11www.serbianmirror.comApril 2015.

A K T U E L N O

RADOST VASKRSA

Veliki hri{}anski praznik,

Uskrs, praznik nad praznici-

ma, kako ga ozna~avaju pred-

stavqa samu osnovu

hri{}anske vere na kojoj

po~iva i nada u uskrsnu}e svih `ivih.

Uskrs, kao pokretni praznik

svake godine se ra~una prema prvom punom

mesecu nakon prole}ne ravnodnevice.

Prema tome, Uskrs, u zavisnosti od toga

mo`e da padne najranije 4. aprila, a

najkasnije 8. maja.

Kao velika i radosna narodna

svetkovina, nakon Velikog Petka

najtu`nijeg dana u godini, Uskrs je

praznik koji ozna~ava pobedu `ivota,

svetlosti, dobrote, qubavi i vere, koja je

u osnovi svega.

Posebnu radost svima na Uskrs

~ine raznobojna jaja, ~ije razbijawe pred-

stavqa igru u kojoj se budi i malo

takmi~arskog duha.

U na{em narodu, ovaj veliki

praznik je propra}en nizom obi~aja.

Nakon najdu`eg posta u godini, koji uvek

traje sedam nedeqa, obi~aj je da se ujutru na

Uskrs, vernici prvo omrse jajetom i to

crvenim, veruju}i da }e im to doneti

zdravqe. U srpskom narodnom verovawu i

obi~ajima, crveno bojeno jaje je simbol

`ivota i plodnosti. Ina~e u predawima,

verovawima i mitovima mnogih naroda –

jaje se smatra i kosmi~kim simbolom. Zato

je jaje iskonski simbol savr{enstva iz

kojeg je nastao `ivot. Kao simbol svemira

i plodnosti, jaje je u svim narodima, kul-

turama i religijama prisutno u obi~ajima

koji imaju za ciq ̀ ivot i ponovno ra|awe.

Pravoslavna crkva ostala je od

svog po~etka dosledna pravilima koja je

doneo jo{ car Konstantin na prvom vase-

qenskom saboru u Nikeji 325. godine, dok

je Katoli~ka crkva odstupila 1583.

godine, ~ime je nakon milenijuma istovre-

menog svetkovawa Vaskrsa kod svih

hri{}ana {irom sveta, povre|ena odluka

Nikejskog sabora.

Paqewe Svetog Ogwa

Doga|aj koji je od velike

va`nosti, zapravo najzna~ajniji i koji se

sa nadom do~ekuje svake godine na datum

pravoslavnog Uskrsa je paqewe Svetog

Ogwa u Crkvi Groba Gospodweg u

Jerusalimu. Vernici sa zebwom o~ekuju

sveti plamen, jer je upravo taj plamen koji

}e se ra{iriti po celom svetu pokazateq

i dokaz da je svetlost pobedila tamu i da je

`ivot pobedio smrt. Hodo~asnici na

Veliku Subotu u Jerusalimu svakog

Vaskrsa bivaju svedoci jednog od najve}ih

~uda koje vra}a nadu i veru, greje srca i

uzdi`e duh. Plavi~asto – beli plamen

Svetog Ogwa, kako ga opisuju oni koji su ga

videli, stvara se nakon molitve

Pravoslavnog Patrijarha Jerusalimskog,

koja nekada mo`e biti vremenski vrlo

kratka, a nekada mo`e da potraje i po dese-

tak i vi{e sati.

Stroga procedura koja prethodi

samom ulasku Patrijarha u unutra{wost

Crkve, propisana je zakonom od strane

vlasti dr`ave Izrael i mora biti sprove-

dena do najsitnijih detaqa.

Pojava Svetog Ogwa svake godine

na Veliku Subotu je jedna od najva`nijih

potvrda Vaskrsewa Hristovog. Zato je

Jerusalim svake godine mesto okupqawa

miliona vernika, koji ga sa is~ekuju sa

nadom.

Proslava Vaskrsa

[irom sveta

[irom sveta, Vaskrs se

proslavqa na najrazli~itije na~ine.

Grci su prihvatili datum

Hristovog ro|ewa – Bo`i}a po

Gregorijanskom kalendaru istoga ga

obele`avaju 25. decembra. Me|utim, Uskrs

je kod Grka ostao i daqe po Julijanskom

kalendaru i uskla|en je sa paqewem Svetog

Ogwa u Jerusalimu. Gr~ka ~estitka

“Hristos anesti – Altos anesti”, je

verovatno najspektakularnija proslava

Vaskrsa u ~itavoj Evropi. Svako gr~ko

ostrvo proslavqa sa rado{}u ovaj

praznik u lokalnoj organizaciji me{tana,

jer Grcima, koji va`e za veoma pobo`an

narod, koji mnogo dr`i do pravoslavne

vere, ovo je mo`da najva`niji datum u

godini.

Rusi ovaj veliki dan obele`avaju

nizom obi~aja koji mu prethode i uglavnom

su vezani za post i tra`ewe opro{taja od

drugih. Centralni doga|aj u svakoj ruskoj

porodici toga dana je uskr{wi doru~ak,

kada se okupqaju ~lanovi familije bez

obzira na kom kraju zemqe `ive.

U dalekoj Australiji, na Zeleni

~etvrtak, pred Uskrs, obi~aj je da se jede

samo zeleno povr}e, a ovaj dan simbolizuju

jaja ofarbana u zelenu boju.

U Meksiku, na Veliki ^etvrtak,

vernici odlaze u sedam crkava i u svakoj

se mole za oprost grehova. Na Veliki

Petak simboli~no obele`avaju

Hristovo stradawe, a u

subotu organizuju paqewe

Jude, lutke pravqene od

kartona.

Za Jevreje, bilo gde

u svetu, Uskrs je veoma va`an

praznik koji provode u

krugu porodice, kada se

podse}aju egzodusa tokom

svoje istorije i za vreme

praznika jedu hranu koja ima

simboli~no zna~ewe, a to je

beskvasni hleb i jaja.

U Americi na

Uskrs deca tra`e sakrivena

jaja, {to im pri~iwava

veliku radost i zabavu, a tog

dana i Bela Ku}a otvara

kapiju svog dvori{ta za

decu kako bi tra`ila

{arena uskr{wa jaja.

R e d a k c i j a

“Ogledala” svim dragim

prijateqima, ~itaocima na{eg lista ̀ eli

sre}an Uskrs, sa `eqom da ga provedete u

sre}i, zdravqu, radosti i blagostawu.

Radujte se novom letu, sre}an praznik –

Hristos Vaskrese!

