Biotechnology in Animal Husbandry 26 (spec.issue), p 55-66, 2010 Publisher: Institute for Animal Husbandry, Belgrade-Zemun

ISSN 1450-9156

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE JAJA SA SLOBODNOG ISPUSTA POSEBNOG I GARANTOVANOG KVALITETAAutori: dr Zlatica Pavlovski, dr Zdenka krbi, dr Milo Luki, dr Vesna Krnjaja, mr Zorica Bijeli, Sneana Trenkovski dipl.ph. Realizatori rezultata: Institut za stoarstvo, Beograd-Zemun Odgovorno lice: dr Zlatica Pavlovski, nauni savetnik, Institut za stoarstvo, Beograd- Zemun (TP 20021) Kategorija tehnikog reenja: Bitno poboljan tehnoloki postupak (M84) Oblast: Biotehnika Korisnici rezultata: Institut za stoarstvo, Beograd-Zemun Poetak primene: 2009. god. Recenzenti: dr Niko Miloevi, redovni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Lidija Peri, vanredni profesor, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Problem koji se reavaProizvodnja konzumnih jaja na industrijski nain poela je naglo da se razvija u SAD nakon II svetskog rata, a neto kasnije i u zapadnoj Evropi. Karakteriu je zatvoreni objekti, vetako svetlo i ventilacija, veliki broj visokoproduktivnih hibridnih kokoi nosilja u ogranienom prostoru (skoro po pravilu u kavezima baterijama), korienje smea iz fabrika stone hrane (sa raznim aditivima antibiotici, kokcidiostatici, razliiti stimulansi, hormoni i sl.), primena mnogih preparata za preveniranje i leenje bolesti i odravanje higijene u objektima i na farmi. Ovakva proizvodnja obezbeuje potroaima konzumna jaja tokom cele godine u velikim koliinama i po relativno niskoj ceni. Intenzivna industrijska proizvodnja jaja imala je veoma interesantan razvoj u poslednjih 20 godina. Jaja kao hrana su neopravdano optuena da su tetna po ljudsko zdravlje. Ali, ipak nepravda se poslednjih godina polako ispravlja. injenica da se novi organizam stvara iz jajeta pile, potvruje da je jaje hrana bogata hranljivim sastojcima. Jaje je izvor visoko vrednih proteina i ima jedinstvenu kombinaciju masnih kiselina koje su neophodne u ishrani ljudi i ta injenica se koristi u promovisanju jajeta kao proizvoda sa visokim sadrajem hranljivih komponenti. Iako se 75% svetske proizvodnje konzumnih jaja odvija u kaveznim sistemima dranja sa razliitom gustinom naseljenosti, u razvijenim zemljama sveta znaajna suma novca se investira u nove sisteme dranja kokoi nosilja. Mnogi uesnici u

