bolesti u sumskim rasadnicima
TRANSCRIPT
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 1/42
Болести у шумским расадницима
1. Најзначајнији проузроковачи болести семена и полегањапоника ( Fusa!u" s##$% &')#**)a )"+!,)a% &'*!u"-./a!a+u" ! -$0$
1ропадање би2ака је назаступ2еније у расадницима и смањује
производњу садница у подручјима 3ладне и вла4не климе у
про2е5е$ 1роузроковачи 4иве сапро6итски на органској
материји и неорганским солима у зем2и$
Fusa!u" )7's#)u" $ 8зрокује труле4 3ипокотила
ве5ине четинара а би2ке постају отпорне 9 седмие након
ницања$ :2ива када продре у би2ку изазива брзо тру2ење
примарног корена или ткива корена и стаби2ке клијанца$
;аднице које пре4иве напад одрвени5е$ Болест зависи од влагеи температуре у зем2ишту и од временски3 услова током сетве$
<реба познавати еда6ске и климатске 6акторе за развој г2ива$
=ла4на зем2ишта одговарају за г2иве &'*!u" и &'*)#**)a a
г2иви Fusa!u" s##$ сув2а зем2ишта$ :2иве које узрокују
пропадање садниа најбо2е ратсу на зем2иштима слабо киселе
реакције а пове5авањем #> заустав2а им се развој а четинари су
доста осет2иви$
;имптоми и дијагноза? @0 1ропадање пре клијања ук2учује
труле4 семена и клице тј$ Aлиа не постоји$ B0 Након избијањасадница јав2а се некроза ткива корена и стаби2ке или близу
зем2е$ Cко је стаби2ка трула у нивоу зем2е% она 5е шасти под
правим углом% осушити се и иструнути$ 90 1ропадање вр3ова
након клијања одвија се одумирањем вр3ова садница када се
г2иве налазе на семеном омотачу након избијања садница на
површину$
;узбијање? Dем2иште мора бити добро дренирано% сетву вршити
на температури изнад @EG% #> смањити испод H% не вршити густу
сетву% одло4ити азотно при3рањивање$
&')#**)a )"+!,)a$ Iзазива полегање поника%
труле4 клице и корена$ 1рипада класи J)"'..s% и разреду
&.)+)s#)aK.s$ Lо4е заразити ве5ину лиш5ара и неке четинаре$
Mд лиш5ара највише страда поник букве$ Mд четинара страдају
бор% јела и ариш$
1
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 2/42
Dначај? :2ива је присутна у Nвропи% Cмерици и Cзији и поник
мо4е оболети у великим количинама ако се изврши густа садња
или ако је велика влага$
Oивотни циклус и симптоми? 1оник мо4е бити ин6ициран од
тренутка ницања али зараза мо4е настати касније токомполовине вегетационог периода$ Mболење се одликује на
3ипокотилном делу би2ке као и на котиледоним листи5има у
виду мрки3 пега$ Некроза се брзо шири а нападнути део брзо
размекша и цела би2ка брзо изумире$ Cко се зараза јави касније%
обо2ење је на стаби2ци и горњем делу 4ила$ I тада настаје
бр4е или спорије пропадање би2ке у целости$ Cко се зараза
деси у кишно време% ин6екција се врло брзо шири у лејама$
1римарне заразе долазе од ооспора које су се задр4але из
прет3одне године у натрулим остаима оболелог поника$ Mоспоре
дају једну зооспорангију чије зооспоре врше директну
ин6екцију$ Lицелија ствара конидио6оре% које избијају на
површину кроз стоме на којима де стварају конидије$ Aонидије у
капи воде стварају зооспорангије а у вла4ном вазду3у клијају
директно у мицелију и врше секундарне заразе$ 8 кишовитим
годинама и увалама поник букве мо4е бити потпуно уништен$
;узбијање? Dем2иште мора бити добро дренирано% сетву вршити
на температури изнад @EG% #> смањити испод H% одло4ити
азотно при3рањивање$
&'*!u" -./a!a+u" $ Iзазива полегање поника и
тру2ење семена$ :лавни дома5ини су врсте из родова CP!.s% Qa!7
! &s.u-)suRa.$ 1рипада класи J)"'S..s и реду &.)+)s#)aK.s$
Oивотни циклус и симптоми ? Несептирана мицелија г2иве се
развија у унутрашњости и на површини зара4еног дела поника$
Mд репродуктивни3 органа на мицелији се образују конидије и
ооспоре$ Aонидије су најчеш5е лоптасте и развијају се на ивици
3и6е или на вр3овима$ Mве конидије дају мицелији заче5е или
лоптасто проширење у виду ме3ура које представ2а једну врсту
зооспорангије у којој се ди6еренцира ве5и број зооспора$
MслобоTене зооспоре клијају и врше заразу$ Mбразовање
конидија се врши само уз обилну влагу јер присуство воде
омогу5ава енормно стварање конидија па се пове5ава ширење
заразе$
2
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 3/42
;узбијање? Dемњиште мора бити добро дренирано% сетву вршити
на температури изнад @EG% #> смањити испод H% одло4ити
азотни при3рањивање$
2. Q)#*)-."!u" врсте? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? 8 Nвропи представ2а велики проблем у расадницима
више од @UU година$ Нападнуте саднице се најчеш5е
транспортују пре вид2иви3 симптома а суше се после садње$
Mвакав начин ширења има за последицу појаву локални3
епидемија$ :2ива је присутна и у Cмерици% Cзији% Cустралији%
Новом Dеланду$ 1рипада класи G).K)"'S..s% разреду
V#*a.)#s!-aK.s и подразреду W.u.)"'S!!+a$
:2ив. нападају врсте из родова &!+us и то? Q)#*)-."!u"
#!+as!% узрокује 4утило и осипање старији3 борови3 четина и
Q)#*)-."!u" s.-!!)su"% узрокује црвенило и осипање млади3
борови3 четина$ Најраспрострањенија г2ива је Q$ #!+as! а Q$
s.-!!)su" је агресивнија јер ин6ицира младе борове четине из
теку5е вегетације$
Oивотни циклус? одликује се кроз X 6азе? @$ Yаза ин6екције
када почиње патогено деловање% B$ Yаза мировања (латенце0% 9$
Yаза преласка на сапро6итски начин 4ивота и X$ Yаза
репродукције$ Yаза ин6екције је ограничена на периодослобаTања аскоспора и њи3овог расејавања$ 1ри средњим
температурама од @EZBUG% расејавањ аскоспора се пове5ава а
при ни4им температурама се смањује$
1осле ослобаTања из апотеција аскоспоре прво 6ормирају
иницијалну 3и6у која се проду4ује у безбојни апресоријум
танког зида$ [и6а после клијања расте кроз кутикулу и
епидермис$ Након пенетрације г2иве у иглици се запа4а појава
амор6не масе у 5елијама епидермиса$ 1осле \ дана четине су
прво 4уто прошаране а касније се на њима 6ормирају 4утоZсмеTе мр2е када се процес ин6екције завршава$ Dа настанак
болести треба најмање @U ин6екција по једној иглици$
8 6ази латенце нема запа4ени3 промена на ин6ицираним
иглицама$ Mва 6аза траје BUZ9U дана и треба да јој погодују
температурни услови а мо4е и изостати$
3
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 4/42
Yаза прелаза на сапро6итски начин 4ивота ук2учује у почетку
патогено деловање$ Mдноси се на развој 3и6а из амор6не масе
које продиру у 5елије епидермиса стварају5и бујну мицелију која
брзо напредује ду4 четине и испуњава смоне канале$ 8 овој 6ази
ма2е добијају мркоZцрвену боју и у њима се стварају пикниди$
1римарне некрозе се спајају и при крају ове 6азе цела четина
постаје некротирана$
Yазу репродукције одликује образовање плодни3 тела апотеција
у којима се образују аскуси са аскоспорама$ <оком године у
зависности од климатски3 услива на четинама се 6ормирају
апотеције које се када сазру отварају узду4ном пукотином кроз
коју се ослобаTају аскуси са аскоспорама а оне остварују
ин6екцију$ 8 овој 6ази на неким четинама се образују попречне
линије које осим пикнида и апотеција чине споредне симптоме
болести$
;имптоми заразе? Aод г2иве Q)#*)-."!u" #!+as! први пикниди
у којима се образују конидије јав2ају се средином новембра а
масовно од јануараZјуна$ 1ојаву пикнида прати 6ормирање црни3
линија у децембруZјануару$ Cпотеције се јав2ају нешто касније
када почињу да сазревају а у септембру су презреле$ ]асејавање
аскоспора је од времена првог отварања апотеција до када су сви
аскокарпи презрели априлZсептембар$ Lасовно аолобаTање
аскоспора тј$ Aритичан период ин6екције је у периоду мајZјуни$Iн6екције се остварују преко стома$
Aод г2иве Q)#*)-."!u" s.-!!)su" први знаци заразе могу се
јавити у јесен у виду 3лоротични3 пега које постају 4уте па
смеTе$ Lасовна појава симптома је у преле5е када четине
постану црвеноZсмеTе$ 1рви пикниди се јав2ају у октобру а
масовно наредне године после топ2ења снега$ ;меTе строматске
линије образују се после појаве пикнида$ 1рви незрели се јав2ају
средином јуна а презрели су средином октобра$ 1ериод
сазревања апотеција је од јулаZаприла наредне године а масовнорасејавање аскоспора од средине августаZоктобра$ Cпотеције
упијају воду% отварају се и ослобаTају аскоспоре које се ветром
преносе на здраве би2ке$
4
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 5/42
Борови су највише угро4ени у вла4ним и вишим планинским
пределима где има више падавина јер киша обезбеTује дово2но
влаге за ослобаTање апотеција$
;узбијање? <реба вршити честе прегледе у расадницима где је
г2ива Q)#*)-."!u" s.-!!)su" са јачим патогеним особинама јер је присутна одма3 након садње у којима узрокује сушење
би2ака$ <реба познавати период масовне ин6екције да би се
употребила 6унгицидна средства за заштиту иглица јер је успе3
око ^U_$ ;елекција на птпорност је врло е6икаса метод заштите$
Болести у четинарским културама
3. `'S)s#*a..KKa #!+!? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$
Dначај? :2ива проузрокује смеTу пегавост борови3 четина у
културама и најјаче су нападнуте би2ке висине до U цм% а изнад
слабије$ :убитак четина у три узастопне године доводи до
сушења би2ке$ bома5ин од дома5и3 врста је бели бор$ :2ива
припада класи Q)SuK)asS)"'S..s и реду W)*!-.aK.s$
]аспрострањена је у Nвропи и ;Cb$
;имптоми заразе? 1рви симптоми на четинама су у априлу у виду
4ути3 пега које се шире и постају смеTе траке у виду некроза$
Iвице пега у јесен када је 3ладно постају 2убичасте$ Mдумирање
вр3ова иглица је у јуну када се пеге споје па се четина изде2ене
у три зоне? зелена при основи% пегава у средини и мртва зона при
вр3у$ :убитак четина је пред крај вегетационог периода% када је
3ладно време у јесен и проле5е мицелија г2иве брзо насе2ава
зелена ткива измеTу пега$
Oивотни циклус? 1енетрација четина је преко стома$ Cскоспоре
се ослобаTају из строматски3 псеудотеција и расејавају се ветром
на ве5е да2ине$ Aонидије и аскоспоре се образују у топлијем
зимском периоду када врше ин6екцију$ 1остоје два периода за
масовно расејавање% почетком јула и крајем септембра$
Cскоспоре се јав2ају крајем зиме и у рано проле5е а број се
пове5ава до краја августа$ Mне се обилно ослобаTају у кишном
периоду у време росе и магле и ветром се наносе на четине$
Aонидије се јав2ају у великом броју у проле5е када врше
примарне ин6екције заједно са аскоспорама које се 6ормирају
5
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 6/42
на мртвим четинама$ Iнокулум допире до вр3ова иглица где се
јав2ају први симптоми$ ;поре клијају клицином цеви па продире
у мезо6ил кроз стоме$ [и6е у четини су интерцелуларне$ 1ар
дана након ин6екције 3и6е пенетрирају танке зидове
мезо6илни3 5елија а оне потом умиру$ ;проводни систем остаје
ненападнут и 6ункционише нормално јер су ненападнута ткива
одвојена од повреTени3 места и остају зелена током
вегетационог периода или до нови3 ин6екција$ ;екундарни
циклус ин6екција се јав2а током маја и траје до касне јесени
када се смањује активност патогена$ :2ива као паразит 4иви
врло кратко и након продирања у 5елијски зид и када 5елије
буду убијене% она 4иви више месеци у мртвом делу иглице као
сапро6ит$ ;ветло пово2но утиче на стварање ин6екција јер
би2ка отвара своје стоме$ Mптимална температура за развој
г2иве је око BEG а минимална око E$
;узбијање? [емијске мере су једини начин борбе у расадницима$
Yунгициди се користе у току @UZ9U дана што зависи од кишни3
дана$ Бордовска чорба се користи сваки3 @X дана од времена
кретања вегетације до времена када четине достигну пуну
величину$ Aомбиновањем E_ беномила и азотне киселине
пости4е се бр4и висински прираст па се смањује могу5ност
напада$
4.
