BAZA TEST PITANJA IZ PREDMETA

*HISTOLOGIJA*

1. U grupu ćelija okruglog oblika spada:

a) multipolarni neuron b) peharasta ćelija c) jajna ćelija d) glatko-mišićna ćelija

2. Endotelne ćelije krvnih sudova spadaju u grupu:

a) kockastih ćelija b) okruglih ćelija c) cilindričnih ćelija d) pločastih ćelija

3. Plazmalema je:

a) inkluzija plazmocita b) ćelijska membrana c) jedarna membrana d) vezikula Golgy kompleksa najbliža jedru

4. Sloj ugljenih hidrata koji se nalazi na površini apikalnog dela ćelijske membrane nekih epitelnih ćelija se

naziva: a) glikokaliks b) glikogena inkluzija c) peroksizom d) lunula

5. Unos male količine ektracelularne tečnosti u ćeliju putem vezikularnog transporta se naziva:

a) fagocitoza b) egzocitoza c) sekrecija d) pinocitoza

6. Za koji od navedenih oblika transporta kroz ćelijsku membranu je potrebna energija koja se oslobađa iz

ATP-a: a) difuzija b) aktivni transport c) olakšana difuzija d) receptogena endocitoza

7. Masti su u ćelijskoj membrani zastupljene u obliku:

a) masnih kiselina i holesterola b) fosfolipida i glikolipida c) samo holesterola d) holesterola i fosfolipida

8. Mikrotubuli su sastavni deo:

a) endoplazmatskog retukuluma b) centriola c) jedra d) mikrofilamenata

9. Srž cilije tj. aksonema je građena od:

a) holesterola b) intermedijarnih filamenata c) aktina d) mikrotubula

10. Ribozoni nanizani na molekul iRNK se nazivaju:

a) poliribozomi b) periribozomi c) ribozomi d) peroksizomi

11. Uloga lizozoma u ćeliji je:

a) stvaranje energije b) glikoliza c) intracelularna digestija d) intracelularni transport

12. Mitohodrije su ćelijske organele čiji omotač čini:

a) dvostruka membrana b) trostruka membrana c) jednostruka membrana d) nemaju membranu

13. Golgy kompleks je ćelijska organela čija je uloga:

a) produkcija energije b) sinteza proteina c) kretanje ćelije d) sekrecija

14. Ćelijska deoba u toku koje dolazi do redukcije broja hromozoma na polovinu se naziva:

a) mejoza b) apoptoza c) mitoza d) dezmoza

15. Apoptoza je:

a) stadijum mitoze b) nemembranska ćelijska organela c) programirana smrt ćelije d) kapsula bubrega

16. Mikrovili su:

a) bazalni produžeci nefrocita b) nepokretni izraštaji apikalne ćelijske membrane nekih epitelnih ćelija c) crevne resice d) delovi jedarne opne

17. Kinocilije su:

a) smeštene u samoj ćeliji b) smeštene na leteralnoj strani hepatocita c) na apikalnoj ćelijskoj membrani trepljastih ćelija dušnika d) deo Golgy kompleksa

18. Centriol se sastoji od:

a) devet tripleta mikrotubula b) tri para mikrofilamenata c) centralnog dela endoplazmatskog retikuluma d) centralno postavljenih vezikula

19. Uloga glatkog endoplazmatskog retikuluma je: a) sinteza proteina b) sekrecija proteina u glatko-mišićnoj ćeliji c) sinteza lipida d) kontrakcija

20. Granulisani endoplazmatski retikulum na svojoj površini poseduje:

a) ribozome b) lizozome c) sekretorne granule d) mrežu kolagenih vlakana

21. Jednoslojni ljuspast epitel se nalazi:

a) na površini kože b) na lumenskoj površini mokraćne bešike c) u zidu pljuvačne žlezde d) u zidu plućne alveole

22. Jednoslojni kockast epitel se nalazi:

a) u krvnim sudovima b) u tubulima bubrega c) u limfnim sudovima d) u ureteru

23. Jednoslojni cilindričan epitel se nalazi: a) u sluznici dušnika i sluznici želuca b) u sluznici jezika i sluznici materice c) u sluzini jajovoda i sluznici tankog creva d) na površini jajnika i kože

24. Pseudoslojeviti dvoredan epitel se sastoji od:

a) bazalnih i cilindričnih ćelija b) cilindričnih i peharastih ćelija c) pločastih i kockastih ćelija d) peharastih i sekretornih ćelija

25. Pseudoslojeviti dvoredan epitel oblaže:

a) ductus defferens i ureter b) ureter c) ductus defferens d) ductus defferens, ureter i dušnik

26. Pseudoslojeviti troredan epitel oblaže:

a) dušnik i epididimis b) dušnik i bronh c) dušnik i matericu d) dušnik, jajovod i ureter

27. Epitel koji se sastoji od bazalnih, intermedijarnih i Dogiel-ovih ćelija se naziva:

a) pseudoslojeviti troredan epitel b) kockast troredan epitel c) pločasto slojeviti epitel bez orožavanja d) prelazni epitel

28. Najpovršniji sloj pločasto-slojevitog epitela sa orožavanjem se naziva:

a) stratum superfitiale b) stratum granulosum c) stratum corneum d) stratum spinosum

29. Holokrini tip sekrecije je zastupljen kod:

a) znojne žlezde b) dojke c) pljuvačnih žlezda d) lojne žlezde

30. Ukoliko egzokrina žlezda sekretuje vodnjikav sekret bogat proteinima, ona spada u grupu:

a) mukoznih žlezda b) seromukoznih žlezda c) seroznih žlezda d) apokrinih žlezda

31. Snopovi debelih kolagenih vlakana su izgrađeni od kolagena:

a) tip I b) tip II c) tip IV d) tip X

32. Elastična vlakna su građena od:

a) miofibrila i kolagena b) elastina i dezmina c) elastina i mikrofibrila d) elastina i miofibrila

33. Svako adultno vezivno tkivo u sebi sadrži:

a) ćelije,vezivna vlakna i citoplazmu b) ćelije, vezivna vlakna i osnovnu supstancu c) vezivna vlakna , vezivne mišiće i kapsulu d) osnovnu supstancu, vezivna vlakna i protoplazmu

34. Postoje dva tipa masnog tkiva:

a) belo i žuto b) mrko i sivo c) žuto i crveno d) žuto i mrko

35. Najzastupljenije ćelije u masnom tkivu su:

a) mastociti b) fibroblasti c) monociti d) adipociti

36. Sva vezivna tkiva vode poreklo od:

a) mezenhima b) epiblasta c) endoderma d) ektoderma

37. Najzastupljenije vezivno tkivo u organizmu čoveka je:

a) masno b) rastresito vezivo

c) hrskavica d) fibrozno vezivo

38. Tetiva je izgrađena od:

a) rastresitog veziva b) mišića c) hrskavice d) fibroznog veziva

39. Zrele ćelije rastresitog vezivnog tkiva se nazivaju:

a) fibroblasti b) fibrociti c) odontociti d) osteoblasti

40. Postoje tri tipa hrskavice:

a) hijalina, fibrozna i lienalna b) hijalina, endezmalna i hondroblastna c) žuta, perihondralna i crvena d) hijalina, elastična i fibrozna

41. Osnovna jedinica građe hrskavice je:

a) osteon b) hondrocit c) hondron d) hondroblast

42. Mlada ćelija hrskavice se naziva:

a) osteoblast b) hondroblast c) hondrocit d) fibroblast

43. Deo matriksa hrslavice neposredno uz hondron se naziva:

a) hondrohromatično polje b) hondroklast c) hondronit d) jukstahondrogeni matriks

44. Grupe honrocita se nazivaju izogene grupe i mogu biti: a) trouglaste i kockaste b) razgranate i nerazgranate c) kružne i dužne d) spljoštene i razvučene

45. Na površini hrskavice se nalazi: a) perimizijum b) perineurijum c) perihondrijum d) periost

46. Hijalina hrskavica ulazi u sastav:

a) zida traheje i zgloba b) ušne školjke i nosa c) pubične simfize i traheje d) traheje i ušne školjke

47. Elastična hrskavica ulazi u sastav:

a) zida traheje i zgloba b) ušne školjke i nosa c) pubične simfize i traheje d) traheje i ušne školjke

48. Postoje dva načina rasta hrskavice:

a) apozicioni i translacioni b) intersticijumski i proliferativni c) proliferativni i translacioni d) apozicioni i intersticijumski

49. Karakteristika hrskavice je da:

a) poseduje krvne sudove i nerve b) ne poseduje nerve c) posedujekrvne sudove, limfne sudove i nerve d) ne poseduje krvne sudove

50. Fibrozna hrskavica, za razliku od hijaline, poseduje:

a) više osnovne supstance i manje ćelija b) više ćelija i manje vlakana c) više vlakana i manje ćelija d) više vlakana i više osnovne supstance

