine u !odinu).

-otvaranje prema svetu& ekonomija vie nije autarhi%na (prisutnost ''= i #vetske $anke&sporazum o sta$ilizaciji i pridru+ivanjum& re!ionalne mre+e- LE=<6...).

Ranija slika privrede je $ila" dr+avna ekonomija& mar!inalna tr+ina ekonomija& na$ujala sivaekonomija... #ada tr+ina ekonomija ima najzna%ajniju ulo!u (zauzima najvei prostor)& dr+avnaulo!a se pomera ka re!ulatornoj (iako je njena ulo!a i dalje jaka)& a siva ekonomija ostaje jaka(sa tendencijom sla$ljenja)& ali slu+i kao potpora tr+inoj ekonomiji (ona postoji i u npr.Molandiji& dodue sa neto stro+im kriterijumima).

Dru"tvene promene" uspostavlja se novi tip drutvenih odnosa / 2ormiranje novih drutvenih!rupa i novo! tipa strukturisanja / ovde je re% o tome da se uspostavlja potpuno nova osnova nakojoj se reprodukuju nejednakosti (tr+ina umesto komandno-planske privrede& pluralizamvlasni%kih odnosa). olazi i do odvajanja politike od ekonomije. :spostavljaju se dvehijerarhijske strukture" na osnovu vlasnitva i na osnovu moi. <rei resurs nejednakosti jekulturni (to je trea !rupa& trea hijerarhijska struktura)& i ti%e se u!lavnom nivoa o$razovanja.:sled ovih uzroka& menjaju se na%ini reprodukcije !rupa& karakteristike drutvene pokretljivosti.Pre sve!a& !u$i se mehanizam reprodukcije vladajue !rupacije& a to je naimenovanje. :mestoto!a& razli%iti su na%ini reprodukcije ove tri !rupe (koje poseduju ekonomske& administrativne ikulturne resurse). Fedna preko akumulacije i nasleivanja resursa (privatno vlasnitvo)&administrativni se sti%u drutvenim takmi%enjem& a kulturni o$razovanjem. <o zna%i da se ove!rupe koje kontroliu tze resurse o$navljaju na razli%itim principima. #manjila se pokretljivost& ai dru!a%iji su joj principi. Empirijski je potvreno visoko samoo$navljanje !rupa (univerzitet sezatvorio u smislu ote+ano! prittupa ni+im slojevima& administrativni slojevi se popunjavaju izsrednje! sloja& a ekonomski se u!lavnom samoo$navljaju). : #r$iji& prvo je tokom 90ihuznapredovao vrlo uzak sloj ekonomske elite& ali od 000. Fe nastupila normalizacija ovo! procesa& pa se polo+aj srednjih slojeva zna%ajno po$oljava& pa mo+emo da razlikujemo tri $azi%na drutvena sloja" vii& koji %ine pripadnici ekonomske elite& srednji koji %ine stru%njaci&ni+i rukovodioci i ni+i i srednji preduzetnici i ni+i& !de su manuelni radnici i seljaci. olazi do poveanja razlike izmeu vrha i dna& uz uzdizanje srednje! sloja (to je razlika u odnosu na 90e).$rednosne promene" promene ne tako dramati%ne kao u dru!im s2erama (u skladu saarendor2om) / opadanje autoritarnosti i tradicionalizma& pre sve!a z$o! kontinuirano! rastao$razovanja. *vo ne va+i za nacionalizam& koji ne opada& z$o! prisutnih dr+avnih pro$lema.animljive su promene koje su se do!aale sa li$eralnim vrednostima / tu nema linearno!trenda. : politici (politi%ki pluralizam) nema promene jer je to $ilo prisutno i 80ih i 90ih (to jevii sloj& to je prisutniji politi%ki li$eralizam). : ekonomiji (tr+ini principi)& li$eralizam je $iomanje prisutan od politi%ko! 80ih& pa je u vreme ekonomske eu2orije 90ih rastao& da $i nakon000. Po%eo ponovo u nekim elementima da opada jer se tr+ina ekonomija pokazalanee2ikasnom (va+i za sve slojeve).

31



a #r$iju posle 000. je karakteristi%no i" stabilizacija civilnog sektora i civilnog dru"tva.<uma%enje ovo!a zavisi od to!a kako !a interpretiramo. 6ko uzmemo da je civilno drutvo s jedne strane nezavisno od dr+ave& sa dru!e nezvisno od ekonomije u smislu da je nepro2itno& i satree nezavisno od privatno! +ivota& ve se $avi javnim do$rom izvan dr+ave i ekonomije& ondamo+emo da ka+emo da to u socijalizmu nije ni mo!lo da postoji& z$o! totalizacijsko! karaktera

drutva. # dru!e strane& postojale su or!anizacije koje su tipi%ne za civilno drutvo (crveni krst)&tako da od irine de2inicije zavisi miljenje da li !a je $ilo ili ne. *d 90ih dolazi do $ujanja $rojaor!anizacija& kao i do odvajanja postojeih or!anizacija od dr+ave. Pokazalo se (nje!ovoistra+ivanje iz dru!e polovine 90ih / civilno drutvo pripada srednjim slojevima). *n je upija%2inansiranja spolja. 7o je $io pripremljen da 2unkcionie ovakoJ *ni koji su imali kulturni isocijalni kapital (znanje jezika i posedovnje kontakata napolju kako $i se mo!li privuiinvestitori u projekte- postaje mesto reprodukcije srednjih slojeva i mesto !de je dolo do punerodne ravnopravnosti). *di!ralo je zna%ajnu ulo!u u smeni 'iloevia& da $i od 000. !odinedolo do promena. Prvo& postoje re!ularni kanali 2inansiranja od dr+ave& iako deluje nezavisnood nje& a nestaje 2inansiranje spolja (nema interesa). Poslednja promena" 2ormira se kapitalizam

(%ist je samo u centru)& ovde je poluperiferijski& i on ne mora da $ude ni demokratski ni naro%ito

li$eralan& tr+ino orijentisan. 7arakterie !a vei stepen nejednakosti ne!o onaj u centru& i ne2unkcionie na predvidiv na%in. 7ako e se razvijati& iz!ledati zavisi od aktera (svih aktera).

Download - Promene 2- Kompletne Beleške

Top Related