UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKLUTET -NIŠ

SEMINARSKI RAD

TEMA:

CENTRALNA BANKA ŠVEDSKE

SADRŽAJ

1.0 Uvod............................................................................................................................... 22.0 O Švedskoj..................................................................................................................... 32.1 Geo-istorijski profil Švedske...........................................................................................42.1.1 Savremena Istorija Švedske............................................................................................52.2 Ekonomija Švedske.......................................................................................................62.2.1 Savremene ekonomske prilike u Švedskoj....................................................................72.2.2 Odnos Švedske prema monetarnoj uniji........................................................................72.3 Prirodni resursi Švedske................................................................................................83.0 Švedska centralna banka................................................................................................103.1 Istorijat Švedske centralne banke.................................................................................. 104.0 Organizaciona struktura Centralne banke Švedske ( Menadžment i organizacija ).......114.1.1 Funkcija Generalnog saveta.............................................................................................114.1.2 Funkcija Izvršnog odbora................................................................................................144.2 Ostala odeljelja Centralne banke Švedske ...................................................................144.2.1 Administrativno odeljenje...............................................................................................154.2.2 Odeljenje za upravljanje imovinom banke.....................................................................154.2.3 Odeljenje finansijske stabilnosti.....................................................................................154.2.4 Generalni sekretarijat......................................................................................................154.2.5 Odeljenje unutrašnje kontrole........................................................................................164.2.6 Odeljenje za informacione tehnologije..........................................................................164.2.7 Odeljenje monetarne politike.....................................................................................165.0 Monetarna politika...........................................................................................................175.1 Trendovi u monetarnoj politici centralnih banaka............................................................175.2 Monetarna politika u naftnoj ekonomiji............................................................................185.3 Ciljevi monetarne politike.................................................................................................196.Instrumenti centralne banke..................................................................................................216.1 Intervencije na deviznom tržištu........................................................................................216.2 Referentna kamatna stopa..................................................................................................226.3 Efekti promene kamatnih stopa.........................................................................................236.4 Monetarni agregati.............................................................................................................236.5 Obavezne rezerve...............................................................................................................256.6 Odnos fiskalne i monetarne politike...................................................................................266.6.1 Fiskalna politika-.............................................................................................................266.6.2 Monetarna politika ..........................................................................................................267.Finansijska kriza i švedsko iskustvo......................................................................................288. Zaključak...............................................................................................................................299. Literatura...............................................................................................................................30

2

Uvod

Kreiranje i sprovođenje monetarne i fiskalne politike politike veliki je izazov – ne samo u sadašnjim tržišnim prilikama, već uopšte, jer su monetarni i fiskalni mehanizmi veoma delikatni, i svaka neumerenost u preduzimanju akcija može biti kontraproduktivna.

Transformacioni proces privrede jedne države od poljoprivredne do privrede orijentisane na informacione tehnologije i istraživanje i razvoj predstavlja gigantski korak, koji je rezultat jasne usmerenosti, doslednosti u sprovođenju politike, ali i uspešne borbe sa svim izazovima koje postavlja tržište.

Švedska je, kao zemlja, izvršila uspešan tranzit od zemlje koja nije poželjna za život, koja je siromašna i neinteresantna investitorima, preko “države blagostanja” (“state of welfare”) do države sa visokorazvijenom socijalnom politikom, ekološki svesne i usmerene ka razvoju novih tehnologija.

U ovom radu pokušaćemo da prikažemo paralelni razvoj i transformaciju tržišta i privrede Šveske, s jedne strane, i Centralne banke sa druge, kao institucije koja predstavlja centralnu figuru u kreiranju i sprovođenju monetarne politike, kako bi ukazali na neizostavnu uslovljenost sinhronizovane transformacije u cilju postizanja efekata.

Centralna banka Švedske smatra se najstarijom centralnom bankom na svetu – duga istorija i veliko iskustvo govore u prilog tome da na primeru Centralne banke Švedske možemo naučiti puno toga, jer švedska ekonomija je, u ovom trenutku, jedna od najzdravijih ekonomija Evrope.

Centralna banka Švedske uspela da se izbori sa velikim krizama, izađe iz njih kao pobednik i tako omogući neometani razvoj privrede ove zemlje. To, naravno, ne znači da nisu na tom putu činjene greške – ali, znači da je iz grešaka naučena lekcija, što predstavlja veoma važnu stvar, jer ako posmatramo dešavanja na svetskom tržištu uočićemo da su tržišna kretanja cikličnog karaktera, i da se sve pre ili kasnije mora dogoditi ponovo – i periodi uspona i periodi padova.

Ova cikličnost ne znači da ma šta radili ne možemo izbeći da se ponovo suočimo sa istim problemom, već da sa problemom kada nastupi, poučeni prethodnim dešavanjima, trebamo postupiti kreativnije i inventivnije nego naši prethodnici.

Švedska Centralna banka je, za razliku od svog pravnog prethodnika na čijim temeljima je nastala, uspešna, zahvaljujući toj kreativnosti, i umerenom pristupu u pogledu prepuštanja tržišta slobodnom delovanju tržišnim mehanizama. Ona je prepoznala nužnost određenog stepena slobode u pogledu konkurencije, u pogledu nestajanja sa tržišta onih subjekata koji su slabi da bi podneli utakmicu, ali je prepoznala i potrebu državne intervencije kako u kriznim situacijama, tako i u mirnim periodima – u slučaju kriza ona deluje kao institucija čiji je najveći interes zalečenja bolesne privrede, a u mirnim periodima kao institucija koja nadgleda i stimuliše privredu ka daljem napretku.

3

Ova, gotovo biološka povezanost privrede i Centralne banke omogućava da tržište Švedske funkcioniše kao organizam, a ne kao puki zbir različitih organa, što je svakako izvor zdravih tendencija u privredi i na tržištu ove zemlje.

2. O Švedskoj

2.1 Geo-istorijski profil Švedske

Švedska, nordijska zemlja koja se nalazi na skandinavskom poluostrvu, graniči se sa velikim brojem zemalja: Norveškom, Finskom, Poljskom, Nemačkom, Danskom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom i Rusijom. Sama činjenica da je okružena većim brojem zemalja ukazuje na tranzitnost Švedske, kao i na prisustvo uticaja različitih kultura.Prema površini, koja iznosi 450,295 km², Švedska je treća po veličini u okvirima Evropske unije.Švedsku odlikuje niska gustina naseljenosti, što dokazuje podatak da je prosečna gustina naseljenosti na teritoriji Švedske 21 stanovnik po kilomentru kvadratnom, s naglaskom na to da je gustina naseljenosti veća na jugu zemlje nego na severu.Ubrzani proces urbanizacije koji odlikuje Švedsku u proteklih par decenija doveo je do toga da od ukupnog broja stanovnika ( 9.2 miliona ) 85% nastanjuje urbana područija.1 Glavni grad i administrativno sedište Švedske je Stokholm, koji je ujedno i najveći grad Švedske, sa pribižno 2 miliona stanovnika.Švedska je u svojoj ranijoj prošlosti bila rascepkana država, a kao ujedinjena pojavljuje se u srednjem veku. Tokom 17. veka dolazi do uvećanja teritorije Švedske i do formiranja Švedskog kraljevstva, što je ujedno period najizraženije ekspanzionističke politike Švedske.Švedska je većinu teritorija osvojenih u ovom periodu izgubila u toku 18. i 19. veka, između ostalog i teritoriju današnje Finske.Raskidanjem prisilne personalne unije sa Norveškom 1905. godine, završava se period ekspanzionizma. Od tog momenta Švedska u mirnodopskim periodima sprovodi međunarodnu politiku nemešanja, a u ratnim periodima politiku neutralnosti2.Švedska je, po unutrašnoj organizaciji, kontitutivna monarhija, sa parlamentarnim sistemom vlasti, i visoko razvijenim ekonomskim sistemom.Prema Indexu demokratije, koji objavljuje i utvrđuje časopis „The Economist“, Švedska zauzima prvo mesto na rang listi.

1 Statistics of Sweden. Yearbook of Housing and Building Statistics 2007. Statistics Sweden, Energy, Rents and Real Estate Statistics Unit, 2007. ISBN 978-91-618-1361-22 http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/2880.htm#foreign, U.S DEPARTMENT OF STATE

4

Prema Indexu Humanog razvoja - Ujedinjenih nacija, Švedska zauzima sedmo mesto.Na osnovu ovih pokazatelja možemo zaključiti da se radi o modernoj državi, koja je veoma razvijena kada su pitanju demokratski procesi, socijalni sistem i razvoj, kao i unutrašnja organizacija.