V#*a.)#s!s sa#!.a? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$
Dначај? :2ива изазива одумирање вршни3 избојака борова али не
долази до сушења би2ке$ ;имптоми су највише у културама и
планта4ама$ Болест је ва4на јер је широко распрострањена% има
широк спектар дома5ина и мо4е да насели скоро све би2не
органе$ 8 свету је највише штете било на унешеним врстама
борова и на оним који се гаје у вештачки подигнутим засадима%
заштитним појасевима$ 1рисутна је у Nвропи% C6рици%
Cустралији$ :2ива припада класи csS)"'S..s и реду
V#*a.)#s!-aK.s$
;имптоми заразе? први вид2иви знаци ин6екције на младим
зеленим избојцима јав2ају се у првој половини маја у виду
смеTи3 некроза% излива смоле и појаве неколико кратки3 четина
на том месту$ Некрозе се брзо шире а ин6ицирани избојци
престају да расту$ Боја зара4ени3 избојака постаје тамно зеленоZ
6
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 7/42
4ута$ <киво у некритираним зонама је смоласто а када смола
очврсне избојак је тврд и крт$ Dара4ене четине мењају боју од
основе почетком јуна а ве5 средином постају 4утоZсмеTе$
1икниди се најпре образију на основи четине и тај део је црне
боје$ dетине које су кра5е од здрави3 указују да се ради о г2иви
V#*a.)#s!s sa#!+.a$ 1рви симптоми на шишаркама се јав2ају
крајем маја у виду црвеноZсмеTи3 некроза које прати јак излив
смоле$ Некрозе се пове5авају у јунуZјулу а некротирано ткиво
добија тамноZсмеTу боју$
Oивотни циклус? 1лодоносна тела г2иве су пикниди који се могу
јавити на четинама% шишаркама% пуповима% семену% кори%
цветовима$ Aонидије се ослобаTају из пикнида и расејавају се
током вла4ног времена$ Iн6екције се остварују на новим
избојцима% четинама преко стома и 2успама двогодишњи3
шишарки$ Би2ке су најосет2ивије у време отварања пупова у
априлу до средине јуна$ dетине из прет3одне вегетације нису
нападнуте$ Mште5ења од града и инсеката пове5авају интензитет
ин6екција$ :2ива има два ин6екциона периода? код нас је у
првој половини априла преко пупова и избојака и други је у првој
половини јуна преко млади3 четина које нису достигле праву
ду4ину$ 1ериод инкубације траје 9ZX дана а да2и развој мо4е
бит врз када за EZH дана избојак буде некротиран неколико цм$
bо изумирања избојака долази након BZX неде2е$
;узбијање? eедна од главни3 мера борбе је правилан избор
станишта и &!+us врста$ Mсет2иве борове не садити где се влага
дуго задр4ава и не вршити густу садњу$ Cко се изврши густа
садња% треба вршити редовно прореTивањеда се избегну
пово2ни микроклиматски услови за развој г2иве$ Lогу се и
уклонити зара4ене би2ке или делови после пререде$ [емијске
мере борбе у расадницима су оправдане и у јако зара4еним
културама$ Бордовска чорба и беномил се користе у интервалу
од \ дана у периоду априлZмај$
5. G.+a+R!u" f.uR!+)su"? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$
:2ива није описана ни у књизи а ни у скрипти$
6. g."".+!.KKa aP!.!+a? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$
7
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 8/42
Dначај? :2ива је код нас присутна само у вишим пределима где
се влага ду4е задр4ава и највише страјају унешене врсте$
bома5ини су борови% јела% смрча% дуглазија% ариш$ :2ива
припада класи W!sS)"'S..s и класи >.K)!aK.s$ :2иве још има
сем Nвропе у Cмерици% Cзији и Mкеанији$
;имптоми заразе? Dими се у пуповима и око базе уочава
посмеTење а у проле5е четине опадају$ Aод витални3 стабала
напад је ограничен на прошлогодишњу гранчицу% испод
нападнутог пупа јав2ају се спавају5и пупови па гране постају
грмолике$ Aод 3роничног тока болести где су нападнуте и
гранчице које су грмолике% долази до сушења стабала$ Dначајан
знак болести је засмо2еност пупова и губитак четина на
прошлогодишњој гранчици$ Cко је кишовито лето и јака зараза у
култури она се мо4е опоравити али ако буде доста сушни3 дана$
На оболелим деловима прво се развијају конидијски стадијум а у
другој години савршени апотецијски са 9ZX$ 5елијским
аскоспорама у аскусима$ :2ива посједује прототипове различите
виртуелности па је и различит интензитет напада у појединим
подручјима$ Dа епидемију патогена предуслов је кошовито лето$
:2ива је активна скоро целе године јер мицелија расте од UG па
на више а би2ке се зими не могу бранити нарочито ако нису
виталне$
;узбијање? 1римењују се карантинске унутрашње мере па себрши контрола здравственог стања садница пре став2ања у
промет$ 8 случају појаве болести би2ке се спа2ују$ 8
расадницима се врши 3емијска мера борбе и то од почетка
вегетације током целог вегетационог периода$ Aористе се
бакарни и органски 6унгициди$ 1ри заштити би2ака води се
рачуна о избору локалитета за пошум2авање% избегавати увале и
вла4на места где се снег дуго задр4ава$ :де се јави јача зараза
врши се рана правилна прореда$ <реба садити отпорније врсте
борова и без густе садње$
7. c"!KKa!a ".KK.a? значај% симптоми заразе% 4ивотни циклус%сузбијање$
Dначај? Болест је описао [артиг @^X и данас је раширена у
целом свету$ Aод нас је ва4на за лу4њак и младе засаде
четинара на стаништима лиш5ара$ :2ива припада класи
8
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 9/42
/as!-!)"'S..s , реду cRa!SaK.s и 6амилији cRa!S!+.a.$ :2ива
изазива труле4 и сушење приданка стабла$
;имптоми заразе? Dапа4а се одумирање круне и редукција раста
због труле4и корена$ Cко се уклони кора на кореновом врату на
приданку изнад трулог корена% измеTу коре и бе2ике се заапа4абела лепезаста мицелија и она светли у тами па се не мо4е
погрешити присуство г2иве$ На лиш5арима се 6ормира мре4а
ризомор6и измеTу дрвета и коре$ Nскудат смоле из оболели3
делова садр4и честице зем2е на корењу$ На одумрлим стаблима
након опадања коре виде се подкорне ризомор6е које се брзо
шире и спајају чине5и мре4асту творевину$ Букети базидиокарпа
се 6ормирају на приданку или избијају из површинског корења
ин6ицираног дрве5а$ Iмају облик печурке са 9 дела? шешир%
дршка и прстен при вр3у који се губи$
Oивотни циклус? :2ива образује базидиокарпе у јесен у облику
печурке$ hокално се шире ризомор6ама под зем2ом на велике
уда2ености јер су врло еластичне$ ]изомор6не настају из
мицелије и чине њене задеб2але делове$ ;а спо2не стране су
обавијене омотачем од тамни3 3и6а а унутрашност је светла$ Dа
продирање у 4иво стабло тј$ у корен% г2иви не требају улазни
отвори јер она директно продире кроз кору све до камбијума и
дрвета$ 1ри продирању% ризомор6е морају бити снадбевење
3ран2ивим материјама које сапро6итски узимају из пањева идруги3 дрвени3 остатака$ 1осле продирања вр3 ризомор6е
излучује токсине и под њи3овим дејством 4иво ткиво почиње да
одумире$ Aасније г2ива продире у ср4не зраке а код четинара у
смолне канале разарају5и дрвни парен3им узрокују5и белу
труле4$ :2ива се уз дебло постепено шири испод коре и
подкорним ризомор6ама уништава камбијум и на крају се стабло
суши$
;узбијање? Lере заштите против ове г2иве су врло тешке и
зависе од подручја$ Cко је болест присутна у целој састојинитреба вршити преоравање након сече оболели3 стабала до HU цм
у дубину$ 1ри оснивању култура треба водити рачуна о избору
локалитета и врсте која 5е се саадити$ <реба правилно газдовати
шумским комплексом$
9
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 10/42
8. G)+a!u" asSK.#a-!u" и G)+a!u" i!P!S)Ka? значај%симптоми заразе% 4ивотни циклус% сузбијање$
Dначај? Болест се јав2а на дво и потоигличавим боровима а
г2иве има свуда по свету јер се шири уношењем ин6ицирани3
би2ака на којима нема вид2иви3 симптома болести$ :2иваизазива ме3урасту рTу борова и припада класи /as!-!)"'S..s
(j.K!)"'S..s0 и реду k.-!+aK.s$
;имптоми заразе? Mпшти симптоми болести на боровима су
де6ормација круне% заостајање у порасту и неправилно гранање$
1ојава гала у облику вретена на гранама и деблу прет3оди
повреди четина (симптоми 4утила0$ Mболеле гране постају
натечене и у виду 4у5касти3 пустула у кори% при основи
ин6ицирани3 четина$ Nције су беле и пуцањем избија 4у5каста
маса ециоспора$ 1осле њи3ове појаве долази до сушења иумирања ткива дома5ина$ eедан од симптома је и појава
спермацијаски3 капи које су смеTе а појавом еција крем боје и
ециоспора које су на 3ипертро6ираним деловима$ На деблу се
јав2ају и рак ране па кора око рана пуца и излази смола$ bелови
би2ке опасани г2ивом одумиру а четине добијају смеTу боју$
Iн6екције G)+a!u" !P!S)Ka на лиш5у рибизле стварају пеге
који3 мо4е бити толико да потпуно покривају унутрашњу страну
листа$ 1рво се јав2ају 4у5касте пустуле урединија а касније
кратки и смеTи носачи телија$
Oивотни циклус? :2ива је 3етероецијска рTа са спермацијским и
ецијским стадијумима на галама које се јав2ају на боровима и
стадијумима урединија и телија на рибизлама$ ;пермације се
јав2ају крајем проле5а или у рано лето BZ9 године након
ин6екција у виду 4утоZсмеTи3 ме3ури5а на кори а спермацијске
споре се изливају из њи3 у виду 4уте течне масе за кратко
време$ Lе3ури5и и течност постају тврди и црни и тако остају
ду4е$ Aасније се 6ормира стадијум еција у виду 4ути3
ме3ури5а$ ;ваки ме3ури5 чини ецију која је прекривена омотачеми садр4и ециоспоре$ Lицелија је витална у зара4еној кори
борова неколико година а сваке године образује нове генерације
еција$ 1есле пуцања омотача ециоспоре у виду прашкасте масе
ношене ветром ин6ицирају лиш5е рибизле кроз стоме$ Након B
седмице на горњој страни лиш5а јав2ају се црвенкасте пеге а са
доње стране се јав2ају рTасте урединије$ 8рединоспоре поново
10
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 11/42
могу ин6ицирати лиш5е рибизле током лета врше5и секундарни
циклус па се зараза просторно шири$ <елије се јав2ају из
пустула урединија за неколико седмица у виду смеTи3 длачица
које у периоду зрелости посиве$ ;азреле телиоспоре клијају у
вла4ним условима од јулаZоктобра 6ормирају5и пробазиде на
којима се јав2ају X базидиоспоре које се преносе ветром на
четине борова остварују5и ин6екцију преко стома у јесен$
Базидиоспоре прво клијају па клицине цеви пенетрирају иглице
кроз стоме после чега се јав2ају пеге$ Mне постају вид2иве XZ@U
седмица након ин6екције$ 1атоген настав2а да се шири кроз
интерцелуларбе просторе шире5и ране и 6ормирају гале све док
паразит или би2ка постану неактивни$ bвогодишње рак ране су
4у5касте ивице и натечену$ Aод стари3 рана 6ормира се
браздасти калус који распуцава па се смола излива$ На овим
галама образују се спермације са спермацијским спорама% кадасе циклус разви5а обнав2а$