Aleksandra Miti}

April 2015.12

F I L M

GLUMAC MORA DA TRAJE

Na pro{logodi{njem Srpkom film-skom festivalu u ^ikagu imalismo priliku da u`ivamo u najnovi-

jim filmovima srpske kinematografije, medjukojima je bio veoma zapa`en film “Kadljubav zakasni”. Gostovanje glumice ovogfilma Brankice Sebastijanovi} na festivalu jeza ~ika{ku publiku bila prava poslastica iiznenadjenje. Mlada i {armantna glumica jeod na{eg poslednjeg vidjenja u ^ikagu,veoma zauzeta novim projektima. Kako i nebi, jer svaka njena gluma~ka uloga izazivabrojne pohvale. Dobitnica je pro{logodi{njenagrade za najboljeg glumca-debitanta 49.Filmskih susreta u Ni{u, kao i nagrade zanajbolju glumicu festivala. Uz sav tajgluma~ki talenat po anketi nekih medija,Brankica je progla{ena za najlep{u srpskuglumicu.

U razgovoru sa ovom devojkom,za koju ka`u da umilnom energijom ostvaru-je svoje snove, razgovaramo o njenimtrenutnim i budu}im projektima, daljem{kolovanju, li~nim zadovoljstvima imogu}nosti da se na na{em slede}emFilmskom festivalu ponovo predstavi, ovajput sa filmom nastavka Zone Zanfirove,“Vrati se Zone“.

Pro{lo je skoro ~etiri meseca odkako se zavr{io Srpski filmski festival^ikago, kakve utiske ste poneli iz ^ikaga iho}e li va{e u~e{}e na njemu imati uticajana va{u dalju karijeru?

“Provela sam jako lepo i kvalitet-no vreme u ^ikagu. Drago mi je {to samimala priliku da budem deo Srpskog film-skog festivala ^ikago. Mislim da je presvega vrlo zna~ajno za na{ film {to jeprikazan tamo, jer ni na koji drugi na~in onne bi uspeo da stigne tako daleko. Ne moguda ka`em da }e u~e{}e na festivalu direkt-no imati uticaja na moju karijeru, jer to jo{uvek ne znam, ali bilo je mnogo korisnije zamene nego {to sam ja mislila da }e biti, jersu taj film odgledali neki ljudi sa kojimasam stvorila poslovni kontakt.“

Na festivalu ste ostvarili i brojneposlovne kontakte, a jedan od njih je izro-dio i poziv za Va{ington. Mo`ete li namotkriti neke detalje u vezi sa tim?

“Tako je, dobila sam poziv daidem da promovi{em film i u Va{ingtonu.To bi trebalo uskoro da se realizuje i jakose radujem tome. Verujem da }e vremekoje }u provesti tamo biti izuzetno koris-no za mene, a o detaljima mogu da vampri~am kad se vratim sa puta.”

Kako napreduje snimanjedugoo~ekivanog nastavka Zone Zanfirove,“Vrati se Zone“? Mo`emo li ga gledati u^ikagu na narednom Filmskom festivalukrajem ove godine?

“Snimanje filma kre}e u junu ovegodine, a premijera je planirana zanovembar mesec. Za sada smo upripremama filma i to te~e veoma lepo ipostepeno. Sve {to je za sad isplaniranovrlo je zanimljivo. Mene rad na ovomfilmu prili~no inspiri{e i raduje tako da sanestrpljenjem o~ekujem jun. Iskreno se

nadam da }u i sa ovim filmom do}i u^ikago, bilo bi mi ogromno zadovoljstvo.”

Osim {to trenutno radite na filmu“Vrati se Zone“, koji su va{i planovi? [ta jeslede}e, neki novi film, serija ili pozori{napredstava?

“Zavr{ila sam snimanje drugesezone serije “Sindjeli}i” koja se prikazu-je ovde kod nas u Srbiji, i njeno emitovan-je uskoro kre}e. Trenutno sam najvi{efokusirana na svoju monodramu kojuradim na master studijama, jer moramveliki deo da odradim pre nego {topo~nem da snimam. Ovo je prvi put da sesusre}em sa monodramom, pa mi jesamim tim to ne{to novo i prili~nozahtevno, tako da moram da ulo`immnogo rada u ceo taj projekat.“

Kako uprkos brojnim poslovnimobavezama nalazite vreme i energiju da nas-tavite {kolovanje?

“Ja volim svoj fakultet. I volimobrazovanje. ^esto u {ali ka`em da }ustudirati dokle god je to mogu}e, tako dane}e biti neo~ekivano ako posle masterstudija odmah nastavim i doktorske.Volela bih da se usavr{avam {to vi{emogu. Za glumca je potrebno da stalnoradi na sebi, to je jedan put koji nemakraj. Uvek postoji ne{to novo na ~emumo`e{ da radi{, da istra`uje{, da u~i{...Glumac mora da traje, a nema trajanjabez stalnog rada na sebi.“

Pored svih obaveza koliko vreme-na vam preostaje da se posvetite nekim svo-jim svojim li~nim zadovoljstvima i kakoprovodite svoje slobodno vreme?

“Iskreno ne preostaje ba{ mnogo.Ovaj posao je takav da zahteva mnogoposve}enosti i odricanja. A pored toga,obaveze su svakodnevne. Tako da kadimam to slobodno vreme trudim se da mi

na prvom mestu budu porodica i prijatelji.Oni su moj izvor energije, provode}ivreme sa njima, punim baterije.Vremenom se ~ovek navikne da te bateri-je napuni onako “instant“. Volim da svoje

slobodno vreme provedem negde u priro-di, da malo tr~im, treniram... Volim daispijam kafu u miru sa dragim ljudima.Da odem na tango, da ~itam…”

Marijana Maljkovi}

V A N J I N I B I S E R I

Pismo iz Beograda - Vanja Buli}

LINGVISTI^KE VARIJACIJE NA BRATSKU TEMU

UVukovaru i

dalje tvr-

d o g l a v o

tra`e da se uklone

table sa }irili~nim

pismom, a iz

Beograda im

poru~uju da je to

n e e v r o p k s k o

pona{anje, jer najm-

ladja ~lanica

Evropske unije mora

da se pona{a evropski, bez obzira

{to je jo{ uvek u pelenama.

Istovremeno, }irilica se

polako ali sigurno gubi u

Beogradu. Kad pro{etate Knez

Mihajlovom ulicim, u~ini vam se

da se nalazite negde u belom

svetu, jer su imena svih firmi,

kafi}a, agencija i restorana

ispisana latinicom. Za{to niko u

Beogradu ne krene inicijativu da

se i ta imena ispisuju dvojezi~nim

pismom?

U Skoplju se

imena firmi u kojima

se nalaze engleske

re~i, pi{u }irilicom.

Moram priznati da

sam se smejao ~itaju}i

neke strane re~i

ispisane }irilicom, jer

sam imao utisak da se

Makedonci na taj

na~in podsmevaju

pokondirenim kom{ijama iz

Beograda, koji }e i re~ praziluk

uskoro isklju~ivo pisati latinicom

~vrsto ubedjeni da su tri posledn-

ja slova – luk, utvari preuzeta iz

modnog `argona i da se odnose

na ne~iji fensi izgled (pazi mene

fensi!)