2.1.1 Savremena istorija Švedske

Švedska, iako se to na prvi pogled možda čini, nije oduvek bila bogata država – naprotiv, položaj razvijene zemlje, koju odlikuje čvrst socijalni sistem, stican je decenijama.Švedska je prvi talas porasta broja stanovnika, koji je u periodima nastanka i srednjevekovnog razvoja države bio veoma mali, doživela tokom 18. i 19. veka.Istoričar i putopisac Isaija Tener ovaj porast pripisuje „izostanku rata, vakcini protiv boginja i krompirima“.3 Naime, u periodu između 1750. i 1850. broj stanovnika Švedske se udvostručio.Iako su okolne zemlje započele za procesom industrijalizacije, siromašna Švedska je celokupnu svoju ekonomiju temeljila na poljoprivredi, što je uzrokokvalo da u periodu od svega pedeset godina, od 1850. do 1900. godine, milion Šveđana napusti Švedsku i iseli se u Sjedinjene američke države, Kanadu i Argentinu. Zapravo, toliko puno stanovnika Švedske, usled teškog života, je potražilo sreću u Sjedinjenim američkim državama da je početkom 20. veka više Šveđana stanovalo u Čikagu no što ih je bilo u Geteborgu – srcu Švedske.Velika migracija stanovnika uzrokovala je reakciju švedske vlade, koja je u sedamdesetih godina 19. veka počela da sprovodi programe za razvoj švedskog sela i privrede u celini.Politika agresivne eksploatacije poljoprivrednih kapaciteta, uvođenje novih useva ( pogotovo krompira ) pomoć države poljoprivrednicima – kao i snažan uticaj Švedske seljačke stranke uzrokovao je da se do početka I svetskog rata formira industrijalizovana ekonomija Švedske, kakva je i danas.Temelj demokratskih principa i uopšte razvijene demokratske države čine sindikati, religiozni pokreti i organizacije koji su stvoreni krajem samog 20. veka.Sa razvojem urbanih oblasti u Švedskoj sve je veći broj stanovnika koji napušta selo, što daje konačan smer privrede Švedske ka visokoj industrijalizaciji.Neuspeli pokušaj socijalističke revolucije iz 1917. godine uzrokovao je ponovno uvođenje parlamentarnog principa i ubrzanog procesa demokratizacije. Činjenica da je u toku oba svetska rata Švedska ostala neutralna u velikoj meri je doprinela da se očuva uzlazna putanja razvoja. Osnovni temelj razvoja nakon drugog svetskog rata predstavljala je upravo činjenica da industrija Švedske nije bila uništena ratnim razaranjima te je Švedska predstavljala jedan od centara ponovne izgradnje Evrope. Međutim, valja naglasiti da u toku Drugog svetskog rata Švedsku nije očuvala samo činjenica da je bila deklarisana neutralna država , već i čijenica da je igrala dvostruku politiku: s jedne strane izvozila je svoj čelik Nemačkoj, a sa druge predstavljala je utočište jevrejskim izbeglicama i centrali Norveškog pokreta otpora. U kojoj meri se princip neutralnosti čuva i neguje dokazuje činjenica da u toku hladnog rata Švedska nije stala na stranu ni Sjedinjenih američkih država, ni Rusije, iako je praktično cela vlada i javno mnjenje nedvosmisleno bilo naklonjeno Sjedinjenim američkim državama. Međutim, princip neutralnosti nije sprečio Švedsku da početkom 1960. godine odobri razmeštanje američkih nuklearnih podmornica duž švedske zapadne obale, čime je, de facto, uspostavila sporazum o zaštiti sa SAD.Prvi krizni period novije istorije nailazi tek sedamdesetih godina, sa uticajem krize koja je uzdrmala ceo svet, a koja je bila uzrokovana naftnim embargom.Nakon te krize Švedska ulazi u period stagnacije, koji prati porast opšteg poreskog opterećenja, kako privrede tako i radnika.Ovaj krizni period traje sve do devedesetih godina, kada dolazi do zaokreta u politici.Druga prekretnica privrede u istoriji Švedske dogodila se osamdesetih godina i označila je period zaokreta – došlo je do prekida upotrebe drveta u industriji brodogradnje, a celokupna do tada 3 Encyclopedia of Canada's Peoples. University of Minnesota Press. 1998. p. 1220. ISBN 0-8020-2938-8.

5

korišćenja količina usmerena je u proizvodnju papirne konfekcije, došlo je i do koncetracije unutar industrije čelika – koja je postala usko specijalizovana, dok je mašinska industrija robotizovana.Kriza na tržištu nekretnina s početka devedesetih godina, ozbiljno je zaljuljala Švedsku, no smanjenjem troškova u sektoru javne potrošnje i ublažavanjem politike „države blagostanja“ ekonomija i društvo Švedske vraćaju se na noge.Iako je Švedska postala članica Evropske unije 1.januara 1995. godine, valja imati na umu da ideja o uniji nije bila popularna što dokazuje da je 52% stanovnika dalo pozitivno mišljenje o ulasku.Ekonomija i društvo Švedske u celini usmereni su ka znanju, ka razvoju novih tehnologija,promociji demokratskog društva i maksimalnoj zaštiti prava građana i u tom smislu je i koncipiran društven sistem.Život u Švedskoj karakteriše prisustvo trzavica sa muslimanskim življem koje teško prihvata veoma moderna shvatanja životnih principa jednako kao što i avangardni Šveđani teško prihvataju stroge životne principe muslimanske zajednice.Sasvim je izvesno da u društveno-ekonomskom pogledu Švedska predstavlja, slikovito rečeno, komad raja na teritoriji Evropske unije, čija mirna i stabilna ekonomija, uspešno amortizuje socijalna i ekonomska dešavanja i nemire van njenih granica.

2.2 Ekonomija ŠvedskeEkonomija Švedske predstavlja visokorazvijenu privredu, koja se temelji na mešovitom vlasništvu, a čiji temelj čine ruda gvožđa, hidropotencijal i bogati šumski fond.Tabelarno prikazano, ekonomija Švedske izgleda ovako:

LIČNA KARTA ŠVEDSKE EKONOMIJEUNUTRAŠNJA EKONOMIJA SPOLJNA EKONOMIJA

Valuta Švedska kruna Obim izvoza 132.8$ (2009.)

Članstvo u međunarodnim organizacijama

Svetska trgovinska org.Evropska unija, OECD

Izvozni proizvodi Mašine, motorna vozila, papir, drvna kaša, gvožđe i

čelik, hemijski proizvodiDruštveni bruto proizvod 332.2 milijarde $ (2009.) Glavni izvozni partneri Nemačka, Norveška,

Danska, V.Britanija, SAD, Finska

Rast društvenog bruto proizvoda

- 4.6 % (2009.) Obim uvoza 121.1$ (2009.)

DBP po glavi stanovnika 36800 $ Uvozni proizvodi Mašine, nafta i naftini derivati, hemijski

proizvodi,motorna vozila, prehrambeni proizvodi

Društveni bruto proizvod po sektorima

1.6% poljoprivreda Glavni uvoznici Nemačka, Danska, Norveška, V.Britanija,

Finska26.6% industrija Direktne strane investicije 298.3 milijardi $

71.8% sektor usluga Bruto spoljni dug 669.1 miljarda $Inflacija -0.5% JAVNE FINANSIJE

Procenat stanovništva koje živi ispod linije siromaštva

6% Javni dug 43.2% DBP

Ukupna radna snaga 4.93 miliona Javni prihodi 196.9 miljardi $

Raspoređenost radne snage prema sektorima

1.1% poljoprivreda Javni rashodi 211.4 miljardi $28.2% industrija Strane rezerve 29.7 milijardi $

70.7% sektor uslugaStopa nezaposlenosti 9.1%

Glavne industrijske grane Telekomunikaciona oprema

Industrija papira i drvne kaše

Industrija motornih vozilaFarmaceutika

Industrija gvožđa i čelika

6

Ova tri prirodna resursa čine temelje ekomomije orijentisane ka izvozu, a glavne industrijske grane zemlje su industrija motornih vozila, farmaceutika, telekomunikacija i drvnoprerađivačka industrija.Zahvaljujući neutralnosti, Švedska je izbegla faze obnove kroz koju je prošao veći deo Evrope, i uštedevši resurse i vreme mogla je sebi da dozvoli luksuz da gradi državu blagostanja („the state of welfare“).Ekonomiju Švedske odlikuje izuzetno visok životni standard, koji je rezultat kombinacije haj-tek tržišta sa socijalnim povlasticama i sistemom zaštite.Prema prihodu od prikupljanja poreza Švedska je druga na listi prema udelu poreza u prihodima države, odmah iza Danske4.

2.2.1 Savremene ekonomske prilike u Švedskoj

Švedska ekonomija je dominantno orijentisana ka izvozu, odlkuju je stručna radna snaga, moderni sistem distribuije, kao i odlično razvijena interna i eksterna komunikacija.Bogati šumski fond, sjajan hidropotencijal i bogatstvo gvozdene rude čine srž snage privrede ove zemlje, iako je najveći deo radne snage uposlen u sektoru usluga ( ovo samo ukazuje da je industrijski sektor visokorazvijen i automatizovan ).Industrijski sektor Švedske se dominantno nalazi u privatnom vlasništu, i državno vlasništvo je u ovom sektoru oduvek imalo slab upliv.Savremene ekonomske prilike u Švedskoj odlikuje pad poreskog opterećenja i ukupnog poreskog zahvatanja, odnosno njegovog udela u društvenom bruto proizvodu.Međutim, sa procentualnim učešćem od skoro 50% u društvenom bruto proizvodu Švedske učešće poreza je i dalje skoro duplo veće nego u npr. SAD ili susednom Islandu.Švedska ekonomija svoju snagu duguje i visokom stepenu kreativnost radne snage, što dokazuje i činjenica da je Švedska proglašena za zemlju sa najvećim stepenom kreativnosti za poslovanje i inovacije.5 Konkurentsku prednost Švedska duguje i velikom izdvajanju za sektor istraživanja i razvoja, koje iznosi 3.5% društvenog bruto proizvoda, po čemu je Švedska čak i ispred SAD.6

Švedska, iako je članica Evropske unije, nije deo monetarne unije ove evropske zajednice – stanovnici Švedske su se na referendumu održanom 2003. godine izajsnili protiv zajedničke valute. Švedska centralna banka, koja je osnovana 1668. ( i ujedno najstarija Centralna banka na svetu ) fokusirana je na održavanje stabilnosti cena i niske stope inflacije ( ciljana stopa inflacije u Švedskoj iznosi 2% ).Prema detaljnoj ekonomskoj analizi Švedske, koju je sproveo OECD Švedska je država sa najnižom stopom inflacije, računajući od sredine devedesetih naovamo, što je rezultat deregulacije i maksimalnog iskorišćenja prednosti globalizacionih procesa.7

2.2.2 Odnos Švedske prema monetarnoj uniji

Trenutna ekonomska situacija u Švedskoj reflektuje fantastičan oporavak od ekonomske krize koja ju je zatresla devedesetih godina.

4 Ovo potkrepljuje podatak da je 2007. godine ukupan prihod države po osnovu ubiranja poreza iznosio 47.8% društvenog bruto proizvoda, a 2006. čak 49,1%. - Westerlund, Kenneth (2008-03-11). "Danmark har högsta skattetrycket"5 Sweden most creative country in Europe & top talent hotspot, Invest in Sweden Agency6 Main Science and Technology Indicators. Organization for Economic Co-operation and Development. Retrieved 2008-09-07.

7 OECD Economics department, Economic survey of Sweden 2007 -http://www.oecd.org/document/37/0,3343,en_2649_34569_38048997_1_1_1_1,00.html

7

Zahvaljujući zdravoj ekonomiji Švedska ima pravo na korišćenje zajedničke valute – eura, međutim, još dok je valuta bila u fazi planiranja primene, daleke 1997. godine, Švedska je donela odluku da neće koristiti zajedničku valutu. Budući da za razliku od Danske i Velike Britanije Švedska nije obezbedila specijalan sporazum koji joj omogućava uzdržavanje od upotrebe zajedničke valute, Švedska je morala da povuče rizičan potez i da odigra na kartu „rupe u zakonu“. Naime, Švedska je iskoristila rupu u propisima ne uključivši se u sistem evropskog mehanizma kursnih vrednosti.Ovaj potez je, za sada, naišao na toleranciju od strane Centralne banke Evrope. Međutim, Švedska je ujedno i poslednja zemlja kojoj je Centralna banka dozvolila ovakvo poigravanje sa rupom u propisima.Na referendumu iz 2003. godine stanovništvo Švedske je potvrdilo stav vlade protiv uvođenja eura. Za sada, Šveska će ostati van monetarne unije, a pretpostavlja se da će jedna od glavnih debata u izbornim dešavanjima na sceni Švedske u toku 2010. godine upravo biti pitanje referenduma za uvođenje eura.

