Histologija

Nivoi organizacije žive materije

ORGANIZAM

SISTEM ORGANA

ORGANSKI APARAT

ORGAN

TKIVO

ĆELIJA

• Ćelija je osnovna jedinica građe i funkcije svakog organizma i predstavlja najmanji oblik u kome se javlja živo biće.

• Viši nivo organizacije je tkivo. Ćelije se integrišu u tkivo tj. tkivo je grupa ćelija istog oblika, građe, funkcije i embrionalnog porekla.

• Viši nivo organizacije žive materije je organ. U sastav jednog organa ulazi više vrsta tkiva. Svaki organ vrši određenu funkciju npr. pluća -razmenu gasova; bubrezi-izlučivanje; srce-cirkulaciju krvi.

• Viši nivo je organski aparat - čine ga organi koji su funkcionalno i anatomski povezani. Svaki organ u okviru aparata vrši određenu funkciju koja je podređena organskom aparatu. Organski aparati su čulo vida (oko) i čulo sluha.

• Organski sistem čine organi koji su funkcionalno i anatomski povezani (npr. sistem organa za varenje, disanje, krvotok).

• Organski sistem mogu graditi organi među kojima postoji samo funkcionalna veza.

• Npr. endokrini sistem. Endokrine žlezde su u organizmu prostorno jako udaljene, povezuju se putem krvi koja prenosi hormone.

• Najviši nivo žive materije je organizam u kome je ostvaren visok stepen integracije njegovih delova organa i organskih sistema.

• Organizam je strukturna i funkcionalna celina. U organizmu postoji koordinirano, skladno delovanje njegovih organa i organskih sistema na pr. poremećaj u radu jednog organa može se odraziti i na rad drugih organa a to se može odraziti na nivou organizma kao celine.

Tkiva

• Kompleksi morfološki i fiziološki istovetnih ćelija zajedničkog embrionalnog porekla, specifične funkcije

Podela tkiva prema građi i funkciji

•Epitelijalno

•Vezivno

•Mišićno

•Nervno

Epitelijalno tkivo• Najmanje diferencirana

životinjska tkiva• Pokrivaju površinu tela• Oblažu telesne duplje• Učestvuju u građi žlezda i

čula

Epitelijalno tkivo

• Podela po broju slojeva–Jednoslojan

–Višeslojan

ЕПИТЕЛНО (ПОКОРИЧНО) ТКИВО

Према грађи ћелија и функцији коју имају дели се на:

1. Плочасти епител2. Коцкасти епител3. Цилиндричан епител4. Трепљасти епител5. Чулни епител6. Жлездани епител

ПЛОЧАСТИ ЕПИТЕЛ

Ћелије плочасте, облажу многе органе – плућа, крвне судове (ендотел) и друге.

КОЦКАСТИ ЕПИТЕЛ

Ћелије коцкастог облика, облажу нпр. бубрежне каналиће.

ЦИЛИНДРИЧАН ЕПИТЕЛ

Ћелије издужене, цилиндричног облика, облажуцревне ресице.

ТРЕПЉАСТИ ЕПИТЕЛ

Ћелије са трепљама на површини, налазе се у дисајним путевима, полним одводима, спољашњем уху.

ЧУЛНИ ЕПИТЕЛ

Налази се у свим чулним органима.

ЖЛЕЗДАНИ ЕПИТЕЛ

Улази у грађу жлезда.

Epitelijalno tkivo• Specijalni oblici:

Endotel – epitel koji pokriva površine unutrašnjih organa i krvnih sudova

Žlezdani epitel – ćelije specijalizovane da luče različite materije

Trepljast epitel (disajni putevi, kanal srednjeg uha, genitalni odvodi)

Vezivno tkivo• Vezivno tkivo u užem

smislu

• Hrskavičavo tkivo• Koštano tkivo

• Krv i limfa

I Vezivno tkivo u užem smislu• Ćelije mogu biti različitih oblika: nepravilnog,

zvezdastog, ovalnog, okruglog• Luče amorfnu međućelijsku masu u kojoj se

nalaze vezivna vlakna• Kolagena vlakna

– Čvrsta,debela, savitljiva, neelastična• Elastična vlakna

– Tanja, elastična, razgranata• Deli se na:

1. Еластично2. Масно3. Растресито4. Густо

ЕЛАСТИЧНО ВЕЗИВО

Eластично везивно ткиво Eластично везивно ткиво (слика) (схема)

Ћелије су у паралелним низовима између којих се налазе еластична влакна. Налази се у кожи и осталим органима.

МАСНО ВЕЗИВО

Масно везивно ткиво Масно везивно ткиво (слика) (схема)

Ћелије су у групама обавијеним влакнима. Улази у грађу наше коже, као трећи слој према мишићима.

РАСТРЕСИТО ВЕЗИВО

У међућелијском простору налазе се растресита и расута влакна, распоређена у разним правцима. Улази у грађу органа. Повезује органе, мишиће, нерве, кости, кожу, лимфне и крвне судове.

.

Растресито везивно ткиво Растресито везивно ткиво (слика) (схема)

ГУСТО ВЕЗИВО

Густо ткиво (слика)

Сачињавају га ћелије и везивна влакна збијена у паралелне снопиће(еластична и колагена). Улази у грађу лигамената, тетива, облаже кости, плућа, крвне судове...

Густо ткиво (схема)

Лигаменти су везивни елементи између костију. Тетиве су завршеци којима се мишић повезује с костима.

