POSEBNI DEO PROGRAMA Pitanja iz opštih i posebnih mera u oblasti bezbednosti i zdravlja na rada

OBJEKTI, PROSTORIJE I PROSTORI NAMENJENI ZA RAD''Pravilnik o opštim merama o opštim merama zaštite na radu za građevinske objekte namenjen za radne i pomoćne prostorije''(Sl. glasnik SRS br.29/87

PITANJA1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila,sanitarne

prostorije....)

ODGOVORI

1. Mere zaštite na radu pri projektovanju i izgradnji građevinskih objekata.?

O:Građevinski objekt i njegovi delovi (zidovi,pregrade, tavanice i drugi konstruktivni elementi) projektuju se izgrađuju i održavaju ,tako da obezbeđuju:

- zaštitu od atmosferskih uticaja,- odstranjenje hemijskih štetnosti nastalih u procesu rada,- zagrevanje i provetravanje određenih prostorija,- osvetljenost prostorija i mesta rada,- zaštitu od buke i vibracija,- bezbednost kretanja radnika i transportnih sredstava,- zaštitu od vlage- toplotnu izolacijuProstorije u kojima se pri obavljanju proizvodnih procesa stvaraju štetni gasovi lakši od vazduha, pare, prašina, toplota, koji se mogu odgovarajućim sredstvima odstraniti sa mesta na kojima nastaju, smeštaju se po pravilu u prizemne građevinske objekte, u kojima se prirodno provetravanje obavlja preko krova.Kada se ove prostorije nalaze u višespratnom objektu, smeštaju se na poslednjem spratu.

2. Mere zaštite na radu pri projektovanju radnih prostorija ?

O:Radne prostorije projektuju se ,izgrađuju i održavaju, tako da obezbeđuju:- bezbednost radnika na radu,- zaštitu od hemijskih i fizičkih štetnosti,određenih Jugoslovenskim propisima i

standardima ,1. bezbedno kretanje radnika i transportnih sredstava.

1

Privremeni objekti (tipa kontejnera ili kioska) mogu se koristiti za radne i pomoćne prostorije, ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i ako čista visina prostorije nije manja od 2.20 metara.

3. Mere zaštite na radu za pomoćne prostorije(garderobe,kupatila, umivaonice, prostorije za ličnu higijenu, nužnici, prostorije za uzimanje obroka hrane ? ,prostorije za povremeno zagrevanje radnika i prostorije za čišćenje i dezinfekciju radne i zaštitne odećeO:Pomoćne prostorije smeštaju se u posebne građevinske objekte u blizini radnih prostorija.Mogu biti smeštene i u građevinskom objektu namenjenom za radne prostorije, ako to priroda proizvodnog procesa i sanitarno higijenski uslovi dozvoljavaju.Čista visina pomoćnih prostorija ne može biti manja od 2,6 metara.

a) Garderobe

Obezbeđuju se posebne garderobe za muškarce ,a posebno za žene.- za poslove u administraciji i laboratorijama: čiviluci ili ormani sa vešalicama,- za poslove gde se javlja prašina koja nije štetna: jednostruki garderobni ormari,- za poslove gde se javlja prašina, gasovi i pare štetne pozdravlje(olovo, živa, kiseline i

sl.)dvostruki garderobni ormari,- za poslove sa otrovnim ,zaraznim i štetnim materijama , posebne prostorije sa

dvostrukim ormanima za ličnu i zaštitnu odeću,- za poslove u vlazi: uređaj za sušenje odeće,- za poslove u vlazi pri kojima se javljaju štetnosti: posebne garderobe za ličnu, a

posebne za odlaganje i sušenje radne odeće.Temperatura vazduha u garderobama (+18 celzijusa).Garderobni ormarići dimenzija visina=180 cm. od poda h 35 cm. h 35cm, na nogarima visine 15cm.Prolazi između redova ormana 1,00 metara.

b) Kupatila

Projektuju se za poslove pri kojima dolazi do prljanja, kvašenja tela i odeće, znojenja, pojave prašine, za radove sa zaraznim, otrovnim i jonizujućim zračenjima, prerada prehrambenih i sterilnih proizvoda.Moraju imati:

- toplu i hladnu vodu- prostor za presvlačenje- ispred kupatila, predprostor za prilagođavanje temperature- temperatura vazduha minimalno +25 celzijusa.- pod i zidovi obloženi pločicama- posebna kupatila za muškarce, a posebno za žene.

Broj tuševa zavisi od vrste poslova i broja radnika:- za poslove uz pojavu štetnih materija –jedan tuš na 5 radnika,- za poslove uz pojavu prašine-jedan tuš na 10 radnika,- za poslove bez pojave prašine, znojenja- jedan tuš na 20 radnika.

Tuš kabina je dimenzija 90h90 cm.

c) UmivaonicePovezane su sa garderobom , a broj baterija zavisi od:

- poslovi gde dolazi do prljanja ruku, znojenja prašine ili vlage-jedna slavina na 20 radnika,

- poslovi gde dolazi do prljanja tela i odeće , znojenja-jedna slavina na 15 radnika,- poslovi sa štetnim materijama –jedna slavina na 10 radnika,- poslovi na kojima nema štetnosti –jedna slavina na 50 radnika.

2

d) Prostorije ličnu higijenu žena

Obezbeđuju se u objektima gde dolazi do prljanja, kvašenja tela, povećanog znojenja velikih količina prašine, otrovne, zarazne i jonizujuće materije, te prehrambenoj industriji.Moraju imati:

- toplu i hladnu vodu- predprostor sa umivaonicima- kabine sa min. površinom 1,50 m2.

e) Nužnici

Moraju ispunjavati sledeće uslove:- za najviše 30 radnika i 20 radnica, da bude po jedan WC, a uz svaki nužnik za

muškarce po jedan pisoar,- u višespratnom objektu , na svakom spratu po jedan nužnik,- da odstojanje wc-a od najudaljenijeg mesta u zgradi ne bude veća od 100 metara,

odnosno 200 m. van zgrade,- površina poda kabine je 90h90cm,- predprostor,- slavina za pranje prostorije,- ventilacija predprostora i wc-a- odvojeni wc za muškarce i žene

f) Prostorije za uzimanje obroka hrane

Moraju ispunjavati sledeće uslove:- veličina zavisi od broja radnika, smena i rasporeda,- mora imati umivaonik sa toplom i hladnom vodom,- da ima ventilaciju.

g) Prostorije za dezinfekciju i čišćenje radne odeće

Obezbeđuju se za poslove sa povećanom opasnošću od zaraze.To moraju biti posebne prostorije, čija veličina zavisi od broja radnika i količine odeće i zaštitnih sredstava.

h) Prostorije za zagrevanje radnika

Obezbeđuju se za radnike koji obavljaju poslove u magacinima, hladnjačama ili na otvorenom prostoru.Veličina zavisi od broja radnika u smeni, temperatura je minimum +15 celzijusa.

II SREDSTVA ZA RAD ''Pravilnik o merama i normativima zaštite na radu na oruđima za rad'' (Sl. list SFRJ br. 18/91)

PITANJA1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštanju oruđa (mašina i uređaja)-natpisi i

upozorenja, uređena mesta rada2. Mere zaštite na sredstvima rada – oruđima u zavisnosti od pogonske energije

(napajanje, priključivanje na mrežu) poremećaji i ponovni povratak energije3. Uređaji za upravljanje, kontrolni instrumenti i signalni uređaji4. Zaštitne naprave, uređaji i blokade na sredstvima za rad

3

5. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet6. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara i izdvaja prašina7. Mere zaštite na radu na oruđima ,prilikom čijeg se korišćenja izdvajaju opasne

materije (gasovi, para ,prašina i dr.)8. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature9. Mere zaštite na radu na oruđima koja stvaraju buku i vibracije10.Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata11.Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa12.Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa (sredstva

za rad)

ODGOVORI

1. Mere i normativi zaštite na radu pri smeštaju oruđa(mašina i uređaja) –natpisi i upozorenja, uređena mesta rada. ?

O:Oruđa se moraju postaviti tako da pokretna oruđa ili njihovi delovi ne stvaraju opasna mesta s čvrstim ili pokretnim delovima na zgradi, izvan zgrade ili u blizini glavnih i pomoćnih prolaza.Ako se ovo ne može primeniti, moraju se postaviti zaštitne naprave(zagrade, ograde, poklopci i dr.) ili ako to nije moguće mora se postaviti znak zabrane prolaza.Predvideti slobodne površine za rukovanje i posluživanje oruđa i površine za odlaganje materijala(sirovina, poluproizvoda i gotovih proizvoda).Obezbediti slobodne prolaze radi čišćenja , podmazivanja i održavanja oruđa.Širina pristupa u skladu sa potrebama rada i položajem tela radnika.Smeštaj oruđa mora biti takav da spreči mehaničke povrede (od delova koji padaju ili odleću) i zdravstvena oštećenja(od otrovnih i agresivnih materija, zračenja, bleštanja svetlosti i sl.)Smeštaj oruđa u odnosu na izvor dnevne svetlosti, mora biti takav da se obezbedi dobra vidljivost, uz što manji zamor očiju i bez bleštanja.Smeštaj u odnosu na druge objekte (građevinske) mora omogućiti dobru preglednost radne zone kao i celog oruđa.STABILNA ORUĐA moraju se postaviti na čvrstu podlogu, po potrebi učvrstiti na podlogu pomoću konzole ili štoka, da se ne pomera.Uređaji koji stvaraju vibracije i udarce, moraju se pričvrstiti za podlogu pomoću amortizujućih podmetača(drveni, gumeni i sl.).NATPISI I UPOZORENJA: Na oruđu mora biti natpisna ploča sa podacima-naziv proizvođača, tip uređaja, serija, fabrički broj, godina proizvodnje, i tehničke karakteristike oruđa:snaga, radni napon, frekvencija struje, broj okretaja, radni pritisak, i sl.Na radnim elementima , poluga tastera i sl., moraju biti natpisi oznake kretanja i upravljanja, oznake opasnosti.Kod oruđa sa skrivenim opasnostima i opasnim materijama mora postojati poseban natpis pored uređaja(trajan) o opasnostima i uputstvima za rad.

2.Mere zaštite na sredstvima rada-oruđima u zavisnosti od pogonske energije(napajanje, priključivanje na mrežu) poremećaj, nestanak i ponovni povratak energije. ?

O: Oruđa na električni pogon sa pripadajućim električnim uređajima moraju biti izrađeni u skladu sa JUS standardima.Uređaji na električni pogon u prostorijama i mestima sa posebnim opasnostima :rad u vlažnim prostorijama i u prostoru ugroženom zapaljivim i eksplozivnim smešama moraju biti izrađeni u skladu sa posebnim tehničkim normativima i JUS standardima.

4

Oruđa pogonjena motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (tečno ili gasovito gorivo) moraju se obezbediti:

- smeštaj u posebnu prostoriju , ako je oruđe sa stalnom lokacijom,- poseban način temeljenja-učvršćenje ako ima vibracija.- odvod izduvnih gasova i dovod svežeg vazduha,- dovod pogonskog goriva iz rezervoara nepropusnim cevovodom.

Ako postoji mogućnost da na cevovodu i spojnim mestima za hidraulične i parne uređaje da dođe do povećanja pritiska ,mora postojati ventil sigurnosti.Oruđa koja koriste gasovita, tečna ili čvrsta goriva- moraju biti opremljena zaštitnim uređajem za sprečavanje ispuštanja goriva i stvaranja eksplozivnih smeša opasnih po zdravlje.Oruđa koja imaju posudu pod pritiskom, moraju imati ventil sigurnosti.POREMEĆAJI, NESTANAK I PONOVNI POVRATAK ENERGIJE:

- ne smeju stvoriti opasna kretanja,- da ne otpadnu delovi koji su bili učvršćeni,- da zaštitni uređaji ostanu delotvorni,- da se onemogući neželjeno automatsko puštanje motora u rad ili celog uređaja ako

je to opasno.Nastanak opasnih kretanja mora se sprečiti odgovarajućim uređajem automatski.

3. Uređaji za upravljanje, kontrolni instrukenti i signalni uređaji:

O: Svako oruđe pogonjeno bilo kakvom energijom ,mora imati uređaj za puštanje u pogon i zaustavljanje, tako da njegovim aktiviranjem preko aktuatora(taster ,ručica, kolo, pedala, i sl,)može biti određen početak i kraj rada ,odnosno kretanje oruđa.Uređajima za upravljanje rukuje se pomoću odgovarajućih aktuatora u normalnom položaju tela.Za upravljanje uređajima većih dimenzija i na visini većoj od 1 m. treba voditi računa o:

- horizontalnom opterećenju rukohvata ograde min. 700n/m,- slobodan razmak prečki na ogradi mah. 30 cm,- postojanje ivične zaštite na podu min. 15 cm.,- visina gazišta na stepeništu mah. 30 cm.,- gazište stepeništa od materijala koji ne kliže,- da ima zaštitnu ogradu visine najmanje 1 metar,- minimalna širina stepeništa je 60 cm.

Stabilne metalne lestve za prilaz do radnih platformi moraju biti izvedene tako da:- razmak između prečki nije veći od 30 cm,- širina lestvi je najmanje 45 cm,- lestve čija je visina veća od 3 m. počev od 2 metra moraju imati leđobran

Uređene penjalice na zidu moraju biti izrađene tako da:- prečke budu od okruglog čelika min. prečnika 16 mm,- širina gazišta min. 35 cm. ,razmak prečki mah. 30 cm.,- udaljenost prečke od zida min. 15 cm.

Kod lestvi i penjalica na svakih 6 metara ,mora biti odmorište.AKTUATORI uređaja za upravljanje oruđima (upravljačke poluge, ručice, kola, tasteri, pedale, i sl.) moraju biti razmešteni tako dase njima može lako rukovati.Ako se uređajem upravlja ručno u stojećem stavu, uređaji za upravljanje moraju biti postavljeni na visinu od70 cm do 1,6 metara.Za ručno upravljanje u sedećem stavu na visini od0,6 do 1,2 metra.Na komandnoj tabli aktuatori moraju biti od sredine mah. 0,8 metaraRučni aktuatori moraju biti izrađeni od elektro-izolacionog materijala i od materijala koje je toplotni izolator.KONTROLNI INSTRUMENTI I SIGNALNI UREĐAJI(termometri , manometri, pirometri, brzinometri, anemometri, indikatori nivoa tečnosti i sl.) i signalni uređaji(signalne svetliljke, zvučni signalni uređaji i sl.) moraju biti postavljeni u svim slučajevima kada se njima obezbeđuje siguran rad uređaja i bezbednost radnika.

5

Rukovalac uređaja, kontroliše ispravnost kontrolnih instrumenata i signalnih uređaja, pre početka rada i u toku rada.Kontrolni instrumenti i signalni uređaji podležu periodičnom pregledu u skladu sa tehničkim propisima i standardima.Na pokretna nepregledna i velika oruđa , kao i kod oruđa sa opasnim materijama, moraju se postaviti zvučni i svetlosni signalni uređaji, a mogu biti ručni i automatski.Ako je davanje zvučnog signala povezano sa puštanjem u rad uređaja koji može ugroziti bezbednost radnika, vreme stavljanja u pogon ,mora biti podešeno da radnici napuste opasnu zonu.

4. Zaštitne naprave, uređaji i blokade na sredstvima za rad ?

O: Zaštitne naprave moraju biti postavljene tako da se onemogući ulazak ruku i drugih delova tela u zonu opasnosti. Ako se moraju povremeno skidati , postavlja se uređaj-blokada koja isključuje oruđe.Pokretni delovi oruđa moraju biti zaštićeni ogradama, oklopima, štitnicima, kućištima i slično.Zaštitne naprave moraju ispunjavati:

- sigurno pričvršćene na oruđe,- dovonjno čvrste i otporne,- izrađene od prikladnog materijala , odgovarajućih dimenzija,- da nisu izvor novih opasnosti,- da se ne mogu skinuti bez upotrebe alata.

Ako tehnološki proces to iziskuje, ostavljaju se otvori, ekrani i sl.Vertikalne , kose i horizontalne transmisije, bez obzira na brzinu moraju se zagraditi ili ograditi do visine min. 2 metra.Remenske i druge transmisije na visini većoj od 2 m. moraju se zagraditi i ograditi bar sa donje strane.Udaljenost zaštitne ograde i zagrade od transmisije, mora biti takva da radnik ne može ispruženom rukom dotaći transmisiju.Kad je zaštitna naprava izrađena sa otvorima ili ili perforirana, sigurnosni razmak od naprave do opasnog dela oruđa mora biti:

- 120 mm ako se kroz otvor može provući prst ruke,- 230mm ako se kroz otvor može provući šaka do članka,- 550 mm ako se kroz otvor može provući ruka do lakta,- 850 mm ako se kroz otvor može provući ruka do ramena.

ZAŠTITNI UREĐAJI se postavljaju u cilju sprečavanja pristupa radnika u opasnu zonu rukom ili delom tela.Na oruđima (dvovaljci, zupčanici i sl.) kojima radnici prilaze zbog tehnoloških razloga moraju se postaviti posebni zaštitni uređaji za hitno zaustavljanje, za pogon unazad , u cilju oslobađanja radnika.Ovi uređaji se postavljaju tako da radnik može da ih aktivira rukom, nogom, glavom ili telom.Kod dvoručnog upravljanja, aktuatore postaviti tako da se ne mogu aktivirati jednom rukom istovremeno.Ovi uređaji definisani su JUS-om.Kada dva ili više radnika uključuju veća oruđa, uređaji moraju biti konstruisani i postavljeni tako da se oruđa puštaju u rad, tek kada su na aktuatorima obe ruke svih radnika.Uređaji za daljinsko upravljanje postavljaju se:

- na oruđima sa toplotnim zračenjem- na oruđima sa opasnim zračenjem(rengen, jonizacija i sl.),- na oruđima sa prekomernom bukom,- oruđa sa štetnim materijama(gasovi, pare, prašina),- kada se daljinskim vođenjem postiže bolja preglednost.

ZAŠTITNA BLOKADA primenjuje se na oruđima, ukoliko zbog kvara, otkaza uređaja, može nastati opasnost po radnike i to tako da blokada izaziva trenutno zaustavljanje uređaja ili njegovo puštanje u radZaštitna blokada na oruđima sa električnim pogonom primenjuje se:

- radi sprečavanja nekontrolisanih operacija,

6

- za sprečavanje ugrožavanja radnika, zbog zastoja pomoćnih funkcija(odsisavanja gasova, prašine,hlađenja),

- za zaštitu pojedinih uređaja(kontaktori ,releji i sl. )od nepravilnog rada i pregrevanja,- radi kočenja motora povratnom strujom,- da se spreči okretanje motora u suprotnom smeru,- za zaštitu motora jednosmerne struje ,od prekoračenja brzine,- da se ograniči hod oruđa ili njegovog dela,- kod dvoručnog upravljanja , onemogućiti ponavljanje radnog ciklusa.

Zaštitna blokada mora biti u funkciji od početka rada uređaja.Zaštitna blokada mora obezbeđivati:

- za vreme opasnog kretanja i rada oruđa , da zaštitni uređaji budu delotvorni,- da se u slučaju skidanja zaštitnih naprava automatski zaustavi rad uređaja,- da onemogući skidanje zaštitne naprave, dok se ne zaustavi radni proces,- oruđa sa rotirajućim delovima (centrifuge i sl.) moraju imati blokadu na vratima ili

poklopcu.

5. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara statički elektricitet ? .

O: Na oruđima kod kojih nastaje statički elektricitet, primenjuju se mere ZNR oko on ugrožava bezbednost radnika ili ako može izazvati požar ili eksploziju.Mere zaštite: uzemljenje, održavanje odgovarajuće vlažnosti vazduha, antistatički premazi, povećanje provodljivosti, jonizacija vazduha ili kombinacija ovih mera.

6. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se stvara prašina. ?

O: Oruđa na kojima se stvara prašina iznad maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju biti opremljena odsisnim uređajima.Ako mije moguće svu prašinu skupiti odsisnim uređajima, oruđe treba hermetički zatvoriti ili postaviti u posebnu prostoriju,a obezbediti daljinsko upravljanje.Svaki odsisni uređaj mora imati svoj zasun.Uređaji za odvođenje i skupljanje prašine, moraju biti izvedeni tako da se mogu čistiti i izvoditi popravke.Odsisni uređaji za odvođenje prašine, mora biti povezan sa uređajem za puštanje u rad, da se onemogući pogon bez otprašivanja.Oruđa koja drobe, melju i usitnjavaju materijal, pored odsisavanja prašine, moraju imati zaštitne komore, pregrade, kućišta, da se spreči prodor prašine u prostorije za rad.

7. Mere zaštite na radu na oruđima kod kojih se izdvajajuopasne materije(gasovi, pare, prašina i dr.) ?

O: Prilikom proizvodnje, prerade, i korišćenja opasnih materija, primenjuju se posebni propisi i JUS standardi.Oruđa koja se koriste za proizvodnju i preradu otrovnih materija(I i II grupa otrova) moraju biti postavljena u posebne prostorije.Tehnološkim procesom na ovakvim uređajima po pravilu, upravlja se iz zasebne prostorije, uz stalno dovođenje čistog vazduha i uz nadpritisak u toj prostoriji.Osim proizvodnje, mere zaštite se odnose i na proces manipulacije,pakovanja i čuvanja opasnih materija. Opasnosti i štetnosti se mogu svesti u dozvoljene granice, na sledeći način:

- oruđa sa opasnim materijama smeštena u posebne prostorije ili boksove,- upravljanje iz posebne prostorije, uz nadpritisak i stalno dovođenje čistog vazduha,- pri radu sa eksplozivnim i lakozapaljivim materijama, električne instalacije, uređaji i

pogon, moraju biti u protiv-eksplozivnoj zaštiti u skladu sa propisima za takve uređaje, a to znači da ne sme biti varničenja, statičkog elektriciteta, zagrevanja i nepotrebnog isparavanja opasnih materija.

Gasni potrošači moraju imati zaporni ventil (slavinu) i uređaj za kontrolu plamena i uređaj koji sprečava nehotično otvaranje dovoda gasa.Rerne i roštilji u štednjacima , moraju imati automatsku kontrolu plamena.Plinski potrošači za zagrevanje prostorija i sanitarne vode i

7

za centralno grejanje, moraju imati ugrađeno odvođenje dimnih gasova(uzgonski dimnjaci ili fasadno odvođenje gasova).Kotlovska plinska postrojenja, moraju imati automatsku blokadu dovoda plina u slučaju bilo kog poremećaja.Kotlovska postrojenja na plin u objektima ,gde boravi veći broj lica(škole,vrti-ći, bioskopi, pozorišta, bolnice itd.) moraju u prostoriji kotlarnice imati ugrađen indikator koncentracije gasa.Održavanje gasnih uređaja mogu izvoditi samo posebno osposobljena lica.Kod oruđa za preradu korozivnih i nagrizajućih materija ,primenjivati materijal otporan na te materije.Kod oruđa za preradu gadnih i zaraznih materija, konstrukcija mora biti takva da je omogućeno čišćenje, pranje i dezinfekcija.Radnici na ovim poslovima, moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitu i sanitarne prostorije.Cevovod za sprovođenje opasnih materija mora biti obojen odgovarajućom bojom , prema našim ili drugim standardima i propisima.Izlazni otvori na cevovodu za odvođenje opasnih materija moraju biti na 1 m. iznad slemena krova ili svetlarnika i 8m. od nivoa poda za rukovanje, i od usisnih otvora zaventilaciju.Ako se opasne materije ne smeju ispuštati uatmosferu, moraju imati uređaj za apsorbciju , neutralizaciju, taloženje ili ako propisi dozvoljavaju, spaljuju se.POSUDE I REZERVOARI za smeštaj opasnih materija ,ako je ograničen nivo, pritisak, temperatura, moraju imati signalne uređaje i odgovarajuću opremu( plovak, sigurnosni ventil, odušak ili membranu) da se spreče prekoračenja parametara.Ugrađene posude (podzemni ili nadzemni rezervoari) moraju imati ugrađenu instalaciju za pranje i čišćenje, po potrebi da je mehanizovano čišćenje, bez ulaska radnika.Za ulazak radnika u takve rezervoare obezbediti:

- merenje koncentracije štetnih i opasnih gasova,- korišćenje izolacionog aparata za disanje,- korišćenje odgovarajuće zaštitne opreme,- korišćenje zaštitnog pojasa sa užetom,- koordiniran rad dva ili više lica.

8. M ere zaštite na radu na oruđima kod kojih nastaju visoke ili niske temperature ?

O: Toplotno zračenje od izvora toplote(peći za topljenje ,žarenje, sušenje, livnički i topioničarski lonci sa rastopljenim metalom ,cevovodi za vruće tečnosti , paru i dr.) do mesta gde se nalaze radnici ,mora biti sprečeno postavljanjem:

- toplotne izolacije- hermetizacijom procesa i ekranizacijom- a ako to nije moguće ,daljinskim upravljanjem tehnološkim procesima.

Punjenje i pražnjenje oruđa sa visokom temperaturom , mora biti mehanizovano.Na električnim pećima, moraju biti preduzete mere od udara električne struje, zbog korišćenja ručnih metalnih alata.Vrata i poklopci na pećima za topljenje, zagrevanje i varenje, moraju imati termičku izolaciju, ako nisu prinudno hlađeni.Unutrašnji prostor sušara za sirovine i gotove proizvode, mora biti zatvoren prema radnoj prostoriji za vreme rada uređaja.Pre otvaranja sušara , radi pražnjenja, gasovi i toplota moraju biti usisani i ohlađeni da temperatura ne prelazi 40 stepeni celzijusa.Ulazna vrata na sušari , sa unutrašnje strane ,moraju se lako otvarati, čak i kada su zaključana.RASHLADNA PROSTORIJA sa niskim temperaturama oko i ispod 0 stepeni celzijusa(hladnjače, ledare, rashladna skladišta i sl.) upravljanje oruđima treba da je mehanizovano , automatizovano i daljinski vođeno, ako to nije moguće, radnicima moraju biti na raspolaganju lična zaštitna sredstva i prostor za toplotno prilagođavanje.U prostoriji- komori sa niskim temperaturama ,mora se obezbediti da se ulazna vrata lako otvaraju i sa unutrašnje strane, bez ključa.

8

Uputstva za bezbedan rad ra rashladnim postrojenjem moraju bitipostavljena na zid u mašinskoj sali rashladnog postrojenja.

9. Mere zaštite na radu na oruđima na kojima se stvaraju buka i vibracije ?

O: Oruđa koja stvaraju buku i vibracije, moraju biti konstruisani i izvedeni tako da nivo buke i vibracije bude sveden u granice predviđene propisima o zaštiti od buke i vibracija.Proizvođač je dužan da sačini uputstvo kako da se postavi uređaj , da se buka i vibracije svedu na dozvoljeni nivo i to pomoću:

- poseban način temeljenja ,- učvršćenje oruđa elastičnim podmetačima,- visina i konstrukcija prostorije,

Ako se tehničkim rešenjima ne može postići da se buka i vibracije svedu u dozvoljene granice, moraju se primeniti rešenja zaštite radnika od buke i vibracija:

- zvučna izolacija oruđa i dela oruđa,- oblaganje zidova oruđa i prostorije materijalom koji upija zvuk,- odvajanje oruđa u posebnu prostoriju,- odvajanje rukovaoca u posebnu kabinu sa daljinskim upravljanjem,- izgradnja posebnog građevinskog objekta ili temelja.

RUKOHVAT ORUĐA KOJA STVARAJU VIBRACIJE: pneumatski čekić i sl. moraju imati amortizere i obložene materijalom za ublažavanje vibracija.Radnicima na vibracionim uređajima ,obezbediti LZS za zaštitu od buke i vibracija u skladu sa propisima i standardima.

10. Mere zaštite na radu pri korišćenju ručnog mehanizovanog alata ?

O: Ručni alat sa električnom ili drugom pogonskom energijom: bušilice , brusilice, testere, noževi, rendisaljke, pervibratori, motorne testere, makaze za lim, čekići i sl. moraju biti konstruisani tako da ne iziskuju preveliko naprezanje radnika i ne izazivaju opasnost po zdravlje i život radnika.Na ovim alatima se mora nalaziti napisana pločica sa sa trajnim napisom o osnovnim tehničkim podacima: snaga motora, karakteristike električne struje, pritisak kod pneumatskih i hidrauličnih alata, broj obrtaja ili udara u minuti.Nazivni napon i primenjena zaštita od udara električne struje mora odgovarati uslovima rada alatom.Prilikom rada u vlažnim prostorijama ili prostoru obloženom metalom, kao i za rad na otvorenom prostoru , moraju se preduzeti posebne mere zaštite od električne struje: smanjeni napon ili transformatori za galvansko odvajanje, uz upotrebu gumenih rukavica, čizama i gumenih prostirki.Gumeni i drgugi savitljivi cevovodi na ručnom alatu sa pneumatskim, hidrauličnim pogonom, moraju biti sigurno učvršćeni na alat pomoću odgovarajućih spojnica.Priključno mesto ne sme propuštati pogonsko sredstvo.Priključno mesto mora imati ventil.

1. Mere zaštite na radu pri održavanju i transportu oruđa ?

O: Pre pristupanja čišćenju, popravkama i dugotrajnim prekidima rada, radi servisiranja uređaja na električni pogon, dovod električne struje, mora se prethodno isključiti na mestu priključka na razvodnoj mreži, pomoću uređaja za rastavljanje sa sa napajanja: rastavna sklopka, rastavljač, prekidač ili utikač.Uređaj za rastavljanje sa napajanja , mora imati mogućnost zaključavanja ili biti u kućištu , koje se može zatvoriti ključem, a na njega postaviti natpis''ne uključuj-vrši se popravka!''Skidanje ovog natpisa i uključivanje ovog uređaja, može odobriti ili obaviti samo ovlašćeno lice koje vrši popravku, kada utvrdi da je popravka izvršena i da se nijedan radnik ne nalazi u zoni opasnosti, i kada su sve zaštitne naprave postavljene na mesto.

9

Prilikom popravke uređaja pogonjenih pomoću pare , vode i drugih hidrauličnih tečnosti, te pomoću sabijenog vazduha i gasova, mora se zatvoriti vod pogonske energije, ispustiti radni fluid iz cevovoda i na ventil ili zatvarač, postaviti natpis:''ne otvaraj vrši se popravka''.Ako se popravka vrši u radnoj prostoriji gde rade ostala oruđa i radnici, moraju se postaviti zaštitne pregrade i ograde, natpisi upozorenja na opasne zone, a transport krupnih delova , obezbediti od pristupa i ugrožavanja drugih radnika.Pre pristupanja popravci oruđa koja koriste zapaljive i eksplozivne materije, a naročito ako će se vršiti zavarivanje i drugi vrući postupci, moraju se preduzeti preventivne mere:

- obim radova i tehnološki postupak određuje po fazama-odgovorno lice, sa navedenim merama zaštite na radu,

- postupak pražnjenja oruđa i posuda sa tečnostima, gasovima i čvrstim materijama i odnošenje van zone radova,

- čišćenje i ispitivanje posuda i oruđa od zaostalih tečnosti, gasova i čvrstih materija,- punjenje oruđa, odnosno posude sa vodom, parom,inertnim gasom, ako je to

potrebno,- neposredno rukovođenje odgovornog lice ,- prisustvo vatrogasca uz odgovarajuću opremu,

Prilikom rada na popravci oruđa koje se obavlja na visini većoj od 2 m., moraju se postaviti odgovarajuće radne platforme ili skele, sa lestvama ili stepenicama i obezbediti lična zaštitna oprema za rad na visini , ako je to potrebno.Prilikom popravke i demontaže, za delove preko 30 kg., moraju se za transport obezbediti koturače, vitla, ili dizalice.Pri prenosu ili transportu oruđa moraju se preduzeti sledeće mere:

- pričvršćivanje svih pokretnih delova- zaštita električne ili druge opreme od oštećenja- utvrđivanja dimenzija prolaznih puteva u skladu sa dimenzijama oruđa koje se

transportuje- učvršćivanje oruđa na transportno sredstvo.

12. Posebne odredbe vezane za mere zaštite na radu pri korišćenju oruđa sredstava za rad. ?

O: Nije dopušteno korišćenje oruđa koje nije izrađeno u skladu sa merama i normativima ZNR i koje nije ispravno.Oruđem sme rukovati radnik koji je stručno osposobljen i obučen za bezbedan rad.Pre početka rada ,rukovalac mora vizuelno, i uključivanjem pojedinih uređaja, proveriti ispravnost oruđa.Rukovaoci oruđima sa opasnim kretanjima moraju imati pritegnuto odelo uz telo, kapa ili marame, ne smeju nositi šal i sl.Rukovaoc oruđem mora se pridržavati uputstava za rad i uputstava za korišćenje zaštitnih naprava i sme staviti u pogon oruđe ,samo ako su na njemu sve zaštitne naprave.Rukovaoci oruđima sa opasnim materijama, moraju biti upoznati sa osobinama tih materija.Ako oruđem rukuju više radnika, jedan od njih mora biti odgovoran za koordinaciju.

IIISREDSTVA I OPREMA ZA LIČNU ZAŠTITU NA RADU

''Pravilnik o sredstvima lične zaštite na radu i ličnoj zaštitnoj opremi'' (Sl. list SFRJ br. 35/69)

PITANJA

1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu?2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave?

10

3. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica?4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha?5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje?6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku?7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu?8. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ručnog zgloba, ramena i kičme?9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela?10.Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od nepovoljnih atmosfer. uticaja?11.Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine?12.Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu

ODGOVORI

1. Koje uslove moraju da ispune sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu?

O: Materijal od koga se izrađuju sredstva i oprema i njihovi delovi ne smeju neugodno mirisati, nadraživati kožu i otpuštati boju.Sredstva i oprema koja se koriste na radnim mestima sa povećanim rizikom od požara ,moraju biti od negorivog ili teško zapaljivog materijala.Na mestima gde može doći do mehaničkog, električnog, toplotnog i sličnog udara,moraju biti otporna na kidanje, udare, lom i slabo provodljiva za električnu struju i toplotu.Sredstva i oprema takođe moraju biti otporna prema koroziji, promeni temperature i dejstvu dezinfekcionih sredstava.

materijal je otporan na otpuštanje boje ako posle 1 sat u rastvoru deterdženta , na temperaturi od40 celzijusa,zadrži prvobitnu boju, a rastvor ostane bezbojan,

materijal se smatra otpornim na koroziju ako posle 15 minuta, u ključalom rastvoru 10%, pa zatim 15 minuta u hladnom 10% rastvoru kuhinjske soli, ne pokazuje znake oštećenja,

otpornost na visokoj ili niskoj temperaturi, i otpornost na požar utvrđuje se standardima,

otpornost na dezinfekciona sredstva utvrđuje se potapanjem u 40% rastvor formaldehida(formalin) na 20 stepeni ,nakon čega se utvrđuje da nema oštećenja.

2. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu glave?

O: Za zaštitu glave, od pada predmeta ili udara pri radu, radnicima u sledećim delatnostima se daje zaštitni šlem: rudarstvu, građevinarstvu, metalurgiji, kamenolomu, na eksploataciji šuma, izvorima našte, pri miniranju, gašenju požara, izgradnji i remontu plovnih objekata, podizanju-spuštanju čeličnih konstrukcija, utovarno-istovarnim radovima, kao i na podzemnim radovima , gde postoji mogućnost od udara električne struje.Zaštitni šlem mora pokrivati gornji i zadnji deo glave i mora imati zaštitni obod za zaštitu čela i vrata.Šlem mora imati kolevku, koja je podesiva prema veličini glave, da šlem odstoji 25mm od temena i da ima trake za vezivanje ispod brade.Rudarski šlem mora imati nosač lampe i kabele.Zaštitni šlem mora biti otporan na mehaničke udar, na toplotu i požar, na dejstvo vode, kiseline i baze.Tehnički uslovi za šlem dati su u JUS-u.Za zaštitu od sunčanice pri radovima na otvorenom (poljoprivreda, ribarstvo, i melioracija) radnicima se daje na korišćenje zaštitni šešir ili marama, koji moraju biti od izolacionog materijala(npr. slama) i svetle boje, radi refleksije svetlosti i toplote.Šešir mora imati rupice za ventilaciju.Za zaštitu od prašine ili zaštitu kose od uvlačenja u oruđe, radnicima se na korišćenje daju zaštitne kape, kačketi ili marame.Moraju biti laki za nošenje i da se mogu prati.

11

3. Opisati vrstu sredstava za zaštitu očiju i lica?

O: Z a zaštitu očiju ,kod radova gde čestice doleću u manjim brzinama iz čeonog pravca , koriste se zaštitne naočari standardnog-običnog okvira, sa ravnim ili blago ispupčenim staklima , i to za radove:

- turpijanja,- malterisanja,- bojenja,- prosejavanja.

Debljina stakla mora biti od 2,5 do 3,5 mm.Radi zaštite očiju od čestica koje doleću većim brzinama iz čeonog ili bočnog pravca, koriste se zaštitne naočare okvirom i bočnom zaštitom providnih stakala, debljine od 2,5 do 3,5 mm, kod sledećih radova:

- bušenje ,- struganje- glodanje,- rendisdanje,- piljenje.

Za zaštitu očiju na radovima kod kojih postoji verovatnoća povrede očiju krupnijim česticama, koje doleću iz čeonog i bočnog pravca, koriste se zaštitne naočari sa bočnom zaštitom.Naočare se sastoje od dva okulara spojenih mostom, a okulari su izrađeni od tripleks stakla ili od kaljenog stakla.Okvir mora imati ventilacione otvore, a otvori moraju biti manji od 1mm.Ova vrsta naočara koristi se kod sledećih radova:

- kovanja,- zakivanja,- razbijanja, i klesanja kamena,- rada sa dletom i sekačem,- čišćenja i otkivanja zavarenih mesta,

- struganja, bušenja i rendisanja.Za zaštitu očiju od jake svetlosti, letećih varnica i slabije gtoplotnog i ultraljubičastog zračenja, koriste se zaštitne naočare sa tamnim staklom, koje mogu biti i na preklop, kod sledećih radova:

- gasno zavarivanje,- elektrootporno i elektrolučno zavarivanje, ako zasenjenje nije veće od broja 6 po JUS

ZB1 030.Za zaštitu očiju od toplotnog i svetlosnog zračenja pri radovima na livenju i topljenju metala, zavarivanju lakih metala, gasnom zavarivanju, rezanju metala plamenom i elektrolučnom zavarivanju do 30 ampera, daju se zaštitne naočare sa okvirom i bočnom zaštitom sa kobalt staklima zasenjenja od 1 do 6 po JUS.Za zaštitu očiju od nagrizajućih i štetnih materija(amonijak, formaldehid i sl.) daju se zaštitne naočari sa nepropusnim okvirom sa providnim tripleks staklima.Pri obradi kamena , građevinskim radovima uz upotrebu šiljka ili dleta i gruboj obradi metala, mogu se dati na korišćenje zaštitne naočari od žičane mreže.Za zaštitu očiju, vrata i glave ,od svetlosnog ultraljubičastog zračenja i letećih čestica rastopljenog metala, licima koja vrše elektrolučno zavarivanje , daje se na korišćenje ŠTITNIK za elektrovarioce.Štitnik za elektrovarioca može biti ručni i naglavni, a sastoji se od štita i okvira sa tamnim i providnim staklom , i od ručke za držanje štita ili obruča za nošenje štitnika na glavi.Štitnik mora biti od materijala koji je loš provodnik toplote i električne struje, otporan na toplotu i vlagu.Za zaštitu očiju i lica od krupnijih letećih čestica, i kapljica, nagrizajućih materijala , koristi se štitnik za oči i lice.Može biti preklopan i nepreklopan , a providna ploča je izrađena od plastičnog materijala, koji ne sme biti zapaljiv.Umesto plastičnog štitnika, može se upotrebiti žičano platno 100 okca/cm2.