2.3 Prirodni resursi Švedske

Švedskoj pripada oko 2% od ukupne svetske proizvodnje gvozdene rude, jedan je od najvećih izvoznika, a najveći u Evropi. U izvozu bakra, olova i cinka, učestvuje sa oko 1%, 3.7% i 3.3%. Oko 1% tržisne vrednosti cele industrijske proizvodnje otpada na rudarstvo, koje zapošljava 0.5% od ukupnog broja zaposlenih. Ukupna proizvodnja gvozdene rude, 1998. godine, iznosila je 20.9 miliona tona, sulfidnih ruda koje sadrže sumpor, bakar, olovo, cink, arsen, nešto manje srebra i zlata, 24 miliona tona. Oko 6 miliona tona kreča - uglavnom za industriju cementa. Najveća nalazišta gvozdene rude nalaze se nekoliko stotina kilometara severnije od polarnog kruga (laponska tundra). Kiruna, sa okolnim brdima Luosavara i Kirunavara, najveće je nalaziste, u kome su zalihe oko milijardu tona rude, sa 70% gvozđa (nalazište je površine 16000 km²). Kiruna je središte ogromnog nalazišta, rudarski grad, čije 3/4 stanovnika radi u rudarstvu. 1998. godine, u ovom nalazištu iskopano je 14 miliona tona rude železa. Malmberget, takođe u Laponiji (sa proizvodnjom od 7 miliona tona 1998. godine), je drugi po veličini rudnik železne rude u zemlji. Ruda iz ovih nalazišta transportuje se železnicom, i izvozi preko luka Narvik (u Norveškoj) i Lulea (severni deo Švedske obale, Botnički zaliv, zimi zaleđena).

8

Švedska poseduje velika rudna bogatstva, a od ležišta ruda izdvajaju se: ruda gvožđa, bakra, uranijuma, cinka, olova i srebra.Međutim, iako obiluje ovim rudama, Švedska ima jako male, neisplative za ekslploataciju, rezerve fosilnih goriva.Iz istog razloga, Švedska u skoro stoprocentnom obimu ovisi od uvoza nafte, a rafiniše 432000 barela nafte.I pored činjenice da je, kada su mineralni resursi u pitanju, Švedska bogata država, svega 0.5% društvenog bruto proizvoda Švedske generište se iz ekslploatacije mineralnih resursa – naglasak je dakle na drugim sektorima industrije.

Najveći rudnik bakra Aitik, takođe se nalazi u ovoj regiji. U oblasti Skeleftea, koja se proteže od Bolidena na istoku, do planinskog lanca na zapadu, najznačajnija su nalazišta sulfidnih ruda (Laisval, najveći izvor olovne rude u Evropi).

Švedska raspolaže nalazištima uranijuma koji omogućavaju generisanje nuklerarne energije, prema referendumu iz 1980. godine Švedska se „obavezala“ da prekine sa korišćenjem nuklearnih resursa za proizvodnju energije, međutim, čini se da je realizacija te odluke veći problem no što se to isprva pretpostavljalo.Naime, 50% ukupne električne energije koja se proizvede na teritoriji Švedske je nuklearnog porekla, dakle, gašenje nuklearnih reaktora dovelo bi Švedsku u tešku energetsku krizu, koja je i onako tako svojstvena Evropskoj uniji.Iz istog razloga, u Švedskoj je do 2004. godine ugašen samo jedan nuklearni reaktor, a sprovođenje gašenja nuklearki je odloženo do daljnjeg.

I pored izrazitog hidropotencijala, Švedska je opet u velikoj meri zavisna od fosilnih izvora goriva i ta energetska zavisnost predstavlja moguću tačku prekida u razvoju ekonomije, ukoliko se ne iznađe rešenje za budućnost.Treset predstavlja značajan izvor energije, ali opet nedovoljan da kompenzira potrebe zemlje u konstantnom razvoju kakva je Švedska, evo karte koja pokazuje izvore ukupno proizvedene električne energije na teritoriji Švedske:

Grafički prikaz 1: Učešće izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Švedskoj8

Pored mineralnih resursa, Švedska je veoma bogata i šumskim fondom, koji je veoma raznolik zahvaljujući klimatskim nišama Švedske.Ranije je Švedska izvozila drvo kao proizvod, a potom je napravila zaokret u strategiji i prešla na izvoz obrađenog proizvoda – drvne kaše, papira – dodajući vrednost optimizovala je nivo prihoda i iskorišćavanje fonda kojim raspolaže.

Švedska, takođe, u velikoj meri koristi bogatstvo ribnog fonda, iako je u ribolovu ograničava Zajednička ribolovna politika Evropske unije.No, i pored ograničenja Švedska ostvaruje ulov od 343,368 tona na godišnjem nivou, od čega je značajan deo namenjen domaćem tržištu, ali i izvozu.

Ono što je primetno jeste politika Švedske ka očuvanju prirodnih resursa i ka izmeštanju težišta industrije ka IT sektoru sa sektora koji zahtevaju aktivno, ekslpoativno korišćenje prirodnih resursa.Na taj način se čuva potencijal i racionalno se koriste prirodni resursi, koji iako su bogati, ne trebaju olako da se shvataju kao da će trajati zauvek.Švedska u pogledu održivog razvoja prednjači, što je verovatno jedan od važnih izvora konkurentske prednosti.

8 www.en.wikipedia.org/Sweden9

3. Švedska centralna banka(Sveriges Riksbank – Riksbanken)

3.1 Istorijat Švedske centralne banke

Sveriges Riksbank ili Švedska Nacionalna banka je centralna banka Kraljevine Švedske i ujedno najstarija centralna banka na svetu.9

Švedska centralna banka zvanično je započela sa radom 1668. godine, kao pravni sledbenik Palmstruh Banke ( tzv. Stokholmske banke ), koja je osnovana 1656.Iako se Stokholmska banka nalazila u privatnom vlasništvu, kralj Švedske je davao odobrenja za finansijske operacije banke, a u okviru zakona i propisa.Stokholmska banka, najstarija banka koja je izdavala bank-note, doživela je kolaps usled činjenice da je izdala preveliki broj nota bez realnog pokrića, odnosno bez neophodne zaloge.Osnivač Stokholmske banke Palmstruh je proglašen glavnim krivcem za ovakav sled događaja, i osuđen je na smrt, a privilegija upravljanja finansijskim tokovima preneta je na Riksens Ständers Bank ( Banku imovine carstva ) i ova banka je bila od kontrolom parlamenta. Da bi se izbegao uticaj i monopol kralja nad finansijskim tokovima, nadležnost kontrole rada banke prenet je na nivo nacionalnog-saveznog parlamenta tzv. Riksdag of the Estates.Kada je došlo do reogranizacije Švedske monarhije u toku XIX veka, i kada je 1866. godine formiran nov Parlament ( u organizacionom smislu nov ) centralna banka je dobila svoje današnje ime : Sveriges Riksbank.Inače, uzimajući u obzir iskustvo sa Stokholmskom bankom, Banci imovine carstva nije bilo dozvoljeno izdavanje bank nota. No, 1701. banci je odobreno izdavanje tzv. kreditnih nota, no sredinom 18. veka je pojava falsifikata izazvala priličan problem. Iz istog razloga, Parlament je doneo odluku da bi , radi prevencije falsifikovanja, doneo odluku da Banka započne sa sopstvenom proizvodnjom papira i nota, i tako je 1755. osnovan Tumba Bruk, koji je švedski ekvivalent našem Zavodu za izdavanje novčanica i kovanog novca.Nekoliko godina nakon toga , javljaju se prve komercijalne banke, koje su takođe imale dozvolu da izdaju bank note, ali su bile u obavezi, da kao garanciju za izdate note u centralnoj banci polože određeni depozit.Tokom 19. veka Centralna banka je očuvala poziciju dominantne kreditne institucije, i izdavaoca bank nota. Centralna banka je imala ulogu rukovodioca transfera trgovinskih prihoda na nacionalnom niovu.Prva filijala Centralne banke otvorena je 1824. godine, a ubrzo potom javilo se jos nekoliko filijala. Važno je naglasiti da se današnje aktivnosti Centralne banke razlikuju u odnosu na aktivnosti koje je sprovodila banka tokom 19. veka, npr. tokom 19. veka, Švedska banka nije preduzimala aktivnosti povezane sa sticanjem prihoda na osnovu kamata.