51. Sluzno vezivno tkivo, po klasifikaciji vezivnih tkiva spada u grupu:

a) embrionalnih veziva b) adultnih veziva c) specijalizovanih veziva d) retikularnih veziva

52. Specifične ćelije tetive se nazivaju:

a) taniciti b) tendociti c) tetociti d) fibrociti

53. Retikularna vlakna su izgrađena od:

a) kolagena tip I b) kolagena tip II c) kolagena tip III d) kolagena tip IV

54. Osteociti su:

a) okruglog oblika b) cilindričnog oblika c) ćelije sa brojnim citoplazmatskim produžecima d) čelije sa brojnim cilijama

55. Proces kojim nastaje kost direktno od mezenhima naziva se:

a) endezmalno okoštavanje b) enhondralno okoštavanje c) mezenhimalna reprodukcija d) retikularno okoštavanje

56. Osteoklasti vode poreklo od:

a) osteoblasta b) osteocita c) fibroblasta d) monocita

57. Osteoklasti imaju:

a) jedno jedro b) više jedara c) nijedno jedro d) zajedničko jedro sa osteoblastima

58. Struktura koja poseduje koncentrično raspoređene koštane lamele i centralno postavljen Haversov kanal

naziva se: a) osteon b) osteolit c) periost d) perihondrijum

59. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) epitelna tkiva su vaskularizovana tkiva b) kost ne poseduje krvne sudove c) sluzno vezivo se nalazi u pupčanoj vrpci d) mišicno tkivo vodi poreklo od koštanog tkiva

60. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) Golgy kopleks se sastoji od cisterni, vakuola i vezikula b) Endoplazmatski retikulum se sastoji od mikrotubula i ribozoma c) pločasto-slojeviti epitel bez orožavanja se nalazi u jejunumu d) osteociti su mlade koštane ćelije

61. Novostvoreni koštani matriks koji nije mineralizovan naziva se:

a) osteon b) lamelarni matriks c) osteoid d) osteolit

62. Najveći deo organskog sadržaja kostanog matriksa čini:

a) kolagena vlakna b) hidroksiapatit c) glukoza d) endost

63. Osteon ima oblik:

a) ploče b) lopte c) cilindra d) mreže

64. Eritrocit ima oblik:

a) lopte b) bikonkavnog diska c) izduženog diska d) cilindra

65. Promer normalnog eritrocita iznosi oko:

a) 12,5 mikrometara

b) 9,5 mikrometara c) 7,5 milimetara d) 7,5 mikrometara

66. Eritrociti nemaju:

a) jedro b) ni jedro ni ćelijske ogranele c) ćelijsku membranu d) ćelijsku membranu ali imaju ćelijske organele

67. Koje ćelije krvi imaju segmentisano jedro:

a) monociti b) granulociti c) traombociti d) limfociti

68. Od svih leukocita u krvi, najbrojniji su:

a) limfociti b) bazofilni granulociti c) eozinofilni granulociti d) neutrofilni granulociti

69. Normalnan broj leukocita u 1mm3 krvi je:

a) 15-20 000 b) 5-9 000 c) 5,5 miliona d) 2 miliona

70. Ako je broj eritrocita u krvi veći od normalne vrednosti, to se naziva:

a) eritrocitoza b) eritropenija c) eritrodermija d) eritromitoza

71. Granulociti na ćelijskoj membrani poseduju:

a) stereocilije b) cilije c) mikrovile d) ribozome

72. Stromu koštane srži gradi:

a) restresito vezivo b) masno tkivo c) pločasto-slojeviti epitel bez orožavanja d) retikularno vezivo

73. Prosec nastanka krvnih ćelija u kostnoj srži naziva se:ž

a) hematemeza b) hematopoeza c) hemoliza d) hemomejoza

74. U skladu sa makroskopskim izgledom i funkcionalnim stanjem, razlikuju se dve vrste kostne srži:

a) crvena i masna b) žuta i masna c) crvena i aktivna

d) masna i neaktivna 75. Hematogeni odeljak kostne srži čine:

a) eritrociti b) krvni sudovi c) hematopoezne ćelije d) hemoglobin

76. Eritropoetin je hormon koji:

a) inhibira eritropoezu b) stimuliše eritrolizu c) inhibira eritrolizu d) stimuliše eritropoezu

77. Eritropoetin se stvara u:

a) jetri b) bubregu c) plućima d) kostima

78. Retikulocit je:

a) prekursor eritrocita b) zrela retikularna ćelija c) zrela vezivna ćelija d) nezreli leukocit

79. U grupu agranulocita krvi spadaju:

a) limfociti i neutrofilni granulociti b) monociti i trobociti c) limfociti i monociti d) bazofilni granulociti i trombociti

80. Trombociti nastaju od:

a) metamijelocita b) trombospondina c) megakariocita d) retikulocita

81. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) eritrociti i trombociti sadrže hemoglobin b) neutrofilni granulociti imaju sposobnost fagocitoze c) limfociti i granulociti imaju segmentisano jedro d) trombociti imaju samo jedno jedro

82. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) T limfociti vode poreklo od fibroblasta b) mastociti akumuliraju masne kapljice u citoplazmi c) egzokrine žlezde luče svoj sekret u krv d) plazmociti sintetišu imunoglobuline

83. Nervno tkivo sadrži dve vrste ćelija:

a) neurone i glija ćelije b) glije ćelije i plazmocite c) neurone i fibroblaste d) medulocite i neurone

84. Kratki, razgranati citoplazmatski produžeci neurona se nazivaju: a) aksoni b) mikrovili c) dendriti d) cilije

85. Mijelinski omotač perifernih nerava čine:

a) Haversove ćelije b) Švanove ćelije c) fibroblasti d) Kupferove ćelije

86. Mijelinizovani nervi:

a) brzo sprovode impulse b) sporo sprovode impulse c) ne sprovode impulse d) ne sadrže akson već samo mijelinsku ovojnicu

87. Epineurijum je omotač koji se obavija:

a) svaku nervnu ćeliju pojedinačno b) nervni snop u sklopu nerva c) ceo nerv d) kučmenu moždinu

88. Sinapsa je: a) spoj dva neurona b) spoj dva mišića c) spoj dve epitelne ćelije d) spoj fibroblasta i kolagenog vlakna

89. U glija ćelije spadaju:

a) neuron, astrocit, oligodendrocit i endotelna ćelija b) astrocit, oligodendrocit, mikroglija i mastocit c) ependimocit, mikroglija i neuron d) oligodendrocit, mikroglija, astrocit i ependimocit

90. Taniciti su vrsta:

a) neurona b) limfocita c) ependimocita d) oligodendrocita

91. Endomizijum je vezivni omotač koji se nalazi oko:

a) svake pojedinačne mišićne ćelije b) snopa mišićnih ćelija c) centralnih nerava d) perifernih nerava

92. Osnovna kontraktilna jedinica poprečno-prugaste mišićne ćelije se naziva:

a) sarkolema b) sarkomera c) sarkoplazma d) gusto polje

93. Poprečno-prugasta mišićna ćelija sadrži:

a) jedno centralno postavljeno jedro

b) jedno periferno postavljeno jedro c) više centralno postavljenih jedara d) više periferno postavljenih jedara

94. U anizotropnoj (A) prugi sarkomere se nalaze:

a) aktinska vlakna b) miozinska vlakna c) dezminska vlakna d) elastična vlakna

95. Sarkomera poprečno-prugaste mišićne ćelije zahvata: a) jednu A prugu i jednu I prugu b) dva A pruge c) jednu A prugu i dve polovine I pruge d) jednu A prugu i pola I pruge

96. Sarkoplazmatski retikulum sa T tubulom kod poprečno-prugaste mišićne ćelije formira:

a) dijade b) sarkolemu c) sarkomeru d) trijade

97. Poprečno-prugaste mišićne ćelije su:

a) ovalnog oblika b) vretenastog oblika c) cilindričnog oblika d) razgranate

98. Srčane mišićne ćelije poseduju:

a) preko dvadeset periferno postavljenih jedara b) jedno segementisano jedro c) jedno do dva centralno postavljena jedra d) jedno periferno postavljeno jedro

99. Spoj između dve srčano-mišićne ćelije naziva se:

a) discus intercalatus b) dezmozom c) kinetozom d) discus striatus

100. Ako se na histološkom preseku nekog mišićnog tkiva vide vretenaste ćelije sa jednim centralno

postavljenim jedrom onda je to: a) srčano mišićno tkivo b) glatko mišićno tkivo c) poprečno-prugasto mišićno tkivo d) sarkomera

101. Cirkulatorni sistem obuhvata:

a) kardiovaskularni sistem b) limfni vaskularni sistem c) srce i krvne sudove d) kardiovaskularni i limfni vaskularni sistem