56

Z. Pavlovski i sar.

lancu proizvodnje konzumnih jaja su razvili vrlo ozbiljne programe proizvodnje i marketinga jaja u skladu sa direktivama Evropske Unije (EU) koje se odnose na dobrobit ivine, a u cilju poveanja potronje jaja. Novi sistemi dranja kokoi nosilja (obogaeni kavezi, ekstenzivan, poluintenzivan, duboka prostirka, organska proizvodnja) prvenstveno poboljavaju dobrobit ivine, a zatim i kvalitet jaja. U zemljama Evropske Unije, jo uvek je 92% kokoi nosilja u kavezima i kada nove direktive o zabrani kaveznog sistema, odnosno smanjenja podnog prostora po kokoi, stupe na snagu, normalno je za oekivati smanjenje proizvodnje jaja (manji broj jaja). Smanjenje koliine jaja rezultirae smanjenjem profita, poveanjem cene jaja i smanjenjem broja zaposlenih. Poveanje trokova proizvodnje u alternativnim sistemima dranja, i u isto vreme poveanje cene jaja u trgovini, sigurno utie na odluku potroaa pri kupovini jaja. Pitanje da li je potroa spreman da plati viu cenu za dobrobit ivine ili za poseban i garantovan kvalitet. Veina potroaa pri kupovini jaja najvie ceni bezbednost i sveinu jaja. Sistem proizvodnje je takoe faktor od uticaja na potroae, odnosno nain dranja ivine koji ukljuuje uslove na farmi, dobrobit kokoi, ishranu, zdravstveno stanje, veliinu jata i sl. Kada je re o potroaima, danas postoje dve kategorije: svetski potroai, koji su spremni da plate viu cenu za proizvode posebnog kvaliteta i druga, potroai koji vode rauna o sistemu proizvodnje ali nisu spremni da plate viu cenu za takav proizvod. U Srbiji jo uvek nema trino znaajne proizvodnje konzumnih jaja u nekaveznim sistemima. To je posledica, pre svega, injenice da do sada nisu postojali propisi kojima su se od proizvoaa zahtevale izmene u nainu dranja ivine. Aktuelni Zakon o dobrobiti ivotinja (Slubeni glasnik RS 41/09) ne zabranjuje izriito dranje nosilja u baterijskim kavezima. U Zakonu se samo kae da je vlasnik, odnosno dralac ivotinje duan da obezbedi odgovarajui i siguran smetaj ivotinje, kao i mikroklimatske uslove, higijenu, dovoljno prostora, slobodu kretanja, hranu i vodu koja odgovara vrsti, rasi, polu, starosti i fizikim, biolokim, proizvodnim potrebama i potrebama u ponaanju ivotinje. Medjutim, nedavno usvojeni Pravilnik o uslovima za dobrobit ivotinja (Slubeni glasnik RS 6/10) blie definie uslove dranja i ovu oblast u potpunosti ureuje po ugledu na Evropsku Uniju. Tako, prema lanu 53 ovog Pravilnika pravna i fizika lica, odnosno preduzetnici mogu da uzgajaju kokoke nosilje u neobogaenim baterijskim kavezima do 1. januara 2012. godine. Treba znati da je Direktiva kojom je EU uredila ovu oblast doneena jo 1999. godine, a zabrana je predviena u dve faze od 2003. godine zabranjeno je

Tehnologija proizvodnje jaja ...

57

instaliranje baterijskih kaveza, a od 2012. godine bie zabranjeno i dranje u njima. Ova direktiva je usvojena pod velikim pritiskom potroaa nakon to su oni iskazali svoju spremnost da se za poboljanje dobrobiti nosilja rtvuju plaanjem vee cene za jaja proizvedena u alternativnim sistemima. Donoenjem ovakvih propisa kod nas sa rokom primene od nepune dve godine i bez provere ispunjenosti prethodno opisanog uslova u pogledu spremnosti potroaa da za jaja iz alternativnih sistema plate veu cenu, teret brige o dobrobiti ivine prevaljuje se na prozvoae. S obzirom na injenicu da je trenutno u Srbiji ponuda jaja iz alternativnih sistema dranja krajnje limitirana, pitanje o izboru sistema dranja u istraivanjima o miljenju potroaa obavljenim u 2009. godini postavljeno je hipotetiki i glasi Ukoliko biste mogli da birate, iz kog sistema dranja biste radije kupili jaja. Dobijeni rezultati pokazuju da bi u sluaju postojanja izbora svega 9% ispitanika kupovalo jaja iz klasinih kaveza. Najvei broj bi se opredelio za jaja iz sistema sa ispustom (51,2%) ili pak organske proizvodnje (26,4%). Ovakva opredeljenja verovatno se mogu tumaiti tradicionalnim shvatanjem da su prava jaja ona koja nose kokoke koje etaju, ali i injenicom da drava sve vie intenzivira aktivnosti na promovisanju organske i drugih oblika tzv. ekoloke poljoprivredne proizvodnje. Imajui u vidu stav potroaa inilo nam se sasvim opravdano da razvijemo novu tehnologiju za proizvodnju jaja sa ispusta posebnog i garantovanog kvaliteta. Ovaj sistem je takoe vrlo interesantan i za proizvoae jer je pogodan i za organizovanje organske proizvodnje konzumnih jaja, gde se za ishranu kokoi koriste iskljuivo hraniva dobijena iz organske proizvodnje, uz ispunjavanje i drugih uslova koje propisuje odgovarajua ovlaena organizacija, to se proverava obaveznom sertifikacijom proizvodnje.

