ДИЈЕТА КОД НУТРИТИВНЕ АНЕМИЈЕ Семинарски рад

СадржајУвод......................................................................................................................11.Гвожђе...............................................................................................................21.1. Апсорпција гвожђа..............................................................................21.2.Губитак гвожђа.....................................................................................31.3.Потребе и препоруке............................................................................31.4. Нутритивни извори.............................................................................42. Етиологија болести.......................................................................................53. Клиничка слика.............................................................................................74. Дијагноза.........................................................................................................95. Терапија..........................................................................................................96.Дијета код нутритивне анемије...................................................................96.1.Удео намирница у дневном оброку.................................................106.2. Чајеви у нутритивној анемији........................................................116.3. Утицај загревања на гвожђе у намирницама..............................127.Закључак........................................................................................................138.Предлог превентивних мера.......................................................................149.Литература.....................................................................................................1510. Прилози.......................................................................................................16

УВОД

Хипосидермијска или сидропенијска анемија настаје због примарног дефицита Fe у организму. Она се може јавити у сваком животном добу и представља најчешћу врсту анемије у свим деловима света. Ова анемија се обично развија постепено или због недовољног уноса Fe и његовог коришћења из хране, или због повећаног губљења Fe услед понављаних мањих крварења, па због тога може у току дужег периода пре испољавања анемије да постоји прикривени недостатак Fe у организму. Пошто Fe игра главну улогу у коришћењу кисеоника у ћелијском метаболизму, оно је неопходно свим ћелијама, а те потребе су различите и зависе од разних функција појединих ћелијских система у оквиру појединих органа и од њихове пролиферације. Хемоглобин чија је основна улога снабдевање организма са О2 и изошење СО2, има првенствено у коришћењу Fe потребног за његову синтезу и функцију. Када се испразне резерве Fe, пре него што дође до анемије, јавља се повећање процента апсорпције Fe у цреву, што је карактеристично за прелатентни период дефицита Fe, а затим долази до снижења серумског Fe испод нормалних вредности и смањења засићења трансферина гвожђем испод 16% што је карактеристично за латентни период дефицита Fe. Уколико се биланс Fe у организму не поправи, него се и даље погоршава, тада настаје хипосидеремијска анемија. Што се тиче дијете код нутритивне анемије веома је битно примењивати у исхрани намирнице које садрже гвожђе које може добро да се искористи у организму,затим треба знати које материје помажу апсорбовању гвожђа а које смањују његову апсорпцију, такође је битно познавати који фактори утичу на смањење гвожђа у намирницама, као и оне факторе које претварају добро искористљиво гвожђе(хем-гвожђе) у облик у коме се овај минерал минимално апсорбује(нон-хем-гвожђе).

1. ГВОЖЂЕГвожђе је у организму подељено на две целине:a) Функционално гвожђе, које има метаболичке и ензиматске улоге;b) Залихе гвожђа, које служе као резерва гвожђа и за транспорт гвожђа.Две трећине укупног телесног гвожђа чини функционално гвожђе, највећим делом