102. Endokard se sastoji od:

a) endotela, miokarda i perikarda b) endotela, subendotela i epikarda

c) miokarda, epikarda i perikarda d) endotela, subendotela i subendokarda

103. U miokardu se nalaze sledeće vrste ćelija:

a) trepljaste, sprovodni miociti, kontraktilni miociti i adrenergičke ćelije b) kontraktilni miociti, ependimociti, mioendokrine ćelije i sprovodni miociti c) M ćelije, sprovodni miociti, kontraktilni miociti i mioepitelne ćelije d) kontraktilni miociti, sprovodni miociti, mioendokrine ćelije i adrenergičke ćelije

104. Deo zida srca koij je građen od mezotela i ispodležećeg tankog sloja rastresitog veziva se naziva:

a) perikard b) endokard c) epikard d) mezokard

105. Liquor pericardii se nalazi između: a) endokarda i miokarda b) perikarda i miokarda c) perikarda i endokarda d) perikarda i epikarda

106. Mioendokrini kardiomiociti sekretuju: a) ATP b) AMP c) ANP d) BMV

107. Koja vrsta tkiva čini središnji deo srčanih zalistaka: a) hrskavica b) tetiva c) gusto vezivo d) srčano mišićno tkivo

108. Zid elastičnih arterija, idući od lumena ka upolje, se sastoji od sledećih tunika: a) intima, media i adventicija b) intima, submukoza i adventicija c) seroza, subseroza i adventicija d) mukoza, media i seroza

109. Tunika medija elastičnih arterija je izgrađena od:

a) 1-2 elastične lamele b) 50-tak elastičnih lamela c) preko pet stotina elastičnih lamela d) preko hiljadu elastičnih lamela

110. Venski portalni krvotok se stvara kada se: a) arterija nastavlja direktno na venu b) kapilari umetnu između dve vene c) kapilari umetnu između dve arteriole d) kapilari umetnu između arteriole i venule

111. Aorta po histološkoj građi spada u grupu: a) elastičnih arterija b) mišićnih arterija c) vezivnih arterija d) koronarnih arterija

112. Arteriole su krvni sudovi čiji promer iznosi:

a) manje od 5 mikrometara b) od 10-100 mikrometara c) od 200-500 mikrometara d) preko 500 mikrometara

113. Vasa vasorum (krvni sudovi krvnih sudova) se kod arterija nalaze u: a) tuniki intimi b) tuniki mediji c) tuniki adventiciji d) u lumenu krvnog suda

114. Tunika intima mišićne arterije se sastoji od:

a) endotela i subseroze b) endotela i subendotela c) prelaznog epitela i kardiomiocita d) pločasto-slojevitog epitela i subendotela

115. Purkinjeove ćelije ulaze u sastav:

a) perikarda b) miokarda c) endotela d) epikarda

116. Mikrocirkulatorno korito obuhvata:

a) arterije, kapilare i metarteriole b) arteriole, venule i vene c) arteriole, kapilare i venule d) kapilare, venule i vene

117. Zid kapilara se sastoji od sledećih slojeva:

a) tunike intime, bazalne lamine i tunike adventicije b) endotela, subendotela i tunike adventicije c) tunike mukoze, pericita i fibrocita d) endotela, bazalne lamine i pericita

118. Kontinuirani kapilari se nalaze u:

a) mišićima, timusu i želucu b) bubregu, mozgu i jetri c) mozgu, timusu i testisu d) bubregu, testisu i želucu

119. Sinusoidni kapilari se nalaze kod:

a) jetre, slezine i kostne srži b) kostne srži, bubrega i testisa c) mišića, slezine i ovarijuma d) testisa, mišića i jetre

120. Najdeblji sloj zida kod velikih vena je:

a) tunika intima b) tunika medija c) tunika adventicija d) tunika endotelijalis

121. Vasa vasorum su najzastupljeniji kod:

a) arterija elastičnog tipa b) vena c) arteriola d) arterija mišićnog tipa

122. Kapilarna mreža je slabo razvijena u:

a) plućima b) glatkom mišiću c) srčanom mišiću d) slezini

123. U slučaju da ljuspaste ćelije koje oblažu unutrašnjost krvnih sudova ostvaruju kontakt sa mišićnim

ćelijama koje se nalaze ispod njih, takav spoj se naziva: a) mioendotelni kontakt b) mioepitelni spoj c) okludentna veza d) sinapsa

124. Kapilari nisu prisutni u sledećim tkivima i organima ili njihovim većim delovima: a) masno tkivo, beonjača i kost b) tetiva, hrskavica i kost c) rožnjača, hrskavica i dentin d) masno tkivo, dentin i rožnjača

125. Zid limfnog kapilara se sastoji od:

a) endotela, subendotela i seroze b) endotela i sidrenih niti c) mezotela i endotela d) epitela, submukoze i bazalne lamine

126. Limfni kapilar ne poseduje:

a) endotel i pericite b) bazalnu laminu i pericite c) bazalnu laminu i sidrene niti d) endotel i sidrene niti

127. Dužina svih kapilara u organizmu čoveka iznosi oko: a) 1000 km b) 10 000 km c) 100 000km d) 1 000 000km

128. Limfni sudovi nisu prisutni u:

a) kostnoj srži b) koži c) jetri d) nadbubrežnoj žlezdi

129. Koji tip limfocita je odgovoran za humoralni imuni odgovor:

a) T limfociti b) B limfociti c) T i B limfociti d) nijedan od njih

130. Koji limfatični organi spadaju u primarne: a) timus i tonzila

b) timus i slezina c) kostna srž i timus d) kostna srž i slezina

131. T limfociti vode poreklo iz kostne srži, a B limfociti iz: a) kostne srži b) limfnog čvora c) slezine d) timusa

132. Najveći deo citoplazme T limfocita zauzima:

a) endoplazmatski retikulum b) jedro c) mitohondrije d) granule

133. T limfociti sazrevaju u: a) slezini b) timusu c) limfnom čvoru d) kostnoj srži

134. Koji tip limfocita je odgovoran za celularni imuni odgovor: a) T limfociti b) B limfociti c) T i B limfociti d) nijedan od njih

135. Imunoglobuline sekretuju: a) B limfociti b) plazmociti c) makrofagi d) T limfociti

136. Nakon kontakta sa antigenom B limfociti se transformišu u: a) monocite b) T limfoblaste c) plazmocite d) B trofoblaste

137. Poznato je pet klasa imunoglobulina kod čoveka koji su obeleženi sledećim slovima: a) A, B, C, D i E b) M, A, G, B i C c) G, A, D, X i Y d) D, E, G, A i M

138. Na ćelijskoj membrani B limfocita prisutno je mnoštvo molekula: a) IgM b) IgG c) perforina d) ninhidrina

139. GALT je skraćenica koja se odnosi na limfatično tkivo prisutno u: a) respiratornom sistemu b) kardiovaskularnom sistemu c) digestivnom sistemu

d) urinarnom sistemu

140. Koje ćelije pripadaju mononuklearno-fagocitarnom sistemu a) T limfociti, makrofagi i Langerhansove ćelije b) B limfociti, monociti i dendritske ćelije c) Kupferove ćelije, makrofagi i fibrociti d) Langerhansove ćelije, Kupferove ćelije i makrofagi

141. Kako se nazivaju supstance kojima se uspostavlja komunikacija među ćelijama imunskog sistema: a) endotelini b) citokini c) timozini d) imunoglobulini

142. U limforetikularne organe spadaju:

a) timus i slezina b) tonzila i timus c) slezina i Peyer-ove ploče d) limfni čvor i slezina

143. Na preseku timusa mogu se verifikovati sledeće zone:

a) mukoza, submukoza i lamina limfoidalis b) kora, srž i limfni folikuli c) srž , kora i kapsula d) zona reticularis, zona corticalis i zona granulosa

144. Uloga Hassalovih telašaca je:

a) sekrecija fibronektina b) sekrecija limfopoetina c) sekrecija leukotimidona d) nijedna od pomenutih

145. Timus poseduje:

a) dovodne limfne sudove b) odvodne limfne sudove c) dovodne i odvodne limfne sudove d) samo krvne sudove ali ne i limfne

146. Normalno sazrevanje limfocita u timusu se obavlja:

a) samo uz prisustvo antigena b) samo bez prisustva antigena c) samo uz prisustvo tiroksina i tetrajod-tironina d) samo ukoliko nema makrofaga u blizini

147. Najupečatljivije formacije u meduli timusa se nazivaju:

a) Hassalovi korpuskuli b) acervulusi c) fibrociti d) otoliti

148. Limfni čvorovi su posebno brojni u:

a) medijastinumu i CNS-u b) predelu vrata i jetri c) slezini i bubregu d) pregibima ektremiteta i medijastinumu