Ipak, najvi{e brinem

zbog divljaka {to u Hrvatskoj

lome ili {vrljaju }irili~ne natpise?

Za{to su generalno protiv }irilice?

Sino} sam legao ~vrsto re{en da

prodrem u njihov na~in

razmi{ljanja, jer je i to jedan od

puteva koji moj narod vodi u

Evropu.

Odgovor je stigao pred

zoru: ponekad podivljaju, jer

razmi{ljaju na evropski na~in, a

jedno od prvih na~ela tog

razmi{ljanja je – racionalnost.

Logi~no su razmi{ljali ovako: {ta

}e im dva pisma?! Kad napi{e{,

na primer, re~ jabuka latinicom i

}irilicom, ona se isto ~ita, iako je

napisana na dva na~ina. Zato su

odlu~ili ovako: dovoljno je jedno

pismo, pa su se demokratski –

lomljenjem tabli sa }irili~nim pis-

mom, opredelili za latinicu.

Onda sam ustao i na jed-

nom papiru ispisao }irili~nu

azbuku i latini~nu abecedu. Posle

kra}eg razmi{ljanja, predvideo

sam njihov naredni potez!

Izbaci}e iz abecede sva

slova koja se isto pi{u i u

}irili~nom pismu. To su slova A,

E, J, K, M, O i T. Ovom jezi~kom

racionalizacijom dobi}e azbuku od

23 slova, ~ime se ne mo`e pohval-

iti ni jedna zemlja na svetu.

Dodu{e, neke re~i }e se te`e izgo-

varati, ali }e se gradjani nakon

permanentne upotrebe novog jezi-

ka navi}i i prihvatiti korisnu nov-

inu.

Zagreb }e biti – Zgrb,

Zadar – Zdr, itd, ustvari – id.

Nevolje }e nastati kod imenica u

kojima se izbacuje slovo J kao

}irili~ni vi{ak, jer }e se ste}i utisak

da se sa jekavice prelazi na ekav-

icu. Primer Osijek – Sik, Rijeka –

Rik, Bjelovar – Blvr. U ovoj

racionalizaciji }e najlo{ije pro}i

peva~i {lagera, ali i to je put ka

racionalizacijiji unutar muzike.

Neprospavana no} me

naterala da i ja po~nem da

razmi{ljam evropski. U jezi~koj

racionalnosti, zaklju~io sam –

moramo se odre}i latinice, a u

daljoj razradi projekta odre}i}emo

se i svih slova koja se koriste i u

latinici, a to su: A, E, J, K, M, O

i T. Tada }e i na{a azbuka imati

23 slova, kao i njihova abeceda,

{to zna~i da smo ne samo osvojili

ve} i prema{ili jo{ jedan evropski

standard.

Kao novope~eni

stru~njak za lingvistiku, pripremio

sam predlog da dva bratska naro-

da ubudu}e koriste samo slova

koja se isto pi{u i u azbuci i u

abecedi. A to su A, E, J, K, M,

O i T.

Tako }emo jezi~ku

racionalizaciju dovesti do

savr{enstva, a djaci prvaci }e

mo}i odmah da krenu na

fakultet.

Upravo je iza{la iz {tampe nova knjiga Vanje Buli}a - DDeevveeddeesseettee u izdanju Lagune.Ukratko o knjiziTetralogija koja je obele`ila devedesete.

O autoruVanja Buli}, od oca Dušana i majke Bosiljke,roðen je 1947. godine u Kumanovu. Od1952. godine `ivi u Beogradu. Pisao je u gotovo svim presti`nim novina-ma druge Jugoslavije, a zlatni period jedo`iveo kao urednik Duge. Kao TV stvaralacje uradio više od dve hiljade jedno~asovnihemisija, a bio je scenarista i tri TV serije:Jugovi}i (1988, RTS), Drugo stanje (2006,BK televizija) i Javlja mi se iz dubine duše(2007, TV Košava). Koscenarista je filmaLepa sela lepo gore i scenarista filma Drugostanje. Radio je i dokumentarne filmove. Živi od novinarstva. Otac tri sina. ^lan je Udru`enja knji`evnika Srbije.

SADR@AJ: Lepa sela lepo gore je povest sazdana od slika, bez morbidnih opisa ijezi~kih egzibicija, najkra}im putem sti`e do ~itao~evih emocija. Njeni junaci nisu psi rata,ve} zanatlije, profesori, penzioneri, studenti, poneka usijana glava, ali svi ljudi od desetprstiju koje je usud rata sveo samo na jedan - onaj na obara~u. Ovo je i knjiga o njihovimnastojanjima da podnesu rat kao što se podnosi bolest od koje se malo ko izle~i.

Ratna sre}a je roman o Srbiji u vreme povratka sa ratišta i prilagodjavanja ratnika na`ivot u miru, pri~a o ratnim profiterima koji su u rat krenuli kao golje, a vratili se kaobogataši nau~eni da se bave biznisom po ratnim pravilima: nasilno, prevarama, u duhunovog morala i nestanka starih normi ponašanja...

Zadah belog je slika posrnute jedne porodice u koju, nošena krilima rata, ulazi droga.Knjiga je inspirisana istinitim dogadjajima, kada je droga mogla da se kupi iza svakogkioska na ulici, a njeni glavni junaci su `estoki momci sa beogradskog asfalta i povratnicisa ratišta. La`ni moral ulice i la`ni patriotizam upotpunjuju poslovi iza kojih ostaju leševiuglavnom mladih ljudi, nespremnih da se uhvate u koštac sa izazovima jednog turbu-lentnog vremena.

Crvena kibla je `estoka pri~a o nuklearnom lobiju u Srbiji, koji pokušava da svetskimmo}nicima za veliki novac ustupi prostor za skladištenje nuklearnog otpada. Prva knjiga uSrbiji o nuklearnoj mafiji sa uporištem u podzemlju, policiji i vrhu vlasti. Sa ovom pri~omprepli}e se i jedna erotska epizoda, pa se ukrštanjem dve pri~e dolazi do neo~ekivanograzrešenja drame u kojoj se krade, gine i ljubi.

OBAVE[TENJE KOJE ]E OBRADOVATI SVE LJUBITELJE FUDBALA, A NARO^ITO DELIJE.

SABOR KRAJI[KIH SRBA ORGANIZUJE16. MAJA, U 6:00 PM U SALI NOVE GRA^ANICE

“CRVENO BELU NO]“.ZABAVA JE POSVE]ENA I 70-TOJ GODI[NJICI OSNIVANJA FK C ZVEZDA.

