citologija, histologija

7/30/2019 citologija, histologija

1/14

PLASTIDI, FOTOSINTEZA - pojednostavljena formula, proitati Nedovi...

Lipidi (ulja, masti i voskovi)

Nisu topivi u vodi nisu pokretni u floemskom transportu u biljnom tkivu, sferozomi ili

lipozomi, vakuola, elijske membrane, Nedovi

Struktura triglicerida na gornjoj slici: tri razliite masne kiseline (desno, horizontalnilanci) vezane su na glicerol lijevo.

Struktura fosfolipida lecitina na gornjoj slici, gradivna komponenta elijskih membrana.Fosforna kiselina je na mjestu tree masne kiseline kod triglicerida.

elijski zid kao specifinost biljne elije...

Disanje

Dio organskih materija stvorenih u fotosintezi oksiduje se (razgrauje) u procesudisanja i koristi kao izvor energije. Razliite organske materije (skrob, saharoza, masti) predstavljaju izvor energije koja je u njima pohranjena u razliitoj koliini. Prvobitno seizvri njihovo enzimatsko razlaganje do prostijih jedinjenja.

1
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Lecitin.pnghttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/b/be/Fat_triglyceride_shorthand_formula.PNG


2/14

Disanje je oksidacija organskih materija u prisustvu kiseonika pri kojoj se oslobaaenergija, a ugljenikovi atomi se oksiduju do ugljen-dioksida, pri emu se stvara voda.

Ako se u disanju oksidiu (razgrauju) ugljeni hidrati, proces tee kroz reakcijeglikolize i Krebsovog ciklusa. Kada se pri disanju oksidiu masti, one se razgrauju na

glicerin i masne kiseline, koje se dalje razgrauju u -oksidaciji masnih kiselina, a zatimse prostija jedinjenja, dobijena iz ovih procesa, dalje razgrauju u Krebsovom ciklusu dougljen-dioksida.

U disanju se organske materije postupno razgrauju i energija oslobaa postepenona razliitim stupnjevima tako da moe biti iskoritena za sintezu ATP, glavnog produktadisanja vidi kasnije ATP.

elijsko disanjeje katabolikiproces u kome se organske materije oksiduju, priemu kao krajnji proizvodi te oksidacije nastaju ugljen-dioksid, voda i energija u oblikumolekulaATP-a. Zbirno jednaina elijskog disanja je:

C6H12O6 + 6 O2 = 6CO2 + 6H2O + ATP ( energija)

Supstrat koji se oksidie u procesu disanja moe biti bilo koje organsko jedinjenje, mada su to najee eeri i masti. Kada se razlau rezervni proteini to je ondaznak da elija gladuje.

2
http://www.bionet-skola.com/w/Khttp://www.bionet-skola.com/w/Khttp://www.bionet-skola.com/w/ATPhttp://www.bionet-skola.com/w/Khttp://www.bionet-skola.com/w/ATP


3/14

Jedro

Jedro je najupadljivija, velika organela eukariotskih elija. Sam naziv - lat.nucleus znai jezgro - govori o znaaju jedra za eliju. U njemu se nalazi DNK, u kojoj su uskladiteneinformacije o grai i funkcionisanju elije. Jedro regulie sve procese u eliji, u njemu se

obavlja i sinteza DNK (replikacija) i svih vrsta RNK (transkripcija), kao i dijela proteina(translacija). elija najee ima jedno jedro, mada ima i onih sa vie jedara(polinuklearne elije), a i veoma rijetko elija bez jedra (takvi su npr. eritrociti skoro svihsisara).

Dezoksiribonukleinska kiselina

Nukleinska kiselina u obliku dvostruke, spiralno zavijene zavojnice koja sadri genetikeodrednice za specifini bioloki razvoj elijskih oblika ivota. DNK je dugaki polimer nukleotida i kodira redoslijed aminokiselina u proteinima koristei genetiki kod tj.trostruki kod nukleotida.

U eukariotskim elijama kao to su biljke, ivotinje, gljive i protisti, veina DNK jesmjetena u elijskom jedru. Nasuprot tome, kog jednostavnijih elija zvane prokarioti(bakterije), DNK nije odvojena od citoplazme ovojnicom jedra (jedro ne postoji).elijske organele kao to su mitohondriji i hloroplasti takoer sadre DNK.

