Isak BaševIs sInger

CRVENA KEJLA

Pre vod sa engleskog Igor Cvijanović

Beograd

2019.

DERETA

Biblioteka

XX vek

Urednik izdanja

Aleksandar Šurbatović

Na slov ori gi na la YARME UN KEYLE

Isaac Bashevis Singer

Copyright © 2016 by The Isaac Bashevis Singer Literary TrustAll rights reserved including the right of reproduction in

whole or in part in any form.The written instructions, photographs, designs, projects

and pattems are intended for the personal, noncommercial use of the retail purchaser and are under federal copyright laws; they are

not to be reproduced in any form for commercial use.This edition published by arrangement with Susan Schulman

Literary Agency, New York, New York USACopyright © ovog izdanja Dereta

PRVI DEO

• 7 •

PRVO POGLA VLJE

Pra vo ime joj je bilo Kej la Lea Kuper minc, ali u Kroh mal­noj uli ci, koja nije ima la str plje nja za duga ime na, zva li su je Crve na Kej la zbog nje ne pla me no cr ve ne kose. Nje nog muža, Jer mi ja hua Eli je ze ra Holc ma na, zva li su Jar mi, a uz to još i Trn. Nadi mak „Trn” poti cao je od bodlji koje su deča ci baca li za Tiša beav1. Kad bi se neka od tih bodlji zape tlja la u bra du, ili kosu kakve devoj či ce, nikad je nije bilo lako izva di ti. Isto tako je Jar mi Trn voleo da boc ka svo je dru ga re, kao i žene s koji ma je bio u vezi.

Do dva de set deve te godi ne Crve na Kej la je već bila u tri bor de la – jed nom u Uli ci Kroh mal na, jed nom u Smo či i jed nom u Tam ki. Ćora vi Iče lič no bio joj je prvi mak­ro. Prvi put je vide la Jar mi ja u kafa ni u Kroh mal noj šest. S tri de set dve godi ne već je bio odslu žio četi ri kazne za kra đu u zatvo ru „Pavjak”. Bio je, tako đe, eks pert za obi­ja nje bra va, a neko li ko puta su ga hap si li zbog trgo vi ne belim robljem. Pro vev ši dan i noć s Kej lom, Jar mi ju je odveo kod lokal nog rabi na u Uli ci Stav ski i ven čao se s

1 Tiša beav – na hebrej skom doslov no zna či „deve ti dan mese ca av”. Dan posta kada Jevre ji opla ku ju raza ra nje jeru sa lim skog hra ma.

Isak BaševIs sInger

• 8 •

njom. Za raz li ku od dru gih rabi na, rabin iz Uli ce Stav ski nije posta vljao pita nja paro vi ma koji su mu dola zi li da se ven ča ju ili raz ve du. Jed no stav no je pri hva tao tak su od tri rublje i ispi si vao potreb na doku men ta.

Bila je 1911, šest godi na nakon revo lu ci je 1905. Štraj­ko vi i bom be su već odra di li svo je, a car Niko laj II doneo ustav, ali Prva duma je ras tu re na, pa su iza bra ne Dru ga i Tre ća. Stran ke su se sva đa le i u Rusi ji i u Polj skoj. Crne cen tu ri je u Rusi ji agi to va le su za pogro me, a naci o na li sti u Polj skoj pozi va li su na boj kot jevrej ske robe. Sto ti ne hilja da mla dih Jevre ja kri šom se pre ba ci lo pre ko gra ni ce u Pru sku i Gali ci ju i oda tle nasta vi lo dalje, da tra ži svo ju sre ću pre ko oke a na u Ame ri ci. Godi na ma su poli ti ča ri u tri ma jevrej skim novi na ma nazi va li Bal kan sko polu o str­vo bure tom baru ta. Pred vi đa li su rat, ne samo izme đu Srbi je, Bugar ske, Crne Gore i Tur ske već i izme đu Rusi je i Nemač ke. Teo dor Hercl bio je mrtav, ali su cio ni sti odr­ža li kon gres te godi ne kao i sva ke pret hod ne. Soci ja li sti su u pro gla si ma pisa li da je cio ni zam uza lud na fan ta zi ja i da jevrej ski rad ni ci tre ba da se bore za soci ja li zam u zemlja ma u koji ma žive, a ne da sanja re o nekoj zemlji koja je polu pu sta i, sem toga, nase lje na Ara pi ma. Sul tan Abdul Hamid nikad ne bi izdao fer man koji bi Jevre ji ma dao auto no mi ju u Pale sti ni.

Ali u kafa ni u Kroh mal noj šest nisu čita li novi ne niti su se bavi li poli ti kom. Nji ma je ostao u seća nju napad soci­ja li sta na pod ze mlje – kad su pobu nje ni ci upa li u bor de le, tukli pro sti tut ke, cepa li postelj nu, osta viv ši masni ce na oči ma i slo mlje na rebra iza sebe. Ali sve je to bilo odav­no. Neko li ko napa da ča je pro te ra no u Sibir, neko li ko su

CRVENA KEJLA

• 9 •

obe si li u Cita de li, a zna tan broj njih stra dao je na Krva vu sre du.