PORED VE] DOBRO POZNATE KUHINJE, MUZIKE, U CRVENO BELOM AMBIJENTU, NAJVA@NIJI SU GOSTI.KAKO TO I PRILI^I U OVAKVOJ SITUACIJI POZVANI SU NAJEMINENTNIJI GOSTI.

DULE SAVI] I VLADIMIR PETROVI] PI@ONKOJI DOLAZE SPECIJALNO ZA OVU PRILIKU PODELI]E SA NAMA OVU RADOST. POKA@IMO DA SMO DOBRI DOMA]INI, POKA@IMO

DA VOLIMO NA[U CRVENU ZVEZDU, KOJA JE ZAJEDNO SA PARTIZANOMMNOGO ZNA^ILA I ZNA^I NAMA SRBIMA IZ KRAJINE.DODJITE, PA NEK ”VE^E CELO BUDE CRVENO I BELO,

JER SVE STO SMO SANJALI I SVE [TO SMO HTELITO SU NAM DALI CRVENO BELI”

POZDRAVIMO I UPOZNAJMO DULETA I PI@ONA.

Za vi{e informacija :Bogdan Kljai} 708-466-6722

13www.serbianmirror.comApril 2015.

14 April 2015.

D O G A D J A J I

Kad se sve vi{e okre}emo sebi, svo-jim problemima, li~nim ambicija-ma i kad polako zaboravljamo ko

smo i odakle smo, u stalnoj jurnjavi i `urbii kada slika napa}enog naroda sa Kosovapolako bledi iz na{ih misli, Srpska BratskaPomo} opravdava svoj naziv i svoje posto-janje.

Kosovo ne smemo da zaboravi-mo! Naro~ito njenu mladost, decu koja`ive na Kosovu i Metohiji i koja su jedinigarant da }e srpska noga i dalje hodati por-tom manastira Gra~anice i mnogih drugihsrpskih bogomolja, i da }e se miris sve}ei tamjana i dalje {iriti Kosovsko-metohi-jskom dolinom.

Na imanju Srpske Bratske Pomo}i14. marta Centralna Uprava SBP je organi-zovala humanitaranu ve~eru za pomo} deciiz Kontejnerskog naselja u Gra~anici naKosovu. Na posnoj humanitarnoj ve~erigoste je svojom pesmom zabavila MirjanaNegovanovi}. Na ve~eri je donanacijamaprikupljeno ta~no 5,570.00 dolara,Centralna Uprava Srpske Bratske Pomo}i

je iz svog bud`eta dala 2,430.00 dolara, aHumanitrano dru{tvo “Bo`ur” jo{ 2,000.00dolara. Ukupna suma od 10,000 dolarakoja je prikupljena bi}e podeljena deci uKontejnerskom naselju u Gra~anici.

Va`no je napomenuti da akcijatraje do 15. aprila i ukoliko jo{ neko `elida pomogne, mo`e da po{alje ~ek ili direk-tno odnese donaciju na adresu: Srpskabratska pomo} 19697 Grand Ave,Lindenhurst, Chicago Il 60046.

Spisak svih donatora bi}e objavl-jen na sajtu Humanitarnog dru{tva “Bo`ur”humanitarno-drustvo-bozur-chicago.org

Sav novac bi}e poslat prekoHumanitranog dru{tva “Bo`ur” iz ^ikaga,koje u`iva veliko poverenje ~itave srpskezajednice i va`i za jednu od najozbiljnijihi najaaktivnijih humaniratnih organizacijana ovim prostorima.

Veliku zhvalnost svim donatori-ma koji su svojim anga`ovanjem i pris-ustvom pomogli ovu humanitarnu ve~eru.upu}uje Centralna Uprava Srpske BratskePomo}i.

U sklopu velike humanitarne akcije za pomo} deci koja `ive u Kontejnerskomnaselju u Gra~anici na Kosovu, Srpska Bratska Pomo} je na svom imanju

organizovala veoma uspe{nu humanitarnu ve~eru

SSRRPPSSKKAA BBRRAATTSSKKAAPPOOMMOO]] ZZAA DDEECCUU

UU GGRRAA^̂AANNIICCII

Uz Blagoslov njegovog preosve{ten-

stva Vladike Longina HD “Bo`ur” u

drugoj polovini juna, na imanju

Manastira Gra~anice obele`i}e 15 godi-

na humanitarnog rada .

Pozivaju se sve srpske organizacije,

kulturna i sportska dru{tva, sva srpska

udru`enja, da svojim prisustvom

obele`e 15 godina postojanja humani-

tarnog dru{tva “Bo`ur” na ovim pros-

torima.

Sav prihod bi}e podeljen deci kao i

porodicama koje `ive u najte`im uslovi-

ma na prostoru Kosova i Metohije.

Od 1945. kad je komunisti~ka parti-

ja na ~elu sa Titom dekretom zabranila

da se preko 200.000 hiljada Srba vrati

na Kosovo i Metohiju pa do 1998. kad

je preko 150.000 Srba pod

Konstantinovim pritiskom napu{talo

Kosovo i Metohiju sve do 1998. kad je

u nekoliko dana usled NATO bombar-

dovanja i {iptarskog zuluma, preko

250.000 Srba moralo da preko no}i

napusti vekovna ognji{ta da jednos-

tavno spasi goli `ivot, pro{lo je dosta

vremena .

Preko 150 srpskih svetinja, manasti-

ra i crkava je spaljeno ili uni{teno, neko-

liko hiljada ku}a i stanova zapaljeno ili

uzurpirano, a groblja preorana.

Nekoliko hiljada ljudi je kidnapovano i

ubijeno, Rat nikom nije doneo dobro.

Ostao je mali broj Srba koji jednostavno

nisu hteli da odu i napuste svoju zemlju,

reskiraju}i tako

svoje `ivote, ostavljeni na milost i

nemilost albanskoj ve}ini.

Te 1999. smo davali najvi{e u `elji

da damo na{e malo, koje je zna~ilo

mnogo za one kojima je namenjeno,

kako je govorio na{ Du{ko Radovi}.

U tim trenutcima bili smo spremni

na sve, davali smo i vi{e jer mi meru

ponekad ne znamo da prepoznamo.

Na raznim humanitarnim akcijama

svih ovih godina smo dokazali svoju

humanost. Ne malo puta smo bili pre-

vareni. Ne malo puta pomo} je oti{la

onima kojima je najmanje bila potrebna,

ali HD “Bo`ur” je za sve ovo vreme

uspeo da sa~uva ugled i po{tovanje

srpske zajednice u Ilinoisu. HD “Bo`ur”

je podelio na stotine hiljada dolara

pomo}i, poslao nekoliko kontejnetra

hrane ode}e i obu}e, kupio nekoliko

ku}a za najugro`enije srpske porodice,

organizovao dodelu stipendija i pomo}

deci bez roditelja, pomogao i povezao

radio stanicama najugro`enije manas-

tire i crkve na Kosovu i Metohiji i platio

nekoliko neodlo`nih operacija za decu

koja nisu imala osnovna sredstva za

`ivot, a jo{ manje za le~enje.