Болест се масовно јав2а при 3ладном и вла4ном времену а
телије тра4е влагу изнад ^E_ а за клијање базидиоспора
оптимална температура је од @UZ@G$
;узбијање? Најбо2и вид је раздвајање засада рибизле и борова а
слободан простор измеTу њи3 треба да буде најмање @$E км$
;елекција на отпорност против г2иве постоји гајењем отпорни3
генотипова$
9. `.Ka"#s)a #!+!)lua? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$
Dначај? Болест је дуго година позната а последица је губитак
асимилациони3 органа$ 8тврTено је да губици у запреминском
прирасту код би2ака које нису на време зашти5ене износе од @UZ
BU_ код отпорни3 врста а од EUZ U_ код осет2иви3 клонова$
Болест се јав2а на разним врстама топола а код нас на боровима$
:2ива изазива рTе лиш5а и избојака и припада класи
/as!-!)"'S..s (j.K!)"'S..s0% реду k.-!+aK.s и 6амилији`.Ka"#s)aS.a.$
;имптоми заразе? На четинарима се јав2ају на избојцима и
четинама$ Iзбојци из теку5е вегетације су ин6ицирани јер се
тада 6ормирају и нису чврсти и долази до њи3овог крив2ења а
код места ин6екције запа4а се некроза ткива$ Cко се ин6екција
11
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 12/42
јави након одрвењавања избојака када паразит не мо4е да
савлада дома5ина% тада се јав2ају само некротичне пеге у виду
мали3 о4и2ака $ На младим садницама симптоми се виде на
стаби2кама и котиледонима$ Nције се развијају на месту
ин6екције у зони некрозе ткива у виду наранmасти3 наслага$ Mва
боја се губи након расејавања ециоспора а некритучна пега
постаје смеTа и покривена је смолом$
Oивотни циклус? :2ива је 3етероксени паразит са потпуним
циклусом разви5а$ Iн6екције на четинарима врше базидиоспоре
а расејавају се ветром и лако губе виталност$ Mне се 6ормирају
само ако су пово2ни климатски услови за њи3$ Cко оптимални
услови за расејавање базидиоспора настају раније инокулум
пропада јер јер виталност базидиоспора кратко траје$ Cко
оптимални услови настану касније када избијак заврши висински
прираст ин6екције 5е бити локализоване и не5е имати
значај$Aритичан период за настанак ин6екција и развој болести
поклапа се са временом расејавања базидиоспора и 6азом
развоја нови3 избојака$ Iнкубација траје @U дана а завршава
појавом некроза$ На том месту прво се 6ормирају спермације па
еције са ециоспорама$ Nције се јав2ају у мају а из њи3 се
ослобаTају ециоспоре које разноси ветар на лиш5е врба и топола
и то на велике уда2ености јер имају дебеле зидове$ На
ин6ицираном лиш5у развија се стадијум урединија са
урединиоспорама$ Mне се разносе ветром на здраво лиш5е крозстоме на којем се 6ормира нова генерација урединија$ <елије се
6ормирају касно у лето из исте мицелије из које су 6ормиране
урединије$ Mне су у почетку субепидермалне и након
презим2авања пробијају се кроз епидермис$ Iз 6ормирани3
једно5елијски3 телиоспора настају базиди са X базидиоспоре$
Mне преносе заразу на алтернативне четинаре$ Lаксимално
расејавање ециоспора је на температури од @EZBUG$ Ни4е
температуре у јесен погодују развоју рTа као и кишни период
који пове5ава интензитет ин6екција$
;узбијање? Борови се могу заштитити ако се из њи3ове околине
уклоне појединачна стабла топола$ 8 расадницима и планта4ама
где се болест масовно јави користе се 6унгициди а тополе се
прскају BZнеде2ним циклусима од јунаZоктобра$ ]асадници
четинара у којима се гаје врсте осет2иве на рTе топола требају
бити уда2ени од засада топола најмање 9UU метара$ ]азвој
12
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 13/42
отпорни3 клонова представ2а добру заштиту против ове
болести$
10. >.#)!S*!a +!Ra? значај% симптоми заразе% 4ивотнициклус% сузбијање$
Dначај? Болест је ва4на за више планинске пределе у којима се
снег дуго задр4ава$ :2ива је нарочито штетна на младим
би2кама у расадницама и културама$ Mна припада класи
csS)"'S..s (Q)SuK)asS)"'S..s0 и реду W!*!-.aK.s$ :2ива
проузрокује црну паучавост четина$
;имптоми заразе? 1рви симптоми заразе јав2ају се у проле5е
након топ2ења снега$ На иглицама се уочава тамна паучаста
превлака која обавија избојке$ Некротиране иглице постају тамне
и не опадају јер и3 сплет 3и6а др4и$ 1сеудотеције супојединачне са црним израштајима$ Cскуси садр4е
више5елијски3 аскоспора које су прво безбојне а касније смеTе$
Oивотни циклус? :2ива презим2ава у стадијуму псеудотеција
или као мицелија а у проле5е настав2а развој на новим
избојцима$ bелови би2ке изнад зем2е нису ин6ицирани јер
г2ива расте само у снегу$ Lицелија у виду паучасте масе је сплет
3и6а које кроз стоме продиру у ткиво иглица$ На ин6ицираним
иглицама 6ормирају се црне псеудотеције са аскусима и
аскоспорама$
;узбијање? Iзбегавати подизање расадника у долинама на ве5ој
надморској висини где се снег дуго задр4ава и при
пошум2авању треба садити јаче саднице$
@@$ &*aS!-!u" !+f.sa+s? Dначај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? Болест је откривена @HH$ у Yинској$ :лавни дома5ин је
бели бор$ :2ива проузрокује сне4ну болест четина и припада
класи csS)"'S..s (W!sS)"'S..s0% и реду &*aS!-!aK.s$
;имптоми заразе? 1рви симптоми су у проле5е након топ2ења
снега$ dетине постају црвеноZсмеTе али под утицајем светлости
постају светлије$ Iглице не опадају исте године$ Након топ2ења
снега на ин6ицираним четинама се уочава сивоZбела мицелија
али она брзо нестаје$ <оком лета на зара4еним иглицама јав2ају
13
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 14/42
се ситне пеге из који3 се до краја године развијају округласте
апотеције$ Mне су у почетку покривене епидермисом који после
сазревања пуца и ослобаTа 3именијум$ 8 апотецијама се
6ормирају аскуси са по безбојни3 аскопора$
Oивотни циклус? 1римарне ин6екције настају касно у јесен илитоком зиме$ Нове ин6екције могу настати и испод снега
преласком мицелије са зара4ени3 на здрава стабла$ Dа
остварење ин6екција потребна је висока влага а мицелија расте
и при UG$ Aрајем зиме са растом температуре стварају се
оптимални услови за развој мицелије испод снега и она се шири
са иглице на иглицу$ <оком зиме патоген се мо4е ширити у
пово2ним условима до HU цм у пречнику$ Mптимална
температура за раст г2иве је @EG$ :2ива продире у иглице кроз
стоме а напада четине сви3 старости$ Mна насе2ава и пупове и
кору узрокују5и изумирање избојака$ Mсушене под снегом четине
су пр2авоZсиве а у проле5е када се отопи снег смеTе$ :2ива
преноси заразу на ве5е уда2ености зара4еним садницама$ Cко
лети буде више падавина интензитет заразе је јачи$
;узбијање? Би2ке које су зара4ене у расадницима и културама
се уништавају чим се отопи снег док не постану лом2иве и да се
не осипају јер се тада лако разносе ветром$ [емијске мере се
примењују само у расадницима и то BZ9 третмана у касну јесен
пре појаве снега а највише се користи елементарни сумпор$
@B$ QaS*+.KKuKa n!KKo)""!!? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
]ак ариша је најва4нија болест код Qa!7 врста. Mд последица
болести дрво губи велики део дрвне масе$ :2ива припада класи
csS)"'S..s (W!sS)"'S..s0% реду >.K)!aK.s и 6амилији
&*aS!-!aS.a.$
;имптоми заразе? eав2ају се на избојцима старим BZE година у
виду елиптични3 или округло натечени3 делова$ 1осле овиделови постају удуб2ени а из њи3 цури смола$ Mко ови3 места
6ормира се калус$ bа2и развој симптома зависи од старости и
деб2ине грана и дебла$ <ањи ови делови се могу осушити исте
или за неколико година а код старији3 стабала се развија рак$
]ак ране су у почетку прекривене кором и окру4ене калусним
ткивом а касније у средини рака кора пуца и отпада па се уочава
14
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 15/42
ткиво дрвета$ ;ваке године калус се пове5ава стварају5и бразде$
Cко се рак јави у основи дебла мо4е до5и до сушења читаве
би2ке а ако се јави у горњем делу круне стабло се суши од вр3а
или само поједине гране$ Cпотеције су у почетку округласте боје
сламе$ Cскуси су у облику палице$ Cскоспоре су у аскусима
безбојне и елиптичне$
Oивотни циклус? :2ива врши ин6екције кроз повреде највише
настале од мраза и инсеката$ Lицелија не мо4е про5и кроз
неоште5ену кутикулу% стоме или лисне о4и2ке ни кроз здраву
кору$ ;табла млаTа од @U година су најосет2ивија$ :2ива
узрокује рак ране око који3 се на кори образују пикниди у виду
4у5касти3 тела на белој мицелији$ 1икниди касније побеле а у
њима се касније образују конидије које немају значај за
ин6екцију$ Aасније се по рубу рак рана образују тањирасте
апотеције на кратким дршкама$ Cскоспоре се расејавају ветром
током целе године$ Iн6екције су најуспешније зиме јер г2иви
погодују ниске температуре за образовање органа$
;узбијање? ]ак се највише јав2а на стаблима арша који се гаји
изван природног арела$ <реба правилно изабрати локалитет као
и отпорне 6орме ариша$
@9$ i*aP-)SK!+. #s.u-)suRa.? значај% симптоми заразе%
4ивотни циклус% сузбијање$
Dначај? Болест мо4е успорити раст млади3 планта4а. 8зрокована
јег2ивом која је ендемична у природним састојинама дуглазије$
Iзван природног ареала болест се јав2а после уношења
дома5ина$ :2ива изазива пегавост и осипање четина$ 1рипада
класи csS)"'S..s (W!sS)"'S..s0 и реду i*'!s"aaK.s$
;имптоми заразе? 1рви се јав2ају у јесен у виду пегавог 4утила$
<оком зиме ин6ициране четине се познају по шареним
2убичастоZсмеTим деловима и пуцању доњег дела епидермиса
са зрелим апотецијама$ Након ослобаTања аскоспора изапотеција оболеле четине опадају$ Cскуси су у облику буздована$
8 почетку аскоспоре су безбојне а после ослобаTања постају BZ
5елијске а једна потамни па клијају$
Oивотни циклус? =ла4но време погодује клијању спора и
директној пенетрацији кроз кутикулу при температури око @EG
15
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 16/42
током три дана а ако је топлије време ин6екције су слабије$
Iн6екције нису могу5е код старији3 иглица јер патоген не мо4е
да савлада деб2у кутикулу$ Iнкубација траје дуго а након први3
мразева у јесен почиње ширење мицелије и изумирање ткива$
Lасовно ослобаTање спора врши се након отварања пупо2ака у
време када су нападнуте једногодишње четине опале$
;узбијање? Најбо2е је узгајати зелену дуглазију а остале
варијетете избегавати$ pтете су мање ако се болест открије на
време и ако се тада примене 6унгициди$ <ретирање се врши
када се отварају пупови а то се понав2а сваке BZ9 седмице док
избојци и четине не достигну пуну величину$
&*a.)S'#)#us Rau""a+! проузрокује чаTавост четина
