crveni krst u srbiji tokom prvog svetskog rata

Click here to load reader

Post on 03-Jul-2015

210 views

Category:

Education

2 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Crveni krst u Srbiji tokom Prvog svetskog rata

TRANSCRIPT

  • 1. Crveni krst u Srbijitokom prvogsvetskog rata

2. Strane humanitarne i dobrotvornemisije u Srbiji Od kraja 1914. iz inostranstva je u Srbiju poela stizati velika pomo umedicinskom osoblju, lekovima, hrani, novcu. Na stotine lekara,medicinskih sestara i humanitarnih radnika iz zemalja saveznika idrugih prijateljskih drava pohrlilo je u Srbiju iz isto humanihpobuda. Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska, Grka, Kanada,Holandija, Danska i mnoge druge prijateljske zemlje, odazvale su sena oajnike molbe srpske vlade, koja je bila nemona predhumanitarnom katastrofom koja je nastupala. Nedostajalo je lekarai medicinskih radnika, hrane, odee, obue, sanitetskog materijala,lekova, bolnike opreme, a bila je neophodna i pomo uzbrinjavanju ranjenika, ratnih invalida, ali i ratne siroadi. 3. Pomo iz Velike Britanije Pomo Velike Britanije za vreme rata imala je razliite vidove: oddiplomatske potpore do pomoi u vojsci, novcu i hrani. Tokom Prvogsvetskog rata u Britaniji su osnovane mnoge humanitarne organizacije, snamerom da se prikupi materijalna pomo Srbiji. Godine 1914. u Londonu jeosnovan Srpski potporni fond, iji je osnovni cilj bio humanitarni rad.Osnivai Fonda su bili ugledne linosti iz Britanije: istaknuti arheolog ArturEvans, istoriar i publicista Robert Vilijam Siton-Votson i poslanik britanskogparlamenta Bertram Kristijan. Pokrovitelj fonda bila je britanska kraljica,predsednik londonski nadbiskup, a potpredsednici istaknuti politiari lordAskvit, Vinston eril i drugi. Za vreme rata, u Britaniji su delovale i mnoge druge organizacije iji jeosnovni cilj bio najrazliitija humanitara pomo Srbiji: Srpski crkveni potpornifond, Srpski crveni krst u Velikoj Britaniji, Fond srpskih poslanika i Komitet zasrpske ratne ciljeve. 4. Osoblje Bolnice kotskih ena na eleznikoj stanici u Londonu pre polaska u Srbiju, 1914. 5. Pomo iz Velike Britanije (2 deo) lanovi humanitarnih i vojnih misija koji su boravili u Srbiji u toku Prvog svetskog rata, ukljuili su se umnogobrojne propagandne i humanitarne akcije. Na njihovu inicijativu, osnovan je 1916. godineOdbor za proslavu kosovskog dana. Kosovski dan beleen je irom Velike Britanije 1916, 1917. i 1918.godine. Nakon povlaenja srpske vojske i naroda preko Albanije, Srpski potporni fond organizovao je daljupomo vojsci i izbeglicama. Srpska deca koja su zajedno sa vojskom prola albansku golgotuupuena su na kolovanje u Francusku i Veliku Britaniju.U Britaniji je boravilo oko 450 srpske dece.Veliki znaaj u zbrinjavanju izbeglica imao je Biro u Kromvel roudu u Londonu, poznat kao Srpskakua. Marta 1916. je osnovan Obrazovni komitet Srpskog potpornog fonda u Londonu, na ijem elu jebila gospoa Karington Vajld. U nekoliko gradova otvoreni su i domovi za deake. O mnogimdeacima starale su se i privatne porodice. Drutvo narodnog bratstva osnovalo je i izdravalosirotite u Faveramu u Kentu, koje je primilo oko stotinu srpske dece izmeu 7 i 14 godina. Od preostalog novca upuivanog za pomo srpskim izbeglicama osnovan je 1919. godine Britanskifond za stipendije za Jugoslovene. Takoe je Drutvo za obuku srpskih ena osnovano je 1917.godine radi finansiranja kolovanja srpskih ena za razna zanimanja. 6. Srpski aci nakolovanju u BritanijiProslava Kosovskogdana u Britaniji, 1916. 