DNK je osnovna molekula na kojoj se temelji nasljeivanje i odgovorna je za prenoenjenasljednog materijala i osobina. Za vrijeme diobe elije, DNK se replicira i prenosi se potomcima putem reprodukcije. Istraivanja porijekla mogu se bazirati i namitohondrijskoj DNK koju dobivamo samo od majke i mukom Y kromosomu kojegdobivamo samo od oca.

3
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/3/38/Diagram_human_cell_nucleus.svg


4/14

DNK nije jedinstvena molekula nego par molekula koje su meusobno povezanevodikovim vezama i organizirane tako da su njeni lanci meusobno komplementarni, od poetka do kraja. Svaki se lanac DNK sastoji od graevnih jedinica nuklotida, kojihima 4 vrste: adenin (A), citozin (C), guanin (G) i timin (T). Te osnovne komponentenukleinskih kiselina mogu biti polimerizirane po bilo kojem redu po emu je sama

molekula jedinstvena.

Izmeu dva lanca, svaka baza jednog moe biti sparena s odreenom bazom drugog lancai to tako da se adenin spaja uvijek sa timinom (spajaju se sa dvije vodikove veze), iobrnuto te citozin uvijek sa guaninom (tri vodikove veze), i obrnuto. Tako dobivamomogue kombinacije: A+T, T+A, C+G, G+C. Dvolanana struktura DNK omoguava jednostavan mehanizam za DNK replikaciju: lanciDNK se odvajaju poput patentazatvaraa ime se lanci otvaraju prema brojnim nukleotidima u okolini. Enzimi stvarajunovi lanac trei pravilnu bazu u okolini i sparuju je sa originalnim jednostrukim lancem. Naravno, baza na starom lancu odreuje koja e baza biti na novom lancu da se sauvakomplementarnost. Tako elija zavrava replikaciju sa jo jednom kopijom svoje DNK.

Lanac DNK sadri gene, podruja koja reguliraju gene i podruja koja nemajunikakvu funkciju ili funkciju koju mi jo ne znamo. Geni se mogu shvatiti kao program organizma.

Gen je fizika i funkcionalna jedinica nasleivanja, koja prenosi naslednu poruku izgeneracije u generaciju, a ini ga celovit deo DNK potreban za sintezu jednog proteina ili jednog molekula RNK. Geni su nanizani du hromozoma. Gen za odreeno svojstvouvek se nalazi na istom mestu na hromozomu koje se naziva genski lokus.

4


5/14

Njihova veliina (broj nukleotida DNK) i i raspored na hromozomima su stogo odreeni.Graa gena je ustvari graa same DNK i ogleda se u tano odreenom redosledunukleotida (A, T, C i G). Promena tog redosleda, manjak ili viak nukleotida rezultira u promeni funkcije gena i naziva se genska mutacija (takasta mutacija).

Prema funkciji koju obavljaju, gene moemo podeliti na: strukturne i regulatorne

Strukturni geni su:

geni koji nose ifru za protein (prepisuju se nai-RNK ) i geni koji se samo prepisuju u RNK (t-RNK , r-RNK ).

Regulatorni genise ne prepisuju ve se za njih vezuju molekuli koji reguliu odreene

procese u organizmu. Znanja o regulatornim genima su jo uvek nedovoljna.Jo neke osobine DNK:

DNK je kiselina zbog fosfatnih skupina izmeu svake deoksiriboze. To je primaran razlog negativnog naboja DNK.

Polaritet pojedinog para je bitno pa A+T nije isto T+A i C+G nije isto G+C. Mutacije su odreene greke u lancima DNK koje su nastale sluajno bilo da su

baze preskoene, umetnute ili nepravilno udvostruene, zatim lanci mogu bitinadodani ili odrezani ili su to pak kombinacije svih ovih nezgodnih operacija.Mutacije se javljaju pri hemijskim oteenjima (mutageni), oteenjima

zraenjem (UV zrake) ili kompliciranim zamjenama gena. DNK gradi dvostruku formu (Watson-Creekov model), ali moe graditi trostruke pa i etverostruke forme (Hoogstenov model).

DNK se od ribonukleinske kiseline(RNK) razlikuje po tome to sadri 2-deoksiribozu, a RNK ribozu, te to je timin kod RNK zamijenjen nukleotidomuracilom.

Molekule DNK se kod razliitih biljaka i ivotinja razlikuju po veliini. Najmanji broj nukleotida ima DNK virusa (samo nekoliko hiljada), molekula DNK bakterije sadri nekoliko milijuna nukleotida, dok kod ovjeka taj broj prelazinekoliko milijardi nukleotida.

