1. Pojam gradjanskog procesnog prava Pravni poredak cine dve osnovne oblasti pravnih normi: norme materijalnog prava I norme procesnog prava.Samopomoc predstavlja pravo svakog lica da otkloni povredu prava kada neposredno preti opasnost ako je takva zastita nuzna I ako nacin otklanjanja povrede prava odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost .Vrste samopomoci su nuzna odbrana,stanje nuzde I otklanjanje stete od drugog. 2. Struktura gradjanskog proc.prava Vrste:parnicni,vanparnicni,izvrsni I stecajni postupka.Parnicni postupak je osnovni metod zastite povredjenih ili ugrozenih subjektivnih gradjanskih prava.Postoje gradjasnkopravni sporovi iz licnih,porodicnih,privrednih,imovinsko-pravni,radnih I dr gradjanskopravnnih odnosa.Vanparnicni postupak je svaki postupak iz gradjanskog prava koji nije parnicni I kod vanparnicnog postupka nema spora dok u parnicnom ima ali naravno postoje izuzetci.Vanparnicni postupak u imovinskim stvarima su ostavinski postupak, uredjenje medje, odredjivanje naknade za ekspropisanu nepokretnost,deoba zajednicke stvari,sudski deposit. Izvrsni postupak je postupak prinudnog izvrsenja pravnosnazne I izvrsne kondemnatorne sudske odluke,I primenjuje se samo onda kada duznik nece dobrovoljno da izvrsi sudsku odluku u odredjenom roku. 3. Cilj I znacaj gpp Cilj gpp je pruzanje pravne zastite subjektima cija su prava povredjena Ili ugrozena .Ova prava se stite samo na zahtev titulara tih prava.Znacaj gpp je pravno-politicki I drustveni.Pravno-politicki:pruza se pravna zastita pravnih subjekata I predstavlja instrument za ostvarivanje volje zakonodavca.Drustveni znacaj je u tome sto se putem njega postize pravna sigurnost. 4. Izvori gpp Osnovni izvor je Zakon iz parnicnog postupka. Pored ovog zakona odredbe procesnog karaktera nalaze se u Evropskoj konvenciji za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je doneta 1950.godine. a ratifikovana 2003. Zatim zakon o obligacionim odnosima, zakon gradjanskog materijalnog prava, zakon o radu, zakon o nasledjivanju,porodicni zakon Kao dopunski izvor parnicnog procesnog prava treba navesti zakon o krivicnom postupku,zakon o upravnim sporovima I zakon o upravnom postupku. 5.Vazenje gpp s obzirom na vreme,prostor i lica Nadleznost domacih sudova za sudjenje strancima koji uzivaju imunitet u Srbiji I za sudjenje stranim drzavama I medjunarodnim organizacijama,vaze pravila medjunarodnog prava.Parnicni postupak pred domacim sudovima u Srbiji vodi se po odredbama zpp I kada su stranke strana fizicka ili pravna lica ili kada o osnovanosti tuzbenog zahteva treba da se odluci na osnovu stranog materijalnog prava. 6. Odnos parnicnog I krivicnog prava U parnicnom postupku sud raspravlja I odlucuje o tuzbenom zahtevu.Predmet tuzbenog zahteva je zastita subjektivnih gradjanskih prava za koja tuzilac tvrdi da su povredjena ili ugrozena.A u krivicnom postupku javni tuzilac ili privatni tuzilac pokrece postupak optuzenog sa tvrdnjom da je ucinio kd I da je za to odgovoran.U krivicnom postupku preovladjuje nacelo oficijelnosti I istrazno nacelo,a u

parnicnom nacelo dispozicije, raspravnosti I obostranog saslusanja. Postoje razlike u pogledu duznosti suda prilikom utvrdjivanja istine.U parnicnom postupku sud primenjuje raspravni metod a u krivicnom istrazni metod.Zastita subjektivnog imovinskog prava odlucuje se u kr postupku u slucajevima naknade stete,povracaju stvari ili ponistaja pravnog posla.

7. Odnos parnicnog I upravnog postupka U upravnom postupku drzavni organ ili organizacija kojoj je povereno vrsenje javnih ovlascenja resava o subjektivnom pravu ili obavezi u jednoj upravnoj stvari. Desava se da je tesko proceniti da li se radi o upravnoj stvari ili gradjanskopravnoj I zato dodje do sukoba nadleznosti. Sud ce odbaciti tuzbu ako nadje da je za resavanje nadlezan upravni organ ili obrnuto.

8. Porcesne pretpostavke Su okolnosti koje zakon odredjuje kao uslov za vodjenje postupka. Ako nisu ispunjene procesne pretpostavke znaci da sud ne moze da pruzi pravnu zastitu subjektivnim gradj.pravima koja su povredjena ili ugrozena. O postojanju procesnih pretpostavku odlucuje sud resenjem.O nekim procesnim pretpostavkama sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti a o nekim po prigovoru stranaka.Vrste proc.pretp. koje se ticu stranaka, suda I spora. Proc.pret koje se ticu stranak: postojanje stranaka I njihova stranacka sposobnost, parnicna sposobnost stranaka, uredno zastupanje stranaka, procesna legitimacija, pravni interes za trazenje pravne zastite. Proc.pretp. koje se ticu suda: sudska apsolutna nadleznost,stvarna nadlez,mesna nadlez, objektivnost sudija, pravilan sastav suda.Proc.pret. koje se ticu spora: urednost tuzbe, nepostojanje dvostruke litispendencije,nepostojanje pravnosnazne odluke, nepostojanje sudskog poravnanja.

9. Prethodna pitanja Ovo su pravna pitanja da li postoji neko pravo ili pravni odnos od cijeg postojanja zavisi odluka o glavnom pitanju.Preth pitanje moze inicirati sama stranka,a moze se pojaviti i kada sud sam dodje do zakljucka da postoji preth pitanje i ono mora biti reseno da bi se moglo odluciti o glavnom postupku. Ima dve situacije.1.ako nadlezan sud ili neki drugi drzavni organ nije doneo odluku o tome sto se u parnici javilo ako prethodno pitanje tada parnici sud moze sam razresiti to pitanje ili 2. ako je nadlezni sud ili dr organ vec doneo odluku o tome sto se u parnici javilo kao preth pitanje, sud ce u parnici akcepirati ovu odluku.to znaci da je sud vezan za ovu odluku.

NACELO DISPOZICIJE I OFICIJELNOSTI Nacelo dispozicije znaci da pokretanje, vodjenje I prestanak parnice zavise od volje I inicijative stranaka. Nasuprot tome, nacelo oficijelnosti znaci da pokretanje I tok parnice zavise od inicijative suda.