7. Pomo iz Francuske U svesti srpskog naroda zadrano je oseanje moralnog duga prema Francuskoj i njenomnarodu: finansijska i materijalna pomo u jesen 1914, celokupno finansiranje isnabdevanje Srbije ratnim materijalom do njene propasti krajem 1915, a od 1916,finansiranje naoruanja srpske vojske na Solunskom frontu. Takoe se ne sme zaboraviti humanitarna aktivnost francuskog dispanzera za odojad uBeogradu i njegov osniva i dugogodinji direktor Dr Gabrijel Garnije, francuski pedijatar iveliki humanista. On je prvi put doao u Srbiju poetkom 1915. godine kao sanitetski majoru sastavu francuske vojne sanitetske misije. U to vreme u Srbiji su delovale i drugesanitetske misije iz Engleske, kotske, Amerike, Rusije i drugih zemalja, ali je francuska bilanajbrojnija. U francuskoj misiji bio je i Dr .Kolombani koji je u lanku La mission medicale militairefrancaise, objavljenom u asopisu Revue franco-macedonienne u Solunu 1916. godine,vrlo detaljno opisao rad ove misije. U tom teskstu on navodi izmeu ostalog da je Misijapotresena propadanjem dece i zastraujuim procentom smrtnosti odojadi, osnovalasredinom 1915. godine u Beogradu dispanzer za odojad Kap mleka. Na brzu rukupronaene su najpotrebnije stvari, kao: rublje, deija odea, hrana za bebe, eer ibiskviti. Poeo je svakodnevni rad lekara. Meutim dispanzer se nije samo ograniio samona leenje i na pruanje hitne pomoi deci, ve je razvio i savetovalite za trudnice imajke i delio sterilizovano mleko za odojad. 8. Pomo iz Francuske (2 deo) Posle rata Dr Garnije, 1919. godine, vratio u Beograd, oenio Srpkinjom i osnovaodispanzer za odojad Kap mleka. Pravi poetak rada Francuskog dispanzera zaodojad u Beogradu kada je poeo da prima prve pacijente u jednoj lepoj zgradi utadanjoj Bitoljskoj (danas Svetogorska ulici). Ova zgrada je sruena, a bila je na mestugde je danas pozorite Atelje 212. Kasnije je dispanzer premeten, takoe u jednu lepuzgradu na uglu Francuske i Jevremove ulice, koja je isto tako poruena pred Drugi svetskirat. Francuski udeo bio je najvei u saveznikoj pomoi za izdravanje civilnih trokova srpskei crnogorske vlade u izbeglitvu. Stvar Srbije postaje stvar cele Francuske, a Dan Srbije, od1916. optefrancuska manifestacija. Francuske trupe, pod komandom Frane d Epereauestvuju sa srpskom vojskom u proboju fronta septembra 1918. i u gonjenju neprijateljapreko Save i Dunava. Posle spasavanja srpske vojske iz Albanije, njena reorganizacija i oporavak na Krfu i uFrancuskoj, poela je veoma iroka humanitarna i finansijska akcija smetaja srpskihizbeglica u Francuskoj i kolovanje srpske omladine, u emu su predano uestvovali svislojevi francuskog drutva. 9. Kurs bolniarki Dr Besiera u Beogradu, 1915.Srpski dan, francuski plakat iz 1916.Uredba o kolovanju i vaspitavanjusrpske omladine u Francuskoj, doneta1917. 10. Pomo iz Rusije Dunavskim putem pored materijalnih dobara i ljudi u Srbiju su transportovane desetine vagona, itavibrodovi sanitetskog materijala, lekova i medicinske opreme i to je trajalo sve do samoga kraja rata. Odmah po objavi rata ruska Vlada stavila je na raspolaganje srpskoj Vrhovnoj komandi hirurga dr Sofoterova, arusko Drutvo Crvenog krsta ga je opunomoilo da ga slubeno predstavlja u Srbiji. Uz etiri vagona materijala iopreme stigli su osam milosrdnih sestara (Marija Stepanovna, Atanasija Markovna, Marija Sergejevskaja, AnaIstomina, Pelagija Feodorovna, Tatjana Beliponova, Natalija Berlacekova i Kuova), dva bolniara i drugo osoblje. Svojom voljom doli su i stavili se na raspolaganje srpskoj vojsci zubar dr Malahov, dr Roman Ercenberg, dr Elena M.Subinskaja, dr Boris V. Kac, dr Vitalija Olevska, dr Aron Zageljman i dr med. nauka Jevgenije Konstantinovski, kojije zadran u Sanitetskom odeljenju Vrhovne komande. Uz pomo Gospoe Ane Pavlovne Hartvig, supruge umrlog ruskog poslanika u Srbiji, koja je u Rusiji prikupila 100000 