Jar mi Trn je umeo da čita novi ne na jidi šu. Poti cao je od lopo va iz mesta Pja ski. Neko vre me je čak učio u ješi vi u Lubli nu. Ako je neki lopov ili neko od nje go vih kom pa njo na morao da piše kući rodi te lji ma, ili u Bue nos Ajres, dola zio bi kod Jar mi ja da ovaj napi še pismo na jidi­šu i adre si ra ga na ruskom. Jar mi je kupo vao novi ne sva­ko jutro, ali čitao je samo roma ne u nastav ci ma: Krva va žena, Pre va re na dama i dru ge slič ne pri če. Često bi Kej li čitao neki deo ili bi joj objaš nja vao šta se dogo di lo. Spi sa­telj ska maš ta bi oza ri la Kej li ne zele ne oči.

„Pisci ima ju tako šaša ve ide je”, rekla bi. „Ume li bi vetar da zau zda ju.”

„Sve su to besmi sli ce”, rekao je Jar mi. „Te seka­per se samo sede sa olov kom u ruci i pra ve kule u obla ci ma. U stvar no sti ne bi zna li hle ba da se naj e du.”

„Sve je to od pro u ča va nja onih Tora”, rekla je Kej la. „Nabi ju nos u one debe le Gema re i bistre um.”

„Isti na. Haske le Sta kle ni je bio dobar u ško li. Kad bi mu neki dečak pri šao da pita za savet, trljao bi se po čelu kao rabin”, rekao je Jar mi. „Pre va rio je sve Ruse u Polj­skoj. Imao je tako laku ruku da je jed nom digao zla tan sat samom šefu poli ci je.”

„Jesu li ga uhva ti li?”, pita la je Kej la.„Sam ga je vra tio. Rekao je: ’Vaša ekse len ci jo, izvo li te

svoj sat.’ Ovaj gla vo nja uma lo nije doži veo srča ni udar.”Jar mi i Kej la ne samo da su vole li da spa va ju zajed­

no već i da raz go va ra ju među sob no. Osta ja li su bud ni dubo ko u noć u svom sta nu u Kroh mal noj osam i pri ča­li. Crve na Kej la je ima la milion pri ča, a za sva ku pri ču

Isak BaševIs sInger

• 10 •

koju bi ona ispri ča la Jar mi je imao deset. Otka ko su je dove li iz pro vin ci je pre dva de set godi na, Kej la nije kro­či la izvan Var ša ve. Naj da lje je otiš la do grad skih četvr ti Pra ge i Pel co vi zne. Ali Jar mi Trn se napu to vao. Pro veo je mno go vre me na u vozo vi ma, igra ju ći raz ne vrste kar­ta roš kih iga ra na koji ma je varao selja ke. Neko vre me je bio kri jum čar u Mla vi, gde su sva kog ko je želeo da ide u Ame ri ku pre ba ci va li pre ko gra ni ce. Kri jum ča rio je, tako­đe, i nele gal nu robu u Pru sku, a oda tle dalje u Rusi ju. Jed nom su ga uma lo posla li s tova rom belog roblja u Bue­nos Ajres. Znao je sve makroe i obi ja če sefo va u Polj skoj. Imao je kalen dar sa datu mi ma svih vaša ra u Rusi ji.

Kej la mu je ushi će no govo ri la: „Jar me le, ja sam naj­sreć ni ja žena na sve tu! Samo jed no tra žim od Boga – da me sre ća stal no pra ti. Uvek uba cu jem novac u kuti ju za pri lo ge siro ti nji i molim se Bogu za tvo je zdra vlje.”

„Kej la, ne bih te menjao ni za gomi lu zla ta teš ku koli­ko i ti”, odgo va rao je Jar mi.

„Ova kve lju ba vi kao naše nije bilo od nastan ka sve ta”, šapu ta la je ona.

To je bilo tač no. No, par je imao dogo vor da nijed no od njih nije mora lo da se suzdr ža va. Ako neka žena zapad ne za oko Jar mi ju ili ako se Kej li dopad ne neki muš ka rac, mogli su da ura de kako im srce ište, uz samo jedan jedi­ni uslov – da ne taje niš ta i da odmah potom opi šu ceo doga đaj jed no dru gom. Obo je su se drža li tog spo ra zu ma.

Za dve i po godi ne, koli ko su bili zajed no, Jar mi je zastra nio sve ga neko li ko puta kad je u izve snim pri li­ka ma puto vao van gra da. A te nede lje Kej la se prvi put poda la Ćora vom Ičeu u bol ni ci u Čistoj uli ci, gde je bio zatvo ren poš to ga je izbo neki kri jum čar. Ćora vi Iče je

CRVENA KEJLA

• 11 •

pote gao veze da dobi je jed no kre vet nu sobu. Kad mu je doš la u pose tu i done la pitu sa sirom, Iče je, sa zavo ji ma i svim osta lim, tra žio da mu Kej la poda ri šta mu je potreb­no zarad sta rih vre me na.