12

Za zaštitu očiju od krupnih čestica i kapljica nagrizajućih materija, može se koristiti štitnik za oči od plastičnih providnih materijala ,koji ima okvir i sa svih strana je zatvoren.Mora biti izrađen od nezapaljive plastike.

4. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu sluha?

O: Za zaštitu čula sluha od prekomerne buke , u zavisnosti od intenziteta buke, daju se sledeća zaštitna sredstva:

- vata za zaštitu od buke jačine do 75 decibela,- ušni čep za zaštitu od buke jačine do 85 decibela,- ušni štitnik za zaštitu od buke, jačine do 105 db.

Ušni štitnik ne sme smanjiti srednju vrednost čujnosti ,više od 25 db.,a ušni čep za više od15 db.

5. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu organa za disanje?

O: Radi zaštite organa za disanje za vreme rada u atmosferi zagađenoj štetnim gasovima i aerosolima(dim, magla i prašina) u koncentracijama iznad MDK(maksimalno dozvoljene koncentracija), daju se sledeća zaštitna sredstva:

- respirator za zaštitu od grube, neagresivne i neotr. prašine,- respirator za zaštitu od fine industrijske prašine ,koja ne sadrži silicijum dioksid- respirator za zaštitu od fine industrijske prašine , koja sadrži silicijum dioksid ili

radioaktivne čestice,- respirator za zaštitu od fine ind. prašine ili od štetnih para u manjim

koncentracijama,- cevna maska za zaštitu od štetnih gasova, para, magle, dima i prašine , u velikim

koncentracijama, kada je sadržajkiseonika u vazduhu manji od 16%, mora imati priključak na meh, duvaljku ili kompresor i ventil za redukciju pritiska pod maskom,

- cevna maska sa kapuljačom ,primenjuje se za zaštitu organa za disanje , glave i vrata, u atmosferi sa visokom koncentracijom štetnih agenasa,

- gasna maska za zaštitu od gasova, para, dima ,magle i prašine, ako je koncentracija kiseonika iznad 16%Ako se pri upotrebi stvara toplota- cedilo za ugljenmonoksid , temperatura vazduha ne sme biti viša od 50 celzijusa,

- izolacioni aparati sa kiseonikom i komprimovanim vazduhom, koriste se pri visokim koncentracijama štetnih otrovnih materija i kada je sadržaj kiseonika ispod 16 % u vazduhu.

6. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu ruku?

O: Za zaštitu ruku od opasnosti i štetnosti koriste se rukavice:- obične kožne rukavice za zaštitu od mehaničkih povreda, kod bravara

brusača,montera, kovača, rudara, transportnih radnika- kožne rukavice sa čeličnim zakovicama ili pločicama, pri grubim predmetima sa

oštrim ivicama,- postavljene kožne rukavice za zaštitu od niskih temperatura za rad u hladnjačama i za radove na gradilištima za temperature niže od +5 stepeni.- rukavice od negorive tkanine (azbest i sl.) za zaštitu ruku od visokih temperatura pri topljenju metala, stakla i sl.,- rukavice za varioce i rezače metala plamenom, sa produženim sarama,- rukavice od prirodne i sintetičke gume za zaštitu od vode, nagrizajućih materija, otrova, zaraznih materija,- rukavice od plastičnomg materijala otpornog prema rastvaračima, biljnim uljima organskim kiselinama i sa ugljovodonicima,- rukavice gumene za električare za zaštitu od udara el. struje napona prema zemlji do 650 volti,

13

- zaštitni prsti od kože, gume ili plastičnog materijala, za zaštitu od mehaničkih povreda i slabijeg dejstva nagrizajućih materija, a mogu biti ojačani metalnim naprscima,- štitnik za dlan i nadlanicu za zaštitu od mehaničkih povreda i opekotina.

7. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu nogu?

O: Za zaštitu kolena pri kalupljenju i livenju metala, kod teracerskih,asfalterskih i kaldrmdžijskih radova, daje se zaštitna kožna kolenica.Za zaštitu nogu od pada teških predmeta, varnica usijanog metala,kod šumskih radova,za zaštitu potkolenice koristi se zaštitna potkolenicaod kože ili ceradnog platna postavljena filcom.Za zaštitu od usijanih čestica i rastopljenog metala, potkolenica mora biti od nezapaljivog materijala , a za dodatnu mehaničku zaštitu može imati čelične uzdužne trake.Z zaštitu stopala daje se sledeća zaštitna obuća:

gumena obuća za električare(cipele kaljače i čizme) cipele sa đonom od izolacionog materijala za zaštitu od toplote ili hladnoće, kožne cipele za varioce i rezače metala kožne ili gumene cipele-čizme sa čeličnom kapicom i sa čeličnom tabanicom za

zaštitu od pada teških predmeta i zaštitu od uboda, kožna obuća (cipele, čizme , kaljače) za zaštitu u hemijskoj industriji i elektrolizi

metala, ako obuća od gume ne pruža zaštitu, za zaštitu skočnog zgloba po potrebi ugrađuje se zaštita od gume ili filca u obliku

kruga u predelu zgloba.Sva navedena sredstva moraju biti izrađena u skladu sa JUS-om.

8. Opisati sredstva za zaštitu ručnog zgloba ,ramena i kičme?

O: Za zaštitu ručnog zgloba pri rukovanju sa predmetima sa oštrim ivicama-lim, staklo, alat i sl., koristi se kožni štitnik za ručni zglob.Upotrebljava se i kod pneumatskih čekića i sl.Za zaštitu ramena pri nošenju predmeta težih od 15 kg. i pri nošenju tereta sa oštrim ivicama, kao i za jako hladne ili tople predmete, koristi se kožni štitnik za rame.Za zaštitu kičme od deformacija usled stalnog nošenja teških predmeta ,na ramenu i leđima, koristi se zaštitni grudnjak.Navedena sredstva ne smeju izazivati žuljanje tokom upotrebe.

9. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu tela?

O: Ako je u toku rada telo radnika stalno izloženo štetnom dejstvu tehnoloških procesa(prljavština, prašina ,vlaga, visoka temperatura, daje se na korišćenje sledeća zaštitna odeća:

- odelo od platna(keper i sl.) u vidu kombinezona ili dvodelno(pantalone i jakna) za radove na mašinama ili pri montaži-demontaži oruđa i uređaja , na održavanju , pranju , čišćenju i premazivanju mašina, pri mlevenju i drobljenju mineralnih sirovina,

- odelo od inpregniranog nepromočivog platna (negumirano), za komunalni rad(kanalizacija, iznošenje smeća, rad u mokrim jamama i u vlazi),

- odelo od jakog gumiranog platna – za rad sa jakim nagrizajućim, otrovnim i zaraznim materijama i za rad u vodi,

- odelo od azbesta ili alu-folija-za rad u industriji livenja metala, za gašenje požara i sl.,- odelo od tkanine koja ne propušta toplotne i ultraljubičastea zračenja- za varioce i

rezače metala plamenom.Zaštitna odeća mora ipunjavati sledeće uslove:

- tkanina(keper, platno i sl.) mora biti izrađeno tako da sprečava prodor prašine , boja i maziva, do kože radnika i da se lako pere ne menjajući svojstva,

14

- zaštitno odelo za rad na mašinama sa rotirajućim i pokretnim delovima, mora nalegati tesno uz telo, a na rukavima i nogavicama imati trake koje se na pogodan način zatežu oko zgloba,

- zaštitno odelo od nepromočivog inpregniranog platna ne sme propuštati vodu,- zaštitno odelo od gumiranog platna ne sme propuštati kiseline i baze, i da je

materijal nepromenjen kada je izložen dejstvu ovih materija najmanje 8 časova,- zaštitno odelo od azbesta i alu-folija, mora izdržati najmanje 30 minuta nepromenjene

karakteristike , ako je izloženo dejstvu visokih temperatura,- za radove pod zemljom zaštitno odelo mora biti ojačano na ramenima, laktovima,

kolenima i turu.

10. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od atmosferskih uticaja?

O: Radnicima na otvorenom prostoru za zaštitu od atmosferskih uticaja (kiša sneg, niske temperature i sl.) kao i radnicima u zatvorenom prostoru sa niskim temperaturama(hladnjače,ledare) , daju se sredstva za zaštitu:

- kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna, spreda otvorena(pelerina-rad u poljoprivredi, građevinarstvu, transportu i sl.,

- kišna kabanica od gumiranog ili inpregniranog platna, običnog kroja za čuvare, poštare, transportne radnike i dr.,

- kišna kapuljača ili nepromočivi šešir od gumiranog ili inpregniranog materijala za zaštitu od kiše(mornari, ribari),

- kapuljača od inpregniranog materijala za zaštitu od prašine i toplote za transportne radnike, dimnjačare i dr.,

- bunda ili opaklija za zaštitu od hladnoće za čuvare gradilišta, vozače teretnih vozila, kočničarima, bageristima i dr.,

- postavljeno odelo za zaštitu od hladnoće za rad na otvoreno prostoru, u hladnjačama, rad na viljuškaru,

- štitnik za uši za zaštitu od hladnoće,- postavljene rukavice, cipele ili filcane čizme za zaštitu od hladnoće.

11. Opisati vrstu sredstava i opreme za zaštitu od pada sa visine?

O: Za zaštitu od pada sa visine pri radovima gde se ne mogu drugim merama obezbediti sigurni uslovi rada, mora se radnicima dati na korišćenje dati zaštitni opasač, opremljen prihvatnim užetom za privezivanje, po potrebi i dopunskim užetom.Materijal od koga je izrađen zaštitni opasač, dimenzije i način izrade opasača, moraju odgovarati probnom statičkom i dinamičkom opterećenju propisanom JUS , i periodično proveravani od strane ovlašćene ustanove, o čemu se izdaje atest, odnosno uverenje o ispravnosti.

12. Održavanje sredstava i opreme za ličnu zaštitu?

O: Preduzeća kod kojih se koriste sredstva i oprema za ličnu zaštitu radnika, moraju ta sredstva držati u ispravnom stanju.Oštećena , pocepana i dotrajala sredstva i oprema koja se ne može popraviti, mora se rashodovati i uništiti.Sredstva i oprema koja se stavlja na glavu (šlem), u uši(antifoni) u usta(usnik, maska) i na nos, moraju se posle svake upotrebe dezinfikovati.Sredstva i oprema koja se koriste za rad sa otrovnim, radioaktivnim i zaraznim materijalom , mora se dezinfikovati i dekontaminirati

IV

MERE BEZBEDNOSTI OD OPASNOG DEJSTVA ELEKTRIČNE STRUJE

15

''Pravilnik o opštim merama zaštite na radu od opasnog dejstva električne struje u objektima namenjenim za rad, radnim prostorijama i na radilištima''

(''Sl. Glasnik SRS'' br.21/89)

P I T A NJ A

1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)?

2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvođenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvođenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvođenje radova), mere za bezbedan rad pod naponom?

5. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje?6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona

do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)?7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do

1000 volti (izvođenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?8. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona?9. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima?10.Način zaštite gromobranskom instalacijom- uzemljenje i kratko spajanje?11.Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom

instalacijom?12.Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom

instalacijom?13.Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim

svetiljkama?

O D G O V O R I

1. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(opsluživanje postrojenja)?

O: Vrata prostorija moraju biti stalno zaključana .Vrata iz razvodnih prostorija moraju se otvarati prema drugim prostorijama ili prema napolje. Moraju imati samozatvarajuće brave sa ručicama, koje otključavaju vrata sa strane razvodnog postrojenja.Za svaku prostoriju elektropostrojenja , mora postojati dva kompleta ključeva, od kojih je jedan rezervni.Opsluživanje postrojenja mogu vršiti samo stručna lica, koja moraju biti upoznata sa merama ZNR, tehničkom regulativom za tu oblast i načinom ukazivanja prve pomoći kod el. udara i merama zaštite od požara.Pregled el. postrojenja vrši se isključivo sa spoljnje strane ograde, odnosno prepreke.U izuzetnim slučajevima, pregled se može vršiti i iza ograde ako su prisutna dva stručna lica .Pri vršenju pregleda u trećoj zoni opasnosti, ne mogu se obavljati drugi radovi.Nije dozvoljen pristup mestu zemljospoja na rastojanju manjem od 4m. u zatvorenim postrojenjima, ili 8m. na otvorenom prostoru.Izuzetak od ovog pravila čine radnje na rastavljanju zemljospoja i prilikom oslobađanja nastradalog iz strujnog kruga uz korišćenje zaštitnih sredstava.Isključenje strujnog kola pomoću rastavljača se vrši tako da se strujno kolo prekine prekidačem snage, proveri da li je stvarno isključen, pa se rastavi strujno kolo odgovarajućim rastavljačem.Manipulacija uključenja vrši se obrnutim redom.Tokom ovih radnji ne smeju biti prisutna druga lica osim stručnih radnika.

16

Kod manipulacije rasklopnim aparatima ,koji se vrši pomoću ručnih pogona ili izolacionih motki, obavezna je upotreba zaštitnog šlema i elektroizolacionih rukavica.Zamena visoko naponskih osigurača može se vršiti samo u neopterećenom strujnom kolu, a zamena osigurača pod naponom vrši se uz primenu izolacionih klešta i ostalih zaštitnih sredstava.

2. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvođenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

O: Elektro radovi na otvorenom prostoru ne mogu se obavljati: pri vetru iznad 60km/čas , na visini većoj od 3m., kod temperature ispod -18 stepeni i iznad +35 stepeni u hladu.

Rukovodilac radova odlučuje kada će se prekinuti rad u navedenim slučajevima i da li je moguć rad pri pojavi kiše, magle i snežnih padavina.RAD U BEZNAPONSKOM STANJU obavlja se uz primenu mera.

- prekidač se isključuje i vidljivo odvaja od napona,- sprečava se slučajno ponovno uključenje prekidača i rastavljača,- na odgovarajući način se utvrđuje beznaponsko stanje,- izvrši uzemljivanje i kratka spajanja,- ograđuje se mesto rada od delova pod naponom

U trafo stanicama sa daljinskim upravljanjem , isključuje se daljinsko upravljanje i sprečava slučajno ponovno uključenje.Utvrđivanje beznaponskog stanja na jednosistemskim nadzemnim vodovima, može se utvrditi i prebacivanjem tankog provodnika preko faznih provodnika.Kod radova na jednom stubu, naprave za uzemljenje i kratko spajanje postavljaju se.

- na mestu što bliže mestu rada,- na svakoj galvanski odvojenoj jedinici.

Kod radova na više stubova , naprave za uzemljenje i kratko spajanje, postavljaju se sa svake strane radne jedinice.Kod radova na kablovskom vodu, uzemljivanje i kratko spajanje vrši se na svim mestima odvajanja napona.

3. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvođenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

O: Pri radovima koji se izvode u blizini napona, susedni delovi pod naponom osiguravaju se od slučajnog dodira, pomoću čvrstih i pouzdano postavljenih izolacionih zaštitnih pregrada, ploča, prekrivača i sl.Sigurnosni razmak kreće se od90 do 2900mm za napone od 1-400 volti.Radovi u blizini napona mogu se izvoditi bez izolacione pregrade, a u tom slučaju su sigurnosni razmaci od 400-3300mm.Pri upotrebi lestvi, glomaznih sredstava , i transportnih sredstava, najmanji sigurnosni razmak je od 800mm-4000mm.Prilikom radova na višesistemskim vodovima, kada neki od sistema ostaju pod naponom, preduzimaju se mere za sprečavanje, za one sisteme,odnosno mere za utvrđivanje koji je sistem pod naponom.Ako se provodnici voda na kome se radi , razvlače i zatežu ispod iliiznad voda pod naponom, preduzeti mere za sigurnosni razmaku zavisnosti od napona.Takođe se mora voditi računa o sigurnosnom razmaku ako se izvode radovi na stubovima gde se nalaze nisko naponski i visoko naponski vodovi.Prilikom sečenja grana ili drveća u blizini voda pod naponom, moraju se održavati sigurnosni razmaci u zavisnosti od napona.

17

4. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima, napona preko 1000 volti(izvođenje radova), mere za bezbedan rad pod naponom?

O: Radi na delovima objekta koji su pod naponom ,mogu se izvoditi:- ako je izabran sistem rada pod naponom, i radni postupak utvrđen i proveren,- ako postoje pisana uputstva za svaku vrstu rada ,- ako postoji odgovarajući izolacioni aparat, pomoćna sredstva, zaštitna

oprema,odnosno LZS , u skladu sa izabranim sistemom rada- pod naponom,- ako radnik ispunjava posebne psihofizičke sposobnosti ,mora biti obučen i izvršena

provera znanja.Radovi pod naponom ne smeju se izvoditi ,ako postoji mogućnost da električna varnica izazove požar ili eksploziju i ako je vetar brzine iznad 60km/čas, nevreme sa atmosferskim pražnjenjem, temperatura ispod -18 stepeni ili iznad +35 u hladu, sneg, kiša i sl.

5. Organizacione mere bezbednosti od opasnog dejstva električne struje?

O: Rad na objektima se organizuje tako da se omogući najveća bezbednost radnika.Za svaki objekt moraju postojati uputstva o manipulaciji i radu i merama sigurnosti.Vršenje nadzora, organizacije rada i neposrednih tehničkih radova, mogu obavljati lica sa stručnim kvalifikacijama i ovlašćenjima.Sve radove u visoko-naponskim objektima uključujući i osiguranje mesta rada, moraju vršiti najmanje dva radnika, ako radove izvodi više radnika, jedan od njih se određuje za rukovodioca radova.Pošto od ovlašćenog lica dobije dozvolu za rad, i dokumenta za rad, rukovodilac radova na mestu rada:

- proverava da li su sprovedene zaštitne mere,- utvrđuje granice delova postrojenja u beznaponskom stanju,- po potrebi sprovodi dodatne mere zaštite,

U određenim situacijama može dobiti dozvolu za samoisključenje.Rukovodilac radova pre početka rada:

- upoznaje radnike sa granicama delova postrojenja u beznaponskom stanju i koji su delovi pod naponom,

- na prisutne opasnosti u toku rada,- sa primenom LZS i opreme,- sa merama zaštite.

Izvršenje radova može započeti tek kad njihov početak objavi rukovodilac radova.Prilikom merenja i ispitivanja, delovi postrojenja moraju biti uzemljeni i kratko spojeni za vreme priključenja i skidanja mernih instrumenata, samo za vreme očitavanja instrumenata, uzemljivači mogu biti skinuti privremeno.Po dobijenom obaveštenju da su radovi završeni i da je objekat spreman za pogon , nakon uklanjanja osiguranja , kada je alat uklonjen i radnici izvan zone opasnosti, ovlašćeno lice daje dozvolu da se pogon uključi.Nije dozvoljeno uključivanje postrojenja bez pouzdanog obaveštenja o završetku rada i spremnosti objekta za pogon.

6. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do1000 volti-(opsluživanje postrojenja)?

O: Sve radove u nisko-naponskim objektima vrše najmanje dva radnika,osim manipulacije komutacionim uređajem u razvodnom postrojenju, na razvodnoj ploči i drugim elementima, ako poznaje šemu i koji je obučen za obavljanje tih manipulacija.Pregled nisko-naponskih postrojenja pojedinačno može vršiti:

- ovlašćeno stručno lice,- stručno lice , ili lice koje rukuje postrojenjem.

18

Ključevi postrojenja , električnih ormara, uređaja za pokretanje, upravljačkih pultova i dr. moraju biti obezbeđeni, a način izdavanja i vraćanja , uređuje se internim aktom.Ako se ključevi nalaze kod rukovodioca, onda se on pismeno zadužuje sa njima.Zamena topljivih umetaka,osigurača obavlja se u beznaponskom stanju.Izuzetno zamena topivih umetaka osigurača, može se vršiti pod naponom ,ako za struju napona do 380 volti jačine, ne prelazi 63 ampera, uz primenu odgovarajućih sredstava.Zamena visokoučinskih i niskoučinskih osigurača, ako zamenu obavljaju posebno obučena stručna lica, može se vršiti pod naponom uz primenu izolacionih ručica, zaštitnog šlema, zaštitnih naočara ili štita, kožnih rukavica i dr. sredstava.

7. Osnovna pravila bezbednog rada pri rukovanju električnim postrojenjima napona do 1000 volti (izvođenje radova), mere za bezbedan rad u beznaponskom stanju?

O: Pri radovima u beznaponskom stanju u objektu se moraju sprovesti mere , po sledećem rasporedu:

- izvršiti neophodna isključenja,- preduzeti mere da se spreči slučajno uključenje komutacionog uređaja,- proveriti odsustvo napona na delovima el. postrojenja, na kojima se obavljaju radovi,- izvesti uzemljivanje i kratko spajanje pomoću prenosnih uzemljivača svih faznih

provodnika i nule,- izvršiti ograđivanje mesta rada i delova pod naponom i istaći upozorenje da se

izvode radovi.Ako se javnim osvetljenjem upravlja pomoću fotoćelija, obezbediti na mestu rada onemogućavanje njihovog uključivanja.Kod nadzemnih vodova do 1000 volti, na drvenim neuzemljenim stubovima , nije potrebno kratko spajanje i uzemljenje na mestu rada, kada se spoje svi fazni i nulti provodnici.Kod izvođenja radova u blizini delova pod naponom, postavljaju se izolacione zaštitne pregrade, ploče i sl, a pri upotrebi lestava i glomaznih predmeta primenjuje se sigurnosni razmak, koji minimalno mora biti 800mm.Radovi pod naponom mogu se izvoditi ako napon ne prelazi 50 volti naizmenične struje(faza-uzemljenje) i pod naponom do 120 volti istosmerne struje uz primenu kožnih rukavice i izolovanog alata.

8. Mere za sprečavanje povreda od dejstva električne struje indukovanog napona?

O: Pri izvođenju radova na nadzemnim elektroenergetskim vodovima u blizini drugih vodova pod naponom, pored primene mera isključenja, uzemljenja, pregrađivanja izolacionim pregradama i sl., primenjuju se sledeće mere:

- pri obuci radnika za siguran rad, ukazati na opasnost od indukovanog napona,- zabraniti postavljanje uzemljivača i naprava za kratko spajanje, u nasute gomile

zemlje,- pri skidanju naprava za uzemljenje, upotrebom izolacione motke, radnik ne sme biti

bliže vodu od dužine izolacionog dela motke,- pri dodavanju alata i materijala monteru na stubu ,koristiti izolaciono uže,- pri vršenju popravki na linijskom rastavljaču, postavljaju se naprave za uzemljivanje i

kratko spajanje, bez obzira što rastavljač ima noževe za uzemljivanje,- kod radova na vodovima sa više provodnika po fazi, koji su međusobno odvojeni

izolacionim umecima, uzemiti svaki od provodnika.

9. Zaštitna sredstva za rad u električnim postrojenjima?

O: Za zaštitu od električnog udara, delovanja električnog luka, produkata gorenja i pada sa visine , koriste se:

19

- izolacione motke, izolaciona klešta za osigurače i električna merenja i indikatori napona,

- izolaciona sredstva za rad pod naponom i elektro-monterski alat sa izolovanim ručicama,

- elektro-izolacione rukavice, izolaciona obuća, izolacione prostirke, prekrivači i izolaciona postolja,

- prenosne naprave za uzemljivanje i kratko spajanje,- sredstva za ograđivanje i izolovanje od delova pod naponom i oznake upozorenja,- zaštitne naočare, kožne rukavice, gas maske, sigurnosni pojas i sigurnosna užad,

zaštitni šlem i dr.OSNOVNA IZOLACIONA SREDSTVA su:

- izolacione motke,- izolaciona klešta za vađenje osigurača i merenje električne struje,- indikatori napona,- sredstva za radove pod visokim naponom-izolacione motke , platforme- izolacione pregrade,- motke za učvršćivanje izolacionih pregrada

Izolacioni materijali , kod izolacionih sredstava, koja se koriste kao osnovna , moraju biti izvedena u skladu sa naponom postrojenja.Prilikom korišćenja zaštitnih sredstava, mora se voditi računa o:

- izolaciona zaštitna sredstva koristiti prema nameni, za napone za koje je predviđeno zaštitno sredstvo,

- izolaciona zaštitna sredstva mogu se koristiti do vlažnosti radne okoline u skladu sa uputstvom proizvođača,

- zaštitna sredstva ne mogu se koristiti pre nego što se proveri rok upotrebe i atestiranja, pri postojanju mehaničkih i drugih oštećenja.

10. Način zaštite gromobranskom instalacijom- uzemljenje i kratko spajanje?

O: Uzemljivanje i kratko spajanje , vrši se zemljospojnikom ili prenosnom napravom za uzemljivanje i kratko spajanje.Presek užeta prenosnih naprava za uzemljivanje i kratko spajanje ,zavisi od jačine struje i vremena delovanja struje, a izrađeno je od tankih bakarnih žica na čijim krajevima su stezaljke.Presek bakarnog užeta može se kretati od 16 do 150 mm2.Za uzemljenje i kratko spajanje, ne mogu se koristiti prenosne naprave koje su oštećene.Radi odvođenja indukovanog napona u pogonima sa vrlo visokim naponima , metalne skele , lestve ,i transportna sredstva moraju biti uzemljena- privremeno, provodnikom od min. 16mm2.

11. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa stalnom električnom instalacijom?

O: Stalne električne instalacije u radnim prostorijama , izvode sena osnovu klasifikacije radne prostorije i na osnovu tehničkih propisa, koji regulišu ovu oblast.U cilju zaštite od el. udara u svim radnim i drugim prostorijama, primenjuju se odgovarajuće zaštitne mere predviđene JUS i drugim tehničkim propisima, bez obzira na klasifikaciju.U cilju zaštite od eksplozija , u radnim i drugim prostorijama primenjuju se zaštitne mere, i primena odgovarajuće električne instalacije i uređaja propisane JUS za protiv-eksplozivnu zaštitu.Uovim objektima ,radi sprečavanja eksplozije mora biti postavljena gromobranska zaštita.

20

12. Mere zaštite u radnim prostorijama i gradilištima sa privremenom električnom instalacijom?

O: Privremene električne instalacije na radilištima , izvode se na osnovu klasifikacije prostorije ili prostora i odgovarajućih tehničkih propisa za ovu oblast.Neizolovani delovi električnih instalacija i postrojenja: provodnici, šine, kontakt prekidači, osigurači, stezaljke i sl., koji se nalaze izvan električnih pogonskih prostorija, moraju biti sa svih strana ograđeni i nalaziti se van dohvata ruke.Nije dozvoljeno ostavljanje neizolovanih krajeva provodnika, posle demontaže aparata i uređaja.Uređaji za stavljanje u pogon mašina i uređaja ne smeju biti dostupni neovlašćenim licima.Pokretni kontaktni uređaji za uključivanje ne smeju se nalaziti pod naponom u isključenom položaju i ne smeju se od sopstvene težine uključiti.Ograde i kućišta elektro provodljivih delova mogu se skidati smo uz upotrebu alata.Privremene električne instalacije na otvorenom prostoru radilišta ,izvode se upotrebom izolovanih el, provodnika, koji se učvršćuju na stabilnim stubovima, tako da najniža tačka bude:

- 2,5 m. iznad radnih mesta,- 3,5 m. iznad pešačkih prolaza,- 6,0 m. iznad kolskih prolaza,

Izuzetno se izolovani provodnici mogu postaviti i niže od 2,5 m. ako su smešteni u cevi ili profile dovoljne čvrstoće.Na visini ispod 2,5m. mogu se postavljati svetiljke zaštićene od mehaničkih oštećenja i dodira sa radnicima, a ako to nije moguće, postavljaju se svetiljke sa sniženim naponom do 42 volta.Svi montažni i remontni delovi na elektroinstalacijama moraju se vršiti uz isključenje napona.Električna instalacija na radilištima mora biti izvedena tako da se može isključiti sa jednog mesta ,kompletno napajanje.Zamena pregorelih osigurača ,može se vršiti i pod naponom uz obavezno isključenje svih potrošača.Zamena sijalica vrši se u beznaponskom stanju.Zamena sijalica snage do 1000 vati i napona do 250 volti, može se vršiti pod naponom samo uz primenu odgovarajućih zaštitnih sredstava.Svetiljke i električni alati napona do 50 volti , moraju se napajati iz odgovarajućih transformatora, izrađenih u skladu sa JUS.Priključivanje na električnu mrežu, elektromotora i električnog alata, može se vršiti uz primenu odgovarajućih utičnica i utikača.Zabranjena je upotreba ovih uređaja sa priključenjem pomoću uvijanja krajeva provodnika.Radnici koji rukuju električnim postrojenjima i instalacijama na gradilištu , moraju koristiti izolacione rukavice, kožne rukavice, izolacionu obuću, alat sa izolacionim ručicama i sl.Zabranjena je upotreba ovih sredstava po isteku roka upotrebe.

13. Mere zaštite pri rukovanju prenosnim električnim alatom i prenosnim električnim svetiljkama?

O: Kod korišćenja prenosnih alata , vrsta alata i zaštita, zavisi od klasifikacije prostorije prema spoljašnjim uticajima..Kod radova kod metalnih rezervoara , kotlova, cevovoda i sl. , bez obzira na klasifikaciju prostorije, uslovi rada smatraju se naročito opasnim.Na otvorenom prostoru, rad se može obavljati alatima II i III klase.Priključivanje alata na el. instalaciju ,dozvoljeno je pomoću kvalitetnih provodnika u zajedničkom plaštu i pomoću utikača.Najmanji presek provodnika je 1,5mm2.

21

Za zaštitu od napona dodira na ručnim el. alatima, zabranjeno je korišćenje neutralnog provodnika(nula).Zabranjeno je ukrštanje dovodnog kabela za ručni alat sa drugim dovodnim kabelima, cevovodom za autogeno zavarivanje i sa materijalima oštrih ivica.Pri radu sa prenosnim alatom zabranjeno je :

- dodavanje alata u aktivnom stanju,- unošenje prenosnih zaštitnih transformatora i transformatora za razdvajanje u

unutrašnjost kotlova i sl. postrojenja,- uključivanje i isključivanje iz utičnice ako je prekidač na alatu uključen,- davanje na upotrebu alata drugim neobučenim licima,

Kada se ne koristi, alat se čuva u prostorijama bez vlage.Prenosni alati, prenosne svetiljke , transformatori za smanjenje napona i transformatori za razdvajanje, moraju se proveravati na:

- spoj sa masom,- neprekidnost zaštitnog provodnika,- ispravnost izolacije napojnih provodnika.

Učestalost provere uređuje se aktom poslodavca.Radnik koji izdaje el. alat, mora se uveriti u ispravnosti zategnutost spojnih zavrtnjeva prenosnih alata, stanje provodnika ,ispravnost prekidača i odsustvo spoljnjih oštećenja.Ručne svetiljke za rad u kotlovima i sl. uslovima, moraju biti zaštićene zaštitnom mrežom i zaštitnim staklom.Za rad u ovim uslovima mogu se koristiti svetiljke sa sniženim naponom do 24 volta.

VMERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI PRERADI I OBRADI DRVETA I SLIČNIH MATERIJALA

Pravilnik o posebnim merama zaštite na radu pri mehaničkoj preradi i obradi drveta i sličnih materijala

(''Sl. Glasnik SRS'' br. 51/88)

P I T A NJ A

1. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri, kružne testere-cirkulari , trakaste testere...) ?2. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice, rendisaljke , glodalice, bušilice, brusilice...)?3. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira, ljuštenje furnira, makaze za sečenje furnira, mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo...) ?4. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sličnih materijala ?5. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca, rezanog materijala i piljevine?

O D G O V O R I

1. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(gateri, kružne testere-cirkulari , trakaste testere...)?

O: GATERI se ne puštaju u rad dok se ne utvrdi da su sve zaštitne naprave na mestu, a radnici van opasnog prostora.Početak rada obavlja se zvučnim signalom.Oblovina se na gateru pomera preko transportnih valjaka i kolica, koja se postavljaju ispred i iza mašine, a kreću se po šinama, a obično su dužine od 8 do10 metara u nivou poda.Iza gatera se mora ugraditi uređaj za prihvatanje rezanog materijala.

22

KRUŽNE TESTERE(CIRKULARI) moraju imati zaštitnu napravu iznad i ispod radnog stola.Postavlja se tako da rastojanje između naprave i predmeta obrade ne bude razmak veći od 5 mm.Širina raspora(otvora u radnom stolu-ploči, iznosi: širina razvoda zubaca testere plus 1 do 3 mm sa obe strane).Razdvojni klin je obavezan vid zaštite i postavlja se na udaljenosti od 3 do 10 mm od ivice lista testere, tako da mu vrh ne bude niži od najvišeg zuba testere.Debljina razdvojnog klina mora biti za ¼ veća od debljine lista testere.Potisni valjci za automatsko pomeranje materijala na kružnoj testeri, zaštićuju se čvrstim oklopom.Za obradu drveta ručnim kružnim testerama , na njima mora postojati zaštitna naprava koja se pri praznom hodu automatski spušta, i pokriva ceo obod lista testere.Za rezanje ogrevnog drveta , upotrebljavaju se kružne testere sa pokretnim stolom, odnosno kozlićem , koji se posle rezanja, automatski vraća u početni položaj.TRAČNE TESTERE obezbeđuju se zaštitnim oklopom po celoj dužini lista testere, na delu za rezanje.Ručno podešavanje vođice lista tračne testere vrši se isključivo dok testera nije u radu.Kod testera trupčara i rastružnih testera, hod kolica za trupce obezbeđuje se automatskim isključivanjem.Nosači i držači trupaca ne smeju doći u dodir sa listom testere.

2. Mere zaštite na mašinama za preradu i obradu drveta i sličnih materijala(ravnalice, rendisaljke , glodalice, bušilice, brusilice...)?

O: Ravnalice za preradu i obradu drveta mogu imati osovine-nosače noževa i držače noževa okruglog oblika.Radno telo ravnalice obezbeđuje se zaštitnom napravom, osim na mestu obrade drveta.Vodeće ravnalo na ravnalici mora biti izrađeno u jednom komadu i glatko, a njegova visina mora biti min. ½ debljine materijala.BLANJALICE(RENDISALJKE) mogu se koristiti samo ako imaju na ulaznoj strani napravu za zaštitu od povratnog udarca.Iznad osovine sa noževima ugrađuju se zaštitne kape.GLODALICE(FREZ MAŠINE) –alat na glodalici mora biti pokriven zaštitnim oklopom.Alat mora biti izrađen tako da odgovara brzini okretanja na glodalici.Na glodalici nije dozvoljena upotreba osovinskog nastavka(trn) bez upotrebe gornjeg ležaja.Ravnanje materijala ,samo sa okruglim glavama.BUŠILICE-vijci na steznim glavama bušilice moraju biti upušteni.Predmet bušenja na bušilicama , pričvršćuje se za radni sto odgovarajućim naparavama.BRUSILICE-pokretni i brusni valjci na cilindričnim bušilicama osiguravaju se zaštitnim napravama.Kod trakastih, tanjirastih i ostalih brusilica odgovarajućim zaštitnim napravama(oklopima) ,zaštićuje se površina brusne ploče, sem u delu obrade, a radni sto mora biti što bliže brusnoj ploči.

3. Mere zaštite na kombinovanim mašinama za obradu drveta i sličnih materijala(mašine za rezanje furnira, ljuštenje furnira, makaze za sečenje furnira, mašine za usitnjavanje drveta-drobilice za drvo...) ?

O: KOMBINOVANE MAŠINE ZA OBRADU DRVETA.Na mašinama sa više radnih operacija, primenjuju se mere zaštite kao i na mašinama sa pojedinačnim operacijama i to tako da se opasne zone , dok sene radi na tom delu mašine, moraju nalaziti prekrivene zaštitom.MAŠINE ZA REZANJE FURNIRA -mogu se koristiti mašine koje imajudvoručno upravljanje-uključivanje.Mašine za rezanje-sečenje furnira, horizontalne i vertikalne, moraju imati uređaj za zaustavljanje noževa, ako se u opasnoj zoni nalaze ruke radnika.Kod rotacionih mašina za rezanje furnira, deo ploče koji se ne koristi, mora biti prekriven zaštitom(oklopom).

23

MAŠINE ZA LJUŠTENJE FURNIRA(LJUŠTILICA) –nakon postavljanja trupca u mašinu za ljuštenje furnira, radnik se mora udaljiti iz opasnog prostora ,pre puštanja u pogon mašine.Rukovaoc ove mašine se za vreme rada uređaja nalazi kod komandnog pulta mašine.MAKAZE ZA SEČENJE FURNIRA-mogu se koristiti samo ako je upravljanje dvoručno, a radni mehanizam mora se obezbediti ,tako da prestankom delovanja na komande, se izvrši trenutno zaustavljanje makaza.Ako na jednim makazama radi više radnika, mehanizam za stavljanje u pogon može se uključiti samo ako su ruke radnika na aktuatorima, odnosno izvan zone opasnosti.Makaze koje rade kontinuirano , a nemaju uređaj za automatsko dodavanje materijala, moraju imati napravu za sprečavanje pokretanja ako su ruke radnika u opasnoj zoni.MAŠINE ZA USITNJAVANJE DRVETA(drobilice za drvo) moraju imati napravu , koja sprečava izbacivanje drvenih otpadaka.Mašina za usitnjavanje drveta ,mora imati prekidače za zaustavljanje metalnih traka za uvlačenje materijala i za pokretanje u suprotnom smeru.Na mašini za zaustavljanje moraju istovremeno da rade dva radnika.Prilikom rada mašine, radnici se nalaze sa strane transportera , kojim se dostavlja materijal za usitnjavanje.

4. Mere zaštite na alatima za preradu i obradu drveta i sl. materijala?

O:Rotirajući delovi mašina za preradu i obradu drveta, zaštićuju se odgovarajućim napravama.Ručne mašine za obradu drveta , moraju imati mehanizam za zaustavljanje ,bez ispuštanja mašine iz ruku.Pre početka rada na mašini, rukovalac proverava ispravnost alata, sigurnost postavljanja, montaže, a nepotrebni alat se odlaže na bezbedno mesto.Pričvršćivanje i skidanje alata samo uz pomoć alata predviđenog uputstvom proizvođača.Nije dozvoljeno montiranje brusne ploče, čija maksimalna brzina ne odgovara brzini osovine mašine.Obodna brzina rotirajućeg alata ne sme prelaziti maks. brzinu, propisanu od strane proizvođača.

5. Mere zaštite pri uskladištenju i slaganju trupaca, rezanog materijala i piljevine?

O: Trupci i rezana građa slažu se samo na ravnom tlu.Složajevi moraju biti stabilni a prolazi min. širine 1,5m.Visina složaja trupca je:

- ručno slaganje do 3m.,- slaganje preko rad. platformi do 4m.,- mehanizovano slaganje do 6m.

Građa se sa složnja skida, isključivo odozgo naniže.Piljevina se sa deponije može uzimati samo sa površine, bez pravljenja jama i tunela.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U ŠUMARSTVUPravilnik o posebnim merama zaštite na radu u šumarstvu

(''Sl. glasnik SRS BR. 33/88'')

P I T A NJ A

1. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume?2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča

grana) ?4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i

obradu drveta?