II Hrskavičavo tkivo• Krupne hrskavičave ćelije – hondroblasti• Ćelije raspoređene u grupicama• Elastična međućelijska supstanca• Prema strukturi osnovne međućelijske

supstance razlikujemo tri tipa hrskavičavog tkiva

1. Hijalinska ili staklasta hrskavica2. Mrežasta ili elastična hrskavica3. Vlaknasta hrskavica

1. Hijalinska ili staklasta hrskavica

• Homogena, bela, providna osnovna supstanca sa kolagenim vlaknima

• Sačinjava skelet hrskavičavih riba

• Hrskavica zglobova, nosa, dušnika

dušnik

2. Mrežasta ili elastična hrskavica

• Neprozirna i žućkasta

• Mreža elastičnih vlakana

• Ušna školjka, grkljan

2. Vlaknasta hrskavica

• Krupna kolagena vlakna

• U zglobovima i između kičmenih pršljenova

III Koštano tkivo • Koštane ćelije - osteocite

• радијално су распоређене око Хаверзових канала

• Međućelijska supstanca (čvrsta koštana masa)– Osein– Kolagena

vlakna– Neorganske

soli magnezijuma i kalcijuma

IV Krv i limfa• Krv je tečno vezivno tkivo• Ima ulogu u prenošenju kiseonika i hranljivih

materija do svih tkiva u organizmu, transportovanju produkata metabolizma do organa za izlučivanje kao i zaštiti organizma od patogenih mikroorganizama

• Sastoji se od: – KRVNIH ELEMENATA– TEČNE MEĐUĆELIJSKE SUPSTANCE – PLAZME

• Limfa je posrednik izmeću krvi i tkiva, bezbojna tečnost slična krvnoj plazmi koja sadrži samo bela krvna zrnca

Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi

1. ERITROCITI – crvena krvna zrnca – transport gasova

2. LEUKOCITI – bela krvna zrnca – odbrambena uloga

1. Granulociti – nespecifični imunitet1. Neutrofili2. Bazofili3. Eozinofili

2. Agranulociti1. Imfociti – specifični imunitet2. Monociti

2. TROMBOCITI – krvne pločice – imaju ulogu u koagulaciji krvi

Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: eritrociti

Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - granulocitiNeutrofili Bazofili Eozinofili

Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: leukociti - agranulociti

Vezivno tkivo – Krv Krvni elementi: trombociti

Mišićno tkivo• Ćelije – mišićna vlakna

• Imaju sposobnost kontrakcije tj. menjanja dužine

• Prisustvo kontraktilnih vlakana MIOFIBRILA: aktina i miozina

• Poprečno-prugasto mišićno tkivo

• Glatko mišićno tkivo

• Srčano mišićno tkivo

Poprečno-prugasto mišićno tkivo • Ćelije:

– miofibrili cilindričnog oblika

– poprečna prugavost– mnogo perifernih jedara– најкрупније (дугачке и

до 4 cm код човека)

Tkivo:– Tamnocrvena boja

– Snažne i brze kontrakcije (1/10-1/100 sek)

– Umaranje

– Pod voljnom kontrolom

Glatko mišićno tkivo

• Ćelije:– Vretenaste– 1 jedro– miofibrili paralelni

• Tkivo:– Svetle boje– Spore kontrakcije (1-1,5

min)– Izdržljivost – pod kontrolom

vegetativnog NS

• Улази у грађу унутрашњих органа (црево, мокраћна бешика, крвни судови, материца...)

Srčano mišićno tkivo

• Ćelije– Granate– poprečna prugavost– jedno do dva centralna jedra

• Tkivo:– Ćelije povezane u mrežu

preko interkalarnih diskova– Tamnocrvena boja– Snažne i brze kontrakcije – Izdržljivost

• Контролише га вегетативни нервни систем (ВНС) и сопствени аутоматски центари

БИЦЕПС

АСОЦИЈАЦИЈА

аплауз несвестан попречно-пругасто ткиво

за рад Иван Павлов 1/3

руковање пателарни теретана

рука рефлекс мишић

A1

A ВБ

В3

В1

Б3

Б2

Б1

A2

A3

В2

???

Nervno tkivo• Нервно ткиво састоји се из нервних и

потпорних ћелија.• Улази у грађу нервног система

животиња.• Улога: пријем и пренос нервних

импулса, њихове обраде и слања• повратних информација телу како би

организам био у равнотежи.• Funkcionalne i natomske jedinice:

– NERVNE ĆELIJE ( NEURONI)

НЕУРОН

Nervno tkivo

ТИПОВИ НЕУРОНА

У зависности од смера кретања нервног импулса, разликујемо три типа неурона:

1. сензитивни (осећајни) – проводе нервни импулс од чулних ћелија – рецептора до централног нервног система (ЦНС);

2. интернеурони – налазе се у ЦНС-у и повезују сензитивне и моторне неуроне;

3. моторни (покретачки) – проводе нервне импулсе од ЦНС-а до ефектора – органа који треба да реагују (мишићи и жлезде).

ТИПОВИ НЕУРОНА

Према броју наставака који полазе од тела неурона такође разликујемо тритипа неурона:1. униполарни – од тела неурона полази један наставак који се грана на дендрит и аксон;2. биполарни – од тела неурона полазе два наставка – дендрит и аксон;3. мултиполарни – од тела неурона полази више наставака – дендрита и један аксон.

Literatura • Imre Krizmanić, Mirjana Ulčanin – Biologija 2

udžbenik za II razred prirodno-matematičkog smera, Novi logos, 2016 (korišćeni su slajdovi sa CD-a)

• Brigita Petrov, Miloš Kalezić: Biologija za II razred prirodno-matematičkog smera, ZUNS, Beograd 2003

• Trpinac, D: Histologija, Kuća štampe, Beograd, 2001.

• Ćurčić, B: Razviće životinja, Naučna knjiga, Beograd, 1990.