99. Kenzijanska i neokenzijanska analiza transmisionog mehanizma novcaKenzijanski trasmisioi mehanizam novca potpuno odbacuje bilo kakve direktne efekte novca na dohodak iii imovinu privrednih subjekata. Kenzijanska analiza transmisionog mehanizma istice indirektni mehanizam uticaja novca na privredne aktivnosti.Efekti kolicine novca u opticaju, proces privrednog uravnotezenja i novo prozvodnje i zaposienosti u ravnoteznom polozaju u standardnom kenzijanskom modelu ekonomske analize, odredjeni su sa dve jednacine ravnoteze:1. Jednacinom ravnoteze na trzistu roba I usluga (S=I)2. Jednaciom ravnoteze na novcanom trzistu (L=M)S = akumulacija (stednja)I = realne investicijeL = traznja novca,tj. kolicnina novca koju pojedine ekonomske jedinece zele da drze = kolicina novca u opticajuAkumulacija se definise kao rastuca funkcija nacionalnog dohotka i predstavlja razliku izmedju nacionalnog dohotka i potrosnje,S=Y-()gde su:Y = nacionalni dohodakC = potrosnjalnvesticije su opadajuca funkcija kamatne stope (smanjuju se sa porastom kamatne stope I obrnuto),I = I( i ) , gde I = > investicije.Funkcija ravnoteze na trzistu robe I usluga (I()=-()) pokazuje da za svaku kamatnu stopu postoji neki iznos nacionalnog dohotka pri kojem su izjednaceni iznosi I=S. Ukupna traznja novca predstavljena u obliku zbira dve varijable: traznje novca kaoprometnog sredstva (za transakcione potrebe) I traznje novca kao imovine (tzv. spekulativna traznja novca),L=L+LZL = ukupna traznja novca= L() traznja novca kao prometnog sredstva, definisana kao rastuca funkcija YL2 =Ld) traznja novca kao imcvine, definisana kao opaoajuca "unkcija kamatne stope.

Grafkon 2. Linija ravnoteze na robnom trzistuI=S Ili i(i)=Y-C(Y)Grafikon 3. Linija ravnoteze na novcanom trzistuPokazuje da postoji bezbroj tacaka ravnoteze pri odgovarajucim kamatnim stopama I iznosima nacionalnog dohotka.Kamatna stopa I trzisna vrednost obveznica nalazi se u inverznom odnosu (veca kamatna stopa,manja trzisna vrednost obveznica 1 obrnuto. Grafikon 4. Uslov ravnoteze na robnom / novcanom trzistuResenje jednacine S=I I L=M, odredjuje sara jednu ravnoteznu tacku na ko : iznos Y,1,M,L,1,S-odgovaraju ravnoteznom stanju. Odstupanje bilo koje od navedenih varijabli od nivoa koji odgovara ravnoteznom stanju,izaziva pomeranja u ostalim varijabama sve dok se ponovo ne uspostavi ravnoteza.Druga faza kenzijanskog transmisionog mehanizma novca pretpostavlja da ce pad kamatne stope prouzorkovati porast traznje za investicionim dobrima (povecanje investicija).Uticaj MF na nivo dohotka nastupa u trecoj fazi. znos novih investicija se ubrizgava u kruzni tok dohotka. Porast investicija ce se odraziti u povecanju traznje na robnim trzistima. Porast traznje robe ce uticati na porast Y, bib o realnog iii usled porasta cena.Ove tri faze transmisionog mehanizma novca se uobicajeno oznacavaju kao kanal cene kapitala.Kod Neokenzijanaca (J.tobin) stopa prinosa na obveznice ustupa mesto ravnoteznoj stopi prinosa odkapitala. Prema Tobinovom modebu, transmisioni mehanizam ne ide ni preko novca, ni preko kamatne stope. Proces uskiadjivanja traznje novca sa postojecom koliconom novca determinisam je odnosom izmedju ravnotezne stope prinosa ad kapitala 1 marginalne stope produktivnosti kapitala.Neokenzijanci prave razliku izmedju stvari koje uticu na racun kapitala 1 racun dohotka. Teorija racuna kapitala se odnosi na determinante srtukture imovine pojedinih ekonomskih jedinica. Varijable su stanja.Teorija racuna dohotka razmatra sledeca pitanja:1. koja dobra 1 usluge se proizvode I trose 1 koliko2. koliko iznosi stednja.Varijable su tokovi.Vrednost pojedinih vrsta iravine zavisi od toga koliko svaka od njih doprinosi tokovima proizvodnje, raspodele i potrosnje. Racun dohotka upravo obuhvata pitanja odnosa stanja odredjenih kategorija iravine I iznosa pojedinih tokova.Poev od sedamdesetih godina prolog veka, svet se suoio sa ekonomskom krizom. Naputa se kejnsijansko fiskalno regulisanje tranje u korist monetaristikog regulisanja ponude novca. Odbacuje se dravni intervencionizam u korist trinog liberalizma. Naputa se socijalna politika i odbacuje drava blagostanja. Napadaju se sindikati i organizovano trite rada. U kejnsijanskoj teoriji najamnina je faktor tranje, a u monetaristikoj doktrini to je faktor proizvodnje i troak.