24

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)'

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?7. Mere zaštite pri utovaru, istovaru i prevozu drvenih sortimenata?

O D G O V O R I

1. Opšte mere zaštite pri izvođenju radova na iskorišćavanju šume?

O: Radovi na iskorišćenju šume , mogu se izvoditi kada su u skladu sa elaboratom o uređenju i izvođenju radova , i kada su obezbeđene mere ZNR:

- odrediti mesto razmeštaja i uskladištenja trupaca i oblovine,- utvrditi pravac i način izvlačenja trupaca i drvenih sortimenata,- utvrditi postupak pri obaranju stabla,- utvrditi postupak i način utovara i istovara drvenih sortimenata,- predvideti mere zabrane pristupa nezaposlenim licima, na mestu rada- postavljanjem

oznaka, signala i dežurnih radnika,- da se odredi mesto i način razmeštaja građevinskog materijala za izgradnju šumskih

komunikacija i objekata,- da se izgrade i urede objekti i prostor za čuvanje opasnih materija(naftni derivati,

eksploziv, kapisle i sl.),- da je utvrđen način prenošenja i upotrebe naftnih derivata,eksplozivnih materija i

hemijskih sredstava za zaštitu bilja,- utvrditi način obeležavanja i obezbeđenja opasnih zona na radilištu,- odrediti mesto za smeštaj oruđa , alata i opreme,- da su uređene električne instalacije za pogon i osvetljenje na šumskom radilištu,- utvrditi način zaštite radnika od pada sa visine,- utvrditi vrstu i količinu sredstava za ličnu zaštitu radnika,- utvrditi mere bezbednosti za vreme seče stabla u blizini objekata, javnih puteva,

elektroenergetskih vodova i sl,- utvrditi način organizovanja dojavne službe ,službe za pružanje prve pomoći i hitne

medicinske pomoći,- organizovati smeštaj, ishranu i prevoz radnika na mesto rada i sa mesta rada,utvrditi

i druge mere ZNR na radilištu.Ako se na radilištu koriste žičare , eleboratom utvrditi mere ZNR , koje se primenjuju za vreme montaže i demontaže žičare i tokom rada.Šumski putevi moraju biti prilagođeni vrsti transportnih sredstava za prevoz drvenih sortimenata.Poslove sa posebnim uslovima obavljaju najmanje dva radnika.

2. Mere zaštite na radu pri seči stabala?

O: Pre početka seče stabala , na vidan način određuju se sekačke linije.Radnici koji vrše seču stabala i izradu drvenih sortimenata, moraju raditi na udaljenosti najmanje dve dužine najvišeg stabla na radilištu.Usekačkoj grupi ,rade majmanje dva radnika, koji se smenjuju u pojedinim fazama .Na seči i obradi stabala ,motornom testerom, radnik može raditi najduže 2 časa neprekidno, odnosno 4 časa u toku jednog dana ,sa prekidima.Rad u sekačkim grupama ,vrši se pod nadzorom radnika, koji neposredno rukovodi sekačkim grupama , određuje smer obaranja stabala i vrši nadzor za sve vreme radova.Pre seče stabla, sekač utvrđuje smer pada stabla uzimajući u obzir opasnosti koje mu prete, posebno u uslovima guste sastojine strmog i stenovitog terena, nagnutih, šupljih, delimično sasušenih stabala sa jednostranom krunom.Utvrđivanje smera pada vrši se u zavisnosti od težišta stabla, mogućnosti udaljavanja sekača u toku pada stabla.

25

Obaranje se vrši tako da ne dođe do zaustave-uklještenja stabla.Uslučaju da dođe do zaustave –uklještenja, stablo se obara upotrebom pomagala;traktorom, čekrkom, sajlom, capinama i sl.Rukovodilac sekačkih grupa, rukovodi postupkom obaranja uklještenog, šupljeg ili trulog stabla.Sekačka grupa ne sme ostaviti neoboreno uklješteno stablo ili dok ne obeleže opasnu zonu.Seča stabla na STRMOM TERENU vrši se od podnožja prema vrhu.Nije dozvoljen rad sekačkih grupa- jedna iznad druge.Sekač može da pristupi seči kada se:

- uklone susedna trula stabla na udaljenosti dve dužine stabla, koja se obara,- teren očistiti od rastinja- izvrši provera slobodno visećih grana,- odredi smer povlačenja sekača i drugih radnika,- u prostoru oko stabla i na smeru povlačenja, uklone sve prepreke i rastinje,- obezbedi otiskivanje stabala.

Pri obaranju stabala u blizini objekta, elektroenergetskih vodova , javnih puteva i dr., preduzeti mere bezbednosti od pada stabla.Na strani na koju treba da padne stablo, na panju se pravi klinasti zasek ,dubok 1:3 ili 1:4 prečnika, čiji ugao iznosi oko 35o, rez testere sa suprotne strane mora biti blago nagnut od 20-50 stepeni, prema zaseku i završava se na 3 do 5 cm. iznad donjeg ruba zaseka.Između reza i klinastog zaseka ostavlja se pero širine 2-6cm.Za određivanje smera pada stabla, upotrebljavaju se klinovi od tvrdog drveta, plastike ili lakih metala.Nije dozvoljeno penjanje na poluoboreno stablo, seča šupljih i trulih stabala pri jačem vetru.

3. Mere zaštite pri obavljanju radova u kruni stojećeg stabla(kresanje ili seča grana) ?

O: Pri radu u kruni stojećeg stabla, kao što je kresanje i seča grana i branje šumskog semena, primenjuju se mere za bezbedan rad radnika na visini.Pri ovim radovima radnici koriste:

- kombinezon, kao zaštitnu odeću,- gumenu obuću sa rebrastim đonom,- šlem,- zaštitne rukavice,- sredstva za zaštitu sluha,sigurnosni pojas, užad pričvršćenu za sigurnosni pojas i

pojas za pričvršćivanje motorne testere,- penjalice ili lestve

Za vreme radova u kruni stabla , nije dozvoljeno zadržavanje ostalim radnicima , ispod stabla.

4. Mere zaštite pri korišćenju motorne testere i mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta?

O: Motorne lančane testere, koje se koriste za seču stabla, moraju ispunjavati uslove propisane tehničkim normativima za tu namenu.Motorne testere se moraju redovno održavati u skladu sa uputstvom proizvođača.Z seču stabla i sortimenata, mogu se koristiti samo motorne testere koje imaju ugrađenu kočnicu lanca.Radnik zadužen za upotrebu motorne testere, mora pre upotrebe da prekontroliše: količinu ulja za podmazivanje čistoću filtera za vazduh i ispravnost:

- lanca testere(zategnutost i naoštrenost zubaca)- vodilice testere i pogonskog zupčanika,- kočnice i hvatača lanca,

26

- izduvnog lonca i prigušivača buke i- osigurača poluge gasa.

Pri radu sa motornom testerom, radnici se moraju pridržavati sledećeg:- pre puštanja u rad, motorna testera mora biti očišćena od goriva, maziva i

prljavštine,- proveru zategnutosti lanca , vršiti kada motor nije u radu,- sekač motorista, zauzima stabilan položaj za rad,- sekač motorista pušta testeru u rad kada su ostali radnici udaljeni od njega min. 2

metra,- ukopčavanje lanca testere , vrši se neposredno pre seče,- motorna testera se stavlja u rad kada je lanac isključen,- pri punjenju rezervoara gorivom, zabranjeno je pušenje,- testera se može prenositi sa jednog mesta na drugo, samo kada je motor van

pogona, a za duže nošenje –staviti navlaku,- zabranjeno je prelaženje preko testere, dok motor radi.

Mašinom za mehanizovanu seču i obradu drveta , može upravljati radnik koji je kvalifikovan za taj posao.Pri radu mašine za mehanizovanu seču i obradu drveta, ostali radnici moraju biti na bezbednoj udaljenosti od mesta rada.

5. Mere zaštite pri izvlačenju drvenih sortimenata, do stovarišta(putevi, izvlačenje stočnom zapregom, izvlačenje traktorom, izvlačenje žičarom)?

O: Pravac i način izvlačenja trupaca i sortimenata ,određuje odgovorni radnik, na osnovu eleborata o uređenju radilišta. a) PUTEVIMoraju biti označeni ,bezbedni i bez prepreka.Širina, nagib i pravci izvlačenja , moraju biti u skladu sa vrstom i tehničkim mogućnostima mehanizovanog sredstva ili stočne zaprege.Izvlačenje trupaca , može otpočeti po dobijanju znaka od odgovornog radnika.Pri izvlačenju trupaca na strmom i klizavom terenu ,put mora biti posut materijalom koji sprečava klizanje.Za sprečavanje klizanja trupca, mogu se koristiti lanci.Nije dozvoljeno prisustvo drugih lica , osim vozača , na liniji vuče, kao i prezoz na trupcima i sortimentima. b) IZVLAČENJE STOČNOM ZAPREGOMPri izvlačenju trupaca na strmom i nagnutom terenu , radnici koji upravljaju zapregom, nalaze se sa strane uz zapregu.Na strmim terenima , upotrebljava se zaprežna ruda, koja obezbeđuje siguran rad radnika.Na strmom putu može biti samo 1 zaprega.Jedan radnik može pratiti samo jednu zapregu i imati capin.Kod izvlačenja kolskom zapregom, mogu se koristiti samo zaprežna kola sa kočnicom.Ako se izvlače trupci duži od gabarita vozila, mora biti još jedan radnik ,radi kočenja(kočničar)

c) IZVLAČENJE TRAKTOROM

Za izvlačenje trupaca mogu se koristiti traktori koji imaju odgovarajuće priključke , opremu i sigurnosni ram.Kabina traktora mora ispunjavati uslove: da štiti vozača i suvozača od kiše i nevremena, niskih i visokih temperatura, padajućih i visećih grana i oblovine, i da ima sigurnosni ram za slučaj prevrtanja.N prozorima i vetrobranu ,staklo mora obezbediti dobru vidljivost i sigurnost u slučaju loma.Sedište vozača mora biti učvršćeno sa osloncem za leđa, pristupna pedala mora biti izrađena da spreči klizanje noge radnika.Na traktorima guseničarima , gusenice u dužini kabine , moraju biti natkrivene.Za rad na nagibima većim od 200 stepeni mogu se koristiti traktori , koji imaju pokazivač ugla nagiba , sa obeleženim tačkama dozvoljenog i kritičnog nagiba , kada dolazi do prevrtanja.

27

Pri spuštanju sa nagibom većim od 150 stepeni , gume na traktorima moraju imati lance.Traktorom može upravljati radnik koji je kvalifikovan za to.Pre početka rada traktorista mora upoznati put izvlačenja.

d) IZVLAČENJE ŽIČAROM

Za izvlačenje i prenos trupaca mogu se koristiti šumske žičare, koje su izrađene u skladu sa JUS i merama ZNR.Šumska žičara se pušta u rad tek kad se prethodno ispita i upotrebu odobri stručna komisija preduzeća.Za transport žičarom izrađuju se utovarne i istovarne stanice koje moraju biti povezane sredstvima komunikacije: telefon, radio veze, signalizacija.Prevoz žičarom odvija se uz utvrđenu signalizaciju , koja je obavezna i sa njom moraju biti upoznati svi radnici na radilištu.Šumska žičara i vitla mogu se opteretiti samo do težine određene od strane proizvođača, i to se vidno obeležava a utovarnom mestu.Šumskom žičarom nije dozvoljen prevoz ljudi, a izuzetno u cilju održavanja, prevoze se radnici na održavanju , uz upotrebu sigurnosnih korpi.

6. Mere zaštite na stovarištu drvenih sortimenata?

O: Za stovarišta drvenih sortimenata koriste se ravni tereni ili tereni sa nagibom do 15 stepeni, očišćeni od drveća, grana, kamenja.Prostor glavnog stovarišta mora biti ograđen i označen znacima upozorenja.Pri noćnom radu ,stovarišni prostor mora biti osvetljen svetlošću jačine min. 75 luksa.Svi radovi na stovarištu, odvijaju se uz nadzor odgovornog radnika.Sortimenti se ređaju u stabilne složajeve.Stabilnost složajeva celuloznog, destilacionog i ogrevnog(kratkog) drveta, obezbeđuje se slaganjem unakrst ili podupiračima.Visina slaganja:

- ako se slaže ručno, mah. visina je do 2 metra, prolaz 1,5 m.,- ako se slaže mehanizovano , onda je mah. visina 4 m ,- složajevi trupaca mah. do 3 metra i osiguranje podupiračima.

Nije dozvoljeno slaganje trupaca i oblovine na terenu, čiji je nagib veći od 10 stepeni.

7. Mere zaštite pri utovaru, istovaru i prevozu drvenih sortimenata?

O: Utovar-istovar prostornog(kubnog) drveta u transportna sredstva , može se vršiti mehanizovano i ručno.Pri ručnom utovaru , ovaj posao obavljaju najmanje dva radnika.Utovar i istovar trupaca i oblovine u transportno sredstvo , vrši se mehanizovano, izuzev kada se oblovina nalazi iznad utovarne površine vozila 1 m, kada se vrši ručno uz pomagala.Skidanje oblovine obavlja se sa vrha ka podnožju.Za vreme utovara i istovara, motorno vozilo mora biti zakočeno , pogonski motor isključen, a točkovi osigurani podmetačima.Ako se utovar i istovar ,vrši na strmom terenu, vozilo se obezbeđuje od prevrtanja.Utovar i istovar iz zaprežnih kola, može se vršiti kada je stoka ispregnuta.Prevoz drvenih sortimenata, vrši se vozilima prilagođenim za tu namenu.Prevoz prostornog kubiciranog drveta vrši se vozilima sandučarima, ili drugim vozilima uz obezbeđenje tereta.Visina tereta ne sme prelaziti visinu ugrađenih stubaca za osiguranje tereta, odnosno visinu ograde tovarnog dela vozila.Za osiguranje stabilnosti oblovine, koriste se lanci , sajle, klanfe.Na vozilu za prevoz oblovine, kubiciranog drveta, nije dozvoljen prevoz radnika.Utovar i istovar drvenih sortimenata dizalicama, mogu obavnjati radnici koji su kvalifikovani za takav rad.

28

U cilju obezbeđenja vozila i dizalice od prevrtanja, kod vozila sa ugrađenom dizalicom i kod samohodnih dizalica,prilikom rada moraju se koristiti nogari oslonjeni na čvrstu podlogu.Težina tereta, čiji se utovar vrši ,ne sme preći dozvoljenu granicu opterećenja dizalice.Sedište za rukovaoca dizalicom, montirano na stubu dizalice , mora biti obezbeđeno sigurnosnom ogradom.Za vreme rada dizalice, ostali radnici moraju biti van opasne zone.

VII

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRILIKOM IZVOĐENJA GRAĐEVINSKIH RADOVA

''Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova'' ('' Sl. Glasnik RS br. 53 97'')

P I T A NJ A

1. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta?2. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova?3. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova?4. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova?5. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova?6. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova?7. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu?8. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju?9. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta?10.Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva?11.Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova?12.Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova?13.Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova?14.Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova?15.Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom?16.Mere zaštite pri radovima na visini?17.Mere zaštite na radu pri korišćenju skele(radne skele, noseće skele, viseće

skele, i zaštitne skele na gradilištu)?18.Mere zaštite pri korišćenju dizalice(krana) i prenosa materijala i opreme na

gradilištu?19.Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu?20.Mere zaštite pri izvođenju privremenih električnih instalacija na gradilištu?21.Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija i materijala na gradilištu?22.Šta sve treba da sadrži prijava za izveštavanje nadležne inspekcije o početku

radova?

O D G O V O R I

1. Mere zaštite na radu kod uređenja gradilišta?

O: Gradilište se uređuje , tako da se na njemu može bezbedno obavljati rad i kretanje radnika, oruđa i uređaja i transportnih sredstava.Gradilište se obezbeđuje od pristupa besposlenih lica i odprilaza vozila , koja ne vrše prevoz za potrebe gradilišta.Za radnike i sva druga lica, koja se kreću na gradilištu, obavezno je korišćenje šlema.

29

Građevinski radovi izvode se tako da se ne zagađuje okolina, a u slučaju buke, vibracija, raskopavanja, pojave prašine i ostalih pratećih pojava ,preduzimaju se mere za njihovo otklanjanje i dovođenje u dozvoljene granice.PEŠAČKI PROLAZI I STAZE ZA KRETANJE RADNIKA u krugu gradilišta uređuju se i održavaju tako da:

- podloga mora biti ravna, tvrda ,sa poprečnim padom za odvodnjavanje, posuta šljunkom, kamenom, šljakom i sl,

- posle jakih kiša i nepogoda, sanira se po potrebi,- blato i masne mrlje se odmah uklanjaju,- u zimsko vreme , posipaju se da ne budu klizave,- za vreme noćnog rada osvetljavaju se,- na stazi ne sme biti odbačenih građevinskih materijala,- u neposrednoj blizini staze, ne smeju biti složajevi građe, opreme i drugi predmeti

ako nisu obezbeđeni od pomeranja, pada i rušenja- ne smeju se postavljati u nivou javne saobraćajnice, ako nisu vodno obeležene

znacima i obezbeđene u skladu sa saobraćajnim propisima,- iznad staza zabranjen je prenos tereta, rad i kretanje drugih radnika, ako nisu

preduzete mere od pada predmeta,- uređaji za prenos tereta , ne smeju se postavavljati na ulaze i prilaze u objekt, ako se

to ne može izbeći, postavljaju se zaštitne konstrukcije od padajućih predmeta,- ne postavljaju se po dnu privremeno isušenih vodotokova,- mogu se usecati u padinu brda i kosina, samo ako su obezbeđene od odrona i

obrušavanja,- Kada se postavljaju u blizini kosina , jama i otvora obezbeđuju se čvrstom zaštitnom

ogradom,- najmanja širina sporednih staza je 1m, a glavnih prolaza i prilaza 1,5m,- čista visina prolaza, koja se označava sa svake strane, mora biti min. 2 metra, a ako

ima prepreka ne dužih od 2 metra , min. visina je 1,6 metara,- Nagib staza je 57 % , a veći nagibi savladavaju se sa stepenicama,- visina od podloge staze, do izolovanih električnih vodova je min. 3,5 metara.

Neravnine i rupe na trasi staze ,dublje od 1 m, zatrpavaju se.Rovovi , kanali , jame i sl. , dublji od 1 metar od nivoa staze, premošćuju se posebnom konstrukcijom- prelazom.Prelazi većih raspona od 1,5 metara, moraju imati proračun stabilnosti, crteže preseka i potrebne ucrtane detalje.Na svakom kraju mora imati tablu sa natpisom o mah. opterećenju.Najmanja širina prelaza min. 80 cm, a nagib do 20 % , a pri većim nagibima izrađuju se stepenice.Kad prelaz nije horizontalan, po gornjoj površini ,nakivaju se poprečne letvice.Kod horizonalnih prelaza sa dubinom rova do 1 metar, postavlja se zaštitna ograda sa jedne strane, kada prelaz ima nagib ili je iznad rova dubine veće od 1 metar, postavlja se zaštitna ograda , sa obe strane.GRADILIŠNI PUTEVI po čvrstoći i nosivosti, moraju biti u skladu sa karakteristikama vozila, koja se kreću na gradilištu.Širina kolovoza mora biti min. 2,75 m. a najmanja slobodna visina 4,5 metara, mereno od najviše tačke kolovoza.Brzina kretanja vozila na gradilištu je do 20 km/čas.Nagib puteva ne sme biti veći od 40%.Visina od najviše tačke kolovoza do izolovanih elektro vodova je min. 6 metara.Uređenje i održavanje saobraćajnica u krugu gradilišta u skladu sa propisima za drumski saobraćaj.RADNE I POMOĆNE PROSTORIJE na gradilištu(kancelarije, laboratorije, radionice, prostorije za odmor i presvlačenje radnika, sanitarni čvorovi i sl.) zatim pomoćni objekti, rezervoari za gorivo, parkirališta i dr. smeštaju se na bezbednom prostoru gradilišta.Na gradilištu se pre početka radova obezbeđuju klozeti, umivaonice, instalacije za pijaću vodu, prostorije za sklanjanje radnika, trpezarije i dr.

30

PRVA POMOĆ i transport povređenog , organizuje se u skladu sa propisima o prvoj pomoći.Kad je gradilište udaljeno od naselja(izgradnja puteva, pruga, hidrocentrala i sl.) obezbeđuje se prva pomoć na gradilištu i u naselju.

2. Mere zaštite na radu pri izođenju zemljanih radova?

O: Pre početka i za vreme zemljanih radova , na mestima na kojima postoji mogućnost pojave štetnih, zapaljivihi eksplozivnih materija, kao što su stare jame, bunari i sl. proverava se prisustvo ovih materija.Ulaz radnika, se može dozvoliti kad se utvrdi da je prisustvo ovih materija ispod opasnih i štetnih koncentracija.Kada se u rovu koristi motor sa unutrašnjim sagorevanjem, mora se sprečiti pojava štetnih koncentracija izduvnih gasova, uduvavanjem čistog vazduha i odvođenje štetnih gasova.Ako se radovo izvode na mestu ,na kome postoje vodovodne, elektroenergetske, gasne kanalizacije i instalacije telekomunikacija, radovi mogu otpočeti po dobijanju dozvole i uputstva preduzeća, nadležnog za tu vrstu instalacija.Primene eksploziva pri zemljanim radovima, dozvoljena je samo ako je prethodno pribavljena , od izvođača i overena od investitora, tehnička dokumentacija o merama ZNR, u skladu sa propisima o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih materija.Kada se zemljani radovi izvode na starim ratnim poprištima ili skladištima, prethodno se proverava postojanje neeksplodiranih sredstava.Ako se radovi izvode u blizini objekata sklonih padu ili rušenju materijala ili blizini saobraćajnice, preuzimaju se pre i za vreme , mere za bezbedan rad.POSEBNE MERE ZAŠTITE NA RADU pri izvođenju zemljanih radova su:

- mere protiv obrušavanja- odrona pri iskopima, izradi kosina i nasipanju,- mere za sprečavanje klizanja okolnog zemljišta,- mere protiv nepovoljnog dejstva podzemnih i nadzemnih voda,

Posebne mere se mogu izvoditi samo uz nadzor stručnog radnika.Ne primenjujući posebne mere ZNR ,zemljani radovi se mogu izvoditi na iskopima dubine 1 metar ili nasipanju do 1 metar, ako:

- zemljani materijal ostaje u ravnoteži pri nagibu izvođenja radova ,u slučaju podzemnih voda, površinskih voda i sl.,

- radovi ne izazivaju pomeranje okolnnih slojeva zemlje,- radovi ne ugrožavaju okolne saobraćajnice, objekte i dr.,- u zoni radova nema podzemnih i nadzemnih instalacija.

Obrušavanje se može sprečiti kosim iskopom ili stepenastim iskopom, a ako to nije moguće zbog sastava zemljišta, postavljaju se pregrade.PODGRADA se sastoji od oplate i unutrašnjih elemenata.OPLATA se postavlja ,tako da izdrži zemljani pritisak i mora sprečiti obrušavanje zemlje u rov.Oplata prenosi pritisak na unutrašnje elemente podgrade, koji moraju biti čvrsto povezani i ne smeju menjati položaj.Izmešu horizontalnih podužnih elemenata postavljaju se po potrebi ,vertikalni stubovi.Podgrađivanje se vrši postepeno sa iskopom odgore nadole.Širina iskopa mora biti takva da sa podgradom čista širina bude minimum 60 cm.Izvođenje strana iskopa u kontra nagibu od vertikale zabranjeno je.Iskopani materijal mora se izbacivati na dovoljnu udaljenost..Oplata nadvisuje rov za 20 cm.Za iskopavanje zemlje iz iskopa dubljih od 2 metra, moraju se postaviti međupodovi sa posebnom nosećom konstrukcijom, sa ivicama od 20 cm. minimum.PRI MAŠINSKOM IZVOĐENJU zemljanih radova, u opasnoj zoni oko uređaja u pokretu, ne smeju se nalaziti radnici, instalacije, predmeti i sl., što bi moglo dovesti do nebezbednog rada uređaja.Zabranjen je rad uređaja za iskop na mekanim, klizavim, strmimi drugim podlogama, koje mogu izazvati propadanje oslonca uređaja, poremećaj ravnoteže, prevrtanja.Zabranjen je rad u uslovima loše vidljivosti, nepovoljnih atmosferskih prilika.

31

Utoku izvođenja radova , vrše se stalna osmatranja ponašanja strana iskopa , nasipa, radi preduzimanja mera zaštite.Kod iskopa rovova i jama 3 metra ispod nivoa terena, obezbeđuje se izlaženje lestvama, izdignutim iznad nivoa terena za 75 cm.Međusobno rastojanje merdevina na sme biti veće od 30 metara.Preko dubine od 3 metra, obezbeđuju se stepenice ili lestve sa leđobranima.Međusobno rastojanje stepenica ili lestvi je do 20 metara.Iz iskopa dubokih preko 1 metar , obezbeđuje se način evakuacije i vađenje nepokretnih radnika.ISKOP DUBOKIH BUNARA I ŠAHTOVA izvodi se uz primenu sledećih mera:

- iskop se izvodi uz istovremenu izradu zaštitne obloge protiv obrušavanja, privremene podgrade, ozida se ciglom, betonskih ili čeličnih cevi , koje se utiskuju,

- kada se iskop izvodi u zemljištu sa podzemnim vodama, za svaku fazu se preduzimaju mere da spreče uzgon vode,

- crpljenje vode ne sme se vršiti uz crpljenje čestica zemljišta zbog urušavanja,- u gornje slojeve humusa ,stavlja se čvrsta zaštita, u vidu prstena, a duž ivice bunara,

puna ograda visine min. 90cm,- za bunar do 2 metra, postavlja se čvrsta zaštitna ograda , visine min. 1 metar, na

rastojanju od ivice iskopa min.1 metar,- za bunare preko 2 metra, na rastojanju min. 1 metar, postavlja se puna ograda ,visine

min. 2 metra,- na prilazu gradilištu postavljaju se table sa zabranom prisupa,- Otvor na terenu, ako nije ograđen zaštitnom ogradom, mora biti označen i pokriven ,

a noću osvetljen,- čista širina je minimum 60 cm,- u toku iskopa , uzimaju se uzorci zemljišta i osmatra se ponašanje iskopa.Ako ima

odstupanja od projekta, primeniti dodatne mere zaštite,- radnici koji rade u bunarima dubljim od 3 metra, moraju imati zaštitni pojas sa

konopcem za izvlačenje,- izvlačenje materijala iznad glava radnika je zabranjeno, bez primene zaštitne

nadstrešnice 2 metra iznad radnika,- silazak i izlazak radnika iz bunara do 3 metra obavlja se pomoću merdevina, preko

dubine od 3 metra pomoću lestava sa leđobranom, ili pomoću kudeljnih lestvi i uže i zaštitni pojas,

- vitlo za izvlačenje materijala, alata i opreme mora odgovarati propisima o dizalicama.Za silazak i izlazak radnika iz bunara zabranjeno je korišćenje naprava za izlačenje materijala.MINIRANJE u iskopima bunara , šahtova i jama pored mera predviđenih propisima o miniranju, primenjuju se mere ZNR:

- paljenje mina može se vršiti samo elektronskim putem,- posle izvršenog miniranja, proveriti prisutnost štetnih, zapaljivih i eksplozivnih

gasova,- posle miniranja proveriti stanje bočnih strana i dna, pa tek onda nastaviti rad,

ZEMLJANI RADOVI U NASELJENIM MESTIMA pored saobraćajnih i drugih propisa ,preduzima se sledeće:

- krug radilišta obezbeđuje se propisanom saobraćajnom signalizacijom, fizičkim preprekama, promenom režima saobraćaja ili ukidanjem saobraćaja,

- krug gradilišta se obezbeđuje montažnom punom ogradom visine min. 2 metra, a na prilazima postaviti znake upozorenja,

- kad gradilište menja položaj, radovi se zbijaju na kraće deonice(postavljanje vodovoda, kanalizacije i tt vodova),

- kad se radovi izvode u gradskom jezgru , materijal se obezbeđuje za jedan dan, a odvoz iskopina se vrši stalno,

- nedovršeni zemljani radovi se moraju obezbediti od upadanja vozila i pešaka,- na prolazima u ogradi za ulazak radnika i vozila, mora se postaviti kapija i rampa za

vozila i fizičko obezbeđenje,

32

- izlaz radnika iz kruga ne sme voditi direktno na kolovoz javnog saobraćaja,- na mestima gde radovi presecaju pešačke staze i prilaze stambenim i drugim

zgradama, moraju se postaviti bezbedni prelazi sa zaštitnom ogradom, sa obe strane,

- na mestima gde radovi presecaju postojeće ulaze za vozila, postavljaju se prelazne konstrukcije, na čijim krajevima mora biti vidan znak sa dozvoljenom nosivošću i gabaritom,

- kod iskopa u neposrednoj blizini objekta , tt instalacija el. vodova i sl., preduzeti mere za sprečavanje njihovog oštećenja

- po završetku radova ,zabranjeno je ostavljati rupe, neravnine, delimično zatrpane jame, bez obezbeđenja i oznake.

3. Mere zaštite na radu pri izvođenju zidarskih radova?

O: Zidanje zidova izvodi se do visine 150 cm. od podloge , na kojoj radnik stoji.Materijal za zidanje (opeka, blokovi, malter i dr.) uz radno mesto zidara, mora biti ravnomerno i stabilno složen.Zabranjeno je ostavljanje materijala i drugih sredstava na mestima, koja nisu predviđena za to.Skladište građevinskog materijala , mora biti na očišćenoj, tvrdoj podlozi i složen ,tako da se spreči obrušavanje, naročito pored pešačkih staza, saobraćajnica.Pri podizanju, prenosu i prenosu slobodno složenih materijala(nevezanih ) ,radnici se moraju udaljiti na bezbednu udaljenost: rastojanje veće od najvišeg elementa.Podloga po kojoj se kreću radnici treba da je podešena da radnici ne dižu teret višlje od 1,2metra ili 1,5 kod kratkotrajnih radova.Pri mašinskom spravljanju maltera, i betona , dok je bubanj u pokretu , zabranjeno je:

- ručno usipavanje komponenti iz vreća, kofa i sl.,- ubacivanje u otvor predmeta i alata ,radi pražnjenja odgrtanja, čišćenja i dr,- udaranje čvrstim predmetima po mešalici.

Za zaštitu od udara el. struje, pri radu sa mešalicama, obavezno je primeniti zaštitne sklopke, uzemljene i nulovane.Ako to nije moguće, primeniti dodatno uzemljenje , pomoću sonde, trake, i sl.,ZIDARSKE SMEŠE (gašenje kreča, spravljanje maltera , betona) pripremaju se u odvojenom delu gradilišta , udaljeni od glavnih staza i prolaza.Pri radu sa krečom, primenjuju se sledeće mere ZNR:

- korito za gašenje kreča , postavlja se pored kreč. jame,- radnik koji gasi kreč u koritu , i radnik koji vadi kreč iz krečne jame , moraju biti

obezbeđeni od pada u jamu,- krečna jama ograđuje se čvrstom zaštitnom ogradom,ž- mesto rada kraj jame ,mora da ima radni pod,- alat za gašenje i vađenje kreča , mora imati dugačku dršku, radi zaštite od prskanja i

isparenja.Ukupna težina smeše i posude ne sme biti veća od 25 kg. za muškarce i 15 kg za žene.Spuštanje zidarskih materijala u iskopima, šahtovima, oknima i sl. vrši se pomoću žljebova i levaka ili pomoću transportera i dizalica.Zidanje svodova i lukova , montaža gotovih elemenata međuspratne konstrukcije, montaža stepenica i sl. izvodi se na osnovu tehničke dokumentacije sa prikazom redosleda radnih operacija.Pri izvođenju radova na štemovanju betona, rad sa kamenom i sl. radnik mora nositi odgovarajuće zaštitne naočare.Fabrički dimnjaci , gde je visina penjanja viša od 3 metra , moraju imati bezbedan pristup.VERTIKALNE LESTVE SA LEĐOBRANOM I PENJALICE postavljaju se trajno ili privremeno na gradilištu za visine veće od 3 metra, a moraju ispunjavati sledeći uslov:

- prečke su okruglog betonskog čelika prečnika 25 mm,- vertikalno rastojanje prečki je do 30 cm,- udaljenost prečki od zida je min. 16 cm,

33

- stranice lestvi moraju biti na razmaku min. 45 cm,- stranice lestvi produžavaju se 150 cm. iznad podloge,- leđobran počinje na visini od 3 metra od podloge,a ako je platforma visine 3-5 m.,

počinje na visini od 2 metra, a ako je platforma visoka 3,54 m., počinje na visini od 2,5 metara

- na svakih 2 metra visine ugrađuje se horizontalni nosač prečnika 16mm. čvrsto vezan za stranice lestvi, kružnog oblika čistog otvora prečnika 710 mm,

- između nosača leđobrana, postavljaju se horizonalna ukrućenja kružnog oblika od materijala prečnika 14 mm, a rastojanje 1 m,

- ispunu zaštitnog leđobrana čine okrugli čelični elementi na osovinskom odstojanju od 35 cm. po obimu,

- dužina leđobrana je min. 1,75m.Najveća visina lestava sa zaštitnim leđobranom ,može biti maksimalno 10 metara.Za odmorište se izrađuju podesti.Upotreba penjalica preko 3 metra visine ,bez zaštite od pada ,zabranjena je.Penjalice se mogu upotrebljavati kod privremenih i stalnih objekata ,do visine mah. 10 metara, sa zaštitnim sigurnosnim užetom , koje se postavlja pored penjalica i služi za vezivanje užeta na zaštitnom pojasu.Uže se fiksira na svaka 3 metra za zid.Lestve sa leđobranom moraju imati tehničku dokumentaciju sa proračunom nosivosti i načinom održavanja.GRAĐENJE FABRIČKIH DIMNJAKA I RAD NA VISINI, podrazumeva i radove na izgradnji silosa , vodovodne kule, hidro zahvati- brane i ostale visoke građevinske objekte.Obzirom na mogućnost pada predmeta sa velike visine preduzima se:

- gradilišne staze i prolazi za radnike , saobraćajnice za vozila i pokretne mašine, postavljaju se na bezbednoj udaljenosti,

- proizvodni placevi , radne i pomoćne prostorije, moraju biti na bezbednoj udaljenosti,

- povremeni rad radnika , koji nisu vezani za radove na visini, dozvoljava se samo kad se rad prekidana visokom objektu,

- prilazi i radna mesta koja se ne mogu izmestiti na bezbednu udaljenost, zaštititi nastrešnicama i zaštitnim galerijama,

- na mestu izrade visokog objekta , ispod radnih platformi postavljaju se prihvatne skele i zaštitne sklele i zaštitne mreže koje se pomeraju zajedno sa radnom platformom,

- prilaz mestima rada na visini, obezbeđuje se tako da nije moguć pad predmeta na radnike koji se penju ili silaze sa objekta,

- transport materijala organizovati da ne ugrožava radnike izvan obezbeđene zone,- zona oko visokog objekta obeležava se znacima upozorenja i zabrane prilaza

besposlenim licima.Radom na visini smatra se rad koji radnik obavlja koristeći oslonce na visini od 3 metra i više od čvrste podloge, pri čemu radni prostor nije zaštićen od pada sa visine.Čvrstom podlogom smatra se podloga čiju deformaciju ,pod opterećenjem možemo zanemariti.Radnim prostorom, smatra se zaštitćen prostor od pada sa visine, ako ima:

- po slobodnim ivicama radnog poda postavljenu zaštitnu ogradu,- radni pod izveden u skladu sa propisima , prema crtežu i statičkom proračunu i

povezan sa skelom,- skelu na koju se postavlja radni pod sa zaštitnom ogradom, izvedenu prema projektu

skele i i komisijski primljenu,- pristup etažama skele obezbeđen lestvama sa leđobranom, penjalicama sa zaštitnim

užetom, stepenicama , kosim rampama i sl.Radovi na visini ,izvode se na osnovu dokumentacije o organizaciji, tehnologiji izvođenja i merama ZNR , koje obezbeđuje izvođač radova.Rad na visini , može se obavljati samo uz stalni nadzor stručnog radnika koga imenuje poslodavac.Skladištenje rezane građe i sortimenata vrši se u složajeve, koji moraju biti na čvrstoj i ravnoj podlozi .

34

Visina složajeva od tla ne sme biti veća od:- a) kod ručnog slaganja

2 metra za rezanu građu 2 metra za oblu građu, - b) kod ručnog slaganja preko platformi 4 metra za rezanu građu 3 metra za oblu građu - c) kod mehanizovanog slaganja i skidanja 6 metara za rezanu građu 3 metra za oblu građuProlazi između složajeva moraju biti min. 1,5 metara.

4. Mere zaštite na radu pri izvođenju tesarskih radova?

O: Građa i elementi izrađeni od građe (oplata i sl.) posle svake upotrebe se čiste od prljavštine, eksera, metalnih delova i sl, zbog mogućih povreda radnka.Građa , oplata i njeni delovi ne mogu se ostavljati:

- delimično montirani ili demontirani sa nestabilnim delovima,- u blizini nezaštićenih ivica objekta , skele ili oplate,- na radnim podovima prilaza, prolaza radnih platformi ili skela , osim gde je to

predviđeno i osiguravaju se od pada.

Oplata se ne sme koristiti kao prilaz , a po elementima oplate je zabranjeno kretanje radnika.Oštra sečiva sekira, testera, dleta i sl. moraju pri prenosu biti prekrivena(futrole i sl.).U stolarskoj radionici obavljaju rad radnici određeni od strane odgovornog lica pismenim rešenjem.

5. Mere zaštite na radu pri izvođenju armiračkih radova?

O: Armirački radovi podrazumevaju radove na istovaru, utovaru , prenosu, pripremi (ispravljanje, savijanje i sečenje) i ugradnji betonskog gvožđa za armirano betonske elemente.Armiračkim radovima ne sme se pristupiti:

- sa dugom kosom ako nije pokrivena kapom,- sa razdrljenom- neutegnutom odećom,- bez zaštitnih cipela i rukavica.

Pri utovaru –istovaru dizalicom ,zabranjeno je čupanje armature iz gomile.Pri radu sa dizalicom :

- armatura u koturu do prečnika 12mm. može se za kukuvezati nosećim čeličnim užadima,

- armatura u petljama i polubuntovima prečnika do 28 mm. i armatura u ispravljenim čipkama prečnika od 30-40mm, podiže se pomoću rama koji je za kuku vezan čeličnim užadima, šipke se vezuju za ram da se spreči ispadanje.

Radnici na vezivanju tereta , moraju se odmaći van opasne zone za vreme podizanja i spuštanja.Okretni doboš za odvijanje armature , mora imati punu ili sitno mrežastu ogradu.Utoku istezanja armature armature zabranjeno je dodirivati uređaj sa valjcima, a na stazi za istezanje ne sme biti radnika.Slobodni krajevi žice za vezivanje armature , moraju se saviti.Električni vodovi na radilištu ne smeju se ukrštati i biti u domašaju armature.Armiračke mašine moraju biti ispravne i periodično pregledane.