Bole stan i gro zni čav kakav je bio, uvu kao ju je u bol­nič ki kre vet. Tra ja lo je kra će od minut, budu ći da je medi cin ska sestra sta ja la sa dru ge stra ne vra ta i tra ča­ri la s por ti rom. Te noći, kad je Kej la rekla Jar mi ju šta se dogo di lo, on ju je oba suo poljup ci ma i usklik nuo: „Kej li­ce, uči ni la si dobro delo. Mazel tov!”

„Pre pla ka la sam ceo dan”, rekla je.„Pre pla ka la? Zaš to? Pa nisi ti neka lice mer na bogo­

molj ka, a ni ja baš nisam poš te nja či na.”„Jar me le, žele la sam da osta nem čista za tebe, ali on

me je pri vu kao sebi i dok sam se opa su lji la, ta stra ho ta se zavr ši la. Plju nu la sam ga posred lica.”

„Nisi ima la pra vo da to ura diš. Ćora vi Iče bi mogao da ti bude otac.”

„Zna či nisi lju bo mo ran?”„Ni naj ma nje.”Jar mi je nago vo rio Kej lu da mu ispri ča sve poje di no­

sti – sva ku sit ni cu. Nepre sta no ju je izno va zapit ki vao. Straš no bi se uzbu dio i zapao u neku vrstu raz u zda ne oča ra no sti. Isti na je i da je Kej la rea go va la na isto ve tan način kad je Jar mi pri znao svo je avan tu re s kuva ri com u Kali šu i ženom jed nog sto la ra u Lođu.

Te noći Jar mi je disku to vao o činje ni ci da Ćora vi Iče sta ri. Više nije bio kao nekad, a kad iza đe iz bol ni ce, bila bi im čast da ga pozo vu u svoj dom i ugo ste neko li ko dana ili čak dve nede lje, dok se ne opo ra vi.

„Ne zabo ra vi da ti je on bio prvi”, rekao je Jar mi.

Isak BaševIs sInger

• 12 •

„Jar mi, sve sam ih zabo ra vi la. Uda la sam se za tebe kao devi ca.”

„Potvr đe na devi ca sa doku men ti ma koji to doka zu ju! Ne budi ble sa va i sve će biti u redu.”

Nared nog šaba ta, nakon ruč ka, Jar mi i Crve na Kej la su pono vo otiš li u bol ni cu da pose te Ćora vog Ičea. Jar mi je kupio kuti ju slat ki ša za paci jen ta, kon zer vu kavi ja ra i buket cve ća. Dok je par išao uli com s poklo ni ma u ruka­ma, posma tra li su ih sa sva kog pro zo ra i bal ko na. Kej la je bila sred nje visi ne i ima la podig nu te gru di, uzak struk, oble kuko ve i noge uske u član ci ma, a širo ke u listo vi ma. Kuko vi su joj, zapra vo, bili rav ni kao kod deča ka, ali je obli ko va la svo ju figu ru pomo ću jastu či ća. Sun ce je oba­sja va lo Kej li ne crve ne kovr dže tako da su se pre si ja va le kao pla me ni jezič ci. Jar mi, koji beše viši od nje, i dalje je bio dečač ki tanak. Imao je upa le obra ze, krup ne crne oči koje su delo va le neka ko nerav no mer no usa đe ne i nos što je pone kad izgle dao kao da je prav, a povre me no kao da je povi jen poput ptič jeg klju na. Vrh bra de mu je bio špi cast i raz de ljen jami com.

Muž i žena su se kre ta li gra ci o zno poput ple sa ča. Jar­mi je nosio novo ode lo, kra va tu sa cvet nim deze nom i biser nom iglom, sme đe cipe le sa šna lom i polu ci lin dar. Kej la je bila ode ve na u žutu halji nu s pro re zi ma sa obe stra ne, žute cipe le s pozla će nim kop ča ma i tan kim šti­kla ma, šešir ukra šen treš nja ma i cve ćem. Oko vra ta joj je visio meda ljon na lan cu. Na uši ma su se nji ha le špi­ca ste min đu še. Oba Kej li na član ka iznad šaka pokri va le su naru kvi ce. Svi su zna li gde se par zapu tio – u pose tu Ćora vom Ičeu, Kej li nom prvom, koji ju je kasni je pre dao Selja ku Hajm lu iz Poča jo va. U to vre me Ćora vi Iče se

CRVENA KEJLA

• 13 •

span đao sa Debe lom Raj ce le, koja je odbi la da živi s njim sve dok nije poslao Crve nu Kej lu negde dru gde.

Kad su Jar mi i Kej la doš li u bol ni cu, soba Ćora vog Ičea bila je pre pu na nje go vih lju di. Iako je bilo zabra nje­no dono si ti paci jen ti ma hra nu koja se teš ko vari, done li su mu sec ka ni luk na pile ćoj masti, čolent čor bu, kugel, riblje ćuf te, koba si ce od luka i čvar ke, kao i vino, viski i bren di. Madam nekog bor de la done la je paci jen tu buket ruža.