Kratak prikaz tehnolokog procesaJaja sa ispusta proizvode kokoi u uzrastu od 18 nedelja do kraja noenja (ne due od 72. nedelje uzrasta), koje tokom dana imaju stalan pristup otvorenom ispustu koji je preteno pokriven vegetacijom i ija je maksimalna naseljenost 1000 kokoi po hektaru (min. 10 m po kokoi). Bitni tehnoloki parametri vezani za izbor nosilja, uslove gajenja, ishranu, manipulaciju jajima kao i kontrolu kvaliteta jaja takoe su propisani.

58

Z. Pavlovski i sar.

Izbor kokoi nosilja Za proizvodnju konzumnih jaja po ovoj tehnologiji ne koriste se hibridi koji se koriste u industrijskoj intenzivnoj proizvodnji. U naim uslovima mogu se koristiti domae nativne kokoi (golovrata koko), domae populacije rasa Rodajland, Njuhempir, Amrok, Plimutrok kao i melezi dobijeni ukrtanjem ovih rasa. Objekti i oprema, poetak proizvodnog ciklusa U objekat se unose i postavljaju segmenti reetkastog poda, a zatim se rasprostire na 2/3 podne povrine ista i suva prostirka u sloju od 30 cm. Zatim se postavljaju visee hranilice, gnezda sa istom prostirkom i proverava funkcionisanje opreme za osvetljavanje i napajanje, kako bi se blagovremeno otklonili eventualni nedostaci i greke u njenom radu. Useljavanje kokica u objekat se obavlja u uzrastu kokica od 18-nedelja. Useljavaju se prvo najdalji, pa vratima blii delovi objekta, a zatim proverava da li jedu hranu i piju vodu. Posle 2-3 dana od useljenja, kokoi se obavezno isputaju na ispustpanjak. Na ispustu im se ujutro daje hrana u hranilicama, koje se povremeno premetaju sve dalje od objekta, a sve blie spoljnoj ogradi ispusta. Na poetku i tokom proizvodnje posebnu panju obratititi na stalno praenje ponaanja i zdravstvenog stanja ivotinja.

Tehnologija proizvodnje jaja ...

59

Ispust Panjak Nosiljama se mora obezbediti stalan pristup otvorenom ispustu, koji treba da bude zatravljen i adekvatno negovan. Maksimalna naseljenost ispusta je 1000 kokoi po hektaru (min. 10 m po kokoi). Na ispustu se postavljaju hranilice i pojilice. Poeljno je da u okviru panjaka ili makar na njegovim ivicama postoji drvee, u ijoj e se hladovini kokoi sklanjati od prejakog sunca. Ukoliko nema drvea potrebno je obezbediti neku nastrenicu. Poeljna je pregonska ispaa u sistemu dranja ivine. To u fiksnim objektima podrazumeva kombinaciju sistematskog prostornog premetanja hranilica u okviru ispusta i vremenskog premetanja kokoi u odreenim intervalima sa jednog ispusta na drugi. Problem odravanja ispusta u stanju pogodnom za ouvanje zdravstvene i fizike kondicije ivine veoma je teak, posebno kada se radi o travnjaku koji je potrebno koristiti neprekidno, najmanje tri godine. Jedini nain da se to uspeno obavi, je da se u sklopu optih mera zdravstvene zatite jednom godinje izvri i dezinfekcija celokupnog ispusta. Na taj nain se eliminiu paraziti i preveniraju bolesti.

60

Z. Pavlovski i sar.

Uslovi ambijenta i proizvodnje Da bi se ostvarili zadovoljavajui proizvodni rezultati u ekstenzivnom sistemu proizvodnje jaja, moraju se ispuniti odreeni uslovi.

Tehnologija proizvodnje jaja ...