6. Mere zaštite na radu pri izvođenju betonskih radova?

35

O: Betonskim radovima smatra se prevoz- prenos po objektu i ugrađivanje sveže betonske mase i nega ugrađenog betona u oplati.Pre početka betoniranja obavljaju se pripreme za bezbedan rad:

- na ivicama višljim od 1 m. ostavlja se zaštitna ograda,- iznad armature postavljaju se staze za ručni prenos ili prevoz betona, radni podovi za

prijem sveže mase, radni podovi za ubacivanje mase u oplatu, staze za kretanje radnika, za ravnanje,

- staze i radni podovi se ne smeju oslanjati na armaturu i imati svoje oslonce na oplatu,

- oštri vrhovi armature i spojnica podvijaju se,- čišćenje oplate od otpadaka mlazom vode i komprimovanim vazduhom izvoditi uz

oprez zbog odletanja čestica,- kod betoniranja noću ili kad nema dovoljno dnevnog svetla, obezbediti osvetljenost

od 250 luksa , na mestu rada i 120 luksa na prilazima i stazama,- električni uređaji za ugrađivanje betona , moraju imati snižen napon do 42 volta, a

prenosne ručne svetiljke do 24 volta,- kod konstrukcija većih raspona postavljaju seslegomeri ili se vrši geodetsko

osmatranje sleganja i ugiba konstrukcije skele, pri nanošenju betonske mase.BETONIRANJE počinje tek po odobrenju rukovodioca radova uz mere ZNR :

- sudovi za transport betonske mase koje nosi dizalica, ne smeju prolaziti preko glava radnika,

- prihvat sudova sa betonskom masom , koji vise o kuki dizalice, vrši se pomoću sigurnosnih konopaca, a ako je preglednost loša, dizaličaru znake daje obučeni signalista, ,

- spuštanje na radni pod mora biti bez udara i njihanja odvezivanje od kuke tek pošto je teret umiren i stabilan,

- sud za prenos ne sme se pretovariti,- pri ugradnji betona pomoću pervibratora, radnik mora stabilno stajati na podlozi,- kada se betonska masa doprema pumpom za beton, mora se kontrolisati ispravnost

creva i spojeva,- fleksibilno crevo se ne sme oštro previjati,- pri betoniranju i pranju fleksibilnog creva za beton , ono ne sme biti upereno u

radnike,- kod prijema betonske mase automešalicom, ne sme se početi sa istovarom, dok

metalni zglavkasti žljeb-''riža'' , nije bezbedno učvršćena,- pre polivanja ugrađenog betona ukloniti el. instalaciju,- nasilno skidanje oplate pomoću dizalice , zabranjeno je.

7. Mere zaštite na radu pri izvođenju radova na krovu?

O: Krov i njegovi delovi moraju biti pregledani pre početka radova, radi utvrđivanja nosivosti, i preduzimanju mera zaštite na mestima rada.Kod krovnih pokrivača od crepa, salonita , lima i drugih materijala male nosivosti, postavljaju se patosi radi sprečavanja propadanja.Patosi moraju biti pričvršćeni za krovnu konstrukciju.Kretanje radnika izvan patosa po krovu zabranjeno je.Krovni pokrivači čija je nosivost nepoznata ili na neprohodnim krovovima postavljaju se radne platforme i prelazi.Za sprečavanje pada sa krova mora biti postavljena propisana zaštitna ograda, iznad slobodnih ivica , prilaza krovu ,u čijoj se blizini izvode radovi ili kretanje radnika.Ukoliko se iznad slobodnih ivica i na krovovima sa nagibom većim od 20 stepeni, ne mogu postaviti zaštitne ograde, na krovu mogu raditi samo radnici zdravstveno sposobni za rad na visini i osposobljeni za ove poslove.Pre izlaska na krov u ovakvim uslovima , radnik mora imati zaštitni pojas sa užetom učvršćenim za siguran oslonac.Otvori, svetlarnici i sl. moraju biti zaštićeni ogradama ili poklopcima da se spreči propadanje radnika.

36

Prilaz površini krova, ako nije obezbeđen iz unutrašnjosti objekta, mora imati spoljnje stepenice, lestve sa leđobranom, penjalice, sa sigurnosnim užetom.Ako se ne mogu sprovesti navedene mere ZNR , moraju se postaviti prihvatne mreže, zaštitne skele sa prihvatnim platformama i po potrebi pojačanje nosača krovne pokrivke.Prostor ispod krova i oko objekta gde se izvode krovni radovi, mora biti obezbeđen od prisustva drugih radnika i nezaposlenih.Ako pri krovnim radovima nije obezbeđena zaštita od pada predmeta sa krova, prostor oko objekta se vidno obeležava i postavljaju se vidni znaci zabrane pristupa drugim radnicima i prolaznicima.

8. Mere zaštite na radu pri montažnom građenju?

O : Montažno građenje izvodi se na osnovu projekta montaže koji mora da sadrži mere ZNR za sve faze montažnog građenja: izrada montažnog elementa(ako se izrađuje na gradilištu), prevozu, istovaru, vezivanju i pripremi za dizanje, dizanju, postavljanju na objekt , učvršćivanju, obradi i doradi.Projektom montaže određuju se mesta za istovar, dizanje i način vezivanja elemenata.Ovim dokumentom , mora se predvideti siguran način prihvatanja elementa na objektu, način učvršćivanja i skidanja sa dizalice.Dizalica , pomoćne naprave i pribor za dizanje, postavljanje i učvršćivanje montažnih elemenata, moraju biti u skladu sa JUS.Montažni elementi , moraju biti vidno obeleženi po redosledu montaže i tako se slažu.NA VISOKIM MONTAŽAMA radne platforme se izrađuju u vidu visećih platformi-skela.Viseće platforme –skele postavljaju se pomoću dizalice na mesto rada i vešaju na prethodno obezbeđene i učvršćene delov konstrukcije ,i povezivanjem na konstrukciju dovode se u stabilan položaj.Moraju biti obrađene u projektu montaže.Mesto montažnih nastavaka , obezbeđuju se prihvatnim platformama ili sigurnosnim mrežama.ZABRANJENO JE stajanje radnika na elementu za vreme podizanja, prenosa i postavljanja ili prisustvo u opasnoj zoni ispod tereta.ZABRANJENO JE kretanje radnika po montažnom elementu dok nije učvršćen.Zabranjeno je umirivati element rukama i telom, dok se njiše na kuki dizalice.Usmeravanje i umirivanje elemenata vrši se pomoću užadi.Montažni element se odvezuje sa dizalice ,tek kada je postavljen na oslonce i učvršćen- osiguran od preturanja.Dizanje i prenos montažnog elementa ne sme započeti dok:

- se do mesta postavljanja elementa na objektu ne obezbedi siguran prilaz,- nisu postavljeni u potpunosti oslonci i pripremljen alat i pribor za učvršćenje,- nije provereno da su svi prilazi zoni montaže zatvoreni za radnike,- se radnici koji učestvuju u montaži ne udalje iz opasnih zona,- se ne provere statičke i mehaničke karakteristike i ispravnost pribora za dizanje,

PROBNIM PODIZANJEM utvrđuje se:- da je vezivanje izvršeno ravnomerno , bez njihanja,- da su vezna mesta čvrsta i da su ispravni vezni elementi,- da probor za vezivanje nije nepravilno savijen i uvrnut i izložen mehaničkim

oštećenjima,- da su ispunjeni uslovi iz projekta montaže: dohvat strele dizalice, nosivost, pravac i

brzina vetra.Pri utovaru i istovaru, vozač kamiona ne sme biti u kamionu, takođe na kamionu nesme biti signalista i drugi radnici.Radnici na visini, pri postavljanju radnih platformi ili pri prihvatanju montažnih elemenata, kada nisu primenjene zaštitne skele ili mreže, moraju biti vezani zaštitnim opasačem i užetom.Ovi radnici moraju biti zdravstveno sposobni za rad na visini.Montažno građenje se izvodi uz stalni nadzor odgovornog radnika.

9. Mere zaštite na radu pri rušenju objekta?

37

O: Rušenje objekta radi se na osnovu tehničke dokumentacije ,urađene nakon snimanja i izviđanja objekta i okoline.Dokumentacija mora sadržati: metodu rušenja, redosled radova, utvrđene granice zone opasnosti ,i mere ZNR.Priprema, rušenje i uklanjanje delova i materijala, izvodi se uz stalni nadzor i prisustvo odgovornog radnika.Za vreme pripremnih radova , kao i za vreme rušenja, postavlja se čuvar koji treba da spreči pristup besposlenim licima.Pre početka rušenja, ugroženo područje se ograđuje ili na drugi način obezbeđuje.Za vreme pripreme ,loženje vatre u objektu je zabranjeno.Pre početka radova na rušenju uklanjaju se: vodovodne, kanalizacione, gasne i električne instalacije.RUČNO RUŠENJE objekta izvodi se odozgo naniže, a delovi zida i dimnjaci ne smeju se ostavljati da štrče.Susedni zidovi, koji čine celinu sa zidom koji se ruši, moraju se osigurati od pada. Rušenje tavanske ili međuspratne konstrukcije, započinje tek kada su svi delovi iznad njih uklonjeni.Ručno rušenje slobodno-stojećih zidova i elemenata, izvode se sa skele.Rušenje , potkopavanjem zabranjeno je.Demontirane grede, nosači, teški i glomazni delovi, mogu se skidati isključivo pomoću dizalice, rampi i čekrka.Praškasti materijal se skida pomoću drvenih ili metalnih cevi.Ako materijal koji se ruši, ima azbesta, sprečava se da prašina dospe u okolinu, a radnici se štite respiratorima, odećom i obućom za ovu namenu.Pri rušenju višespratnih objekata ,zabranjeno je gomilanje porušenog materijala na pojedinim spratovima.MAŠINSKO RUŠENJE se izvodi ,tako da je radna mašina na odstojanju 1,5 puta većem od visine objekta.Kod rušenja guranjem, na mašinu se postavljaju metalni ili drveni elementi, koji mašinu drže na bezbednom odstojanju.Jačina na kidanje čeličnog užeta, pomoću koga se prenosi vučna sila, mora biti tri puta veća od vučne snage mašine.Izvlačenje betonskih stubova , čeličnih nosača i drugih delova objekta iz ruševine, može se izvoditi kad se oslobode od materijala.ZABRANJENO JE korišćenje mašine točkaša za rušenje i izvlačenje.Rušenje miniranjem ,izvodi se u skladu sa posebnim propisima i JUS.

10. Mere zaštite na radu pri izgradnji puteva?

O: Građenje puteva kroz brdsko-planinska područja ili šume,kroz naseljena mesta i u blizini prometnih saobraćajnica, primenjuju se posebne mere zaštite na radu, uz projektnu dokumentaciju.Ako se radovi izvode na terenu na kom je moguća pojava zmija, na gradilištu se mora obezbediti serum protiv zmijskog ujeda i da u svakoj smeni bude obučen radnik za davanje seruma.Kada se postavljaju privremene konstrukcije za pristup do trase puta, obavezna je dokumentacija o nosivosti i provera.Podzemne vode ,ako se pojave , odvoditi da se podlokava teren ispod i iznad kosine puta.Ručni prevoz vagonetima, mora biti na koloseku osiguran od iskliznuća.Kad je kolosek na nagibu, vagoneti moraju imati kočnice, zabranjeno je kočenje pomoću priručnih materijala.Brzina vagoneta ne sme biti veća od 10 km/čas.Prolazi za radnike, između drobilice kamena, mora biti minimum 1 metar.Ubacivanje kamena se izvodi sa čvrste radne platforme sa ogradom.Za odglavljenje kamena , koriste se posebne kuke.Zabranjeno je stajanje na ivici otvora, dok je drobilica u radu.

38

Radnici na drobilici moraju imati respirator uz obaveznu upotrebu zaštitnih naočara.Butan, katran i sl. mogu se zagrevati samo u posebnim sudovima.Zabranjeno je ,bez obzira na količinu, zagrevanje u otvorenim sudovima.Kotlovi za zagevanje, asfaltne mase, moraju imati poklopce.Posluživanje uređaja, je sa čvrste radne platforme sa ogradom.Kod rada sa više uređaja za zagrevanje asvalta, obezbediti dovoljno rastojanje, z bog sprečavanja prenošenja požara.Ložište mora biti zaštićeno od izbijanja plamena napolje.Zahvatanje vrele asvaltne mase, vršiti pomoću za to izrađenih sudova.Prenos mase vrši se u posebnim sudovima sa poklopcem i ne smeju se prepunjavati.Zabranjeno je da radnik ide ispred motornog valjka.Valjak za hod unazad, mora imati retrovizore i pregled sa obe strane.Radovi na putanji valjka su zabranjeni.Zapaljena asvaltna masa gasi se ''S'' aparatima , peskom i sl., a ne sme se gasiti vodom, a sredstva za gašenje se unapred obezbeđuju.Mora se obezbediti topla voda za umivanje radnika na gradilištu.

11. Mere zaštite na radu pri izgradnji mostova?

U projektnoj dokumentaciji svake faze izgradnje mosta, moraju biti sadržane mere ZNR. Posebne tehnologije izgradnje pojedinih elemenata ili delova mosta, mogu se primenjivati samo ako su isplanirane i primenjene mere ZNR.Pod posebnim tehnologijama smatra se: fundiranje stubova pod zaštitom priboja ili zagata, spuštanje otvorenih bunara, izgradnja stubova kliznom oplatom,montaža betonskih nosača lansirnom rešetkom, postavljanje ivičnih elemenata kolovozne ploče, pomoću visećih skela i sl.Prilaz po terenu ,svakom stubnom mestu i prostor oko stuba mosta, mora biti uređen da obezbeđuje kretanje i rad radnika.Oslonci i temelji pomoćnih konstrukcija , kao što su radne i noseće skele , oslonci toranjske i kranske dizalice, postavljaju se i zaštićuju tako da zbog nepovoljnih atmosferskih uticaja i uticaja podzemnih i površinskih voda, ne dođe do pomeranja i pada.Kad se temelj stuba izrađuje u jami sa podzemnom vodom, primenjuju se mere zaštite od opasnog dejsvta vode odozdo i sa strane.Na radnim platformama sa kojih se vrši izrada stuba mosta, obezbeđuju se ojačana mesta za prijem tereta i bezbedna mesta na koja se radnici mogu skloniti, dok je teret u vazduhu.Svaki teret koji se upućuje dizalicom na stub, proverava se da li je ispravno vezan za kuku i da li je bezbedno dizanje i prenos.Konstrukcija mosta povezuje se sa prilaznim terenom, propisanim stepenicama.Kada se radovi izvode na vodi, na obali mora biti siguran prilaz za radnike i plovila, a na mestu rada osiguran izlaz i ulazak u plovilo.Pri radovi ma na tekućoj vodi, obezbeđuje se dežurstvo spasioca sa plovilom, snabdevenim priborom za spasavanje i prvu pomoć.Spasilac mora biti obučen za spasavanje, ukazivanje prve pomoći.Spasilačko plovilo ne može se koristiti u druge svrhe.Na radnim mestima gde se ne može postaviti odgovarajuća zaštita od pada u vodu , a voda je dublja od 1,5 metara, zabranjen je pristup radnicima neplivačima.Za vreme magle , zabranjen je rad bez signalnih stetala za maglu.Kada se radovi izvode na plovnim putevima, oznake i signalizacija moraju biti postavljeni u skladu sa propisima o unutrašnjoj plovidbi i uz saglasnost lučke kapetanije.ŠIPOVI koji se izrađuju u tlu, pomoću radne cevi, koja se utiskuje u zemljište , mora imati dokumentaciju o merama zaštite u skladu sa tehnologijom rada u zavisnosti da li se radovi izvode na suvom ili u vodi.Dokumentacija mora da sadrži: pripremu gradilišta, postavljanje radne cevi u vertikalni položaj, iskop zemljišta, postavljanje armature, betoniranje i ugrađivanje betona, vađenje cevi i postavljanje radne cevi u nov položaj.Ova dokumentacija i mere ZNR , određuju se na osnovu uputstva proizvođača opreme i tehničkih propisa i JUS.

39

Gornja površina zamajca za kružno kretanje radne cevi, može se koristiti kao radna platforma, ako su ispunjeni uslovi:

- uređaj i radna cev su osigurani od iznenadnog kretanja ,- na spoljnim ivicama zamajca, je postavljena zaštitna ograda,- radnici koji se nalaze na uređaju ,su vezani preko zaštitnog pojasa i

sigurnosnog užeta,- pristup uređaju dozvoljen je samo radnicima osposobljenim za rad na visini.

Površina ovog uređaja, ne sme biti klizava od blata i ulja.Na uređaju je zabranjeno ostavljanje materijala i alata koji bi pao.Za prilaz na radnu platformu, na zamajcu, koriste se mornarske lestveod užadi i prečki , koje moraju biti ispitane.Dužina lestvi je min. 1 metar duže od radne visine.N gornjem kraju se učvršćuju za konstrukciju radne platforme, a donji kraj drži radnik.Može se penjati samo jedan radnik.Dizalica u radnom položaju za izvlačenje cevi , mora imati najmanje za 25% veću nosivost od ukupne težine uređaja koji podiže.MERE ZNR PRI SPUŠTANJU RADNIKA U RADNU CEV:

- pre ulaska proverava se prisustvo eksplozivnih gasova,- ako se unosi el. instalacija i uređaji u cev ,dozvoljen napon za svetiljke je 24 volta, a

za uređaje 42 volta,- spuštanje može početi kad se proveri da nema mogućnosti od prodora podzemnih i

bočnih voda i materijala,- ivice otvora obezbeđuju se od upada predmeta u cev,- unošenje, iznošenje materijala i alata, obavlja se pre ili posle izlaska radnika iz cevi,- obustavljaju se svi drugi radovi na susednim šipovima,- za vreme rada u cevi, mora se osigurati da ne dođe do nekontrolisanog pokretanja

cevi i uređaja, od prevrtanja i sl.,Pri ulasku i radu radnika , u radnoj cevi , mere zaštite su:

- radnik se vezuje preko sigurnosnog opasača i užeta ,za donji kraj sigurnosnog užeta, a gornji kraj je vezan za platformu,

- na radni platformi, dva radnika su u stalnoj komunikaciji sa radnikom koji je u cevi, da ga u slučaju potrebe izvuku,

- u toku boravka u cevi, obavezna je upotreba šlema,- pre ulaska se spuštaju lestve, čiji je gornji kraj učvršćen za radnu platformu, a

popuštanje zaštitnog konopca na opasaču radnika koji silazi, vrše dva radnika na platformi,

- pored radnikase spušta i čelično uže dizalice, za slučaj potrebe hitnog izvlačenja, dizaličar mora biti u kabini,

- u slučaju da postoji mogućnost pojave vode u cevi, radnik u cevi mora imati sigurnosni pojas za plivanje,

- ulazak, rad i izlazak, vrši se uz stalni nadzor odgovornog radnika na gradilištu.Proširenje donjeg kraja šipa, izvodi se pomoću mehaničkog alata pod vodom, a na suvom se iskop vrši ručno.OTVORENI BUNARI primenjuju se u cilju izrade temelja u zemljanim materijalima sa podzemnom vodom, u plićim vodama, kada se uz upotrebu pumpi , voda može iscrpeti iz bunara.Sačinjava se poseban elaborat o merama ZNR na gradilištu za radove u otvorenim bunarima, u kom svaka faza rada, mora imati propisane posebne mere ZNR.Iskop zemlje uz ivice bunara obavlja se ručno , a sredina se vadi mašinski.Zabranjeni su radovi u gornjem delu bunara , dok radnici rade u dnu bunara( kao vađenje materijala dok su radnici u bunaru).Mora se obezbediti bezbedan silaz i izlaz radnika pomoću stepenica ili sigurnosnih lestvi.Električna instalacija i uređaji koji se unose u bunar, moraju imati snižen napon do 42 volta, i da su osigurani od prodora vode.

12. Mere zaštite na radu pri izvođenju kesonskih radova?

40

O: Kesoni se primenjuju kod izrade podzemnih i podvodnih radova , kada drugačije ne može da se savlada priliv vode, pa se u keson uduva vazduhvpod pritiskom , većim od atmosferskog.Kesonski radovi izvode se na osnovu dokumentacije , koju obezbeđuje izvođač radova i koja se sastoji iz:

- tehnički opis i prikaz izgradnje kesona, iskopa u kesonu i vađenje iskopanog materijala , spuštanje kesona i nadogradnja iznad vode, sa bilansom težina,

- tehnički opis instalacija sa uputstvom za upotrebu,- tehnički opis i prikaz betoniranja u kesonu,- redosled i opis demontaže opreme,organizacija rada i radnih zadataka ,svakog

radnika.POD POVEĆANIM VAZDUŠNIM PRITISKOM U KESONU mogu raditi radnici:

- detaljno upoznati sa mogućnostima povređivanja i štetnostima po zdravlje u radnom procesu,

- obavešteni o posebnom režimu rada i života pod povećanim pritiskom u kesonu,- praktično osposobljeni za rad u takvim uslovima,- upoznati sa dužnostima koje moraju ispunjavati pre i posle prelaska na povišeni

vazdušni pritisak,- sa potvrđenom zdravstvenom sposobnošću za takav rad,- lica mlađa od 21 godine i starija od 40 godina, ne smeju raditi na povišenom

vazdušnom pritisku,- nadzor nad radom radnika, pod povećanim pritiskom, mogu obavljati radnici do 45

godine starosti , ako su zdravstveno sposobni.Radnici koji imaju gnojni katar u nosu, zapaljenje srednjeg uha, oštećenu bubnu opnu, oboljenje organa krvotoka i disanja, skloni gojaznosti i piću- ne smeju raditi u kesonima.Upotreba kesona preko 30 metara dubine, odnosno rad pod pritiskom većim od 3 bara zabranjen je.Sa spoljnje strane kesona , nadzor nad radom sistema sa povećanim pritiskom, obavlja drugi odgovorni radnik i stara se o ispravnosti celog sistema i pravilnom radu:kompresorista, dežurnih električara, mehaničara, tesara, brodarski radnici,a dežurnih radnika ima u karantinu i komori i sl.Pod jednakim pritiskom vazduha održava se sistem koji čine:

- kesonska komora,,(keson),- vazdušna kupola(deo radne kupole),- vertikalni prolaz od čeličnih cevi(veza radne komore sa kesonom)- cevna instalacija od sabirnog rezervoara do kesona.

Visina od donje ivice do tavanice kesona , mora biti min 2,2 metra.Zidovi u kesonu moraju biti obojeni belom bojom.Na otvorima svih cevovoda za dovod i odvod vazduha , moraju postojati klapne ,koje se automatski zatvaraju u slučaju prekida dovoda vazduha ,na otvoru kesona na plafonu, izlaz u vertikalni prolaz do pretkomore, mora imati poklopac koji se brzo i lako zatvara ,i nepropusan je za vazduh i vodu.Dovod vazduha u keson mora imati glavnu cev istog kapaciteta , obe cevi imaju odvojen cevovod za dovod vazduha.Keson ima telefonsku vezu sa dežurnim radnikom na spoljnjoj strani kesona-sistema.Za slučaj kvara tel. linije , obezbediti rezervni način komunikacije.Keso ima ugrađen sistem za provetravanje, koji mora obezbediti min. 30 m3 čistog vazduha po radniku.Radna temperatura u kesonu mora biti od 9-15 0c , a temperatura vazduha koja se ubacuje mora biti od 9-150 celzijusa.U kesonu se obezbeđuje pitka voda za radnike i ručna apoteka.Keson, vertikalni cevni prolaz, vazdušna komora i pretkomora, moraju imati veštačko osvetljenje.U kesonu i vazdušnoj komori, osvetljenost mora biti 120luksa, a cevnog prolaza i predkomore 80 luksa.

41

Instalacija za osvetljenje mora biti pod naponom do 24 volta, a ostali uređaji sa naponom do 42 volta.Ako postoji mogućnost pojave eksplozivnih gasova, instalacija i uređaji moraju biti u Ex izvedbi.Svaki radnik u sistemu , mora imati ručnu baterijsku lampu.Ako je kompresor za vazduh na električni pogon, kao rezervni mora postojati dizel kompresor.MERE ZNR KADA RADNIK ULAZI U KOMORU:

- kada je nadpritisak u vazdušnoj komori do 1 bara, vreme zadržavanja radnika , radi izjednačavanja pritiska ne sme biti kraće od 8 minuta,

- kada je nadpritisak u kesonu , iznad1 bara, vreme za izjednačavanje pritiska je 8 minuta+ po jedan minut za svakih 0,1 bara nadpritiska,.

MERE ZNR KADA RADNIK IZLAZI IZ KOMORE:- kada je nadpritisak u kesonu do 1 bar, vreme za izjednačavanje pritiska i zadržavanje

radnika u predkomori je 10 minuta,- ak o je nadpritisak u kesonu iznad 1 bara, vreme provedeno u pretkomori radi

izjednačenja pritiska je posle prvih 10 minuta za po 2 minuta , za svakih 0,1 bara nadpritiska.

Za pritiske preko 1,9 bara, tabelarno se daje vreme zadržavanja u pretkomori radi izjednačenja vazdušnog pritiska.Pre polaska na rad, radnici koji će raditi u kesonu ne smeju opterećivati stomak, konzumirati alkohol.Zabranjeno je pušenje.Radnici koji prvi put treba da rade u kesonu , moraju biti podvrgnuti testu u dekompresionoj komori, a prvog i drugog radnog dana mogu biti u kesonu ½ radnog vremena, trećeg 2/3.Radnik u kesonu može najduže raditi 6 nedelja, a posle toga se raspoređuje na druge poslove ili koristi odmor.Radovi u kesonu ne mogu početi dok posebna komisija ne utvrdi nakon probnog ispitivanja da je ceo sistem ispravan.O ispitivanju se sačinjava zapisnik.

13. Mere zaštite na radu pri izvođenju tunelskih radova?

O: Tunelskim radovima se smatraju radovi u zasvođenom podzemnom prostoru, kao što su tuneli, kolektori, dovodne i odvodne cevi u hidroelektranama i dr.Ovi se radovi izvode na osnovu projekta i dokumentacije, koju obezbeđuje izvođač radova.Projekat o građenju tunela mora da sadrži:

- opis redosleda radova i radnih operacija,- opis organizacije radova,- tehnički opis faza građenja i teh. opis radnih operacija,- opis i prikaz mera ZNR pri izvođenju radova.

Drvena građa koja se koristi za zaštitu od obrušavanja- podgrada sa oplatom , mora biti od zdravog drveta bez oštećenja.Po pravilu koristi se oblo ili tesano drvo četinara. Projektom se utvrđuju dimenzije i raspored elemenata podgrade.Čist otvor prolaza za radnike , mora biti min. 1,6 metara u visinu i0,6 metara u širinu.Zaštita od obrušavanja , postavlja se uporedo sa iskopavanjem.Nezaštićena zona može se ostaviti u kompaktnim stenama.Kada se iskop tunela vrši radnom mašinom, dužina nezaštićenog dela , ne sme biti veća od kraka iskopane mašine.Za upotrebu eksploziva u tunelu, izrađuje se posebna dokumentacija i poseban projekt o merama ZNR , koji je usklađen sa propisima o upotrebi eksploziva,propisima u rudarstvu.Za vreme nepogoda, miniranje sa električnim palenjem se ne vrši.ELEKTRIČNA INSTALACIJA U TUNELU izvodi se sa kablovima , koji su ojačani i zaštićeni od mehaničkih oštećenja.Električni vodovi, duž tunela podižu se iznad podloge kojom se kreću radnici na;

- 2,5 metara od poda u delu u kome nisu dovršeni radovi,- 3,5 metara na delu tunela gde su završeni radovi.

42

U području čela iskopa i u zoni min. 15 metara od čela iskopa,primenjuju se mere zaštite od previsokog napona dodira uz sniženje napona do 42 volta, galvanskim odvajanjem i dr. mere.Kad se u tunelu pojavljuje voda, el. instalacija mora biti zaštićena od prodora vode.Električna rasveta u tunelu, izvodi se za slučaj nestanka el, struje.Ako postoji mogućnost pojave opasnih i štetnih gasova u tunelu, vrše se merenja i ispitivanja i provere sastava vazduha.Čelo iskopa provetrava se veštačkom ventilacijom, ako pri radu nastaje prašina i druge materije štetne po zdravlje radnika.Podzemna voda koja pritiče u tunel , mora se odvoditi iz tunela,pomoću kanala, jarkova , pumpi, cevovoda, tako da ne potkopava podgradu, zidove i saobraćajnice u tunelu.Podzemnu vodu koja pritiče, ne treba zaptivati ,nego odvesti kanalima i cevima iz tunela.Ako se prevoz materijala obavlja vagonetima , u njima se ne smeju prevoziti radnici, krajevi voza moraju biti obeleženi crvenim svetlom.Prevoz pomoću motorne vuče u tunelu , mora biti izveden na osnovu posebnog projekta, kojim će se propisati: brzina vožnje, najmanje rastojanje gabarita voza od noseće konstrukcije, pad ili uspon podloge i druge mere ZNR.

14. Mere zaštite na radu pri izvođenju minerskih radova?

O: Minerski radovi u građevinarstvu izvode se uz provođenje mera ZNR utvrđenih propisima : o manipulaciji i upotrebi eksplozivnih sredstava, o zaštitnim merama pri rukovanju eksplozivima i lagumanju u rudnicima, propisima o prevozu opasnih materija i dokumentacijom o pripremi eksploziva na gradilištu koju obezbeđuje izvođač radova.Dokumentacija o primeni eksploziva na gradilištu sa merama ZNR treba da utvrdi.

- način transporta kroz gradilište, istovar, skladištenje i preuzimanje radi prenosa do mesta upotrebe, odlaganje na mestu upotrebe sa merama ZNR za svaku operaciju,

- način upotrebe i mere ZNR za radnike koji rukuju njim,- postupak posle otpucavanja sa merama ZNR.

Način upotrebe eksploziva i mere ZNR u dokumentaciji mora obuhvatiti sledeće radne operacije.

- pripreme za bušenje rupa, izrada prilaza, radnih platformi, skela, postavljanje i učvršćenje opreme za bušenje,

- bušenje rupa. upotreba opreme, premeštanje i sl.,- punjenje rupa eksplozivom i povezivanje eksplozivnih punjenja,- obezbeđivanje radnika od letećih komada i potresa,- aktiviranje eksplozivnog punjenja ,- kontrolu posle izvršenog otpucavanja.

15. Mere zaštite na radu pri rukovanju građevinskom mehanizacijom?

O: Da bi se građevinska mehanizacija pravilno koristila , izvođač radova mora obezbediti:- pristupni put do mesta rada uređaja, mora da obezbeđuje. dovoljnu čvrstoću

kolovoza, gabarita puta, nagib, udaljenost od ivice kosine, iskopa i sl, mora biti osiguran,

- manevarski prostor za mehanizaciju , mora biti oslobođen od nadzemnih, podzemnih i prizemnih smetnji,

- ravnoću i tvrdoću podloge i površinu oslanjanja,- radna staza da obezbedi da u toku rad uređaja zbog potresa i vibracija ne izazove

poremećaj tla,- zatvaranje i obezbeđivanje prolaza za radnike kroz manevarski prostor uređaja,

- Kad se prolazi i prilazi za radnike ne mogu zatvoriti , rad mehanizacije se obustavlja dok radnici ne prođu ili završe radnu operaciju. - ako ne može da se izbegne stalno prolaženje kroz opasnu zonu rada mehanizacije, obezbeđuju se zaštitni zidovi , nadstrešnice , zaštitne platforme, i sl.

43

- svaki samohodni uređaj mora da bude opremljen zvučnom i svetlosnom signalizacijom, za upozorenje radnika.Preko kabine radnih mašina , ne sme se transportovati i prenositi teret pomoću dizalice.Čišćenje , popravke i sl. ne sme se vršiti dok se uređaj ne isključi , zaustavi i obezbedi od iznenadnog uključenja.Uređaj- mehanizacija koja obavlja i kretanje unazad , mora imati ogledala sa strane i u kabini vozača i zvučnu signalizaciju.Kod samohodnih građevinskih mašina: bageri, buldožeri, valjci, utovarivači, damperi i sl. delovi moraju biti lako zamenljivi, da se ne stvaraju opasnosti po radnike.Ramovi pokretnih delova mehanizacije: raonik korpa utovarivača, prednja i zadnja strana vibro-valjka i sl. boje se žutom bojom ili crno belim trakama pod uglom od 45 stepeni prema horizontali, radi vizuelnog upozorenja radnika.Radna mesta na građevinskim mašinama, na kojima se zahteva neprekidna prisutnost: vozači i upravljači uređajem,moraju biti zaštićeni od uticaja vremenskih nepogoda (kiša , sneg i sl).Prilaz upravljačkom mestu mora imati stepenike ili lestve obezbeđene od klizanja i pada.Ručni , mehanizovani i alat koji se koristi u građevinarstvu:lopata, testera, svrdlo, čekić, dleto, sekira ,pneumatski čekić, motorna testera, električna bušilica, brusilica i sl.moraju odgovarati JUS.Upotreba je u skladu sa uputstvom proizvođača.

16. Mere zaštite pri radovima na visini?

O: Za vreme rada na visini ,radnik se mora pridržavati sledećeg:- uvek da je vezan zaštitnim opasačem i užetom,po mogućstvu iznad svoje glave,- na novi oslonac zakoračuje, tek pošto je proverio njegovu sigurnost,- ne opterećuje svoj oslonac materijalom, alatom i sl, ako nije siguran da oslonac

može izdržati to opterećenje,- da ne koristi sa drugim radnikom isti oslonac,- priručni alat i pribor, da ne ostavlja tako da može da padne, a po potrebi ga veže i

osigura od pada,- da se ne saginje do položaja labilne ravnoteže,- prevezivanje zaštitnog konopca da vrši tek kada je na sigurnom osloncu i u

ravnoteži,- da ne iskoračuje iznad praznog prostora,- kada se montažni elemenat približava, prati ga i po potrebi uklanja se sa njegove

putanje,- ako nije u mogućnosti , na siguran način izvesti predviđenu operaciju, postavlja se u

siguran položaj i čeka uputstva odgovornog radnika,- radnik ne sme otpočeti radove na visini ako je: pospan,pod dejstvom alkohola,

sedativa, psihički nestabilan i sl.U delu kruga gradilišta u kome se vrši rad na visini i montaža elemenata na visini, prestaju druge aktivnosti i sprečava se kretanje motornih vozila, drugih radnika, plovila, sve dok se na visini ne završe radovi radnici ne siđu na bezbedno mesto.

17. Mere zaštite pri korišćenju skela: radne skele , noseće skele, viseće skele i zaštitne skele na gradilištu?

O: RADNOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja nosi radnu platformu, radni pod, stepenište ili drugi prilaz na kome se na visini većoj od 3 metra obavlja rad i kretanje radnika.Radna skela mora imati tehničku dokumentaciju , koja sadrži:

44

- analizu opterećenja, proračun svakog nosećeg elementa, proračun veza elemenata i stabilnost skele,

- dispoziciju skele sa osnovnim dimenzijama i presecima,- proračun i prikaz oslanjanja skele,- crteže elemenata sa dimenzijama i detaljima veza,- crteže položaja i detalje veza skele sa objektom ,- crteže radnog poda i zaštitne ograde,- crteže detalja poda i veze sa skelom i ograde,- crtež prilaza radnim etažama skele,- odredbu za najveće dozvoljeno opterećenje i uputstvo za korišćenje i održavanje,- redosled i način montaže i demontaže uz mere ZNR,- atest o ispravnosti upotrebljenih materijala.

Tipske skele moraju imati dokaz o tehničkoj ispravnosti elemenata.Tehničku dokumentaciju obezbeđuje izvođač radova, i čuva je odgovorni radnik na gradilištu.Pre početka rada na skeli vrši se komisijski pregled skele , o čemu se sačinjava zapisnik.Za manje radne skele, ne izrađuje se projekat, a elementi i delovi skele moraju odgovarati standardima i merama ZNR.Manjim radnim skelama smatraju se skele koje ispunjavaju uslove:

- visina čvrste podloge ne iznosi više od 5 m,- korisna površina radnog poda je do 10m2,- ne koriste je više od dva radnika,- ne postavljaju se u blizini el. i ptt vodova i sl,.

Ako se skela nalazi u blizini električnih vodova , mora se obezbediti iskopčavanje tih vodova, za vreme montaže i demontaže skele.Skela postavljena pored i iznad saobraćajnica , mora imati na spoljnjoj strani zaštitnu mrežu: juta, plastična i čelična žica i sl.Radni patos mora biti čvrsto povezan sa skelom.NOSEĆOM SKELOM smatra se privremena konstrukcija , koja ima namenu da prenese opterećenje opreme, uređaja , saobraćaja, materijala, objekta u izgradnji(svež beton u oplati, čelična i betonska konstrukcija u montaži i sl.) dok konstrukcija ne postane sposobna da sama podnese opterećenje.Pri postavljanju NOSEĆIH SKELA sprovode se sledeće mere:

- temelji stubova skele postavljaju se na čvrstu podlogu, tako da spreči sleganje i rušenje , teren mora biti ispitan,

- sprečava se slivanje vode u temelje skele,- ako je tlo nedovoljno tvrdo, postavljaju se podmetači od tvrdog drveta, metalne

podloge i betonski blokovi,- kada je tlo male nosivosti , vrši de zamena i nabijanje zemljišta , a po potrebi pobijaju

se šipovi,- kod cevastih skela noseći stubovi- cevi moraju imati metalne stope-papuče i moraju

biti horizontalno i dijagonalno biti povezani u čvrstu celinu,- spojevi i nastavci cevi , koji se spajaju zavrtnjima, zavrću se moment ključem po

uputstvu proizvođača,- nosači oplate i nosači montažnih elemenata, učvršćuju se u gornjem delu skele

protiv preturanja,- pri ugradnji skele postavljaju se vijčane dizalice ili drvene kajle , pomoću kojih se

niveliše montažni element,- pri demontaži skele , kontrolisati da li je od objekta ili montažnog elementa odvojena,- za vreme nanošenja tereta, kontroliše se ugib(slegomer) ,- demontaža i otpuštanje, samo uz odobrenje rukovodioca radova.

VISEĆE SKELE se koriste kao radne skele ili eventualno kao zaštitne skele.Postavljaju se tamo gde ne postoji mogućnost postavljanja stojeće skele.Viseće skele moraju imati tehničku dokumentaciju kao i stojeće skele.Konstrukcija radne platforme na skeli izrađuju se od krutih i čvrstih elemenata, ne koriste se užad i sl.

45

Pod i zaštitna ograda , moraju biti čvrsto spojeni i u skladu sa propisima za stojeće skele.Kada je viseća skela pomerljiva pri premeštanju se na njoj ne mogu nalaziti radnici.Kada se radna platforma viseće skele podiže i spušta , na mehanizovani pogon, po pravilu na električni pogon, tada je ona uređaj koji podleže propisima i pregledima i ispitivanjima kao za dizalice , liftove i sl.Dokumentacija o izvršenim pregledima i ispitivanjima čuva se na gradilištu do kraja njene upotrebe.Pre početka rada, izvođač radova obrazuje komisiju , koja vrši pregled ispravnosti, o čemu se sačinjava zapisnik.Viseće radne skele, koje se RUČNO pomeraju , podižu i spuštaju, su privremene konstrukcije , kod građenja detalja, zanatskih radova i sl.Viseće skele na ručni pogon, mogu se koristiti najviše dva radnika.Ove skele moraju , osim tehničke dokumentacije za samu skelu, imati i dokumentaciju sa merama ZNR za prilaz visećoj skeli.Kod svake promene lokacije rada sa visećom skelom, komisijski se utvrđuje njena ispravnost i povezanost sa konstrukcijom.ZAŠTITNE SKELE sa prihvatnom platformom ili prihvatnom mrežom,postavljaju se tako da prihvatna platforma- mreža , ne bude niža od 3 metra od ivice preko koje radnik može pasti.Zaštitna skela sa nadstrešnicom za zaštitu od pada predmeta sa visine, mora imati min. visinu 2,5m od poda, u izuzetnim slučajevima (jame, bunari) min. 2 m.Zaštitne skele se projektuju i izrađuju za prihvat najtežeg predmeta koji može pasti.Širina prihvatne platforme i nadstrešnice mora biti min. 1,5 metara.Kad je dužina zaštitne zone veća postavljaju se zaštitne galerije.