rubalja, bolniki materijal, lekove, bolesniko rublje i posteljinu, ruska misija preuzima u Niu na upravljanje 5.rezervnu bolnicu srpske vojske. Taj dobrotvorni rad nastavlja supruga novoimenovanog ruskog poslanika u Srbijiknjeginja Trubecka, svojim linim prilogom od 100 000 rubalja i osnivanjem Komiteta za pomo Srbiji, koja u Ni stiepoetkom 1915.godine. Bolnica, organizovana sredstvima koje je prikupilo Slovensko dobrotvorno drutvo, sa docentom dr NikolajemIvanoviem Sievim na elu, stie u isto vreme i smeta se u Valjevu (kasnije premetena u Kragujevac). U njoj senalazio lekarski pomonik Safonov i est milosrdnih sestara (Ksenija Smirnova, Ana Gorbaeva, Ludmila Petrovna,Aleksandra Isidorova, Ekaterina Slehova i Tamara Petrovi-Njego), sedam bolniara i slubeno osoblje. Unedovrenu zgradu Nike gimnazije smeta se Moskovska hirurka vojna bolnica. 11. Ruski general iz Prvog svetskog rata Mihail VasiljeviAleksejev sahranjen je na Novom groblju uBeogradu.Spomenik Nikolaju Hartvigu na Novom groblju uBeogradu. 12. Pomo iz Amerike U avgustu 1914, gotovo odmah po izbijanju Velikog rata, ameriki Crveni krst, poeo je da regrutuje lekare za rad uonim delovima Evrope koji su bili najtee pogoeni masovnim sukobima. Tridesetogodinji njujorki hirurg Dr EdvardRajan, ovek ogromne energije prijavio se kao dobrovoljac amerikog Crvenog krsta za rad u Srbiji. Sredinomseptembra 1914, poto je obezbedio donaciju za medicinski materijal koji e mu biti potreban, od jednedobroiniteljke gospoe Helene Katli Denkins, dr Rajan je stigao u Beograd. Bolnica amerikog Crvenog krstazauzela je naputenu zgradu Glavne vojne bolnice (dananji Kliniki centar Srbije). Nad Vojnom bolnicom u Beogradu 1914 1915 Dr Ryan je razvio veliku ameriku zastavu iako SAD tada jo nisu uleu rat, to je zatitilo sve srpske ranjenike od austrougarskih represalija po osvajanju grada. Za vremebombardovanja Beograda, obilazio je razorene delove grada, bolnikim automobilom i spasavao ranjenikeoperiui ih kasnije u bolnici. Ameriki Crveni krst poslao je Dr Rejnold Kirbi Smita da zameni obolelog Rajana, sve do oporavka Dr Rajana koji evoditi bolnicu do oktobra 1916. Osim to je spasao na hiljade Srba od pegavD Rajan i njegovo osoblje izvrili supreko 8000 operacija i koordinirali program pomoi Crvenog krsta za hiljade srpskih izbeglica, rasutih po celoj zemlji.Srbija je posthumno odala priznanje Dr Rajanu uruivi mu za njegov rad orden Beloga orla. Jo jedna bolnica amerikog Crvenog krsta radila je u eveliji 1915. godine sa Dr Ernest Magruderom, glavnimlekarom i Dr Dejms F. Donelijem, efom odeljenja. Nezaobilazne su linosti Dr Dona Kara i Leona Vajsa, koji sutakoe umrli 1915. 13. Dr Edvard Rajan 14. Pomo iz Kanade Kanada se takoe pridruila zemljama saveznicama da bi pruilapomo srpskom narodu. Uglavnom se radilo o pojedincima, koji su usastavu stranih misija ili bolnica leili srpske ranjenike i bolesnike odpegavca tokom velike epidemije. Meu tim humanim i plemenitim ljudima, nalazio se Dr Hauard GrinBari, ef Hirurkog odeljenja bolnice britanskog Crvenog krsta uSkoplju, koji je u vreme epidemije pegavca uveo originalne metodeizolacije i leenja. Doktor Vilijam Apsland proiveo je i preiveozajedno sa srpskim narodom egzodus i povlaenje preko Albanije.Dr Harijeta Kokberi organizovala je ambulantu u Lapovu, i povlaeise preko Prokletija spasla je ivot jednom deaku koga je odvela uKanadu i usvojila ga. Doktorka Ela Sing se sa grupom medicinskihsestara stavila na raspoloenje Bolnici ena kotske u sastavusrpskog saniteta. 