дуглазије$ 1лодоносна тела су клеистотеције са аскусима и
аскоспорама$
&*)")#s!s #s.u-)suRa. #)uq)our. su.t. -uRKaq!r.$
Болести у културама и планта4ама лиш5ара
@X$ G'#)-!a#)*. #)#uK.a ? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? eедна од најва4нији3 болести коре топола$ 1рво је
утврTена у Yранцуској а касније се ширила у остале европске
зем2е$ :2ива изазива рак и одумирање коре топола$ 1рипада
класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0% реду W!a#)*aK.s и
6амилији g+)")+!aS.a.$ :2ива има анамор6ни стадијум
W)*!S*!qa #)#uK.a$
;имптоми заразе? 1рви знаци су превремено 4у5ење лиш5а као
и опадање$ Најосет2ивија места за ин6екције су неравнине на
кори% симптоми болести се прво уочавају у зони прелаза
годишњег висинског прираста тј$ вегетационог прстена у пазу3у
грана или код о4и2ака листова и пупо2ака на гранама$ Cко се
зими јави кра5и период топлог времена% први симптоми се
уочавају у 6ебруару и јав2а се призирност ткива$ Cко је почело
кретање сокова настаје плик$ Aасније се на том месту кора удуби%
потамни и изумире$ Cко се споје некрозе долази до прстеновања
садница или избојака$ 8след прекида кретања асимилата део
изнад некрозе потпуно изумире$ 8 некротираним зонама прво се
16
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 17/42
јав2ају пикниди а када сазру при вла4ном времену из њи3 се
ослобаTају конидије као слузаста маса$ 8 перитецијама се налазе
аскуси са безбојни3 спора$ Iз спора се развија бела мицелија
која се на подлози шири$
Oивотни циклус? На некротираној кори прво се јав2ају пикниди$Aлијавост конидија у пикнидима врши се при влази изнад ^E_ и
температури од @EZBEG$ Iн6екције се врше кроз природне
отворе (лентицеле0% лисне о4и2ке у зони пупова и пазу3 грана$
Iн6екције су јаче ако се смањи садр4ај воде у дрвету јер је
одбранбени ме3анизам би2ке мањи$ Најмања отпорност би2ке је
у време кретања вегетације па тада кре5е зараза$ 1осле
ин6екције г2ива се развија у ткиву би2ке до јесени$ Cко би2ка
не страда мицелија још остаје годину дана$ :2ива се активира
када настану пово2ни услови за развој$ Након продирања у тково
коре% мицелија лучи токсине који убијају суседне 5елије па је
г2ива присутна само у мртвом ткиву$ 1ериод инкубације траје
ду4е време а то је способност би2ке да успори г2иву у периоду
јаког прираш5ивања ако су летње ин6екције тј$ споријим растом
мицелије у зимском периоду ако су јесење ин6екције$ :2ива
презим2ава у зара4еној кори$ 8 рано проле5е мицелија почиње
да расте док је би2ка у 6ази мировања$ Aада је средња
температура @UG% на кори се виде некрозе$ [ладно и кишовито
време одговара развоју г2иве а када се температура пове5ава
раст мицелије се успорава или заустав2а јер се одбранбенеспособности би2ке пове5авају а калус блокира некрозе$ Cко не
доTе до прстеновања дебла би2ка 5е пре4ивети$ Болест је
штетна само на младим би2кама у расадницима у првој години
након садње$
;узбијање? Би2ке се у расадницима штите 6унгицидима касно у
проле5е и почетком лета% за време опадања лиш5а и после града
који оште5ује кору$ bезин6екција рана врши се BZ9_
бордовском чорбом и бакарним препаратима$ <оком вегетације
саднице се третирају 6унгицидима EZH пута бордовском чорбомили бакарним кречом$ <реба вршити дезин6екцију садница пре
садње да би се спречила ин6екција после пресадње$ <реба
одабрати право место за садњу које одговара тополама$
;елекција отпорни3 клонова у новије време је добар вид
заштите$
17
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 18/42
@E$ aKsa sa-!-a ? значај% симптоми заразе% 4ивотни циклус%
сузбијање$
Mва г2ива није описана у књизи а ни у скрипти$
@H$ W.#a+)#.q!a #u+S!f)"!s ? значај% симптоми заразе%4ивотни циклус% сузбијање$
Dначај? Болест је настала садњом 3ибридни3 топола и присутна је
у Nвропи% ;еверној Cмерици и Cзији$ :2ива изазива смеTу
пегавост тополовог лиш5а$ 1рипада класи W!sS)"'S..s и реду
>.K)!aK.s$ 1остоји анамор6ни стадијум `ass)+!a Pu+.a%
припада класи G).K)"'S..s и реду `.Ka+S)+!aK.s$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? 1рво се јав2ају смеTе пеге
са белом тачком у средини а касније се број пега пове5ава новим
ин6екцијама и оне се спајају$ Aасније се делови лиш5а осуше и
цела површина листа посмеTи$ Aасније пеге прелазе на кору
млади3 гранчица и на пете2ке листова$ Болест се прво јав2а у
доњем делу круне па се шири ка вр3у$ Dбог јаче де6олијације
круна је просвет2ена па се оболело стабло из да2ине уочава$
Aод јачег напада нарочити ако се ин6екције понав2ају доње
гране се суше па и цело стабло$ Dара4ено лиш5е опада а г2ива
на њему настав2а развој$ bо проле5а се на њему развијају
апотеције и у њима аскуси са аскоспорама$ MслобоTене
аскоспоре носи ветар$ Након примарне ин6екције у пегама серазвија конидијски стадијум (ацервуле0 и оне шире заразу лети$
bа би се остварила зараза потребна је влага$ :2ива је у време
вегетације паразит лиш5а а зими сапро6ит на опалом лиш5у$ Dа
јачи развој болести оптимална температура је @EZBUG и да има
влаге$
;узбијање? <реба спречити уношење болести у културе
уклањањем ин6екција из околине расадника$ Болест се сузбија и
органским 6унгицидима као и на бази бакра$ <реба правилно
одабрати станиште за развој топола а садња отпорни3 клонова једобар вид борбе$ 8ништавање јако зара4ени3 би2ака или грана
и сакуп2ање и спа2ивање лиш5а и избојака$
@\$ `!S)s#*a.a aK#*!)!-.s? значај% симптоми% 4ивотни
циклус% сузбијање$
18
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 19/42
Dначај? Болест је унешена у Nвропу @^U\$ из ;Cb$ 1епелнице
представ2ају велики проблем на садницама у расадницима и на
подмладку када мо4е угрозити обнав2ање шума$ Болест се
јав2а само на лиш5арима$ :2ива припада класи csS)"'S..s
(&K.S)"'S..s0% и реду v's!#*aK.s$
;имптоми заразе? 1овршина лиш5а насе2ена г2ивом постаје
натечена а младо лиш5е мо4е постати увијено и наборано ве5 у
мају$ Назив пепелница потиче од белоZпепе2асте епи6итне
мицелије која мо4е да прекрије целу површину листа понекад са
обе стране$ 8 маси мицелија су конидио6оре са конидијама типа
оидија$ wрне клеистотеције су лоптасте и виде се голим оком а у
њима су аскуси$ 8 аскусима се 6ормира XZ једно5елијски3
аскоспора које су елиптичне и безбојне$
Oивотни циклус? 1епелнице почињу активност у проле5еослобаTањем и расејавањем аскоспора из презим2ени3
клеистотеција са опалог лиш5а или конидија које се 6ормирају
на презим2ују5ој мицелије$ ;поре клијају на површини листа%
новонастале 3и6е 6ормирају мицелију која се грана преко
површине листа$ Iз мицелије се образују 3аусторије које
пенетрирају кроз епидермалне 5елије листа из који3 узимају
3ран2иве материје$ =р3ови 3аусторија су ме3урасто проширани
и то омогу5ава г2иви да ве5ом површином црпи 5елијски
садр4ај$ hанци округли3 конидија се 6ормирају на усправнимконидио6орама након ин6екције обезбеTују5и инокулум за
секундарни циклус разви5а$ Aонидије се расејавају ветром
током вегетационог периода на ново лиш5е и свака спора мо4е
остварити нову ин6екцију$ Aонидије могу клијати при ниској
влази јер имају висок садр4ај воде око \U_$ На површини опалог
лиш5а образују се клеистотеције са аскусима и аскоспорама које
се расејавају наредног проле5а$ 8 рано проле5е зидови
клеистотеција пуцају а аскоспоре из аскуса врше примарну
заразу$ ;ве пепелнице су облигатни паразити (4иве иск2учиво
на рачун дома5ина0$
;узбијање? <реба заштитити младо лиш5е јер има танку кутикулу
па се г2ива брзо шири јер садр4и доста воде и 3ран2иви3
материја а пепелница 4иви иск2учиво на рачун дома5ина$ Aада
се јави болест у расаднику треба сакупити опало лош5е са
19
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 20/42
инокулумом и спалити га$ Aористе се и 6унгициди% BZ9 третмана
одма3 након листања све док постоји опасност за младо лиш5е$
@$ gu!R+a-!a a.sSuK! ? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? Болест је откривена @^EU$ у Nвропи$ pтетна је за младе
би2ке у расадницима и првим годинама након садње$ Iма је и на
старијим стаблима и нарушава само естетски изглед$
;имптоми заразе? hети се на лиш5у развијају крупне тамноZсмеTенекротичне пеге$ 1рво се јав2ају по рубу и вр3у листа$
Нападнуто лиш5е се на рубу унду4но савија ка горњој страни и
опада раније$ Dа сигурну дијагнозу треба прона5и пикниде који
се јав2ају лети у некротираном ткиву лиш5а$ wрне су боје и
тешко се запа4ају голим оком$ Aонидије су елиптичне% безбојне%
@Z5елијске$ 1сеудотеције се образују на опалом лиш5у% црне су и
округле и садр4е аскусе а они аскоспора$
Oивотни циклус? 1икниди се 6ормирају лети а псеудотеције у
јесен или зими на опалом лиш5у$ 1римарне ин6екције вршеаскоспоре у проле5е када се развија лиш5е$ Dа ширење болести
ва4не су конидије које се ослобаTају из пикнида и врше
секундарне ин6екције лети% мора бити пово2но време за
конидије$
;узбијање? Dара4ено лиш5е се сакуп2а и спа2ује$ Yунгициди се
користе од почетка вегетације а третман се понав2а више пута$
1репарати су на бази бакра или органски цинеб или каптан$
@^$ `'S)s#*a..KKa "aSuK!f)"!s ? значај% симптоми заразе%
4ивотни циклус% сузбијање
Dначај? Болест је значајна само за младе би2ке али напада и
старије$ ]аспрострањена је у Nвропи% ;еверној Cмерици и
Cргентини$ Болест изазива осипање лиш5а$ :2ива припада класи
csS)"'S..s (Q)SuK)asS)"'S..s0 и реду W)*!-.aK.s$
20
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 21/42
;имптоми заразе? На лиш5у се прво јав2ају некротичне смеTе
пеге обавијене светлом маргином различите величине и облика$
На некротираном ткиву са обе стране листа се 6ормирају ситни
црни пикниди$ Aонидије су безбојне и више5елијске$ Болест се на
избојцима испо2ава некрозом коре а касније се шири и у дебло$
1сеудотеције садр4е аскисе а сваки има безбојни3 BZ5елијски3
аскоспора$
Oивотни циклус? 1атоген презим2ава на опалом лиш5у и у кори
рак рана$ 8 проле5е мицелија продире у младе избојке кроз
ране% лисне о4и2ке и лентицеле па се шири у дебло стварају5и
вишегодишње рак ране$ ]ак мо4е прстеновати избојак или грану
па долази до сушења лиш5а$ hети настају и ин6екције лиш5а а
пикниди се јав2ају на некротираној кори$ Aонидије врше
секундарну ин6екцију на новом лиш5у током године$
1сеудотеције се јав2ају на опалом лиш5у наредног проле5а или
на кори рак рана избојака$
;узбијање? Највише се примењују карантинске мере јер је г2ива
опаснија од остали3 које изазивају пегавост лиш5а топола$
Болести у састојинама четинарски3 и лиш5арски3 врста
