centralna banka

Download Centralna banka

Post on 07-Jul-2016

219 views

Category:

Documents

1 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Bankarstvo

TRANSCRIPT

CENTRALNA BANKA

Centralna banka

FAKULTET ZA USLUNI BIZNISSREMSKA KAMENICASEMINARSKI RAD

PREDMET: BANKARSKI MENADMENTTema: CENTRALNA BANKA

Sremska Kamenica, 2009.

SADRAJ

3UVOD

4CENTRALNA BANKA

4Pojam Centralne banke

4Funkcije, poslovi i zadaci Centralne banke

5MERE I INSTUMENTI CENTRALNE BANKE

6Instrumenti i mere monetarnog regulisanja

7Primarna i sekundarna emisija

8Politika obaveznih rezervi

8Operacije na otvorenom tritu

9Krediti Centralne banke poslovnim bankama

9Politika eskontne stope

10Kontrolna funkcija i posebna ovlaenja

12ORGANIZACIJA CENTRALNE BANKE

13Upravljanje Centralnom bankom

14NARODNA BANKA SRBIJE

17ZAKLJUAK

18LITERATURA

UVOD

Centralna banka ima izuzetno veliku ulogu u funkcionisanju trita novca. Ta njena uloga se ispoljava kroz regulisanje ovog trita, propisivanjem i nametanjem obaveznosti pravila ponaanja, rada i funkcionisanja trita novca, kao i direktnim ueem na njemu.

Kao uesnik na tritu novca ona vri funkciju banke banaka vodei kod sebe evidenciju o stanju na raunima svih poslovnih banaka i drugih uesnika na tritu novca. Ona je autonomna i potpuno samostalna u regulisanju, propisivanju i sprovoenju pravila ponaanja, funkcionisanja i naina rada na tritu novca koja su neprikosnovena i potpuno obavezujua za sve druge uesnike na tritu novca.

Centralna banka samostalno donosi odluke kojima se utvruju uslovi poslovanja na tritu novca i to pre svega odluke vezane za:

cenu novca izraenu u veoj ili manjoj eskontnoj i diskontnoj stopi,

obim ponude izraen u poveanju ili smanjenju novanih kontigenata,

obim tranje izraen u poveanju ili smanjenju obavezne rezerve,

obim javnog duga izraen u prodaji ili kupovini dravnih hartija od vrednosti.

Zato su u mnogim razvijenim zemljama jedan od najznaajnijih instrumenata monetarnog regulisanja operacije Centralne banke na otvorenom tritu, ija je sutina optimiziranje primarnog novca, a time i novane mase. Aktivnosti koje Centralna banka preduzima, dakle, kupovina ili prodaja zavisie direktno od ciljeva kreditno monetarne politike.

Ukoliko je cilj poveanje koliine novca, to jest ukoliko je re o ekspanzivnoj politici, Centralna banka e vriti kupovinu dravnih hartija od vrednosti, ime e doi do poveanja likvidnosti banaka i njihovog kreditnog potencijala. Obrnuto, u sluaju realizacije restriktivne kreditno-monetarne politike, Centralna banka e prodajom hartija od vrednosti smanjivati koliinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka.

Trite novca postalo je osnovni mehanizam za sprovoenje ciljeva i zadataka monetarne politike. Na osnovu ovoga moe se zakljuiti da je Centralna banka praktino osniva, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih dogaaja i radnji koje se deavaju na tritu novca.

CENTRALNA BANKAPojam Centralne bankeCentralna banka je definisana kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za monetarnu politiku, za stabilnost valute i finansijsku disciplinu i za obavljanje drugih poslova odreenih zakonom.

Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje svojih funkcija uz pomo instrumenata monetarno kreditnog regulisanja, u koje spadaju: eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i prodaja hartija od vrednosti, uee u deviznim transakcijama, ogranienje plasmana, i slino.

Centralna banka vri emisionu funkciju. Ona preko svojih specijalizovanih institucija emituje gotov novac. Centralna banka emituje i primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na ovaj nain Centralna banka odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa na finansijskim tritima. Centralna banka treba da:

brine o bezbednosti domae valute

obezbedi likvidnost privrednim subjektima u plaanjima u zemlji prema inostranstvu

obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata.

Prve Centralne banke su nastale krajem 17. veka uporedo sa razvojem robno novanih odnosa. Do danas su ove institucije formirane u gotovo svim zemljama koje imaju dravnu, odnosno monetarnu suverenost. Nalaze se na vrhu bankarskog sistema i u velikoj meri od nje zavisi dinamika i stabilnost privrednog sistema.

Funkcije, poslovi i zadaci Centralne bankeAktivnosti Centralne banke se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na unutranjem planu):

emisiona funkcija (monopol na tampanje novanica i izradu kovanog novca), regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike, uloga bankara drave, odnosno Vlade, nadzorna uloga (kontrolie bankarsko poslovanje), uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema, upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje, upravljanje deviznim kursom nacionalne valute.