149. Limfni folikuli se kod limfnog čvora nalaze u: a) meduli b) spoljašnjem korteksu c) unutrašnjem korteksu d) u svim navedenim delovima

150. U limfnom čvoru postoje sledeći sinusi:

a) subserozni, submukozni i medularni b) subkapsularni, trabekularni i medularni c) septalni, medularni i subserozni d) medularni, subkapsularni i septalni

151. Sinusi limfnog čvora su obloženi: a) litoralnim ćelijama b) makrofagima c) limfocitima d) labrocitima

152. Limfni čvor poseduje: a) dovodne limfne sudove b) odvodne limfne sudove c) dovodne i odvodne limfne sudove d) samo krvne sudove ali ne i limfne

153. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) B limfociti u kori timusa formiraju limfne folikule b) najveći deo limfocita u limfni čvor dolazi putem krvnog suda c) kontinuirani kapilari se nalaze u slezini d) u sluzinici orbaza se naleze malobrojne lojne žlezde

154. Krv-limfni čvor barijera: a) postoji na nivou kapilara b) postoji na nivou limfnih folikula c) postoji na nivou venula d) ne postoji

155. Timus-zavisna zona limfnog čvora je: a) medula b) spoljašnji korteks c) unutrašnji korteks d) u svim navedenim delovima

156. Lien je:

a) nadbubrežna žlezda b) slezina c) grudna žlezda d) semena kesica

157. Stromu slezine sačinjavaju:

a) fibrociti i fibroblasti b) retilukarna vlakna i trabekule c) Hassalovo telo i Kupferova ćelije d) kapsula i trabekule

158. Crvenu pulpu slezine formiraju:

a) splenalni folikuli i medula

b) splenalni folikuli i korteks c) splenalne trake i sinusi d) sinusi i splenalni folikuli

159. Između crvene i bele pulpe nalaze se:

a) pulparne vene b) trabekule c) trabekularne arterije d) marginalna zona

160. Belu pulpu slezine grade: a) PALS i splenalni čvorići b) retikularne ćelije i plazmociti c) splenalni čvorići i acervulusi d) PALS i plazmociti

161. Parenhim slezine se deli na dve vrste pulpe:

a) žutu i belu b) crvenu i belu c) crvenu i sivu d) belu i medularnu

162. Nabori nepčanog krajnika se pokriveni:

a) prelaznim epitelom b) pseudoslojevitim epitelom c) pločasto-slojevitim epitelom d) jednorednim pločastim epitelom

163. U cirkulišućoj krvi najpzastupljeniji su:

a) B limfociti b) T limfociti c) NK limfociti d) svi otprilike podjednako

164. Limfni folikuli nisu prisutni kod: a) kori timusa b) nepčanog krajnika c) kori limfnog čvora d) bele pulpe slezine

165. Hassal-ova telašca naszaju od:

a) endotelnih ćelija b) limfocita c) epiteloidnih ćelija d) retikularnih ćelija

166. Iz subkapsularnog sinusa limfnog čvora limfa otiče u: a) marginalni sinus b) odvodni limfni sud c) medularni sinus d) trabekularni sinus

167. Ćelije pamćenja (memory cells) nastaju od: a) NK ćelija b) makrofaga c) B limfocita

d) plazmocita

168. Limfoepitelijalni organ je: a) timus b) limfni čvor c) slezina d) kostna srž

169. Koja dva epitela u organizmu čoveka su vaskularizovana: a) epitel rožnjače i strije vaskularis b) epitel alveole i epididimisa c) epitel rožnjače i unutrašnjeg uha d) epitel krajnika i strije vaskularis

170. U submukozi digestivnog trakta nemijelinski nervi i ganglijske ćelije formiraju:

a) Auerbach-ov pleksus b) Vater-Paccini-jev pleksus c) Meissner-ov pleksus d) Miller-ov pleksus

171. U tunici muskularis digestivne cevi nemijelinski nervi i ganglijske ćelije formiraju:

a) Auerbach-ov pleksus b) Vater-Paccini-jev pleksus c) Meissner-ov pleksus d) Miller-ov pleksus

172. Sluznica unutrašnjeg dela usana ne poseduje:

a) žlezde b) laminu propriju c) laminu muskularis mukoze d) nerve

173. Mišićni sloj obraza grade:

a) glatki mišići b) glatki i poprečno-prugasti mišići c) poprečno-prugasti mišići d) poprečno-prugasti mišići i mioepitelna vlakna

174. Glandule buccales se nalaze:

a) u sluznici obraza b) u podsluznici mekog nepca c) u sluzici mekog nepca d) u podsluznici obraza

175. Zadnji deo mekog nepca –resica se na latinskom jeziku označava kao:

a) lunula b) uvula c) zonula d) procesus lingvalis

176. Gustativne kvržice se nalaze na jeziku:

a) na dorzalnoj strani b) na lateralnim stranama c) na ventralnoj strani d) na dorzalnoj i lateralnim stranama

177. Epitel dorzalne strane jezika je: a) samo pločasto-slojevit bez orožavanja b) pločasto-slojevit, delom bez, a delom sa orožavanjem c) samo pločasto-slojevit sa orožavanjem d) delom pločasto-slojevit sa orožavanjem, delom jednoredan cilindrični

178. Najsitnije i najbrojnije gustativne papile jezika su:

a) kupaste b) opšančene c) končaste d) listaste

179. Beličast pokrov jezika koji se javlja u nekim febrilnim stanjima je porekla:

a) pečurkastih papila b) listastih papila c) kupastih papila d) končastih papila

180. U šanac opšančene papile izliva se izvodni kanal:

a) fon Braun-ovih žlezda b) fon Kinkel-ovih žlezda c) fon Ebner-ovih žlezda d) fon Bazel-ovih žlezda

181. Idući od dorzalne strane ka ventralnoj, jezik poseduje sledeće slojeve: a) sluznicu, aponeurozu, mišićni sloj podsluznicu i sluznicu donje strane b) sluznicu, podsluznicu, mišićni sloj, aponeurozu i sluznicu donje strane c) sluznicu, mišićni sloj i sluznicu donje strane d) sluznicu, aponeurozu, podsluznicu, mišićni sloj i serozu donje strane

182. U sastav gustativnih korpuskula ulaze sledeće vrsta ćelija: a) bazalne, potporne i neuroepitelne b) peharaste, aicdofilne i nervne c) neuroepitelne, ganglijske i epitelne d) potporne, peharaste i nervne

183. Otvor na vrhu gustativnog korpuskula se naziva: a) appendix gustatorius b) porus gustatorius c) stoma gustatoria d) gustativni korpuskul nema otvor na vrhu

184. Limfni folikuli jezika su najbrojniji: a) u telu jezika b) u vrhu jezika c) u korenu jezika d) na letralnim stranama jezika

185. Ukoliko se na histološkom preseku vidi gustativna papila koji poseduje gustativne korpuskule na vrhu onda je to:

a) opšančena papila b) končasta papila c) listasta papila d) pečurkasta papila

186. Gustativni korpuskuli su usađeni u:

a) laminu propriju b) laminu muskularis c) submukozu d) laminu epitelijalis

187. Listaste papile: a) poseduju gustativne korpuskule na vrhu b) poseduju gustativne korpuskule na lateralnim stranama c) poseduju nefunkcionalne gustativne korpuskule d) ne poseduju gustativne korpuskule

188. Koliko kutnjaka poseduje čovek:

a) 4 b) 6 c) 8 d) 12

189. Koliko sekutića poseduje čovek:

a) 4 b) 6 c) 8 d) 12

190. Centralna šupljina zuba je ispunjena:

a) dentinom b) pulpom c) medulom d) cementom

191. Najveći deo mase zuba čini:

a) dentin b) gleđ c) cement d) nijedno od pomenutih

192. Dentin stvaraju:

a) hondroblasti b) ameloblasti c) odontoblasti d) osteoblasti

193. Odontoblasti su:

a) okruglog oblika b) pločastog oblika c) zvezdastog oblika d) cilindričnog oblika

194. Zaokruži tačnu rečenicu:

a) dentin ne poseduje ćelije b) cement zuba ne poseduje ćelije c) končaste papile jezika imaju gustativne korpuskule d) sinusoidni kapilari se nalaze na onim mestima gde se grade krv-tkivo barijere

195. Ameloblasti su ćelije koje stvaraju:

a) Hartvigovu košuljicu b) gleđ

c) pulpu zuba d) ameloidin

196. Karakteristika dentina je da:

a) ne poseduje krvne sudove i nerve b) ne poseduje limfne sudove i kalcijum c) poseduje nerve, ali ne i krvne sudove d) poseduje krvne sudove , ali ne i limfne