61

Temperatura - Za proizvodnju jaja optimalna temperatura iznosi 22C. Relativno visoka produktivnost ostvaruje se i u znatno irem rasponu temperatura od 13-26 C. Ventilacija i vlanost vazduha u objektu - Potrebe kokoi u sveem vazduhu obino se izraavaju po 1 kg njihove telesne mase maksimalni normativ iznosi 4-5 m vazduha na sat po kg. Relativna vlanost vazduha u prostoru sa nosiljama treba da iznosi 50-70%. U vreme jako suvih toplih dana moe se pristupiti polivanju radnog hodnika vodom ili ovlaivanjem prostirke, kao i rasprivanje vodene magle u objektu i na ispustu. Visoku vlanost vazduha u hladnim zimskim danima teko je smanjiti. Program osvetljavanja - Ekstenzivan sistem dranja kokoi nosilja predvia da se prirodan dan moe produavati vetakim svetlom, ali ukupno trajanje svetlosnog dana ne sme biti due od 16 sati. Prirodno svetlo obezbeuje se otvorenim stranama objekta, odnosno prozorima od plastine folije. Vetako svetlo obezbeuje se sijalicama jaine 4.5 W po m. Podni prostor i prostor na ispustu - Program predvia najvie 7 kokoi na 1 m podne povrine objekta i pristup kokoi na zatravljen ispust, povrine najmanje 10 m po kokoi. Hranidbeni prostor - Program predvia za kokoi nosilje najmanje 13 cm hranidbenog prostora na hranilici-valovu ili najvie 20-25 kokoi na jednoj viseoj cilindrinoj hranilici. Prostor za napajanje - Ako se za napajanje koriste pojilice-kapaljke (niple), jedna kapaljka je dovoljna za 4-5 kokoi. U objektima duinom radnog hodnika postavljene su sa obe strane iznad valova (hranilica) linije pojilica sa niplama na svakih 24 cm. U blizini hranilica na ispustu pedviene su 4 pojilice sa niplama, pojedinano duine oko 2.5 m sa rezervoarima od 50 litara. Gnezda - Program predvia da se kokoima za noenje jaja obezbede grupna ili individualna gnezda sa prostirkom od prirodnog materijala, pri emu na jedno individualno gnezdo dolazi 5-7 kokoi, a na 1 m povrine grupnog gnezda do 80 kokoi. Ishrana U cilju proizvodnje konzumnih jaja posebnog i garantovanog kvaliteta potrebno je obebediti i posebnu hranu i ishranu ivine. Osnovni i obavezni principi ishrane su: itarice kao osnov obroka; bez animalnih hraniva, hraniva proizvedenih od GMO; sa ogranienim brojem dodataka; krmno bilje, svea ili suena kabasta hraniva su deo dnevnog obroka.

62

Z. Pavlovski i sar.

Promena sistema dranja zahteva i odgovarajuu ishranu zasnovanu na meavini itarica i smei koncentrata, uz uobiajene dodatke minerala i vitamina. U skladu sa principima proizvodnje prirodne hrane i/ili u cilju obogaivanja jaja odreenim nutrijentima, ovim obrocima se mogu dodati i prirodni aditivi koji poboljavaju proizvodne rezultate i kvalitet konzumnih jaja (enzimi, probiotici, prebiotici, fitobiotici i adsorbensi mikotoksina). Zbog ouvanja zdravlja i visoke produktivnosti nosilja, dozvoljena je i upotreba sintetikih aminokiselina i vitamina, osim ukoliko proizvodnja nije sertifikovana kao organska. Sama ishrana nosilja organizuje se tako da se u objektu nosilje hrane potpunom krmnom smeom, a u ispustu im se obezbeuje dodatna ishrana (zrnasta hraniva, grit, zelena hraniva). Pri pripremi obroka za ishranu nosilja potrebno je poznavati preporuke za odreenu provenijencu koja se gaji u ovakvom tipu proizvodnje. Uzimajui u obzir ove potrebe, kao i principe ishrane koji vae za proizvodnju jaja po ovoj tehnologiji, zatim raspoloiva hraniva i njihovu cenu kotanja, svaki proizvoa treba da nae najoptimalnije reenje za svoju proizvodnju. Pritom se osnovna pravila kod formulisanja potpunih smea i obroka moraju striktno potovati, a pre svega: da dnevni obrok mora biti nutritivno optimalan i odgovarati potrebama i uslovima gajenja ivine i da upotrebljena hraniva (i voda) moraju biti kvalitetna i hemijski i mikrobioloki ispravna. Primer sistema ishrane, formulisanja obroka i smea za nosilje po zahtevima tehnologije Primer potpune smee za ishranu nosilja u novom sistemu gajenja kao jedan od niza mogunosti dat je u tabeli 1. Preporuuje se da svaki proizvoa formulie sopstveni sistem ishrane i sastav smea uzimajui u obzir konkretne uslove (koja se provinijenca ivine gaji, raspoloiva hraniva i njihova cena kotanja, kvalitet ispusta i dr.) i nae najoptimalnije i najprofitabilnije reenje za svoju proizvodnju.Tabela 1. Potpuna smea za ishranu nosilja u novom sistemu proizvodnje jaja Hranivo Kukuruz Sojina sama Suncokretova sama Lucerkino brano Stona kreda Monokalcijum fosfat Stona so Vitaminsko-mineralni dodatak (sa metioninom i enzimima) Ukupno Udeo u smei, % 60,0 20,0 5,0 4,0 8,5 1,2 0,3 1,0 100,0