NACELO OBOSTRANOG SASLUSANJA Sustina ovog nacela je da je sud duzan da omoguci svakoj stranci da se izjasni o zahtevima I navodima protivne stranke. Stranka se ovim pravom moze sluziti, a I ne mora. Ukoliko je stranka pasivna u parnici, postoje 3 resenja: sistem pozitivne litiskontestacije- po tom sistemu pretpostavlja se da se pasivna stranka svojim stavom slaze I priznaje istinitost cinjenicnih navoda druge strane; istem negativne litiskontestacije- znaci da se stranka svojim pasivnim stavom ne slaze sa cinjenicnim navodima suprotne strane I sistem neopredeljenog stava- po njemu u slucaju pasivnosti strana, nastavlja se sa izvodjenjem dokaza I na osnovu tih rezultata sud utvrdjuje cinjenicno stanje.

NACELO TRAZENJA ISTINE Sud nastoji u parnici da putem odgovarajucih dokaza utvrdi istinu I primenom odgovarajuce materijalnopravne norme donese zakonitu I pravicnu presudu. Sticanje istinitih saznanja I spoznaja o objektivnoj stvarnosti je bitan preduslov pravilnosti I zakonitosti sudske odluke.

RASPRAVNO I ISTRAZNO NACELO Kod raspravnog nacela inicijativa za prikupljanje cinjenicnog materijala pripada strankama. Kod istraznog nacela inicijativa za prikupljanje relevantnog cinjenicnog materijala pripada sudu. Sud primenjuje ovo nacelo samo kada posumnja da stranke idu za tim da raspolazu zahtevima kojima ne mogu raspolagati ili kada je to posebnim propisom utvrdjeno.

NACELO SLOBODNOG SUDIJSKOG UVERENJA Sistem legalne ocene dokaza- prema ovom sistemu sam zakon propisuje pravila po kojima ce sud vrsiti ocenu dokazne vrednosti dokaznih sredstava. Za ocenu dokazne snage primenjuju se dva kriterijuma: pozitivan-po kome pravna pravila odredjuju da je sud duzan uzeti za dokazanu odredjenu tvrdnju, kada nju potvrdi odredjeni broj kvalifikovanih dokaznih sredstava, negativan kriterijumzakonski propis je odredjivao minimum kvalifikovanih dokaznih sredstava bez cijeg ostojanja sud ne sme uzeti da je odredjena tvrdnja dokazana. Sistem slobodne ocene dokaza- po kome ne postoje zakonska pravila kojima se propisuje dokazna vrednost odredjenih dokaznih sredstava. Sud slobodno odlucuje na osnovu rezultata dokaznog postupka.

NACELO NEPOSREDNOSTI I POSREDNOSTI Nacelo neposrednosti znaci da sud svojim culima zapaza prirodu I sadrzaj dokaznih sredstava, tako da izmedju suda I izvora informacija nema posrednika. Po nacelu posrednosti je odvojena funkcija ispitivanja dokaznih sredstava od funkcije ocene dokazne vrednosti dokaznih sredstava.

NACELO USMENOSTI I PISMENOSTI Prema nacelu pismenosti podrazumevalo bi se da se sve procesne radnje moraju preduzimati u pismenoj formi sto znaci da se sudjenje zasniva iskljucivo na razmatranju pismenog materijala, a ne usmenim izlaganjem stranaka. U prilog nacelu usmenosti istice se da je ovo naceli demokraticnije , jer je sud tako pristupacan I nepismenim ljudima. Sud tako prati zivu rec stranaka, polemiku I suocenje. U prilog n.pismenosti ide to da procesne radnje preduzete u pismenoj formi ostavljaju trag o preduzetim radnjama. Nas ZPP je prihvatio kombinaciju ova dva nacela.

NACELO JAVNOSTI ZPP propisuje kao osnovni postulat nacelo javnosti, a sud ce iskljuciti javnost samo u slucajevima predvidjenim zakonom. Sustina nacela javnosti je da se omoguci prisustvovanje raspravljanju pred sudom od strane gradjana. Javnost se iskljucuje po zakonu u statusnim stvarima fizickih lica. Sud je ovlascen da iskljuci javnost kada je to nuzno radi obezbedjenja cuvanja sluzbene tajne, poslovne, licne tajne, zbog interesa javnog reda I morala.

NACELO PRAVNOG INTERESA Pravo na pravnu zastitu se moze priznati samo licu koje ima pravni interes za pruzanjem odredjene pravne zastite od strane suda. Ako je odredjenu pravnu zastitu moguce pstici I bez intervencije suda, tada nema pravnog interesa da se angazuje sud I tuzba ce biti odbacena.

NACELO KONCENTRACIJE POSTUPKA I JEDINSTVA GLAVNE RASPRAVE Koncentracija dokaznog postupka se moze ostvariti na dva nacina: po metodu strogog redan-parnicni postupak je podeljen na nekoliko stadijuma I zakon tacno propisuje u kom stadijumu se mogu preduzeti odredjene radnje, po metodu arbitrarnog reda-zakon samo propisuje opsti okvir I redosled raspravljanja, a sudu prepusta da u svakom konkretnom sporu preduzima odgovarajuce mere u cilju obezbedjenja koncentracije postuka. Nacelo jedinstva glavne rasprave znaci da je glavna rasprava jedinstvena procesna celina cak I kada se drzi na vise rocista.

NACELO SAVESNOG KORISCENJA PROCESNIH OVLASCENJA I ZABRANE ZLOUPOTREBE PROCESNIH PRAVA Zloupotreba prava je koriscenje pravnih ovlascenja sa ciljem da se drugom nanese steta. Ako se odredjena pravna sredstva upotrebe radi ostvarenja nedopustenih ciljeva, takvo ponasanje je protivpravno. Konkretno ostvarenje ovog nacela se ostvaruje kroz niz odredaba zakona kojima je

propisano da su stranke I umesaci duzni da govore istinu, das u duzne da iznesu sve cinjenice I ponude sve dokaze potrebne za utvrdjenje relevantnog cinjenicnog materijala.

NACELO PROCESNE EKONOMIJE Ovo nacelo trazi da se sa sto manje utroska vremena I sredstava postigne sto povoljniji rezultat. Sud je duzan da pruzi zastitu svim subjektima cija su gradjanska prava povredjena I ugrozena, ali isto tako je duzan da to ostvari u sto kracem vremenu I sa sto manje utrosaka sredstava.

PRAVO NA SUDJENJE U RAZUMNOM ROKU I PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE Prema Ustavu RS svako ima pravo da mu sud pravicno I u razumnom roku raspravi I odluci o njegovim pravima I obavezama na nezavisan, nepristrasan I objektivan nacin.

NACELO DA SUD POZNAJE PRAVO Stranke su ovlascene da predlazu cinjenice I dokaze, ali sud primenjuje po zakonu I svojoj savesti merodavno pravno pravilo. Sud ne moze da se poziva na nepoznavanje prava, I duzan je da poznaje kakao domace tako I strano pravo.