Za sve ove godine nije potro{en ni

jedan dolar na administraciju slanje

re`iju ili sli~no,

Humanitarno dru{tvo “Bo`ur” nika-

da za ovih 15 godina nije odustalo,

nikada nije izgubilo veru i nadu i nikada

nije zaboravilo. Opstalo je samo zah-

valjuju}i pojedincima srpske zajednice

koji su sli~no razmi{ljali i pomagali u

`elji da delu na{eg naroda koji je ostao

da `ivi na Kosovu i Metohiji, da nadu i

ulije snagu da opstane, jer dok god ima

njih ima i nade za na{e Kosovo.

@ivot vra}a samo ono {to mi daje-mo drugima, rekao je Ivo Andri}.

Nacija koja zaboravlja svoje korene i

istoriju nije velika nacija. Moramo da

pamtimo, moramo da pra{tamo, ali ne

smemo da zaboravljamo. Poka`imo jo{

jednom da nismo i nikad i ne}emo zab-

oraviti na{e Kosovo, na{ Jerusalim.

Najva`nije da na{ narod na Kosovu i

Metohiji zna da nisu sami. O detaljima

akcije uskoro na sajtu HD Bo`ur.

N.R.

HUMANITARNO DRU[TVO BO@UR, slavi 15 godina od svog osnivanja.

N O S T A L G I ^ N E P R I ^ E I Z B R U K L I N A

15www.serbianmirror.comApril 2015.

KUGLA OD ^OKOLADE[ta da vam pri~am, u fioci moje

natkasne nadjoh kuglu. Prava kugla,kao od velikog kuglagera, le`i{ta za

specijalne to~kove, ili lopta za bilijar, aliobojena srebrnom bojom. Lepa, pravilnakugla i siguran sam da biste izgubili, akobi se kladili, od ~ega je ova kugla napravl-jena. Verovatno biste rekli, srebro, alumini-jum, platina, belo zlato, i sl.

Imao sam te~u u gradu Ni{u i nijebilo nijedne prilike da nisam obi{ao togstarinu kada bih tamo odlazio. Bile su togadne godine, devedesete, po~eo rat, avionilete preko zavi~aja, a nijedan tamo da sleti.Zato sam morao da putujem preko Sofije,Bukure{ta, Budimpe{te, Be~a. Uvek bih,tako lutaju}i po stranim aerodromima,koristio priliku da kupim i neki poklon rod-jacima. Tako jednom setiv{i se svoga te~eu Ni{u, kupih mu negde tranzistor sakratkim talasima, kojim je mogao da hvataskoro sve svetske stanice. Bio je presre}an.

Okretao je onaj tranzistor,zagledao, uzeo veliku lupu i glasno ~itaostanice. Bio je kao dete koje je dobilodavno pri`eljkivan poklon.

“Slu{aj moj dragi rodja~e“, re~emi on tada, “nemoj da mi kupuje{ ovakoskupe poklone. Nemoj molim te. Te{ka suvremena i ovde i tamo, a rodjaka ima{mnogo, pa kad krene{, znam ja da to svemnogo ko{ta, nego mi kupi samo jednu~okoladu. Molim te,samo jednu ~oko-ladu i mo`dabaterije za ovaj,tako divan, maliradio. “

Tako je ibilo. Rat seodu`io, pro{irio,avioni zaobilazilizavi~aj, a ja bih postranim aerodromi-ma i `elezni~kimstanicama ~ekaoprevoze, kupovaopoklone za rodjakei naravno, zna se,~okoladu za mog te~u iz Ni{a, grada naNi{avi. Uvek se radovao, gledao ~ija je,govorio mi ta~no da sam mu pro{li putdoneo ~okoladu iz [vajcarske, pa onda izFrancuske, pa onda iz Amerike. A onda bisedeli, i stari ve} oronuli te~a, pri~ao mi jesvoje `ivotne pri~e, kako je u~io u~iteljsku{kolu u Negotinu, kako je izbegao da ganedi}evci i ~etnici mobili{u, a partizani gauhvatili i kako je bio pismen, postao jepisar u komandi garnizona neke tamobrigade. Neke pri~e je i ponavljao, a bilomu je milo da mi ispri~a pri~u kako sejedna mlada partizanka, koja je pored togabila i kapetan, smrtno zaljubila u njega.

“I tako, tamo na frontu pucaju, aja i ona u jednom {ljivaru daleko od fronta,vodimo ljubav. Tako ti, dragi moj rodja~e,ja opalim partizanskog kapetana, jedne

tople no}i na mese~ini.“ Smejali smo se,nisam ga prekidao da mu ka`em da mi topri~a ve} po ko zna koji put. Bio je starprili~no, zaboravljao je, a mo`da je jednos-tavno voleo da pri~a nekome svoje do`ivl-jaje pa sam mu ja bio zgodna i zahvalna-publika.

“Ovo ti je ~okolada koja se praviu Brazilu“, iznenadio sam ga jednom kadasam ga posetio u bolnici.

“Da li je mogu}e da je ovu ~oko-ladu dr`ao neki Brazilijanac pa je evo saddr`im ja?“, rekao mi je on sa naivnim,veselim, de~a~kim osmehom na licu. “Je liskupa rodja~e, ova ~okolada?“

“Ma jok, sitnica, nemoj o tome darazmi{lja{.“

Gledao me je sa zahvalno{}u ipa`ljivo odmotavao onu ~okoladu skidaju}ipolako staniol kao da je od zlata.

“Zna{ rodja~e, onaj tvoj tranzistorsa kratkim, srednjim

i dugim talasimasam sa zado-voljstvom slu{aokod ku}e, aliovde u bolnici nemogu. Smetamostalima. Ku}iposle dnevnika nateleviziji, ja leg-nem u krevet,ugasim svamogu}a svetla iupalimo taj tvojtranzistor i polako{etam po svetu.