18. Mere zaštite pri korišćenju dizalice (krana) u prenosu opreme i materijala na gradilištu?

O: Na gradilištima na kojima se koriste dizalice , koje za dizanje i prenos koriste kuke i čeličnu užad i drugi pribor, u manevarskom prostoru, primenjuju se sledeće mere:

- ugroženo područje ograđuje se i postavljaju se znaci zabrane prolaska,- kod radnih operacija od nekoliko časova ,oko opasne zone se postavljaju stubovi sa

trakom visine 1 m., i radnici koji će upozoravati na opasnost,- kod kratkotrajnih operacija , postavlja se samo ograda i znaci upozorenja,- ako je neophodno da radnici prolaze u delu opasne zone, postavljaju se zaštine

nadstrešnice,TERETNI GRAĐEVINSKI LIFT mora biti sa svih strana ograđen punom ogradom po celoj visini, ako platforma dizalice nema ogradu ili nije zatvorena.Ako je platforma dizalice- lifta zatvorena, ograda oko okna lifta se postavlja samo na spratovima.Kada se za ogradu okna upotrebljava čelična mreža, okca mogu biti 20 mm.Pomoćna noseća sredstva(čelična užad, lanci , karike , kuke i sl.) , moraju odgovarati propisima o dizalicama i JUS.Sudovi za prenos rasutog i sl. tereta , moraju imati oznaku o sopstvenoj težini, zapremini i oznaku nivoa sipanja.Prostor ispod viseće koturače i kuke ograđuje se i označava.Nosači konzolne dizalice i veza sa objektom mora biti ispitana da može izdržati mah. radno opterećenje.Za nju mora postojati projekat, sa proračunom stabilnosti i crteže izvođenja.Radno mesto radnika koji prima materijal na konzolnoj dizalici, mora imati zaštitnu ogradu i biti vezan zaštitnim užetom za opasač.Osvetljenost gradilišta u noćnim uslovima ,treba da je najmanje 120 luksa , a na mestima rada sa dizalicom i do 250 luksa(vezivanje tereta).Ako je dizalica višlja od 20 metara , mora imati na vrhu crveno svetlo.Otvor za prilaz tovarnoj platformi, građevinske teretne dizalice , moraju imati po spratovima vrata ili pokretne ograde.Svaka dizalica sa kavezom ili platformom , mora imati uređaj za automatsko kočenje u slučaju prekida i automatsko zaustavljanje iznad dozvoljene visine dizanja.Za dizalice ,smeštene u oknu, mora postojati el. signalizacija.

46

Na platformi teretne dizalice, mora postojati uređaj za pričvršćivanje kolica i japanera.Mehanizovane transportne trake , imaju uređaj za automatsko kočenje i zaustavljanje u slučaju nestanka struje.Mehanizovane transportne trake, pored kojih se obavlja kretanje radnika, moraju imati na pokretnim delovima mehaničku zaštitu.

19. Mere zaštite pri prevozu materijala i opreme na gradilištu?

O: Prevoz materijala železničkim sredstvima , samo ako su kolosek, signalizacija izvedeni u skladu se propisima za železnički saobraćaj.Kolosek za šinska vozila , za prevoženje građ. materijala na gradilištu, mora biti na čvrstoj nabijenoj podlozi u skladu sa propisima.Dimenzije pragova, razmak, profil šina i sl. mora odgovarati vrsti vagoneta i opterećenju.Uzdužni nagib do 20 %.Rastojanje gabarita vagoneta sa teretom do zidova min 70 cm.Okretnice za vagonete, moraju imati osigurač za sprečavanje okretanja.Na krajevima koloseka, mora biti čvrst branik(od pragova i sl.)Vagoneti sa preklopnom korpom, moraju imati osigurač od prevrtanja korpe u toku vožnje.Preklopni mehanizam ne sme izazvati preturanje celog vagoneta i ispadanje iz šina.Kvačila za spajanje vagoneta , moraju imati osigurač.Vagoneti na koloseku sa nagibom većim od 10%, moraju imati ispravne kočnice.Međusobno rastojanje vagoneta koje guraju radnici, ne sme biti manje od 10 m.Vagonet se osigurava pomoću zaustavnih papuča od neželjenog kretanja.Vožnja radnika u vagonetima, za prevoz materijala, zabranjena je.Koloseci i sredstva za dizanje i spuštanje materijala(svoznica i uspinjača) koriste se uz primenu propisa o merama ZNR na površinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih sirovina.Posebna vozila za prevoženje materijala na gradilištu: damper i utovarivač, smeju se koristiti za svrhu za koju su namenjeni.Rukovanje ULT-om i damperom , može biti povereno radnicima, koji su stručno osposobljeni za bezbedno rukovanje.Prevoženje , utovar i istovar građevinskog materijala u vozila obavlja se uz primenu mera ZNR utvrđenih propisima o ZNR pri održavanju motornih vozila i prevozu motornim vozilima.

20. Mere pri izvođenju privremenih električnih instalacija?

O: Privremene el. instalacije na gradilištu, postavljaju se prema tehničkoj dokumentaciji sa prikazom mera ZNR od opasnog dejstva el. struje.Zaštitne mere od opasnog dejstva el. struje , obezbeđuju se primenom i ugradnjom materijala i opreme u skladu sa standardima , koji utvrđuju način zaštite u zavisnosti od uslova na gradilištu: prisustvo vode, temperature okoline, prisustvo korozivnih i nagrizajućih materijala i sl.Električna instalacija na gradilištu mogu postavljati, održavati i uklanjati samo stručni radnici.RASKLOPNI BLOK : razvodni orman, razvodna tabla, komandni pult, sastoji se od zatvorene kutije izrađene od lima, koji ima montažnu zadnju ploču, a spreda vrata, koja pokrivaju prednju stranu.Rasklopni blok se postavlja na pristupačnom mestu na stabilan nosač, napr. stub, tako da sredina kutije bude na 1,5-1,8 metara od poda.Ako je stub metalni, povezuje se sa zaštitnim provodnikom.Rasklopni blok mora biti postavljen izvan zone mehaničkih oštećenja: manipulativni prostor dizalice, gradilišnih saobraćajnica, prolaza za radnike i sl.Postavlja se na podjednakoj udaljenosti od potrošača.Uređaj za rastavljanje napajanja , mora imati bravu ili kućište , koje se zaključava.Svaki rasklopni blok mora imati uređaj za zaštitu od prekomernih struja, uređaj za zaštitu od

47

indirektnog dodira i priključnice.Priključnice se mogu postavljati na spoljnjoj strani zidova rasklopnog bloka.Rasklopni blok mora imati ključ za zaključavanje.Priključivanje el. alata, elektromotora samo pomoću ispravnih utičnica i konektora.Električna instalacija na gradilištu , mora imati uređaj za isključenje svih potrošača, ak ojza to postoji potreba, sa jednog mesta.Uređaji za isključivanje i zabravljivanje, koji se obezbeđuju zaključavanjem, postavljaju se za dizalice, kranove, liftove,transportne trake i sl. uređaje, gde može doći do povrede radnika.Zabranjeno je priključivanje mašina i alata pomoću savijanja provodnika.Nastavljanje provodnika, samo preko produžnih i razvodnih kutija.Privremene el. instalacije na gradilištu , na otvorenom prostoru, izvode se od izolovanih provodnika koji se postavljaju na stubovima , tako da visina bude:

- 2,5 metara iznad radnih mesta,- 3,5 metara iznad pešačkih prolaza,- 6 metara iznad kolskih prolaza.

Izuzetno, visina iznad radnog mesta , može biti manja od 2,5 m, ako je provodnik smešten u zaštitnu cev ili čelični profil.Na visini od 2,5 metara od poda , mogu se postavljati svetiljke sa naponom od 220 volti , ako se ovo ne može obezbediti, mora se sniziti napon na 42 volta.Građevinska oprema, mašine i uređaji , imaju zaštitu na el. delovima u skladu sa uslovima na gradilištu: uticaj vode, vlage, prašine,nagrizajućih materija i sl.Električni ručni alat se u građevinarstvu može koristiti samo ako je u skladu sa JUS i propisima ZNR za prenosne alate sa el. motorima.Prenosni ručni el. alat može se koristiti na otvorenom , ako je klase II i III.U uslovima velike provodljivosti poda i vlage , alat mora biti sa sniženim naponom do 5o volti ili na napon 22o volti sa galvanskim odvajanjem.Trafo za sniženi napon i trafo za galvansko odvajanje klase II.Kabel prenosnog alata , ne sme biti izložen mehaničkim oštećenjima i ne sme se ukrštati sa cevovodom za gasno zavarivanje, armaturom.Uključivanje- isključivanje ručnog alata, vrši se samo kad je prekidač isključen.Dodavanje alata sa uključenim el. motorom je zabranjeno , kao i hodanje sa uključenim uređajem.Električne instalacije i uređaji, podležu periodičnom pregledu i ispitivanjima, o čemu se vodi propisana evidencija.Mesta rada noću, moraju biti osvetljena najmanje sa 120 luksa, a prolazi i prilazi sa 80 luksa.Ukoliko se u radnoj sredini gradilišta očekuje prisustvo opasnih ,eksplozivnih, i zapaljivih materija, električna instalacija i uređaji moraju biti u protiv- eksplozivnoj izvedbi.

21. Mere zaštite pri korišćenju opasnih materija na gradilištu?

O: Materije utvrđene propisima o ZNR ,kao opasne materije , mogu se prevoziti , istovarati , skladištiti i upotrebljavati u skladu sa odgovarajućim propisima za te materije.TEHNIČKI GASOVI I NJIHOVE SMEŠE: kiseonik, disu gas i sl. dopremaju se i kloriste na gradilištu u propisanim i obeleženim čeličnim bocama.Objekat za skladištenje ovih gasova mora biti:

- izdvojen, poseban objekt udaljen od proizvodnih objekata,- zaštićen od atmosferskih uticaja,- metalni delovi objekta povezani na uzemljivač,- objekt nema veštačko grejanje, nema prozore , a provetravanje se obavlja kroz

otvore na gornjem delu zida,- spoljnji zidovi su od ½ debljine opeke ili betonski,- krovna pokrivka je od lakog vatrootpornog materijala,- ako postoji el. osvetljenje mora biti usklađeno sa Eh izvedbom,- vrata na objektu moraju biti zaključana,- na spoljnjoj srani objekta nalaze se natpisi o zabrani pušenja,

48

U objektu za smeštaj boca sa tehničkim gasovima , svaki gas ima zasebnu prostoriju, sa odeljcima za pune i prazne boce.Visina prostorije za smeštaj boca je min 2,2metra a površina poda u skladu sa brojem boca.Prostorije sa odvajaju lakim punim zidom.Svaka prostorija sa gasom ima svoja vrata , koja se otvaraju u polje.Pod i vrata su od materijala koji ne varniči.Boce se postavljaju u vertikalnom položaju sa držačima za osiguranje od preturanja ,sa stabilnim stalcima.Unošenje masnih materija , kao i rukovanje sa zamašćenim rukama , rukavicama, alatom i opremom-zabranjeno je.Na gradilištima na kojima nema potrebe za većom količinom boca sa tehničkim gasovima, dozvoljena je upotreba i skladištenje do jednog para (punih ) ,sa istim gasom, pri čemu je jedna u upotrebi a druga uskladištena.Po završetku rada, boca se smešta u obezbeđen prostor sa dobrom ventilacijom, sa posebnim odeljcima za svaki gas.Ako odeljak nema krov, pokriva se daskama i sl.Odeljenje za čuvanje boca ne sme biti u blizini radnih i pomoćnih prostorija i stanova, saobraćajnica i prolaza.Boce moraju biti udaljene od 5metara od grejnih uređaja , 10 metara od otvorenog plamena.Na odeljenju se postavljaju znaci zabrane pušenja i paljenja otvorene vatre i zaključava se.Zabranjeno je ostavljanje boca, posle smene , po prolazima , stepeništima, skelama i drugim mestima , koja nisu namenjena za to.Eksplozivi i eksplozivna sredstva , čuvaju se na gradilištu i upotrebljavaju se u skladu sa propisima o manipulaciji i skladištenju eksploziva.Skladištenje mora biti u posebnim prostorijama , usklađenim sa navedenim propisima.Delovanje opasnih gasovitih materija i isparavanje, otklanja seprimenom sledećih mera zaštite:

- provetravanjem prostorije,- kada se u prostorijama, jamama, oknima i tunelima koristie motori sa unutrašnjim

sagorevanjem ''SUS '' ,kao i druga sredstva koja troše kiseonik, mora se obezbediti ,prinudno dovođenje svežeg vazduha i odvođenje štetnih gasova,

- zabranjeno je koristiti inprovizovana ložišta,- zabranom ulaska radnika ,u prostor u kojem postoji mogućnost pojave opasnih

gasova i isparenja , dok se ne izvrši ispitivanje sastava vazduha, i ne preduzmu mere ZNR.

22. Sadržaj prijave za nadležnu inspekciju o početku radova?

O: Prijava preduzeća koja će izvoditi radove , kojom izveštava nadležnu inspekciju rada, sadrži:

- naziv(iz ugovora o građenju) radova koji se izvode, broj pod kojim je ugovor kod izvođača zaveden, datum potpisivanja ugovora i dodatnog aneksa , ako postoji,

- naziv i sedište naručioca radova,- naziv i sedište izvođača radova sa adresom, sa šifrom osnovne delatnosti , gde je i

kad i pod kojim brojem registrovan,- naziv i adresu sedišta organizacije koja je izradila glavni projekt, ime, prezime i

stručnu spremu odgovornog projektanta,- naziv i adresa sedišta organizacije koja vrši stručni nadzor nad izvođenjem radova,- naziv, adresu , zadnju poštu i br. telefona radne jedinice, koja neposredno izvodi

radove i adresu objekta na kom se izvode radovi,- ime, prezime i stručnu spremu odgovornog lica- rukovodioca radova,- datum ugovorenog početka i završetka radova.

Prijavu potpisuje direktor preduzeća ili ovlašćeno lice, izvođača.Prijava se dostavlja nadležnoj inspekciji rada u dva primerka.

VIII

49

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADUU HEMIJSKO – TEHNOLOŠKIM PROCESIMA

''Pravilnik o tehničkim i zdravstveno-tehničkim zaštitnim merama na radovima pri hemijsko tehnološkim procesima''

(Sl. List FNRJ'' br. 9)

P I T A NJ A

1. Mere zaštite na mašinama , uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge, prese, kompresori, bačve i rezervoari, autoklavi ,transportni uređaji, cevi vodovi)?

2. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija- tečnosti, silosi za suve i čvrste materije, sušare,?

3. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima?4. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći?5. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne

kiseline(proizvodnja plavog kamena , proizvodnja superfosfata..)?6. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata?7. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačne

soli)?8. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida?9. Mere zaštite pri proizvodnji cementa, gipsa i kreča?10.Mere zaštite pri proizvodnji boja?11.Mere zaštite pri proizvodnji žižica?12.Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja, firnajsa, gotovih uljanih boja i

lakova?13.Mere zaštite pri proizvodnji sapuna, glicerina i kozmetičkih sredstava?14.Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja?15.Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte?16.Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca?17.Mere zaštite pri proizvodnji šećera?18.Mere zaštite pri proizvodnji tutkala?19.Mere zaštite pri proizvodnji etil – etra?20.Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta?21.Mere zaštite pri impregnaciji drveta(pragova i stubova)?22.Mere zaštite pri manipulisanju i čuvanju celuloida?23.Mere zaštite pri preradi kaučuka?24.Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu-gasa(uređaji za dobijanje

acetilena)25.Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije?26.Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika?

O D G O VO R I

1. Mere zaštite na mašinama , uređajima i opremi pri određenim tehnološkim procesima (centrifuge, prese, kompresori, bačve i rezervoari, autoklavi ,transportni uređaji, cevi vodovi)?

50

O: CENTRIFUGECentrifuge sa vertikalnom osovinom moraju imati zaštitni poklopac, sa prekidačem , koji onemogućava pokretanje dok je poklopac otvoren ili otvaranje poklopca dok centrifuga radi.Prostor između spoljašnjeg omotača i bubnja centrifuge, mora biti zatvoren.Svaka centrifuga mora imati kočnicu , ukoliko kiočenje nije drugačije rešeno.Zabranjeno je naglo kočenje.Masa koja se obrađuje , mora biti ravnomerno raspoređena u bubnju.Svaka centrifuga podleže pregledu jednom godišnje , a ako radi više od 12 sati dnevno, onda i dva puta godišnje.Na centrifugi moraju biti pločice sa natpisom:

- dozvoljen broj obrtaja- najveći tovar (kg ili m3

)

- godina proizvodnje

PRESE I KOMPRESORINa presama, otvori za punjenje i pražnjenje, moraju biti zaštićeni i osigurani levkovima, rešetkama, poklopcima i sl, tako da opasna mesta, kao što su puževi, valjci, mešači za vreme rada ,ne mogu rukom da se dohvate.Ako u presu , za vreme rada dođe materijal, odnosno vadi prerađeni materijal, mora se za to koristiti odgovarajući alat i pribor pripremljen kod uređaja.Na svakom kompresoru , odnosno na svakom cilindru kompresora ili njegovom stepenu, mora postojati ispravan manometar , ventil sigurnosti, kojim se sprečava opasno povećanje pritiska.Manometri , moraju biti na vidnom mestu i osvetljeni, sa jasno označenom granicom najvećeg dozvoljenog pritiska.Kompresori za kiseonik i azot dioksid , ne smeju se podmazivati mineralnim , životinjskim i biljnim uljima, koristi se glicerin + voda.Ventili sigurnosti podležu periodičnom ispitivanju.

BAČVE I REZERVOARI

Iznad otvorenih bačvi i rezervoara sa vrućim nagrizajućim materijama, ne smeju se nalaziti mostići za prelaz.Ako je to neophodno zbog tehnologije i uzorkovanja, moraju biti:

- široki najmanje 45 cm,- snabdeveni sa obe strane zaštitnom ogradom,- stalno održavani u čistom i suvom stanju,

Otvoreni sudovi i bačve za pripremanje zapaljivih rastvora za lakove, emajl i uljane boje, ako su na otvorenom prostoru , moraju biti .- građeni od metala i dr. nesagorivog materijala,- čvrsto i stabilno postavljeni na podlogu,- snabdeveni poklopcima , sa šarkama i klizačima i automatskim zatvaranjem u slučaju

požara.

AUTOKLAVI

Aparati za rad pod pritiskom- autoklavi, moraju u pogledu materijala, načina gradnje proizvodnje i opreme , odgovarati zahtevima tehnološkog procesa i u skladu sa propisima za sudove pod pritiskom.Bajonetni zatvarači autoklava , moraju imati napravu koja onemogućava stavljanje pod pritisak, dok poklopac nije zatvoren.

51

Svaki sud pod pritiskom , mora imati manometar u ispravnom stanju.Najviši dozvoljeni pritisak , mora biti označen na manometru.Svaki sud pod pritiskom mora imati sigurnosni ventil ili drugi sigurnosni uređaj, koji će sprečiti da pritisak pređe 1/10 najvećeg dozvoljenog pritiska.Manometri i sigurnosni ventili , moraju biti postavljeni tako na autoklavu, da sadržaj ne ometa njihov rad.Kontrolu manometra i sigurnosnog ventila vršiti periodično.Ako su autoklavi namenjeni za tehnološki proces gde može doći do hemijskih reakcija sa naglim porastom pritiska, pored ventila sigurnosti, ugrađuje se ploča većih dimenzija koja će pući pri naglom prekoračenju pritiska, i usmeriti detonaciju u pravcu bezbednom po radnike i objekt.Ako su gasovi i pare štetni i opasni, odvode se širokim cevovodom na bezbedno odstojanje od objekta.Sudovi pod pritiskom, se pre upotrebe ispituju na dozvoljeni pritisak.Svake treće godine, sa ispituje unutrašnjost suda, a svake pete godine se sud stavlja na probni pritisak o čemu se sačinjava zapisnik.Ovaj interval se može i smanjiti.Dok je autoklav u radu , zatezanje zavrtnjeva na zatvaračima, dozvoljeno je samo uz oprez u krajnjoj nuždi.Po završenom procesu , zatvarač sa zavrtnjevima se otvara, tako da se postepeno otvara, dok još nisu svi zavrtnji potpuno otpušteni.Aparati za vakum , moraju se redovno pregledati i ne sme se dozvoliti da dođu pod povišen pritisak.

TRANSPORTNI UREĐAJI

Svi transporteri , dizalice, mali bageri , transportni puževi i sl.moraju biti ograđeni zaštitnim ogradama u skladu sa procesom rada i tehnološkim uslovima.Radovi na opravkama i sl. radovi na uređajima za dizanje i prenos materijala , mogu se vršiti , kada je uređaj isključen.Uređaj za puštanje u rad transportnih sredstava , za vreme opravke , moraju biti osigurani , tako da se uređaj ne može nepažnjom i slučajno pokrenuti.Sve dizalice za prenošenje i dizanje tereta , moraju biti u ispravnom stanju, a rukovaoc dizalicom je svakodnevno pregleda.Periodični pregled i ispitivanje ,vrši se svakih 6 meseci , očemu se sačinjava zapisnik i izdaje uverenje o ispravnosti.Pregledi i popravke ,evidentiraju se u knjigu dizalice.Dizalice , čekrci, vitla, i sl. ne smeju se opterećivati preko dozvoljene nosivosti.Teretnim dizalicama , ne smeju se prevoziti ljudi, osim ako su prilagođeni za kombinovani prevoz. CEVNI VODOVI I KANALIZACIJA

Svi cevovodi i kanali , moraju biti postavljeni , tako da se spreči njihovo začepljenjeCevni vodovi i kanalizacije , moraju biti:- snabdeveni kolenima i dilatacionim spojnicama, da se cevovod može širiti i skupljati,- učvršćeni na oslonce , u tačkama koje se nalaze između kolena i dilatacionih spojnica.

Cevovod, slavine , ventili i drugi pribor za cevovod i kanalizaciju , moraju biti.- postavljeni tako da su pristupačni,- premazani odgovarajućom bojom i označeni.

Na vidnim mestima u blizini krajeva cevi , postaviti natpise o sadržini i merama zaštite.

2. Mere zaštite u skladištima i magacinima za smeštaj opasnih materija- tečnosti, silosi za suve i čvrste materije, sušare,?

O: SKLADIŠTA I MAGACINI za smeštaj opasnih tečnosti(rezervoari) , mogu biti:- smešteni pod zemljom,

52

- postavljeni tako da se svako curenje primeti odmah,- premazani zaštitnim premazom za sprečavanje korozije,- snabdeveni stepenicama i platformama , za lak pristup.

Rezervoari za smeštaj opasnih tečnosti ne smeju se postavljati iznad prolaza.Rezervoari za opasne tečnosti , moraju imati cev za punjenje , ugrađenu na vrhu , a cev za pražnjenje na 15 cm od dna.Burad za skladištenje kiselina, moraju biti postavljene sa čepom okrenutim na gore.Čep se otvara oprezno , da se izjednači pritisak.Pri otvaranju čepova na bačvama , radnik mora imati: zaštitne gumene rukavice, gumene čizme i zaštitne naočare ili vizir.Bačve se ne smeju prepuniti već mora biti 1/10 praznog prostora iznad tečnosti.Ćupovi i baloni za kiseline , moraju se smeštati odvojeno od ostalih materijala , a ako su od stakla , moraju imati oblogu za zaštitu od loma i nezapaljivu.Ne smeju se slagati jedni na druge.Prazni sudovi se smeštaju odvojeno od punih.Pre punjenja praznih sudova, pregledati ih da u njima nema vode.

SILOSI ZA SUVE I ČVRSTE MATERIJE

Za suve i čvrste materije, u rasutom stanju , koriste se silosi , iz kojih se materijal uzima sa donje strane.Otvoreni silosi sa košom, moraju biti pokriveni rešetkom kroz koju se mogu provući metalne šipke za razbijanje zgrudvanog materijala, ali da ne može propasti radnik.Ako je neophodno da radnici uđu u silos , moraju se preduzeti sledeće mere zaštite:- radnik koji ulazi u silos , mora imati zaštitni pojas i biti vezan sigurnosnim užetom za

čvrst oslonac,- drugi radnik se mora nalaziti napolju za svo vreme rada, radi izvlačenja u slučaju

potrebe,- ukoliko se radnik spušta u ćeliju silosa, sa gornje strane, moraju se primeniti mere

ZNR , za radove na visini, a spuštanje izvršiti pomoću radne platforme ili zaštitne korpe, uz primenu posebnih mera ZNR.

Silosi moraju biti snabdeveni ugrađenim stepenicama i platformama, kojima se može prići svakoj strani silosa.Silosi u kojima se smeštaju zapaljive i lako zapaljive materije, moraju biti izrađeni od nezapaljivog i vatrootpornog materijala.Moraju imati poklopce sa automatskim zatvaranjem u slučaju požara, a radovi u njima se izvode iz mere opreza: zabranjena je upotreba otvorenog plamena i oruđa i alata koji varniči

SUŠARE

Pare i gasovi , koji prilikom sušenja u sušarama isparavaju, moraju se ekshaustorima izvlačiti iz sušionice i prostorija i odvoditi napolje.Ako su pare i gasovi , štetni, moraju se pre ispuštanja u atmosferu , učiniti neškodljivima.Generatori toplote, parni i električni kaloriferi za zagevanje vazduha, koji se ventilatorima ubucuju u sušaru , moraja se nalaziti u posebnoj prostoriji , a naročito kada se suši, ili se pri sušenju javlja lakozapaljiv i eksplozivan materijal.Lica koja opslužuju sušnicu , u kojoj se suši lakozapaljiv materijal , ne smeju se zadržavati u sušnici , kada je ona pod režimom sušenja i ubacivanja vrućeg vazduha.Na ovakvim sušnicama , moraju se predvideti prozori za posmatranje unutrašnjosti, kao i potrebni termometri , vakummetri, i sl., koji se mogu očitavati bez ulaženja u sušnicu.Vrsta i količina sredstava za sušenje se određuje, prema mogućim klasama požara i požarnom opterećenju objekta.Ako sušnica radi po lančanom sistemu sa protiv- strujanjem toplog vazduha , onda ceo sistem mora biti zatvoren ,nesagorivim materijalom, i nepropusnim za vazduh.

3. Tehnička zaštitna sredstva pri određenim hemijsko-tehnološkim procesima?

53

O: ZAŠTITA OČIJU

Za zaštitu očiju od mehaničkih podreda , štetne prašine, jetkih i nagrizajućih materija , kiselina i lužine, od vrućih materija, i za zaštitu od svetlosnog zračenja , radnik mora imati na raspolaganju zaštitne naočara biti:- naočare sa običnim okvirima od metala ili plastike, sa bezbojnim staklom debljine 2,5

do 3 mm sa prečnikom otvora 50 mm,- naočare sa okvirima sa bočnom zaštitom , od metala , plastike , kože sa providnim

staklima debljine do 3 mm.- naočari sa ramom-kutijom ,sa otvorima za ventilaciju,- naočari protiv otrovne prašine, moraju biti hermetički prijanjati za lice, a sastoje so od

gumenog okvira , sa otvorima za providna stakla ili pleksiglas. ZAŠTITA RUKUKada se radi sa jetkim i nagrizajućim materijama , moraju se koristiti gumene rukavice, otporne na te materije.Pri radovima sa fluorovodoničnom kiselinom , zaštitne rukavice nose se i za zaštitu od kapljica ove kiseline.Pri prenosu vrućih materija i rada sa njima , moraju se koristiti zaštitne rukavice ,izrađene od debele kože , azbesta, debljeg platna, a gde postoji mogućnost paljenja i progorevanja, koriste se i azbestne rukavice.Kotriste se i štitnici za podlakticu od istog materijala.Pri radovima u metalurgiji i na električnim pećima , preko zaštitne obuće nose se kožni obojci ili kamašne od kože ili azbesta. ZAŠTITA ORGANA ZA DISANJE I OČIJU

Zaštitne gasne maske sa odgovarajućim filterima, koriste se kada je koncentracija kiseonika preko 16%.Filteri su obojeni u skladu sa zaštitom koju pružaju za određene gasove: zelena boja-za amonijak, crvena boja za-ugljenmonoksid.Za zaštitu u prostoru zatrovanom otrovnim gasovima , gde je koncentracija kiseonika ispod 16%, koriste se izolacioni aparati za disanje(sa komprimovanim vazduhom ili kiseonikom).Radnici moraju biti obučeni za upotrebu ovih sredstava.

RESPIRATORI

Služe za zaštitu disajnih organa od prašine.U zavisnosti od veličine čestica prašine, koriste se različiti filteri. Pri radu u neškodljivoj sredini sa prašinom, koja je grublja , koriste se respiratori sa filterom za grubu prašinu(mlinska industrija, obrada kamena, ugljena prašina).Pri radu u finoj i štetnoj prašini , koriste se respiratori sa filterom koji opsorbuje sitne čestice i aerosole.Otrovnim prašinama smatraju se:alkaloidi, arsen, olovo, mangan, živa i njena jedinjenja, soli barijuma, bromati, cijanidi, cinkoksid, trinitrotoluol.

TEHNIČKA I ZDRAVSTVENA ZAŠTITA

U prostorijama gde se mogu pojaviti štetni i otrovni gasovi , vrši se stalna kontrola prisustva ovih gasova, pomoću detektora.Pri pojavi štetnog gasa, mora postojati ručna i svetlosna signalizacija.U prostorijama gde se pojavljuje velika količina prašine, para i gasova, moraju se preduzeti mere za hermetizaciju procesa, i dobra lokalna i opšta ventilacija.Uređaji u koje se dovode štetni i otrovni gasovi i pare , moraju se kontrolisati na nepropusnost.Iz ovih uređaja se izbacuju otrovni gasovi (ekshaustorima) ,van objekta na bezbednu udaljenost.Upogonima gde se proizvode i pakuju jetke i nagrizajuće materije ili gde je povećana količina prašine u vazduhu, m ora biti obezbeđena tekuća voda sa umivaonicima i tuševi sa kabinom.

54

Nagrizajuće kiseline , koje se prospu po podu , ne smeju se kupiti drvenom strugotinom , metalnim opiljcima ili drugim organskim materijama , već se neutrališu vodom ili rastvorom kreča.Radi razblaživanja, ne sme se sipati voda u kiselinu.Lica koja su alergična na pojedine vrste hemijskih jedinjenja , ne smeju se raspoređivati na takve poslove.

4. Mere zaštite u tehnološkim procesima gde se koriste peći?

O: Podovi oko metalurških peći , oko peći za žarenje , sušenje i pečenje, moraju biti od nezapaljivog i vatrootpornog materijala.Ako na ovim pećima postoje klizna viseća vrata sa kontrategom,užad moraju biti čelična i dobro dimenzionirana.Kontrateg mora biti ograđen da ne bi povredio radnike.Radnici ne smeju ulaziti u peći za pečenje i sušenje, ako je temperatura iznad 500celzijusa, osim na kratko radi intervencije ,uz upotrebu odgovarajuće zaštitne opreme.Cevovod za peći , koje se zagrevaju gasom, mora biti kontrolisan i nepropusan i na određenim mestima mora imati ventil sigurnosti ,i ventil za automatsko zatvaranje gasa, u slučaju gašenja plamena ili pada pritiska u instalaciji.Cevovod koji dovodi lož ulje, dizel gorivo i sl. tečnosti do ložišta peći, mora imati automtski ventil za prekid dovoda goriva ,u slučaju gašenja plamena, promaje ili da opadne pritisak u cevi.U peći i ložišta, ne sme se ručno sipati gorivo, naročito se ne sme sipati benzin, petrolej , niti se sme bacati materijal natopljen benzinom i petrolejom.Pri korišćenju peći i ložišnog uređaja , mora se peć i ložište koristiti u skladu sa uputstvom proizvođača.Pre paljenja peći na lož ulje i gasove, ložište se pre upotrebe provetrava , zbog mogućeg prisustva zapaljivih para i gasova.Prilikom sečenja plamenom, reznim pločama, elektrolučnom zavarivanju na buradima i rezervoarima, koji su sadržavali:- lakozapaljive tečnosti- benzin, benzol , lakove, boje sa organiskim rastvaračem ,

alkohol ,aceton , etar i sl,- tečnosti sa tačkom zapaljivosti višom od sponje- petrolej, dizel gorivo, uljani lakovi,

karbolno ulje i sl,- materije koje nisu isparljive, ali na povišenim temperaturama stvaraju zapaljive pare i

gasove- asfalt, katran,- materije koje sa metalnim i pocinčanim buradima stvaraju zapaljive gasve-sumporna

kiselina , lužine.Pri ovim radovima preduzimaju se mere zaštite od požara i eksplozija, u skladu sa postojećim propisima o gasnom i električnom zavarivanju i rezanju.Radovi ne smeju otpočeti dok opasnost i prisustvo opasnih materija nisu otklonjeni.

5. Mere zaštite pri proizvodnji sumporne kiseline i derivata sumporne kiseline: proizvodnja plavog kamenam ,proizvodnja superfosfata..

O: Prostorija u kojoj je smeštena piritna peć za sagorevanje pirita , mora biti prostrana , dva puta višlja od piritne peći, sa krovom bez tavanice, sa dovonjnim brojem otvora i prozora za odvođenje štetnih gasova i toplote.Zidovi , pod , vrata i prozori , moraju biti od nezapaljivog materijala.Radnici koji ulaze u komore radi čišćenja, moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva električne struje, prašine i gasova, te moraju imati zaštitna odela, gumene rukavice i gas maske.Pre ulaska radnika u komore , mora se isključiti dovod struje do grejača.Turmovi za proizvodnju sumporne kiseline , moraju biti od jakog olovnog lima, koji je sa spolja obložen i ojačan.Prostorija za orošavanje, mora biti prostrana i sa dobrom ventilacijom.Radnici moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i gas maske.Mora im se obezbediti dobro provetravanje prostorija za odmor.Radnicima u odeljenju za ispiranje gasova i taloženje , koji ulaze u neki od uređaja radi čišćenja i popravki, radnicima kod piritnih peći i turmova- moraju biti snabdeveni

55

gumiranim odelima, gumiranim rukavicama , gumiranim čizmama, gas maskama sa odgovarajućim cedilom.Za izlaz sumpornih i ostalih gasova , mora postojati dimnjak ,visine najmanje 25 metara, a pod u prostorijama sa kiselootpornim pločicama.

PROIZVODNJA PLAVOG KAMENAOdeljenje za granulaciju bakra , mora imati dobru prirodnu ili veštačku ventilaciju.Radnici moraju biti opremljeni zaštitnim keceljama, kožnim rukavicama i gumenim čizmama , kao i azbestnim rukavicama i keceljama.Bazeni- kace za kristalizaciju plavog kamena , moraju biti čvrsto građeni da ne dođe do kidanja i razlivanja sulfata bakra.Zabranjen je hod radnika po rubovima kace i bazena sa rastvorom bakar sulfata.Samo ako to potrebe nalažu, prave se mostovi za prelaz, iznad bazena.AKo se para kondenzuje po zidovima sa unutrašnje strane krova, preduzeti mere da kapljice kondenzata ne padadaju po radnicima,a po potrebi postaviti oluke i slivnike za prihvat kondenzata.

PROIZVODNJA SUPERFOSFATA

Proizvodnja superfosfata odvija se delovanjem sumporne kiselinena prirodni fosfat, pri čemu nastaje super fosfat, rastvorljiv u vodi.Pri radu na mlevenju prirodnih fosfata i kostiju , mlinovi moraju biti zatvoreni da se spreči prodor prašine u radnu okolinu.Radnici na istovaru i utovaru sirovina i gotovog superfosfata moraju imati LZS: zaštitne naočare , respiratore protiv prašine, rukavice i radnu odeću i obuću.Uprostoriji gde je smešten reaktor , mora biti obezbeđeno provetravanje i izvlačenje štetnih gasova van radnih prostorija.Radnici u ovom pogonu , moraju imati gumirano zaštitno odelo, gumene rukavice, respiratore i gumene čizme , za zaštitu od sumporne kiseline.

6. Mere zaštite pri proizvodnji sone kiseline i njenih derivata?

Sona kiselina (HCL) , , dobija se najčešće elektrolizom kuhinjske soli , gde se na pozitivnoj elektrodi izdvaja gasni hlor, koji je veoma otrovan i teži je od vazduha.Na negativnoj elektrodi izdvaja se gasni vodonik.Drugi postupak je dobijanje sone kiseline dejstvom sumporne kiseline na kuhinjsku so: 2NaCl+H2SO4 pri čemu nastaje hlorovodonična kiselina i natrijum sulfat.Radnici moraju imati LZS za zaštitu od dejstva gasnog hlora i za zaštitu od štetnog dejstva kiselina.Sumporna kiselina se ne sme ručno ubacivati u retortu.Sudovi za kondenzaciju gasova hlorovodonične kiseline , moraju biti od keramike , metalni sudovi obloženi plastikom otpornom na dejstvo kiselina.Nekondenzovani kiseli gasovi iz uređaja se neutrališu i odvode van pogona.

7. Mere zaštite pri proizvodnji kaustične sode i natrijum karbonata(amonijačna so)

O: Kaustična soda(NaOH) , može se dobiti elektrolizom kuhinjske soli , te je u ovim tehnološkim procesima prisutna opasnost od štetnog dejstva gasnog hlora i nagrizajućeg dejstva rastvora NaOH.Prostorije i zidovi u tehnološkom procesu dobijanja žive sode,moraju biti obloženi pločicama otpornim na dejstvo lužina i kiselina.Na mestima i uređajima , u kojima kaplje rastvor lužine , mora se odmah popraviti , a mesto isprati vodom.

56

Pri uzimanju uzoraka na slavinama , ista se mora oprezno i postepeno otvarati, naročito kad je pod pritiskom.Ove radnje se mogu vršiti samo uz upotrebu štitnika za lice, gumenih rukavica, gumirane kecelje.U svim radnim prostorijama se moraju postaviti sredstva za ukazivanje prve pomoći i boca sa 1% rastvorom sone ili borne kiseline.