NACELO UPOTREBE JEZIKA U POSTUPKU Stranke I drugi ucesnici imaju pravo da na rocistima prilikom preduzimanja usmenih procesnih radnji koriste svoj jezik. U parnicnom postupku u sluzbenoj upotrebi je srpski jezik I cirilicno pismo, a drugi jezici I pisma se sluzbeno upotrebljavaju u skladu sa zakonom.

3.Sudski sistem prema zakonu o uredjenju sudova republike srbije iz 2008. Godine Prema zakonu o uredjenju sudova sudovi su samostalni I nezavisni drzavni organi koji stite slobode I prava gradjana. Sudovi sude na osnovu ustava, zakona I drugih opstih akata,prihvacenih pravila medjunarodnog prava I potvrdjenih medjunarodnih ugovora. Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne I izvrsne vlasti. Sudovi opste nadleznosti su : 1. 2. 3. 4. Osnovni sudovi Visi sudovi Apelacioni sudovi Vrhovni kasacioni sud

Sudovi posebne nadleznosti su:

1. 2. 3. 4. 5.

Privredni sudovi Privredni apelacioni sud Prekrsajni sudovi Visi prekrsajni sud Upravni sud

Vrhovni kasacioni sud je najvisi sud u RS I njegovo sediste je u BG. Privredni apelacioni sud,visi prekrsajni sud I upravni suds u sudovi republickog ranga, sto znaci da se osnivaju za teritoriju RS sa sedistem u BG. Visi prekrsajni I upravni sud mogu imati odeljenja izvan sedista. Osnovni sud se osniva za teritoriju grada,jedne ili vise opstina. Visi sud se osniva za teritoriju jednog ili vise osnovnih sudova. Privredni sud se osniva za teritoriju jednog ili vise gradova,odnosno vise opstina. Apelacioni sud se osniva za teritoriju vise visih sudova. Preksajni sudovi mogu da imaju odeljenja, a osnovni I privredni sudovi mogu da imaju sudske jedinice. Hijerarhija je postavljena tako sto je vrhovni kasacioni sud na vrhu pravosudne piramide I on je neposredno visi sud za privredni apelacioni sud,visi prekrsajni sud,upravni sud I apelacione sudove. 4.Sudije I sudije porotnici Polozaj,izbor,razresenje I prestanak sudijske funkcije regulisano je u zakonu o sudijama. Ovaj zakon unosi dosta znacajnih novina u ovoj materiji u odnosu na raniji zakon. 4.1. Izbor sudija I predsednika sudova Kada je rec o izboru sudija, zakon pravi razliku izmedju sudije koji se prvi put bira na tu funkciju I sudije koji je vec ranije biran po ranijim propisima. Izbor sudije koji se prvi put bira vrsi narodna skupstina na predlog visokog saveta sudstva I on se bira sa mandatom od 3 god. Sudije koji su vec ranije bili birani, biraju se za stalno I to od strane visokog saveta sudstva. Uslovi za izbor sudije po novom zakonu su sledece: 1. Kandidat mora da ima radon iskustvo u pravnoj struci posle posle polozenog pravosudnog ispita,I to : - 2 godine za sudiju prekrsajnog suda - 3 godine za sudiju osnovnog suda - 6 god za sudiju viseg suda - 6 god za sudiju privrednog suda - 6 god za sudiju viseg prekrsajnog suda - 10 god za sudiju apelacionog suda - 10 god za sudiju privrednog apelacionog suda - 10 god za sudiju upravnog suda - 12 god za sudiju vrhovnog kasacionog suda 2. Kandidat mora da poseduje - Strucnost (posedovanje teorijskog I prakticnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije) - Osposobljenost ( sudija moze efikasno da primeni pravnicko znanje u resavanju predmeta)

-

Dostojnost ( sudija mora da ima moralne osobine I ponasanje u skladu sa tim osobinama)

Moralne osobine koje sudija treba da poseduje su : Postenje Savesnost Pravicnost Dostojanstvenost Istrajnost Uzornost Sudija mora da se ponasa tako da cuva ugled sudije I suda.

Sudija koji je prvi put biran u 3 god svake godine se ocenjuje njegov rad. Svaka odluka o izboru na sudijsku funkciju, kao I o prestanku sudijske funkcije se objavljuje u sl. Glasniku RS. Pre stupanaj na funkciju sudija polaze zakletvu pred predsednikom narodne skupstine. Predsednik suda se bira iz reda sudija istog suda ili suda viseg ranga. Predsednika suda bira narodna skupstina na predlog visokog saveta sudstva. Predsednik suda se bira na godine I moze biti ponovo biran.

4.2.prestanak sudijske funkcije I funkcije predsednika suda Sudijska funkcija prestaje: 1. 2. 3. 4. 5. Na zahtev sudije Kada navrsi radni vek-stekne uslov za penziju ( 65 god zivota ili 40 god staza) Kada trajno izgubi radnu sposobnost Kada bude razresen Kada ne bude izabran na stalnu funkciju

Razlozi za razresenje sudija su : 1. 2. 3. 4. Kada je osudjen za krivicno delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci Kada je osudjen za krivicno delo koje ga cini nedostojnim sudijske funkcije. Kada nestrucno vrsi funkciju Kada ucini teski disciplinski prekrsaj

Postupak za razresenje se pokrece na predlog: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Predsednika suda Predsednika neposredno viseg suda Predsednika vrhovnog kasacionog suda Ministra nadleznog za pravosudje Disciplinske komisije Organa za vrednovanje rada sudije

Predsedniku suda prestaje funkcija u sl slucajevima: 1. Kada mu prestane sudijska funkcija 2. Kada bude izabran za sudiju drugog suda

3. 4. 5. 6.

Na licni zahtev Kada se ukine sud Kada mu istekne mandate Razresenjem

Razlozi za razresenje predssednika suda su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Krsenje obaveza predvidjenih po propisima I obavljanju poslova sudske uprave Kada narusava nacelo nezavisnosdti sudija Kada postupa suprotno propisa o dodeljivanju predmeta Kada postupa suprotno propisima kojima se uredjuje godisnji raspored poslova sudija Kada ucini teski disciplinski prekrsaj Kada nestrucno vrsi funkciju predsednika suda ( ako bude ocenjen ne zadovoljava)

Postupak za razresenje vodi visoki savet sudstva na predlog: 1. 2. 3. 4. 5. Predsednika neposredno viseg suda Sednice svih sudija suda ciji je predsednik Ministra pravosudja Disciplinske komisije Organa za vrednovanje rada predsednika suda

4.3.Izbor I prestanak funkcije predsednika vrhovnog kasacionog suda Predsednika vrhovnog kasacionog suda bira narodna skupstina na predlog visokog saveta sudstva. Mandate predsednika vrhovnog kasacionog suda iznosi 5 godina I ne moze biti ponovo biran na tu funkciju. Predsedniku vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija: 1. 2. 3. 4. Na licni zahtev Istekom mandata Prestankom sudijske funkcije Razresenjem iz razloga koji su zakonom propisani za predsednike sudova

Postupak za razresenje se pokrece na predlog opste sednice vrhovnog kasacionog suda. Narodna skupstina donosi odluku o prestanku funkcije predsedika vrhovnog kasacionog suda I iz drugih razloga.