Te Pariz, te London,te Rim pa onda uhvatim i Ameriku, nju-jor{ku neku stanicu, pa onda zami{ljam onesve oblakodere, svetla no}u, `uti taksi poulicama, pa onda zami{ljam i tebe kakotamo sedi{ u nekom baru i u stilu GariKupera pije{ viski sa sodom. [to slika kadase zami{lja mo`e da bude lepa, ne mo`enijedan film, niti televizija da je takodo~ara, to je ~udo, taj ljudski um i sva tanjegova mo} zami{ljanja. I tako slu{am iveruj mi, kao i da sam ja tamo. A ondauzmem jednu kockicu ~okolade iz staniolada zasladim zavr{etak dana, polako, pustimda mi se topi na jeziku. E moj rodja~e,nema{tina nas je nau~ila ovde u zemlji dau`ivamo u tako malim i obi~nim stvarimakoje vi tamo, u tom prebogatom svetu i neprime}ujete, a one postoje i stvarno su lepe,bo`anstvene, veruj mi, obi~an je dan

tranzistor i ~okolada.”Slede}i put kada samdo{ao u zavi~aj odoh i u Ni{ i naravno, kodte~e. Pustili su ga iz bolnice ku}i. Bio jepri kraju, iznemogao, iscrpljen bole{}u,le`ao je na jastuku podignutom uz velikukrevetsku tablu.

“Ej moj rodja~e, izgleda da jedo{lo vreme da se rastajemo“, gledao me jeonim stra{nim pogledom rastanka, kao ljudikada odlaze na dalek put, i sme{kao se.Stavio sam ~okoladu na njegovu natkasnu,a i baterije za tranzistor. Blago senasme{io, a zatim jedva se propinju}i, malopodigao, otvorio fioku od natkasne i izva-dio loptu. U po~etku sam se pitao {ta je to?[ta mi to pokazuje, metalna lopta? Tako jeizgledala na prvi pogled. Vrlo glatkih, oblihlinija, veli~ina lopte za bilijar, mo`da ne{tomanja.

“[ta misli{, {ta je ovo?“, upita mesme{kaju}i se. “^ik pogodi, moj dragirodja~e!“

Dr`ao sam loptu u rukama,merkao je, zagledao, uporedjivao, misliose... nije mi padalo na pamet pa mu sanedoumicom na licu rekoh: “Ne znam.“

“Kako ne zna{, pa ti si mi je dao,dao si mi je, a sada se ne se}a{?“

“Ne, sigurno ti je nisam dao. Ilimo`da sam ti je dao, ali se ne se}am dame ubije{.“

Bio je sre}an {to }e da mi ka`e,pa napravi teatralnu pozu i re~e:

“Ovo je lopta od tvojih ~okola-da. Nemaju}i {ta da radim, le`e}i i zdravibolestan, od onih staniola sa ~okoladapravio sam ovu loptu. Vidi{ kako je lepa,obla, pravilna, istinska kao da si je pravioma{inom. A ja sam je u stvari praviosam, ovim dvema {akama sa ovih desetprstiju, le`e}i uve~e i slu{aju}ibelosvetske stanicena radiju. Za tebe samje napravio. ^okolade sam pojeo, a stan-iol ti vra}am da ga ~uva{ kao uspomenuna tvog te~u.“

Eh, {ta sam mogao nego da sesmejem i radujem lopti kao dete i obe}ammu jo{ puno ~okolada i jo{ puno lopti odstaniola. Setno se sme{kao. I on i ja smoznali da je ovo bio na{ poslednji susret.

Loptu od, kako to on ka`e, ~oko-lade, sam uzeo i evo je tu, u fioci natkasnepored mog kreveta. Ponekad, kada ugasimsvetlo le`e}i u krevetu, otvorim fioku, napi-pam loptu i igram se njome. Moram dapriznam da me ta igra prstiju i lopte od~okolade odmara, i dok polako tonem usan kao da vidim svog te~u kako se sme{ka`e: “Dragi moj rodja~e, u malim stvari-ma je najve}a sre}a dragi moj, u obi~nim,malim stvarima, veruj tvom te~i...“

I verujem mu, verujem...

Pi{e: D`o Moler

16 April 2015.

L I ^ N O S T I

Dejan Marinkovi}, multital-

entovani umetnik, Srbin

koji `ivi u Americi, bavi

se pisanjem, muzikom, medjunaro-

dnim biznisom. Njegov prvi roman

“Srbin u Americi” iza{ao je jo{

davne 2006. u izdanju Narodne

knjige. Marinkovi}ev drugi roman

“Misti~na mo~vara” je pomalo

realna, a pomalo i fantasti~na pri~a

~ija se radnja odvija na relaciji

Vajoming – Subotica - Beograd

–Afrika. U medjuvremenu, zavr{io

je i svoj tre}i roman “Dor}olci

80-tih” i trenutno je u pregovorima

sa izdava~em.

Dejan Marinkovi} `ivi u

Americi, uspe{no se bavi bizni-

som, a zavr{io je studije spoljne

trgovine u Var{avi. U lokalnom

krugu, na Dor}olu, a i ne{to {ire

postao je poznat u muzi~kim

vodama. Snimio je dva muzi~ka

albuma, gde potpisuje i tekstove

pesama “Slobodna zemlja” i “Kada

padne no}”. Bavljenje muzikom

dovelo ga je i do presti`nog

takmi~enja The Akademia Music

Awards, na kojem je nedavno

osvojio prvu nagradu.

Da li si bio iznenadjendobijanjem nagrade?

- Sa pesmom “I Wish

That Sou Were Here“, 15. marta

ove godine sam osvojio glavnu

nagradu na presti`nom muzi~kom

takmi~enju The Akademia Music

Awards, u Los Andjelesu, u kate-

goriji pop/electronica. Hiljade

muzi~ara iz celog sveta prijavljuju

svoje kompozicije i u~estvuju na

ovom takmi~enju. Pesme ocenuje

{esto~lani `iri, sastavljen od biv{ih

vode}ih direktora najve}ih svetskih

diskografskih ku}a. Trenutno

najbolji ameri~ki menad`eri pod

rukovodstvom The Akademia

Music Awards pripremaju

ameri~ku i svetsku promociju

mojih pesama, {to

podrazumeva emito-

vanje u radio i televiz-

ijskim programima,

reklamiranje u {tampi

kao i internet

prezentacije usmerene

ka multimilionskoj

publici.

[ta za tebezna~i dobijanje ovenagrade?

- Sada, po{to

sam pobedio na ovom

takmi~enju, kontaktiraju me mnogi

menad`eri. Ipak, moram

napomenuti da je muzi~ka industri-

ja generalno veoma korumpirana i

puna “ajkula”. Ugovor, koji sam

upravo dobio, pun je trikova i

pravnih zavrzlama. Ako bih ga

potpisao u ovoj formi, automatski

bih se odrekao autorskih prava u

korist menad`menta, {to zna~i da

bi oni zaradjivali na mojim

autorskim delima. Mnogi muzi~ari

gladni slave, pristaju na ove i

mnoge druge uslove. Meni slava

nije prioritet. Muziku stvaram iz

srca, ne podredjujem je tr`i{tu.

Stoga sam veoma oprezan.

Naravno, idealno je kada ~ovek

mo`e da zaradjuje rade}i ono {to

voli.