15. Pomo iz Holandije i Danske Holandski hirurg Dr Arijus van Tienhoven bio je jedan od onih pojedinaca,dobrovoljaca, koji su prvi pritekli u pomo srpskom narodu, odmah na poetkusvetskog rata. Jo uvek se ula artiljerijska kanonada sa obronaka Cera, kada je DrTienhoven stigao u Valjevo, u avgustu 1914. godine. Petolanu dobrovoljnu medicinsku ekipu koju je lino formirao i poveo sa sobomsainjavali su: glavna sestra, instrumentarka i asistentkinja gospoica de Hrote, dvebolniarke, gospoice Vesterhof i Van der Maden, a kasnije pridruili su im se njihovadva zemljaka Henken i Das. lanovi ekipe koju je Tienhoven poveo u Srbiju, verovali su svom doktoru i bezdvoumljenja poli s njim, znajui za neizvesnost koja ih eka. Saoseanje i solidarnostsa srpskim narodom, preovladali su. Tienhoven je poznavao Srbe, boravio je kaohirurg u prva dva balkanska rata. Odmah po dolasku u Valjevo, naimenovan je zaglavnog hirurga sreske bolnice. U februaru 1915. holandska medicinska ekipa na elusa Dr Tienhovenom okonala je svoju misiju i vratila se u Holandiju. Ne sme se zaboraviti uloga portvovanog lekara Dr T. Melgarda koji je bio na elumedicinske ekipe iz Danske. Doli su u Valjevo ve u jesen 1914. godine. Kasnije pozavretku rata ostao je u Srbiji i radio u Prokuplju. 16. Pomo iz Grke Meu prvim humanitarnim misijama u Sbiju je stigla pomo iz Grke. Na elu sa dr Trikorfosom, podpokroviteljstvom grkog kralja, stigla je u Kragujevac 6. septembra 1914. godine, a drugu misiju misiju Crvenog krsta Grke sainjavalo je est lekara, na elu sa Dr Vasilijem Nomikosom. Nekoliko desetina mladih grkih lekara povuklo se sa srpskom vojskom u vreme velikog egzodusa inastavili su da rade u srpskom sanitetu na Solunskom frontu. Mnogi od njih su ostali u Srbiji po zavretkurata. Poetkom 1916. god., preko 150 000 srpskih vojnika i civila evakuisani su na grko ostrvo Krf. StanovniciKrfa su bili, duboko potreeni patnjom srpskih vojnika i civila. Srpska vlada je bila stacionirana u HoteluBela Venecija na Krfu. Na Krfu su svakodnevno odravana sportska takmienja i kulturni dogaaji kaoto su pozorine predstave i koncerti u kojima su uestvovali srpski takmiari i izvoai. Optinske vlasti Krfa ustupile su Srbima tampariju na korienje. Zahvaljujui modernim tamparskimmainama koje su obezbedili Francuzi, na Krfu su ubrzo poele da izlaze Srpske novine. Mnogi Srbi suodluili da se trajno nastane na ostrvu, a sklopljen je i veliki broj meovitih brakova. Sve tri erkevlasnika Hotela Bela Venecija, gospodina Joanisa Gazisa, udale su se za Srbe. Srednja erka Avgustaudala za budueg premijera jugoslovenske vlade Milana Stojadinovia, a ena ministra inostranihposlova Kraljevine Jugoslavije, Aleksandra Cincar-Markovia je takoe bila sa Krfa. O prijateljskom odnosu izmeu srpskog i grkog naroda, koji se razvijao u ovom periodu svedoi iSrpska kua koja i dan danas postoji na Krfu i u kojoj se nalazi muzej Srbi na Krfu 1916 -1918 i poasnikonzulat Republike Srbije. 17. Crveni krst krajem prvogsvetskog rata U prvom svetskom ratu Drutvo je delovalo u zemlji i inostranstvu. Naime, deo SrpskogDrutva ostao je u Beogradu i Kruevcu, sedite se premestilo u Ni, deo se sa vojskom iVladom evakuisao na Krf, a zatim preko Italije u vajcarsku. Drutvo je nastavilo rad1918.godine i ve 1920.godine imalo 40 pododbora i oko 30.000 lanova. U to vremeveliku pomo narodu preko Crvenog krsta, pruali su nai iseljenici. Srpsko drutvoCrvenog krsta odralo je 25.decembra 1921.godine svoj poslednji godinji skup i svojetekovine prenelo je na svog naslednika Drutvo Crvenog krsta Kraljevine Srba, Hrvatai Slovenaca. Crveni krst je i kasnije menjao ime i zavisnosti od imena drave u kojoj jepostojalo. Tokom drugog svetskog rata Drutvo je delovalo pod imenom DrutvoCrvenog krsta Kraljevine Jugoslavije, a krajem 1944.godine u svim republikamaosnovani su glavni odbori Crvenog krsta. 18. Radila: Kosti Nina VIII2 2014.god.