у облику хемоглобина у циркулишућим еритроцитима. Гвожђе у миоглобину и у ензимима чини 15% функционалног гвожђа. Једна трећина укупног телесног гвожђа код мушкараца је у облику залиха, а код жена, количина тих залиха износи 1/8 укупног телесног гвожђа.1.1. АПСОРПЦИЈА ГВОЖЂААпсорпција гвожђа зависи од присутне количине гвожђа у исхрани,искористљивости гвожђа из хране, величине залихе гвожђа у организму и брзине стварања еритроцита. У храни разликујемо нонхем гвожђе и хем гвожђе које се апсорбују различитим механизмима. Хем гвожђе – апсорпција хем гвожђа зависи од његове количине у животињском месу, од присутности витамина C, од времена припремање хране и примењене температуре. У месу и прерађевина од меса налази се хем гвожђе у облику хемоглобима и миоглобина у малој количини 1 до 2 мг или 5 до 10 %. Апсорпцију тог хем гвожђа успоравају фитати, калцијум, протеин соје и феноли који вежу гвожђе. Из меса се од споменуте количине због тога апсорбује само око 25%. Из крвавица у којима има 40-50% гвожђа, апсорбује се само 2 – 3%. Наиме кад се гвожђе не уноси заједно са месом, из још непознатих разлога минимално се апсорбује. Треба такође знати да се при високим температурама хем-гвожђе може претворити у нон-хем гвожђе. Нон-хем гвожђе - Главни облик гвожђа биљног порекла називамо нон-хем гвожђем. Главни извори овог гвожђа су: житарице,махунарке(пасуљ,соја грашак и др.), остало поврће,воће и др. Много се лошије и теже апсорбује од хем-гвожђа. Апсорпцију нон-хем гвожђа спречавају у поврћу,воћу и житарицама присутни фитати (фитати су инозитол хексафосфатне соли, облик су ускладиштавања фосфата у свим житарицама, семенкама, орасима, поврћу и воћу, а највише их има у мекињама житарица. Апсорпцију гвожђа спречавају и феноли у биљкама, чају, кафи, такође танини у чају, неки протеини и нека биљна влакна која се вежу са гвожђем и спречавају му апсорпцију. Опрез је потребан особама које храном неумерено уносе намирнице богате биљним влакнима, јер она спречавају не само апсорпцију гвожђа већ и цинка и калцијума. Апсорпцију гвожђа посебно спречава зоб,јер је врло богата фитатима. Калцијум спречава апсорпцију и хем и нон-хем гвожђа. На пример чаша млека, богата калцијумом, смањује на половину апсорпцију гвожђа. То је разлог зашто особе које пију много млека и једу много

млечних производа често пате од дефицита гвожђа. Мешовитом исхраном већина људи унесе сваког дана око 10 до 15% хем-гвожђа. Од тога се апсорбује око 20-30% хем-гвожђа независно од састава јела. То је довољно за једну четвртину од укупних дневних потреба.-Месо,риба и аскорбинска киселина помажу апсорпцију гвожђа. Месо и риба повећавају апсорпцију нон-хем гвожђа. Исти учинак имају и лимунска киселина, кисели купус, ферментисани сојини умаци и ферментисано поврће, вероватно због присутног витамина C. Витамин C подстиче и олакшава апсорпцију гвожђа. То једнако чини и комерцијални витамин C у таблетама као и онај присутан у воћу и поврћу, природа на неки начин тиме исправља негативан утицај фитата. То чине зато што вероватно редукују фери-облик у феро-облик. Наиме фери-облик се лако веже са разним лигандима па се не може апсорбовати кроз слузницу танког црева,

док се гвожђе може апсорбовати кроз слузницу само у феро-облику.-Мушкарци апсорбују око 6% храном унетог гвожђа, док жене, генеративног периода, апсорбују просечно око 13% храном унетог гвожђа. Виша апсорпција гвожђа код жена репродуктивног периода условљена је смањеним залихама гвожђа губитком гвожђа током менструалног крварења. Чиниоци који мењају или онемогућавају апсорпцију нонхем гвожђа су: витамин C,и чиниоц присутан у месу(побољшава апсорпцију) док је апсорпција гвожђа ниска из цереалија и легуминоза. У присуству релативно малих количина витамина C или меса у храни повећава се апсорпција гвожђа из целог оброка. Нонхем апсорпција из оброка који садржи и месо,рибу,пилетину четири пута је већа него из једнаке колиине млека,сира,јаја. Инхибитори апсорпције нонхем гвожђа из хране се: калцијумфосфат, љуска житарица, фитинска киселина(присутна у целом зрну),и полифеноли(чајеви,кафа,поврће)