Da li sada razmislja{malo ozbiljnije o nekoj muzi~kojkarijeri ili }e to i dalje ostatisamo hobi i rad iz ljubavi, poredtvog glavnog posla od kojeg

`ivi{?- Muzika i pisanje su za

mene uvek bili i osta}e na prvom

mestu. Trudim se da umetnost, bez

obzira na velika ulaganja dr`im na

najvi{em nivou. U dana{njem

svetu samo mali broj ljudi `ivi

dobro od umetnosti. Zato se pored

pisanja i muzike, bavim i medju-

narodnim biznisom, jer mi to

donosi vi{e novca. Trenutno prego-

varam sa izdava~ima mog

muzi~kog albuma za ameri~ko

tr`i{te, a u Srbiji sa PGP-RTS-om.

Takodje pregovaram sa doma}im

izdava~ima povodom izdavanja

moje knjige “Dor}olci 80-tih“. U

Srbiji su prilike po pitanju umet-

nosti veoma lo{e, medjutim, kao

{to rekoh, ja se umetno{}u bavim

iz srca, a ne zbog slave ili novca.

To je jedini na~in da stvaranje

bude iskreno, jer kad svoja dela

pakuje{ i prilagodjava{ tr`i{tu, to

vi{e prestaje da bude umetnost.

Sa kojim muzi~arima sisaradjivao?

- Saradjivao sam sa

mnogim muzi~arima, ali od svih

mi je najdra`a saradnja sa

Nikolom Slavkovi}em, koji je i

moj rodjak. Zatim sa Branislavom

Zdravkovi}em i njegovom supru-

gom Lanom Petkov Zdravkovi}.

Svo troje su originalni ~lanovi

Bajka benda, koji sam ja krstio.

Nastupaju po celoj Srbiji, a izmed-

ju ostalih anga`ovanja su i prate}i

bend peva~ice Tijane Dap~evi}. U

mojoj biografiji je opisana na{a

saradnja.

Za kraj, tvoja poruka~itaocima “Ogledala”?

- Po{to se bli`i veliki

praznik Vaskrs, a i ovo izdanje

“Ogledala” }e biti u znaku tog

velikog praznika, koristim priliku

da svim ~itaocima va{eg lista

po`elim svu sre}u u nastupaju}em

periodu. Moja poruka je takodje da

svi Srbi podr`avaju kompletan pro-

jekat na kojem “Ogledalo” ve}

godinama radi i da njihov doprinos

i samom ~asopisu i umetni~kim

dogadjajima bude nesebi~an i od

srca. A.M

INTERVJU – DEJAN MARINKOVI]

Dejan Marinkovi}, muzi~ar, pisac, pesnik, glumac,

oprobao se u svim navedenim umetni~kim stvaranjima.

Objavio je muzicke albume i singlove. Album “ Slobodna

zemlja”(1990. PGP – RTS), duet sa poznatom poljskom

peva~icom “Shazza”, pod naslovom “Czegochcesz“ (Blue

Star Records Poland), album “Gdyzapadanoc” (1994. Sony

Music, Poland), singl “I Wish That You Were Here“, singl

“Don’t let me down“, zatim albume”Kada padne no}”, “Na

granici”, a snimio je i mnogo muzi~kih numera za reklame

u Srbiji, Americi i Poljskoj.

Knjigu “Misti~na mo~vara“, u izdanju Srpske knjige,

Marinkovi} je objavio 2007. Godinu dana ranije u izdanju

Narodne knjige, objavljen je njegov prvi roman “Srbin u

Americi“. Ovaj roman je bio najprodavaniji u kako u Srbiji,

tako i u dijaspori. Pesmaricu “Dnevnik van vasionskog put-

nika“ objavio je daleke 1986. a trenutno je u pregovorima

sa izdava~ima za njegov novi roman “Dor}olci 80 – tih“.

Pro{le godine snimio je singl pesme “Slobodna zemlja”

sa peva~icom Majom Nikoli}, u izdanju poznate muzi~ke

ku}e “City Records”. Dejan Marinkovi} je snimio preko

trista kantautorskih kompozicija.

PISAC IZ MISTI^NE MO^VARE

17April 2015. www.serbianmirror.com

n i [ j u ^ e , d a n a S , S u t r a

Vekovima je Ni{ nezao-bilazna ta~ka ljudi izrazli~itih kultura i kra-

jeva sveta.Dolaze, ostanu una kratko, donesune{to novo, pa sesa njim pozdravedo slede}eg vid-jenja. Makar i uprolazu, odu{eviih ovaj gradkojim tutnja toplidah juga. Dapostoje vrataizmedju Istoka iZapada, nalazilabi se na Medijani,a r h e o l o { k o mnalazi{tu ka Ni{koj Banji.Toliko je ljudi kroz ta vratapro{lo, da bismo se moralidobrano zamisliti sa koje }emostrane napisati “guraj“, a sa koje“vuci“. Ni{ je “ku}a nasredputa“, nemogu}e ju je zaobi}i.

^ovek o kojem }ete unarednim redovima ~itati iz teku}e nikada i nikuda ne odlazi.Tu je, ~ak i kada u njemu nijetelom prisutan. On je u Srbijina{ao dom ~iji temelj ~inemnoge istovetnosti srpskog ikurdskog naroda. On je RzgarMohamad {hikh Mohamad, uprestonici ju`ne Srbije poznatijikao Goran {hikh.

Rodjen je 1961. godineu Erbilu, glavnom gradu ira~kefederalne jedinice Ju`niKurdistan (Ira~ki Kurdistan –

ina~e, geografska i istorijskaoblast Kurdistan podeljena jeizmedju Turske, Irana, Sirije i

Iraka, u kojemsu Kurdi ostvar-ili najve}ua u t o n om i j u ) .Maja 1981,Rzgar je dobiodiplomu za srps-ki jezik nat a d a { n j e mRadni~kom uni-verzitetu “RatkoPavlovi}”u Ni{u.Naredne godineupisuje studije

na ni{komFakultetu za{tite

na radu koje, usled objektivnihrazloga, prekida 1985. U tovreme, bio je predsednikUdru`enja kurdskih studenata

SFRJ i izdava~ i glavni i odgov-orni urednik ~asopisa “Kurd“. Uperiodu velikih progona pripad-nika njegovog naroda i pritisakaAmbasade Iraka na jugosloven-sku Vladu, na Rzgara je kodGlavne po{te u Ni{u poku{anatentat, posle ~ega on, po pre-poruci organa reda, napu{ta na{uzemlju. Poslednjih dvadesetgodina proveo je u Holandiji, umedjuvremenu zavr{iv{iosnovne i magistarske studije`urnalistike u ^ehoslova~koj naKarlovom univerzitetu. Nedavnose vratio u Srbiju, u grad na kojije sa~uvao ipak pozitivnase}anja i u kojem nastavljausavr{avanje srpskog jezika.Pored srpskog, Rzgar govori i~e{ki, engleski, holandski, arap-ski i persijski, dok se u komu-nikaciji koristi i bugarskim,

makedonskim i poljskimjezikom.