197. U predelu korenu zuba, dentin pokriva:

a) gleđ b) pulpa c) kost d) cement

198. Periost alveolarne kosti u kojoj leži zub naziva se:

a) perihondrijum b) peritenonijum c) periodoncijum d) perikard

199. Male pljuvačne žlezde usne duplje koje se nalaze u sklopu mekog nepca se nazivaju:

a) glandule labiales b) glandule palatine c) glandule parotis d) glandule lingvales

200. Sekret pljuvačnih žlezda sadrži:

a) dispazu b) kolagenazu c) tripsin d) amilazu

201. Serociti i mukociti su ćelije koje se nalaze u:

a) pljuvačnim žlezdama b) pankreasu c) slezini d) jajniku

202. Izvodni kanal pljuvačnih žlezda se sastoji od:

a) duktusa kohlearisa i duktusa epididimisa b) diskusa interkalatusa i duktusa striatusa c) diskusa intervertebralisa i duktusa salivatorijusa d) duktusa interkalatusa i duktusa strijatusa

203. Glandula parotis (zaušna pljuvačna žlezda) je:

a) čisto mukozna žlezda b) mešovita seromukozna žlezda c) endokrina žlezda d) čisto serozna žlezda

204. Podvilična pljuvačna žlezda je:

a) čisto mukozna žlezda b) mešovita seromukozna žlezda c) endokrina žlezda d) čisto serozna žlezda

205. Epitel jednjaka je:

a) pločasto-slojeviti bez orožavanja b) jednoredan cilindrični c) cilindrično slojeviti d) pseudoslojeviti troredan

206. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) žlezde jednjaka se nalaze u submukozi i čisto su mukoznog tipa b) žlezde jednjaka se nalaze u submukozi i seromukoznog su tipa c) žlezde jednjaka se nalaze u mukozi i čisto su mukoznog tipa d) žlezde jednjaka se nalaze u mukozi i čisto su seroznog tipa

207. Spoljašnji sloj zida jednjaka čini:

a) samo seroza b) samo adventicija c) najvećim delom seroza d) najvećim delom adventicija

208. Mišićni sloj jednjaka je sastavljen od: a) jednog sloja mišića b) dva podsloja mišića c) tri podsloja mišića d) jednjak nema mišićni sloj

209. Površinu želuca oblaže:

a) pločasto-slojeviti epitel bez orožavanja b) jednoredan cilindrični epitel c) cilindrično slojeviti epitel d) pseudoslojeviti troredan epitel

210. Upadljivi uzdužni nabori sluznice i podsluznice želuca se nazivaju:

a) foveole gastrike b) areje gastrike c) ruge gastrike d) pruge gastrike

211. Kardija je početni deo želuca u kojem se smenjuju sledeći epiteli:

a) višeslojan cilidrični i pločasto-slojeviti b) prelazni i jednoslojan cilindrični c) pseudoslojeviti dvoredan i mezotel d) pločasto-slojeviti i jednoslojan cilindrični

212. Koji anatomski delovu želuca imaju istu histološku građu:

a) fundus i cardija b) cardija i pilorus c) corpus i fundus d) pilorus i korpus

213. Ćelije koje se nalaze na unutrašnjoj površini želuca se nazivaju: a) gastrociti b) cilindrociti c) površne mukusne ćelije d) površne serozne ćelije

214. Specifične želudačne žlezde se nalaze u:

a) lamini epitelijalis b) lamini propriji c) lamini muskularis mukoze d) lamini gastriki profundi

215. Glavne ćelije specifičnih želudačnih žlezda luče:

a) pepsin b) pepsinogen c) tripsin d) HCl

216. Parijetalne ćelije specifičnih želudačnih žlezda luče:

a) HCl b) lipazu c) tripsin d) pepsin

217. Koje ćelije produkuju unutrašnji (Castle-ov) faktor neophodan za apsorpciju vitamina B12:

a) endokrine ćelije b) ivične ćelije c) hepatociti d) paratireociti

218. EC ćelije iz grupe neuroendokrinih ćelija produkuju:

a) enteroglukagon b) glicentin c) hromatin d) serotonin

219. Koje neuroendokrine ćelije digestivnog trakta produkuju somatostatin :

a) G ćelije b) PP ćelije c) D ćelije d) S ćelije

220. Iz kojih delova su sastavljene specifične želudačne žlezde:

a) dno, telo i vrat b) mukoza, l.proprija i submukoza c) acinus, lobulus i lobus d) acinus, izvodni kanal i tubus

221. Matične ćelije specifičnih želudačnih žlezda su locirane u:

a) dnu žlezde b) vratu žlezde c) telu žlezde d) nisu u sastavu specifičnih želudačnih žlezda

222. Mišićni sloj fundusa želuca poseduje:

a) jednog sloja mišića b) dva podsloja mišića c) tri podsloja mišića d) želudac nema mišićni sloj

223. Podslojevi mišićnog sloja fundusa želuca su od lumena ka upolje raspoređeni na sledeći način:

a) kružni pa dužni b) kosi, kružni pa dužni

c) kružni, dužni pa kosi d) dužni, kosi pa kružni

224. Kardijačne i pilorusne žlezde želuca su locirane u:

a) epitelu b) submukozi c) lamini propriji d) mišićnom sloju

225. Površina mukoze tankog creva je pokrivena jednorendnim cilindričnim epitelom koga sačinjavaju:

a) površne mukusne ćelije i cilijarne ćelije b) mukociti i serociti c) enterociti i peharaste ćelije d) ependimociti i labrociti

226. Uvrati epitela sluznice tankog creva se nazivaju:

a) Liberkinove kripte b) Kerkingovi nabori c) crevne resice d) epiloike

227. Enterociti na svojoj površini poseduju:

a) cilije b) mikrovile c) sterocilije d) flagele

228. Životni vek enterocita je:

a) 2-3 časa b) 2-3 dana c) 2-3 nedelje d) 2-3 meseca

229. Peristaltički pokreti tankog creva su posedica kontrakcije:

a) kosog mišićnog sloja b) kružnog mišićnog sloja c) dužnog mišićnog sloja d) svih odjedanput

230. Bruner-ove žlezde se nalaze u:

a) mukozi jejunuma b) sumukozi ileuma c) mukozi jednjaka d) submukozi doudenuma

231. Peyer-ove ploče tj. agregati limfnih folikula se nalaze kod:

a) tonzile b) ileuma c) slezine d) pankreasa

232. Najbrojnije ćelije epitela debelog creva su:

a) peharaste ćelije b) enterociti c) colonociti d) endotelne ćelije

233. Deo digestivne cevi koji, srazmerno veličini, sadrži najveću količinu limfatičnog tkiva je:

a) želudac b) apendiks c) jejunum d) ileum

234. Peritoneum (trbušna maramica) je obložena:

a) mezotelom b) endotelom c) ependimom d) sinovijalnom tečnošću

235. Glison-ova kapsula omotava:

a) pankreas b) bubreg c) jetru d) pluća

236. Glavna funkcionalna ćelija jetre se naziva:

a) fibrocit b) lamelocit c) hepatocit d) mastocit

237. Prostor između tri lobulusa jetre koji sadrži arteriju, venu i žučni kanalić se naziva:

a) Kiernan-ov prostor b) Bowman-ov prostor c) dijada d) tetrada

238. U centru lobulusa jetre se nalazi:

a) Hassal-ovo telašce b) limfni sud c) arterija d) vena

239. Laminu hepatis sačinjavaju:

a) sinusoidi jetre b) hepatociti c) Kupferove ćelije d) Ito ćelije

240. Između susednih lamina hepatis se nalaze: a) žučni izvodni kanali b) limfni sudovi c) nervni spletovi d) sinusoidni kapilari

241. Enzimi hepatocita koji vrše detoksikaciju toskina (poput alkohola) i inaktivaciju lekova se nalaze u:

a) Golgy kopleksu b) glatkom endoplazmatskom retikulumu c) granulisanom endoplazmatskom retikulumu d) lizozomima

242. U Disse-ovom prostoru jetre nalaze se:

a) Kupferove i Ito ćelije b) masne ćelije i fibroblasti c) Brunerove i Haversove ćelije d) mišićne ćelije i odontoblasti

243. Zid početnih žučnih puteva u jetri (žučnih kapilara) čini:

a) portna trijada b) venaporte c) membrana hepatocita d) sinusoidni kapilari

244. Zid žučne bešike je građen od:

a) hepatocita, sinusoidnih kapilara i mišićnog sloja b) mukoze, fibromišićnog sloja i seroze c) mukoze, submukoze, mišićnog sloja i adventicije d) rastresitg veziva, žučnih boja i Švanove ovojnice

245. Miskulatura žučne bešike se kontrahuje i prazni bešiku pod uticajem hormona:

a) holecistokinina b) gastrina c) bilirubina d) tiroksina

246. Pankreas se sastoji od:

a) isključivo egzokrinog žlezdanog tkiva b) endokrinog žlezdanog dela i ostrvaca pankreasa c) egzokrinog žlezdanog dela i izvodnih kanala d) endokrinog i egzokrinog žlezdanog tkiva