4.4.Odgovornost sudije za naknadu stete

Sudija ne moze biti pozvan na odgovornost zbog donete odluke osim ako je rec o krivicnom delu krsenja zakona od strane sudije. Za stetu koju prouyrokuje nezakonitim ili nepravednim radom odgovara R.Srbiji, ali ako se dokaze da sudija prouzrokovao stetu namreno ili krajnjom

nepaznjom tada R Srbija ima pravo regresa [rema sudiji. Ako je odlukom Evropskog suda za ljudsa prava utvrdi da je u toku sudjenja doslo do povrede ljudskih prava I osnovnih sloboda ili da nije sudjeno u razumnom roku, R Srbija moze traziti od sudije naknadu isplacenog iznosa ako je steta ucinjena namerno ili krajnjom nepaznjom, o postojanju uyslova ya regres odlucuje Visoki savet sudstva na zahtev ministarstva za pravosudje.4.5.Nepremestivost sudija(upucivanje I premestaj sudije)

Sudija ima pravo da stalno vrsi sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran, a samo uz njegovu pismenusaglasnost moze biti premesten u neki drugi sud, drugi drzavni organ ustanovu ili medjunarodnu organizaciju. Samo u nekim slucajevima nije potrebna njegova saglasnost u slucaju ukidanja suda ili ukidanja dela naldeznosti suda za koji je izabran. Sudija moze biti upucen na rad u neki drugi sud iste vrste I istog ranga ili neposredno nizeg ranga najduze godinu dana kada je to potrebno za nesmetan rad tog suda, isto moze biti upucen na rad u drugi sud viseg stepena ako ispunjava zakonske sulove za izbor sudije tog suda u koji se upucuje.4.6.Udaljenje sa sudijske funkcije

Sudija se udaljuje sa funkcije kada je protiv njega odredjen pritov a moze biti udaljen kada je pokrenut postupak za njegovo razresenje ili krivicni postupak za delo zbog koga moze biti razresen. O obaveznom udaljenju odlucuje predsednik suda a o fakultativnom udaljenju odlucuje Vrhovni kasacioni sud. Sudija se udaljuje sa funkcije do ukidanja pritvora, do okoncanja postupka za razresenje ili okoncanje krivicnog poistuoka, na odluku o udaljenju sudija ima pravo prigovora Visokom savetu sudstva u roku od 8 dana od dostavljanja odluke, a Visoki savet sudstv a odlucuje u roku od 8 dana,4.7.Neizmenjivost vrste posla I dodela prredmeta.

Sudija prima predmete prema redosledu nezaivno od licnosti stranke I okolnosti pravne stvari.

Predmeti se dodeljuju na osnovu godisnjeg rasporeda posloiva slucajnom sudiji I niko nema pravo da formira sudska veca I dodeljuje predmete mimo rasporeda poslova I pedosleda prijema predmeta. Godisnji raspored poslova u sudu se odreljuje prema potrebama suda io sposobnosti sudija za uspesno obavljanje povernih poslova., Sudija ima pravo da mu se vrsta posla odredi godisnjim redosledom poslova. Sudija ima pravo prigovora na godisnji redosled poslova promenu vrste poslova odustyajanje od redosleda u prijemu predmeta ili oduzimanja predmeta u roku od tri dana od saznanja. O prigovoru odluciije predsednik neposredno viseg suda, a o prigovoru sudije Vrhovnoh kasacionog suda odlucuje Opsta sednica.4.8.Vrednovanje rada sudije.

Zakon o sudijama propisuje da sudije I predsednici sudova podlezu redovnom vrednosvanju svog rada. Vrednovanje se vrsi na osvnou objektivnih I jedinstvenih kriterijuma I merila koje donposi Visoki savet sudstva. Organ nadlezan za vrednovanje rada sudija jeste savet. Savet cini troje sudija koji se biraju tajnim glasanjem na sednici svih sudija sa mandatom od 4 godine. Savet se formira za sudije nizeg stepena u sudovima neposredno viseg stepana I to po jedan savet na svakih 100 sudija. Vrednovanje rada predsednika sudova vrsi komisjija koju formira visoki savet sudstva. Ona takodje odlucuje I o prigovorima sudija na ocenu njihovog rada. O prigovorima odlucuje Visoki savet sudstva, a prigovor se moze uloziti u roku od 15 dana od prijema odluke. Vrednovanje rada sudija mora biti obrazlozeno I izrazava se sledecim ocenama - Izuzetno uspesno obavlja sudijsku f-ju - Uspesno obavlja sudijsku funkciju - Ne zadovoljava4.9.Materijali polozaj sudije

Sve sudije su razvrstane u sest plantnih grupa koji su irazeni koeficijentima - 1.platna grupa- sudije prekrsajnih sudova (2,50 koeficijent)

- 2 platna grupa- sudije osnovnih sudova (3,00 ) - 3 platna grupa-sudijne visih sudova, privrednih sudova ii Viseg prekkrsajnog suda (3,50) - 4 planta grupa-sudije apelacionih sudova, Privrednog apelacionog suda I Upravnog suda (4,00) - 5 planta grupa- sudije Vrhovnog kasacionog suda (5,00) - 6 platna grupa- predsednik Vrhovnog kasacionog suda (6,00) Za predsednike sudova je predvidjeno da se osnovna plata odredjuje tako sto se plata sudije tog suda uvecava za odredjeni procenat od 10 do 30 % u zavisnosti od broja sudija u tom sudu. Odluku o uvecanju osnovne plate sudije donosi Visoki savet sudstva Osnovna plata sudija koji postupa u predmetima organizovanog kriminala I ratnog zlocina moze se uvecati za 100 % Osnovna plata sudije koji obavlja funkciju sudije u kome se ne mogu popuniti sudijska mesta, moze se uvecati za 50 % Osnovna plata zamenika predsednika suda uvecava se za 50 % od predvidjenog uvecanja za predsednika suda.4.10.Nespojivost sudijske funkcije sa drugim funkcijama, sluzbama I postupcima.

Zakon o sudijama propisuje koje funkcije I koje sluzbe sudije ne moze obavljati dok obavlja sudijsku funkciju. 1. Organima koji donose propise2. Organima izvrsne vlasti 3. Organima pokrajinske autonomije 4. Organima jedinica lokalne samouprave

Sudija ne moze biti: 1.clan politicke partije, niti polioticki delovati 2. baviti se javnim ili privatnim placenim poslovima 3.pruzati pravne usluge ili savete uz naknadu Sudija se mora pridrzavati Etickog kodeksa, Visoki savet sudstva odlucuje koji su postupci sudije suprotni dostojnanstvu I nezavisnosti sudije I stetni po ugled suda.