8. Mere zaštite pri proizvodnji kalcijum karbida i kalcijum cijanida?

O: Proizvodnja kalcijum karbida, bazira se na prženju krečnjaka, radi dobijanja živog kreča (CaO), koji se prži sa koksom na 20000C, i dobija se kalcijum karbid(CaC2).Ferolegure za legiranje čelika: ferosilicijum i ferohrom, takođe se dobijaju prženjem na visokim temperaturama.Svi električni uređaji kod peći za proizvodnju kalcijum karbida, ferosilicijuma i ferohroma , moraju biti u skladu sa propisima i standardima za električne instalacije.Za rad uz ove peći , radnici moraju imati LZS za zaštitu od štetnog dejstva električne struje i za zaštitu od štetne prašine i visokih temperatura.Ubacivanje sirovina u električne peći , mora biti mehanizovano.Otvoreni deo električne peći , mora biti zaklonjen štitom od lonaca.Ove peći moraju biti termički izolovane , da se preči zračenje u radni prostor, a prostorije moraju biti prirodno i veštački provetravane.U prostorijama je zabranjena upotreba otvorenog plamena.Kalcijum karbid se skladišti u svim prostorijama u zatvorenoj ambalaži.KALCIJUM CIJANAMID (CaCN2) – veštačko đubrivo , koje se više ne koristi.Dobija se iz kalcijum karbida na temperaturi od 1100 do 1200 stepeni , uz dodavanje azota.Mlevenje kalcijum karbida , mora se odvijati u zatvorenom mlinu ,u prisustvu neutralnog gasa- azota , da bi se sprečila mogućnost eksplozije acetilena.Punjenje koševa i silosa, za kalcijum karbid u prahu, mora biti mehanizovano i proces hermetizovan, da se spreči širenje prašine.Ukoliko je u radnoj okolini prisutna ova prašina, radnici moraju nositi respiratore.Usijana masa cijanamida, mora se nakon procesa hladiti u inertnoj atmosferi, da se spreči stvaranje acetilena.Silosi iz kojih se kalcijum cijanamid pakuje u vreće, moraju imati odušak- poklopac od lakog materijala.U silose i prostorije gde ima cijanamida , zabranjena je upotreba alata koji varniči.Uovim odeljenjima, mora biti dobra prirodna i veštačka ventilacija , da se spreči stvaranje eksplozivne smeše.

9. Mere zaštite pri proizvodnji cementa , gipsa i kreča?

O: CEMENT se najčešće dobija sinterovanjem sprašenog laporca , na temperaturi od 1500 stepeni, pri čemu se dobija tvrda porozna masa''klinker'' , koji se melje u prah i dobija se cement.Cement se može proizvesti i sinterovanjem praha gline i živog kreča , na istoj temperaturi, radi dobijanja klinkera , koji se potom melje.Zgrade u kojima su smeštene peći za pečenje cementa , moraju biti prostrane i sa dobrom ventilacijom, radi odvođenja toplote iz radnog prostora.Zabranjeno je ulaziti u silose sa laporcem.Osim dobre ventilacije u prostoru oko peći za pečenje sirovine, postaviti štitove- ekrane za zaštitu od zračenja toplote.Radnicima koji rade kod peći , moraju biti obezbeđena sredstva LZS.Prašina od uglja i cementa , koja se razvija iz vertikalnih peći, u mlinovima i sejalicama, ne sme se puštati u okolni prostor, već se moraju taložiti pomoću filtera , ciklona i sl.Prenos materijala od peći do drobilice , mora biti mehanizovan.U prostoru gde se klinker drobi i melje i prosejava , moraju se uređaji hermetizovati , a gde to nije moguće , radnici moraju imati respiratore.Radicima koji pakuju cement , obzirom da rade sa vrućim materijalom , moraju se dati na korišćenje azbestne i debele kožne rukavice, radna obuća i odeća i respiratori.Pri ručnom utovaru ,radnici pored zaštitne odeće i obuće , moraju imati i zaštitne kapuljače.

57

PROIZVODNJA KREČA I GIPSA

Kreč se dobija prženjem na 1000-1200 stepeni , krečnjaka (CaCO3), pri čemu se dobija živi kreč (CaO).Radnici koji rade na slaganju kamena u peći za pečenje kreča i gipsa, moraju imati odgovarajuću obuću i odeću i zaštitne kožne kecelje, ojačane kožne rukavice , za zaštitu od oštrih ivica , kamena.Prostor oko peći , mora biti dobro ventilisan zbog velikih količina toplote i zbog pojave ugljen dioksida i drugih gasova.Prostorije u kojima se melje, prosejava i pakuje gips , moraju imati hvatače prašine i taložnike ,da se ne zagađuje okolina.Radnicima na ručnom utovaru ili prenosu gipsa, se daju sledeća LZS-radna odeća i obuća i zaštitne kapuljače.

10. Mere pri proizvodnji boja?

O: Radnici koji rade na proizvodnji otrovnih mineralnih boja, moraju imati zaštitne maske ili respiratore , zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice.Podovi i zidovi radnih prostorija, moraju biti izrađeni od keramičkih pločica , da se mogu svakodnevno preti i čistiti.Najmanje jednom nedeljno , vrši se čišćenje pogona, uređaja mašina i sl.Metalno olovo se koristi za dobijanje olovnih jedinjenja za izradu boja.Čist proizvod je olovno belilo.Otpaci od olova, sirovina za proizvodnju i sl. ne sme biti razbacana po podu proizvodnih prostorija, da se spreči nastajanje olovne prašine , koja je otrovna.Praškasti olovni materijali moraju se po potrebi kvasiti, da se spreči uzvitlavanje po vazduhu.Sušnice u kojima se suše olovna jedinjenja , moraju imati otvore za prihvat isparenja i prašine , koja se moraju taložiti i neutralisati.Za proizvodnju mineralnih boja , koristi se i cink , koji je škodljiv kao i olovo ili cinkova jedinjenja ZnS, ZnO.

11. Mere zaštite pri proizvodnji šibica?

O: Tehnologija proizvodnje šibica je veoma rizičan proces sa aspekta zaštite od požara.Proizvodnja se sastoji u pripremi mase za izradu glave šibica i tarne površine na kutiji.Glavu šibice čini vodeni rastvor tutkala- želatina u kom se rastvara kalijum hlorat (KClO3) uz dodatak gorive materije, sumpora ili njegovih jedinjenja.Glavni sastojak tarne površine je crveni fosfor, stakleni prah i želatin.Skladište za kalium hlorat mora biti odvojena zgrada od ostalog skladišta i proizvodnog dela , jer se radi o oksidacionom sredstvu.U ovim skladištima mora biti postavljena sprinkler ili drenčer instalacija za automatsko gašenje požara.Ventili za ovaj uređaj moraju biti min. 20 metara udaljeni od skladišta.Priprema i prerada (usitnjavanje , odmeravanje i sl) kalijum hlorata mora biti odvojena od skladišnog i ostalog prostora.Sudovi i alati koji se koriste u proizvodnji ne smeju biti od čelika i moraju biti čisti , bez organskih primesa.

Pri izradi glava šibice, kalijum hlorat se prvo sipa u vodeni rastvor (nezapaljivo) želatina- tutkala , pa mu se dodaju ostale primese- sumpor i ostala jedinjenja.Kalijum hlorat , kao oksidans , ne sme doći u dodir sa derivatima nafte, parafinom, vazelinom, i ostalim zapaljivim materijama, sa kojima gradi eksplozivne smeše.Crveni fosfor je zapaljiv pri malom trenju, u prostorijama za rad se može nalaziti samo u količini za rad jedne smene.U prostorijama za rad i magacinu, mora biti dovoljan broj aparata za početno gašenje požara , pesak i sl.Delovi mašina, koji dolaze u dodir sa gotovim šibicama , moraju se podmazivati , da ne dođe do trenja i požara.

58

Radnici koji vrše prenos i manipulaciju sa gotovim proizvodom, moraju imati kecelje od nezapaljivog materijala, zaštitni vizir za zaštitu lica od plamena, zaštitne rukavice.U magacinima i proizvodnim pogonima zabranjeno je pušenje , paljenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči.Ova proizvodnja mora imati vatrogasnu jedinicu.

12. Mere zaštite pri proizvodnji lanenog ulja , firnisa , gotovih uljanih boja i lakova?

Laneno ulje dobija se iz semenki lana, drugi naziv je ''firnis''.Opasnosti za radnike predstavlja, vruća masa pri dobijanju firnisa i zapaljivost komponenti organskih boja i lakova.Magacini lanenog ulja , gotovih boja i lakova , moraju biti udaljeni od proizvodnih prostorija.Moraju biti udaljeni od javnih puteva i vazdušnih električnih vodova, te moraju imati vatrodojavu i automatsko gašenje požara.Radne prostorije , takođe moraju imati sistem za automatsku dojavu požara i automatsko gašenje.Grejanje ovih prostorija , vrši se isključivo pomoću vodene pare, tople vode ili indirektno el. putem.Pri izradi nitroceluloznih lakova , moraju se preduzeti mere zaštite u skladu sa propisima , koji određuju mere zaštite pri proizvodnji eksploziva i eksplozivnih materija.Uređaji u kojima se kuvaju uljani lakovi , moraju se smestiti u posebne prostorije, a uz ove uređaje se moraju obezbediti aparati za početno gašenje požara.Veliki broj boja i lakova su monomeri , koji se nanošenjem na podlogu polimerizuju , jer im se pre nanošenja dodaju aktivatori: ubrzivači i katalizatori, koji su obično organski peroksidi.Kod polimerizacije i kod dodavanja ubrzivača ,razvija se egzoterman proces, koji ako je nekontrolisan , u većoj masi materijala, može dovesti do požara.Akcenat u zaštiti radnika je na primeni propisa iz oblasti zaštite od požara za lakozapaljive tečnosti.Radi zaštite radnika u proizvodnji , gde je prisutno zagrevanje i kuvanje boja i lakova, moraju se primeniti zaštitne kecelje, zaštitna odeća i obuća i zaštita lica ,od prskanja kapljica, pomoću vizira.Pri radu sa praškastim puniocima i pigmentima koristiti respiratore.

13. Mere zaštite pri proizvodnji sapuna , glicerina i kozmetičkih sredstava.?

O: Sapuni su soli viših masnih kiselina.Postoje dva postupka dobijanja sapuna:- dejstvom uz kuvanje NaOH na masti i ulja,- dejstvom uz kuvanje KOH na masti i ulja,- neutralizacija masnih kiselina sodomNa2CO3

Prilikom proizvodnje sapuna, zagađenje potiče od gadnih mirisa tokom kuvanja sapuna i otpadne vode, nakon ekstrakcije glicerina.Za neutralizaciju se koriste ''skruberi'' gde se pomoću kiselog vodenog rastvora, a potom dodatnim spaljivanjem gasova, pročišćava vazduh , koji se izbacuje u atmosferu.Pošto se radi o opasnim sirovinama (kaustična soda , izaziva opekotine po koži, očima), radnici moraju imati zaštitnu radnu odeću i obuću, zaštitne rukavice , kecelje i štitnik za lice i oči.Prostorije gde su smešteni kazani za kuvanje sapuna i bazeni za istakanje , moraju imati dobru ventilaciju i prihvat i neutralizaciju para.Ako se po podu razliva sapunska ili glicerinska masa, pod mora biti što češće pran, zbog mogućeg klizanja.

14. Mere zaštite pri proizvodnji jestivog ulja?

O: Proizvodnja jestivog ulja iz semenki(suncokret, kukuruzne klice) počinje uskladištavanjem semena u silose, što je u velikoj meri mehanizovan proces: usipni koševi, transportne trake, pužni prenosi, te opasnosti po radnike proističu uglavnom od sredstava unutrašnjeg transporta iliod nastanka požara u silosima ,zbogsamopaljenja.Po potrebi ,seme se suši u sušarama, da se vlažnost zrna smanji ispod 14%.

59

Sledeća faza je ljuštenje semena, što se odvija u automatizovanim i mehanizovanim uređajima ,re u ovoj fazi proizvodnje imamo opšte opasnosti od nastanka povreda.Naredna faza je ekstrakcija ulja iz presovanih semenki pomoću, benzina ili benzola, što povećava rizik od nastanka požara i eksplozija.U ovim pogonima potrebna je hermetizacija procesa, te postavljanje automatske dojave i gašenja požara.Mora se voditi računa o svim mernim uređajima, odnosno o njihovoj ispravnosti : termometri, manometri.

15. Mere zaštite pri destilaciji i rafinisanju nafte?

O: Sirova nafta je složena smeša hemijskih jedinjenja i sastoji se uglavnom iz ugljovodonika- alkana: metan (CH4) pa do ugljovodonika složenije strukture (C40H80), olefina, parafina i aromatičnih ugljovodonika.Rafinerije nafte su kompleksni tehnološki sistemi, koji čine tehnološke procese: separacija, frakciona destilacija, tretiranje frakcija i blending.Frakcionom destilacijom dobijaju se benzin, petroleum, dizel ulje-gorivo, maziva i bitumen , pri čemu ostaju rafinerijski gasovi.Frakcije se podvrgavaju krekovanju, reformingu, polimerizaciji , izomerizaciji i sl.Krajnji stepen prerade je blending: mešanje pojedinioh frakcija.U krugu rafinerije, uređaji i aparati za destilaciju i manipulaciju naftom, moraju biti potpuno odvojeni i dovoljno udaljeni od nadzemnih cisterni sa sirovom naftom i sa frakcijama, najmanje 100 metara.Teren na kome se nalaze tankovi i cisterne sa naftnim derivatima , mora biti ograđen betonskom ogradom u visini od min. 2,5 m.Ceo sistem tankova i rezervoara sa naftnim derivatima , mora imati automatske stabilne sisteme za gašenje požara i hlađenje rezervoara vodom.Svi nadzemni rezervoari , moraju imati ugrađene stepenice i platforme za kontrolu instalacija i uređaja.Nepoželjna emisija opasnih supstanci , uklanja se kondenzacijom ili sagorevanjem kroz rafinerijsku baklju.Uređaji za rafinisanje pomoću sumporne kiseline moraju imati odvodne cevi, radi odvođenja nastalog sumpordioksida, koji se neutrališu.Pri radu sa vrućim ostacima destilacije nafte, potreban je oprez jer se oni na tim remperaturama mogu spontano upaliti.Radnici u svim fazama rada u rafineriji nafte , moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću , obuću, , zaštitne rukavice(kožne ili gumene otporne na naftne derivate) , zaštitu lica i očiju.

16. Mere zaštite pri proizvodnji špiritusa i kvasca?

O: Osnovna sirovina pri proizvodnji špiritusa i kvasca je skrob dobijen iz krompira, pšenice, kukuruza , melase iz repe i sl.Hidrolizom ,skrob prelazi u šećer , nakon čega dodavanjem kvasca , nastaje alkoholno vrenje.Po završenom procesu vrenja , pristupa se destilaciji alkohola.Opasnost po radnike nastaju u procesu vrenja , zbog velikih količina ugljen dioksida , te u tim prostorijama mora postojati dobra ventilacija.U prostorijama gde ima puno para špiritusa , u odeljenju destilacije , mora takođe postojati veštačka ventilacija.Velike količine špiritusa smeštaju se u tankove i rezervoare od čelika, koji moraju biti zaštićeni od dejstva sunčevih zraka, odnosno moraju imati hlađenje vodom, kao i ostale zapaljive tečnosti.Pri pretakanju špiritusa iz cisterni u autoklave ili željezničke cisterne , pumpe moraju biti u protiv- eksplozivnoj izvedbi.Ako se koriste gasovi pod pritiskom, onda to mora biti azot(inertan-nezapaljiv), nikako komprimovani vazduh.Svi cevni vodovi , ako nisu ukopani u zemlju , moraju biti toplotno izolovani da se spreči zagrevanje usled sunčevih zraka .U velikim pogonima špiritana, mora postojati vatrogasna jedinica.

17. Mere zaštite pri proizvodnji šećera?

60

O: Proizvodnja šećera bazira se na preradi šećerne repe , koja se lageruje u velikim naslagama, zatim se pere uz upotrebu velike količine vode.Transporterima se odvozi do uređaja za rezanje, gde se pretvara u rezance, nakon čega se ukuvava radi ekstrakcije šećera.Dobijeni rastvor se potom ukuvava i sledeća faza je kristalizacija.Finalni proizvod, šećer u kristalima se pakuje u papirne ili plastične vreće i lageruje u magacinima.Kanali za smeštaj i plavljenje repe , moraju imati zaštitne ograde da se spreči pad radnika.Transportne trake i kanali takođe, moraju biti osigurani od pada radnika u otvore , a uređaji moraju u slučaju opravke imati komandne aktuatore zaključane, da se spreči uključenje ,zbog nepažnje ili slučajno.Svi kanali , jame šahtovi u sistemu za pranje repe , moraju bitiograđeni ogradama , postavljene rešetke, da se spreči pad radnika u opasnu zonu.U pogonima za kuvanje rezanaca repe i za kuvanje melase , opasnost po radnike nastaje zbog vrele vode, pare, pri mogućim oštećenjima cevovoda i para voda.Svi cevovodi sa vrelom vodom i parom, moraju biti vidljivo označeni , a pristup radnika do vrelih delova, sprečen zaštitnim ogradama , paravanima ili označen natpisima upozorenja i zabrane prolaza.

18. Mere zaštite pri proizvodnji tutkala?

O: Proizvodnja tutkala i želatina iz kostiju i rskavice, počinje dezinfekcijom uskladištenih sirovina , da se spreči širenje neprijatnih mirisa i zaraza.Radnici u tom delu proizvodnje, moraju imati radnu odeću od gumiranog platna, da se može prati,gumene čizme, gumene rukavice i po potrebi respiratore.Sledeća faza je pranje sirovine ,od prljavštine i kreča, u bazenima za kvašenje, nakon čega se vrši ekstrakcija masti pomoću benzina, što predstavlja opasnost od nastanka požara i eksplozije.Nakon ekstrakcije masti , preostala masa se kuva i dobija se želatin, koji se daljim uparavanjem prevodi u čvrsto stanje , a kosti se melju u mlinovima i dobija se koštano brašno.Rezervoari i sudovi u kojima je smešten benzin za ekstrahovanje, moraju imati sve potrebne merne instrumente, a cevovod mora biti nepropusan, a u pogonu ekstrakcije je zabranjeno pušenje i palenje otvorene vatre.U samom pogonu se postavlja dovoljan broj aparata za početno gašenje, a sa spoljnje strane , dovoljan broj hidranata, za gašenje vodom.U toku rada ekstraktora , ne sme se u pogonu vršiti nikakvo zavarivanje i bilo kakva popravka , pri čemu bi došlo do varničenja.Radnici koji rade sa kostima i sirovom mesinom , moraju imati gumene čizme , gumirana odela, zbog dezinfekcije i pranja, gumene rukavice , a u delu proizvodnje koštanog brašna i zaštitne respiratore.

19. Mere zaštite pri proizvodnji etil-etra?

O: Dejstvom koncentrovane sumporne kiseline na etil alkohol , na temperaturi od 140 stepeni celzijusa, nastaj eetil- etar.Pri ovoj proizvodnji, akcenat na mere zaštite je na zaštiti od požara i eksplozija.Rezervoari za smeštaj etil alkohola , moraju bit dovoljno udaljeni od proizvodnih objekata, a cevovod se mora kontrolisati.Rezervoari sa etil etrima, takođe na bezbednom rastojanju od proizvodnog dela .Radi sigurnog praćenja procesa , moraju biti ispravni termometri , manometri i pokazivač nivoa , na uređajima za proizvodnju.Zbog velike opasnosti u kompletnom pogonu i skladištu sirovina i gotovog proizvoda , zabranjeno je pušenje , palenje otvorene vatre i rad sa alatom koji varniči.

20. Mere zaštite pri proizvodnji tanina i destilaciji drveta?

61

O: Pri proizvodnji tanina , prva faza je usitnjavanje drveta , da se dobije piljevina , koja se pod dejstvom vruće vode i lužine , izlučuje u hermetički zatvorenim posudama, te se na taj način dobija vodeni rastvor tanina i izluženi drveni ostatak.Opasnosti po radnike , na ovim poslovima nastaju zbog delovanja vrele vode , pare i dejstva lužine, te moraju imati odgovarajuću radnu odeću i obuću, a za zaštitu od vrele vode i sl. kožne kecelje i kožne rukavice.Kod proizvodnje-suve destilacije drveta , u velike metalne retorte se slaže sirovo drvo koje se dejstvom toplote razgrađuje na gasove i pare ugljovodonika, ugljen –monoksid , ugljen –dioksid, tečnu fazu , koju čini sirćetna kiselina , benzen , toluen, ksilen, krezol, terpeni, i fenoli, a kao čvrst ostatak nastaje drveni ugalj.Radnicima kod rada na retortama, moraju se staviti na raspolaganje zaštitna odela i zaštitne rukavice za zaštitu od toplote i respiratori za zaštitu od ugljene prašine.U pogonima za hemijsku preradu tečnih destilata drveta, radnici moraju imati odeću i obuću za zaštitu od kiselina i za zaštitu od štetnih gasova-gas maske, za slučaj izlaska otrovnih materija iz hermetizovanih uređaja.

21. Mere zaštite pri impregnaciji drveta (pragovi i stubovi)?

O: Istovar teških pragova i stubova mora biti mehanizovan.Kod ručne manipulacije drvenom građom , radnici moraju imati odgovarajuću ličnu zaštitnu opremu.Mašine za zarezivanje pragova ,moraju biti zaštićene, da ruke radnika ne dođu u opasnu zonu i da se spreči izletanje iverja i komada drveta u okolni prostor.Uprostoriju gde su smešteni kazani za toplu impregnaciju drveta, moraju imati dobru prirodnu i veštačku ventilaciju, te da se proces što više hermetizuje, da se radnici zaštite od udisanja štetnih isparenja.Kazani za impregnaciju , moraju biti izolovani da ne zrače toplotu.Utovar obrađenih pragova i stubova na vagone ili kamione mora biti mehanizovan, transportne trake, viljuškari i dizalice , da radnici što manje budu izloženi dejstvu katranskih ulja i krezola.

PROIZVODNJA NITROCELULOZEBazira se na nitrisanju drvne celuloze ili pamuka .Smešu za nitrisanje , čini sumporna i azotna kiselina.Ako nitroceluloza sadrži više od 12% azota postaje eksplozivna.Po pravilu pogoni za proizvodnju nitroceluloze podležu propisima za proizvodnju eksploziva i eksplozivnih materija, i moraju se graditi dovoljno udaljeni od naselja i od ostalih objekata.Magacini drvne celuloze i pamuka , moraju biti udaljeni od pogona za nitrisanje min. 50 metara. U ovim magacinima, mora postojati automatska dojava i gašenje požara.Sušare i uređaji za sušenje celuloze , moraju se svakodnevno čistiti od nataložene prašine nitroceluloze , koja je zapaljiva i eksplozivna.Rezervoari za smeštaj sumporne i azotne kiseline , moraju biti od materijala otpornog na dejstvo kiselina.Opasnosti po radnike , nastaju pored opasnosti od požara i eksplozija i zbog štetnog dejstva kiselina na ljudski organizam, kao i zbog škodljivih i otrovnih gasova , koji nastaju u procesu proizvodnje.Lična zaštitna sredstva za radnike su: radna odeća i obuća otporna na kiseline, zaštitne kecelje , štitnik za lice, a u slučaju pojave štetnih gasova, odgovarajuće maske.Uređaji za nitrisanje , rade pod određenim pritiskom i temperaturom i zbog toga moramo imati isprane termometre, manometre, te otvore za prinudno ispuštanje smeše, ako proces postane isuviše egzoterman , te može doći do eksplozije.Sušare za nitrojedinjenja , moraju biti udaljena min. 300 metara od naselja i 100 metara od ostalih proizvodnih objekata.Zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre i uotreba alata koji varniči, u pogonima i magacinima ove vrste proizvodnje.

22. Mere zaštite pri manipulaciji i čuvanju celuloida?

62

Celuloid je plastična masa , napravljena od nitroceluloze i kamfora.Ne rastvara se u vodi, rastvorljiv je u acetonu i smeši etra i etil alkohola.Veoma je zapaljiv i sagoreva velikom brzinom.Pri sagorevanju u zatvorenim posudama može doći do eksplozije.Zagrevanje prostorije za proizvodnju i obradu celuloida ,može biti samo uz pomoć tople vode, pare i indirektno uduvavanje toplog vazduha.U prostorijama mora biti postavljen dovoljan broj vatrogasnih aparata i hidranata za gašenje vodom.Magacinski prostor i proizvodne prostorije , moraju imati uređaje ua automatsko gašenje požara.Zidovi i podovi u prostorijama za obradu moraju biti od materijala, koji se lako pere od nataložene prašine.Otpaci i sitni komadi , bacaju se u kante sa vodom i uništavaju spaljivanjem.Čišćenje radnih prostorija mora biti svakodnevno.Rastvarači celuloida (najčešće aceton) , pri lepljenju i rastvaranju, mogu se držati samo u količini za rad jedne smene.U jednom skladištu , ne može se držati više od 1000 kg celuloidnih filmova, odnosno 4000 kg. celuloida u drugim oblicima.Magacini moraju biti od vatrootpornog materijala , sa lakom krovnom konstrukcijom.Zbog velike brzine sagorevanja na zidovimai krovnoj konstrukciji , moraju postojati ''odušci''- klapne za odvođenje talasa toplote i sagorelih gasova u slučaju požara.Kod obrade celuloznih ploča i debljih komada pomoću brusilica, bušilica, i glodalica, mesto obrade mora biti hlađeno vodom.Sva vrata u proizvodnim i magacinskim prostorima moraju se otvarati u polje.Radnici moraju biti upoznati sa putevima za evakuaciju.

23. Mere zaštite pri preradi gume-kaučuka?

O: kaučuk je mlečni sok drveta kauukovca , a dve glavne komponente su mu nopren i butadien.Na povišenoj temperaturi uz dodatak sumpora dobija se, guma.Guma se u novije vreme , dobija hemijsko-tehnološkim postupcima, bez upotrebe prirodnog kaučuka.Mlinovi za usitnjavanje stare gume , moraju biti zaštićeni ogradama i mrežama od ulaska radnika i delova tele u opasnu zonu.Pri procesu prosejavanja gume , gde se stvara prašina, proces mora biti hermetizovan a prostorije provetravane prirodnom i veštačkom ventilacijom.Odeljenja sa teškim valjcima i kalenderima za preradu gumene mase i izradu gumiranog platna i sl. moraju biti prostrana i dobro ventilisana.Na valjcima se mora raditi oprezno, da ruke ne dođu u opasnu zonu, moraju postojati zaštitne naprave , koje će sprečiti pristup u opasnu zonu, a aktuatori za zaustavljanje pogona i po potrebi, hod unazad, da se mogu uključiti rukom,, nogom, glavom ili delom tela.U odeljenju vulkanizacije , prese za vulkanizaciju , koje rade pod pritiskom vodene pare, moraju imati zaštitu od mehaničkih povreda , a pogon mora biti dobro ventilisan zbog izdvajanja štetnih gasova , te je potreban veći broj izmena vazduha.

24. Mere zaštite pri proizvodnji kiseonika i disu gasa(uređaji za dobijanje acetilena)?

O: Kiseonik se dobija iz vazduha komprimovanjem i hlađenjem vazduha, da bi se dobio tečni vazduh, iz koga se u destilacionoj koloni odvajaju kiseonik, azot i ostali gasovi.Pre komprimovanja, vazduh prolazi kroz prečistače , radi odvajanja vodene pare , čestica prašine i ne sme biti primesa zapaljivih gasova.Cevovod za različite vrste gasova, dobijenih ovim postupkom, moraju biti vidno obeleženi slovnim oznakama i bojom.Odeljenje za punjenje boca kiseonikom, mora biti odvojeno od ostalih delova pogona ogradom, od drvenih greda debljine preko12 cm. ili od drugog materijala , koji se ne raspada u parčad pri eksploziji.Pristup besposlenim licima, tokom procesa punjenja boca sa kiseonikom , zabranjeno je.Boce kao i svi sudovi pod pritiskom, podležu periodičnom pregledu i ispitivanju, a neispravne boce se izdvajaju iz procesa.

63

Zabranjeno je ulaziti u ovo odeljenje sa zamašćenom odećom i rukama, zabranjena je upotreba zamašćenog alata i pucvola i sl.

STALNI UREĐAJI ZA DOBIJANJE ACETILENAAcetilen se dobija dejstvom vode na kalcijum karbid CaC2+2H2O gde nastaje kreč i gas acetilen: Ca(OH)2+C2H2.Prostorije sa razvijačem acetilena , moraju biti izdvojene od ostalih zgrada u krugu preduzeća, sve el. instalacije i uređaji , moraju biti u protiv-eksplozivnoj izvedbi, mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija.Dobijeni acetilen se rastvara u acetonu , koji ga dobro apsorbuje (1 litar acetona vezuje 300 litara acetilena).Čist acetilen se ne može komprimovati , jer na pritisku iznad 1,5 bara ,spontano eksplodira.Iz tih razloga se boce pune acetonom infuzioriskom zemljom, drvenim ugljem i onda se stavljaju pod pritisak.Sa bakrom gradi eksplozivna jedinjenja , te boce i delovi opreme, ne smeju u svom sastavu imati bakra ili legura sa 70% Cu.N a generatoru acetilena , mora biti vidna oznaka o količini kalcijum karbida, najveća dopuštena težina šarže,.. najvećoj dozvoljenoj proizvodnji na sat , maksimalno dozvoljenom pritisku generatora.Nepovoljni porast pritiska u generatoru, mora se sprečiti sigurnosnim ventilom, tako da se ispuštena količina gasa ispusti u prostor van objekta.U proizvodnim pogonima, zabranjeno je pušenje i paljenje otvorene vatre, kao i upotreba alata koji varniči.Eksplozivnost acetilena u smeši sa vazduhom je 2,5-80% .25. Mere zaštite pri proizvodnji celuloze i hartije?

O: Celuloza se dobija iz drveta , korišćenjem rastvarača, koji nerastvaraju celulozu, već lignin , smolu i dr. materije u drvetu.

Kao rastvarači koriste se NaOH, Na2SO4 i Ca(HSO3)2.

Proces dobijanja celuloze iz drveta počinje , mehaničkom obradom drveta i njegovim usitnjavanjem , te se na mašinama za sečenje (kružne i druge testere) primenjuju mere ZNR za obradu drveta.Prostorije gde su smešteni uređaji za kuvanje , pomoću vodene pare i uz prisustvo rastvarača: lužine i sl. materija zbog izdvajanja velike količine pare i štetnih isparenja , moraju imati dobru ventilaciju, a ovi uređaji moraju biti hermetizovani.Pri ovom procesu dolazi do izdvajanja štetnih hlornih jedinjenja i sumpor dioksida.Za izbeljivanje celuloze i mase za hartiju, koriste se oksidaciona sredstva.Kao sredstvo za izbeljenje, koristi se hlordioksid, a njegova maksimalno dozvoljena koncentracija MDK je 0,1 mg/m3, te je otrovan gas.Da bi se sprečilo ugrožavanje radnika , mora se doziranje hlornih jedinjenja precizno odrediti, a proces hermetizovati.Radnici za slučaj opasnosti, moraju imati na raspolaganjugas maske sa cedilom za zaštitu od hlora.Cilindri za sušenje pod pritiskom pare, podležu propisima za sudove pod pritiskom, i moraju imati ventile sigurnosti..Radni valjci kalendera za glačanje, satiniranje i prevlačenje hartije , moraju imati zaštitu od ulaska u opasnu zonu.Poprečni i uzdužni rezači hartije , moraju imati ispravne vođice, te moraju imati zaštitu od ulaska ruku u opasnu zonu.Mašine za sečenje hartije , moraju imati naprave za sprečavanje povratnog hoda noža, izuzetak su ručne mašine za sečenje.

26. Mere zaštite pri proizvodnji cijanovodonika?

O: Cijanovodonik se može dobiti dejstvom sumporne kiseline naNaCN, pri čemu nastaje natrijum sulfat i gasni cijanovodonik HCN.Rastvoren u vodi ,daje cijanovodoničnu kiselinu.Predstavlja veoma snažan otrov, korišćen i u prvom svetskom ratu kao BOT.Proizvodni pogoni i skladišta cijanovodonika , moraju biti udaljeni od stambenih i proizvodnih zgrada min. 200 metara i min. 100 metara od javnih saobraćajnica i pruga.

64

Kanalizacija preduzeća mora biti odvojena od gradske kanalizacije , taložnicima sa oduškom za gasove.Cijanovodonik je osim otrovnosti i eksplozivan gas, u granici od 6- 40% u smeši sa vazduhom.U stovarištu sirovina , moraju se preduzeti sledeće mere: - mora imati vodvod sa umivaonicima i priključak za crevo za pranje i neutralizaciju, - vrata stovarišta moraju biti od čvrstog materijala i stalno zaključana, - mora postojati dovoljna količina sredstava za neutralizaciju suporne kiseline, - u prostoriji za cijanova jedinjenja , moraju biti na raspolaganju radnicima gas maske sa cedilom za zaštitu od cijanovodonika, a za rad sa praskavim materijalima, respiratori sa odgovarajućim cedilom.Cijanova jedinjenja i sumporna kiselina, moraju se držati u odvojenim prostorijama.Sudovi za rastvaranje cijanovih jedinjenja , moraju biti otporni na dejstvo sumporne kiseline.Proizvodni pogon cijanovodonika , mora biti u posebnom objektu , odvojenom od ostalih proizvodnih i drugih objekata i u njemu mora postojati dobra prirodna i veštačka ventilacija, sa min. 25 izmena vazduha na sat.Ispuštanje vazduha iz sudova za kondenzaciju cijanovodonika, mora se vršiti preko uređaja za neutralizaciju HCN, pa tek potom ispuštati kroz cevovod napolje van objekta i to tako da je odušna cev min. 2 metra višlja od krovova okolnih objekata.Na posudama u koje se pakuje HCN , mora postojati uputstvo za upotrebu i čuvanje , i uputstvo za prvu pomoć u slučaju trovanja.U blizini prostorija za proizvodnju i skladištenje cijanovodonika, mora se nalaziti dovoljan broj izolacioni aparata sa komprimovanim vazduhom.Mora postojati oprema za merenje koncentracije cijanovodonika.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U SAOBRAĆAJU I ODRŽAVANJU TRANSPORTNIH SREDSTAVA

''Pravilnik o zaštiti na radu pri održavanju motornih vozila i prevoza motornim vozilima''(''Sl. List SFRJ'' br.55/65)

P I T A NJ A

1. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom, ispitivanje kočnica, kretanje vozila u krugu preduzeća, pranje vozila,stavljanje i skidanje guma, rad sa akumulatorskim baterijama)?

2. Mere zaštite pri prevozu vozilom? 3. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom , benzolom i antifrizom?

O D G O V O R I

1. Mere zaštite na radu pri održavanju vozila(opravke i snabdevanje vozila gorivomi mazivom, ispitivanje kočnica, kretanje vozila u krugu preduzeća, pranje vozila,stavljanje i skidanje guma, rad sa akumulatorskim baterijama)?

O: OPRAVKE VOZILASrednje i velike opravke vozila i snabdevanje gorivom i mazivom, vrši se u posebnim prostorijama – radionicama, kojea mora biti opremljena svim potrebnim uređajima i alatima.Manje opravke , se mogu vršiti i van radionice uz preduzimanje zaštitnih mera na osnovu Pravilnika.Za vreme opravke vozilo se mora zakočiti , menjač ubaciti na najmanji prenos.Kada se vrši opravka kočnica , pod točkove ubaciti kočne papučice. Na upravljač postaviti natpis ''Ne

65

uključuj motor- vrši se opravka''.Ako se vozilo podiže pomoću hidrauličnog uređaja – dizalica , mora se na aktuatore postaviti natpis''Ne uključuj- pod vozilom su ljudi''.U radionici sa kružnim kretanjem vozila , postaviti odgovarajuću svetlosnu i zvučnu signalizaciju.Ako se vrši skidanje točkova , ispod osovina se postavljaju nogari – stalci.Teretna vozilo sa sandukom na kipovanje , mora biti osigurano od neželjenog podizanja ili spuštanja sanduka.Kod većih popravki , vozilo se mora obezbediti od pada i požara.Ako se vrše radovi,ispod vozila sne sme curiti gorivo, mazivo antifriz ili elektrolit.Kod radova na zavarivanju, rezanju i brušenju na cisterni ili rezervoaru za gorivo na vozilu, mora biti:- isključena el. instalacija sa akumulatora- klemne,- rezervoar ispran i napunjen vodom ili CO2, N2

- masa vozila uzemljena.KRETANJE VOZILA

U krugu preduzeća i radnim prostorijama- radionicama , vozilom može upravljati lice sa odgovarajućom vozačkom dozvolom.Na saobraćajnicama mora postojati odgovarajuća signalizacija i plan kretanja vozila.Brzina kretanja vozila u preduzeću je do 10 km/čas, a u radnim prostorijama do 5 km/čas.Brzina na probnim pistama , kao i u javnom saobraćaju , ako je postavljena odgovarajuća signalizacija.ISPITIVANJE KOČNICA NA VOZILIMAIspitivanje kočnica pri radu motora , može se vršiti samo na propisanim uređajimaPri podešavanju kočnica: motor isključen, a vozilo u stanju mirovanja.Vozač ne sme pustiti motor u rad , dok se radi podešavanje kočnica.PRANJE VOZILAPranje vozila crevom pod pritiskom, može se vršiti na otvorenom prostoru, dovoljno udaljenom od el. instalacija i vodova.Pod prostora za pranje vozila , mora biti hrapav.Za vreme ručnog pranja vozila , radnik mora imati : gumene čizme, gumene rukavice, zaštitnu kecelju i sl.Kanalizacija mora imati odeljivač goriva i maziva , koje se posebno neutrališe.Kod mehanizovanog pranja , motor ugašen , prozori zatvoreni , a el. instalacije na vozilu zaštitćene od vode.Ne sme se koristiti motorni benzin za odmašćivanje i pranje delova vozila.Može se koristiti petroleum ili D-2 gorivo.Ne sme se prosipati u kanalizaciju ili na zemlju.RAD SA AKUMULATORSKOM BATERIJOMPri radu sa aku- baterijama, moraju se obezbediti od prosipanja elektrolita, naročito pri ručnom skidanju i prenosu.Ako se elektrolit- sumporna kiselina, prospe po odeći i telu radnika, neutralisati je suvom krpom i ispiranjem 10% rastvora sode bikarbone.Pri pripremanju razblažene sumporne kiseline za akumulator, mora se kiselina , u tankom mlazu (uz mešanje) sipati u vodu.Radnici moraju imati odgovarajuću LZS.U prostoriji za formiranje i punjenje akumulatora , ne sme se raditi sa otvorenom vatrom, pušiti ili raditi alatom koji varniči.Alektrične instalacije i uređaji , moraju biti u Ex izvedbi.STAVLJANJE I SKIDANJE GUMARadionica : suva i čista.Pre skidanja guma iz unutrašnje gume, ispustiti vazduh.Skidanje guma vršiti odgovarajućim alatom .Guma se ne sme stavljati na zarđao , napukli ili hrapav naplatak.Elastični prsten spoljnje gume , mora nalegati u žljeb.Punjenje guma na skinutom točku , može se obavljati samo uz upotrebu zaštitne ograde ili rešetke.