9 "Sveriges Riksbank/Riksbanken – History" -http://www.riksbank.com/templates/Page.aspx?id=915910

Valja naglasiti da Centralna banka Švedske zapravo je samo imala nominalno poziciju centralne banke zahvaljujući privilegijama nasleđenim od Stokholmske banke, a da je oficijelnu poziciju Centralne banke stekla tek 1897. godine usvajanjem Akta o Centralnoj banci (Riksbank Act ). Između ostalog, Aktom o Centralnoj banci, je Riksbanci ustupljeno ekskluzivno pravo izdavanja novčanica i novca, čime joj je ustupljeno pravo da kreira i sprovodi monetarnu politiku u modernom smislu te reči – određivanjem obima novca u opticaju i kreiranjem vrednosti valute, kao i njenom odbranom.Iza odluke o prenošenju prava ekskluzivnosti o izdavanju novčanica stajao je dugogodišnjih zahtev učesnika finansijskog tržišta da se privatnim bankama oduzme pravo da izdaju novčanice, jer se na taj način destabilizuje opšta finansijska situacija.Sve do 1931. godine Centralna banka Švedske je primenjivala zlatni standard, odnosno, svaka izdata novčanica imala je svoje pokriće i vrednost u zlatu i mogla se zameniti za zlato. Te godine, izdat je specijalni zakon kojim je banka oslobođena obaveze da zameni note za zlato, ali je prema Ustavu sve do 1975. godine Centralna banka imala obavezu da novac zamenjuje za zlato. 10 1975. godine, Centralna banka je kao institucija odvojena od Vlade, i postaje u potpunosti samostalna, automomna institucija, lišena obaveze da banknote zamenjuje za zlato.Novembra 1992. godine režim fiksnih kursnih stopa je doživeo kolaps, i konačno je zamenjen režimom fluktuirajućih kursnih stopa, a za glavni cilj određena je kontrola inflatornih kretanja na teritoriji Švedske.Ova promena u politici u velikoj meri usvojena je uticajem Centralne banke Kanade, i njenog iskustva, koja je imala veoma bogato iskustvo u pogledu kontrole inflatornih kretanja, i ublaživanja negativnih uticaja kursnih promena na globalnom finansijskom tržištu.11

U periodu krize devedesetih godina stopa inflacije je doživela pad, i ostala je niska sve do početka XX veka.U julu 2009. godine Švedska Centralna banka je načinila iskorak i postala je prva banka koja je uvela u primenu negativnu kamatnu stopu, snižavajući nivo kamate na depozit na -0.25%.Svrha negativne kamatne stope je oživljavanje kreditne aktivnosti i stimlisanje privrednog razvoja u doba usporavanja opšte privredne aktivnosti.Ideja o ovoj politici rođena je još u 19. veku , a njen glavni zagovarač bio je Silvio Gesel, međutim, bilo je potrebno da prođe skoro čitav vek pre nego što je zaživela u praksi, zahvaljujući guverneru Cetralne banke Švedske - Lars E. O. Svensson.12

10 Frequently asked questions from Sveriges Riksbank accessed on December 12, 2006 - http://www.riksbank.com/templates/Page.aspx?id=1089211 Inflation Targeting - The Swedish Experience from The Bank of Canada accessed on May 26, 2007 – http://www.bankofcanada.ca/en/conference/con97/cn97-16.pdf

12 Ward, Andrew; Oakley, David (2009-08-27). "Bankers watch as Sweden goes negative". Financial Times.11

4. Organizaciona struktura Centralne banke Švedske( Menadžment i organizacija )

4.1 Struktura Centralne banke

Centralna banka Švedske predstavlja autonomno telo čiji je rad pod nadzorom Parlamenta (Riksdaga).Predstavnici Parlamenta delegiraju se u Glavni savet Centralne banke, i oni imenuju i razrešavaju dužnosti članove Izvršnog odbora Centralne banke, koji faktički upravljaju samim radom banke.

Centralnu banku u organizacionom smislu čine sledeća odeljenja13:

- Administraciono odeljenje;- Odeljenje za održavanje finansijske stabilnosti;- Odeljenje za upravljanje imovinom;- Odeljenje monetarne politike;- Odeljenje unutrašnje kontrole;- Odeljenje informacionih tehnologija;- Generalni sekretarijat.

Načelnici svih odeljenja, sa izuzetkom načelnika Odeljenja unutrašnje kontrole, učestvuju u radu Menadžment grupe Centralne banke. Ova grupa koordinira aktivnostima Centralne banke i radom ove grupe upravlja načelnik Generalnog sekretarijata.Na grafiku koji sledi prikazujemo strukturu Centralne banke Švedske.

13 The Riksbank Structure - http://www.riksbank.com/templates/Page.aspx?id=915112

Grafički prikaz 2.: Struktura Centralne banke Švedske14

4.1.1 Funkcija Generalnog saveta

Generalni savet bira članove Izvršnog odbora i donosi odluke vezane za uslove njhovog angažmana i rada. Pored toga, Generalni savet usvaja pravilnik o procedurama i radu Centralne banke Švedske, i donosi odluke vezane za dizajn novčanica i kovanog novca. Članove Generalnog saveta delegira Parlament Švedske, i njihov mandat traje četiri godina.

14 www.riksbank.com13

IZVRŠNI ODBOR

- Guverner - Prvi zamenik - Četiri zamenika

GENERALNISAVET

ODELJENJEUNUTRAŠNJE KONTROLE

GENERALNISEKRETARIJAT

ADMINISTRATIVNO ODELJENJE

ODELJENJE FINAN.STABILNOSTI

ODELJENJEUPRAVLJANJA IMOVINOM CENTRALNE BANKE

ODELJENJE MONETARNE POL.

ODELJENJE INFORMACIONIH T.

U slučaju vanrednih izbora, ili smene aktuelnog Parlamenta, članovi Generalnog saveta se razrešavaju dužnosti i zamenjuju drugim članovima po konstituisanju Parlamenta.Članovi Generalnog saveta imaju prava da sastavljaju dokumenta u formi mišljenja i preporuka, a u okviru nadležnosti.U dogovoru sa Izvršnim odborom Generalni savet je ovlašćen da Parlamentu prezentuje predloge vezane za stabilnost na polju finansijske politike.Generalni savet, takođe, sastavlja predlog i prezentuje ga Parlamentu i Odeljenju nadzora u pogledu raspodele profita koje ostvaruje Centralna banka.U okviru Generalnog saveta postoji zasebno nadzorno telo čiji je zadatak kontrola rada Izvršnog odbora, i zadatak ovog tela je razrešavanje dužnosti članova Izvršnog odbora.

4.1.2 Funkcija Izvršnog odbora

Centralnom bankom upravlja Izvršni odbor koji čini šest članova.Izvršni odbor snosi odgovornost za sve aktivnosti koje vrši banka – dakle, za monetarnu politiku, finansijsku stabilnost, tržišne operacije i platni sistem.Izvršni odbor, pored ovih odgovnornosti, snosi odgovornost i za administraciju i budžet Centralne banke Švedske.Članovi Izvršnog odbora biraju se na period od pet ili šest godina, zavisno od redosleda kojim su birani. Najčešće se događa da se jednom godišnje menja ili ponovno potvrdi članstvo jednom od članova Izvršnog odbora.Jednog od šest članova imenuje Guverner banke.Odluke Izvršnog odbora donose se na sednicama koje se tradicionalno održavaju četvrtkom.Predsednik i zamenik predsednika Generalnog saveta imaju prava da prisustvuju ovim sednicama, ali ne i pravo glasa.Pre donošenja odluka od važnosti za stabilnost finansijskog sistema, Centralna banka, odnosno izvršni odbor dužan je da o tome izvesti Vladu, odnosno Parlament.Član Izvršnog odbora ne može biti poslanik u parlamentu, član vlade ili lice zaposleno u državnim organima, član ili zamenik člana borda direktora kompanije koja je pod nadzorom Švedske finansijske nadzorne službe, ili lice koje vrši ma koju drugu dužnost koja ga ometa u objektivnom vršenju zadataka u izvršnom odboru.Izvršni odbor ima kvorum za donošenje odluka ukoliko je najmanje pola članova Izvršnog odbora prisutno na sednici.Međutim, u izuzetnim okolnostima, odluku mogu doneti i dva člana izvršnog odbora ukoliko su njihova mišljenja saglasna.U slučaju da postoji „nerešen“ rezultat glasanja, presudni glas ima Guverner Centralne banke.

4.2 Ostala odeljelja Centralne banke Švedske

4.2.1 Administrativno odeljenje

Administrativno odeljenje obuhvata mnoge tehničke poslove koji omogućavaju neometan rad banke. Poslovi koje obuhvata podeljeni su među timovima, od kojih svak ima svoje zaduženje – npr. pravni tim zadužen je za pravna pitanja i sl.Administativno odeljenje zaduženo je i za obavljanje pitanja vezanih za zarade i angažman personala, kao i za pitanja obezbeđenja imovine banke u smislu npr. organizovanja nadzora, transporta i sl.Pored ovih zaduženja, administrativno odeljenje zaduženo je i za pitanja tekućih održavanja, arhiviranje i uopšte sve druge poslove koji omogućavaju da banka svakodnevno funkcioniše i obavlja aktivnosti usmerene ka ostvarenju zadataka.Organizacija ovog odeljenja je jednostavna i čine je sledeća pododeljenja:

1. Računovodstvo;2. Nadzor i usluge;

14

3. Upravljanje novcem;4. Bezbednost i imovina;5. Kadrovska služba.

4.2.2 Odeljenje za upravljanje imovinom bankeOvo odeljenje radi u saradnji sa sistenom upravljanja imovinom i platnim sistemom Centralne banke Švedske.Zadaci ovog odeljenja podrazumevaju upravljanje imovinom od zlata, preko finansijskih sredstava i deviznih rezervi do dugoročnih investicija.Osnovni cilj odeljenja je generisanje, kroz dugoročne strateške investicije, najvećeg mogućeg povraćaja na plasirana sredstva, a u okviru ograničenja koja nameću tržišna kretanja i zakonska regulativa.Sistem rada u ovom odeljenju određen je smernicama koje daje Izvršni odbor.Odeljenje sprovodi plasmane i poravnanja u okviru sistema menadžmenta deviznim rezervama i zlatnim rezervama.Zadatak, u najkraćem ovog odeljenja, je održavanje stabilnosti finansijskih tokova unutar Centralne banke, a samim tim i tokova unutar države.Odeljenje se sastoji iz sledećih pododeljenja:

1. Investicije;2. Tehnička služba;3. Sistem plaćanja;4. Odeljenje podrške.

4.2.3 Odeljenje finansijske stabilnostiOdeljenje finansijske stabilnosti predstavlja osnovno odeljenje tehničke podrške radu Izvršnog odbora. Svoje zadatke sprovodi pružanjem informacija koje su potrebne Odboru u cilju sprovođenja akcija na polju kreiranja bezbednog i efikasnog platnog sistema.U tom smislu, zadatak ovog odeljenja je uočavanje, u ranoj fazi, svih potencijalnih izvora nestabilnosti platnog sistema, koji bi mogli da dovedu do neefikasnog rada Centralne banke i ugroze opštu finansijsku stabilnost.Ovo odeljenje, osim unutrašnje saradnje ostvaruje i saradnju sa spoljašnjim finansijskim institucijama, kao što su: Švedska superviziona komisija, Ministarstvo finansija, kao i sa komercijalnim bankama i drugim učesnicima na finansijskom tržištu Švedske.Ovo odeljenje sastoji se iz sledećih pododeljenja:

1. Analiza banaka i bankovnog sistema;2. Finansijska infrastruktura;3. Finansijsko tržište;4. Makroekonomska stabilnost;5. Sektor analize i politike Centralne Banke.