Svi su bili tu: Šmul Pavla ka, Laj buš Dugo nja, Vatre ni Mord ke le, Mudra Šaja i Debe la Raj ce le, koja je sad žive la s maši no vo đom teret nog voza, pet na est godi na mla đim od sebe. Čak je i jedan poli ca jac iz Sed mog distrik ta došao u pose tu Ičeu, koji je bio jed na ko pove zan i s poli caj ci ma i s lopo vi ma. Poli ci ja je tre nut no tra ži la kri jum ča ra Bere­la Utro bu zato što je zario nož Ičeu u vrat. Sma tra lo se čudom što je Iče uopšte pre ži veo. Osim poli ci je, i pri ja te­lji Ćora vog Ičea su tra ži li Bere la Utro bu po celoj Var ša vi. Svi su ga već sma tra li mrtvim budu ći da je pala odlu ka da ga ubi ju kad bude uhva ćen.

Ćora vi Iče, slep na jed no oko i s rec ka vim ožilj kom na levom obra zu, ležao je u kre ve tu zavi je nog vra ta. Bio je ogro man, s ručer da ma koji ma bi mogao zada vi ti vola, širo kog nosa, guste, čupa ve kose boje soli i bibe ra. Jed no oko mu se kri lo iza crnog pove za, dok je dru go stre lja lo pogle dom punim stro ge reše no sti rođe nog vođe. Šta bi Kroh mal na, trg i kafa na bili bez Ičea? Nje go vi prsti bili su uple te ni u sve. Ipak, već je pri pa dao sta ri joj gene ra ci ji. Nova sor ta dže pa ro ša, uce nji va ča, kav ga dži ja i pljač ka ša već se bila poja vi la – sprem na da ubi je i rizi ku je vla sti tu

Isak BaševIs sInger

• 14 •

slo bo du za neko li ko gro ša. Ali sta ra gar ni tu ra je još bila dovolj no jaka da ih drži van veli kih poslo va.

Na uli ci se pri ča lo da Ćora vi Iče kri je piš tolj pod bol­nič kim jastu kom ili dušekom. Imao je mno go pri ja te lja, ali i veli ki broj nepri ja te lja. Isti na je bila da, upr kos svim svo jim poslo vi ma, Ćora vi Iče nije uspeo da osta vi niš­ta sa stra ne za sve te godi ne. Bio je rasip nik, spre man da pomog ne bilo kome. Čak je davao pri lo ge sina go ga­ma, siro tiš ti ma i jevrej skim ško la ma. Kad bi neko nje gov zavr šio u zatvo ru, Iče mu je slao pake te i izdr ža vao ženu.

Kad su se Jar mi i Kej la poja vi li na vra ti ma, osta li su se raz ma kli da im napra ve pro laz. Ćora vi Iče je podi gao ruku u znak pozdra va. On jeste zame nio Crve nu Kej lu Debe lom Raj ce le, ali se kasni je poka jao zbog toga. Kad se Crve na Kej la uda la za Jar mi ja Trna, Iče joj je poslao pede set ruba lja kao svad be ni poklon. Ret ko se deša va lo da se žena koja je bila u tri bor de la uda, i to za tako obra­zo va nog muš kar ca, goto vo inte lek tu al ca, poput Jar mi ja Trna. Bio je to znak koji je svim prostitutkama u Varšavi davao nadu, sig nal da lju bav i dalje vla da sve tom, čak i ako je žena zagli bi la u bla to do guše. Pone kad se doga đa­lo da se muš te ri ja­pokro vi telj zalju bi u pro sti tut ku i da je izvu če iz bor de la, ali ti su onda odla zi li u Ame ri ku ili čak Južnu Afri ku i nikad više niko ne bi čuo za njih. Ali Jar mi Trn i Crve na Kej la osta li su u Kroh mal noj uli ci. Dola zi­li su sva kog dana u kafa nu da igra ju kar te ili domi ne, ili da ogo va ra ju. Jar mi Trn se nije bio pre met nuo u sasvim poš te nog gra đa ni na. I dalje je uži vao u zabra nje nim rad­nja ma, a nje mu i Kej li se u pot pu no sti vero va lo.

Nakon onog što je ura dio Crve noj Kej li kad mu je bila u pose ti, Ćora vi Iče se bojao da će mu Jar mi posta ti

CRVENA KEJLA

• 15 •

nepri ja telj. Tra žio je bio da se Kej la zaku ne da će ćuta ti. Čak je bri nuo da bi mogao da pad ne u oči ma same Kej­le zato što je poka zao takvu sla bost i glu pi rao se sa žen­om svog pri ja te lja. Kad je video da mu njih dvo je dono se poklo ne, kamen mu je, kako se to kaže, pao sa srca.

Pomi ri sao je cve će koje su done li i zamo lio Kej lu da otvo ri kuti ju slat ki ša i da mu da jed nu čoko la du kako bi im poka zao koli ko mu je dra go što su ga pose ti li. Rekao im je da sed nu na kraj kre ve ta, pa su osta li usta li da im napra ve mesta.