Uloga redoslijeda

Unutar gena, redoslijed nukleotida du DNK odreuje glasniku RNK (eng.messenger RNA) koja pak definira protein kojeg je organizam duan stvoriti na odreenom mjestutokom ivota. Translacija je proces kojim se odvija sinteza proteina pomou redoslijedaaminokiselina odreene redoslijedom nukleotida. Taj redoslijed nukleotida naziva segenetiki kod, a sastoji se od tri nukleotida i naziva se kodon kojeg opisujemo sa tri slova

5
http://sh.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://sh.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://sh.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://sh.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://sh.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://sh.wikipedia.org/wiki/RNKhttp://sh.wikipedia.org/wiki/RNK


6/14

imena baza (npr. ACT, CAG, TTT). Ti kodoni traslacijom stvaraju glasniku RNK (mRNK) i tada transportna RNK (eng.transfer RNA ), tRNK, prema odgovarajuemkodonu dodaje odgovarajuu aminokiselinu. Mogue je 64 kodona (4 vrste baza za trimjesta kodona: 43) koji kodiraju 20 aminokiselina. Vie kodona moe kodirati jednu teistu aminokiselinu.

U mnogih vrsta, samo mali dio ukupnog redoslijeda genoma kodira protein. Na primjer,samo 1,5% humanog genoma se sastoji od dijelova koji kodiraju proteine, a to su egzoni.Funkcija ostalih dijelova je manje poznata. Postoje redoslijedi DNK koji imaju specifiniafinitet za proteine koji veu DNK (eng. DNA binding proteins ) koji igraju veliku ulogu ureplikaciji i tanskripciji. Takvi redoslijedi DNK nazivaju se regulacijske sekvence iistraivai pretpostavljaju da su nali tek mali dio takvih sekvenci od ukupnog broja.Otpadna DNK (eng. junk DNA ) predstavlja redoslijede u kojima nema gena i nemajunikakvu funkciju. Neke sekvence DNK igraju strukturnu ulogu u hromosomima.Telomere i centromere sadre malo ili uope ne sadre gene za kodiranje proteina, ali suvane za funkciju i stabilnost hromosoma.

Mitohondrije

Mitohondrije su elijske organele prisutne uelijama skoro svih eukariotskih organizama. Smatraju se centralnim mestommetabolizmaelije. Mitohondrije su mestoaktivnosti ciklusa trikarboksilne kiseline kao i mesto sintezeATP-a oksidativnomfosforilacijom. Mitohondrije su organele sa najveom koliinommembrana. Njihovsadraj je obavijen dvema membranama spoljanjom i unutranjom, izmeu kojih senalazi meumembranski prostor. Spoljanja membrana je glatka i u kontaktu je sacitoplazmom. Unutranja membrana gradi mnoge uvrate oznaene kaokriste ili tubule,usled ega je njena povrina oko pet puta vea od povrine spoljanje membrane. Na njoj

se nalazeenzimi transportnog lanca elektronakoji omoguuju stvaranjeATP u procesuelijskog disanja. Zbog produkcije ovog visokoenergetskog jedinjenja mitohondrije se popularno nazivaju i 'elektrine centrale' elije.

Unutranji sadraj mitohondrija naziva sematriks. U njemu se nalaze:

ribozomi, koji su sitniji od onih u citoplazmi obeleeni su kao 70S; mitohondrijalna DNK (m-DNK ) koja je prstenasta (slina prokariotskoj) i ima

sposobnost da se replikuje nezavisno odreplikacije DNK u jedru; time imitohondrije mogu da se udvajaju (samoduplikacija) nezavisno od deobe sameelije;

enzimiKrebsovog ciklusa.Adenozin trifosfat ili ATP je glavno unutarelijsko skladite energije. elija moenormalno funkcionirati i obavljati redovne ivotne funkcije samo kad na raspolaganjuima dovoljnu koliinu ATP-a, tj. energije. Najvea koliina ATP-a kod ivotinja nastaje umitohondrijima u kojima se oslobaa energija potrebna za sintezu (elijsko disanje). Kod biljaka, znaajni proizvoai ATP-a su i hloroplasti u kojima se koristi energijafotosinteze.