дрве5а
BU$ `.Ka"#s).KKa Sa')#*'KKaS.au"? значај% симптоми
заразе% 4ивотни циклус% сузбијање$
Dначај? =ештичине метле се јав2ају на ин6ицираним гранама а
рак ране на гранама и деблу$ bрве5е са бројним ин6екцијама
мо4е бити заустав2ено у расту или одумрети пре времена$
:2ива припада класи /as!-!)"'S..s (j.K!)"'S..s0 и реду
k.-!+aK.s$ Болест се јав2а у северној 3емис6ери у шумама
осет2иви3 врста јеле$ 1роузрокује рак ране и вештичине метле
на јели$
;имптоми заразее? На гранама јеле 6ормирају се грмасте6ормације услед ненормалног гранања избојака (вештичине
метле0 које могу бити велике до @ м$ На избојцима ови3 метли
налазе се ситне 3лоротичне четине на којима се развијају
спермације и еције у виду наранmасти3 испупчења$ dетине на
метлама опадају сваке године а на проле5е се развијају нове$
Aора рак рана јаче испуца од остали3 делова дебла$
21
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 22/42
Oивотни циклус? :2ива је 3етероксена јер постоји на оба
дома5ина као и презим2ава$ Nциоспоре се 6ормирају у јунуZјулу
и ветром се расејавају на лиш5е алтернативни3 дома5ина$
8рединије се развијају са обе стране листа лети као наранmастоZ
црвене пустуле$ 8рединиоспоре се расејавају и остварују нове и
секундарне ин6екције на врстама из родова прелазни3
дома5ина$ 8 проле5е се г2ива шири у нове избојке и лиш5е на
којем се прво образују урединије па телије$ <елиоспоре клијају
на ограниченом простору а из њи3 настају базиди са
базидиоспорама које ин6ицирају јелу$ Lеста ин6екције постају
натечена а мицелија г2иве стимулише активност успавани3
пупова$ Iн6екције пупова настају у проле5е% г2ива се шири у
младе избојке и пома4е 6ормирању вештичини3 метли$ Iзбојци
на метлама су кра5и и деб2и од нормални3 као и четине које су
4уте% смеTе и умиру у јесен па само четине из теку5е вегетацијеостају на метлама$ 8 проле5е на овим четинама се јав2ају
спермације$ Nције се развијају у јунуZјулу ду4 стома са
унутрашње стране четине$ 8 јесен четине умиру и опадају$ Dа
потпун циклус разви5а г2иве потребне су B године$ Dа клијање
ециоспора потребна је температура од EZ9UG и вла4ни услови$
;узбијање? Mболела стабла се уклањају при првој прореди и
треба водити рачуна да се инокулум налази на метлама па се
секу само она стабла која имају рак ране$ ;еча се врши
повремено да се не наруши стабилност састојине$
B@$ G!s)"'7a aP!.!s? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? Болест се испо2ава превременим опадањем или појавом
метлица на избојцима па долази до сушења круне$ :2иве има у
Nвропи и ;еверној Cмерици$ :2ива изазива рTу четина смрче а
припада класи /as!-!)"'S..s (j.K!)"'S..s0 и реду k.-!+aK.s$
;имптоми заразе? 8 мајуZјуну четине из теку5е вегетације
по4уте$ На лиш5у прелазни3 дома5ина уочавају се наранmасте
урединије и црвенкасте телије$ 1ри јаком нападу г2иве цело
стабло има 4у5каст изглед$
Oивотни циклус? :2ива је моноксени паразит и 6ормира само
стадијуме телија и базида$ Iн6екције врше базидиоспоре на
младим четинама из теку5е вегетације$ <оком лета јав2ају се
22
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 23/42
телије на доњој страни четина које садр4е телиоспоре$
Iн6ициране четине се не осипају ве5 остају на гранама до
наредног проле5а$ <ада телиоспоре клијају у базиде са
базидиоспорама које врше заразу нови3 млади3 иглица смрче и
тада се циклус разви5а завршава$ Након тога ин6ициране четине
из прет3одне генерације опадају$ Aритичан период за развој
болести је отварање пупова и развој нови3 иглица које су
осет2иве у кратком периоду$ Cко су тада климатски услови
пово2ни за г2иву до5и 5е до ин6екција$
;узбијање? <ретмани 6унгицидима у расадницима су успешни у
критично време заразе а у културама се врши прореTивање да се
смањи влага која одговара развоју г2иве$
BB$ G.a)S's!s uK"! ? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? eедна од најопаснији3 болести дрве5а$ Болест је унешена
из Cзије у Nвропу и ;еверну Cмерику и скоро је уништила сва
стабла по2ског бреста а најјачи интензитет је на стаблима у
засени$ [оландску болест бреста изазивају г2иве G.a!S's!s
uK"!% G.a)s)".KKa uK"!% J#*!)s)"a и J#*!)s)"a +),)ZuK"!$
1риоадају класи csS)"'S..s (Q)SuK)asS)"'S..s0 и реду
J#*!)s)"aaK.s$
;имптоми заразе? Lлада брестова стабла која су ин6ициранапочетком вегетације могу се осушити исте године и то је акутни
ток болести а старија остају нешто ду4е времена и то је
3ронични ток болести$ 1рви симптоми сушења се виде у јуну а
јаче у јулуZавгусту када постоји недостатак влаге у зем2ишти$
hиш5е постаје 4уто или тамноZзелено$% увијено% исушено и брзо
опада$ 8главном се суши грана или део круне и то је симптом
вевења а брзо се суши и остали део стабла$ 1сеудотеције су црне
са аскусима који се брзо разла4у и садр4е аскоспоре$
Oивотни циклус? 1атогени се преносе инсектима или контактном4илом$ 8 дрво улазе кроз повреде од поткорњака$ Dа
остваривање ин6екција треба само неколико спора које
поткорњаци уносе у дрво$ Aада пенетрирају у би2ку г2иве се
шире и преносе до спо2ашњи3 5елија бе2ике$ Би2ка на ово
ширење реагује стварањем гумозни3 и тилозни3 материја које
зачеп2авају спроводна ткива у стаблима$ :2иве производе
23
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 24/42
токсин цератоулмин који има ва4ну улогу у раном стадијуму
патогенезе$ Mсет2ивост на ин6екције је најве5а у проле5е када
се 6ормирају спроводни елементи$ bрво се суши због мањка
воде у асимилатима а јачина појаве симптома на лиш5у зависи од
места зачеп2авања судова и мањи су ако се зачеп2авање
дешава у деблу$ ;итне конидије се образују на мицелији и када
гњиве успоставе контакт са би2ком оне образују други тип
конидија испод коре у 3одницима поткорњака$ <ада се на
зидовима ови3 3одника 6ормирају посебне структурне појаве
коремије$ Mне су снопасте структуре и а на вр3у им је маса
конидија у 4елатинскон омотачу$ Aонидије касније преносе на
друго дрво брестови поткорњаци$ ;тадијум телеомор6а се
образује у псеудотецијама облика перитеција$ ;ва три типа спора
су адаптиране на преношење инсектима$ Mсим ширења болести
инсектима% г2иве могу бити пренешене контактом корења чији суспроводни системи ин6ицирани$ 9EZU_ ин6екција се дешава на
овај начин$
;узбијање? Aарантинске мере су ва4ан вид борбе и треба
открити болест на време редовном контролом брестови3 стабала$
Борба се врши против вектора тј$ брестови3 поткорњака$ Dато
треба уклањати осушена и стабла у 6ази сушења$ <реба водити
рачуна да се сво мртво дрво бреста уклони пре излетања
поткорњака у проле5е јер се они развијају измеTу коре и дрвета
мртви3 или који изумиру$ Cко се огули кора ларве 5е битиизло4ене спо2ним 6акторима и брзо 5е умрети$ ;пречавање
насе2авања поткорњака спречава се кориш5ењем калијумZ
јодида око и у пазусима грана$ <ретирање се врши у почетном
стадијуму развоја болести да би се спречило насе2авање
поткорњака$ Болест се мо4е спречити и кресањем цели3 грана
где су насе2ени поткорњаци у почетном стадијуму развоја да се
г2ива не би ширила на друга стабла$
B9$ G'#*)+.S!a #aas!!Sa? значај% симптоми заразе%
4ивотни циклус% сузбијање$
Dначај? 1итоми кестен је једна од највреднији3 врста дрве5е и
болест ове врсте је била једна од најве5и3 пандемија
(пан6итоција0 која се десила у шумарству$ :убитак употребне
вредности дрвета и приноса плода је @EZEU_$ 1ропадање
питомог кестена изазива г2ива G'#*)+.S!a (v+-)*!a0
24
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 25/42
#aas!!Sa% припада класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду
W!a#)*aK.s$
;имптоми заразе? 1рви симптом је промена боје лиш5а на грани
или делу круне код старији3 стабала тј$ на целој круни код
млади3 стабала када су нападнути избојци$ hиш5е прво по4утипа поцрвени и на крају постане смеTе$ Не опада исте године ве5
остане на стаблу преко зиме$ Неопадање лиш5а је последица
брзог развоја болести тј$ деловања токсина гњиве који
заустав2ају плутасти3 четина у основи пете2ке и то омогу5ава
де6олијацију$ На оште5еној глаткој кори млади3 би2ака прво
долази до улегну5а коре која постаје тамнија$ Iспод коре се
уочава ткиво смеTе пеге$ ]азвојем болести кора постаје
црвенкаста и узду4но пуца$ Cко су ин6екције настале лети ове
промене се дешавају бр4е$ Након пар седмица на кори се
јав2ају 3ипертро6ије$ :лавни симптом је раширена рак рана која
мо4е бити велика и до неколико метара и 4утоZсмеTе је боје$
;троме се јав2ају у виду 4утоZнаранmасти3 пустула на кори$ Iз
њи3 избијају пикниди у виду црвени3 испупчења$ На старијим
стаблима на испуцалој кори симптоми се те4е уочавају$ Dа
коначну дијагнозу треба уочити лепезасти слој 4у5касте
мицелије или плодоносна тела на некротираном делу коре$
Cскуси садр4е аскоспора које су BZ5елијске$ 1икниди се
образују на истој строми црвени су до наранmастоZсмеTи$
Aонидије су једно5елијске и безбојне$
Oивотни циклус? :2ива напада стабла сви3 старости$ ]асејавање
спора конидија и аскоспора врши се ветром% кишом% инсектима%
птицама и човеком па се болест брзо шири$ Iн6екције су
најчеш5е у основи грана јер су ту природне пукотине$ Cскоспоре
и конидије клијају на све4е повреTеним местима 4иве коре$
Aлијање спора врши се на температури од \Z9EG$ [и6е
6ормирају лепезасту мицелију која расте у кори у зони
камбијума и убија ткива$ xелија би2ке тада постају неактивне на
3емијска и ме3аничка деловања г2иве$ Mтпорне би2ке реагују наг2иву лигни6икацијом стварају5и 6изичке препреке које
заустав2ају развој г2иве$ <ада је појачан утицај 6лоема и
долази до оплутњавања ткива на местима ин6екције$ 1икниди се
образују 9$E седмица у наранmастим стромама које се јав2ају у
пукотини коре% на рак рани$ 1еритеције се об разују XZ неде2а
након ин6екције на истим стромама у којима се 6ормирају
25
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 26/42
пикниди$ 8 перитецијама се јав2ају аскуси са у аскоспорама$
Cскоспоре се расејавају ветром$ Aлијају у условима повишене
влаге$ Најве5е значај за ин6екције код нас имају пањеви након
сече стабала$
;узбијање? eедан од начина заштите је гајење кестена са кра5импродукционим периодом$ Након сече стабала све4е пањеве
треба заштитити креозотом$
BX$ y.S!a S)SS!+.a% y$ RaKK!R.+a% y$ S!++aPa!+a? значај%
симптоми заразе% 4ивотни циклус% сузбијање$
• y.S!a S)SS!+.a
Dначај? :2ива изазива слузаву некрозу коре букве$
]аспрострањена је у Nвропи и ;еверној Cмерици$ 1рипада класи