Zakon izricito propisuje da sudija moze van radnog vremena bez posebnog odobrenja - Baviti se nastavnom I naucnom delatnoscu uz naknadu - Obavljati nastavnu I naucnu delatnost u instituciji nadleznoj za obuku u pravosudju, ovo moze da obavlja I u toku radnog vremena.4.11.DISCIPLINSKA ODGOVORNOST SUDIJA

-

Zakon o sudijama iz 2008 prvi put propisuje disciplinsku odgovornost sudija Pod disciplinskim prekrsajem se podrazumeva 1.nesavesno vrsenje sudisjke funkcije 2.ponasanje sudije nedostojno sudijske funkcije U zakonu su taksativno nabrojani slucajevi disciplinskog prekrsaja Povreda nacela nepristrasnosti Propustanje sudije da trazi izuzecce, izkljucenje Neopravdano kasnjenje u izradu odluke Uzimanje preddeta u rad koji neopravdano odstupa od reda kojim se primenjeni Neopravdano nezakazivanje rocista Ucestalo kaznjenje na zakazana rocista Neopravdano odugovlacenje postupka Neopravdano ne obavestavanje predsednika suda o starim predmetima Ocigledno nekorektno postupanje prema ucesnicima u postupku I zaposlenima u sudu Nepostovanje radnog vremena Prihvatanje poklona suprotno propisima koji regulisu sukob interesa Upustanje sudije u neprimerene odnose sa strankama I punomocnicima Neopravdano nepohadjanje programa obuke Obavljanje aktivnosti koje su zakonom odredjene kao nespojive sa sudijskom funkcijom Davanje komentara o sudskim odlukama ili predmetima u sredstvima javnog informisanja na nacin suprotan zakonu I sudskom poslovniku Dostavljanje nepotpunih I netacnih podataka od znacaja za rad I odlucivanje Visokog saveta sudstva Neopravdana izmena godisnjeg rasporeda sudijskih fposlova I povreda principa slucajnog sudije

- Krsenje odredaba Etickog kodeksa sudija u vecoj meri Tesak disciplinski prekrsaj postoji ako je usled prekrsaja: - Doslo do ozbiljnog poremecaja u vrsenju sudkse vlasti - Doslo do teskog narusavanja ugleda I poverenja javnosti u sudstvo - Doslo do zastarivanja predmeta - Doslo do vece stete u imovini stranka u postuopku -Doslo do ponovljnoe disciplinskog prekrsaja Ponovljeni discip.prekrsaj postoji kada je utvredjeno pravnosanazno da je sudija tri puta ucinio bilo koje discip.prekrsaj Za disciplinsku odgovornost su propisane dispiclinske sanckije 1. Javna opomena 2. Umanjenje plate za 50 %u trajanju do jedne godine 3. Zabrana napredovanja u trajanju do ti godine

U slucaju teskog disciplinskog presrsaja pokrece se postupak za razresenje sudije Discip.organi za vodjenje discip.postupka su 1. disciplinski tuzilac 2. zamenici disciplinskog tuzioca i 3. disciplinska komisija (ove organe imenuje Visoki savet sudstva iz reda sudija sam postupak pokrece dispicoplinski tuzilac a vodi disciple.komisjia. postupak je hitan I nejavan, a postupak zastareva u roku od godinu dana od dana kada je ucinjen dispiclinski preksrsaj. Nakon zavrsenog discip.postupka, disciplinka komisija moze : - da odbije predlog dispic,tuzioca - da usvoji predlog disciple.tuzioca I izrekne disicpl.sankciju

proti ove odluke moze se izjaviti zalba u roku od 8 dana Visokom savetu sudstva koji moze: 1. da zalbu odbije I pootvrdi odluku discipl.komisije 2. da zalbu usvoji, preinaci odluku I odbije predlog disciple.tuzioca4.12.Sudije porotnici

Zakon sadrzi posebne odredbe o sidji porotniku kojima su regulisani: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. uslovi za imenovanje na tu funkciju I trajnje funckije postupak imenovanja polaganje zakletve uslove za udaljavanje sa funckije nespojivost sa drugim sluzbama, poslovima I postupcima naknade I nagrade sudija porotnika prestanak funkcije

za sudiju porotnika moze biti imenovan punoiletni drzavljanin Srbije koji je dostojan funckije porotnika I koji ima manje od 70 godina zivota. Pri imenovanju vodi se racuna o polu, starosti zanimanju drustvenom polozaju kandidata, njegovom znanju, stucnosti I skolonsti ka pojedinim vrstama sudiskih stvari Sudiju porotnika imenuje VIsoki savet sudstva na predlog ministra pravde na period od 5 godina I moze biti ponovo imenovan Sudija porotnik ne moze biti advokat ni pruzati pravne uslyuge uz naknadu. Sudija porotnik ima pravo na : 1. naknadu troskova nastalih na funkciji 2. naknadu za izgubljenu zaradu 3. I na nagradu Uslove I visinu nakade I nagrade propoisuje Visoki savet sudstva5.POLOZAj, NADLEZNOST, ORGANIZACIJA I NACIN RADA VISOKOG SAVETA SUDSTVA

Visoki savet sudstva je organ koji obezbedjuje I garantuje nezavisnost I samostalnost sudija I sudova. Savet ima 11 clanova, tri po polozaju I osam izbornih clanova. Tri clana po polozaju su : - Predsednik Vrhovnog kasacionog suda koji je po polozaju I predsednik Saveta - Minister pravde - Predsednik odbora za pravosudje Narodne skupstine Izborni clanovi saveta su : -sest sudija sa stalnim sudijskim funkcijom - jedan advokat - I jedan professor Pravnog fakulteta Izborne clanove saveta bira Narodna skupstina. Mandat clana Sveta traje 5 godina osim za clanove po polozaju, izborni clanovi mogu miti ponovo birani ali ne uzastopno. Savet donosi odluke vecinom glasova svih clanova. Ovlasceni predlagaci za izbor glana saveta su: - Iz reda sudija ovlasceni predlagac je Visoki savet sudstva - Iz reda advokata ovlasceni predlagac je Advokatska komora Srbije - Iz reda profesora pravnog fakulteta ovlasceni predlagac je Zajednicka sednica dekana pravnih fakulteta u Srbiji Izborni clanovi iz reda sudija se biraju iz sledecih sudova: - Jedan iz Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelecionog suda I Upravnog suda - Jedan iz apelacionih sudova - Jedan iz visih I privrednih sudova - Jedan iz osnovnih sudova - Jedan iz prekrsajnih sudova I Viseg preksrsajnog suda

- Jedan Iz sudova sa teritorije autonomnih pokrajina

Kandidata za clana Saveta moze biti sudija koji obavlja sudijsku funkciju najmanje sedam godina. Clanove Saveta bira Narodna skupstina na predlog ovlascenih predlagaca Izbornim clanpvima Saveta prestaje funkcija : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Gubitkom radne sposobnosti Istekom mandata na koji su birani Ostavkom Razresenjem Prestankom sudijske funkcije Prestankom bavljanja advokaturom Prestankom zvanja profesora pravnog fakulteta