Tehnologija proizvodnje jaja ...

63

Potpuna smea se daje nosiljama u hranilice u samom objektu, a rauna se da nosilje konzumiraju oko 110 g smee po nosilji dnevno. U ispustu se nosiljama iz posebnih hranilica daje da konzumiraju po volji smeu zrna itarica. Ova smea moe biti sastavljena od penice (ili kukuruza), jema i ovsa u odnosu 1:1:1, pri emu kukuruz (ukoliko se koristi) pre meanja mora biti grubo samleven. Rauna se da bi nosilje mogle da konzumiraju oko 30 g ovako pripremljene zrnaste hrane po nosilji dnevno. Takoe, nosiljama se u ispustu obezbedjuje i konzumiranje po volji krupno mlevenog mermera (grita) iz posebne hranilice (tacne). Bitno je da nosilje koji se hrane celim zrnom itarica, biljnim materijalom i vlaknima imaju na raspolaganju krupno mleveni mermer kako bi u miinom eludcu usitnili ova hraniva tokom varenja i kao dopunski izvor kalcijuma. Preporuuje se da veliina granula mermera bude 2-4 mm. Nosilje na ispustu moraju imati i pojilice sa dovoljnom koliinom hemijski i mikrobioloki ispravne vode. Zdravstvena zatita Kokoi nosilje u ekstenzivnom sistemu, s obzirom na otvoreni prostor u kojem provode vei deo vremena moraju imati izuzetno temeljnu i efikasnu zatitu. Zdravstvena zatita se obezbeuje primenom itavog niza mera zatite kao i kontrolom zdravstvenog stanja kokoi i deli se na optu i specifinu. Opta zatita obuhvata one mere prilikom projektovanja i izgradnje farme i u toku proizvodnje na farmi, koje doprinose da se infekat ne unese na farmu i da se ne raznosi unutar farme ili sa farme na okolinu. Specifina zatita se odnosi na zatitu od bolesti koje se javljaju u naem geografskom podruju i ostvaruje se programom vakcinacije. Kontrola zdravstvenog stanja vri se klinikim posmatranjem kokoi i laboratorijskim ispitivanjem uginulih grla ili njihovih organa u cilju postavljanja dijagnoze i uspene terapije i sanacije obolelog jata. Postupak sa jajima Jaja treba skupljati to ee, a najmanje 4 puta u toku perioda noenja (od jutra do ranog popodneva). Nakon skupljanja, jaja se stavljaju u posebno skladite (komoru) za jaja sa temperaturom 10-15C i relativnom vlanou vazduha 7075%. Jaja sa prljavom ili oteenom ljuskom, kao i druga koja nisu za trite (laka od 45 g i tea od 75 g, nenormalnog oblika i sl.) troe se u domainstvu, prodaju lokalnim potroaima i sl. Ovom tehnologijom propisani su minimalni uslovi