csS)"'S..s (&'.+)"'S..s 0 и реду >'#)S.aK.s$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус ? Болест се јав2а
насе2авањем штитасте ваши G'#)S)SSus faR!suRa на кори
букве$ Mна се 3рани спо2ашњим садр4ајем ткива коре а
кулминира када се на кори јави г2ива$ y$ G)SS!+.a има два
стадијума разви5а г2иве? анамор6ни стадијум конидија на
туберкулама и телеомор6ни стадијум перитеција са аскусима и
аскоспорама$ :2ива 6ормира два типа којидија? микроконидије
које нису ва4не за ин6екије и макроконидије које се расејавају у
лето и јесен и врше секундарне ин6екције$ 1еритецијски
стадијум се развија након споро3одија у виду црвени3 тела у
букетима$ Cскоспоре и конидије се расејавају кишом и ветром$
1рви симптоми болести су трагови присуства ваши када се јави
течни ескудат на једном или на неколико места на деблу$ :2ива
некротира ткиво коре и из ткива цури слузави ескудат$ Mва маса
временом потамни и стврдне се$ Cко се ово ткиво засече% инутра
у кори се уочава наранmастоZсмеTа боја која касније поцрни$
1лодоношење г2иве мо4е бити велико да прекрије целу
површину коре и она добије црвенкаст изглед$
;узбијање? <реба правилно газдовати буковим шумама јер свако
нарушавање погодује појави инсеката а иза њи3 г2ива$ 1римена
3емијски3 инсектицида на бази органоZ6ос6ора је добар начин
борбе против поткорњака$
• y.S!a RaKK!R.+a
26
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 27/42
Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи и ;еверној Cмерици а
изазива рак лиш5ара нарочито у умереним и 3ладним крајевима
и највише страда младо дрве5е јер се врло брзо осуши$ :2ива
припада класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду >'#)S.aK.s$
;имптоми заразе? ]ак ране су елиптичне или округласте иотворене$ Aалус се 6ормира на рубовима рака$ Aонидије се
стварају на стромама и црвенкастоZбледе су боје и глатке а
расејавају се током јесени и проле5а$ 1еритеције су тамноZ
црвене и покривене зрнастим телима$ Cскоспоре су BZ5елијске и
ослобаTају се током вла4ног времена ветром од јесени до краја
проле5а са прекидом током мразева$ Најсигурнији симптом
заразе је појава црвенкасти3 полулоптасти3 строма које се
образују на пери6ерији оболелог места$ Mне чине подлогу за
развијање рапродуктивни3 органа паразита а стварају се у
проле5е или јесен$
;узбијање? 8 расадницима се ук2ањају све младе би2ке које су
зара4ене као и у шумама и одр4авати 3игијену$ <реба правилно
газдовати шумама и при појави рака на млаTим стаблима треба
и3 уклонити$ 1ри садњи одабрати врсте које не пате од
измрзавања јер је то почетак појаве рака$ Dара4ени лиш5ари
могу се заменити појединим четинарима$
• y.S!a S!++aPa!+a
Dначај? :2ива је присутна у Nвропи и ;Cb$ 8зрокује некрозу и
прозуклост бе2ике$ bома5ини су јавор% буква% граб% липа% топола
и др$ :2ива припада класи csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду
>'#)S.aK.s$
;имптоми заразе? Iз коре изумрли3 грана или дебла избијају
вид2иве црвенкасте и бобичасте споро3одије које представ2ајустроме г2иве$ На њеној површини се развија маса несептирани3
конидија а касније у истој строми и перитеције које садр4е
аскусе са по безбојни3 BZ5елијски3 аскоспора које су изду4ене$
1еритеције су у великом броју и лако се уочавају и одреTује се
брзо дијагноза$
27
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 28/42
Oивотни циклус? Iн6екције врше конидије и аскоспоре$
Lицелија продире у кору преко ранаи у ин6ицираном ткиву
ствара токсине који доводе до прекида кретања сокова и до
увену5а тањи3 грана$ На деб2им гранама г2ива узрокује само
некрозу коре$ hети када је мицелија обилна% на површини мртве
коре избијају споро3одије у виду строматичне масе и наранmастоZ
2убичасте су$ На површини споро3одија се јав2ају бројне @Z
5елијске безбојне конидије које се расејавају ветром и током
вегетације остварују нове ин6екције$ 1ри крају вегетационог
периода на истим стромама се јав2ају црвене перитеције$ :2ива
презим2ава у стадијуму перитеција а оне до проле5а сазру
након чега се отварају остиолом кроз коју се ослобаTају аскуси
са аскоспорама$ Cскоспоре брзо клијају у условима високе влаге
и истог проле5а врше примарне ин6екције$
;узбијање? 8 шумама се не врше никакве мере борбе а у
3ортикултури се правилно орезују гране а ране се премазују
6унгицидима$
BE$ g+)")+!a ,.+aa? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај: :2ива изазива пегавост ду4 нерава платана а настањена
је у Nвропи% ;еверној Cмерици и Новом Dеланду$ припада класи
csS)"'S..s (&'.+)"'S..s0 и реду W!a#)*aK.s$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? 1еге настају иск2учиво ду4
нерава и ширење болести зависи иск2учиво од климатски3
услова$ Aишовито и 3ладно време у 6ази листања погодује
развоју г2иве$ Cко је младо лиш5е зара4ено пре достизања
праве величине% смеTе пеге 5е се за неколико дана проширити
на цео лист$ Aод каснији3 зараза лисно ткиво се суши само ду4
главног или више нерава$ Cко је централни и више нерава
за3ва5ено у доњем делу до5и 5е до изумирања целог листа$ I
младице платана су зара4ене$ На њима се јав2ају мрке пега%
кора изумире и пуца$ Dбог оваквога тока ова болест се зове
антраксоза$ Iспод оболелог места често се јав2ају адвентивни
пупу2ци који дају више нови3 танки3 младица$ ;а доње стране
зара4ени3 нерава и око њи3 јав2ају се ситна црнкаста
испупчења ацервуле које су конидијског стадијума$ ;итне @Z
5елијске конидије расејавају се једино када је киша и врше
28
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 29/42
секундарне заразе$ На опалом лиш5у јав2ају се перитеције а
њи3ов развој се завршава почетком проле5а наредне године$ Iз
њи3 се ослобаTају аскоспоре које носи ветар и врше примарне
заразе$ :2ива презим2ава на мицелији у оболелим гранама из
које се у проле5е образују конидије типа gK).s#)!u"$
;узбијање? Највише се врши сакуп2ање и спа2ивање заосталог
лиш5а у јесен сваке тре5е године% орезивање оболели3 гранчица
и сасецање јаче зара4ени3 грана$ 8 расадницима се користе
6унгициди на бази бакра као и беномил% прво третирање се врши
у време отварања пупо2ака а наредна сваки3 @UZ@E дана до
почетка јуна$
BH$ .!S!KK!u" aKP)Zau"? значај% симптоми заразе% 4ивотни
циклус% сузбијање$
Dначај? :2ива изазива увену5е јавора% брестова% јасена$ Dначајна
је за би2ке у расадницима$ 1рипада класи >'#*)"'S..s% и реду
>'#*)"'S.aK.s$
;имптоми заразе? 1рви се јав2ају увену5ем једне или више грана
у вршном делу$ Aод млади3 би2ака мо4е се осушити цела грана
а код старији3 само делови круне$ bолази и до промене која
постаје зелена код јаворова а код брестова смеTа$ bо промене
боје долази на гранама пречника B цм а испод се појава не види$
Mне се не могу заменити са променама боје од мраза$ Mболелостарије дрве5е пре4ив2ава годинама али не мо4е се опоравити$
Aонидио6оре су разгранате% изду4ене и заши2ене$ Aонидије су
@Z5елијске и јајасто изду4ене прво безбојне па мрке$
Oивотни циклус? :2ива насе2ава дома5ина преко повреда на
корену$ 1осле пенетрације г2ива брзо насе2ава ендодерм и
спроводне судове$ Aонидије се јав2ају дана након ин6екције$
Aод отпорни3 би2ака кортекс је насе2ен г2ивом али се само
неколико 3и6а развија у спроводним судовима$ Lикросклероције
се јав2ају у кортексу и у спроводним судовима @X дана наконин6екције$ :2ива презим2ава у виду 3ламидоспора и
микросклероција које се на остацима би2ни3 делова образују у
току неколико година$
;узбијање? Oивот оболелог стабла мо4е се проду4ити
уклањањем оболели3 грана$ Yунгициди напрскани у зем2иште у
29
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 30/42
виду суспензије могу успорити развој симптома али не и потпуну
заштиту$ 1ри3раном и залевањем мо4е се умањити интензитет
ин6екција$ ;адњу ше5ерног јавора избегавати на зем2иштима
ако је присутна ова г2ива$ <реба садити отпорне врсте и
клонове$
B\$ >..)Pas!-!)+ a++)su"? значај% симптоми заразе%
4ивотни циклус% сузбијање$
Dначај? :2ива изазива труле4 корена дебла а распрострањена је
је у Nврипи% северној Cмерици и Cзији$ 1рипада класи
>'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
bома5ини су јела% смрча% борови% дуглазија$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива најчеш5е напада
би2ке које се гаје вешзачким путем$ На местима где је наTена
штете су биле огромне$ :2ива узрокује?
<руле4 и пропадање млаTег и старијег корења па многа млада
стабла умиру нарочито борова$
<руле4 дебла$ Iструне само део корена али г2ива продире из
њега у дебло стварају5и црвену труле4 унутрашњег дела дебла$
Mвако оболела стабла смрче дуго не умиру али им временом
труне те3нички највреднији део дебла$ Натрула дебла је тешкоуочити јер не показују знаке промене$ Mвакав тип болести
највише се јав2а код смрче и дуглазије$ Нападнуто дебла у
унутрашњости прво показује сиве до 2убичасте пруге па црвеноZ
смеTу труле4 проткану белим шуш2инама$ Cко је труле4
напредовала звук ударца је туп па се лако открива да ли је и
настала$ На завршетку процеса труле4и дрво се распада у
влакна а да2е разарање настав2ају други организми и на крају
дрво постаје шуп2е$ Aада напада корен% г2ива је паразит
узрокују5и труле4 са различитим последицама$ Aод борапропада велики део корена% а код смрче и дуглазије труле4
корена је ограничена на унутрашњи део па стабло настав2а да
расте$ Aад преTе у дебло смрче% г2ива разара мртви део дебла
као сапро6ит$ 1лодишта г2иве су при дну или на корену које
вири изнад површине зем2е$ Mна су често покривена четинама
па се често уочавају$ Неправилног су облика и тврда су$ :орња
30
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 31/42
страна је тамноZсмеTа а доња (3имено6ор0 бела а кад остари
по4ути$ bоња страна садр4и поре у којима је 3имениј са
безбојним базидиоспорама$ :2ива развија и конидије а оне се
откривају када се узме комад натрулог дрвета и обавије се
вла4ним 6илтер папиром$ Након неког времена ту се развијају
конидио6оре са конидијама$ На вишегодишњим плодиштима се
сваке године образује нови слој 3именијума и плодишта одбацују
много базидиоспора па и3 има много у стаблу$ Базидиоспоре које
су одбачене из плодишта падају на ивицу пања$ <у клијају%
продиру у пањ и преко њега долазе до 4ивог или одумиру5ег
дела корена пања$ Iз тог корена мицелија прелази у корен
суседног стабла на месту сраш5ивања или додира корена$
Базидиоспоре могу само ин6ицирати све4 рез на пању$ Dа
ин6екцију старијег стабла потребна је рана$ 1рисуство ове г2иве
у стаблу указује на следе5е појаве?