Mese ci ma je ban da u kafa ni sme ra la neš to što je čak i nji ma delo va lo kao puka maš ta – jedan od onih pla no va za koje se kaže da su kule u obla ci ma. Jar mi Trn im beše ispri čao za ban du u Ame ri ci koja se zva la Crna ruka. Bili su deo mafi jaš ke orga ni za ci je koja je vodi la pore klo iz Ita li je od dav ni na, a koja je emi gri ra la u boga tu Ame ri ku. Pri pad ni ci Crne ruke nisu bili obič ni lopo vi. Sla li su pis­ma mili o ne ri ma u koji ma je pisa lo: „Poša lji te nam toli ko i toli ko nov ca ina če ćete dobi ti metak u čelo.” Pot pis je bio crna ruka. Ista ban da bi povre me no ote la boga te žrtve i zah te va la otkup da bi ih oslo bo di la nepo vre đe ne. Jar mi Trn je čitao o nji ma još u var šav skim novi na ma na jidi šu, koje su pre ne le tu pri ču iz nekog nju jorš kog lista, i raz­miš ljao kako bi mogli da poku ša ju tako neš to u Polj skoj.

Jar mi Trn je imao na umu još jedan plan – da pro ko pa tunel ispod ban ke i ispra zni njen tre zor. I to beše pro či­tao u novi na ma. Ćora vi Iče, kao prak tič na oso ba, odmah je to pro gla sio pustim snom u kojem se može izgu bi ti gla­va. Var ša va nije bila Nju jork ili Čika go. Kad bi poče li da kopa ju tunel, Rusi bi to sazna li istog tre na. Izu zev toga, svi opa sni mom ci u Var ša vi vole li su da brblja ju i sme sta

Isak BaševIs sInger

• 16 •

bi poče li da se hva li šu svo jim devoj ka ma, a žene nisu ima le samo dugu kosu već i duge jezi ke, te nisu ume le da čuva ju taj nu.

Posto jao je još jedan pro je kat – zau sta vi ti voz s poš­tom i ukra sti goto vi nu. Taj nije pozajm ljen iz Ame ri ke jer je već bio rea li zo van u Polj skoj u vre me kad su soci ja li­sti pri pa da li orga ni za ci ji pod ime nom Pro le te ri jat. Čita ve vre će duka ta nesta le su tada, zaš to tako neš to ne bi mo­glo pono vo da se ura di? Polo žiš gvo zde nu polu gu pre ko šina i voz mora sta ti. Poš tan ski vagon su čuva la sve ga dva ili tri čove ka. Dva­tri čuva ra bi se lako mogla savla da ti, a da bi izbe gli kr vo pro li će, mogli bi da ih vežu i zapu še im usta krpa ma.

Iče je, među tim, tvr dio da nije bilo pra vo vre me za takvu kra đu. Soci ja li sti su bili poli tič ka stran ka. Usu di li su se da poku ša ju da svrg nu cara. U nji ho vim redo vi ma bilo je sino va boga tog sve ta, ofi ci ra, čak i gene ra la. Upr­kos tome, veli ki deo ban de je uhva ćen i obe šen. Mom ci iz Kroh mal ne i Smo če nisu ima li dovolj no oruž ja, a nisu ume li ni da napra ve bom be. A i gde bi se sakri li s vre ća ma duka ta posle pljač ke? I kako bi pode li li novac? Ćora vi Iče je pro veo pre vi še vre me na po zatvo ri ma. Nije želeo da u svo jim zlat nim godi na ma zavr ši iza reše ta ka ili sa omčom oko vra ta. Sto ga im je ras tu rio sve pla no ve. Bio je zado­vo ljan sed mič nim pri no som koji je iznu đi vao od bor de­la i trgo va ca koji su pla ća li obez be đe nje da im ne izgo re pro dav ni ce ili da im neko oso vin skim uljem ne ispr ska braš no, tek stil ili poza man te ri ju. Napo slet ku, mom ci su poče li da raz go va ra ju otvo re no o svim tim pla no vi ma na trgu ili u piv ni ci na bro ju sedam na est.

CRVENA KEJLA

• 17 •

U bol ni ci se opet pove de pri ča o potre bi da se neš to pre du zme kako bi se pro dr ma la cela Var ša va i isto vre­me no digao veli ki plen, ali Ćora vi Iče pono vo osta de gluv na sve pred lo ge. Haske le Sta kle ni je bio mrtav. Još od pre vi ra nja 1905, Var ša va je vrve la od žan dar ma, taj nih age na ta i obič nih douš ni ka. Sva ki kuće pa zi telj morao je da izve sti poli ci ju i o naj ma njoj besmi sli ci. Ako bi se tri obu ća ra naš la zajed no na pivu, vla sti su to mora le zna ti.

„Deco, danas se više nikom ne može vero va ti”, rekao je Ćora vi Iče. „Kao što je moja pokoj na vrla maj ka ume la da kaže: ’Od bla ta se pita ne pra vi’.”

Osta li su se raziš li posle izve snog vre me na, osta viv ši samo Jar mi ja Trna i Crve nu Kej lu. Zade si lo se da je Kej­la mora la da ode tamo gde i car ide peš ke, pa je Jar mi rekao: „Iče le, Kej la mi je sve rekla, nema raz lo ga za sra­mo tu. Obo ji ca smo muš kar ci, nismo deca. Bila je tvo ja pre mene. Ti si joj kao otac. Nadam se da se sla žeš s tim.”