1.2.ГУБИТАК ГВОЖЂАГвожђе се губи путем столице(из жучи),дескваминираних ћелија слизнице црева и врло мале количине из крви. Дневни губитак гвожђа код одраслог мушкарца износи просечно 1,0 мг на дан, док код жена репродуктивног периода, губитак износи око 1,3 мг на дан(па и више). Одојчад која су осетљива на кравље млеко губе гвожђе, а манифестација је окултно крварење из гастроинтестиналног тракта. У развијеним земљама, губитак гвожђа путем цревног крварења удружен је са дуготрајном употребом неких лекова или крварењем из улкуса или тумора.1.3. ПОТРЕБЕ И ПРЕПОРУКЕ Апсорпција гвожђа из хране богате месом и витамином C је 15%. Просечна апсорпција је 10%. Препоруке се заснивају на постојећим разервама гвожђа у организму од 300 мг и просечном дневном губитку од 1,0 mg за мушкарце и 1,5 mg

mg на дан за мушкарце и 1,8 mg дневно за жене уз апсорпцију од 10 до 0 15% те нутритивне препоруке износе 10mg/24h за мушкарце и од 18 до 22 mg/24h.

1.4. НУТРИТИВНИ ИЗВОРИНутритивни извори гвожђа снажно утичу на ефикасност апсорпције гвожђа.Нонхем гвожђе, у храни биљног порекла, на доњој је гранцици апсорпције;млеко и млечни производи су у средини;а месо,риба,јаја и изнутрице на горњој тачки апсорпције. Апсорпција гвожђа из крављег млека је 10%,а уи хуманог 50%.Извори гвожђа налазе се у унутрашњим органима (јетри, слезини, коштаној сржи) ,затим јунетини, говедини и другим врстама црвеног меса, у месу перади, у икри, риби,раковима, шкољкама, у сувом пиварском и пекарском квасцу ,у мелеси и у жуманцету. Од намирница биљног порекла издвајају се пшеничне и јечмене клице и суви грашак. Воће има мање гвожђа, али због већег садржаја витамина C и фруктозе омогућена је његова боља апсорпција. Уз месо треба сервирати першунов и целеров лист, као и лимун, који обезбеђује витамин C и тиме помажу апсорпцију овог важног олигоелемента. Ресорпција гвожђа из жуманцета је свега 5%, а из меса 30%. Аскорбинска киселина и једињења са SH – групама помажу апсорпцију гвожђа из хране у цревном тракту. Лимунска киселина и неки шећери такође

помажу апсорпцију гвожђа.Намирнице биљног порекла које садрже гвожђе су: зелено лиснато поврће, махунасто поврће (нарочито соја), клице свих жита, језграсто воће (ораси,бадеми,лешнаци), црвено и мрко воће и поврће (купина,боровница, рибизла, вишња,шљива, цвекла, црвени купус) . Искоришћење гвожђа из тих намирница је свега 3%. Апсорпцију гвожђа ометају фосфати и фитати којих има у махунастом поврћу и житу, као и танинске супстанце (нпр. у мушмули, црним чајевима) јер граде нерастворљиве комплексе.Пошто витамин C и витамин B побољшавају апсорпцију гвожђа набројаћемо најважније изворе тих витамина,• Витамин C налази се у свежем воћу и поврћу. Највише га има у шипку, цитрусном воћу, рибизли, купини и другом јагодичастом и бобичастом воћу, затим у паприци, парадајзу, купусу, лиснатом поврћу и самониклом биљу (маслачак, боквица и др.)• Најважнији извори витамина B – групе су изнутрице, пре свега јетра, затим суви пиварски квасац, интегрална жита и њихови производи и махунасто поврће

2.ЕТИОЛОГОЈА БОЛЕСТИДефицит Fe у организму може имати следеће узорке: 1) Недовољан унос Fe храном, услед кога се дефицит Fe јавља прво у деловима популације чије су физиолошке потребе у Fe веће.2) Лоша апсорпција Fe у органима за варење3) Повећано губљење Fe из организма.4) Појачане потребе организма (трудноћа, дојење, интензивни раст).5) ИнфекцијеНиво гвожђа у организму зависи од количине унетог и ресорбованог гвожђа. Нормална концентрација гвожђа у плазми је 21,5 mmol/l, а кажемо да постоји мањак, ако ново гвожђа падне испод 10,7 mmol/l6) Недовољно уношење гвожђа храном је присутно у срединама ниског животног стандарда. Количина гвожђа је смањена, уколико је исхрана богата поврћем и цереалијама.7) Лоша апсорпција гвожђа најчешће је узрокавана лезијама у дуоденуму илеуму, убрзаном пасажом црева и болестима желуца.8) Повећани губици гвожђа узроковани су крварењем.9) Повећане потребе за гвожђем су присутне код жена у трудноћи, за време лактације и код деце у периоду интензивног раста.10) У току инфекције гвожђе се слабије ресорбује у дигествном тракту, одлази у ћелије ретикулоендотелног система где се фиксира и касније теже уграђује у хемоглобин.