6
http://sh.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eukariotski_organizam&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eukariotski_organizam&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Metabolizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Enzimhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Transportni_lanac_elektrona&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%86elijsko_disanje&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samoduplikacija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Krebsov_ciklus&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Krebsov_ciklus&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Engleski_jezikhttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijahttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eukariotski_organizam&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Eukariotski_organizam&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Metabolizamhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttp://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%86elijska_membranahttp://sh.wikipedia.org/wiki/Enzimhttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Transportni_lanac_elektrona&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/wiki/Adenozin_trifosfathttp://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=%C4%86elijsko_disanje&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Samoduplikacija&action=edit&redlink=1http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Krebsov_ciklus&action=edit&redlink=1


7/14

Adenozin trifosfat graen je od azotne baze adenina, monosaharida riboze i tri fosfata.Prvi je fosfat na ribozu vezan vrstom kovalentnom vezom koja nije energetski bogata.Druga su dva fosfata meusobno vezana fosfatnom vezom, koja je vrlo bogata energijom.Tu energiju stanica dobiva hidrolizom fosfata

Strukturna formulaadenozin trifosfatili ATP

U fosfatnim vezama energija se dobiva elijskim procesom fosforilacije.Fosforilacijaje proces pri kojemu se naadenozin monofosfat (AMP) vee dodatni fosfat energetski bogatom vezom i nastajeadenozin difosfat (ADP) nakon toga jo jedan fosfat se vee nadrugi i nastaje trea energijom bogata fosfatna veza (dobivamo ATP). Proces fosforilacijeodvija se u mitohondrijima, a energija koja se ulae u veze je ona koja se dobiva izelijskog disanja.

Za svoje aktivnosti elija troi energiju koju je pohranila u fosfatne veze pomouhidrolize.Hidroliza ATP-a je proces obrnut od fosforilacije, pri kojem dolazi do pucanjazadnje fosfatne veze i odcjepljenja zadnjeg fosfata. Pri tome nastaje ADP, energetskisiromaniji spoj koji sadri samo jednu energijom bogatu vezu. Ako je eliji potrebno joenergije ona odcjepljuje jo jedan fosfat, puca i druga veza te se oslobaa energija koja jedalje potrebna eliji.

Ribozomi

. , . .

(-). - , .

, , , proteinski. ,

7
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98-%D0%A0%D0%9D%D0%9A&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%A0%D0%9D%D0%9Ahttp://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/0/07/ATP_structure.svghttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98-%D0%A0%D0%9D%D0%9A&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%A0%D0%9D%D0%9A


8/14

.

Mitoza

ProfazaProfaza poinje poveavanjem jedra zgunjavanjem i spiralizacijom hromatina u svrhuoblikovanja zbijenih hromosoma koji e se moi kretati u stanici bez meusobnogzaplitanja i lomova. Hromatin ija je DNK ve upakirana u nukleozome, skrauje se jooko 1000 puta i oblikuje hromozom (gr. hroma = boja; soma = tijelo). Skraeni izgusnuti hromozomi postaju vidljivi svjetlosnim mikrospokom. Svaki hromozom se dijeliuzduno na dvije sestrinske hromatide, a u svakoj od njih je po novostvoreni lanac DNK.Polovine hromozoma su hromatide! Sestrinske hromatide spojene su centromerom. Nestaje jezgrica i poinje oblikovanja diobenog vretena. U biljnoj eliji mikrotubulielijskog skeleta preureenjem oblikuju diobeno vreteno. Profaza zavrava razgradnjom

jezgrine ovojnice iji ostaci ostaju priljubljeni na osloboenim hromosomima.Prometafaza

Prometafaza je razdoblje kretanja hromozoma izmeu sredita i polova stanice. Na podruju centromera nalaze se specifini proteini koji oblikuju privrsnicu, mjestovezivanja niti diobenog vretena. Privrsnice su molekularni motori koji upravljajukretanjem hromozoma du vlakna vretena. Vezivanjem mikrotubula diobenog vretena na privrsnice hromozoma zavrava prometafaza i poinje metafaza.

Metafaza (prefiks meta - gr. usred, meu)

Hromozomi se kruno rasporede u sredinu diobenog vretena, u centar elije koji senaziva metafazna ravan. Tada su najbolje vidljivi (brojanje, ispitivanje).

Anafaza

Na poetku anafaze sestrinske hromatide se odvoje u podruju centromera, a kasnije potpuno, cijelom duinom i od tog trenutka svaka hromatida je samostalni hromosom.Skaraivanjem mikrotubula diobenog vretena hromosomi se kreu prema suprotnim polovima elije.