4.2.4 Generalni sekretarijatGeneralni sekretarijat odgovoran je za koordinaciju i pružanje podrške Izvršnom odboru, u smislu pružanja pravnih saveta Izvršnom odboru, Glavnom savetu i drugim odeljenjima Centralne banke, kao i u smislu kreiranja komunikacione strategije, kao i koordinacije komunikacionih tokova unutar banke i sa institucijama van nje.Ovo odeljenje čine tri pododeljenja:

1. Sekretarijat Izvršnog odbora;2. Sekreatarijat za komunikacije;3. Sektor za procenu rizika.

15

4.2.5 Odeljenje unutrašnje kontrole

Zadatak i cilj ovog odeljenja je nezavisno i profesionalno sprovođenje nadzora nad radom ostalih odeljenja Centralne banke. Kontrolu sprovodi na osnovu zahteva Izvršnog odbora, a u skladu sa pravilnikom o radu Centralne banke i drugim propisima.Odeljenje procenjuje da li su preduzete akcije utemeljene na valjanoj proceni rizika, procedurama i da li su u prilog ostvarenju zadataka Centralne banke.Kontrola se odvija nezavisno od drugih aktivnosti banke, a po sastavljanju izveštaja o sprovedenoj kontroli Izvršni odbor donosi odluke o preduzimanju daljih akcija.Ovo odeljenje nema pododeljenja. Konstantno broji 6 zaposlenih čijim radom rukovodi rukovodilac odeljenja.

4.2.6 Odeljenje za informacione tehnologije

Osnovni zadatak ovog odeljenja je obezbeđenje efikasnih, sa troškovnog aspekta posmatrano – isplativih, i ka korisniku orijentisanih tehnologija, koje će omogućavati kvalitetan rad odeljenjima Centralne banke.Odeljenje, dakle, je odgovorno za: pribavljanje, održavanje, razvoj, adaptaciju aplikacija i sistema, kao i za bezbednost u informacionom smislu te reči.Sistemi koji su od vitalnog značaja za rad platnog sistema bazirani su na UNIX platformama, dok su ostali sistemi bazirani na WINDOWS operativnom sistemu.Odeljenje za informacione tehnologije sačinjavaju sledeća pododeljenja:

1. Biro za usluge;2. Ključne usluge;3. Operativa;4. Sistemski servis.

4.2.7 Odeljenje monetarne politike

Ovo odeljenje pruža informacionu i materijalnu osnovu Izvršnom odboru za donošenje odluka koje za cilj imaju kreiranje monetarne politike.Odeljenje je, takođe, ogovorno za sastavljanje statističkih izveštaja koji se zahtevaju od Centralne banke na osnovu međunarodnih standarda.Odeljenje monetarne politike pruža informacije Izvršnom odboru u obliku izveštaja, od kojih se kao najvažniji izdvajaja izveštaj o proceni inflatornih kretanja i ekonomske aktivnosti.Budući da su makroekonomska kretanja nestabilna po prirodi, kvalitetni statistički modeli koji omogućavaju procenu uvek su dobra podloga za donošenje odluka.Upravo na osnovu statističkih modela odeljenja monetarne politike Izvršni odbor i kreira finalni izveštaj o monetarnoj politici.Ovo odeljenje sastoji se iz sledećih pododeljenja:

1. Analiza ekonomske politike;2. Analiza tržišta i operacija;3. Istraživanje;4. Izrada statističkih modela;5. Predviđanje;6. Statistika;7. Primenjena istraživanja

16

5. Monetarna politika

Monetarna politika predstavlja proces koji organizuje i iza čijeg funkcionisanja stoji vlada, centralna banka ili druga finansijsko-monetarna organizacija koju zemlja koristi u cilju kontrole ukupne ponude novca, dostpunosti novca, cene finansijskih sredstava , odnosno visinu kamatne stope, a sve to radi postizanja rasta i stabilnosti ekonomije.15

Brojne monetarističke teorije pružaju uputstva koja usmeravaju kreatore monetarne politike ka iznalaženju optimalnih rešenja.Monetarna politika, generalno gledano, može biti dvojaka:

- ekspanziona- kontrakciona.

Ekspanziona monetarna politika povećava količinu raspoloživog novca, ona je po prirodi stimulativna i primenjuje se sa ciljem uvećanja zaposlenosti i privredne aktivnosti. Osnovni vid manifestovanja ekspanzione politike je snižavanje kamatnih stopa, čime kapital postaje dostpuniji potencijalnim investitorima.Kontrakciona politika deluje u obratnom smeru.

Monetarna politika se realizuje primenom raznih instrumenata, čiji je krajnji ishod ekonomski rast ili pad, stopa inflacije, kurs, stopa zaposlenosti.

5.1 Trendovi u monetarnoj politici centralnih banaka

Centralna banka utiče na kamatne stope ekspanzijom ili kontrakcijom monetarne baze (osnove) koju čini valuta u opticaju i bankovne rezerve na depozitu u centralnoj banci.Primarni način da centralna banka utiče na kamatne stope sastoji se u preduzimanju operacija na otvorenom tržištu, u smislu kupovine ili prodaje državnih obveznica, ili promenom obima obaveznih rezervi banke.Primera radi: Ukoliko je cilj centralne banke sniženje kamatnih stopa onda ona vrši otkup obveznica,čime se povećava količina novca u opticaju ili kreditira obavezne rezerve banaka.Centralna banka može sniziti kamatne stopa i davanjem kvalitetnih pozajmica bankama, koje, ako su zaista pogodne, mogu uticati na to da banke povećaju svoju kreditnu aktivnost.Sličan efekat ostvaruje i smanjenje obima obaveznih rezervi banaka kod centralne banke.

Centralna banka može funkcionisati samostalno samo na tržištu koje odlikuje plutajući (varijabilni) devizni kurs. Ukoliko se vrednostima deviznog kursa upravlja na veštački način, i tako se održava snaga jedne valute – centralna banka će biti primorana da kurs održava kupovinom ili prodajom valuta na tržištu.Ove novčane transakcije koje vrši centralna banka imaće isti uticaj na monetarnu bazu koji ima i kupovina ili prodaja obveznica: kada centralna kupuje stranu valutu – monetarna baza se širi, a kada je prodaje ona se skuplja.Međutim, situacija nije idealna čak ni u slučajevima kada je devizni kurs stoprocentno varijabilan, a zbog uticaja prirodnih tokova na tržištima kapitala.Operacije koje centralna banka vrši na deviznom tržištu neminovno imaju uticaj na unutrašnje finansijske tokove, i ukoliko je cilj centralne banke da poništi takav uticaj, ona mora preduzeti amortizacione mere.Primera radi: ukoliko centralna banka na deviznom tržištu vrši otkup strane valute, a u sa ciljem anuliranja efektea apresijacije deviznog kursa, kako se uticaj ove operacije ne bi proširio na

15 "Monetary Policy". Federal Reserve Board. -http://www.federalreserve.gov/monetarypolicy/default.htm17

unutrašnju monetarnu osnovu centralna banka paralelno mora vršiti prodaju državnih obveznica u istom obimu.Ovo ukazuje na to da turbulentna dešavanja na deviznom tržištu mogu dovesti do toga da centralna banka izgubi kontrolu nad unutrašnom monetarnom politikom.Tokom osamesetih godina XX veka među ekonomistima se popularizovala misao da je jedini način da Centralna banka obavlja svoj posao valjano da bude u potpunosti, kao institucija, nezavisna i odvojena od vlade, jer je praksa pokazala da se monetarno finansijskim instrumentima manipuliše radi postizanja političkih ciljeva.Tokom devedesetih godina XX veka rodila se ideja o transparentnosti rada centralne banke, čime se postiže da ishodi preduzetih mera budu dostpuni javnosti, kao i objašnjenja za preduzete mere i postignute rezultate.Drugim rečima, ukoliko centralna banka usvoji za cilj postizanje stope inflacije od 2%, i svoju politiku koncipira ka tom cilju, a ostvarena stopa bude 6% - centralna banka ima moralnu dužnost i obavezu da da objašnjenje za nastalu situaciju.Centralna banka Engleske, kao i Centralna banka Švedske primenjuju oba koncepta: nezavinost i ciljanu inflatornu stopu.

5.2 Monetarna politika u naftnoj ekonomiji

Monetarna politika zemlje koja raspolaže rezervama fosilnih goriva razlikuje se, u smislu primene instrumenata realizacije postavljenog cilja monetarne ekonomije, u odnosu na politiku zemlje koja takvim zalihama ne raspolaže i/ili je u energetskom smislu zavisna od zemalja iz koji uvozi sirovine.Zemlja koja ne raspolaže rezervama fosilnih goriva a pri tome ima razvijenu industriju mora težiti ka tome da ublažava efekte fluktuacije cena energenata na svetskom tržištu, i da u hodu modifikuje akcije koje preduzima u cilju realizacije osnovnih ciljeva – stabilnosti cena i tržišta.Globalnu ekonomiju odlikuje visok stepen turbulentnosti, usporavanje razvoja i rast nezaposlenosti – što čini realizaciju ciljeva centralne banke još izazovnijom.Rast cena nafte ima jak uticaj na promenu cena – koji vodi lačanoj reakciji porasta cena na jednom tržištu, budući da postoji međusobna uslovljenost između tržišnih učesnika.Država bi mogla veštački da amortizuje neko vreme uticaj promena cena, ali postavlja se pitanje koliko bi to bilo zdravo za održavanje konkurentske utakmice na jednom područiju-i da li bi dovelo do još negativnijih posledica no sama promena cene energenata.Da bi se razumela kompleksnost monetarne politike u naftnoj ekonomiji, najpre je neophodno razumeti mehanizam uticaja promena cena nafte na makorekonomska dešavanja.Autori izveštaja MMF-a navode da postoje dva osnovne promene u cenama nafte:

1. Promena izazvana od strane snabdevača (ponude);2. Promena izazvana od strane potrošača(tražnje).

Do promene cena izazvane od strane snabdevača dolazi kada je ponuda ograničena zbog restrikcije u isporuci nafte ( iz političkih ili prirodnih razloga ).Promene cena tokom 2007. godine koju odlikuje energetska kriza uzrokovale su globalni pad društvenog bruto proizvoda za 1.5%, a rast inflacije u istom obimu.Ovo je uzrokovano činjenicom da postoje tri mehanizma uticaja skoka cene nafte na makroekonomske prilike: sistem redistribucije izvoznicima, direktni uticaj na proizvodne troškove i rast kamatnih stopa uzrokovan rastom inflacije.Rast inflacije vodi poskupljenju kapitala i umanjenju privredne aktivnosti, koja pak vodi umanjenju stope zaposlenosti i padu privredne aktivnosti.Do promene cena uzrokovane tražnom dolazi kada se u zemljama proizvođačima nafte ostvari visok stepen produktivnosti, što uzrokuje konstantni globalni rast za 0.5%.Konstantan rast tražnje za naftnom, koji odlikuje savremena tržišta omogućio je da rast cene nafte izazove snažan inflatorni pritisak na svetskom nivou, što su osetile sve države.