Основни узрок дефицита гвожђа у оним деловима света где влада глад и оскудица у храни је његов недовољан унос храном, а сем тога најчешћи узрок дефицита Fe је његово повећано губљење из организма,које углавном настаје због дуготрајних и понављаних малих крварења, као што су она из дигестивног тракта,или у жена

повећана менструална крварења.Недовољно уношење Fe храном – је један од битних узрока широко распрострањених нутритивних хипосидеремијских анемија у свету. Дефицитна исхрана није само она у којој се Fe не уноси квантитативно довољно, него је чешћи случај да се уноси у облику из кога може само незнатно да се користи, а истовремено се недовољно уноси Fe у облику погодном за апсорпцију,пре свега у виду беланчевина животињског порекла. Тако се у Кенији,земљи са веома високим морбидитетом од хипосидеремијске анемије, од просечне дневне количине Fe која се уноси храном, а која износи 16,8 мг Fe дневно,око 90% налази у цереалијама и поврћу у облику фитата,фосфата и оксалата из којих оно може врло мало да се апсорбује. Само око 10% Fe се у тој земљи се у тој земљи уноси путем меса и намирница животињског порекла из којих се добро апсорбује.

Присуство влакна мекиња, целулозе и пектина у храни која садржи претежно цереалије и поврће, још више смањује проценат апсорпције Fe. Треба имати у виду да у пределу тропског појаса, у коме су најраспрострањеније анемије услед дифицита гвожћа нутритивног порекла, постоје и други доприносни еколошки чиниоци у настајању дефицира гвожђа, као што је повећано знојење и десквамација епитела и веома распрострањени цревни паразити који доводе до губљења крви.Смањена апсорпција Fe је сама по себи ређа појава,али скори редовно доводи до хипосидеремијске анемије. Пошто се специфични рецептори за апсорпцију налазе у дуоденуму у горњем јејунуму њихове лезије,или убрзана пасажа хране смањују апсорпцију Fe. Желудачна хлороводонична киселина и интрамуларне протеазе учествују у апсорпцији хема из хемоглобина и миооглобина који се унесу храном,тако што га хидролизом ослобађају од апопротеина и омогућују аутооксидисање у хемин(фери хем) који улази у ћелије слузнице горњег интестиналног тракта,после чега Fe ослобођено хем-оксигеназом лази у крв и веже са трансферином. Желудачна HCL такође заједно са редукујућим средствима и келаторима омогућује претварање фери –облика из хране у растворљиви и за апсорпцију погодни феро-облик. Из њега се феро-јони активно транспортују и ћелије чупица цревне слузнице да би се према постојећим потребама, или посредством интраћелијског трансферина пренели у плазму или уградили у феритин у ћелијама мукозе, а одатле гвожђе по потреби упућује у плазму или бива одбачено са сљуштеним ћелијама. На основу наведених улога HCL желудачног сока јасно је да ће изостанак или смањење њеног лучења битно утицати на апсорпцију гвожђа у смислу њеног смањења. Међутим узразито смањење апсорпције гвожђа може настати након хируршких интервенција на желуцу и горњем делу интестиналног тракта, а такође и услед болести локалозованих на дуоденуму и горњем јејунуму које захватају место апсорпције гвожђа и ометају је. Тиме се ремети укупна регулација апсорпције гвожђа, која почива на равнотежи између гвожђа трансферина и гвожђа које садрже ћелије цревне мукозе у облику феритина. Изостанак или смањење лучења HCL желудачног сока могу бити последице хроничног запаљења слузнице желуца. Цревна лоша апсорпција гвожђа спада у ређе узроке дефицита гвожђа и она се јавља пре свега у болесника са дифузним ентеритисом као што је то целијачна болест у одраслих,идиопатска стеатореја и тд. Понекад у генерализованој цревној лошој апсорпцији може бити