247. Za razliku od izvodnih kanala pljuvačnih žlezda, pankreasne žlezde ne poseduju:

a) acinus b) duktus strijatus c) duktus interkalatus d) diskus interkalatus

248. Endokrinih ostrvaca u pankreasu ima oko:

a) 10 000 b) 100 000 c) 1000 000 d) 10 000 000

249. B ćelije ostrvaca pankreasa sintetišu:

a) insulin b) glukagon c) enteroglukagon d) betain

250. A ćelije ostrvaca pankreasa sintetišu:

a) insulin b) glukagon c) enteroglukagon d) aprotilin

251. U epitelu olfaktivnog (mirisnog) regiona nosne duplje nalaze se sledeće ćelije:

a) olfaktivne, ivične i bazalne b) olfaktivne, potporne, bazalne i četkaste

c) olfaktivne, trepljaste, kockaste i četkaste d) olfaktivne, potporne, cilindrične i apoptotične

252. Olfaktivne ćelije su po prirodi:

a) nervne b) žlezdane c) mišićne d) vezivne

253. Skelet epiglotisa čini:

a) hijalina hrskavica b) kost c) elastična hrskavica d) periost

254. Epitel dušnika je:

a) pseudoslojeviti dvoredan b) prelazni c) jednoredan cilindrični d) pseudoslojeviti troredan

255. Bronhiole su:

a) disajni putevi čiji je dijametar veći od 1 mm b) disajni putevi čiji zid sadrži elastičnu hrskavicu c) disajni putevi čiji zid ne sadrži hijalinu hrskavicu d) disajni putevi čiji je dijametar veči od 5 mm

256. Klara ćelije se nalaze u:

a) traheji b) brinhu c) bronhiolama d) alveolama

257. Respiratorne bronhiole se nalaze između: a) terminalne bronhiole i alveola b) preterminalne bronhiole i terminalne bronhiole c) intrapulmonalnog bronha i preterminalne bronhiole d) intrapulmonalnog bronha i terminalne bronhiole

258. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) pneumociti tip I čine 95% površine alveole b) pneumociti tip II luče renin c) pneumociti tip II čine 95% ćelijske populacije alveole d) pneumociti tip I luče renin

259. Uloga surfaktanta u alveolama je da:

a) poveća intraalveolarni pritisak b) smanji površinski napon c) poveća dubinski pritisak d) smanji arterijski pritisak u kapilarima koji okružuju alveole

260. Krv-vazduh barijera u plućima se sastoji od:

a) zida alveole i zida respiratorne bronhiole b) zida terminalne bronhiole i terminalne arteriole c) zida kapilara i makrofaga d) zida alveole i zida kapilara

261. Na preseku, parehnim bubrega je podeljen na:

a) kapsulu i trabekule b) korteks i medulu c) hilus i ureter d) kapsulu i medulu

262. Osnovna morfo-funkcionalna jedinica bubrega je:

a) renin b) lobulus c) nefron d) tubul

263. Medularni zraci (Ferajnove piramide) se nalaze u:

a) korteksu bubrega b) kapsuli bubrega c) meduli bubrega d) malim čašicama bubrega

264. Jukstamedularni nefroni se nalaze u:

a) meduli daleko od korteksa b) korteksu daleko od medule c) korteksu blizu medule d) meduli blizu korteksa

265. Koji procenat nefrona otpada na jukstamedularne nefrone:

a) 20% b) 40% c) 60% d) 80%

266. Splet kapilara u skoplu bubrežnog korpuskula se naziva: a) nefron b) Henle-ova petlja c) glomus d) glomerul

267. Bowman-ova kapsula nefrona ima:

a) mukozni i submukozni list b) visceralni i parijetalni list c) trabekule i septe d) visceralni i endometrijalni list

268. Podociti su locirani u:

a) pleuri b) peritoneumu c) visceralnom listu Bowman-ove kapsule d) parijetalnom listu Bowman-ove kapsule

269. Kojeg su tipa kapilari glomerula:

a) kontinuirani b) sinusoidni c) limfni d) fenestrirani

270. Nefrociti se nalaze u:

a) tubulima nefrona b) kapilarima nefrona c) intersticijumu nefrona d) parijetalnom listu Bowman-ove kapsule nefrona

271. Zbog brojnosti mitohondrija u citoplazmi nefrociti pokazuju:

a) bazofiliju b) polihromatografiju c) acidofiliju d) neutrofiliju

272. Između dva lista Bowman-ove kapsule nalazi se:

a) filtraciona barijera b) ekstraglomerularni mezangijum c) mokraćni prostor d) glomeriul

273. Makula danza nalazi se u: a) dovodnoj arterioli b) odvodnoj arterioli c) proksimalnom vijaguvom tubulu d) distalnom vijugavom tubulu

274. Na lumenskoj površini nefrocita nalaze se: a) cilije b) mikrovili c) mukus d) stereocilije

275. Henle-ova petlja je:

a) vijugavi deo tubula nefrona b) pravi deo tubula nefrona c) tanki deo tubula nefrona d) debeli deo tubula nefrona

276. Koji epitel oblaže tanki segment tubula nefrona:

a) jednoslojan ljuspast b) jednoslojan kockast c) jednoslojan cilindričan d) prelazni epitel

277. Na vijugavi deo distalnog tubula nefrona nastavlja se : a) lučni sabirni tubul b) pravi sabirni tubul c) papilarni duktus d) Henleova petlja

278. Henleova petlja nefrona se nalazi između:

a) proksimalnog i distalnog tubula b) urinarnog pola nefrona i distalnog tubula c) sabirnih tubula i lučnih tubula d) papilarnih duktusa i pravog dela distalnog tubula

279. U sklopu bazalnog lavirinta nefrocita nalazi se veliki broj: a) ribozoma b) vezikula

c) mitohondrija d) jedra

280. Jukstaglomerularne ćelije sekretuju:

a) renin b) angiotenzin I c) angiotenzin II d) glomerulin

281. U sastav jukstaglomerularnog aparata ulaze:

a) nefrociti, jukstaglomerularne ćelije i podociti b) nefrociti, mezangijalne ćelije i endotelne ćelije c) mezangijalne ćelije, makula densa i jukstaglomerularne ćelije d) makula densa, podiciti i endotelne ćelije

282. Urotel je drugi naziv za:

a) prelazni epitel b) dvoredan kockasti epitel koji oblaže urinarne puteve c) pseudoslejeviti troredan epitel koji sekretuje ureju d) mezotel koji pokriva urinarni pol nefrona

283. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) unutrašnji sfinkter uretre je građen od poprečno-prugastog mišićnog tkiva b) u zidu mokraćne bešike postoje tri podsloja mišićnog sloja c) nefron pruža svoje produžetke koji nekada dosežu i do mokraćne bešike d) ureter je neparni organ

284. Dogeljeve ćelije:

a) sadrže samo jedno jedro b) sadrže jedno ali multilobularno jedro c) nemaju jedro d) sadrže više jedara

285. Zid mokraćne cevi je izgrađen od sledećih slojeva:

a) mukoza, submukoza i seroza b) mukoza, submukoza, mišićni sloj i seroza c) mukoza, mišićni sloj i adventicija d) mukoza, fibromuskularni sloj i kapsula

286. Na površini jajnika se nalazi:

a) kapsula b) tunika albuginea c) tunika vaginalis d) germinativni epitel

287. Hilusne ćelije jajnika sekretuju:

a) estrogen b) androgene c) progesteron d) prolaktin

288. U toku reproduktivnog perioda (traje 30-40 godina) u jajniku potpuno sazri oko:

a) 100 jajnih folikula b) 500 jajnih folikula c) 1000 jajnih folikula d) 5000 jajnih folikula

289. Najbrojniji jajni folikuli su:

a) primordijarni b) primarni c) sekundarni d) tercijarni

290. Jajna ćelija obavijena jednim slojem folikularnih ćelija predstavlja:

a) primordijarni folikul b) primarni unilamelarni folikul c) sekundarni folikul d) tercijarni folikul

291. Amorfni sloj koji se nalazi između jajne ćelije i granuloznih ćelija se naziva:

a) lamina lucida b) zona retikularis c) zona pelucida d) zona fascikulata

292. Struktura koja leži u korteksu jajnika i poseduje teku folikuli, jajnu ćeliju obavijenu sa 6-12 slojeva ćelija

između kojih postoji više šupljina ispunjenih likvorom folikuli naziva se: a) primarni folikul b) sekundarni folilkul c) tercijarni folikul d) cumulus oophorus

293. Spoljašnja teka folikuli je izgrađena od:

a) jajnih ćelija u početnom stadijumu razvoja b) sekretornih ćelija koje produkuju estrogen c) sekretornih ćelija koje produkuju progesteron d) vezivnog i mišićnog tkiva

