12/18/12

1

Animacije u GIS

Animacija Brz prikaz niza slika koji stvara iluziju pokreta. Najei metod predstvaljanja animacije je pokretna slika

ili video, i postie se korienjem kamere i projektora ili raunarskog ekrana koji mogu dovoljnom brzinom ciklino menjati niz slika.

FilipHighlight

12/18/12

2

Kreiranje animacije Runo (umetnici) Raunarski generisane slike Raunarski generisani 3D objekti Kombinacija tehnika

Pozicija svakog objekta u bilo kojoj slici odnosi se na poloaj tog objekta u prethodnim i narednim slikama tako da se slike nadovezuju.

Slike se u animaciji standardno prikazuju brzinom 24, 25 ili 30 slika u sekundi.

Istorija animacije Paleolit: slike u peinama gde su ivotinje crtane u

razliitim pozicijama. Meutim, nije animacija u pravom smislu rei poto ne postoji oprema da se animacija i prikae.

FilipHighlight

12/18/12

3

Istorija animacije XIX vek: ureaji za animaciju. Animacija pokreta na

osnovu uzastopnih crtea Georges Mlis tvorac filmskih specijalnih efekata. Kratki animirani folmovi - cartoons Raunarska animacija prvi animirani film Toy Story

(1995)

Tehnike animacije Tradicionalna animacija Stani-kreni Raunarska animacija (2D i 3D)

FilipHighlight

12/18/12

4

Tradicionalna animacija Runo crtana animacija Koristila se za veinu animiranih filmova XX veka Da bi se kreirala iluzija pokreta svaki crte treba neznatno

da se razlikuje od prethodnog Prevaziena poetkom XXI veka

Stani kreni animacija Fizika manipulacija realnih objekata i njihovim

fotografisanjem

12/18/12

5

Raunarska animacija Najbri nain kreiranja animacije Puno razliitih tehnika 2D: rasterska i vektorska grafika 3D: animator kreira 3D mreu koja daje vizuelni 3D

prikaz objekta u 3D okruenju

Animacija u GIS Praktina alternativa za

prikaz mape (kartografska animacija; 2D animacija) 3D scene i objekata (3D animacija)

Mogunosti: Opis kretanja i promena Vie pogleda istih podataka Interakcija: korisnik - podaci/karte Realizam Spoj grafike, teksta, zvuka

Vani elementi vizuelizacije su interaktivnost i animacija

FilipHighlight

12/18/12

6

Kartografska animacija (2D) Glavni cilj: opis promene Promene: vremenske i ne-vremenske Vremenske promene zastupljene u veini kartografskih

animacija Ne-vremenske: niz povezanih promenljivih (klasifikacija,

generalizacija i sl.) iz istog vremenskog perioda

Vremenske animacije U kartografiji se najee animacija definie kao promena

kroz vreme. CILJ: prikaz promena tokom vremena. Primer: Promena u procentu stanovnitva starijeg od 65

godina u SAD. Interval evidentiranja popisa 10 godina, ali se vrednosti mogu interpolirati na godinjem nivou za potrebe prikaza vie slika.

FilipHighlight

12/18/12

7

Prikaz Ponedeljak 22:00 Utorak 03:00 Utorak 09:00

Ne-vremenske animacije Ne prikazuju promene kroz vreme Ispitivanje povezanih promenljivih: procenat stanovnitva u

starosnim grupama (5-13, 19-24, 45-54 godina starosti). Regionalizacija: starija populacija blie centru, mlaa populacija blie perfireriji grada (Animacija starosnih grupa)

12/18/12

8

a

Padavine

12/18/12

9

Temperature

Vegetacioni indeks

12/18/12

10

Promenljive Veliina: veliina podruja na mapi Oblik: forma oblasti se moe promeniti Pozicija: promena lokacije Brzina: brzina kretanja varira da bi se naglasila promena Ugao pogleda: promena ugla gledanja da bi se naglasio

poseban deo karte Razdaljina: promena u blizini posmatraa perspektiva

gledita Scena: upotreba vizuelnih efekata. Kod prikaza tranzicije

objekat bledi, nestaje i pojavljuje se novi Tekstura, boja i sl.: grafike promenljive