2. Mere zaštite pri prevozu vozilom?

O: Svako vozilo mora imati standardni ručni alat, pribor za šlepanje, rezervne delove, priručnu apoteku za prvu pomoć i protiv- požarni aparat.Pre polaska na put, proverava se tehnička ispravnost vozila.Za vreme rada motora, buka u kabine ne sme biti veća od 80db,a koncentracija ugljen-monoksida do 58mg/m3, a meri se 2

66

puta godišnje.Ako se prevoze opasne materije(tečna goriva, jetke i otrovne materije i sl.) vozaču , pratiocu i radnicima na manipulaciji , dati uputstva za rad i odgovarajuću zaštitnu opremu.Ako se utvrdi da je vozač pod dejstvom alkohola i droga ili ili je premoren , ne sme se pustiti da upravlja motornim vozilom.Prevoz ljudi u sanduku sa automatskim isovaranjem (kiperi) , zabranjen je.Prikačinjanje prikolice vrše vozač i pomoćnik.Za vreme utovara i istovara vozila, vozač mora biti prisutan.Zabranjeno je na kosinu veću od 50 postavljati vozilo za utovar,bez sigurnosnih podmetača, isto tako i na kosinama i ivicama jaruga.Vrata na kabini, moraju biti ispravna i da se lako zatvaraju.

3. Mere zaštite sa etiliziranim benzinom, benzolom i antifrizom?

O: ETILIZIRANI BENZIN je motorni benzin, kome se dodaju tetraetil olovo kao antidetonator , da se obezbedi ujednačen rad motora.Tetraetil olovo je otrovno.Unošenje u organizam udisanjem ili gutanjem izaziva trovanje, te je zabranjeno povlačenje ovog benzina iz posuda i rezervoara, pomoću creva i sl. naprava.Zabranjeno je sipanje ovog goriva u rezervoar vozila, pomoću levka u obične kante.Snabdevanje gorivom , samo na benzinskim pumpama sa ispravnim pištoljem.Zabranjeno je produvavanje cevovoda i delova za napajanje benzinom pomoću usta.ČIšćenje cisterni i rezervoara sa etiliziranim benzinom , može bitisamo uz primenu LZS za radnike, specijalna odeća otporna na dejstvo benzina , cevna maska i opasač sa konopcem za spasavanje, ako se ulazi u rezervoar.Prosut benzin se neutrališe rastvorom hlornog kreča .Radnici moraju biti upoznati sa opasnostima i štetnostima pri radu sa ovim benzinom, i moraju imati sanitarne prostorije, za pranje ruku i neutralizaciju benzina na rukama i odeći.Kanalizacija mora biti odvojena od gradske , pomoću prečistača.Radnici moraju biti periodično pregledani, najmanje jednom godišnje.

BENZOLTakođe je antidetonator, koji se dodaje u motorni benzin.Otrovan je i štetan po zdravlje, te se ne sme pretakati usisavanjem na crevo.Pretakanje samo na benzinskim pumpama ili pomoću creva sa sifonom.Zabranjeno je korišćenje za pranje delova.Radnici koji rukuju ovim gorivom moraju imati odgovarajuću zaštitnu odeću i obuću i zaštitne rukavice.U prostor gde ima isparenja benzola, ulazak samo uz upotrebu gas maski sa odgovarajućim cedilom il uz upotrebu izolacionih aparata(kompresovanog vazduha)Radnici moraju biti upoznati sa merama zaštite od štetnog dejstva benzola.Periodični lekarski pregledi za radnike , jednom godišnje.ANTIFRIZSredstvo protiv smrzavanja u rashladnim sistemima motora, možese držati i skladištiti samo u hermetički zatvorenim posudama od metala ili plastike, sa poklopcem na zavoj.Na posudama mora biti vidan natpis ''Antifriz- otrov'' i oznaka za grupu otrovnosti.Zabranjeno je pretakanje antifriza usisavanjem ustima.Prostorije za skladištenje treba da su suve sa dobrom ventilacijom.Po završenom radu sa antifrizom potrebno je dobro oprati ruke.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU PRI UTOVARU I STOVARU TERETA U TERETNA MOTORANA VOZILA

''Pravilnik o Zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila''

(Sl. List SFRJ br. 17/66)

P I T A NJ A

1. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila?

67

2. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta? 3. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri, auto-

viljuškari , auto dizalice...)?

O D G O V O R I

1. Opšte mere zaštite pri utovaru i istovaru tereta u teretna motorna vozila?

O: Pre početka utovara- istovara u vozilo , vozač je dužan da vozilo ukoči ručnom kočnicom, motor da ugasi i menjač ubaci u najmanji stepen prenosa.Ako je na kosini , mora postaviti sigurnosne podmetače- papučice pod točkove.Otvaranje stranica kamiona i prikolica ,vrše najmanje dva radnika.Pre otvaranja stranica , proveriti stanje tereta.Unutrašnjost kamiona- furgona , pri utovaru- istovaru , mora bitiosvetljenja.Pri utovaru-istovaru na rampe, vozilo mora biti uz samu rampu, ako je tehnički nemoguće , postavlja se siguran most.Širina platforme , rampe za utovar tereta je 1,6 metara.

Po završenom utovaru , vozač proverava stanje tereta i stranice.Ako utovar vrši više radnika , jedan radnik mora kontrolisati rad.Mehanizovani utovar- istovar tereta(dizalice, transportne trake, utovarivači , viljuškari i sl.), mora biti odvojen od prostora za ručni utovar.Za vreme noćnog rada sa mehanizovanim utovarom, osvetljenost mora biti min 120 luksa.Saobraćajnice sa tvrdom podlogom , širine 3 metra za jednosmerni i 5 metara za dvosmerni saobraćaj.Prilazi do vozila min. 0,5 metara.Rastojanje između vozila u koloni min. 1 metar, bočno rastojanje min. 1,5 metara.Na unutrašnjim saobraćajnicama , moraju biti propisani znaci upozorenja ili zabrana, kao i za javne saobraćajnice.Brzina kretanja vozila u krugu preduzeća je 10 km/čas, odnosno u zatvorenom prostoru- 5 km/čas.Manevrisanje vozilom obavezno uz asistenciju još jednog radnika.

2. Mere zaštite pri utovaru i istovaru raznovrsnih tereta?

O: Utovar – istovar iz vozila , materijala u rasutom i vrelom stanju(kreč, cement, bitumen, asfalt i sl.) , mora se vršiti pomoću transportnih uređaja(ručna kolica, transportne trake, utovarivač).Utovar tereta u komadima (sanduci, burad i sl.) preko strana utovarnog sanduka, sme se vršiti samo ako su strane sanduka vezane lancima.Pri nameštanju ovog tereta , radnici ne smeju stajati na teretu.Ako postoji razmak između tereta , moraju se postaviti drveni odstojnici i podmetači.Pri slaganju tereta u vozilo, na dno se slažu komadi veće težine.Pri skidanju tereta , mora se proveriti stabilnost.Ako se utovar – istovar vrši ručno do razdaljine od 60 metara, težina za prenos ne sme biti veća od 50 kg.Ako se vrši ručni prenos, po kosini od 250 , udaljenost od vozila je do 25 metara.Ako se razvozi teret u komadima preko 20 kg, vozač mora imati manipulativnog radnika.Vozač može prikupljati teret do 20 kg.Pri utovaru-istovaru valjkastih tereta(buradi , bale , rolne i sl.) moraju se koristiti mehanizovana sredstva za prinošenje do visine sanduka.Ako se ovo radi sa utovarnih rampi u visini sanduka, može se utovariti kotrljanjem do težine od 200 kg.Buradi i bačve, moraju se slagati u vozilo sa čepom nagore i biti osigurani od kotrljanja.Pri slaganju bačvi jedna na drugu, između , moraju biti dovoljno jake daske zakovane i osigurane drvenim klinovima na kraju, protiv kotrljanja.Zapaljive tečnosti se mogu transportovati u nepropusnim posudama, u skladu sa propisima za transport zapaljivih tečnosti.

68

Zapaljive tečnosti ne smeju se transportovati u kabini vozila.Prevoz jetkih i nagrizajućih materija , samo u ispravnoj idozvoljenoj i dovoljno čvrstoj ambalaži , koja je osigurana od oštećenja(sanduci , korpe, sunđeraste obloge i podmetači) a radnici snabdeveni LZS.Prevoz , utovar, istovar čeličnih boca sa gasovima uz uslov:- ventil čelične boce mora imati metalnu kapu,- u sanduku vozila, mora biti pregade sa udubljenjima za učvršćenje boca ,obložene

debelim filcom,- čelične boce sa tehničkim gasovima , moraju se transportovati polegnuto u ležištima ,

osim butan- boca,- međusobno udaranje i trenje boca , mora biti onemogućeno , moraju biti prekrivene

ceradom za zaštitu od sunca.- u sanduku sa čeličnim bocama , zabranjen je prevoz ljudi.

Pri prevozu drugih tereta (šine , grede, profili i sl.) za istovar , koristiti kose rampe.Vozilo za prevoz dugih tereta i balvana, mora imati čvrste stubove, koji su na gornjem kraju povezani lancima..Balvani deblji od 20 cm. moraju u celini biti povezani lancem, da se kod otvaranja stranice ne obruše.Pri prevozu tereta dužih od 6 metara(cevi, balvani, bandere) mora se koristiti prikolica ili poluprikolica.Teret mora biti vezan lancima.

3. Mere zaštite sa različitim sredstvima unutrašnjeg transporta(trakasti transporteri, auto-viljuškari , auto dizalice...)?

O: TRAKASTI TRANSPORTERI

Transporteri mogu biti sa gumiranom trakom, čeličnom trakom, sa grabuljama, lancima, kofama i sl.Između transportera i gabarita objekta ili vozila , mora biti bočni razmak min. 1 metarKod pokretnih transportera sa promenljivim uglom nagiba, mora postojati kočnica za utvrđivanje u zadatom položaju.Premeštanje transportera za vreme rada zabranjeno je , a kod završetka rada, postavlja se u donji položaj.Za vreme rada transportera, zabranjeno je čišćenje trake, valjaka i dodirivanje delova u pokretu , kao i vršenje bilo kakvih popravki ili provlačenje ispod trake.Transporteri koji rade na električni pogon , moraju biti uzemljeni, na propisan način.AUTO VILJUŠKARIAutoviljuškarima , mogu rukovati lica sa navršenih 18 godina, odgovarajuće stručne spreme za upravljanje dizalicom.Pre početka rada obavezan je prethodni zdravstveni pregled, a u toku rada , jednom godišnje periodični zdravstveni pregled.Pre puštanja u rad, kao i posle većih popravki , vrši se pregled i ispitivanje u pogledu tehničke ispravnosti od strane ovlašćene ustanove.Rokovi za periodične preglede utvrđuje preduzeće.Autoviljuškari na gusenicama , smeju se koristiti samo na tvrdoj podlozi.Za vreme utovara-istovara, tereta iz vozila , u manevarskom prostoru ne sme biti drugih lica, osim radnika na utovaru.Teret na zahvatnoj viljušci, mora ležati što bliže zadnjem delu nosača viljuške, raspoređen ravnomerno na oba kraka.Za poduhvatanje tereta, koriste se odgovarajuće palete.Teret složen na viljuškama ne sme zaklanjati vidik vozaču , ako je to neizbežno , onda se primenjuje vožnja unazad ili obezbeđuje, još jedan radnik za signalizaciju.Pri vožnji viljuške sa nosačem(strelom), moraju biti pomereni unazad.Visina viljuškeiznad poda u toku vožnje je 50 cm., a kod guseničara je min. 25 cm.Pri prevozu dugih predmeta sa dva viljuškara, rad usmerava treći radnik.Nagib terena do 30.Zabranjen je provoz lica na viljuškaru.AUTO DIZALICE

69

Na autodizalice, njihovu opremu, uslove koje mora ispunjavati dizaličar, preglede i ispitivanja, primenjuju se odredbe pravilnika o merama zaštite na radu sa dizalicama.Pri manevrisanju autodizalicom , u blizini električnih vodova, mora se voditi računa o bezbednim rastojanjima, da se isključi mogućnost direktnog dodira ili preskakanja luka.Pri istovaru iz vozila i slaganja dugih tereta , krajevi tereta moraju biti vezani užadima pomoću kojih, pomoćni radnici sprečavaju okretanje tereta.Radnici moraju biti izvan manipulativnog prostora dizalice.Podizanje tereta , može otpočeti , tek kada se utvrdi težina tereta i da li odgovara dozvoljenom opterećenju kraka dizalice.Auto dizalica , pre podizanja tereta mora biti na ugrađenim podmetačima u nivelisanom položaju i na čvrstoj podlozi.Zabranjen je prevoz lica dizalicom.

MERE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU U POLJOPRIVREDI''Pravilnik o zaštiti na radu u poljoprivredi''

(''Sl. List SFRJ'' br 34/68)

P I T A NJ A

1. Zajedničke mere zaštet na mašinama i uređajima u poljoprivredi? 2. Mere zaštite pri rukovanju traktorom? 3. Mere zaštite pri radu sa kombajnom? 4. Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u

poljoprivredi?5. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame? 6. Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda? 7. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje? 8. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi? 9.Mere zaštite pri korišćenju mineralnih (veštačkih) đubriva i sredstava za zaštitu bilja?10. Mere zaštite pri radu u stočarstvu , ribarstvu i pčelarstvu?

O D G O V O R I

1. Zajedničke mere zaštite na mašinama i uređajima u poljoprivredi?

O: Na traktorima i samohodnim mašinama i uređajima , sedišta za vozača , mora ispunjavati uslove:

- da obezbedi položaj vozača , da su mu dostupne sve komande i da mu omogući vidik na sve strane,

- da zaštiti vozača od ispadanja- da omogući ugodan položaj tela i da se može podešavati,- da omogući lako upravljanje svim komandama- da svojom konstrukcijom(tapaciranjem, oprugama i amortizerima) otkloni udarce,

potrese i vibracije za vreme rada.Ispred sedišta, mora biti podupirač za noge i stepenice za penjanje i silaženje.Sedište za suvozača , ako postoji na blatobranu , mora osigurati suvozača od ispadanja.Mašine i uređaji koji imaju predviđeno mesto za poslužioca sa sedištem ili mestom za stajanje ,mora se obezbediti siguran rad, i sprečen pad i ulazak u opasnu zonu.Sedište za poslužioca , mora ispunjavati uslove kao i za vozača.Mesto za stajanje, je sa hrapavom podlogom, protiv klizanja , a mora imati i prečku za pridržavanje poslužioca ili zaštitnu ogradu.Traktori i samohodne mašine, moraju imati signalizaciju , uređaje za osvetljenje i kočnice, kao i kod svih drumskih vozila i podležu godišnjem tehničkom pregledu.Pre početka žetve,

70

vršidbe i drugih sezonskih radova, ove mašine se dodatno pregledaju od strane tehničke komisije, koju određuje preduzeće.Takođe se ovim aktom određuje i način i ko vrši dnevne, nedeljne, i ostale preglede.Ako se na poljoprivrednu mehanizaciju priključuju elektromotori, priključivanje mora biti izvedeno sa propisanim priključcima i uzemljenjem.

2. Mere zaštite pri rukovanju traktorom?

O: Za vršenje radova u svim vremenskim uslovima i terenima, traktor mora imati kabinu u kojoj su ugrađene komande i sedište za vozača i eventualno za suvozača, koja mora ispunjavati uslove:- da bude izgrađena, tako da pruža zaštitu kod prevrtanja,- da štiti vozača od vremenskih nepogoda i prašine,- da ne ometa izvršenje radnih operacija,- da omogući dobru vidljivost,- da sa bočnih strana ima vrata sa prozorima,- vetrobransko i prozorska stakla , moraju biti od materijala koji obezbeđuje vidljivost i

zaštitu pri lomu,Traktor koji radi na neravnim i teškim terenima, mora imati zaštitni ram koji štiti vozača.Ako je namenjen za rad sa herbicidima i sredstvima za zaštitu bilja , mora imati kabinu koja mora biti hermetizovana i ventilisana.Traktor mora imati priključak za postavljanje protiv- tegova.Blatobrani moraju biti takvi da spreče upadanje vozača u međuprostor.Gusenice, kod guseničara, moraju biti natkrivene čvrstim limom, minimalno po dužini kabine.Na traktorima , koji rade na terenu ,sa nagibom većim od 200, mora biti ugrađen pokazivač nagiba sa označenim mah. nagibom.Rotirajući elementi na traktoru (remenici, lančanici , priključno vratilo i sl.) moraju imati čvrstu mehaničku zaštitu.Traktori moraju imati tehničku dokumentaciju, koja sadrži:- najveća dozvoljena vučna sila,- najveće dozvoljeno opterećenje,- ugao nagiba terena, na kome se može neopterećen kretati,- ugao nagiba terena na kome se može okretati.

Za vreme rada motora traktora , zabranjeno je sipanje goriva , maziva i vršenje popravki.

3. Mere zaštite pri radu sa kombajnom?

O: Kombajn i ostale samohodne mašine , moraju imati kabinu koja će štititi vozača i poslužioca od vremenskih nepogoda i prašine i mora ispunjavati uslove kao i kod traktora.Mesta na kombajnu, gde se energija okretanja ili pravolinijsko kretanje prenosi sa jednog sklopa na drugi , moraju biti zaštićeni čvrstim mehaničkim oklopima ,ili čeličnim mrežama ,da za vreme rada ne može doći do povređivanja vozača ili poslužioca.Mora posedovati naprave za kočenje i blokiranje kretanja delova.Pokretne delove , koje je zbog tehnologije rada nemoguće zaštititi oklopom, treba obojiti upadljivom bojom i istaći natpise upozorenja, na vidnim prilaznim mestima.Pristupne stepenice do kabine i do radnih platformi, moraju biti od metala i protivklizne.Pod na radnim platformama od lima, koji sprečava klizanje sa zaštitnim ogradama i rukohvatima.Mere zaštite na kombajnu , za vreme žetve su:- mora imati ugrađen hvvatač varnica,- protiv- požarni aparat tipa ''S''-9,- ašov ili lopatu(učvršćenu na karoseriji)- natpis sa zabranom pušenja i paljenja vatre,- sajlu ili lanac za uzemljenje , priključen na masu,

Brigada kombajna(tri i više), dodatno mora imati:

71

- traktor sa višebraznim plugom za zaoravanje,cisternu za vodu od 3000-5000 litara vode ,sa ugrađenom pumpom i dovoljan broj vatrogasnih creva i mlaznica.

- određeno mesto za odmor i pušenje.

4. Mere zaštite kod samohodnih mašina i drugih mašina i uređaja za rad u poljoprivredi?O: Na samohodnim mašinama mora postojati kabina ili zaštitni ram, kao i na traktoru.Sedišta treba da odgovaraju uslovima za traktore.Pokretni delovi da su zaštićeni oklopima i zaštitnim mrežama, radne platforme i mesta za poslužioce sa sigurnim stepenicama, rukohvatima, zaštitnim ogradama, podovi protiv klizni lim.Ruda prikolice i drugih priključnih oruđa sa podesnim hvatištem i zaštitnim limom, preko protivudarne opruge na rudi.Na zadnjoj strani prikolice ili priključnog uređaja , postavljene sklopive lestvice za penjanje-silaženje.Na mašinama sa rotirajućim sečivima, postaviti štitnike, tako da delovi materijala ili zemlje ne izleću van uređaja.Čišćenje i pranje delova mašine i uređaja ,samo kad motor nije u pogonu ili je kardanski prenos isključen.Priključna oruđa (plug, drljača, tanjirača, valjak i sl.), smeju se opterećivati samo mrtvim teretom.Pri smeštaju oruđa sa zubcima i sečivima , oni moraju biti okrenuti na dole ili imati navlake.Pri kretanju, vozač se mora uveriti da nema prepreka ispred i iza mašine i uređaja i da su ostala lica na bezbednoj udaljenosti.Pre kretanja obavezno je davanje zvučnog signala.Zabranjen je prevoz u prikolici i priključnim uređajima , ako nema ugrađena sigurnosna sedišta za osobe.Za noćni rad , osim prednjih svetala, traktor, kombajn i ostale mašine, moraju imati i odgovarajućea bočna i zadnja svetla.

5. Mere zaštite kod uređaja za baliranje sena i slame?

O: Uređaji za baliranje sena i slame(prese) , moraju biti izgrađene tako da se spreči upadanje radnika u otvor za doturanje slame.Radi otklanjanja tih opasnosti, kompletna presa se oklapa sa čvrstim limom, koji je pokretan ili fiksiran.Mehanizam za uvlačenje i baliranje –presovanje slame, mora biti povezan preko zaštitnih mehanizama sa iskopčanjem pogona, ako su zaštitni poklopci i mehanizmi uklonjeni.Nameštanje kanapa i udevanje u mehanizam, može se vršiti , kada je mašina isključena iz pogona i kardanski prenos isključen.Bilo kakvo odgušivanje i čišćenje , dok je mašina u radu- zabranjeno je.

6.Mere zaštite na uređajima za usitnjavanje poljoprivrednih proizvoda?

O: Uređaji mogu biti stacionarni: seckalice za repu , seno , mlinovi krunilice za kukuruz, a mogu biti i mobilni: uređaj za usitnjavanje kukuruzne i suncokretove stabljike i sl(tarup).Na stacionarnim uređajima , levkovi i zaštitni oklop mora biti izveden tako da spreči pristup ruku u opasnu zonu i da spreči pristup do pogonskih i prenosnih delova.Moraju postojati zaštitni oklopi i mrežice , koje će sprečiti izletanje materijala koji se reže i drobi ,van gabarita uređaja.Žljeb za odvođenje ustrnjenog ili samlevenog materijala, je minimalne dužine 50 cm.Ukoliko uređaj nije u potpunosti obezbeđen od čestica obrađivanog materijala, radnici moraju imati na raspolaganju zaštitne naočare ili providni štitnik za lice, kod izdvajanja velike prašine odgovarajuće respiratore.Kod mobilnih uređaja-tarupa, mora postojati oklop od čvrstog lima za sprečavanje pristupa do obrtnih delova i pokretni limeni ili trakasti oklop , koji će sprečiti izletanje komada sečenog materijala iza tarupa.Zabranjen je prevoz ovim uređajem.

72

7. Mere zaštite kod uređaja za navodnjavanje?

O: Delovi uređaja za navodnjavanje(rezervoari, cevovodi, pumpe i prskalice su uređaji , koji rade pod pritiskom , i moraju biti izrađeni od materijala , koji izdržava radni pritisak).Na rezervoaru- hidroforu , mora postojati manometar sa označenim dozvoljenim pritiskom i ventil sigurnosti i kapacitet , i kapacitet označen u litrama.Na pumpi , takođe mora postojati manometar.Pre svake upotrebe ipremeštanja sistema , uređaji se moraju pregledati na nepropusnost i ispravnost delova. Na delove pod pritiskom važe odgovarajući propisi.

8. Mere zaštite kod korišćenja alata i drugih sredstava u poljoprivredi?

O: Poljoprivredni alati sa oštricama , kao što su kose, vile srpovi, makaze, kuke i sl. moraju se pažljivo prenositi , a ako su na prevoznom sredstvu , moraju biti fiksirani i sa određenim navlakama, da se spreči povređivanje.Takav alat je zabranjeno dobacivati.Kada su odloženi u ambare i šupe , moraju biti tako postavljeni, da ne izazovu povrede radnika. Pre upotrebe se proverava ispravnost.Lestve , koje se koriste u voćarstvu, moraju biti od čvrstog materijala, ne smeju biti polomljene ili krpljene.Ako se stabilnost, ne može postići prislanjanjem na stablo , moraju biti pridržavane.Dvokrake lestve , moraju imati ispravan graničnik raspona.Ambalaža: gajbe, korpe i sl. ne smeju biti polomljene i sa neispravnim rukohvatom i štrčećim delovima, ekserima i sl.

9. Mere zaštite pri korišćenju mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja?

O: Veštačka đubriva transportuju se i skladište u plastičnm vrećama u naslagama do visine od 2 metra.Veštačka đubriva predstavljaju opasne materije, jer nagrizaju kožu i sluzokožu i mogu biti otrovna, ako se udišu prašine.Rasturanje đubriva vrši se mehanizovano.Radnici na utovaru –istovaru, moraju imati zaštitnu odeću i obuću, gumene rukavice i respiratore.Ne smeju se rasturati po jakom vetru.Pri slabijem vetru , rasturanje , pomoću traktora i prikljuka , vršiti uz vetar.OTROVNA SREDSTVA I HERBICIDIČuvaju se do upotrebe u originalnoj ambalaži u skladištima , koja moraju biti u skladu sa propisima za proizvodnju , držanje i promet otrova.Ova skladišta moraju biti udaljena 100 metara od radnih i stambenih prostorija i javnih puteva.Vrata na skladištu moraju biti čvrsta sa bravom za zaključavanje i ključ kod skladištara.Neovlašćenim licima zabraniti pristup.Izdavanje materijala samo uz pismene naloge.Na prilazu i na samom skladištu , natpisi o zabrani ulaska i opasnost od otrova.Provetravanje skaldišta prirodnim putem i po potrebi veštački.U skladištu je zabranjeno jesti i piti i pušiti.Skladištar mora biti obučen i upoznat sa opasnostima i štetnostima i sa načinom ukazivanja prve pomoći i samopomoći pri trovanju.Originalnu ambalažu, čuvati do završetka tretiranja i uništavati po uputstvu.

XIIMEĐUNARODNI I NACIONALNI PRAVNI IZVORI U OBLASTI

BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU I SISTEM BEZBEDNOSTI I I ZDRAVLJA NA RADU U REPUBLICI SBIJI

P I T A NJ A

73

1. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije?2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore- Juni 2005 godine?3. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.118; Luksemburg čl.118;Mastriht čl. 136 i 137;Nica čl. 209 i 210)?4. Evropska socijalna povelja(čl. 3-1996 godina)?5. Rezolucija Saveta EU-1987.o bezbednosti , higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)?6. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika; jačanja kulture prevencije)?7. Konvencija br. 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. list SFRJ-''Međunarodni ugovori '', br. 7/87(cilj i značaj)?8. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br.14/89-funkcija medicine rada)?9. Konvencija br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. 5/56- ovlašćeni nadzor)?10. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive)11. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391?12. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu?13. Uređivanje prava, obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu?14. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu?15. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema- Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''?16. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR?17. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR?18. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR?19 Akt o proceni rizika prema- Zakonu o BZNR?20. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija)21. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu?22. Preventivne mere- primena?23. Opšte mere poslodavca(član 15, Zakona o BZNR)?24. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije?25. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji tehnološkog procesa?26. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor?27. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija?28. Opšte priznate mere?29. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka?30. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca?31. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?32. Prava i obaveze zaposlenih?33. U kojim slučajevima zaposleni ima pravo da odbije da radi?34. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu?35. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu?36. Služba medicine rada-uloga, značaj i dužnosti?37. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih?38. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih?39. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava?

74

40. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu?41. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?42. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom?43. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu?44. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?45. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu?46. Inspekcijski nadzor?47. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)?48. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka?49. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja50. Nepreduzimanje mera zaštite na radu?51. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu?

O D G O V O R I

1. Rezolucija o pridruživanju EU Republike Srbije?

O: Narodna Skupština Republike Srbije:1. Potvrđuje da je ubrzani ulazak RS u punopravno članastvo u EU i pristupanje

Partnerstvu za mir , strateški i nacionalni cilj, kojem će Narodna skupština RS davati punu i stalnu podršku.

2. Izražava punu spremnost:- da ispuni sve neophodne preduslove potrebne za ubrzanu integraciju,- za poštovanje prava čoveka i manjinskih prava.

3. Obavezuje se da će usklađivanje zakonodavstva RS sa pravnim tekovinama EU dobiti prioritet u radu Skupštine

4. Očekuje od Vlade RS da jednom u tri meseca informiše Skupštitnu o planiranim i ispunjenim obavezama za ubrzanje procesa pridruživanja EU.

5. Traži od vlade RS da u što kraćem roku izradi nacionalnu strategiju za pridruživanje EU i izvrši usklađivanje prava RS sa pravnim tekovinama EU.

6. Obavezuje se da razvija saradnju sa Evropskim parlamentom, parlamentima zemalja članica , zemalja kandidata za članstvo u EU.

7. Preuzima obavezu da aktivno upoznaje javnost RS sa značajem ulaska naše zemlje u EU.

8. Poziva sve stranke nevladine ogranizacije, verske zajednice, sindikate , medije i sve građane da se proces ubrza.

2. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore EU- Juni 2005 godine?

O: Satoji se od strategije ekonomskog i socijalnog razvoja, socijalne zaštite i zaštite radne sredine.SOCIJALNA ZAŠTITAObuhvata pomoć siromašnom pojedincu ili porodici da dostignu nivo potreban za egzistenciju, brigu o osetljivim grupama, podrška mladim porodicama i podsticaj rađanja.- socijalna pomoć, materijalno obezbeđenje porodice,- dečji dodaci, najveći program pomoći siromašnima.

ZAŠTITA RADNE OKOLINE , odnosno bezbednost i zdravlje na radu, su regulisani novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, čime je praktično započeto usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU .Na ovaj način se uvode elementi koji utiču na stvaranje bezbednih i zdravih radnih uslova:

75

- uvođenje principa prevencije u sprečavanju nastanka povreda i profesionalnih oboljenja,

- aktivno uključivanje službe medicine rada u radne i proizvodne procese,- uvođenje principa odgovornosti organizatora radova za primenu mera iz bezbednosti i

zdravlja na radu,- izbor predstavnika zaposlenih za bezbednost i zdravlje na radu, sarađuje i odlučuje o

BZNR,- uvođenje obaveznog osiguranja zaposlenih radi naknade štete zbog povreda ili

profesionalnih oboljenja.Obrazovanjem saveta za bezbednost i zdravlje na radu, koji je formirala Vlada RS Odlukom br.40/05 Savet se obrazuje od reprezentativnih predstavnika poslodavaca , predstavnika Vlade, sindikata i predstavnika stručnih i naučnih institucija.

3. Ugovori o osnivanju EU(Rim gl.118; Luksemburg čl.118;Mastriht čl. 136 i 137;Nica čl. 209 i 210)?

O: Ugovor o osnivanju EEZ, potpisan 1957 god. u Rimu, stupio je na snagu 1958 godine.Ugovor je zaključen na neodređeno vreme.Bezbednost i zdravlje na radu, regulisani su čl. 100 i čl. 11 8 Ugovora.Prethodili su im ugovori:- Ugovor o osnivanju EZ za ugalj i čelik zaključen 1951 godine u Parizu, sadrži odredbe

za poboljšanje rada i života rudara i metalskih radnika,- Ugovor o osnivanju EZ za atomsku energiju , zaključen u Rimu 1957 godine,

obezbeđuje uspostavljanje jedinstvenih standarda i ciljeva bezbednosti i zaštite zdravlja radnika i celog stanovništva od radijacije.

U čl. 118 iz Luksemburga: Države članice posvećuju posebnu pažnju poboljšanju u pogledu zdravlja i bezbednosti radnika na radu i usklađivanje uslova u ovoj oblasti.Savet putem direktiva usvaja minimalne zahteve , koji će se postepeno uvoditi, uzimajući u obzir uslove i teh. propise u svakoj od država članica.U članu 136 i 137 iz Mastrihta: EEZ ima za cilj podsticanje zaposlenosti , poboljšanje uslova života i rada , socijalnu zaštitu , dijalog između poslodavca i radnika.U članu 137 EEZ će uskladiti aktivnosti u sledećim oblastima: - poboljšanje radnog okruženja za zaštitu zdravlja i bezbednosti radnika,- radni uslovi,- socijalna sigurnost i socijalna zaštita,- zaštita radnika u slučaju prestanka ugovora o radu,- obaveštavanje i savetovanje sa radnicima,- integracija lica koja nisu na tržištu rada,- ravnopravnost muškaraca i žena

4. Evropska socijalna povelja(čl. 3-1996 godina)?

O: Evropsku socijalnu povelju doneo je Savet Evrope u Torinu 1961 godine, a izmenjena socijalna povelja doneta je 1996 godine u Srazburu, a stupila je na snagu 1999 godine.Potpisalo ju je 70 zemalja Evrope.Poveljom je regulisano 31 pravo ,kojim se obezbeđuju različiti oblici socijalne zaštite , a jedno od njih je pravo na bezbedne i zdrave radne uslove.Članom 3. propisano je da su države potpisnice ,u konsultaciji sa organizacijom poslodavca i radnika dužne da:

- formulišu , primenjuju i periodično razmatraju nacionalnu politiku o bezbednosti na radnom mestu,

- donesu propise u vezi sa bezbednošću i zdravljem ,- obezbede primenu propisa pomoću odgovarajućeg nadzora,

76

- unaprede postepeni razvoj zdravstvene službe na poslu, za sve radnike, koja bi imala preventivni i savetodavni karakter.

Cilj: unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu , uvođenje prevencije, kao osnovnog principa radi smanjenja rizika na radnom mestu.

5. Rezolucija Saveta EU-1987.o bezbednosti , higijeni i zdravlju na radu(88C 28/01)?

Savet EZ doneo je ovu rezoluciju u cilju stvaranja osnova i davanja smernica za preduzimanje aktivnosti na nivou Zajednice, u skladu sa čl.118a, iz Ugovora o osnivanju EEZ.Savet odobrava namere Komisije za preduzimanje mera bezbednosti i zdravlja na radu i predlaže Komisi ji da sačini plan rada , po mogućstvu godišnji u saradnji sa državama članicama i da se utvrde minimalni zahtevi u vezi sa organizacijom aktivnosti na ostvarivanju bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.Pri razmatranju da se obrati posebna pažnja na zaštitu od rizika pri ručnom utovaru, od rizika pri radu sa opasnim supstancama, uključujući i kancerogene, mogućnostima da se opasne supstance zamene bezopasnim i da se bolje urede radna mesta.Savet EU zauzima stav da prilikom sastavljanja planova rada, treba posebno uzeti u obzir:- ozbiljnost rizika od nesreća na radu i profesionalnih oboljenja,- broj radnika koji su izloženi riziku,- mogućnost prevencije.

6. Nova Strategija Zajednice EU u oblasti zdravlja i bezbednosti na radu 2002-2006 god(promene u prirodi rizika; jačanja kulture prevencije)?

O : Nova strategija sačinjena je na tekovinama rada EU , sa ciljem da se nastavi proces podizanja standarda bezbednosti i zdravlja na radu i ima tri nove odlike: - usvaja se globalni pristup dobrobiti na radu, pri čemu se bezbednost i zdravlje na radu smatraju ključnim za poboljšanje kvaliteta rada, - kao primarne pravce ističe stvaranje kulture prevencije rizika, kombinovanje pravnih i političkih instrumenata(zakonodavstva, socijalnog dijaloga, proverenih mera iz prakse), - ambiciozna socijalna politika ujednačava konkurencije,nepostojanje takve politike stvara veće troškove.PROMENE U PRIRODI RIZIKAPromene u načinu organizovanja rada, pre svega fleksibilniji načini organizovanja radnog vremena i upravljanje ljudskim resursima.Globalni pristup dobrobiti na radu se manifestuje kroz poboljšanje uslova rada, pa se polazi od ovih principa:- stalno smanjenje nezgoda na radu- uzimanje u obzir razlike u polovima,- jačanje prevencije socijalnih razlika: stres, uznemiravanje , napetost, zavisnost od

droga i alkohola,- poboljšanje prevencije profesionalnih bolesti,- vođenje računa o demografskim faktorima(starosne dobi9,- vođenje računa o veličini firme,- analiziranje novih rizika.

7. Konvencija br. 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj okolini(Sl. list SFRJ-''Međunarodni ugovori '', br. 7/87(cilj i značaj)?

O: Odredbe Konvencije br. 155 , odnose se na sve grane privredne delatnosti i sva zaposlena lica uključujući i državne službenike.

77

Svaka članica treba, u skladu sa nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama predstavnika poslodavaca i radnika, da formuliše i sprovodi i revidira nacionalnu politiku o ZNR , zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini.Cilj ove politike treba da bude sprečavanje nesreće na radu , profesionalnih oboljenja i ostalih povreda na radu , koje su posledica rada, svodeći na najmanju meru uzroke opasnosti u radnoj sredini.Sledeće su glavne aktivnosti , koje utiču na bezbednost i zdravlje na radu:- projektovanje , testiranje, instaliranje i održavanje radnih mesta, alata, mašina i

opreme , hemijske i biološke supstance i procesi rada,- prilagođavanje mašina, opreme , radnog vremena , organizacije rada fizičkim i

mentalnim sposobnostima radnika,- komuniciranje i saradnja , na nivou radne grupe i firme,- osposobljavanje i obuka zaposlenih iz ZNR i zdravstvena zaštita,- zaštita radnika i njihovih predstavnika , zbog aktivnosti u vezi ZNR u vezi čl. 4, ove

Konvencije.

8. Konvencija 161 o službama medicine rada (''Sl. list SFRJ''-Međunarodni ugovori br.14/89-funkcija medicine rada)?

O: Službe medicine rada treba da su prilagođene profesionalnim rizicima preduzeća i treba da imaju funkciju:- identifikacija i procena rizika od štetnosti po zdravlje,- nadgledanje faktora rizika u radnoj sredini, uključujući sanitarne uređaje , restorane i

sl. ako ih ima,- davanje saveta o planiranju i organizaciji rada, o supstancama koje se javljaju na radu,- učestvovanje u izradi programa za poboljšavanje načina rada,- davanje saveta u pogledu zdravlja, higijene rada, ergonomije i u pogledu LZS,- praćenje zdravstvenog stanja radnika i mere za rehabilitaciju radnika,- organizovanje prve pomoći i učešće u analizi povreda.

9. Konvencija br. 81 o inspekciji rada u industriji i trgovini(''Sl. list FNRJ''Međunarodni ugovori'' br. 5/56- ovlašćeni nadzor)?

O: Ovlašćenja inspektora rada su:1. Da ulaze slobodno , bez prethodne opomene, u svako doba dana i noći, u svako

preduzeće, koje podleže kontroli,2. Da ulaze danju u sve lokale, za koje opravdano pretpostavljaju da podležu kontroli

inspekcije,3. Da pristupaju svakom ispitivanju , kontroli i anketi da bi se uverili da se zakonske

odredbe poštuju , a posebno:- da ispituju, bilo sami, bilo u prisustvu svedoka poslodavca ili zaposlene o primeni

zakonskih odredbi,- da traži da im se pokažu sve knjige , registri i dokumenti, čije je držanje propisano i da

li su usklađene sa zakonskim odredbama,- da zahtevaju objavljivanje svih obaveštenja koja su predviđena zakonom,- da uzmu i ponesu na analizu uzorke materijala i supstanci , a o tom prethodno izveste

poslodavca,4. Prilikom inspekcijskog pregleda, inspektor obaveštava poslodavca o svom

prisustvu u objektu , sem u slučaju da smatra, da najava može biti na uštrb efikasne kontrole.

10. Direktiva EU 89/391EEZ(1989) o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu(opšta i okvirna-cilj Direktive)

78

O: Cilj ove direktive je da uvede mere za podstrek poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.S tim u vezi, ona sadrži opšte principe u vezi prevencije od profesionalnih rizika , bezbednosti i zdravlja eliminaciji rizika , principe informisanja i konsultovanja , obuke radnika i njihovih predstavnika i opšte smernice za primenu ovih principa.Svrha direktive je primena na sve sektore aktivnosti i javne i privatne: industrijske, poljoprivredne, komercijalne, administrativne, uslužne, obrazovne, kulturne, zabavne itd.

Definicije:- radnik. svako lice koje je zaposleno od poslodavca, uključujući stažiste i zanatlije, bez

domaće posluge,- poslodavac: svako fizičko i pravno lice koje zapošljava radnika i ima odgovornost za

preduzeće,- predstavnici radnika za bezbednost i zdravlje: izglasani, delegirani u skladu sa

nacionalnim zakonodavstvom,- prevencija: svi koraci ili mere koje se preduzimaju u preduzeću za sprečavanje

profesionalnih rizika.