• 1ојаву плодишта%• eако излучивање смоле на кореновом врату и пове5ане
лентицеле%• 8спорен раст оболели3 стабала%• ;ушење поједини3 стабала%• <руле4 дебла после прве прореде$ ;имптоми ове г2иве се
не приме5ују под B% 9 и X$
;узбијање? Lере борбе су врло тешке$ Најва4није је спречити
улазак г2иве у зем2у јер се ту лако одр4ава и тешко се уклања$<реба спречити продор г2иве преко пањева$ 1осле прореда рез
пања треба премазати @U_ раствором натријумZнитрата и то 5е
спречити ин6екцију пања од спора$ ;табла треба се5и зими јер је
продукција спора најслабија или заустав2ена$ eаче зара4ене
сасаде треба брзо посе5и тј$ скратити оп3одњу$
:2иве проузроковачи труле4и дрвета
B$ <руле4 дрвета? појам труле4и% значај и врсте$
Iзазивају је г2иве које користе градивне елементе 5елијског
зида као извор 3ране$ Најчеш5е су штетне у шумама$ Mне
разарају ткиво ксилема у гранама% деблу и корену$ ]азарање је
ва4но јер се разла4е дрво које је прет3одно убијено г2ивама
труле4ницама% инсектима или оште5ено по4арима али мо4е
бити спречено$ :2иве труле4нице су и корисне јер утичу на
31
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 32/42
природно чиш5ење од грана па се побо2шава квалитет дебла$
Mно побо2шавају и плодност зем2ишта и природни3 процеса
који се у њему одвијају$ Cктивнош5у г2ива% поспешује се
аерација у зем2ишту па долази до измене гасова који се у њему
стварају$ MслобаTањем шумског зем2ишта од дрвени3 отпадака
који представ2ају горивни материјал% г2иве разарачи дрвета
смањују опасност од по4ара$ Без г2ива труле4ница шуме би
ускоро постале непро3одна станишта састав2ена од мртви3
стабала и други3 органски3 отпадака$
Mве г2иве имају и штетан утицај на шуму узрокују5и труле4
корена па долази до угибања стабала услед спречавања
преношења воде и минерални3 материја и често долази до
ветроизвала$ Mне се најлакше иденти6икују по плодоносним
телима (спорокарпима0$ Након тога мо4е се прибли4но утврдити
распрострањеност труле4и у дрвету% његово стање$
B^$ Yазе и дијагноза труле4и$
<руле4 у централном делу дебла се назива труле4 срчике и то
је најве5а штета на стаблима од остали3$ 8потреб2ивост дрвне
масе мања је за око 9U_$ <луле4 је најва4нија у старим
састојинама$ :убици се могу смањити сечом сабала пре него
гњиве населе срчику$ Најва4није је правилно газдовати да се не
нарушава равноте4а у састојинама$
1остоје три 6азе труле4и срчике?
1. почетна 6аза труле4и%2. напредују5а (одмакла0 и3. завршна 6аза$
8 завршној 6ази дрво је потпуно разорено а у деблу су шуп2ине$
Mва труле4 је највише штетна за 6урнирско дрво$ Iзглед
узду4ни3 делова се испо2ава различито код врста г2ива па се
разликују г2иве труле4нице корена и приданка% труле4нице
32
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 33/42
дебла и грана$ :2иве које изазивају и рак ране на деблу
називају се ракастим изазивачима труле4и$ =рсте дрве5а могу
бити нападнуте једном или са више врста г2ива труле4ница$
Најштетније г2иве труле4нице срчике су? &*.KK!+us #!+!%
F)"!!#s!s )zS!+aK!s% &*a.)Kus sS*t.!+!q!!$
8 почетној (црвеној0 6ази чврсто5адрвета није знатно измењена$
8 одмаклој (напредују5ој0 6ази када труле4 постаје бела% mепни
губитак чврсто5е је директно пропорционалан количини бели3
mепова$
На основу сазнања за труле4 се мо4е ре5и?
• заступ2еност се пове5ава са старош5у стабла%• труле4 је мање заступ2ена код дрве5а семеног порекла од
дрве5а из изданака јер се труле4 шири од срчике пања усрчику изданка у развоју%
• оште5ења стабла нарочито у приданку садр4е више трулогдрвета од стабала код који3 се повреде не уочавају%
• величина повреда је у зависности са количином труле4исрчике%
• заступ2еност труле4и зависи од времена и трајањаповреTивања%
• тешка ме3анизација и непа42ив рад могу да проузрокујуповреде на стаблима па је то један од разлога насе2авањаг2ива труле4ница срчике$
9U$ Mпште мере борбе против г2ива проузроковача труле4и у
шумама и на шумским стовариштима$
Mва заштита се највише односи на 3игијену објеката% тј$ редовна
и здравствена контрола и уклањање оболели3 стабала и
инокулума из шумски3 објеката$ Mве сече се називају санитарне а
изводе се и сваке године$
Aао мера борбе против ови3 г2ива препоручује се промена
трајања оп3одње јер ове г2иве нападају старија стабла па требаскратити продукциони период$ 8клањањем плодишта г2ива
спречава се стварање и ослобаTање спора које остварују нове
ин6екције$
eедан од најбо2и3 начина спречавања појаве г2ива на посеченим
стаблима је редован извоз из шуме до стоваришта и његова брза
33
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 34/42
прерада јер ако се не извезе одма3% оно садр4и доста влаге а
г2иве се иск2учиво развијају на високој влази$ Брз извоз није
увек могу5 па стбла треба лагеровати кра5е или ду4е на
стовариштима$ Најбо2а су два начина заштите ови3 трупаца?
@$ ;мањити влагу у дрвету испод BU_ јер развој г2ива није могу5$1ре брзом сушењу долази до пуцања дрвета па му се смањује
те3ничка вредност$ Dато је при производњи 3растови3% букови3 и
тополови3 трупаца прописана мера заштите трупаца од
распуцавања утискивањем на попречни пресек чела дебловине
слова ; или клан6и$ Mво се ради ако 5е се трупци ду4е
задр4авати у шуми$
B$ 1ове5авањем влаге у дрвету изнад горње границе \U_ при
којој престаје развој г2ива$ =рши се на следе5и начин?
• потапањем трупаца у води и прскањем водом%• премазивањем чела трупаца и оште5ени3 места заштитним
3емијским средствима (пастама0 као и средствима којаумањују 3игроскопне особоне дрвета$ На овај начин дрво сештити од сви3 биотички3 узрочника штета смањивањемосцилације вла4ности дрвета$ <а средства садр4е неки6унгицид или инсектицид и они се отапају у лаким6ракцијама земног у2а уз додатак воска или ал3иднесмоле$
9@$ >'#)7'K)+ -.usu" $
:2ива није описана у књизи а ни у скрипти$
9B$ F)".s f)".+a!us$
Dначај? :2ива је присутна у Nвропи и Cмерици и изазива белу
пегаву труле4$ :лавни дома5ини су буква и граб а напада и
3раст% јасен% брестове% ора3$ 1рипада класи >'".+)"'S..s%
реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Буква је код нас највише
заступ2ена врста па и највише страда а г2ива је најве5и
34
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 35/42
деструктор на букви$ :2ива напада стабла у пуној зрелости а и
ослаб2ена па им разари срчику и бе2ику$ :2ива се сматра
главним кривцем појаве ветро и снеголома јер делови у којима се
развија губе еластичност и чврсто5у па се лако ломе$ ]азорно
дејство г2иве се не заустав2а угину5ем ве5 се процес труле4и
настав2а у посеченом стаблу у шуми и у стовариштима$
8 првом стадијуму стабло добија загаситију боју али изглед и
чврсто5а остају исти$ 8 да2ем току боја је отворенија% дрво
постаје бледоZ4уто и на њему се налазе многе црне криве линије
које одвајају зоне са степеном деградације$ 8 њему се јав2ају и
пукотине по ду4ини стабла највише границом годова$ Mве
пукотине су испуњене белим сплетом 3и6а$ 8 том стадијуму дрво
је порозно% крто и лако лом2иво и под прстима се круни$ Mсим
разорености срчике тада су разорени и делови бе2ике$ Dбог
брзог ширења труле4и кроз бе2ику карпо6оре се стварају
одма3 након ин6екције$ 1осле појав2ивања карпо6ора велики
део дрвне масе је разорен испод и изнад места где су се јавиле
споро6оре$ Aарпо6оре су вишегодишње% горња страна је
испупчена сивоZмрка и концентрично зонирана а доња равна или
мало улегла% сивоZпепе2аста са врло малим порама$
8нутрашњост карпо6оре је 4утоZрTаста а састав2ена од меке
влакнасте масе и она је лако запа2ива па се зове труд$
Базидиоспоре су безбојне и врло ситне$
99$ F!suK!+a *.#a!Sa$
:2ива није описана у књизи а ни у скрипти$
9X$ F)"!)#s!s #!+!S)Ka$
Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи% Cмерици и Cзији а
изазива мрку призматичну труле4 углавном смрче и борова$
1рипада класи >'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији
&)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива је 3етероталусна са
мицелијом ({0 и (Z0$ 1онаша се као прави сапро6ит јер се ретко
јав2а на 4ивом дрве5у$ eав2а се на извалама и ветроломима па
наноси велике штете и стабло се потпуно распада за пар година$
Mна чисти шуму од изумрли3 стабала$ Aарпо6оре се налазе на
пањевима у шуми у ве5ем броју$ 8 почетном стадијуму труле4и
35
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 36/42
јав2а се промена боје% прво црвеноZмрка па се јав2ају беле
траке са црвенкастим линијама а на крају дрво добија мрку боју
и распада се у призматиче комаде$ 1укотине у дрвету се
испуњавају белом масом коју чине сплетови 3и6а$ Aарпо6оре су
у ве5ем броју и дуго трају а са доње стране се образује по један
нови слој белоZсиве боје$ |и3ова појава показује да је труле4 у
одмаклом степену$ :орња страна је глатка модроZсива%
црвенкастог руба$ 8нутрашњи део је бледоZ4ут и плутаст$
Базидиоспоре су безбојне и елиптичне$ ;рчика је разорена испод
места где су се јавиле карпо6оре$
9E$ &*.KK!+us врсте$
&*.KK!+us *a!R!!