израженија анемија због дефицита гвожђа него стеатореја. Битну улогу у настајању дефицита гвожђа услед поремећаја његове апсорпције има изостанак реапсорбовања гвожђа из жучи која га излучује у количини од око 1 mg дневно. Нормално све сва количина гвожђа излучена са жучи реапсорбује. - Један од ретких узрока дефицита гвожђа може бити необична склоност да сe уместо хране уносе састојци који не спадају у храну, ако што су земља(геофагија) посебно глина, скроб за веш (амилофагија) и други. Овај поремећај апетита,

познат као pica, који може чешће да се јави у трудноћи, може бити знак дефицита гвожђа, који се уклања давањем Fe70. Али исто тако он може бити и узрок који доводи до дефицита гвожђа, нарочито код геофагије где јон Mg онемогућује апсорпцију јона Fe у цреву.

Повећано губљење Fe из организма – представња најчешћи узрок дефицита Fe и настајања хипосидеремијске анемије. Дуготрајна мала крварења,често неприметна,нарочито путем столице, најчешћи су начин губљења Fe. Пошто 1 милилитар крви садржи 0,5 mg гвожђа јасно је да ће дуготрајна мала крварења због повећаног губљења гвожђа после извесног времена довести до исцрпљености резерве,дефицита гвожђа у организму и појаве хипохромне хипосидеремијске анемије. Ређи облик губљења гвожђа из организма је преко хемоглобинурије. Дефицит гвожђа који настаје његовим губљењем подстиче у организму компензаторно повећање апсорпције гвожђа из хране, па проценат апсорпције уместо уобичајених 7-10% из стандардне хране може да се повећа на 20% и 30%, тако да може уместо 1 до 2 mg гвожђа да се апсорбује и до 3 до 6 mg гвожђа дневно. Међутим ако дневно губљење гвожђа износи преко 6mg, повећање процента апсорпције не може да надокнади тај губитак и настаје негативан биланс у организму - Пошто су у одраслих мушкараца и жена после менопаузе крварење у органима за варење главни узрик хипосидеремијске анемије, важно је да се она што пре открију. Видљиви знаци крварења у столици налазе се када се тим путем губи преко 80 мl крви. Међутим мале количине изливене крви, а нарочито оне испод 50 мl не мењају изглед ни боју столице. Таква окултна крварења столицом могу се дуго добро подносити и често се открију тек у стадијуму изражене хипосидеремијске анемије. Због тога је неопходно да се у свих оних у којих је нађен недостатак гвожђау организму непознатог узрока, а поготово у оних који показују и неке од симптома одговарајућих обољења органа за варење, брижљиво изврше потребни прегледи и понове испитивања столице на окултно крварење.

3. КЛИНИЧКА СЛИКА

Хипохромна анемија због дефицита гвожђа се испољава пре свега општим знацима карактеристичним за све анемије,који зависе од раније наведених чинилаца. Дефицит гвожђа у организму,нарочито ако настаје постепено,може дуже време остати прикривен у прелатентном и латентном стању без изражене анемије. Карактеристични симптоми у овим периодима дефицита су осећај умора