3D grafika Raunarska grafika koja koristi 3D prikaz geometrijskih podataka

3 faze: 3D modelovanje proces formiranja digitalnog modela nekog

objekta u alatu za 3D modelovanje Raspored i animacija kretanje i postavljanje objekata u sceni 3D rendering raunarski prorauni koji na osnovu ugla svetla,

povrinskih karakteristika i drugih osobina stvaraju sliku

12/18/12

11

3D animacija Mona vizuelizacija objekata Realistina: omoguava let iznad digitalnog elevacionog

modela Jednostavna vizuelizacija: povrine koje nisu model terena,

ve bilo kakvi rasterski ili vektorski podaci

Moe da prati linearnu ili kompleksnu liniju ili moe biti fiksna pri emu se sama scena pomera (kamera ne)

3D scena model terena

FilipHighlight

12/18/12

12

http://ilrdss.isws.illinois.edu/links/gis_anim.asp

Kampus Novi Sad

12/18/12

13

Dunav

Dunav kroz Srbiju

12/18/12

14

http://ecaimaps.berkeley.edu/animations/2003_03_khmer_animation.swf

You tube http://www.youtube.com/watch?v=AXMmHlIlbwc http://youtu.be/AXMmHlIlbwc

http://www.youtube.com/watch?v=juR52FKE-uQ http://youtu.be/juR52FKE-uQ

http://www.youtube.com/watch?v=TlOZLY-wHuw http://youtu.be/TlOZLY-wHuw

12/18/12

15

ISO 19141:2008 Geografske informacije ema za pokretne objekte

ISO 19141 Ovaj meunarodni standard specificira koneptualnu emu

koja se bavi pokretnim objektima, odnosno geoprostornim objektima ije se lokacije menjaju tokom vremena.

Ova ema ukljuuje klase, atribute, asocijacije i operacije koje obzbeuju zajedniki konceptualni okvir koji se moe realizovati kao podrka za razliite oblasti aplikacija koje se bave pokretnim objektima.

FilipHighlight

12/18/12

16

ISO 19141 Geoprostorni objekti se kreu unutar domena sainjenog od

prostornih objekata kao to je navedeno u standardu ISO 19107. Geoprostorni objekat moe da se kree du planirane rute, ali moe

i odstupiti od planirane rute. Kretanje moe biti pod uticajem fizikih sila, kao to su lune,

gravitacione ili inercijalne sile. Kretanje objekta moe uticati ili biti pod uticajem ostalih objekata,

na primer: Pokretni objekat moe da prati predefinisanu rutu (npr. put) ili deo mree, a

moe i da promeni rutu na poznatim takama (npr. Autobuska stajalita, putokazi).

Dva ili vie pokretnih objekata se mogu meusobno privlaiti ili odbijati (npr. Avion e primiti gorivo tokom leta, predator detektuje i prati plen, izbeglike grupe udruuju snage).

Dva ili vie geoprostornih objekata u pokretu mogu biti ogranieni da odre datu prostornu vezu tokom odreenog perioda ( npr. Traktor i prikolica, konvoj)

ISO 19141 Pokretljivost geoprostronih objekata moe biti modelovana kao

kombinacija pokreta. Ukupna kretanja mogu biti izraena kao vremenske putanje ili

trajektorije neke referentne take na objektu (Poreklo), na primer teita objekta. Jednom kada je poreklo putanje uspostavljeno, pozicija du trajektorije moe se opisati pomou linearnog referentnog sistema (kao to je definisano u ISO 19133).

Parametarizacija po duini za krive (kao to je definisano u ISO 19107) moe da se koristi kao prosta linearna referenca ako ne postoji druga opcija.

Odnos izmeu vremena (t) i mere vrednosti (m) moe se predstaviti kao grafik t m funkcije u ravni sa koordinatama (t,m). Ovo razdvajanje geometrije puta i stvarnog vremena za pozicioniranje funkcije omoguava da se kretanje funkcije prati du postojee geometrije.

12/18/12

17

ISO 19141 Koncepti foliacije, prizme,

trajektorije i lista I odnose jedni prema drugima.

2D pravougaonik se pomera i rotira.

Svaka predstava pravougaonika u datom trenutku je list.

Putanja koju opisuje svaki ugao pravougaonika (i sve ostale take na njemu) predstavlja trajektoriju.

Skup taaka sadranim u svim listovima, kao i u svim putanjama, formira prizmu. Skup listova takoe formira foliaciju.

Paket pokretnog objekta