18

U takvom okruženju, zadatak je Centralne banke da održi zdrave finansijske tokove,i održi privredu na nogama, što nije nimalo jednostavan zadatak za onu privredu koja je zavisna od energenata, kao što je slučaj sa Švedskom.Vlada Švedske je 2005. godine ustanovila komisiju čiji je zadatak utvrđivanje mogućnosti smanjenja zavisnosti Švedske od upotrebe fosilnih goriva, prevashodno nafte, gasa, a potom i drugih fosilnih goriva. Primarni cilj ove komisije jeste smanjenje zavisnosti Švedske od nafte kao izvora energije,a kao glavne razloge za smanjenje stepena zavisnosti komisija navodi:

1. uticaj cena nafte na privredni rast u Švedskoj i stopu zaposlenosti;2. vezu između ratnih sukoba, nafte i bezbednosti u svetu;3. odličan potencijal Švedske u pogledu korišćenja čistih izvora energije.

Kada se se sagleda kretanje cena nafte na tržištu Švedske u proteklih desetak godina, onda postaje jasno zašto Švedska želi da umanji stepen zavisnosti od upotrebe ovog fosilnog goriva:

Grafički prikaz 3.: Kretanje cene nafte od 1996-2008. godine16

Gotovo konstatni porast cene nafte preti da celu ekonomiju pretvori u „slugu“ naftnih kompanija i zemalja koje raspolažu naftnim rezervama, što svakako vodi uslovljenom razvoju ekonomije i kretanjima uopšte.

5.3 Ciljevi monetarne politike

Prema Zakonu Centralne banke Švedske, cilj monetarne ekomonije je održavanje stabilnosti cena. Centralna banka Švedske je ključni instrument realizacije ovog cilja prepoznala i primenjuje politiku održavanja niske, stabilne stope inflacije. Preciznije rečeno, cilj monetarne politike Centralne banke Švedske je održanje inflacije na nivou od 2% godišnje. Naravno, poenta politike nije da inflacija bude samo manja od 2% već da stepen oscilacije između postignutih inflacija na godišnjem nivou bude što manji – što se postiže usklađivanjem kamatnih stopa, i primenom drugih instrumenata monetarne politike. Postavlja se pitanje zašto je ciljana stopa baš 2%?Visoka stopa inflacije nije dobra za privredu – stabilna i niža stopa inflacije ima pozitivna dejstva na privredu, stvarajući pogodno investiciono okruženje.Međutim, ni suviše niska stopa inflacije nije dobra po privredna kretanja. Istorija je u više navrata dokazala pogubna dejstva deflacije na privredna kretanja – dakle, kako bi se izbegla deflacija neophodno je da ciljana stopa bude pozitivan broj.

16 www.octane.nmt.edu19

Izbor je na stopu od 2% pao iz dva razloga: u trenutku usvajanja ciljane stope to je bila aktuelna stopa inflacije u Švedskoj, kao i aktuelna stopa u većini zemalja koje su primenjivale koncept ciljane inflacije.Švedska centralna banka usvojila je kontrolu inflacije kao osnovni cilj monetarne politike još 1993. godine, i od tada do danas pokazala se jednom od najuspešnijih zemalja na polju kontrole inflacije.

Sledeći grafik prikazuje kretanje stope inflacije u Švedskoj od 1831 do 2009. koji nam slikovito prikazuje privredna kretanja u Švedskoj, i na kome jasno možemo na osnovu uvida u istorijski profil privrede Švedske s početka ovog rada videti uticaj inflacije, međusobni odnos promena u ekonomiji i inflacije i opšte privredno stanje u Švedskoj:

Grafički prikaz 4: Stopa inflacije u Švedskoj 1831-2009.17

Radi održavanja transparentnosti monetarne politike Centralne banke Švedska banka tri puta godišnje objavljuje izveštaj o donetim odlukama vezanim za monetarnu politiku.Valja imati na umu da davanje prioriteta jednom ili većem broju ciljeva može postaviti dodatan zadatak pred Centralnu banku: minimiziranje konflikata među ciljevima.Kako se ciljevi međusobno dopunjuju, ne može se u potpunosti isključiti neki od ciljeva monetarne politike i staviti naglasak na samo jedan cilj – to bi bilo pogubno po ekonomiju.Mora se pažljivo promeriti cena optiranja jednog cilja, i staviti u odnos sa prednostima koje optiranje tog cilja sa sobom nosi – na taj način dobija se jasni pregled oportunitetnih troškova koji omogućava optimizovanje akcija.

6. Instrumenti centralne banke

Među brojnim instrumentima kojima raspolaže centralna banka kao najvažniji izdvajaju se:

17 http://www.scb.se/Pages/TableAndChart____33832.aspx20

operacije na otvorenom tržištu, intervencije na deviznom tržištu, obim obaveznih rezervi kod centralne banke, politika kamatnih stopa i kreditna politika.

6.1 Intervencije na deviznom tržištu

Stopa inflacije zavisna je od deviznog kursa, direktna uslovljenost vodi primeni intervencije na deviznom tržištu kod onih Centralnih banaka čiji je osnovni cilj kontrolisanje nivoa inflacije.Održavanje stabilnog nivoa deviznog kursa znači održavanje stabilne stope inflacije, no to ne znači da treba da se kreira veštački fiksiran nivo deviznog kursa i da se prisilno i veštački održava prečestim operacijama na deviznom tržištu, već da treba da se spreči njegova uzlazna putanja koja je nepoželjna jer vodi porastu inflacije.Međutim, ono što je problematično jeste činjenica da prečeste intervencije na deviznom tržištu ne vode umirenju i stabilizaciji deviznog kursa, već naprotiv mogu da uzrokuju njegov rast, i u momentu smanjenja obima intervencija dovedu do fiksiranja kursa na neželjeno visokoj stopi.Preterane intervencije, dakle, mogu imati negativan efekat u vidu umanjenja deviznih rezervi.Pored toga, ukoliko centralna banka prečesto primenjuje intervencije komercijalne banke mogu ubrzo da pročitaju takvo ponašanje i svoje procene zloupotrebe u smislu manipulacije.Najbolji efekat na stabilizaciju deviznog kursa ima uverenje javnosti da je politika centralne banke stabilna i garantuje zdravo okruženje za poslovanje.Centralna banka Švedske za svoj cilj ima održanje stope inflacije na određenom nivou, što znači da je upućena na intervencije na deviznom tržištu u cilju očuvanja švedske krune kao valute.

Na sledećim graficima prikazujemo šestomesecčno kretanje vrednosti švedske krune u odnosu na srpski dinar i euro:

Grafički prikaz 5.: Vrednost srpskog dinara prema švedskoj kruni18

Dati grafik ukazuje na očigledan rast vrednosti švedske krune prema dinaru u proteklih šest meseci unazad. U trendu ne zapažamo značajnija talasanja, što ukazuje da je stabilan. Takođe, može se primetiti da svakom narednom rastu vrednosti švedske krune u odnosu na dinar prethodi neznatan pad vrednosti.

Grafički prikaz 6.: Vrednost švedske krune prema euru19

18 http://www.exchange-rates.org

19 http://www.exchange-rates.org21

Dati grafik koji prikazuje šestomesečni odnos između vrednosti švedske krune, s jedne strane, i vrednosti eura sa druge ukazuje na jačanje vrednosti švedske krune prema euru. Trend pokazuje tendenciju stalnog rasta vrednosti švedske krune, bez nekih značajnijih talasanja.

Međutim, ono što privlači pažnju je sledeće: kruna, koja u odnosu na euro i srpski dinar pokazuje stabilne trendove kretanja vrednosti, kao i u odnosu na većinu evropskih valuta – ima veoma varijabilnu vrednost prema ruskoj rublji.Odnos ove dve valute konstantno varira, u određenim okvirima doduše, ali ipak pokazuje tendenciju nestabilnosti:

Grafički prikaz 7.: Odnos ruske rublje prema švedskoj kruni20

6.2 Referentna kamatna stopa

Eskontna stopa ili minimalna kamatna stopa po kojoj se odobravaju krediti (zajmovi) ili referentna kamatna stopa je kamatna stopa po kojoj banka prima menice u eskont, odnosno odobrava eskontni kredit. Ova stopa je najznačajnija kamatna stopa u privredi pošto se njenom visinom značajno utiče na celokupnu privrednu aktivnost u jednoj ekonomiji.

20 Isto.22

Ako je ova stopa niska, ona oživljuje robni promet, a time i ukupnu ekonomsku aktivnost, dok visoka stopa deluje obratno. Banke ovu stopu formiraju na osnovu reeskontne stope centralne banke, uvećavajući istu najčešće od 0.5 do 2 procentna poena. Ili jos jednostavnije , to je kamata po kojoj centralna banka daje zajmove komercijalnim i drugim bankama..Prema pravilniku Centralne banke referentna kamatna stopa je uvek okrugli celi broj ili decimala. Referentna kamatna stopa Centralne banke Švedske utvrđuje se na svakih šest meseci, na osnovu reeskontne kamatne stope u zadnjem mesecu polugodišnjeg perioda.

U sledećoj tabeli vidimo kretanje referentne kametne stope u Švedskoj u proteklim godinama:

Tabela 1: Kretanje referentne kamatne stope u Švedskoj 2005-2010.21

DATUM Referentna kamatna stopa01/01/2010 0.5001/07/2009 0.5001/01/2009 2.0001/07/2008 4.5001/01/2008 4.0001/07/2007 3.5001/01/2007 3.0001/07/2006 2.5001/01/2006 1.5001/07/2005 1.5001/01/2005 2.00

6.3 Efekti promene kamatnih stopa

Kamatne stope, prema monetaristima, imaju imaju direktan uticaj na inflaciju – povećanje kamatnih stopa dovodi do pada obima novca u opticaju i samim tim i smirenje inflatornih tendencija.Istovremeno, povećanje kamatnih stopa dovodi do smanjenja obima investicija i umirenje privredne aktivnosti.Snižavanje kamatnih stopa dovodi do povećanja obima novca u kretanju, kapital čini raspoloživim, lakše pribavljivim pa samim tim i dolazi do rasta obima privrednih aktivnosti.Snižavanje kamatnih stopa povezano je sa ekspanzionom monetarnom politikom, a povećanje sa kontrakcionom.