и малакалости,главобоља, раздражљивост,поспаност или узнемиреност и смањена

умна и физичка радна способност. Многи симптоми при том потсећају на неурастенијски синдром или неуровегетативну дистонију па су,пре него што се дошло до сазнања о прелатентном и латентном дефициту гвожђа ови болесници обично били лечени седативима.Хипосидеремијска анемија најчешће настаје постепено, па се организам полако прилагођава на услове који постоје у хипоксији. Највећи број болесника почиње да осећа тегобе од стране анемије приликом напора када су због повећане потребе са кисеоником јављају отежано дисање и лупање срца,брзо замарање и слабост. У жена су чешће тегобе раздражљивости,главобоље и друге.На скоро свим ткивима и органима се јављају мање евидентне промене које се различитим методама све више откривају. А то су:• Промене на језику се јављају у већини случајева дуготрајне анемије због дефицита гвожђа у виду атрофичног глотитиса. Прво долази до атрофије филиформних папила на предњем дели језика, а затим и фунгиформних на задњем делу. Због истањености епитела може доћи до запаљења и болне осетљивости и језик добија тамноцрвену боју која је у контрасту са бледилом лица.• Промене на уснама и у устима – Због атрофије епитела усне постају истањене,испуцане и могу бити местимично огољене. Болне фисуре и улцерације се могу јавити у угловима усана као стоматитис ангуларис(жвале) који се налазе у око 15% случајева са анемијом због дефицита Fe. • Промене на једњаку и дисфагија - Дисфагија у хроничном дефициту Fe настаје стварањем једног или више набора од лабаве атрофичне слузнице и формирањем стриктура на задњем зиду фаринкса и горњем делу једњака.

4. ДИЈАГНОЗАДијагноза се потавља на основу: Анамнезе; Клиничке слике; Лабораторијских анализа5. ТЕРАПИЈАТерапија може бити: Супституциона (препарати гвожђа дају се перорално један сат пре оброка или парентерално, ако је лоша апсорпција гвожђа у дигестивном тракту. Етиолошка (отконити узрок анемије)Медикаментна терапија траје шест месеци. Лабораторијске анализе коригују се већ после два месеца. Поред гвожђа треба уносити витамин C и прилагодити исхрану (узимати намирнице богате гвожђем и витаминима)

6. ДИЈЕТА КОД НУТРИТИВНЕ АНЕМИЈЕ

Несумњиво да се анемија може правилно лечити само ако је узрок познат. Али и без обзира да ли је реч о анемији која је настала због неправилне исхране или због дејства других ендогених или егзогених чинилаца,поред медикаментозне теарпије дијета представља главни узрок за оздрављење. При спровођењу дијетотерапије код хипохромне анемије нутритивног типа мора се водити рачуна не само о потребама за енергетским,заштитним и градивним материјама већ и о смањеној способности организма да те материје разложи и искористи,као и о томе да је анемија често праћена и смањењем апетита. Ваља напоменути да се анемија обично јавља у потхрањених и мршавих особа али се може наћи и у гојазних.• Састав оброка:Ако је реч о лечењу анемије у болничким условима, калоријска вредност дневног оброка одраслог мушкарца не треба да буде већа од 2.200 до 3.000 кцал, но ако анемична особа мора обављати одређене послове, онда енергетске потребе зависе од врсте рада.• Беланчевине – С обзиром на значај беланчевина за синтезу строме еритроцита, а нарочито хематогених аминокиселина – глутамина,хистидина и триптофана, за синтезу хемоглобина дијета мора да садржи оптималне количине беланчевина нарочито животињског порекла. Наиме ако је реч о одраслом мушкарцу,дневни оброк треба да обезбеди укупно 140-150 грама беланчевина, што чини око 20% од калоријске вредности дневног оброка, аод тога бар 30 % треба да су беланчевине животињског порекла.• Масти – С обзиром на то да је анемија често праћена смањењем функционе способности органа за варење, то се епрепоручује да количина масти у дневном оброку износи 70 – 105 грама,односно 38 – 31 % од укупних калорија.• Угљени-хидрати- Од укупне калоријске вредности дневног оброка угљени хидрати треба да чине 41 – 54%,односно 250-350 грама. Битно је да угљени-хидрати потичу од намрница које су и носиоци антианемијских чинилаца – минералних соли,олигоелемената и витамина(воће,поврће,жито,легуминозе). Сувише велике количине угљених хидрата, нарочито шећера и шећерних концентрата могу утицати лоше на апетит а могу довести и до релативног недостатка витамина Б -комплекса што такође смањује апетит.• Витамини – Од прворазредног значења за лечење анемија дијетом су: витамини Б- комплекса, а нарочито тиамин,рибофлавин,ниацин,фолна киселина и цијанокобаламин, а од посредног значаја, пошто повећавају отпорност организма према инфекцијама јесу витамини А и Ц ,од којих овај други побољшава апсорпцију гвожђа и убрзава синтезу хебоглобина. Због тога оброк треба да обезбеди најмање:тиамина 1,2 mg,рибофлавина 2,5 мг,ниацина,13,0 мг,витамина С 120 мг и витамина А 7,0 mg. Мешовита исхрана обезбеђује довољне количине фолне киселине и других витамина неопходних за лечење нутритивних анемија.• Минералне соли – При састављању дијете битно је да садржај гвожђа,бакра и кобалта и осталих олигоелемената буде оптималан.Код тежих облика анемија потребно је давати веће количине неорганског гвожђа уз овакву дијету.6.1. УДЕО НАМИРНИЦА У ДНЕВНОМ ОБРОКУ• Жито – предност има хлеб од црног брашна тип 850 или од белог обогаћеног минералним солима(калцијум,гвожђе) и витаминима(Б-комплекса)• Млеко и млечни производи – пошто су ове намирнице сиромашан извор гвожђа,дају се као добар извор беланчевина неопходних за синтезу хемоглобина и