11. Principi prevencije prema Direktivi EU 89/391?

O: Poslodavac će primeniti mere za bezbedan rad i zaštitu zdravlja radnika, na osnovu sledećih opštih principa prevencije:- izbegavanja rizika,- procena rizika koji se ne mogu izbeći,- borba protiv rizika na samom izvoru,- prilagođavanja rada pojedincu: konstrukcija radnog mesta, izbor opreme , izbegavanje

monotonog rada,- prilagođavanje tehničkom napretku,- zamena opasnih , manje opasnim ili bezopasnim sredstvima,- razvoj sveukupne politike prevencije: tehnologija, organizacija rada, uslovi

rada ,socijalni odnosi, - davanje prioriteta kolektivnim zaštitnim merama u odnosu na pojedinačna,- davanje odgovarajućih uputstava radnicima.

12. Zadaci Saveta za bezbednost i zdravlje na radu?

O: Oluka o obrazovanju Saveta za bezbednost i zdravlje na radu donela je vlada RS(Sl. glasnik RS br.40/05) , koja je posebnim rešenjem imenovala članove i predsednika Saveta.Savet se obrazuje od predstavnika Vlade, reprezentativnih udruženja i poslodavaca i radnika i stručnih i naučnih institucija.Zadaci saveta su da:- daje inicijative za donošenje propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu,- daje inicijativu za izradu nacionalnog programa razvoja bezbednosti i zdravlja na radu,- svojim delovanjem doprinosi približavanju različitih stavova učesnika u socijalnom

dijalogu po pitanju ZNR,- inicira preventivnu politiku iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

13. Uređivanje prava, obaveza i odgovornosti u vezi sa bezbednim zdravljem na radu?

O: Zakonom o BZNR (Sl. glasnik RS br. 101/05) uređuje se sprovođenje i unapređivanje bezbednosti i zdravlja na radu.Za obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, ovim Zakonom obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva rada, i utvrđuje njena nadležnost.

79

Prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i zaposlenih, nadležnosti i mere čijom se primenom osigurava bezbednost i zdravlje na radu, ostvaruju se u skladu sa ovim Zakonom i propisima ,donetim na osnovu ovog Zakona.Prava obaveze i odgovornosti u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu, bliže se uređuju kolektivnim ugovorom , opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu.

14. ''Zaposleni'' -prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu?

O: ''Zaposleni'' jeste domaće ili strano fizičko lice , koje je u radnom odnosu kod poslodavca, kao i lice koje po bilo kom osnovu obavlja rad ili se osposobljava za rad kod poslodavca, osim lica koje je u radnom odnosu kod poslodavca , radi obavljanja poslova kućnog pomoćnog osoblja.

15. ''Bezbednost i zdravlje na radu '' prema- Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu''?

O: Bezbednost i zdravlje na radu jeste obezbeđivanje takvih uslova na radu kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu, profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno staraju pretpostavku za puno fizičko , psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih.

16. Preventivne mere prema -Zakonu o BZNR?

O: Preventivne mere jesu sve mere koje se preduzimaju ili čije se preduzimanje planira na svim nivoima rada kod poslodavca, radi sprečavanja povređivanja ili oštećenja zdravlja zaposlenih.

17. ''Radno mesto '' prema -Zakonu o BZNR?

O: Radno mesto jeste prostor namenjen za obavljanje poslova kod poslodavca( u objektu ili na otvorenom kao i na privremenim gradilištima, objektima , uređajima, saobraćajnim sredstvima i sl.) u kojem zaposleni boravi ili ima pristup u toku rada i koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca.

18. Sredstvo za rad prema –Zakonu o BZNR?

O: Sredstvo za rad jeste:a. objekat koji se koristi kao radni i pomoćni prostor uključujući i objekat na

otvorenom prostoru, sa svim pripadajućim instalacijama(instalacija fluida, grejanje, el. instalacija i sl.),

b. oprema za rad(mašine , uređaj, postrojenje, instalacija , alat i sl.), koja se koristi u procesu rada,

c. konstrukcija i objekat za kolektivnu bezbednost i zdravlje na radu( zaštita na prelazima , prolazima, prilazima, zakloni od toplotnih i drugih zračenja , zaštita od udara el. struje, opšta klimatizacija i ventilacija i sl)

d. pomoćna konstrukcija i objekat , kao i konstrukcija i objekat koji se privremeno koristi za rad i kretanje zaposlenih(skela, radna platforma, tunelska pregrada, konstrukcija za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl)

e. drugo sredstvo koje se koristi u procesu rada ili je na bilo koji način povezano sa procesom rada.

19 Akt o proceni rizika prema- Zakonu o BZNR?

80

O: Akt o proceni rizika jeste akt koji sadrži opis procesa rada, sa procenom rizika od povreda ili oštećenja zdravlja na radnom mestu, u radnoj okolini, i mere za otklanjanje ili smanjivanje rizika u cilju poboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu.Rizik je verovatnoća nastanka povrede, oboljenja i oštećenja zdravlja zaposlenog , usled opasnostiProcena rizika jeste sistematsko evidentiranje i procenjivanje svih faktora u procesu rada, koji mogu uzrokovati nastanak povrede na radu, oboljenja i oštećenja zdravlja i utvrđivanje mogućnosti i načina sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja rizika.

20. Lice za bezbednost i zdravlje na radu prema –Zakonu o BZNR?(definicija)

O: Lice za bezbednost i zdravlje na radu , jeste lice koje obalja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti i koje poslodavac pismenim aktom odredi za obavljanje tih poslova.

21. Uživaoci prava na bezbednost i zdravlje na radu?

O: Pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju:a. zaposleni,b. učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, ili praktičnoj

nastavi(radionice ,ekonomije, kabineti , laboratorije i dr.),c. lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju , prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji,d. lica na profesionalnoj rehabilitaciji,e. lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, dok rade u privrednoj jedinici

zatvora (radionice, gradilište i sl.) i na drugom mestu rada,f. lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim

akcijama i takmičenjima u vezi sa radom,g. lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je sa

time upoznat poslodavac,Bezbednost i zdravlje na radu licima iz tačke 1,2,4 i7, obezbeđuje poslodavac, iz tačke 3. obrazovna organizacija, iz tačke 5. zavod za izdržavanje kazni , a licima iz tačke 6. organizator rada.

22. Preventivne mere- primena?

O: Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeđuju se primenom savremenih tehničkih , ergonomskih, zdravstvenih obrazovnih , socijalnih, organizacionih i drugih mera.PREVENTIVNE MERE OSTVARUJU SE U POSTUPKU:

a. projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja objekata namenjenih za radne i pomoćne prostorije, kao i objekte za rad na otvorenom prostoru,

b. projektovanja, izgradnje, korišćenja i održavanja tehnoloških procesa rada, sa svom opremom za rad i usklađivanje hemijskih, fizičkih i bioloških štetnosti , mikroklime i osvetljenja u radnim i pomoćnim prostorijama,

c. projektovanja, izrade , korišćenja i održavanja opreme za rad , konstrukcija i objekata za kolektivnu bezbednost , pomoćnih konstrukcija, tako da se spreči nastanak povređivanja,

d. proizvodnje , pakovanja, prevoza , skladištenja i upotrebe i uništavanja opasnih materija , na način kako je to propisano pravilima i propisima,

e. projektovanja, proizvodnje , korišćenja sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, čijom se upotrebom otklanjaju opasnosti.

f. obrazovanje , vaspitanje i osposobljavanje iz ZNR.

23. Opšte obaveze poslodavca(član 15, Zakona o BZNR)?

81

O: Poslodavac je dužan da:a. aktom u pismenoj formi odredi lice za bezbednost i zdravlje na radu,b. zaposlenom odredi obavljanje poslova na kojima su sprovedene mere bezbednosti i

zdravlja na radu,c. obaveštava zaposlene i njihovog predstavnika o uvođenju novih tehnologija i

sredstava za rad, o opasnostima i štetnostima , koje nastaju njihovim uvođenjem i da u tom slučaju donese uputstva za bezbedan rad,

d. osposobljava zaposlene za bezbedna i zdrav rad,e. obezbedi zaposlenim korišćenje sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu,f. obezbedi održavanje sredstava za rad i sredstava LZS u ispravnom stanju,g. angažuje pravno lice sa licencom ,radi sprovođenja preventivnih i periodičnih

ispitivanja uslova radne sredine,h. obezbedi, na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada, propisane

lekarske preglede zaposlenih,i. obezbedi pružanje prve pomoći, kao i da osposobi odgovarajući broj zaposlenih za

pružanje prve pomoći, spasavanje i evakuaciju,j. zaustavi svaku vrstu rada, koji predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje

zaposlenih

24. Načela koje poslodavac obezbeđuje u primeni mera prevencije?

O: Preventivne mere obezbeđuje poslodavac, polazeći od načela:a. izbegavanje rizika,b. procena rizika , koji se ne mogu izbeći na radnom mestu,c. otklanjanje rizika na njihovom izvoru, primenom tehničkih rešenja,d. prilagođavanje rada i radnog mesta zaposlenom, naročito u pogledu izbora opreme

za rad, tehnološkog postupka,e. zamena opasnih tehnoloških procesa i metoda rada ,bezopasnim ili manje opasnim,f. davanje prednosti kolektivnim nad pojedinačnim merama,g. osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad, i davanje uputstva.

25. Obaveze poslodavca pre početka izvođenja radova na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili pri promeni tehnološkog procesa?

O: Poslodava c je dužan da najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada obavesti o :

a. početku svog rada,b. radu odvojene jedinice,c. svakoj promeni tehnološkog postupka , ukoliko se tim promenama menjaju uslovi

rada.Poslodavac koji izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji građevinskog objekta ili vrši promenu tehnološkog procesa, duže od sedam dana, dužan je da izradi propisan elaborat o uređenju gradilišta, koji uz izveštaj o početku rada ,dostavlja nadležnoj inspekciji rada.Poslodavac je dužan da na gradilištu obezbeđuje, održava i sprovodi mere bezbednosti i zdravlja na radu , u skladu sa elaboratom o uređenju gradilišta.

26. Obaveze poslodavca koji u obavljanju poslova dele radni prostor?

O: Kada dva ili više poslodavaca obavljaju poslove-dele radni prostor, dužni su da sarađuju u primeni propisanih mera za bezbednost i zdravlje zaposlenih.Poslodavci su dužni, da uzimajući u obzir prirodu poslova koje obavljaju, koordiniraju aktivnosti u vezi sa primenom mera za otklanjanje rizika od povređivanja i oštećenja zdravlja zaposlenih, kao i da obaveštavaju jedan drugog i svoje zaposlene i predstavnike zaposlenih o tim rizicima i merama za otklanjanje.

82

Način ostvarivanja saradnje u vezi ovog , poslodavci utvrđuju pismenim sporazumom.Ovim sporazumom određuje se lice za koordinaciju sprovođenja zajedničkih mera , kojima se obezbeđuje bezbednost i zdravlje zaposlenih.

27. Obaveze poslodavca pre davanja zaposlenom na upotrebu opreme za rad, sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu i opasnih materija?

O: Poslodavac može zaposlenima dati na upotrebu opremu za rad, sredstvo i opremu za ličnu zaštitu na radu ili opasne materije -samo ako:- ako raspolaže propisanom dokumentacijom na srpskom jeziku za njihovu upotrebu i

održavanje , odnosno pakovanje, transport, korišćenje i skladištenje , u kojoj proizvođač ili isporučilac navede sve bezbednosno-tehničke podatke , važne za otklanjanje rizika na radu,

- ako je obezbedio sve mere bezbednosti i zdravlja , koje su određene tom dokumentacijom, u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu i standardima,

- kada nije u mogućnosti da pribavi tu dokumentaciju, poslodavac je u obavezi da od pravnog lica registrovanog za kontrolu kvaliteta , pribavi valjanu dokumentaciju,

- poslodavac je dužan da obezbedi prevod ove dokumentacije na jezik koji zaposleni razume.

-28. Opšte priznate mere?

O: Opšte priznate mere, kojima se osigurava bezbednost i zdravlje zaposlenog , smatra se mera kojom se može otkloniti opasnost pri radu ili smanjiti štetnost po zdravlje zaposlenog , u meri u kojoj je to razumno izvodljivo.Kada se zbog uvođenja nove tehnologije nisu propisane mere bezbednosti i zdravlja na radu , poslodavac, do donošenja odgovarajućih propisa , primenjuje opšte poznate mere , kojima se smanjuje opasnost i osigurava bezbedan i zdrav rad radnika.

29. Obaveze poslodavca u vezi donošenja posebnog programa o postupnom otklanjanju nedostataka?

O: Ako aktom o proceni rizika, utvrdi nedostatke u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, za čije je otklanjanje potrebna veća investicija, a život i zdravlje zaposlenog nisu teže ugroženi , poslodavac je dužan da sačini poseban program o postupnom otklanjanju nedostataka i utvrdi rokove za realizaciju programa.

30. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad –obaveze poslodavca?

O: Poslodavac je dužan da izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan rad , kod zasnivanja radnog odnosa,odnosno premeštaja na druge poslove, prilikom uvođenja nove tehnologije ili novih sredstava za rad, kao i kod promene procesa rada , koji može prouzrokovati promenu mera za bezbedan i zdrav rad.Poslodavac je dužan ,da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad, upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga određuje i o konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu, u skladu sa aktom o proceni rizika.Ovo osposobljavanje, poslodavac obezbeđuje u toku radnog vremena, a troškovi osposobljavanja ne mogu padati na teret radnika.Osposobljavanje za bezbedan rad , mora biti prilagođeno specifičnostima radnog mesta.Ako poslodavac odredi zaposlenom da istovremeno obavlja poslove na dva ili više radnih mesta,dužan je da ga osposobi za svako od tih radnih mesta.

83

31. Način osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad?

O: Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad , poslodavac obavlja teoretski i praktično.Provera teorijske i praktične osposobljenosti zaposlenog za bezbedan rad, obavlja se na radnom mestu.Periodične provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na poslovima sa povećanim rizikom, vrše se na način i po postupku utvrđenim aktom o proceni rizika.

32. Prava i obaveze zaposlenih?

O: Zaposleni ima pravo i obavezu , da se pre početka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu, na poslovima ili na radnom mestu , na kome je određen,kao i da se osposobljava za njihovo sprovođenje.Zaposleni ima pravo:- da poslodavcu daje predloge , primedbe i obaveštenja o pitanjima bezbednosti i

zdravlja na radu,- da kontroliše svoje zdravlje , prema rizicima radnog mesta, u skladu sa propisima o

zdravstvenoj zaštiti.Zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, ima pravo i obavezu da obavi lekarski pregled na koji ga upućuje poslodavac.Zaposleni je dužan da radi na svom radnom mestu sa povećanim rizikom, na osnovu izveštaja službe medicine rada, kojim se utvrđuje da je zdravstveno sposoban za rad na tom radnom mestu.

33. Prava i obaveze zaposlenih?

O: Zaposleni ima pravo da odbije da radi:- ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje, zbog toga što nisu sprovedene

propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, na koje je određen , sve dok se te mere ne obezbede:

- ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na poslovima sa povećanim rizikom,

- ako u toku osposobljavanja nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje , na poslovima na koje ga je poslodavac odredio,

- duže od punog radnog vremena , odnosno noću, ako bi prema oceni službe medicine rada, takav rad mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje,

- na sredstvu za rad na kojem nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu.U slučaju iz stava 1. zaposleni može pismeno da se obrati poslodavcu, radi preduzimanja mera koje nisu sprovedene.Ako poslodavac ne postupi po zahtevu iz stava 2. u roku od osam dana , zaposleni ima pravo da podnese zahtev inspekciji rada za zaštitu.Kada zaposleni odbije da radi ,zbog navedenih slučajeva , a poslodavac smatra da zahtev nije opravdan, dužan je odmah da izvesti inspekciju rada.

34. Organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu?

O: Poslodavac je dužan da organizuje poslove bezbednosti i zdravlja na radu.Ove poslove može obavljati lice koje ima položen stručni ispit u skladu sa Zakonom.Poslove bezbednosti i zdravlja na radu , poslodavac može sam da obavlja u delatnostima: trgovine, ugostiteljstva i turizma, zanatskih i ličnih usluga, obrazovanja , nauke, stambeno- komunalnih delatnosti, ako ima manje od 10 zaposlenih i ne mora polagati stručni ispit.

84

Za obavljanje poslova BZNR, poslodavac može da odredi jedno ili više svojih radnika ili da angažuje pravno lice , koje ima licencu.Način organizovanja poslova BZNR zavisi od:- tehnološkog procesa,- organizacije, prirode i obima procesa rada,- broja zaposlenih,- broja radnih smena,- broja lokacijskih odvojenih jedinica,- vrste delatnosti.

35. Obaveze lica za bezbednost i zdravlje na radu?

Lice za bezbednost i zdravlje na radu obavlja poslove u skladu sa Zakonom ,a naročito:- učestvuje u pripremi akta o proceni rizika,- vrši kontrolu i daje savet poslodavcu u vezi izbora sredstava za rad, opasnih materija,

sredstava LZS,- učestvuje u opremanju radnih mesta za bezbedan rad,- organizuje periodična ispitivanja uslova radne sredine,- predlaže mere za poboljšanje uslova rada,- organizuje preventivne i periodične preglede opreme za rad,- svakodnevno prati i kontroliše primenu mera bezbednosti,- prati stanje sa povredama na radu i profesionalnim oboljenjima, sačinjava izveštaje i

predlog mera za smanjenje rizika- priprema i sprovodi osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad,- priprema uputstva za bezbedan rad i kontroliše primenu,- zabranjuje rad na radnom mestu ili upotrebu sredtava za rad, kada utvrdi da preti

neposredna opasnost po život- sarađuje i koordinira rad sa službom medicine rada,- vodi evidencije u oblasti BZNR.

36. Služba medicine rada-uloga, značaj i dužnosti?

O: Služba medicine rada je dužna da obavlja poslove u skladu sa sa Zakonom, a naročito:- učestvuje u identifikaciji i proceni rizika , prilikom sastavljanja akta o proceni rizika,- upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje i osposobljava zaposlene u pružanju prve

pomoći,- utvrđuje i ispituje uzroke profesionalnih oboljenja,ocenjuje i utvrđuje posebne

zdravstvene uslove , koje mora ispunjavati zaposleni na mestima sa povećanim rizikom,

- vrši prethodne i periodične lekarske preglede,zaposlenih na mestima sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje,

- učestvuje u organizovanju prve pomoći i spasavanja,- daje savete poslodavcu pri izboru posla za zaposlenog , prema njegovoj zdravstvenoj

sposobnosti,- savetuje poslodavca u izboru sredstava za rad , opasnih materija i LZS sa

zdravstvenog aspekta,- učestvuje u analizi povreda na radu,- neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.

37. Zaštita ličnih podataka u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih?

O: Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenih, poverljive su prirode i pod nadzorom službe medicine rada, koja vrši te preglede.Podaci o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom, dostavljaju se organizacijama PIO osiguranja.

85

Ovi podaci se ne mogu dostavljati drugim licima , samo uz pismenu saglasnost zaposlenog.Izveštaj o pregledu zaposlenog dostavljaju se poslodavcu , tako da se ne naruši princip poverljivosti ličnih podataka.Nije dozvoljeno korišćenje podataka iz lekarskih pregleda zaposlenog u svrhu diskriminacije.

38. Prethodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih?

O: Poslodavac je dužan da zaposlenima na radnom mestu sa povećanim rizikom, pre početka rada obezbedi prethodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.Prethodni i periodični lekarski pregledi , na radnim mestima sa povećanim rizikom vrše se na način , po postupku i rokovima , koje propisuje ministarstvo rada i ministar za zdravlje.Ako se pri periodičnom lekarskom pregledu , utvrdi da radnik ne ispunjava uslove za rad na mestu sa povećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto u skladu sa zdravstvenim sposobnostima.Ovo ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu.

39. Izbor predstavnika zaposlenih u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i njihova prava?

O: Zaposleni kod poslodavca imaju pravo da izaberu jednog ili više predstavnika za bezbednost i zdravlje naradu.Najmanje tri predstavnika zaposlenih obrazuju odbor za bezbednost i zdravlje na radu.Poslodavac koji ima više od 50 zaposenih , u odbor imenuje najmanje jednog svog predstavnika, tako da zaposleni u odboru imaju za najmanje jednog predstavnika više.Postupak izbora, način rada i broj članova Odbora i odnos sa sindikatom , utvrđuje se kolektivnim ugovorom.Predstavnici zaposlenih , odnosno Odbor, imaju pravo:- da poslodavcu daju predloge u pogledu o BZNR,- da zahtevaju od poslodavca da preduzme odgovarajuće mere za smanjenje rizika na

radnom mestu,- da zahtevaju vršenje nadzora od strane inspekcije ,ako smatraju da poslodavac nije

sproveo mere BZNR.

40. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, odnosno Odboru za bezbednost i zdravlje na radu?

O: Poslodavac je dužan da predstavnicima zaposlenih , odnosno Odboru za BZNR omogući:- uvid u sve akte koji se odnose na BZNR,- da učestvuje u razmatranju svih pitanja u vezi sa BZNR,- poslodavac je dužan da Odbor informiše o svim podacima koji se odnose na BZNR,

Poslodavac je dužan da ODBOR BZNR upozna:- sa nalazima i predlozima inspekcije rada,- sa izveštajima o povredama na radu , profesionalnim oboljenjima i o preduzetim

merama,- o preduzetim merama za sprečavanje neposredne opasnosti po život i zdravlje.

41. Evidencije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?

- radnim mestima sa povećanim rizikom,- zaposlenima raspoređenim na radnim mestima sa povećanim rizikom i lekarskim

pregledima na tim mestima,- povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom,

86

- zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad,- opasnim materijama, koje se koriste u toku rada,- izvršenim ispitivanjima radne okoline,- izvršenim pregledima i ispitivanjima opreme za rad i sredstava i opreme za ličnu

zaštitu na radu,- prijava o povredi na radu, profesionalnim oboljenjima i bolestima u vezi sa radom

42. Obaveze poslodavca u vezi izveštavanja o povredama na radu, profesionalnim oboljenjima i oboljenjima u vezi sa radom?

O:Poslodavac je dužan da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno i u pismenoj formi, prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove, svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, povrdu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri uzastopna radna dana, kao i opasnu pojavu, koja bi mogla da ugrozi BZNR zaposlenih.Poslodavac je dužan, najkasnije u roku od tri uzastopna radna dana , od dana saznanja da nadležnoj inspekciji prijavi profesionalno oboljenje i oboljenje u vezi sa radom.Izveštaj o povredi na radu , profesionalnom oboljenju i oboljenju u vezi sa radom, poslodavac dostavlja zaposlenom i organizacijama nadležnim za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.

43. Stručni ispit lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu?

O: Za obavljanje poslova za bezbednost i zdravlje na radu i poslove odgovornog lica, polaže se stručni ispit , pred komisijom, koji obrazuje ministar nadležan za rad.Program , način polaganja i troškove propisuje ministar za rad.

44. Izdavanje licenci u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?

O: Ministar nadležan za rad izdaje licencu.- pravnom licu ili preduzetniku za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu iz

čl. 40 ,Zakona o BZNR.- pravnom licu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i ispitivanja

uslova radne okoline,- odgovornom licu u pravnom licu iz tačke 2.

Licencu za obavljanje poslova u oblasti BZNR iz člana 40. Zakona , može da dobije pravno lice ,koje ima zaposlenog sa visokom školskom spremom, odgovarajuće struke i položenim stručnim ispitom, i najmanje tri godine iskustva na tim poslovima.Licencu za obavljanje poslova pregleda i ispitivanja opreme za rad i uslova radne okoline, može da dobije pravno lice ,koje ispunjava propisane uslove u pogledu broja stručnih kadrova , tehničke opreme, metodologije vršenja određenih pregleda i ima zaposleno odgovorno lice.

45. Uprava za bezbednost i zdravlje na radu?

O: U sastavu Ministarstva nadležnog za rad, obrazuje se Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, koja obavlja poslove državne uprave , sa ciljem unapređenja i razvoja bezbednosti i zdravlja na radu, smanjenja povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom.Uprava obavlja sledeće poslove:- priprema propise iz oblasti BZNR,- priprema stručne osnove za izradu nacionalnog programa razvoja,prati i ocenjuje

stanje bezbednosti i zdravlja na radu,- istražuje i podstiče razvoj u oblasti humanizacije rada,- pruža stručnu pomoć u oblasti BZNR,

87

- priprema metodologiju za preglede i ispitivanja,- proučava uzroke povreda na radu i profesionalna oboljenja,organizuje polaganje

stručnih ispita,- vrši nadzor nad zakonitošću rada pravnih lica sa licencom BZNR , predlaže izdavanje i

oduzimanje licenci,- organizuje savetovanje , vrši edukaciju zaposlenih poslodavaca , lica za BZNR,

inspektora.

46. Inspekcijski nadzor?

O: Inspekcijski nadzor nad primenom ovog Zakona BZNR, vrši ministarstvo nadležno za rad, preko inspektora rada.Poslove inspekcijskog nadzora u oblasti BZNR , mogu da obavljaju inspektori rada , koji imaju visoku stručnu spremu , najmanje tri godine radnog iskustva u struci i položen stručni ispit u organima državne uprave.Izuzetno, poslove inspekcijskog nadzora u oblasti trgovine, ugostiteljstva, zanatskih i ličnih usluga, obrazovanja , stambeno komunalnim delatnostima , mogu obavljati inspektori sa višom stručnom spremom , položenim stručnim ispitom u organima državne uprave i najmanje tri godine iskustva u struci.U postupku inspekcijskog nadzora kontroliše stanje BZNR i : - pregleda opšte i pojedinačne akte , evidencije, - sasluša i uzima izjave odgovornih i zainteresovanih lica, - pregleda poslovne prostorije , uređaje i opremu, - uzima uzorke radi analize, - naređuje merenja koja obavlja stručna ustanova - poslodavcima , zaposlenima , sindikatu, daje obaveštenja o stanju mera BZNR.

47. Sankcije u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu(visina zaprećenih kazni)?

O: Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000. dinara, kazniće se za prekršaj , poslodavac sa svojstvom pravnog lica , novčanom kaznom od 400.000. do 500.000. privatni preduzetnik , i novčanom kaznom od 40.000. do 50.000 direkor, odnosno drugo odgovorno lice kod poslodavca.Novčanom kaznom od 600.000. do 800.000 za prekršaj ,poslodavac sa svojstvom pravnog lica , novčanom kaznom od 200.000 do 300.000 dinara privatni preduzetnik i 30.000 do 40.000 dinara ,direktor ili drugo odgovorno lice u pravnom licu.

48. Lica protiv kojih se podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka?

O: Prekršajnom postupku iz oblasti BZNR podležu.- poslodavci sa svojstvom pravnog lica,- privatni preduzetnici,- direktor kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica,- odgovorno lice u zdravstvenoj ustanovi,- odgovorno lice za BZNR u pravnom licu,- pravno lice i odgovorno lice za ispitivanje opreme za rad - zaposleni

49. Povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja

O: Na osnovu člana 163. KZ koji glasi:- Ko se svesno ne pridržava Zakona i drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih

opštih akata o pravima po osnovu rada i posebnoj zaštiti na radu omladine , žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati i ograniči pravo koje mu pripada, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

88

50. Nepreduzimanje mera zaštite na radu?

Na osnovu člana 169 KZ koji glasi:- Lice odgovorno za preduzimanje mera zaštite na radu , koje se svesno ne pridržava

zakona i drugih propisa ili opštih akata o merama zaštite na radu , usled čega može nastupiti opasnost za život i zdravlje zaposlenih, kazniće se novčanom kaznom ili kaznom zatvora do jedne godine

- ako izrekne uslovnu osudu ,sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku postupi po propisima o merama ZNR.

51. Izazivanje opasnosti neobezbeđenjem mera zaštite na radu?

O: Na osnovu člana 280 KZ, koji glasi:- Ko u rudnicima , fabrikama, radionicama , na gradilištima ili na drugom mestu rada ,

ošteti ili ukloni zaštitne uređaje i time izazove opasnost po život i telo ljudi, ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

- Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se odgovorno lice u rudniku, fabrici, radionici, na gradilištu ili drugom mestu rada, koje ne postavi zaštitne uređaje ili ih ne održava u ispravnom stanju ili ih u slučaju potrebe ne stavi u dejstvo ili uopšte ne postupa po propisima ili tehničkim pravilima o merama ZNR i time izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima.

- Ako je delo iz stava 1. i 2. ovog člana učinjeno iz nehata ,učinilac će se kazniti zatvorom do 3 godine.

- Ako izrekne uslovnu osudu za delo iz stava 2. ovog člana , sud može odrediti obavezu učiniocu da u određenom roku obezbedi postavljanje , održavanje ili korišćenje zaštitnih uređaja.

XIIIPRAVO, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI POSLODAVCA I ZAPOSLENIH U

OBLASTI RADA, ZDRAVSTVENE I SOCIJALNE ZAŠTITE(Zakon o radu ,Sl. gl. br 24/05 i 61/05)

(Zakon o zdravstvenoj zaštiti Sl. gl. br. 107/05)(Zakon o zdravstvenom osiguranju Sl. gl. br. 107/05 i 109/05)

P I T A NJ A

1. Godišnji odmor?2. Prekovremeni rad?3. Prava iz PIO?4 Ugovor o radu?5. Vrste kolektivnih ugovora?6. Zasnivanje radnog odnosa?7. Radno vreme?8. Beneficirani staž?9. Doznake?10. Noćni rad i rad u smenama?11. Vrste zdravstvenih ustanova?12. Pravilnik o radu?13. Izabrani lekar?14. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa?15. Aneks ugovora o radu?16. Odmori i odsustva?

89

17. Pravo na uvid u dokumentaciju?18. Skraćeno radno vreme?19. Povrede na radu?20. Rad na visini?21. Opšte obaveze poslodavca?22. Obaveze poslodavca prema predstavnicima zaposlenih, odnosno odboru za bezbednost i zdravlje na radu?23. Nova strategija zajednice EU u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu?24. Opšte preventivne mere?25. Konvencija br. 81 o inspekciji rada(ovlašćenja i nadzori)

O D G O V O R I

1. Godišnji odmor?O: Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duže od 30 dana, stiče pravo da koristi GO posle 6 meseci neprekidnog rada.Zaposleni ne može da se odrekne prava na GO, niti mu se to pravo može uskratiti.DUŽINA GODIŠNJEG ODMORAU svakoj kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na GO u trajanju utvrđenom kolektivnim ugovorom, a najmanje 20 radnih dana.Dužina GO se utvrđuje ,tako što se zakonski minimum od 20 dana uvećava za doprinos na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme i drugih kriterijuma.Pri utvrđivanju dužine GO radna nedelja se računa kao 5 radnih danaPraznici-neradni dani ne računaju se u GO.Ako je zaposleni prekinuo GO zbog bolovanja i dr. odsustvovanja, nakon toga nastavlja GO.Zaposleni ima 1/12 GO za mesec dana rada, ako nije stekao zakonski uslov za ceo GO.

2. Prekovremeni rad?

O: Na zahtev poslodavca , zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile , iznenadnog povećavanja obima posla i dr.Prekovremeni rad ne može se da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 4 časa dnevno po zaposlenom.Dežurstvo u zdravstvu uređuje se posebnim zakonom.Radna nedelja traje 5 radnih dana.Radni dan po pravilu traje 8 časova.Uslučaju preraspodele radnog vremena , vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.Preraspodela radnog vremena mora se izvršiti tako da u toku kalendarske godine u periodu od 6 meseci, radno vreme ne bude duže od punog radnog vremena.

3. Prava iz PIO?

O: Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja jesu:- za slučaj starosti- pravo na starosnu penziju,- za slučaj invalidnosti- pravo na invalidsku penziju,- za slučaj smrti - pravo na porodičnu penziju- pravo na naknadu pogrebnih troškova- za slučaj telesnog oštećenja zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja- pravo na naknadu za telesno oštećenje

4 Ugovor o radu?

O: Radni odnos se zasniva ugovorom o radu.Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

90

Ugovor se smatra zaključenim kada ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.Ugovor mora da sadrži: Pozivanje na kolektivni ugovor ili pravilnik, trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena i druga prava i obaveze.

5. Vrste kolektivnih ugovora?

O: Kolektivni ugovor se može zaključiti kao: OPŠTI I POSEBAN Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu grupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.Poseban kolektivni ugovor zaključuje se za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.Opšti kolektivni ugovor zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za teritoriju Republike Srbije.Poseban kolektivni ugovor za granu ili delatnost zaključuju reprezentativna udruženja poslodavaca i reprezentativni sindikat za delatnost , granu, grupu.Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća zaključuju osnivač odnosno organ koji on ovlasti i reprezentativni sindikat.Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat.Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat , zarada i druga primanja uređuju se sporazumom.

6. Zasnivanje radnog odnosa?

O: Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.Pravilnik o sistematizaciji i organizaciji donosi direktor ili poslodavac.Pravilnik ne donosi poslodavac koji ima 5 i manje zaposlenih.Radni odnos sa licem mlađim od 18 godina, može da se zasnuje uz pismenu saglasnost roditelja, staratelja, ako takav rad ne ugrožava zdravlje i moral.Lice mlađe od 18 godina može zasnovati radni odnos samo uz lekarsko uverenje kojim se utvrđuje da je sposobno za obavljanje poslova i da poslovi nisu štetni za njegovo zdravlje.Troškovi lekarskog pregleda u tom slučaju snosi republička organizacija za zapošljavanje.Kandidat prilikom zasnivanja radnog odnosa, poslodavcu dostavlja isprave o ispunjenosti uslova za rad, utvrđenih pravilnikom.Poslodavac ne može tražiti podatke o porodičnom i bračnom statusu niti test trudnoće za žene i ne može uslovljavati zapošljavanje prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu.

7. Radno vreme?

O: Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno. Opštim aktom može da se utvrdi i kraće radno vreme , ali ne kraće od 36 časova nedeljno.Zaposleni ostvaruje sva prava kao da radi puno radno vreme.Skraćeno radno vreme : zaposleni koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom, naporne i za zdravlje štetne poslove, može imati kraće radno vreme, najviše 10 časova nedeljno.Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize.

8. Beneficirani staž?

O: Osiguraniku koji radi na naročito teškim, opasnim i za zdravlje štetnim radnim mestima i poslovima ili na poslovima na kojima posle navršenja određenih godina

91

života ,ne može obavljati profesionalnu delatnost, staž osiguranja u efektivnom trajanju računa se sa uvećanim trajanjem.Stepen uvećanja staža osiguranja, zavisi od težine , opasnosti i štetnosti rada, a može iznositi najviše 50%.Radno mesto, odnosno posao na kome se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, je radno mesto ili posao na kome je rad naročito težak, opasan i štetan po zdravlje , iako su preuzete sve mere zaštite.Staž osiguranja sa uvećanim trajanjem će se računati ako je radnik proveo efektivno najmanje 10 godina.Radna mesta i poslove na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem , utvrđuje ministar za penzijsko i invalidsko osiguranje , na predlog FONDA PIO.

9. Doznake?

O: Zaposleni je dužan najkasnije u roku od 3 dana , od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara , koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.U slučaju teže bolesti , potvrdu dostavljaju članovi porodice.Ako živi sam, potvrdu dostavlja 3 dana nakon bolovanja.Ako poslodavac posumnja u opravdanost odustvovanja ,zbog bolovanja, može nadležnom zdravstvenom organu podneti zahtev za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti zaposlenog.

10. Noćni rad i rad u smenama?

O: Rad koji se obavlja od 22,00 časa pa do 6,00 časova narednog dana smatra se noćnim radom.Zaposleni koji radi najmanje tri časa noćnog rada ili trećinu punog radnog vremena u toku radne nedelje , poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova danju ako zdravstveni organ utvrdi da bi takav rad doveo do pogoršanja zdravstvenog stanja radnika.Poslodavac je dužan, pre uvođenja noćnog rada tražiti mišljenje sindikata.Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi smene, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.Zaposleni može da radi noću, duže od jedne nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost.

11. Vrste zdravstvenih ustanova?

O: Zdravstvene ustanove može osnivati Republika, pokrajina, lokalna samouprava, pravno ili fizičko lice ,a mogu biti.- dom zdravlja- apoteka- bolnica(opšta ili specijalna)- zavod- zavod za javno zdravlje- klinika- institut- kliničko-bolnički centar

12. Pravilnik o radu?

O: Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, uređuju se prava ,obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

92

Pravilnikom o radu , odnosno ugovorom o radu, uređuju se prava i obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:- ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove

reprezentativnosti,- ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene pregovore,- ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog

ugovora,- ako sindikat u roku od 15 dana ne prihvati inicijativu poslodavca za početak

pregovora,Pravilnik o radu donosi upravni odbor , a kod poslodavca gde nije osnovan odbor-direktor.Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica, pravilnik donosi poslodavac- preduzetnik.

13. Izabrani lekar?

O: Primarnu zdravstvenu zaštitu ,građani ostvaruju preko izabranog lekara, a to je:- doktor medicine ili doktor specijalista za opštu medicinu ili specijalista medicine rada,- doktor medicine specijalista pedijatrije,- doktor specijalista ginekologije,- doktor stomatologije.

14. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa?

O: Odgovor je u tački 6(pitanje br. 6).

15. Aneks ugovora o radu?

O: Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada-aneks ugovora.:- radi premeštanja na drugi odgovarajući posao , zbog potreba procesa i organizacije

rada,- radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca,- radi upućivanja na rad kod drugog poslodavca,- ako je tehnološki višak a poslodavac mu obezbedi uslove predviđene zakonom.

16. Odmori i odsustva?

O: Odmori:- odmor u toku dnevnog rada- min. 30 minuta,- dnevni odmor (između dva radna dana) , minimalno 12 sati,- nedeljni odmor(koristi se nedeljom) minimum 24 sata,- godišnji odmor minimum 20 dana /godišnje.

Odsustva:- porodiljsko odsustvo –ukupno 365 dana,- odsustvo radi nege deteta(ima pravo i otac),- odsustvo radi posebne nege deteta ili druge osobe(do pete godine života).

17. Pravo na uvid u dokumentaciju?

O: Pacijent ima pravo na uvid u medicinsku dokumentaciju.Ako je pacijent novorođenče , maloletno lice , pravo na uvid imaju roditelji, staratelji, odnosno zakonski zastupnik.

93

Nadležni zdravstveni radnik ,dužan je da uredno vodi zdravstvenu dokumentaciju: medicinske mere nad pacijentom, anamneza, dijagnoza, dijagnostičke mere, terapija i rezultate terapije.Članovi porodice imaju pravo uvida u medicinsku dokumentaciju svog člana porodice ako su podaci značajni za lečenje.

18. Skraćeno radno vreme?

O: Zaposleni koji radi na naročito teškim , napornim i za zdravlje štetnim poslovima, utvrđeni zakonom i opštim aktom, gde i pored primene mera bezbednosti i zaštite života i zdravlja , postoji štetno dejstvo na zdravlje, skraćuje se radno vreme u skladu sa štetnim dejstvom, a najviše 10 časova nedeljno.Skraćeno radno vreme utvrđuje se na osnovu analize.Zaposleni u tom slučaju ima prava kao da radi puno radno vreme.

94