294. Ispupčenje na površini jajnika koje prouzrokuje rast jajnog folikula se naziva:

a) stigma b) lunula c) ekskorijacija d) vilus

295. Teka interna folikuli:

a) sekretuje likvor folikuli b) sekretuje zonu pelucidu c) sekretuje prolaktin d) sekretuje estrogen

296. Prskanje zrelog folikula i izbacivanje jajne ćelije naziva se:

a) ovulacija b) menstruacija c) astigmatizam d) gastrulacija

297. Žuto telo jajnika je sastavljeno od:

a) žutih masnih ćelija b) mrkih masnih ćelija c) luteinskih ćelija d) granuloznih ćelija

298. Gravidno žuto telo perzistira mnogo duže vreme od menstrualnog zbog prisustva: a) estrogena koji luči teka interna b) teststerona koji luči corona radijata c) horionskog gonadotropina koji luči placenta d) prolaktina koji luči posteljica

299. U toku života žene atreziju tj. propadanje doživi:

a) 1% folikula b) 50% folikula c) 99% folikula d) nijedan folikul

300. Sluznicu jajovoda oblaže:

a) jednoslojan ljuspast b) jednoslojan kockast c) prelazni epitel d) jednoslojan cilindričan

301. Mišićni sloj jajovoda sačinjavaju:

a) delom glatki, a delom poprečno-prugasti mišići b) samo glatki mišići c) samo poprečno-prugasti mišići d) jajovod nema mišićni sloj

302. Kojem tipu egzokrinih žlezda pripadaju materične žlezde:

a) proste tubuloalveolarne b) složene alveolarne c) proste alveolarne d) proste tubularne

303. Endometrijum poseduje sledeće podslojeve:

a) bazalni i funkcionalni b) spongiozni i kompaktni c) mukozu i submukozu d) endometrijum nema podslojeve

304. Miometrijum je sastavljen iz sledećih slojeva idući od lumena upolje:

a) subserozum, vaskulare, supravaskulare i submukozum b) submukozum, subserozum, vaskulare i supravaskulare c) vaskulare, supravaskulare, subserozum i submukozum d) submukozum, supravaskulare, vaskulare i subserozum

305. Menstrualni ciklus ima tri faze koje se smenjuju sledećim redom:

a) sekretorna, menstrualna i proliferativna b) proliferativna, sekretorna i menstrualna c) menstrualna, sekretorna i proliferativna d) sekretorna, proliferativna i menstrualna

306. Proliferativna faza mentrualnog ciklusa je rezultat dejstva:

a) samo estrogena b) estrogena i progesterona c) samo progesterona d) horionskog kateholamina

307. Sekretorna faza menstrualnog ciklusa se javlja pod uslovom da dođe do:

a) menstruacije

b) obrazovanja sekudarnog folikula c) ovulacije d) trudnoće

308. Epitel vagine je:

a) jednoredan cilindrični b) pseudoslojevit dvoredan c) prelazni d) pločasto-slojeviti bez orožavanja

309. Zid vagine se, idući od lumena upolje, sastoji od:

a) seroze, subseroze i mukoze b) mukoze, submukoze i adventicije c) mukoze, mišićnog sloja i adventicije d) mukoze, submukoze i seroze

310. Temperatura u skrotumu je:

a) kao i temperatura tela b) niža od temperature tela c) viša od temperature tela d) kao i temperatura krvi

311. Koliko lobulusa poseduje testis:

a) oko 1000 b) oko 500 c) oko 250 d) oko 20

312. Jedine ćelije semenih kanalića koje se pružaju od bazalne lamine do lumena su:

a) Leidig-ove ćelije b) spermatociti c) spermatide d) Sertoli-jeve ćelije

313. U toku spermatogeneze spermatide nastaju od:

a) spermatogonije A b) sekundarne spematocite c) primarne spermatocite d) spermatogonije B

314. Akrozom spermatozoida je specijalizovani:

a) Golgy kompleks b) lizozom c) granulisani endoplazmatski retikulum d) glatki endoplazmatski retikulum

315. U intersticijumu testisa se nalaze: a) Kupfer-ove ćelije b) Dogiel-ove ćelije c) Leidig-ove ćelije d) Klara ćelije

316. Krv-testis barijeru čine:

a) Sertolijeve ćelije b) endotel kapilara i Leidigove ćelije c) bazalna lamina i spermatogonije

d) Sertolijeve ćelije i Leidigove ćelije 317. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) Leidigove ćelije luče testosteron, a spermatide progesteron b) Sertolijeve ćelije luče ATP, a Klara ćelije testosteron c) Klara ćelije luče ANP, a spermatozoidi mukus d) Leidigove ćelije luče testosteron, a Sertolijeve ćelije ABP

318. Koji epitel oblaže duktus epididimis:

a) jednoslojan kockast b) prelazni epitel c) pseudoslojevit dvoredan d) jednoslojan cilindričan

319. Glavne ćelije epitela duktusa deferensa poseduju:

a) mikrovile b) stereocije c) cilije d) pseudopodije

320. U pomoćne žlezde muškog polnog sistema spadaju:

a) semena kesica, prostata i bulbouretralne žlezde b) epididimis, Kuperove žlezde i semena kesica c) Bartolinijeve žlezde, Kuperove žlezde i prostata d) ampula, vezikula i prostata

321. Penis poseduje:

a) dva kavernozna tela i dva spongiozna tela b) dva spongiozna tela i jedno kavernozno telo c) jedno spongiozno telo i dva kavernozna tela d) jedno spongiozno telo i jedno kavernozno telo

322. Muška penilna uretra prolazi kroz:

a) oba kavernozna tela b) spongiozno telo c) kavernozno telo d) oba spongiozna tela

323. Tip sekrecije u kome sekretovani olekuli deluju na okolne ćelije zove se:

a) endokrine sekrecija b) autokrina sekrecija c) parakrina sekrecija d) citokrina sekrecija

324. Mamotropne ćelije adenohipofize sekretuju: a) somatotropin b) prolaktin c) gonadotropine d) tireotropine

325. Kortikotropne ćelije adenohipofize spadaju u grupu:

a) hromoflinih ćelija b) acidofilnih ćelija c) bazofilnih ćelija d) hromofobnih ćelija

326. Epifiza se sastoji od: a) 5% pinealocita i 95% fibroblasta b) 95% glija ćelija i 5% parijetalnih ćelija c) 5% glija ćelija i 95% pinealocita d) 95% ependimocita i 5% pituicita

327. Tiroidni folikuli se sastoje od:

a) tireocita i koloida b) tireocita i paratireocita c) kalcitoninskih ćelija i kapilara d) insulocita i paratireocita

328. Štitna žlezda sekretuje sledeće hormone:

a) tiroksin, trijodtironin i kalcitonin b) tiroksin i insulin c) parathormon i kalcitonin d) kortizol i trijodtironin

329. Kalcitonin je hormon koji deluje na:

a) osteoblaste b) mišiće c) hondrocite d) osteoklaste

330. Parenhim paratitroidne žlezde sačinjavaju:

a) glavne i pepsinogene ćelije b) oksifilne i glavne ćelije c) tireociti i paratireociti d) kalcitoninske i M ćelije

331. Kateholamine sekretuju ćelije:

a) kore nadbubrega b) srži nadbubrega c) epifize d) srednjeg režnja hipofize

332. Kora nadbubrežne žlezde se sastoji od sledećih zona: a) pelucida, renalis i suprarenalis b) intena, medija i eksterna c) glomeruloza, fascikulata i retikularis d) mukoza, submukoza i seroza

333. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) ćelije zone glomeruloze sekretuju kortizol, a zone retikularis kortizon b) ćelije zone fascikulate sekretuju kortizol, a zone retikularis androgene c) ćelije zone retikularis sekretuju androgene, a zone glomeruloze kortizon d) ćelije zone glomeruloze sekretuju aldosteron, a zone retikularis renin

334. Ceo centralni nervni sistem (CNS) je od meke moždanice odvojen sa :

a) paučinastom moždanicom b) tvrdom moždanicom c) površnom glijalnom membranom d) Švanovom ovojnicom

335. Koji neuroni se ne nalaze u kori velikog mozga:

a) piramidalni

b) vretenasti c) zvezdasti d) Purkinjeovi

336. Kora velikog mozga se sastoji od:

a) 10 slojeva b) 8 slojeva c) 6 slojeva d) 4 sloja

337. Epiduralni prostor se nalazi između:

a) tvrde moždanice i kosti b) meke i tvrde moždanice c) paučinaste moždanice i endosta d) epiduralni prostor ne postoji

338. Tunika vaskuloza očne jabučice se sastoji od:

a) sudovnjače, mrežnjače i rožnjače b) beonjače, sudovnjače i dužice c) cilijarnog tela, dužice i sudovnjače d) staklastog tela, beonjače i mrežnjače