6.4 Monetarni agregati

Novčana ponuda (Ms) i tražnja novca (Md) određuju kamatnu stopu koja predstavlja cenu novca.

Monetarni agregati (novčana ponuda Ms)

21 Sveriges Riksbank http://www.riksbank.com/templates/Page.aspx?id=12183

23

Monetarni agregati predstavljaju količinu agregatne ponude novca u nekoj zemlji. Oni se razlikuju ovisno o likvidnosti raznih vrsta novca kojeg sadrže.Osnovna mera agregatne ponude novca je transakcijski novac ili novac u užem smislu, tj. onaj koji služi za robno-novčane transakcije ili kupoprodaje roba i usluga (M1- novčana masa, kovani, papirni i depozitni novac).

Udeo gotovine u strukturi M1 veoma je važan podatak, ali različit u različitim zemljama i razdobljima. Kreće se obično od 1/3 do 2/3 novčane mase. Smanjenje tog udela povoljan je pokazatelj, a povećanje loša vest za monetarnu vlast jer se povećavaju troškovi puštanja novca u promet, nepoverenje u depozitni novac i monetarni sistem. M2 je šira mera ukupne ponude novca jer obuhvata novac u širem smislu tj. i onaj novac koji obavlja funkciju čuvanja dela ukupne imovine u novčanom obliku. Slede još M3 i M4.

Ms = M1 + M2 + M3 + M4

M1: gotovina (papirni i kovani novac izvan banaka) + depoziti po viđenju (vrsta novčanih uloga u banku koji se na zahtjev ulagača / štediše vraća istome) = transakcijski novacM2: M1 + oročeni depoziti do godinu danaM3: M2 + oročeni depoziti preko godinu danaM4: M3 + manje likvidna sredstva

Definicije novčane mase menjaju se zbog pojave novih vrsta instrumenata plaćanja.

Na sledećem grafičkom prikazu možemo videti kretanje monetarnih agregata u Švedskoj u periodu od 1989-2006. godine, na osnovu koga možemo uočiti uvećanje agregatne ponude novca:

Tabela 2.: Monetarni agregati i njihove komponente od 1989-2006. godine (u mil.švedskih kruna )

Monetarna potražnja Md

24

Agregatna potražnja za novcem je zbroj individualnih potražnji novca koje iskazuju građani i poduzeća. Novac se traži i drži zbog mogućnosti da se njime kupuju i plaćaju druge robe, a ne zbog njegove unutrašnje vrednosti. Zadržavanje jednog dijela imovine u novčanom obliku obično je ograničeno zbog oportunitetnog troška koji je jednak veličini kamata koje možemo dobiti ako novac držimo u banci.U monetarnu potražnju spadaju: transakcijska, špekulacijska, sigurnosna i imovinska potražnja.Transakcijska se potražnja javlja zbog potrebe ljudi da razmenjuju i plaćaju robe i usluge i čini najveći dio agregatne potržnje novca. Špekulacijska nastaje zbog neizvjesnosti kretanja na financijskom tržištu i pokušaja ljudi da ostvare neku zaradu u brzoj razmjeni raznih vrsta novca, u zameni za vrednosne papire koristeći oscilacije kamatnih stopa, dividendi, tečajeva u svoju korist.Sigurnosna potražnja nastaje zbog potrebe ljudi da jedan deo novca drže u gotovini i da imaju finansijsku sigurnost u pribavljanju roba i usluga i u teškim, nepredviđenim situacijama.Obično se ubraja u poslovnu (transakcijsku). Imovinska nastaje iz potrebe ljudi da jedan dio svoje imovine (aktive) drže u obliku novca izbegavajući grešku stavljanja "svih jaja u jednu korpu" tj. kako bi se diferencirao njihov portfolio. O tome govori teorija portfelja.

6.5 Obavezne rezerve

Obavezne rezerve ( racio novčanih rezervi ) predstavljaju instrument Centralne banke kojim se reguliše minimum rezervi koji svaka banka mora imati u obliku depozita po viđenju, na posebnom računu za obavezne rezerve kod Centralne banke.Obavezna rezerva je instrument kojim se reguliše količina novca u opticaju, i ujedno predstavlja instrument kontrole likvidnosti, ali i kreditnog potencijala banke22.Obim obaveznih rezervi utiče na visinu kamatne stope, dakle, ukoliko je stopa obaveznih rezervi visoka – kamatne stope će biti višlje – što ukazuje na primenu restriktivne monetarne politike, i obrnuto, ukoliko je niska, onda je potencijal banke za kreditnu aktivnost veći, dakle sprovodi se stimulativna monetarna politika.Obavezne rezerve utiču na potencijal banke da kreira transakcione depozite. Primera radi: ukoliko je stopa obaveznih rezervi 10%, a banka primi depozit u iznosu od 100 eura, to znači da banka zadržava 10% - 10 eura, a sa preostalih 90 može raspolagati i dati ih drugom klijentu da se njima služi. Ukoliko taj drugi klijent prenese tih 90 eura nekom drugom klijentu, banka opet može zadržati procenat zbog obaveznih rezervi i preostalu sumu staviti na raspolaganje.Ukoliko se taj proces nastavi tako lančano, početnih 100 eura depozita kreiraće 1000 eura (€100+€90+81+€72.90+...=€1,000). Kada bi stopa obavezne rezerve iznosila 20% - procesom bi od početnog depozita bilo kreirano 500 eura.Dakle, viša obavezna rezerva na izvestan način predstavlja zaštitu kupovne moći valute.U većini zemalja obavezna rezerva primenjuje se samo na transakcione račune, dok su štedni računi oslobođeni obaveznih rezervi.Stope obaveznih rezervi variraju – od 30% u Libanu, do 0% U Švedskoj, Velikoj Britaniji, Kanadi i Meksiku.Neke od centralnih banaka primenjuju princip utvrđivanja obavezne rezerve po prosečnom iznosu sredstava kojima raspolaže banka – primera radi u SAD : ukoliko banka na transakcionim računima raspolaže iznosima od 0 do 9.3 miliona procenat obavezne rezerve iznosi 0%, ukoliko raspolaže iznosima u vrednosti od 9.3 do 42.3 miliona – procenat obavezne rezerve iznosi 3%.23

Švedska, Velika Britanija, Kanada, Meksiko, Australija i Novi Zeland ukinule su obavezne rezerve 1994. godine.

22 www.beogradnet.com

23 Reserve requirement ratios http://www.primeronmoney.com/reserverequirements.html25

Švedska je ukinula obavezne rezerve aprila 1994. godine, sa obrazloženjem da se na taj način obezbeđuje veća fleksibilnost i kvalitetnija monetarna politika koja omogućava valjano funkcionisanje tržišta, a bez ometanja konkurencije, te da se u cilju regulacije tržišnih prilika mogu koristiti drugi instrumenti, koji su čak i efikasniji.Ukidanjem obaveznih rezervi postiže se veći stepen likvidnosti banaka i izbegava se potreba za suvišnim i prekobrojnim intervencijama Centralne banke na tržištu.U slučaju Švedske, zadatak Centralne banke u smislu kontrolisanja unutrašnjeg bankarskog tržišta je pojednostavljen činjenicom da nekoliko velikih banaka dominira celim tržištem.Prema obrazloženju pobornika nulte stope obavezne rezerve, ovaj instrument je zastareo i predstavlja relikt doba kada je primenjivan zlatni standard u obezbeđenju transakcija banaka.

6.6 Odnos fiskalne i monetarne politike

6.6.1 Fiskalna politikaFiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državni budžet i njegovog trošenja, odnosno retransfera. Fiskalna politika sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda. U vreme inflacije često se primenjuje kontrakcijska fiskalna politika u vidu povećanih poreza i smanjenja javnih rashoda. U vrijeme depresije primenjuje se ekspanzivna fiskalna politika u vidu smanjenja poreza i porasta javnih rashoda.

Mere fiskalne politike:- Javni radovi - primenjuju se kada je recesija duboka i dugotrajna, koriste se za izgradnju

infrastrukture te zbog svog multiplikacijskog efekta. U kratkom roku se ne primjenjuju jer mogu biti generatori inflacije.

- Projekti javnog zapošljavanja - namenjeni su kratkoročnom zapošljavanju nezaposlenih u javnom sektoru, a mana im je što se takvi radnici teško zapošljavaju u privatnom sektoru.

- Promene poreznih stopa - u recesiji se porezne stope smanjuju dok se u inflaciji povećavaju. Nedostatak im je duga zakonska procedura oko njihovog donošenja.

- Automatski stabilizatori - instrumenti fiskalnog sistema koji deluju trenutno, a od njih su najznačajniji automatska promena poreznih prihoda i transferna plaćanja.

6.6.2 Monetarna politikaMonetarnom politikom kontroliše se ponuda novca od strane centralne banke, a sastoji se od:

- politike ograničavanja novčane ponude (inflacija vodi do povećanja kamata)- politike ekspanzivne novčane ponude (recesija vodi do smanjenja kamata)

Vrste monetarne politike: 1. ekspanzivna 2. restriktivna 3. neutralna

Efekti ekspanzivne monetarne politike: - porast novčane ponude- smanjenje kamatnih stopa- povećanje investicija- povećanje DBP i proizvodnje- porast zaposlenosti.

26

-Efekti restriktivne monetarne politike

- smanjenje novčane ponude- povećanje kamatnih stopa- smanjenje investicija i BDP- smanjenje zaposlenosti.

Glavni ciljevi monetarne politike su ekonomska likvidnost,monetarna ravnoteža, stabilnost domaćeg novca i deviznog kursa.