Ćora vi Iče je na tren ostao bez reči.„Krv se uzbur ka od toli kog leža nja u kre ve tu. Zamo lio

sam je da ne pri ča.”„Zakle li smo se jed no dru gom da neće mo niš ta taji ti.”„E pa, ti si pra vi brat. Dođi, daj ruku!”I Ćora vi Iče sti snu Jar mi je vu ruku s takvom sili nom da

je ovaj goto vo jauk nuo od bola.„Čove če, ala si sna žan! Đavo te odneo”, rekao je Jar mi

od milja.„Pone kad imam ose ćaj da mi se bli ži kraj.”„Iče, kad te otpu ste odav de, dođi kod nas. Pri mi će mo

te kao oca.”„Čime sam ja to zaslu žio? Jar mi, pre te ru ješ. Ne zabo­

ra vi da je Iče nekad posto jao na ovom sve tu.”

Isak BaševIs sInger

• 18 •

Kad su Jar mi i Kej la izaš li iz bol ni ce i zapu ti li se ka opa snoj jevrej skoj četvr ti, izme đu Žela zne i Gnoj ne uli ce, već je poče lo da se smr ka va. Gle da ju ći trg i u kuće pre­ko pu ta, delo va lo je kao da u celom kra ju žive pro pa li ce, ali u stva ri u nje mu su sta no va li pobo žni Jevre ji i ugled­ne maj ke. Bilo je tu sina go ga, hasid skih ško la u kuća ma uče nja, hede ra, čak i ješi va. Tre ći šabat ski obrok se već slu žio u kuća ma uče nja, a u pro la zu pored nji ho vih kapi­ja mogli su se čuti Jevre ji kako peva ju him ne da ispra te šabat. Žene su sede le pokraj otvo re nih pro zo ra i reci to­va le „Bože Avra mov”.

I Jar mi i Kej la poti ca li su iz pri stoj nih kuća. Iako je Jar mi jev stric u Viso koj bio lopov, nje gov otac je bio pobo­žan Jevre jin i ugle dan šešir dži ja. Otac je poslao Jar mi ja u heder, a posle čak i u ješi vu u Lubli nu. Kej lin otac je bio šamaš Šnaj de ro ve sina go ge u nje nom rod nom mestu. Šabat je, naro či to u pozno popod ne, tik pre nego što se tri zve zde poja ve na nebu, odu vek bacao Jar mi ja i Kej lu u neko tiho i turob no ras po lo že nje. Nji ho vi oče vi i Kej li na maj ka već su poči va li na gro blju i ma koli ko dubo ko da je Kej la poto nu la u bla to, nikad nije zabo ra vlja la da zapa li sve će u spo men svo jim rodi te lji ma. Ima la je negde i bra ta i dve sestre, koji su je se u pot pu no sti odre kli. Vodi li su pri stoj ne živo te. Jar mi je imao osta re lu maj ku i bra ta. Ni on ni Kej la nisu poni kli iz đubre ta, što bi se reklo. Kej­la je ume la da se hva li kako je njen deda učio iz Gema re veli či ne sto la. Povre me no, kad bi sreo nekog uče ni ka iz hede ra na uli ci sa sve tom knji gom pod miš kom, Jar mi bi ga zau sta vio i ispi ti vao. Jar mi se čak sećao prve stra ni ce sred njeg dela Miš ne i znao ju je nai zust. Sebe je sma trao

CRVENA KEJLA

• 19 •

jere ti kom i često je govo rio da nema Boga, ali Kej la je vero va la u Boga, demo ne, zlo du he i uro klji vi pogled.

Dok se par pri bli ža vao bro ju osam, tri zve zde su već sija le iznad lime nih kro vo va. Mesec zaplo vi po nebu i Kej la reče: „Jar me le, neka ti bude dobra nova nede lja!”

„Dobra nede lja, dobra godi na.”„Neka bude sreć na nede lja”, pože li Kej la.„Da, ako bog da.”Jar mi ju i Kej li nedo sta ja lo je malo sre će. Otka ko su se

ven ča li, Kej la nije zara di la ni groš. Od čega bi? A dosta vre me na je proš lo i otka ko je Jar mi oba vio neki posao. Rani je se nije pla šio da isku ša sre ću, da rizi ku je sve za poten ci jal ni pro fit. Ali otka ko je sklo pio brak sa Crve nom Kej lom, pre tvo rio se u svo je vr snu kuka vi cu, stra hu ju ći da sta vi svo ju slo bo du na koc ku. Vrlo dobro je znao da, uko­li ko zavr ši iza reše ta ka, Kej la neće ima ti dru gu moguć­nost nego da se vra ti u bor del. Već je bio navi kao da jede na vre me, da ide u kre vet rani je, da ima čistu poste lji nu, čiste košu lje, ured ne fio ke i kuva ne obro ke kakve su slu­ži li u Viso koj. Od same pomi sli da sedi iza reše ta ka, da ga tuku stra ža ri, da jede hleb sa uku som ilo va če i supu sa uku som masti, duša bi mu se sle di la. Čak je počeo i da ose ća saža lje nje pre ma žrtva ma, pre te žno goto vo siro­ma si ma koji su kri vi li kič mu za sva ki odev ni pred met, za sva ku košu lju, čak i za neko li ko piš lji vih ruba lja. Povre­me no je o tome pri čao s pri ja te lji ma u kafa ni, a oni su ga zadir ki va li.