Na meunarodnom planu, Centralne banke uspostavljaju poslovnu saradnju sa multilateralnim finansijskim organizacijama (MMF, WB). Osim ovih osnovnih funkcija, Centralne banke u nekim zemljama imaju i posebne uloge kao sto su razvojna uloga Centralne banke, u manje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja.MERE I INSTUMENTI CENTRALNE BANKE

Monetarnom politikom obezbeuje se optimalan odnos koliine novca u opticaju i kvantitativnog karaktera drutvenog proizvoda u okviru jedne nacionalne privrede. Ona se svodi na aktivnosti centralne banke koje se odnose na emisiju i povlaenje novca iz opticaja u cilju obezbeenja adekvatne koliine novca u nekoj nacionalnoj privredi. U okviru ostvarivanja mera kreditno monetarne politike, centralna banka ima nekoliko instrumenata:

eskontna politika, koja se sastoji u odreivanju visine eskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita (visina kredita, rok trajanja i slino);

operacije na otvorenom tritu, koje se sastoje u kupovini ili prodaji razliitih hartija od vrednosti, ime se ostvaruju odreeni ciljevi kreditno-monetarne politike. Centralna banka vri kupovinu hartiju od vrednosti, kada eli da povea likvidnost banaka i njihov kreditni potencijal. Ovo se deava u sluaju realizacije kreditno-monetarne politike, kada je cilj da se povea nivo novane mase. U sluaju restriktivne kreditno monetarne politike, centralna banka vri prodaju hartija od vrednosti, ime smanjuje koliinu novca u opticaju i kreditni potencijal poslovnih banaka;

politika obaveznih rezervi, kojom centralna banka ostvaruje ciljeve kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala. Ova mera znaajna je i za kontrolu bankarskog sistema i odravanje likvidnosti banaka. Sutina ove mere sastoji se u utvrivanju osnovice i stope izdvajanja banaka iz svog depozitnog potencijala u korist obaveznih rezervi kod centralne banke. U sluaju restriktivne kreditno monetarne politike poveava se stopa obaveznih rezervi, ime se povlai deo novca i smanjuje kreditni potencijal banaka, i

politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, ime se takoe, regulie nivo novane mase. Aktiviranje depozita znai ukidanje ogranienja za njihovo slobodno korienje. Obrnuto, dezaktiviranje depozita znai njihovo povlaenje u smislu uvoenja razliitih ogranienja u korienju slobodnih sredstava.

Instrumenti i mere monetarnog regulisanjaZa sprovoenje odreene monetarne politike, Centralna banka koristi odgovarajue instrumente monetarnih regulisanja (sredstva i metode) koje primenjuje da bi odrala masu i strukturu novca i kredita na optimalnom nivou.

Sastav instrumenata moe biti veoma razliit, ali efekat primene uvek ima istu svrhu: da se obezbedi potrebna koliina novca u opticaju, tako da monetarna politika ne bude naglaeno ekspanzivna, ili strasno restriktivna. Centralna banka kvantitativno regulie kreditni potencijal banaka pomou dva metoda:

na osnovu stope obaveznih rezervi

regulisanjem kvantuma primarnog novca.

U zemljama razvijenih trinih ekonomija, Centralne banke primenjuju standardizovan izbor instrumenata monetarnih regulisanja koji ine:

obavezna rezerva, rezerva likvidnosti, kreditni poslovi Centralne banke,

operacije na otvorenom tritu, politika eskonta, reeskonta i refinansiranja, politika eskontne stope Centralne banke, ogranienje plasmana banaka

Sa aspekta naina na koji deluje, instrumenti monetarnog regulisanja se razvrstavaju na direktne i indirektne.

Direktni instrumenti monetarnog regulisanja omoguavaju da Centralna banka neposredno postigne cilj intervencije, kao to je sluaj prilikom regulisanja visine kamatnih stopa banaka, ogranienja rasta plasmana (kreditni limiti) banaka i drugih finansijskih institucija.

Indirektne mere su vie zastupljene u uslovima razvijene privrede i finansijskih transakcija zemalja trinih ekonomija. Delovanje indirektnih instrumenata monetarnog regulisanja ostvaruje se uticajem kako na tranju za primarnim novcem, tako i uticajem na njegovu ponudu. Najee korien instrument monetarnog regulisanja u praksi svih Centralnih banaka u svetu jeste mehanizam obaveznih rezervi. Ovom se merom kratkorono regulie kreditni potencijal poslovne banke. Regulisanje obaveznih rezervi banaka moe se definisati kao mera kojom se poslovne banke obavezuju da deo svog potencijala dre u obliku depozita kod Centralne banke.

Pored obaveznih rezervi, za monetarno regulisanje je veoma znaajna i politika kreditiranja koju sprovodi Centralna banka. Politikom kreditiranja Centralna banka intervenie:

prema bankama radi prevazilaenja problema kratkorone nelikvidnosti, prema dravi odobravanjem kredita za pokrie deficita budeta (tzv. deficitno finansiranje), u sprovoenju selektivne kreditne politike.

Primarna i sekundarna emisijaCentralna banka stvara primarni novac ili monetarnu osnovu (monetarnu bazu) sa ciljem da regulie likvi

Recommended

View more >