Po monetaristikom pristupu uzroci ekonomske krize sedamdesetih godina prolog veka su: prekomerna uloga drave, ekspanzija budetskih programa, deficiti budeta, eskalacija novane mase, to je sve prouzrokovalo inflaciju. Najvaniji uzronik inflacije je irenje drave blagostanja, to vodi rastu novane mase. Nizom podataka monetaristi dokazuju da su budetski prihodi izuzetno brzo rasli. Najvaniji uzronik je ukljuivanje sve veeg broja programa koji se finansiraju iz budeta, u prvom redu programa socijalnog staranja koji ugroavaju konkurentsku situaciju na tritu rada. Nezaposlenost, po miljenju M. Fridmana, nije uveana zbog monetarne restrikcije, ve naprotiv, prekomerna uloga drave i uveanje njenih rashoda ugrozilo je konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao neizbeni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neeljenog sporednog efekta. Krajnji uzronik njenog rasta po njegovom miljenju je neefikasna drava blagostanja proistekla iz kejnsijanske politike vodjene od tridesetih godina. Nezaposlenost je beleila nagle i otre oscilacije, ali dugorono raste, to ukazuje po njegovom miljenju na inherentnu neefikasnost kejnsijanske intervencije da je obuzda iako je ka tome usmerena celokupna politika efektivne tranje.

U ovom radu e biti prikazane karakteristike monetaristike ekonomske teorije, kao i osnovna obeleja monetarizma, teorijski temelji monetarizma koji su izuzetno vani za ovaj rad, savremeni monetarizam i bie ukratko opisana monetarna politika. Da bi se objasnio domet monetaristike ekonomske teorije bie rei i o Kejnsijanizmu....

RAZVOJ MONETARNIH TEORIJA

U odvijanju privredne aktivnosti jedne zemlje, kretanju cena, dohotka, likvidnosti, reprodukcije i zaposlenosti, novac danas ima primarno mesto, a samim tim je i osnovni predmet izuavanja monetarne teorije. U dugoj istoriji razvoja monetarne teorije, postojao je veliki broj suprotnih stavova o ulozi novca u razvoju privrede.S jedne strane, postoji stav da je koliina novca bez znaaja za privredna kretanja, dok se, s druge strane, smatra se da je koliina novca jedan od osnovnih faktora privrednog razvoja i stabilnosti.Brzina novanog opticaja predstavlja dinamiku kategoriju, kojom se izraava stepen pokretljivosti novane mase u odreenom vremenskom periodu.Opte prihvaeni stav monetarne teorije jeste da koliina novca predstavlja jedan od znaajnih faktora privrednih kretanja, posebno u uslovima kreditnog novca i svih surogata pravog novca. injenica je da se u okviru monetarne teorije sve vea panja pridaje izuavanju i istraivanju mehanizma prenoenja monetarnog delovanja na proces reprodukcije, s ciljem da se nae odgovor na pitanje kako i kojom brzinom deluju pojedini instrumenti monetarne politike na osnovne privredne makroagregate, kao to su: nacionalni dohodak, cene, zaposlenost, uvozno-izvozni kompleks, platni bilans, likvidnost reprodukcije i dr. To znai da monetarna teorija, u odreivanju optimalne novane mase i politici "aktivnog novca", polazi od njene dinamike interpretacije. Naime, masa novca u privredi je vrlo promenljiva i dinamina veliina, na koju utie nekoliko faktora: ...