TelofazaHromozomi se na suprotnim polovima elije odmataju, despiraliziraju i oblikujuhromatin. Od dijelova stare jezgrine ovojnice, koje su hromosomi donijeli na polove,oblikuje se nova ovojnica.Dogaaji u telofazi vrlo su slini onima u profazi, samo seodvijaju obrnutim redosljedom. Po zavretku telofaze stanica na polovima imaoblikovane dvije jednake jezgre ime je mitoza zavrena.

8


9/14

9


10/14

Centriole su valjkaste mikrotubularne strukture koje se mogu pronai u mnogimivotinjskim elijama i algama iako nisu uobiajene u biljnoj eliji. Zidovi svakecentriole se obino sastoje od 9 tripleta mikrotubula. Par centriola meusobno povezanihi ureenih pod odreenim uglom, su konstituenti strukture zvane centrozom. Centriole sustrukturalno uplji cilindar dijametra 150 nm i 300-500 nm duine. Centrioli uvijek

dolaze u paru organizovani pod pravim uglom jedan naspram drugog. Svaki cilindar unizu se sastoji od proteina sa kompleksnim proteinom tubulinom kao najvanijim. Najvanija funkcija centriola jeste ona u elijskim diobama. Vie centriola obrazuju pericentriolarni materijal koji igra vanu ulogu u stvaranju diobenog vretena. Funkcijadiobenog vretena je usko povezana sa hromozomima i njihovom kretanju u elijskojdiobi. Neke ivotinjske elije su sposobne da vre podjelu hromozoma bez centriola.

() . : ,, .

20 :

, ( ) ,

MEJOZA

Polne elije (gameti) imaju polovinu broja hromozoma od broja koji je karakteristian zatelesne elije. To je haploidni broj, n. Do redukcije broja hromozoma dolazi uredukcionoj ili mejotikoj deobi (da bi se ostavio prostor za nove gene).U procesu mejoze postoje dve elijske deobe redukciona ili mejoza i odmah za njommitoza tako da od jedne nastaju 4 nove polne elije. Ovde takoe postoje 4 faze:

U profazi dolazi do skraivanja i zadebljavanja hromozoma ali se oni udruuju u parove, po jedan poreklom od oca i jedan od majke. To su homologni hromozomi. Nestaje jedarce i razlae se jedrova opna.

Metafaza poinje deobnim vretenom, pri emu se u ekvatorijalnoj ravni rasporeujuhomologni hromozomi. Krai konci deobnog vretena privruju se za centromeru jednog hromozoma, a oni sa drugog pola za centromeru drugog homolognog hromozoma.

U anafazi dolazi do pokretanja itavih hromozoma ka polovima deobnog vretena. Brojhromozoma je smanjen na polovinu.

10


11/14

U telofazi dolazi do formiranja jedrove opne i ponovnog javljanja jedarceta. Odmahzatim deli se i citoplazma. Potom sledi mitoza.

Profaza mejoze I moe se podeliti u nekoliko podfaza.

1) Leptoten. Posle replikacije hromozoma svaki od njih ine 2 identine hromatidespojene centromerom. Difuzno rasporeene niti DNK postaju deblje usled uvijanja ispiralizacije. Hromozomi se privruju za opnu jedra.2) Zigoten. Homologi hromozomi se sparuju. Time nastaju tetrade ili bivalenti. Onikonjugiraju, na krajevima nastaju mostii hijazme.3) Pahiten. Na vie mesta se formiraju mostii, odvija se proces krosingovera ilirazmene genetikog materijala izmeu hromatida koje pripadaju parovima homologihhromozoma jedne tetrade. Dolazi do genetike rekombinacije naslednog materijala, koji je prvobitno dospeo u jajnu eliju sa razliitim hromozomima.4) Diploten. Hromozomi se razdvajaju, ali zaostaju spojevi na hijazmama. Kod oba pola, naroito kod enki diploten je veoma produen.

5) Dijakinezis. Hromozomi zadebljavaju. Jedarce i jedrova opna nestaju, a hromozomise pomeraju u ekvatorijalnu ravan.