Nadleznost Saveta je obimna sto je u funkciji razgranicenja tri grane vlasti : zakonodavne, izvrsne, sudske I obezbedjenja uslova za njihovu samostalnost. Visoki savet sudstva je nadlezan : Da bira sudije za trajno obavljanja sudijske funckije Odlucije o prestanku sudisjke funkcije Predlaze candidate za prvi izbor sudija Predlaze izbor I razresenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda I predsednika suda Predlaze candidate iz reda sudija Vrhovnog kasacionog suda za sudije Ustavnog suda Imenuje sudiej porotnike Odlucuje o premestaju sudija Odlucuje o nespojivosti sudijske funkcije Odlucuje o vrednovanju rada sudija I predsednika sudova po prigovorima Odlucuje o pravnim lekovima u dispiclnikom postupku Odredjuje dispiplinske organe Daje saglasnost na program ekukacije sudija Utvrdjuje programa pocetne obuke za sudije

-

-

Donosi Eticki kodeks Odredjuje broj sudija I sudija porotnika za svaki sud Odlucuje o imunitetu sudija Predlaze buhet za rad sudova I vrsi kontrolu trosenja sredstava Odlucuje o prigovorima u postupku izbora za clanove saveta iz reda sudija Obrazuje svoje radne tela I komisije Daje misljenje o novim zakonima koji uredjuju polozaj sudija I o drugim sistemskim zakonima koje sudove primenjuju ili su od znacaja za obavljanje sudske funckije Odlucuje o postajanju uslova za naknadu stete zbog nezakonitog I nepravilnog rada sudije Donosi akte predvidjene zakonom

6.Iskljucivanje I izuzece sudija I sudija porotnika Da bi sudjenje bilo objektivno I zakonito sud mora ravnopravno da tretira obe str4anke I ne sme biti pristrasan u sudjenju. Zakon je propisao institute isljucenja I izuzeca sudije I sudije porotnika. Sudija je duzan da se uzdrzi od sudjenja kad postoje razlozi koji doveode u smnju njegovu nepristrasnost Sudija ne moze vrsiti sudisjku duznost: 1. Ako je stranka zakonski zastupnik ili punomocnik stranke ako je sa strankom u odnosu saovlascenika saobaveznika ili regresivnoog obveznika ili ako je u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak 2. Ako je akcionar, clan privrednog drustva ili clan zadruge kada je jedna od stranka njegov poverilac ili duznik 3. Ako mu je stranka , zakonski zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u prvoj liniji, u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena ili supruznik odnosno vanbracni partner srodnik po tazbini do drugog stepena bez obzira da li je brak prestao 4. Ako je staralac usvojilac ili usvojenik stranke zaonski zastupnik ili punomocnik ako uzmedju sudije I stranke, zakonskog zastupnika ili punomocnik postoji zajednicko domacinstvo.

5. Ako izmedju sudije I ovih lica tece neka druga parnica ili izmedju njih postoji sukov interesa 6. Ako je u istom predmetu ucestvovalo u postupku medijacije ili u zakljucivanju sudkosg poravnanja ili u donoselnju odluke koja se pobija 7. Ako je u stecajnom postupku ucestvovao kao stecajni sudija- povodm koga je doslo do spora Sudija moze biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost, sud ceni da li su ti razlozi opravdani. Sudija cim sazna da u predmetu u kome treba da sudi postoji razlog za iskljucenje duzan je da prekine svaki rad na tom predmetu I o tome obavesti predsednika suda koje ce predmet dati drugom sudiji. Iskljucenje I izuzece mogu traziti I stranke. se moze traziti Iskljucenje ili izuzece samo sudije koji postuoa u odrednjenom predmetu a ne svih sudija kao sto se ranije cinilo zlopotrebljavajuci procens aovlascena Stranka je duzna da odmah po saznanju za razlog isljucivanja najkasnije do zakljucenja glavne rasprave, da podnese zahtev za izuzece. Stranka je duzna da zahtev obrazlozi I navede okolnosti na kojima zasniva ovaj zahtev. Zahtev za izuzece nije dozvoljen : - Kojim se uopsteno trazi izuzece svih sudija nekog suda - O kome je vec odluceno - U kome nije dato obrazlozenje zakonskih razloga zbog kojih se trazi izuzece - - kada stranka trazi iskljucenje odnosno izuzece sudije koje ne postuoa u tom predmetu - Kada stranka trazi isljucenje odnosnoi izuzece predsednika suda izuzev kada postupa u tom predmetu. Nedopusteni zahtev odbacice resenjem sudija koji vodi postupak I kad aje stranka stavila zahtev za njehovo izuzece, protiv ovog resenja nije dozovljene posebna zalba.

O iskljucenju ili izuzecu odlucuje predsednik suda, a o izuzecu predsednika suda odlucuje predsednik neposredno viseg suda, o izuzecu predsednika Vrhovnog kasacionog suda odlucuje Opsta sednica Vrhovnoh kasacionog suda Pre donosenja resenja o izuzecu uzece se izjava od sudije cije se izuzece trazi. Protiv resenja o iskljucivanju ili kojom se usvaja zahtev za izuzece nije dozvoljena zalbam a protiv resenja kojim se zahtev za izuzece odbija nije dozovljena posebna zalba, NADLEZNOST SUDA:

Nadlenost predstavlja pravo i dunost suda da postupa u odreenoj pravnoj stvari. Postoji vie vrsta nadlenosti. Apsolutna nadlenost za reavanje konkretnog graanskog pravnog spora je nadlean sud, a ne neki drugi dravni organ. Meunarodna apsolutna nadlenost domaeg suda znai da je domai sud nadlean za suenje u sporu sa meunarodnim elementom. Stvarna nadlenost je nadlenost prema vrsti suda. Pravilima o stvarnoj nadlenosti se vri razgranienje nadlenosti izmeu sudova razliite vrste i izmeu sudova razliitog ranga u okviru iste vrste. Mesna nadlenost razgranienje nadlenosti prema teritorijalnom principu, moe biti opta i posebna. Posebna moe biti : iskljuiva, izberiva i pomona. Funkcionalna nadlenost specifina vrsta stvarne nadlenosti i pomou ovih pravila se odreuje nadlenost sudova za postupanje po pravnim lekovima.