изградњу строме еритроцита.• Месо и јаја- предност имају унутрашњи органи животиња(јетра,бубрег) затим мршаво месо(подједнаку вредност имају бело и црвено тј. црно месо живине) и јаја, а нарочито жуманце које је врло богато гвожђем.• Масти – предност имају масти са ниском тачком топљења и богате вишим незасићеним масним киселинама и липосолубилним витаминима(уље кукурузно и сунцокретово)• Поврће – предност имају легуминозе дате у виду пиреа и зелено лиснато поврће.

• Воће – Предност има обојено воће које поред извесних количина гвожђа садржи и аскорбинске киселине и антоцијанских боја које имају антианемисјко дејство.• Шећер – предност имају природни шећери и концентрати(мед) и кандирано воће, али сахарозу треба давати у што мањим количинама.• Напици – давати што више воћних сокова и мањих количина напитака који подстичу лучење сокова за варење(кафа,какао) а дозвољене су и мање количине алкохола пре јела ради поправке апетита.• Зачини – треба обилно да се користе јер подстичу лучење сокова за варење и поправљају апетит.Ова дијета обезбеђује око 150 грама беланчевина,око 100 грама масти и 375 грама угљених хидрата и веће количине гвожђа око 60 грама,витамина Б-комплекса и аскорбинске киселине.

6.2. ЧАЈЕВИ У НУТРИТИВНОЈ АНЕМИЈИЧајеви који се могу користити у терапији нутритивне анемије (имају улогу да повећају количину хемоглобина, еритроцита и да ојачају имуно систем организма) су:• Коприва (Urtica diotica);• Клека (Juniperus communis);• Малина (Rubus ideaus);• Лист од малине ( Rubi idaei folium);• Лист од шимске јагоде (Fragaria vesca);• Лист од брезе (Betulae folium);• Лист од купине (Rubi folium).

6.3. УТИЦАЈ ЗАГРЕВАЊА НА ГВОЖЂЕ У НАМИРНИЦАМА

Минералне материје се налазе у намирницама највише у облику лако растворљивих соли, а мањи део је везан за протеине (нпр. Fe). Механичком обрадом намирница (нпр. при дужем потапању очишћеног и/или уситњеног воћа или поврћа или

љуштењем) смањује се садржај гвожђа и уопште минералних материја у њима.• Кувањем намирница у води долази до мање или веће екстракције минералних материја које се налазе у ћелијском/мишићном соку. Екстракција је већа у првих пола сата кувања.• Fe се најбоље може очувати у намирницама кувањем у пари. Уместо кувања у води треба применити тушење (кување у води и пари), а сваки вишак воде треба употребити у даљој припреми хране.• Намирнице треба солити на крају термичке обраде. Додавањем соли на почетку кувања брже долазо до денатуративних промена на ћелијским мембранама и до дифузије гвожђа раствореног у ћелијском мишићном соку.