Mejoza je staninadioba u kojoj se brojkromosomau novonastalim stanicama reducirana polovinu u odnosu na stanicu majku. S obzirom da se broj kromosoma u stanicamakerkama u odnosu na stanicu majku smanjuje na pola, ova dioba se naziva i redukcijska(lat. reductio = smanjenje). Redukcija broja kromosoma obavlja se u prvoj diobi,oznaenoj kao mejoza I, kada se stanica majka (2n broj kromosoma) podijeli na dvijestanice keri (n broj kromosoma). U drugoj diobi, mejozi II, se obje novonastale kerke-elije (sa n brojem kromosoma) podijele. Krajnji rezultat mejoze su 4 kerke-elije kojeimaju haploidan broj kromosoma i po osobinama se razlikuju od stanice majke.

Kod nekihalgi, gljiva i praivotinja mejoza se zbiva odmah nakon oplodnje, tj. zigota sedijeli mejozom, pa nastaju haploidne vegetativne stanice (poetna ili inicijalna mejoza).[1]

Relativno slozeni molekularno-geneticki i citoloski procesi karkteristicni za mejozu ,ustvari se svode na preciznu duplikaciju genetickog materijala u predmejotickom periodui njegovu raspodjelu u cetiri jedra tokom dviju uzastopnih dioba . tako svaka gametadobija (n) hromosomski broj . Mejoza se dakle sastoji od dvije diobe , mejoza I i mejozaII . Tokom prve mejoze , narocito u njenoj profazi , desavaju se veoma razlicite , samo zamejozu karakteristicne promjene na hromosomima , od kojih je osobeno vaznakonjugacija (uparivanje)homolognih hromosoma i stvaranje medjusobno fizickih veza ,koje se nazivajuhijazme . Konjugacijom homolognih hromosoma obrazuju se bivalentnestrukture (bivalenti ) a koje s obzirom na broj (4) hromatida nazivajutetrade .Razdvajanje uparenih homolognih hromosoma desava se u anafazi prve majoticke diobe , pri cemu homologni hromosomi , koji se u takvom obliku nazivajuunivalenti , a sobzirom na broj(2) hromatidadijade , odlaze na suprotne polove diobenog vretena . Nataj nacun svaka kcerka celija dakl , dobije za polovinu umanjeni karakteristicni brojhromosoma (haploidni broj).

11
http://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kromosomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Algehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gljivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gljivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mejoza#cite_note-1%23cite_note-1http://hr.wikipedia.org/wiki/Stanicahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Kromosomhttp://hr.wikipedia.org/wiki/Latinskihttp://hr.wikipedia.org/wiki/Algehttp://hr.wikipedia.org/wiki/Gljivahttp://hr.wikipedia.org/wiki/Mejoza#cite_note-1%23cite_note-1


12/14

Dvostruka oplodnja

Skrivenosemenice se razlikuju od golosemenica po tometo su im semeni zameci uvek zatvoreni u plodniku, nastalom odoplodnih listia (karpela). Plodnik, sam ili sa nekim drugim delovimacveta, preobraa se u plod.

Polenova zrna, pri opraivanju ne mogu dospeti direktno nasemeni zametak,kao to je sluaj kod golosemenica, ve na ig,novu tvorevinu oplodnih listia (tuka) za prihvatanje polena. Zaskrivenosemenice karakteristina je dalja redukcija gametofita. Upolenovim zrnima nedostaju elije protalijuma, a spermatozoidi seuopte ne obrazuju.

en sk i protal iju m je sveden na nekoliko manjih elija, odkojih se jedna razvija u jajnu eliju. Iz jajne elije, posle oplodnje odstrane jedne od postojee dve spermatine elije, nastaje embrion -2n. Ali, i druga spermatina elija uestvuje u oplodnji sekundarne e l i j e e m b r i o n o v e k e s i c e ( p o l a r n u c l e i ) i k a o r e z u l t a ttog a nas t a j e t zv. sekundarni endosperm 3n. Dakle, kodskrivenosemenica se javlja dvostruka oplodnja.

Dvostruka oplodnja i sekundarni endosperm, u razvojubiljnog sveta, prvi put se pojavljuju kod skrivenosemenica. Da lj eobele je skr ivenosemenica je vea d i fe renc iranos t tk iva ,koja se ogleda naroito u pojavi traheja i elija pratilica pored sitastih

cevi. Osim toga, za razliku od golosemenica, kod skrivenosemenica uzdrvenaste veoma esto se javljaju i zeljaste jednogodinje iviegodinje biljke.

12


13/14

13


14/14

14

citologija, histologija

Documents