Sinhrnoizacija u procesu sprovođenja fiskalne i monetarne politike je neophodna ne samo usled činjenice da tako udruženje omogućavaju usmerenje cele privrede jedne zemlje ka postavljenom cilju – već i usled činjenice da su njihovi efekti, u smislu vremenskog perioda potrebnog da se oseti promena politike, različiti.Efekti fiskalne politike su sporiji – zbog procesa ubiranja procesa i realizacije koja je duža, kao i zbog duge zakonske procedure za usvajanje fiskalne politike.Npr.ukoliko država sprovodi politiku javnih radova, i time se angažuje veća radna snaga no što je slučaj, potrebno je vreme da se osete efekti povećanja radne snage, odnosno multiplikatorski efekat koji taj angažman radne snage izaziva, i sama investicija sa kojom je povezan angažman.Fiskalna politika se primenjuje na duži period – ona se ne može menjati više puta u toku jedne godine, jer onda nema efekta, osim efekta konfuzije na tržištu, jer ukoliko nije dosledna, usmerena i jasno definisana – ona je loše koncipirana.Efekti monetarne politike su gotovo momentalni. Nužnost sinhronizovanog dejstva monetarne politike i fiskalne politike uočavamo u sledećem: multiplikatorski efekat u slučaju javnih radova sigurno neće izostati, ali će biti pojačani i dotaknuće veći broj sektora ukoliko se istovremeno sprovede i stimulatorna monetarna politika koja će omogućiti uvećanje investicija u drugim sektorima, povezanim direktno ili indirektno sa sektorom u kome se javni radovi sprovode.Restriktivna fiskalna politika, koju ne prati restriktivna monetarna politika, nešto je nalik usvajanju zakona koji ima propuste koji omogućavaju evaziju istog i svakako bi rezultirala poremećajima u bankarskom sektoru.Sinhronizacijom monetarne i fiskalne politike postiže se sinergija njihovog sadejstva, koja omogućava sprovođenje stabilne politike u generalnom pogledu.

7. Finansijska kriza i švedsko iskustvo

27

Švedsku odlikuje veoma karakterističan model privrede koji se ogleda u uskoj saradnji između države (vlade) , sindikata radnika i kompanija. Švedsku, takođe, odlikuju i brojni sistemi socijalne podrške, koje finansira iz visokih poreskih zahvatanja.24

Velika potražnja za zemljištem i nekretninama uzrokovala je formiranje jakog tržišta nekretninama, i veliki broj investitora tokom osamdesetih godina upravo je svoj kapital usmeravalo ka ovom sektoru. Međutim, rekonstruisanje poreskog sistema, čiji je glavni cilj bilo snižavanja inflacije i održavanje iste na niskom nivou, kao i krizna situacija na globalnoj ekonomskoj sceni, uzrokovalo je slom tržišta nekretnina početkom devedesetih godina, koju je pratio pad društvenog bruto proizvoda i pad zaposlenosti.Tokom 1992. godine švedska kruna pretrpela je težak udar, iza koga je stajao potez Centralne banke Švedske koja je kratkoročno podigla obim kamatnih stopa za fantastičnih 500% u pokušaju da odbrani fiksni kurs valute25. Ovo je bila najteža ekonomska i finansijska kriza koju je Švedska pretrpela još od 1930. Zapravo kriza je bila toliko snažna i kompleksna da je postojao strah da će se proširiti i na ostale zemlje, i ozbiljno ih izbaciti iz koloseka.Kriza tržišta nekretnina okonačala se slomom istog, a kako bi izvela tržište iz krize vlada i Centralna banka Švedske primenila je tzv. Štokholmsko rešenje. Naime, država je preuzela četvrtinu imovine banaka, po ceni od 4% društvenog bruto proizvoda države.Prema izveštaju Federalnih rezervi Sjedinjenih američkih država izlazak iz ove krize dokaz je da čak i najbolje upravljanje finansijske krize ne moraju nužno imati hepi end.26

Devedesete su označile zaokret u ekonomiji Švedske – naime, sistem socijalnih beneficija koji je bio u usponu od sedamdesetih godina XX veka nije mogao da, neizmenjen, pretrpi novonastali pad društvenog bruto proizvoda i rast nezaposlenosti.Kako je jedan od glavnih ciljeva vlade postalo smanjenje javnih rashoda, u cilju uvećanja konkurentnosti Švedske – promene su bile neizbežne.Sa promenama u socijalnom sistemu, snižavanjem rashoda i ublažavanjem krize, a potpomognuto naglim razvojem IT tehnologija od kojih je Švedska ostvarila povećan prinos, Švedska je konačno uspela da izađe iz krize.27

Kriza devedesetih označila je konačnu transformaciju i, na neki način, smrt klasičnog modela države blagostanja koji je u ekonomskim krugovima ostao upamćen kao „Svenska modellen“ ( što u doslovnom prevodu znači „Švedski model“), koji se pokazao neodrživim u uslovima slobodne konkurencije.28

Ono što se ne može poreći jeste činjenica da „model blagostanja“ koji je relativno dugo trajao, i može se reći u evoluiranom obliku i dan danas postoji u Švedskoj, kao i konkurentsku prednost Švedska duguje specifičnoj situaciji nakon II svetskog rata – tačnije činjenici da njena privreda nije bila unazađena ratnim razaranjima, pa umesto da sve zidaju iz početka – Šveđani su imali luksuz da nastave dalje. Zadatak koji je Švedska stavila pred sve zemlje sveta je primer koji je pokazala u krizi devedesetih dokazujući da socijalni sistem može biti funkcionalan, uz reforme, i u uslovima surove konkurencije otvorenog tržišta.

8. Zaključak

24 Steinmo, Sven. 2001. "Bucking the Trend? The Welfare State and Global Economy: The Swedish Case Up Close." University of Colorado25 Krona's Fall Threatens a New Currency Crisis in Europe - http://www.nytimes.com/1992/11/20/news/20iht-swed_2.html26 http://www.clevelandfed.org/research/POLICYDIS/pdp21.pdf Ergungor: On the resolution of financial crises, the Swedish experience27 http://www.ssn.flinders.edu.au28 Anförande vid the Economists konferens om Sverige http://www.regeringen.se/sb/d/7672/a/99800

28

Na osnovu svega navedenog dolazimo do zaključka da se Centralna banka u procesu kreiranja i sprovođenja moneterne politike suočava sa velikim brojem izazova. Poseban izazov predstavljaju turbulentne promene na globalnom tržištu, a jedan od najtežih zadataka predstavlja usklađivanje međusobno konfliktnih ciljeva monetarne politike sa dinamičnim dešavanjima u okruženju.

Centralna banka Švedske je u periodima krize dokazala svoju snagu i spremnost na kojoj mogu da joj zavide mnoge Centralne banke, a iz njenog iskustva svakako i naše finansijske institucije mogu naučiti puno toga.

Kao institucija koja oko sebe okuplja druge monetarne i finansijske institucije, Centralna banka Švedske je uspela da u sprezi sa državom, odnosno Vladom, omogući tranzit od poljoprivredne do IT privrede.

Uspešnom kontrolom stabilnosti cena i inflatorne stope, kao i usaglašavanjem potrebe za socijalnom politikom, koja omogućava očuvanje tekovine Švedske – brige o stanovništvu, omogućila je usklađivanje dva, na prvi pogled nespojiva cilja: održavanje bespoštedne tržišne utakmice i humanosti prema onima koji su slabi da je podnesu. Kriza iz devedesetih godina XX veka u kome je izvršen zaokret od države blagostanja ka državi koja inkorporira socijalnu politiku, ali i zdravu tržišnu konkurenciju – navela je mnoge ekonomiste da, inspirisani ovim zaokretom u politici i izlaskom iz krize govore o Švedskom modelu, kao primeru, kao izvoru inspiracije za druge države.

Švedska Centralna banka uspešna je u zaštiti vrednosti krune kao valute, što omogućava na naučnim osnovama bazirana projekcija budućih tržišnih kretanja – što ukazuje na uspešno inkorporiranje razvoja savremenih tehnologija, naučnih dostignuća u menadžment strukture Centralne banke. Dakle, u pogledu primene savremenih menadžment koncepata, u cilju optimizovanog rada, može se reći da Centralna banka dobija visoke ocene, a da je krizni menadžment uža specijalnost ove banke.

Činjenica da Švedska dobija visoke ocene u pogledu poželjnosti investiranja u ovoj zemlji, dokazuje da je Centralna banka uspela da kreira jedno povoljno okruženje za odvijanje privrednih aktivnosti, što znači da je izabrala optimalni miks primene monetarne i fiskalne politike, jer stabilnog okruženja bez pronalaženja formule ostvarivanja sinergije ove dve politike – nije moguće.

Napred navedeno, upućuje nas na davanje visoke ocene opštih performansi Centralne banke Švedske, i davanje skromne ocene da bi, Švedska kao privreda i Centralna banka Švedske kao institucija mogli da i u budućnosti ostvaruju veoma uspešne rezultate.

9.Literatura

- Statistics of Sweden. Yearbook of Housing and Building Statistics 2007. Statistics Sweden, Energy, Rents and Real Estate Statistics Unit, 2007. ISBN 978-91-618-1361-2

29

- U.S DEPARTMENT OF STATE, http://www.state.gov/r/pa/ei/bgn/2880.htm#foreign- Encyclopedia of Canada's Peoples. University of Minnesota Press. 1998. p. 1220. ISBN 0-

8020-2938-8.- Westerlund, Kenneth (2008-03-11). "Danmark har högsta skattetrycket"- OECD Economics department, Economic survey of Sweden 2007

-http://www.oecd.org/document/37/0,3343,en_2649_34569_38048997_1_1_1_1,00.html

- Sveriges Riksbank http://www.riksbank.com

- Inflation Targeting - The Swedish Experience from The Bank of Canada accessed on May 26, 2007 – http://www.bankofcanada.ca/en/conference/con97/cn97-16.pdf

- Ward, Andrew; Oakley, David (2009-08-27). "Bankers watch as Sweden goes negative". Financial Times.

- Steinmo, Sven. 2001. "Bucking the Trend? The Welfare State and Global Economy: The Swedish Case Up Close." University of Colorado

- Krona's Fall Threatens a New Currency Crisis in Europe - http://www.nytimes.com/1992/11/20/news/20iht-swed_2.html

- http://www.clevelandfed.org/research/POLICYDIS/pdp21.pdf Ergungor: On the resolution of financial crises, the Swedish experience http://www.ssn.flinders.edu.au

- Anförande vid the Economists konferens om Sverige http://www.regeringen.se/sb/d/7672/a/99800

- www.octane.nmt.edu

- http://www.scb.se/Pages/TableAndChart____33832.aspx

- http://www.exchange-rates.org

30