DUNOST SUDA DA PAZI NA SVOJU NADLENOST

Sud je duan da oceni da li je nadlean za reavanje konkretnog spora im primi tubu, na osnovu injenica iznetih u tubi i na osnovu opte poznatih okolnosti. Ako oceni da za reavanje konkretne pravne stvari nije nadlean sud, ve neki drugi organ, oglasie se nenadlenim i odbacie tubu. Isto e uiniti i kada utvrdi da nije nadlean domai sud ve strani sud. O mesnoj nadlenosti sud vodi rauna po slubenoj dunosti samo ako je u pitanju iskljuiva mesna nadlenost, dok na ostale vrste mesne nadlenosti vodi rauna samo po prigovoru stranke. Kod pravila da sud vodi rauna o svojoj stvarnoj nadlenosti u toku celog postupka postoje izuzeci. Ako je odrano pripremno roite ili ako se tueni na prvom roitu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari, vii sud prvog stepena se ne moe

oglasiti stvarno nenadlenim za predmete iz nadlenosti nieg suda prvog stepena iste vrste. Ako sud propusti rokove do kojih moe da se oglasi mesno nenadlenim, kasnije to ne moe uiniti.

ZADRAVANJE NADLENOSTI

Sud koji je stvarno i mesno nadlean u vreme podizanja tube, ostaje nadlean i kasnije ako se promene okolnosti od kojih zavisi nadlenost suda. Pravila o zadravanju nadlenosti su propisana iz razloga procesne ekonomije. Meutim, ako tuilac povisi tubeni zahtev, tako da prema vrednosti predmeta spora nije vie nadlean optinski ve okruni sud, optinski sud se mora oglasiti stvarno nenadlenim i predmet ustupiti okrunom sudu. Prvostepeni sud sudi u veu ili kao sudija pojedinac.

PRIVLAENJE (ATRAKCIJA) NADLENOSTI

Privlaenje nadlenosti znai da se nadlenost suda zasniva na injenici da pred tim sudom ve tee drugi parnini postupak, koji je u vezi sa parnicom koja se tek pokree. Primeri atrakcije su : tuba glavnog umeaa, brakorazvodni spor i spor za izdravanje, sporovi protiv materijalnih suparniara. Razlikujemo potpunu i nepotpunu atrakciju. Potpuna postoji kada obuhvata i stvarnu i mesnu nadlenost, a nepotpuna kada obuhvata samo mesnu nadlenost.

OBUSTAVA PARNINOG POSTUPKA Ako sud u toku postupka utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti prema pravilima vanparninog postupka, donee reenje po kojem e obustaviti parnini postupak. Nakon pravnosnanosti ovog reenja, postupak e se nastaviti pred nadlenim sudom po pravilima vanparninog postupka. SUKOB NADLENOSTI Ako sud kome je predmet ustupljen smatra da on nije nadlean za reavanje tog spora, dostavie predmet sudu koji je nadlean za reavanje sukoba nadlenosti. Sukob nadlenosti izmeu sudova iste vrste reava zajedniki neposredno vii sud. Sukob nadlenosti izmeu sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije reava Vrhovni kasacioni sud, ako nije za to nadlean neki drugi sud. Sud po pravilu vri radnje u postupku na svom podruju, ali u sluaju opasnosti od odlaganja sud moe preduzeti neke radnje na podruju drugog suda i o tome obavestiti sud na ijem podruju je preduzeta radnja.

UTVRIVANJE VREDNOSTI SPORA I SASTAV SUDA

Vrednost predmeta spora je ona koju je tuilac oznaio u tubi, pri emu se uzima samo vrednost glavnog zahteva, dok se kamata, parnini trokovi i ostala sporedna traenja ne uzimaju u obzir ako ne ine glavni zahtev. Zakon propisuje odreena pravila za utvrivanje vrednosti predmeta spora u nekim situacijama. Ako je tuilac suvie visoko ili suvie nisko oznaio vrednost predmeta spora, sud moe po sopstvenoj inicijativi ili povodom prigovora tuenog brzo i na pogodan nain proveriti tanost oznaene vrednosti i svojim reenjem utvrditi vrednost predmeta spora. U prvostepenom parninom postupku pred sudovima opte nadlenosti sud sudi u veu ili kao sudija pojedinac. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 50000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnoenja tube. Sudija pojedinac je nadlean da sudi sporove po vrsti bez obzira na vrednost predmeta spora i to sporove zbog smetanja dravine i da sprovodi postupak u predmetima pravne pomoi. Vee sudi u prvom stepenu bez obzira na vrednost predmeta spora: sporove iz autorskog prava, sporove koji se odnose na zatitu ili upotrebu pronalazaka, tehnikih unapreenja, uzoraka, modela, igova i prava na upotrebu firme i naziva. U drugom stepenu sud sudi u veu sastavljenom od troje sudija u sednici vea ili na raspravi. U treem stepenu po reviziji ili zahtevu za zatitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud sudi u veu od troje sudija. U privrednim sporovima u prvom stepenu sudi sudija pojedinac bez obzira na vrednost predmeta spora, a u drugom stepenu vee od troje sudija. O sukobu nadlenosti sudi vee sastavljeno od troje sudija, a kada drugostepeni sud po albi otvara raspravu takoe sudi vee sastavljeno od troje sudija.

MESNA NADLENOST

Razlikujemo optu i posebnu mesnu nadlenost. Opta mesna nadlenost se odreuje prema mestu prebivalita tuenog. Kada su u pitanju pravna lica, opta mesna nadlenost se odreuje prema seditu pravnog lica. Posebna mesna nadlenost iskljuiva, izberiva i pomona. Pravila o izberivoj nadlenosti imaju za cilj da tuiocu olakaju pokretanje i voenje spora, tako to zakon propisuje da tuilac moe da bira da li e da tui prema prebivalitu tuenog, ili e tubu podneti prema posebnim pravilima. Iskljuiva mesna nadlenost znai da je za konkretan spor mesno nadlean iskljuivo sud odreen Zakonom, a ne sud opte mesne nadlenosti.

PRIGOVOR MESNE NADLENOSTI SUDA

O mesnoj nadlenosti sud vodi rauna na dva naina: 1) Po slubenoj dunosti sud se moe oglasiti mesno nenadlenim samo kad postoji iskljuiva mesna nadlenost drugog suda 2) Po prigovoru tuenog, s tim to se prigovor mora podneti najkasnije na pripremnom roitu ili na prvom roitu za glavnu raspravu pre uputanja tuenog u raspravljanje o glavnoj stvari. Prigovor mesne nadlenosti moe da istakne samo tueni. Sud koji se oglasio mesno nenadlenim mora doneti reenje i nakon pravosnanosti reenja dostaviti predmet sudu za koji smatra da je nadlean i koji potom nastavlja postupak kao da je kod njega podneta tuba.

ODREIVANJE MESNE NADLENOSTI OD STRANE VIEG SUDA

Zakon predvia pravila po kojima neposredno vii sud svojim reenjem odreuje koji e sud biti mesno nadlean da postupa u konkretnoj parnici. Ovo odreivanje mesne nadlenosti od strane vieg suda ima dva oblika: delegacija i ordinacija. Delegacija je predviena u situaciji kada mesno nadleni sud ne moe da postupa u jednoj pravnoj stvari zbog izuzea ili iz drugih razloga. U tom sluaju, neposredno vii sud odredie da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadlean sud sa njegovog podruja. Postoji i delegacija iz razloga celishodnosti.