„Jar me le, smek šao si.”„Nisam sve tac”, bra nio se. „Kad je bal, neka je bal.”Žudeo je za poslom koji će se poza maš no ispla ti ti. Pre­

puš tao se raznim ispra znim sno vi ma. U među vre me nu je

Isak BaševIs sInger

• 20 •

živeo od svo je goto vi ne. Goto vo je već bio pro tra ćio Kej­li nu ušte đe vi nu za crne dane. Živeo je do daske, što bi se reklo, pred nado la ze ćom kata stro fom. Često je tro šio više nego što je mogao da pri uš ti – reci mo, na sku pe poklo ne koje je odneo Ćora vom Ičeu onog dana u bol ni ci. Ali nje­go vi naj bli ži su zna li da je sve to pred sta va.

Te noći za šabat njih dvo je su hte li da idu u pozo riš te da gle da ju „Ujka Sema”, pozo riš nu pred sta vu iz Ame ri ke, a Jar mi je kupio kar te za prve redo ve po ceni od jed ne rublje. Ali prvo su mora li neš to da pre za lo ga je na brzi­nu kod kuće, bilo je vre me za obrok koji ispra ća kra lji cu šaba ta, kako je bio poznat u naro du. Od šaba ta su pre o­sta li riblji rep, baja ta vek na šabat skog hle ba, pola harin ge s mle čom i šer pa kise log mle ka koju je Kej la, kao dobra doma ći ca, lič no sta vi la u ruč ni fri ži der još u petak.

Jar mi je imao obi čaj da kaže da bi Kej la mogla da kuva za samog cara. Bila je struč njak da nađe jef ti ne namir­ni ce na Jano še voj pija ci – ume sto da kupi savr še na jaja za kopej ku po koma du, kupo va la je napu kla ili okoš ta la jaja koja su trgov ci pro da va li bud zaš to. Ume sto rebar ca, rozbrat ne i slič nih koma da mesa, koji su koš ta li četr de­set kopej ki za kilo gram, Kej la je goto vo bada va kupo va la pile će i guš čije gla ve, noge, iznu tri ce i bup ce i kuva la od njih čor be i supe koje su, po Jar mi je vim reči ma, sadr ža le sve uku se sve ta. Ali kada čovek ima goto vi nu, može poje­sti celo bogat stvo. Jar mi i Kej la su ozbilj no raz ma tra li moguć nost da se odse le u Ame ri ku ili Bue nos Ajres, ali i to je koš ta lo celo bogat stvo. Pored toga, onaj ko je dola zio u Ame ri ku ili Bue nos Ajres bez pre bi je ne pare morao je odmah da poč ne da radi – da pegla pan ta lo ne četr na est sati dnev no. I u Nju jor ku je te godi ne vla da la depre si ja.

CRVENA KEJLA

• 21 •

Sti za la su pisma s pri ča ma o veli kim bes kraj nim štraj ko­vi ma i izglad ne lim rad ni ci ma koji kopa ju po đubre tu u potra zi za hra nom. A ako bi izbor pao na Bue nos Ajres, tamo se mora lo ići sa obez be đe nim sred stvi ma za život, a ne pra znih ruku.

Jar mi se već nara dio. Otac ga je poslao za šegr ta kod jed nog kro ja ča gde je morao da izno si pomi je i nji še bebu ume sto da uči zanat. Nisu mu čak ni hleb dava li. Iako je pre ma posled njoj ured bi iz Sankt Peter bur ga rad na nede­lja bila skra će na, rad ni ci su i dalje dirin či li od jutra do mra ka – ode va li su se u rite, žive li u podru mi ma i iskaš­lja va li vla sti ta plu ća i živo te.

Jar mi i Kej la su brzo jeli da ne bi mora li da idu fija­ke rom ili čak tram va jem u pozo riš te. Ali kad su izaš li na kapi ju, već je bilo pre ka sno da kre nu peš ke ili da stig­nu tro lej bu som u Obo žnu uli cu. Muž i žena se zava li še u fija ker, a Jar mi reče: „Četr de set kopej ki nam sva ka ko više niš ta ne zna či, ova ko ili ona ko. Sve jed no je sve otiš lo dođa vo la.”

„Od četr de set kopej ki se može žive ti ceo dan”, ista kla je Kej la.

Tokom šaba ta trg je bio manje­više pust. Rad nje su bile zaman da lje ne. Lju di zau ze ti kri mi na lom, baš kao i oni koji su igra li tom bo lu za patiš pa nje ili pite sa sirom, ili poš te ni pro dav ci leble bi ja, limu na de, ušti pa ka od krom­pi ra, lju tog lima pasu lja i peče nog keste nja – svi su oni odma ra li za šabat. Ni pro sti tut ke čak nisu izla zi le u petak uve če da sale ću muš te ri je ispred kapi ja sta nar skih zgra­da. Ali u tre nut ku kad bi se sve tla pono vo upa li la i Jevre ji ispra ti li šabat, trg bi vrveo od lju di, načič kan poput ki­fle posu te makom. Iz tog mete ža su se pro no si li zvu ci.