64

Z. Pavlovski i sar.

kvaliteta jaja. Pod jajima posebnog i garantovanog kvaliteta podrazumevaju se iskljuivo neoploena svea jaja u ljusci koja nisu prana ili mehaniki iena, a klasirana su prvog dana po noenju. Da bi ova jaja imala kod potroaa prepoznatljiv imid, dizajnira se specijalna ambalaa u vidu kutija ili korpica. Na pakovanju jaja mora se, pored odgovarajue etikete, zatienog trgovakog imena i svih podataka propisanih odgovarajuim Pravilnikom, posebno navesti: nain dranja kokoi, sastav koriene hrane, max. period od noenja jaja do dostave u prodavnicu, poreklo jaja, min. uslovi kvaliteta, organizacija koja kontrolie kvalitet, uslovi uvanja i rok pri datim uslovima. Predvia se da jaja proizvedena po ovom programu proizvodnje, u momentu dostave na prodajno mesto imaju (prosek pakovanja jaja): najmanje 70 Haugh-ovih jedinica, boja umanca najmanje 12 Roche i debljinu ljuske najmanje 0,35 mm. Pored kontrole na mestu prodaje i u distribuciji obavlja se i kontrola u uem smislu koju obavlja ovlaena organizacija i obuhvata: masu jajeta, boju ljuske, istou ljuske, prisustvo mesnih i krvavih mrlja, boju umanca (Roche) visinu gustog belanca, Hogove jedinice, debljinu ljuske, prisustvo stranih materija, mirisa, mikroorganizama i drugih nedostataka.

Tehnologija proizvodnje jaja ...

65

ZakljuakPredloena posebna tehnologija proizvodnje konzumnih jaja ostvarie proizvod sa neto niim sadrajem holesterola i idealnim odnosom nezasienih i zasienih masnih kiselina, odnosno proizvod poznatog i garantovanog kvaliteta, koji e zadovoljiti zahteve domaih i inostranih potroaa, ljubitelja prirodne hrane. ivinarske farme koje proizvode jaja u navedenim nebaterijskim sistemima posebno se registruju, redovno kontroliu inspekcijom kompetentnog dravnog organa i obavezno vode evidenciju koja je propisana (datum useljavanja kokoi, broj i uzrast pri useljavanju po sistemima proizvodnje, broj jaja koja su proizvedena i otpremljena po danima, datum otpreme jaja i imena kupaca). Centri za pakovanje jaja su ovlaeni da koriste nazive sistema neindustrijske proizvodnje na maloprodajnim pakovanjima i na samim jajima, kao i da vode propisanu evidenciju o proizvodnji ovih jaja. Poto su jaja iz nebaterijskog sistema skuplja od jaja iz baterijskog sistema, za eventualne zloupotrebe propisi Evropske Unije predviaju stroge kazne.

LiteraturaPAVLOVSKI Z., KRBI Z., LUKI M. (2009): Programs of natural food and alternative systems in production of table eggs. Proceedings of XIII Symposium Feed Technology, September 2009, Novi Sad, 124-136.

66

Z. Pavlovski i sar.

PAVLOVSKI Z., CMILJANI R., KRBI Z., LUKI M. (2005): New housing sysrems and marketing of table eggs. 8th International Symposium "Modern Trends in Livestock Production ", Beograd-Zemun October,5-8. Biotechnology in Animal Husbandry, 5-6, Book 1, 205-210. PAVLOVSKI Z., KRBI Z., LUKI M. (2007): Table eggs of known origin and guaranteed quality-brand egg. 2nd International Congress on Animal Husbandry New Perspectives and Challenges of Sustainable Livestock Farming, Belgrade, October 3-5. Biotechnology in Animal Husbandry, 23, 5-6, Book 1, 485-497. LUKI M., PAVLOVSKI Z., KRBI Z., MILOEVI N., PERI L. (2008): The efect of housing system and hybrid type of layer hens on egg quality. 1st Mediterranean Summit of WPSA Advances and Challenges in Poultry Science, 7-10. May 2008., Porto Carras, Greece. Book of Proceedings, 642-646.