Ordinacija je odreivanje mesne nadlenosti od strane Vrhovnog kasacionog suda za sporove za koje ne moe da se utvrdi po odredbama zakona koji sud je measno nadlean. Ordinacija se odreuje na predlog lica stranke koja hoe da pokrene parnicu.

SPORAZUM O MESNOJ NADLENOSTI (PROROGACIONA KLAUZULA)

Stranke mogu svojim ugovorom odrediti mesnu nadlenost nekog drugog suda od onog koji bi po zakonu bio nadlean, ali moraju biti ispunjena dva uslova: 1) da je taj sud stvarno nadlean 2) da zakonom nije odreena iskljuiva mesna nadlenost. Preutna (tacitna) prorogavija postoji kada sud propusti da se oglasi mesno nenadlenim po slubenoj dunosti ili kada tueni ne podnese prigovor o mesnoj nadlenosti.

POJAM STRANKE

Stranka u postupku moe biti svako fiziko i pravno lice. U parnici postoje dve stranke-tuilac i tueni. Tuilac je lice koje trai od suda da prui zatitu nekom njegovom povreenom ili ugroenom graanskoom subjektivnom pravu, a tueni je lice protiv koga je uperena tuba. Za postojanje parnice je neophodno a postoje dve suprotstavljene stranke. Poloaj tuioca u parnici se stie podnoenjem tube sudu. Poloaj stranke u parnici se gubi smru ili prestankom postojanja pravnog lica, a okonanjem parnice pravni subjekt prestaje biti stranka. Stranke su u postupku u procesno-pravnom smislu ravnopravne, jer svaka od njih ima pravo da iznnosi injenice, podnosi dokaze, da se izjanjava o radnjama protivnika, ali to ne znai da su one ravnopravne u faktikom smislu.

STRANKA PO DUNOSTI

Stranka po dunosti postoji u sluajevima kada parnicu vodi po slubenoj dunosti organ o tuem pravu ili obavezi. Najei sluaj je kada javni tuilac podie tubu. Organ koji se pojavljuje sa tubomima poloaj stranke u takvoj parnnici (organska teorija), a po drugom miljenju taj organ nema poloaj stranke nego zakonskog zastupnika (teorija zastupanja).

PROMENA PARNINE STRANKE

Do promene parnine stranke u parnici moe doi: 1) Ako tuilac preinai tubu u subjektivnom smislu, pa umesto prvobitno tuenog tui drugo lice, 2) Ako tree lice stupi u parnicu umesto stranke (tuilac otui stvar u toku parnice treem licu), 3) Ako umea stupi u parnicu na mesto stranke kojoj se bio pridruio, 4) Stupanjem imenovanog prethodnika u parnicu na mesto tuenog, 5) Kada prekinuti postupak preuzme neko od naslednika. Za sve ove situacije vai pravilo da nova stranka preuzima parnicu u stanju u kome se ona nalazi prilikom promene.

STRANAKA SPOSOBNOST

Stranaka sposobnost je svojstvo odreenog subjekta da moe biti nosilac procesnih prava i obaveza u parnici. Stranaka sposobnost u procesnom pravu je pandan pravnoj sposobnosti u materijalnom pravu. Stranaku sposobnost ima svako fiziko lice bez obzira na uzrast i poslovnu sposobnost. Moe da je ima i nasciturus. Stranaku sposobnost ima svako pravno lice. Osim fizikih i pravnih lica, posebnim propisima se moe odrediti ko moe biti stranka u postupku. Stranaka sposobnost ima znaaj procesne pretpostavke i na nju sud pazi po slubenoj dunosti u toku celog postupka.

PARNINA SPOSOBNOST

Parnina sposobnost je sposobnost odreenog lica da preduzima parnine radnje u postupku pred sudom. Stranka je parniino sposobna ako ima potpunu poslovnu sposobnost, a to je po pravilu sa navrenih 18 godina ivota. Punoletno lice kome je ograniena poslovna sposobnost parnino je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Za parninu sposobnost je karakteristino da ona moe biti samo potpuna, tj. neograniena i bez uslova. Lica koja nemaju parninu sposobnost za njih parnine radnje preduzimaju njihovi zakonski zastupnici. U novijoj pravnoj teoriji preovladava miljenje da su i pravna lica poslovno sposobna, pa imaju i parninu sposobnost. Njih zastupaju u parnici njihovi zakonski zastupnici, odreeni zakonom ili statutom. Parnina sposobnost sranke je procesna

pretpostavka za pokretanje parnice i raspravljanje pred sudom, a sud pazi na parninu sposobnost u toku itavog postupka po slubenoj dunosti.

POSTULACIONA SPOSOBNOST

To je sposobnost parnino sposobne stranke da sama bez punomonika neposredno preduzimati parnine radnje pred sudom. Po ZPP-u, u postupku po vanrednim pravnim lekovima stranka moe preduzimati parnine radnje samo preko punomonika koji je advokat, to znai da stranka nema postulacionu sposobnost u toj fazi postupka iako ima parninu sposobnost. Postulacionu sposobnost nemaju ni lica koja zbog nekog svog fizikog nedostatka nisu u stanju da se samostalno, sopstvenim izraajnim sredstvima izjanjavaju pred sudom u parnici (gluvonema lica).

PRAVO NA VOENJE SPORA (PROCESNA LEGITIMACIJA)

Lice koje uestvuje kao stranka u parnici mora imati i ovlaenje za voenje konkretne parnice, tj. mora imati procesnu legitimaciju. Procesnu legitimaciju imaju stranke u sporu koje imaju i materijalnopravni odnos izmeu sebe u vezi sa kojim je i nastao spor. Dokazivanje procesne legitimacije se ograniava na to a se uini verovatnim da je tuilac ovlaen za voenje konkretne parnice protiv tuenog, pod pretpostavkom da postoji graanskopravni odnos izmeu stranaka izraen u tubenom zahtevu. Tuilac je duan da dokae ne samo svoju aktivnu procesnu legitimaciju, nego i da dokae da na strani tuenog postoji pasivna procesna legitimacija. Ako tuilac ne uini verovatnim postojanje procesne legitimacije stranaka, sud e tubu odbaciti.

STVARNA LEGITIMACIJA

Stranka ima stvarnu legitimaciju ako je uesnik materijalnopravnog odnosa iz koga je nastala parnica. Tuilac je aktivno legitimisan ako on u tom odnosu ima poloaj ovlaene strane, a tueni je pasivno legitimisan ako ima u tom aterijalnopravnom odnosu sa tuiocem neku obavezu prema njemu. Od stvarne legitimacije zavisi ishod spora, da li e tubeni zahtev biti usvojen ili odbijen. Stvarna legitimacija je materijalnopravne, a ne procesne prirode.