339. Prednji kornealni epitel je:

a) jednoredan ljuspasti b) višeredan kockasti c) pločasti-slojeviti sa orožavanjem d) pločasto-slojeviti bez orožavanja

340. U skolopu prednjeg epitela rožnjače nalazi se veliki broj:

a) krvnih kapilara b) nervnih završetaka c) limfnih kapilara d) vezivnih lamela

341. Stroma rožnjače poseduje:

a) veliki broj kolagenih lamela i ćelije keratocite b) veliku količinu rastresitog veziva i ćelije keratinocite c) malu količinu pigmenta melanina i glatko-mišićna vlakna d) malu količinu specijalne providne hrskavice i hondrocite u lakunama

342. Boumanova membrana rožnjače je:

a) bazalna lamina b) bazalna membrana c) acelularni sloj d) visokocelularni sloj

343. Mesto spoja beonjače i rožnjače se naziva:

a) dezmozom b) zupčasta linija c) limbus d) nimbus

344. Idući od beonjače ka mrežnjači, sudovnjača se sastoji iz sledećih slojeva:

a) horiokapilarni, vaskulozni, Bruhova membrana i suprahoroidni b) suprahoroidni, vaskularni, horiokapilarni i Bruhova membrana c) vaskulozni, Bruhova membrana, suprahoroidni i horiokapilarni

d) Bruhova membrana, horiokapilarni, suprahoroidni i vaskularni 345. Kontrakcija kružnog cilijarnog mišića oka:

a) zateže zonularna vlakna b) izaziva suženje zenice c) opušta zonularna vlakna d) izaziva proširenje zenice

346. U prostoru između dužice i rožnjače nalazi se:

a) prednja očna komora b) Šlemov kanal c) zadnja očna komora d) očno sočivo

347. Epitel dužice je:

a) jednoslojan b) troslojan c) dvoslojan d) dužica nema epitel

348. Suženje zenice se naziva:

a) midrijaza b) simpeksion c) dijastaza d) mioza

349. Granica između optičkog i slepog dela mrežnjače se naziva:

a) episklera b) zupčasta linija c) talasata linija d) horiokapilarna linija

350. Iz koliko se slojeva sastoji retina:

a) 12 b) 10 c) 8 d) 6

351. Spoljašnji segment fotoreceptornih štapića sadrži:

a) veliki broj diskova koji sadrže jodopsin b) veliki broj vezikula koje sadrže rodopsin c) veliki broj diskova koji sadrže rodopsin d) veliki broj vezikula koje sadrže jodopsin

352. Spoljašnji granulozni sloj retine sadrži:

a) jedra bipolarnih neurona b) tela granuloznih ćelija c) granule očne vodice d) jedra fotoreceptornih ćelija

353. Papila očnog nerva se drugačije naziva:

a) slepa mrlja b) žuta mrlja c) skotom d) Bergmanovo telo

354. Hijalociti se nalaze u: a) očnom sočivu b) rožnjači c) cilijanom telu d) staklastom telu

355. Očno sočivo je odgovorno za:

a) akomodaciju b) midrijazu c) miozu d) mejozu

356. Koji epitel oblaže konjuktivu oka:

a) jednoredan ljuspasti b) višeredan kockasti c) pločasto-slojeviti bez orožavanja d) pločasti-slojeviti sa orožavanjem

357. Mejbomove žlezde locirane u kapku su:

a) znojne žlezde b) lojne žlezde c) modifikovane znojne žlezde d) modifikovane lojne žlezde

358. Zaokruži slovo ispred tačne rečenice:

a) Molove žlezde se nalaze u cilijarnom telu b) Cajsove žlezde su modifikovane lojne žlezde c) mišići dužice su metodermalnog porekla d) u sklopu retine postoji mali broj Švanovih ćelija okje oblažu fotoreceptorne ćelije

359. U toku dana oko u normalnim okolnostima stvori oko:

a) 0,5 ml suzne tečnosti b) 5 ml suzne tečnosti c) 50 ml suzne tečnosti d) 100 ml suzne tečnosti

360. Glavne ćelije suzne žlezde su:

a) tendinociti b) mijelociti c) lakrimociti d) blefarociti

361. Kostur ušne školjka sadrži:

a) hijalinu hrskavicu b) fibrozno vezivo c) fibroznu hraskavicu d) elastičnu hrskavicu

362. Od koliko se slojeva sastoji bubna opna:

a) 1 b) 2 c) 3 d) 4

363. Koji epitel oblaže sluznicu bubne opne:

a) jednoredan ljuspasti

b) jednoredan kockasti c) višeredan kockasti d) pločasto-slojeviti bez orožavanja

364. Koja slušna koščica je usađena u bubnu opnu:

a) nakovanj b) čekić c) uzengija d) nijedna

365. Opnasti polukružni kanali su ulivaju u:

a) utrikulus b) sakulus c) foramen ovale d) modiolus

366. Membranski lavirint je ispunjen:

a) perilimfom b) limfom c) epilimfom d) endolimfom

367. Koštani kohlearni kanala na dva sprata deli:

a) ampula semilunaris b) lamina spiralis osea c) modiolus d) duktus reuniens

368. Macula utrikuli, macula saculi i crista ampularis su delovi:

a) srednjeg uha b) čula sluha c) vastibularnog aparata d) bubne opne

369. Otolitnu membranu stvaraju:

a) vestinularne ćelije b) potporne ćelije makule c) neuroepitelne ćelije makule d) Kon-ove ćelije

370. U sklopu kupole ampularnih grebena:

a) postoje otoliti b) ne postoje otoliti c) postoje kupoliti d) ne postoje kupoliti

371. Koja vrsta tečnosti se nalazi u skali timpani Kortijevog organa:

a) perilimfa b) endolimfa c) serum d) limfa

372. Helikotrema je otvor koji spaja:

a) srednje i unutrašnje uho b) skalu timpani i skalu mediju c) skalu vestibuli i skalu timpani

d) utrikulus i sakulus 373. Koje ćelije ne pripadaju Kortijevom organu:

a) Hensenove b) Bečerove c) Milerove d) Klaudijusove

374. Kortijev tunel zatvaraju:

a) Hensenove i Bečerove ćelije b) unutrašnje i spoljašnje stubičaste ćelije c) ivične ćelije d) unutrašnje i spoljašnje falangealne ćelije

375. Tektorijalnu membranu sintetišu:

a) interdentalne ćelije b) otolitne ćelije c) falangealne ćelije d) slušne ćelije

376. Retikularni sloj dermisa ima:

a) više ćelija i manje vlakana b) obilje masnog tkiva c) manje ćelija i više vlakana d) obilje glatko-mišićnih ćelija

377. U nekeratinocite epidermisa spadaju:

a) mioepitelne ćelije, serociti i mikociti b) melanociti, Vater-Paccini-jeve ćelije i dendrociti c) mioepitelne ćelije, dendrociti i Merkelove ćelije d) Langerhansove ćelije, Merkelove ćelije i melanociti

378. Kolika je približna procentualna zastupljenost nekeratinocita u epidermisu:

a) 1% b) 5% c) 10% d) 30%

379. Melanocitna jedinica se sastoji od 1 melanocita i:

a) 1 keratinocita b) 10 keratinocita c) 24 keratinocita d) 36 keratinocita

380. Melanozome u epidermisu fagocituju:

a) Langerhansove ćelije b) melanocii c) keratinociti d) makrofagi

381. Merkelove ćelije pripadaju grupi: a) pigmentnih ćelija b) neuroendokrinih ćelija c) antigen-prezentujućih ćelija d) mioepitelnih ćelija

382. Langerhansove ćelije pripadaju grupi: a) neuroendokrinih ćelija b) pigmentnih ćelija c) mioepitelnih ćelija d) antigen-prezentujućih ćelija

383. Koje vrste dlake ne sadrže medulu:

a) lanugo i terminalne b) velus i lanugo c) terminalne i intermedijarne d) velus i intermedijarne

384. Idući od stabla dlake ka upolje unutrašnji omotač dlake čine sledeći slojevi:

a) kapsula, bazalna lamina i keratinociti b) hiponihijium, Haversov i eponihijum c) kutikula, Hakslijev i Henleov d) kapsula, Dejtersov i Falangin

385. Period brzog rasta dlake se naziva:

a) anagen b) telogen c) katagen d) timogen

386. Nokatne ploča raste iz:

a) nokatnog kreveca b) eponihijuma c) hiponihijuma d) nokatnog matriksa

387. Lunula je deo:

a) nokatnog matriksa b) nokatnog kreveca c) eponihijuma d) hiponihijuma

388. Glavne ćelije mlečne žlezde su:

a) lakrimociti b) pituiciti c) promonociti d) laktociti