- Очуваност гвожђа при кувању поврћа -

Минералне материје Кување у минималној количини воде и у воденој пари(тушење) Кување у води

ГВОЖЂЕ

90,4 76,7

7. ЗАКЉУЧАК• Сидропенијска анемија, као основна манифестација дефицита гвожђа у организму представља најчешћи нутритивни поремећај код деце не само у неразвијеним него и у развијеним земљама света.Иако се среће у свим узрастима, најучесталији је од шестог месеца и до напуњене 2 године и у завршеној фази пубертета.• У већини случајева настане као последица неправилне исхране, а ређе услед обољења праћеним недовољним уносом,лошом апсорпцијом или великим губитком гвожђа.• Отуда правилна исхрана која подразумева не само довољну количину гвожђа, већ и одговарајуће услове за његову добру апсорпцију чини основу у превенцији овог патолошког стања.• Лекар специјалиста за исхану здравих и болесних људи треба да препише особи са сидропенијском анемијом дијету у којој дпминирају намирнице богате хем гвожђем,и намирнице богате витамином C и витамининима Б – комплекса.

8. ПРЕДЛОГ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА- Осим профилаксе и лечења дефицита гвожђа готовим препаратима (у највулнерабилнијим категоријама становништва), недостатак овог елемента на ширем плану може се превенирати и/или умањити променом навика у исхрани становништва, али и фортификацијом појединих намирница. Осим садржаја гвожђа у намирницана треба узeти у обзир и чињеницу да је ресорпција из меса, рибе и живинског меса 20 – 25%, из легуминоза, зеленог поврћа, житарица и коштуњавих плодова 2-7%, као и да на биоискористљивост гвожђа утиче и састав оброка (киселост цревног садржаја се повећава а соли фитинске и оксалне киселине, док високе концентрације калцијумових и магнезијумових соли и неки зачини умањују ресорпцију гвожђа у дигестивном систему).- Обогаћивање основних намирница, нпр. брашна, јесте једна од најефикаснијих мера превенције јер даје врло добре резултате за релативно кратко време (обухваћен велики број људи, не захтева промену навика у исхрани нити посебну припрему оброка). У последњих 50 година додавање гвожђа у брашну као метода превенције дефицита овог минерала и анемије користи се у Канади, Сједињеним Америчким Државама и неколико земаља западне Европе, а у новије време и у земљама Африке (Кенија, Нигерија, Зумбија ) и Јужне Америке (Чиле, Венецуела, Бразил, Аргентина, Мексико, Перу). Процес фортификације је технолошки врло једноставан и захтева релативно јефтину додатну опрему у млиновима.

9. ЛИТЕРАТУРА

1. Живковић Р.Дијететика.Медицинска наклада.Загреб;20022. Коцијанчић Р.Хигијена.Завод за уџбенике и наставна средства.Београд;20023. Симић Б.Медицинска дијететика.Београд;19984. Стефановић С.Хематологија.Медицинска књига.Београд-Загреб;19895. Новаковић Б,Мирослављев М.Хигијена исхране.Нови Сад:Медицински факултет;20026. Трбовић Б.Обрада намирница и припремање дијета.Београд;20097. Трбовић Б.Обрада намирница.Београд;20098. Илић М,Илић Ј.Општа медицина.Београд;20039. Iron rich foods a list of foods high in iron content A complete list of iron rich food ordered with foods highest in iron. A group of foodsgreatest sources of the mineral iron.http://weightlossforall.com/iron-rich-food.htm

10. ПРИЛОЗИ

САДРЖАЈ ГВОЖЂА У ПОЈЕДИНИМ НАМИРНИЦАМАNamirnica Sadržaj gvožđa (u mg) u 100 g namirniceKravlje mleko (1,8 % ml masti) 0.1Svež kravlji sir (3 % ml masti) 0.3Goveđe meso 2.3Svinjska jetra 21.0Pileće meso 0.7Ćureće meso 4.0Sardela 1.8Ostrige 7.0Žumance 6.0Beli pasulj 6.7Soja u zrnu 8.4Integralno brašno 4.0Mekinje 12.9Peršun (list) 10.0Spanać 3.0Suvo grožđe 1.6Suve smokve 4.2Kakao 15.0