Isak BaševIs sInger

• 22 •

Kroz otvo re ne pro zo re sa gra mo fo na su se čuli ame rič ki pozo riš ni due ti, solo izved be poja ca iz sina go ga, melo di je iz „Kin ke­Pin kea”, „Malog moli tve nog šala” i „Jevrej ske iskre”. Jed na popu lar na pesma sadr ža la je dvo smi sle ne sti ho ve:

Taj na jesteBit no nijeDobro je štoLekar zna sve.

Jar mi je molio koči ja ša da vozi brže budu ći da nije že­

leo da stig ne na pola prvog čina, ali masa nije hte la da ih pro pu sti. Osim toga, veli ki požar je izbio i vatro ga sna kola pro ju ri še, zve če ći i klo pa ra ju ći, a za nji ma i kola hitne pomo ći. Dim i pla men suklja li su kroz jedan pro zor u pri­ze mlju. Izvid nik koji je jahao ispred zve ke ta vih vatro ga­snih kola da upo zo ri na lažnu uzbu nu morao je da šiba lju de u masi po gla va ma kako bi napra vi li pro laz za konje u galo pu. Pra vo je čudo što niko nije bio pre ga žen. Pro laz kroz dru ge uli ce nije bio niš ta lak ši.

Fija ker je jurio Gnoj nom uli com, pre se kao Gra nič nu, izbio na Kro lev sku i oda tle pro du žio ka Pro žnoj i Obo­žnoj uli ci. Dok je vozio kroz Kro lev sku, fija ker je jed nim delom išao duž Sak son ske baš te, pa Jar mi i Kej la dubo ko udah nu še miris keste no vih sta ba la čije su oli sta le gra ne viri le iznad gvo zde ne ogra de. Jevre ji u dugim ogr ta či ma od gabar de na i žene s peri ka ma i šeši ri ma koji ma nije bilo dozvo lje no da ula ze u park, a koji su tako đe žele li da udah nu malo sve žeg vazdu ha, sede li su ispred na beton­skim teme lji ma ogra de.

CRVENA KEJLA

• 23 •

Hva la bogu, i pred sta va je kasni la, pa su Jar mi i Kej la uspe li da nađu svo ja mesta pre nego što se digla zave sa. U nji ho vom redu bilo je još paro va koje su pozna va li iz kafa­ne. Jedan momak dade Jar mi ju kesi cu bukvi ca, a neka pro sti tut ka poča sti Kej lu čoko lad nim obla nda ma posu tim makom. Ali pri zor što su upra vo gle da li na pozor ni ci beše tako zani mljiv, tako živ i šaren, da se nisu potru di li ni da se zahva le na gric ka li ca ma.

Zave sa se podi že i uka za se salon nekog mili o ne ra iz Nju jor ka, sa sve pozla će nim kla vi rom, gizda vim name­š ta jem, tepi si ma, luste ri ma i kandеlabrima. Mili o ner, u cilin dru i fra ku, pred sta vi supru gu – damu sa šeširom s nojevim perjem, u haljini sa šle pom – novo pri doš loj imi­grant ki nji iz Polj ske. Bila je mla da, pri lič no žuto klju na, ali bed no ode ve na, oči gled no siro ti nja sa bro da. Mili o ner se zvao Sem, a nje go va žena Mil dred.

„Mil dred, dra ga moja”, rekao je Sem. „Ovo je moja neća ka Hin de le iz Pinj čo va. Bila je to posled nja želja moje pokoj ne sestre Bej le Gitel, bog da joj dušu pro sti. Hte la je da dove dem nje nu jedi ni cu, Hin de le, u Ame ri ku kako bi se mogla obra zo va ti ovde gde ću je ima ti na oku, kao da je moje rođe no dete. Budu ći da nam Bog nije poda rio decu, Hin de le će nam biti kao ćer ka. Od današ njeg dana ti ćeš, Mil dred, biti nje na maj ka, a ja ću joj biti otac. Upi sa će­mo je na naj bo lji uni ver zi tet, obu ći kao prin ce zu i uda ti za nekog zgod nog, obra zo va nog mla di ća, a za sto ili više godi na, ona će nasle di ti naše bogat stvo poš to niko ne živi več no, čak ni u Kolum bo voj zemlji.”

Čim je Sem zavr šio svo ju repli ku, apla uz se pro lo mi pozo riš tem i Sem, Hin de le i Mil dred se dubo ko naklo ni še

Isak Baševis Singer CRVENA KEJLA

Za izdavača Dijana Dereta

Lektura Vesna Crepuljarević

Korektura Aleksandra Šašović

Likovno-grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-250-7

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2019.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077, 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižara DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град

821.411.16(73)-31

СИНГЕР, Исак Башевис, 1904–1991

Crvena Kejla / Isak Baševis Singer ; prevod sa engleskog Igor Cvijanović. – 1. Deretino izd. – Beograd : Dereta, 2019 (Beograd : Dereta). – 317 str. ; 21 cm. – (Biblioteka XX vek / [Dereta])

Nasl. izvornika: Yarme un Keyle / Isaac Bashevis Singer. – Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-6457-250-7

COBISS.SR-ID 277176076