Junak ovog tekstaautor je knjige pesama “Mojegnezdo Halabd`a“, poetskogsvedo~anstva o genocidnomstradanju `itelja tog kurdskoggrada 1988. godine, u dogadjajupoznatom kao “Krvavi petak“.Tog dana je, u masovnomtrovanju bojnim otrovom,stradalo vi{e od pet hiljada, apovredjeno oko jedanaest hiljadaljudi. “Ni{ki Kurdistanac” je,pod imenom Rzgar Randjero,kao novinar, pisac i umetnik usvojoj domovini u februaru2014. dobio orden za zaslugenajvi{eg reda od straneMinistarstva kulture RegionalneVlade Kurdistana, {to je priz-nanje ~etrdesetogodi{njeg stvar-ala{tva.

Grade}i akademskukarijeru i bave}i senau~no-istra`iva~kim radom,koji se pre svega ogleda u gos-tuju}im predavanjima, u~e{}emna mnogobrojnim medjunarod-nim nau~nim skupovima, kon-ferencijama, simpozijumima iaktivnom istra`ivanju, ali izavidnoj praksi, poputanga`ovanja u arapskoj redakci-ji medijskog giganta “Bi-Bi-Si“(BBC), postaje doktorantDepartmana za komunikologiju inovinarstvo ni{kog Filozofskogfakulteta, na univerzitetu nakojem ve} tri decenije ima `eljuda kruni{e svoje intelektualnousavr{avanje. Najzad, to je ipostigao, februara 2015,odbraniv{i doktorsku tezu natemu “Uticaji procesa global-izacije i savremenih medijskih

Pri~e iz grada na promaji

Ivan Kalauzovi} - Ivanus

Sunce KurdiStana u ni[Koj Kotlini

Sa dekanom Filozofskog fakulteta i rektorom Univerziteta u Ni{u

Sa ministrom kulture i informisanja Ivanom Tasovcem

18 April 2015.

N I [ J U ^ E , D A N A S , S U T R A

formi na istra`iva~ku

metodologiju i stilsku strukturu

modernog novinarstva“ ,ujedno

smatraju}i sebe pravim

primerom ~oveka determin-

isanog globalizacijom. Sa pri-

jateljima iz Srbije, Rzgar je

2012. u Ni{u osnovao i Dru{tvo

srpsko-kurdskog prijateljstva.

Svoj dalji rad, on `eli

da posveti istra`ivanju koje je

zapo~eo pre vi{e od tri deceni-

je, a u kojem se bavi sli~nosti-

ma srpske i kurdske kulturne

ba{tine, jezika, obi~aja. U tome

mu svesrdno poma`e mentor,

profesor Filozofskog fakulteta u

Ni{u dr Vladeta Radovi}, sa

kojim trenutno radi na pripremi

knjige na ovu temu. To delo }e,

prema re~ima autora, sadr`ati i

srpsko-kurdski re~nik. Kao

uvertira, po~etkom decembra

2014. godine odr`ana je veoma

pose}ena tribina “Internaciona-

lizacija kurdskog pitanja:

sli~nosti izmedju srpskog i kurd-

skog naroda“. Organizatori su

bili Savez studenata Filozofskog

fakulteta i Departman za komu-

nikologiju i novinarstvo.

Specijalno za ~ika{ko

“Ogledalo“, veliki prijatelj Srba

iz Kurdistana otkriva nam, dok

}askamo u ~uvenoj “Ni{lijskoj

mehani“, deo identi~nosti na{a

dva jezika. Tako saznajemo da

najvi{e sli~nosti nalazimo kod

toponima. Na primer, naziv

naselja Bagrdan u Jagodini, na

severnom kraju istoimene

klisure, sastoji se

od dve kurdis-

tanske re~i –”ba“

je vetar, a

“grdan”su brda.

Hidronim najve}e

srpske reke,

Morave, koristi se

i u Kurdistanu,

gde zna~i “modra

voda“ (mor =

modra, ava = voda). Ime

grada Kovina sastoji se

od kurdskog

prefiksa”ko“ = mnogo

ili puno i sufiksa ”vin“

= ljubav. Re~ Pirot li~no

je ime mnogih starijih

stanovnika kurdske

oblasti, a sam pojam u

prevodu na kurdski

otkriva sintagmu “stari

put“. Pseudonim prvog

nearapskog predsednika

Iraka i vode}eg ira~kog

politi~ara, ina~e velikog

borca za prava Kurda,

D`alala Talabanija,je

upravo Pirot. U

isto~nom (iranskom) Kurdistanu

nalaze se i gradovi po nazivu

isti geografskim pojmovima u

Srbiji, poput Be{ke i Ra`nja.

Brat se na kurdskom

ka`e “bra“ – ~etvrto slovo samo

u uop{tenom govoru nedostaje.

Tako, ukoliko na ovom jeziku

`elimo da ka`emo “moj brat“,

re}i }emo “bram“, a za “tvoj

brat“ kao i u srpskom “brat“.

“}ao“ su na kurdskom o~i, u

prenesenom zna~enju: “Vidimo

se!“. K}i je isto “k}i“, “mac“ je

poljubac, obrve su “bro“, “ser-

dar“ je ime i najvi{i vojni ~in,

dok je “zakon“ kovanica kojom

se ukazuje na staro znanje (za =

znanje, kon = staro) ili na

veoma pametnog ~oveka, genija.

`ena je “`n“, a `ivot “`in“ ili

“`jan“.

U Kurdistanu mo`ete

nai}i na Bobana, Milana,

Gorana i Zorana. Boban i Milan

su i nazivi kurdskih plemena,

dok se terminom “boban“

ozna~ava i kretanje nagore.

Takodje, jezik “Gorani” pred-

stavlja grupu severozapadnih

iranskih dijalekata koje koriste

Kurdi. Ime Goran je naro~ito

popularno, a vodi poreklo od

re~i “gairi“, {to na avestijskom,

jednom od starih iranskih jezika,

zna~i “planina“. Ve}ina `ivotin-

ja i ljudskih organa se na krud-

skom imenuje isto. Za telo se

ka`e “le{“, a za mrtvaca “mrt“.

Sam kurdski jezik deo je velike

porodice iranskih jezika iz indo-

evropske jezi~ke grupe. Njime

danas govori od 20 do 30 mil-

iona ljudi {irom sveta.

Ivan Kalauzovi} Ivanus

ivan.kalauzovic@gmail.com

www.linkedin.com/in/ivankalauzovic

Sa gradona~elnikom Ni{a Zoranom Peri{i}em

19www.serbianmirror.comApril 2015.

^ E S T I T K E

20 April 2015.

P O R U K E