Dначај? :2ива је распрострањена само у Nвропи и изазива 4утутруле4 срчике јеле$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду
c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? ;табло јеле је зара4ено
преко полом2ени3 грана и преко отворени3 рана које остварују
вештичине метле$ Након метли долази до појаве 4уте труле4и
срчике$ 8 последњем стадијуму труле4 се одликује 4у5кастом
бојом са једва уоч2ивим светлим пегама и кривудавим црним
линијама које су на граници зона$ Aарпо6оре су копитасте% дуго
трају и дрвенастог су састава$ :орња страна је мрка саконцентричним зонама а доња је смеTа са ситним округлим
порама$
&*.KK!+us !R+a!us
Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи% Cмерици% Cзији и
Cустралији а изазива белу слојевиту труле4$ 1рипада класи
>'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива се јав2а на великом
броју лиш5ара$ Брло је поли6агна и распрострањена и спадамеTу најве5е разараче дрвета$ eав2а се и на стаблима старим @UZ
9U година оште5ују5и јако срчику$ 8 складишту и обраTеном
дрвету ова г2ива се не испо2ава$ 1рви знаци деградације су
појавом 4утоZбледе боје у виду мр2а% трака или зона$ 8 да2ем
току дрво добија светлију боју задр4авају5и 3омогену структуру
у којој се запа4ају ситне пукотине испуњене белим 3и6ама и
36
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 37/42
црне танке линије$ bрво у овоме степену деградације је
слојевито% мекано и лако лом2иво и не мо4е се ни за шта
користити$ 1роцес ове труле4и се шири и на бе2ику а њени
унутрашњи слојеви су такоTе деградирани$ Mва г2ива изазива и
рак ране на 3расту и брези$ Aод 3раста труле4 је величине 9 м у
приземном делу$
Aарпо6оре се јав2ају на местима отпали3 грана тј$ на чеповима и
дуго трају$ :орња страна је концентрично зонирана и тамне боје%
прво глатка па 3рапава и са пукотинама$ bоња 3рана конвексна
црвеноZмрка а поре су ситне и кру4но поредане$ 8нутрашњост
карпо6оре мрка и дрвенаста и од њи3 се не мо4е добити добар
труд$ Базидиоспоре су округласте$ 8 тренутку појаве карпо6ора
труле4 је E м по ду4ини стабла$ ;амо код топола карпо6оре се
јав2ају на самом почетку труле4и па то мо4е послу4ити као
упозорење$
&*.KK!+us #!+!
Dначај? :2ива је распрострањена само у Nвропи и изазива
рупичаву прстенасту труле4 дебла$ 1рипада класи
>'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
:2ива напада бели и црни бор% пињол и друге борове$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива мо4е узроковати
сушење борови3 култура$ Након напада настаје рупичавапрстенаста труле4$ ;поро6оре су типа карпо6ора које су
копитасте и вишегодишње% тврде и са горње стране испуцале$
eав2ају се у основи грана% на деблу% или на круни деб2и3 грана$
[имено6ор је цеваст и рTасте је боје$
9H$ Qa.!#)us suK#*u.us$
Dначај? :2ива је присутна на свим континентима а изазива
црвеноZмрку призматичну труле4$ 1рипада класи
>'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
Највише напада 3раст па букву% питоми кестен% бор% ариш$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Најчеш5е се јав2а на старим
дубе5им стаблима 3раста и једна је од најчеш5и3 г2ива у
шумама где прави велике штете чине5е губитке у дрвној маси$
Aарпо6оре су једногодишње а јав2ају се крајем лета у групама у
приданку стабла$ ;а горње стране су црвеноZ4уте или
37
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 38/42
наранmасте а 3имениј је цеваст и сумпорноZ4уте боје$ 1лоснате
су% док су младе меке су и сочне а касније постану тврде$ :2ива
расте на температурама од @UZ9EG$ Нападнуто дрво постепено
добија 4у5касту или црвенкасту боју% пуца узду4но и
тангенцијално а пукотине се испуњавају 3и6ама$
9\$ ja"..s врсте$ ja"..s as!sS!#.-a
Dначај? :2ива изазива труле4 корена дебла а распрострањена је
је у Nврипи% северној Cмерици и Cзији$ 1рипада класи
>'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
bома5ини су јела% смрча% борови% дуглазија$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива најчеш5е напада
би2ке које се гаје вешзачким путем$ На местима где је наTена
штете су биле огромне$ :2ива узрокује?
<руле4 и пропадање млаTег и старијег корења па многа млада
стабла умиру нарочито борова$
<руле4 дебла$ Iструне само део корена али г2ива продире из
њега у дебло стварају5и црвену труле4 унутрашњег дела дебла$
Mвако оболела стабла смрче дуго не умиру али им временом
труне те3нички највреднији део дебла$ Натрула дебла је тешко
уочити јер не показују знаке промене$ Mвакав тип болести
највише се јав2а код смрче и дуглазије$ Нападнуто дебла уунутрашњости прво показује сиве до 2убичасте пруге па црвеноZ
смеTу труле4 проткану белим шуш2инама$ Cко је труле4
напредовала звук ударца је туп па се лако открива да ли је и
настала$ На завршетку процеса труле4и дрво се распада у
влакна а да2е разарање настав2ају други организми и на крају
дрво постаје шуп2е$ Aада напада корен% г2ива је паразит
38
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 39/42
узрокују5и труле4 са различитим последицама$ Aод бора
пропада велики део корена% а код смрче и дуглазије труле4
корена је ограничена на унутрашњи део па стабло настав2а да
расте$ Aад преTе у дебло смрче% г2ива разара мртви део дебла
као сапро6ит$ 1лодишта г2иве су при дну или на корену које
вири изнад површине зем2е$ Mна су често покривена четинама
па се често уочавају$ Неправилног су облика и тврда су$ :орња
страна је тамноZсмеTа а доња (3имено6ор0 бела а кад остари
по4ути$ bоња страна садр4и поре у којима је 3имениј са
безбојним базидиоспорама$ :2ива развија и конидије а оне се
откривају када се узме комад натрулог дрвета и обавије се
вла4ним 6илтер папиром$ Након неког времена ту се развијају
конидио6оре са конидијама$ На вишегодишњим плодиштима се
сваке године образује нови слој 3именијума и плодишта одбацују
много базидиоспора па и3 има много у стаблу$ Базидиоспоре којесу одбачене из плодишта падају на ивицу пања$ <у клијају%
продиру у пањ и преко њега долазе до 4ивог или одумиру5ег
дела корена пања$ Iз тог корена мицелија прелази у корен
суседног стабла на месту сраш5ивања или додира корена$
Базидиоспоре могу само ин6ицирати све4 рез на пању$ Dа
ин6екцију старијег стабла потребна је рана$ 1рисуство ове г2иве
у стаблу указује на следе5е појаве?
• 1ојаву плодишта%• eако излучивање смоле на кореновом врату и пове5ане
лентицеле%• 8спорен раст оболели3 стабала%• ;ушење поједини3 стабала%• <руле4 дебла после прве прореде$ ;имптоми ове г2иве се
не приме5ују под B% 9 и X$
;узбијање? Lере борбе су врло тешке$ Најва4није је спречити
улазак г2иве у зем2у јер се ту лако одр4ава и тешко се уклања$
<реба спречити продор г2иве преко пањева$ 1осле прореда резпања треба премазати @U_ раствором натријумZнитрата и то 5е
спречити ин6екцију пања од спора$ ;табла треба се5и зими јер је
продукција спора најслабија или заустав2ена$ eаче зара4ене
сасаде треба брзо посе5и тј$ скратити оп3одњу$
9$ &)K'#)us )s.aus$
39
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 40/42
Dначај? :2ива је распрострањена на свим континентима а изазива
белу слојевиту труле4$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду
c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Напада букву% тополу% врбу%
липу$ <рула зона је окру4ена једним слојем мрке боје$Aарпо6оре су печуркасте са бочно постав2еном кратком и
длакавом дршком$ Нека плодишта немају дршку$ :орња страна
шешира је 4утоZмрка па и црна$ ;а доње стране су беле ламеле%
које су спојене при основи$ 1ојединачни базидиокарпи безбојни
су под микроскопом али у маси имају боју цвета јоргована$
9^$ V..u" врсте$
V..u" *!suu"
Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи и ;еверној Cмерици а
изазива белу алтерацију бе2ике$ 1рипада класи >'".+)"'S..s%
реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Напада 3растове% букву и
брезу и сматра се једним од најчеш5и3 проузроковача труле4и
бе2ике на 3растовим стаблима која остају ду4е у шуми након
сече$ Mсим бе2ике за3вата и срчику изазивају5и неправилне
труле4и$ Dара4ено дрво постаје смеTе па се у њему јав2ају беле
или 4у5касте пеге које се спајају и цела маса постаје отвореноZ
4уте боје задр4авају5и мало своју структуру$
Aарпо6оре су ко4асте% у облику конзоле или потпуно прирасле
уз супстрат и јав2ају се у великом броју на обореним стаблима$
:орња страна је покривена густим длакама% зонирана прво
светлоZ4ута па посиви$ bоња је глатка и добија тамнију боју$
Базидиоспоре су беле% елиптичне и врло ситне$
V..u" su+Ru!+)K.+u"
Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи и ;еверној Cмерици аизазива обојавање дрвета и рупичаву труле4 срчике четинара$
1рипада класи >'".+)"'S..s% реду c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији
&)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? 1атоген је паразит рана$
Најчеш5е се јав2а на дубе5им стаблима смрче заједно са г2ивом
40
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 41/42
>..)Pas!-!)+ a++)su"$ Aарпо6оре су ситне% конзоласте и
прилегле уз супстрат (крастасте0% ко4асте и различите боје$
[имено6ор је гладак% бео или сивоZ4ут$
XU$ &)K'#)us slua")sus$
Dначај? :2ива је распрострањена у Nвропи а изазива белу
призматичну труле4$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду
c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? :2ива се јав2а на многим
лиш5арима на обореним и дубе5им стаблима$ ;пада меTу
најчеш5е г2иве труле4нице$ 8 срчику продире кроз ране у кори
и у њој изазива белу труле4$ На почетку стабло добија белу боју
која долази због промене боје 5елијски3 мембрана и услед
мицелије која га про4има$ 8 завршном стадијуму труле4и дрвопостаје наборано% лако% плутасто и у њему се јав2ају уске и дуге
пукотине у радијалном и тангенцијалном правцу и оне разбијају
дрво на ситне и крупне комади5е или 2успе$ 1укотине се
испуњавају белом масом сплета 3и6а па више појачавају боју
труле4и$ Iз срчике труле4 продире и у бе2ику коју делом
за3вата до коре$ Aарпо6оре су @Zгодишње% меснате и сочне док
су младе и тада се могу користити у ис3рани а касније су 4илаве
и врло брзо расту$ ]азвијају се у групама на једној заједничкој
основи на кратким бочним дршкама$ ;поро6оре су кру4не са
савијеним рубом% горња страна је 4у5каста и ве5им делом
покривена мркоZсивим 2успама slua"a зато је дошло до имена
Vlua")sus и испупчена је$ bоња стране је исто 2успаста% са
крупним елиптичним порама и угнута је$ Базидиоспоре су
безбојне и врло ситне$ Након њи3овог расејавања% карпо6оре се
суше и брзо буду разорене$ На зара4еном дрвету оне се јав2ају
сваке године у током лета и у рану јесен након први3 обилни3
киша$
X@$ VS*!q)#*'KKu" S)""u+.% G*)+-)s.u" #u#u.u"%
}'K)P)Kus fusuKaus$
41
7/23/2019 Bolesti u Sumskim Rasadnicima
http://slidepdf.com/reader/full/bolesti-u-sumskim-rasadnicima 42/42
VS*!q)#*'KKu" S)""u+.
Dначај? :2ива је распрострањена у Nропи а изазива пери6ерну
белу труле4 бе2ике$ 1рипада класи >'".+)"'S..s% реду
c#*'KK)#*)aK.s и 6амилији &)K'#)aS.a.$
;имптоми заразе и 4ивотни циклус? Напада и лиш5аре и
четинаре на обореним стаблима и и пањевима али и граTу у
стовариштима$ На 4ивом дрве5у налази се на мртвим деловима
изазивају5и пери6ерну белу труле4 бе2ике$ ]азарају5а
активност г2иве је мала па се труле4 задр4ава само на
површини$ Aарпо6оре су танке% ко4асте и са кратком дршком$
1олукру4не су% ивица је повијена или зупчасто изрезана$ :орња
површина је длакава и сивоZбела$ На доњој су зракасто поредане
ламеле са удвојеном ивицом које су од основе% пепе2асте боје$Базидиоспоре су овалне и врло ситне$
:2иве G*)+-)s.u" #u#u.u" и }'K)P)Kus fusuKaus нису
описане у књизи а ни у скрипти$