01. uputstvo za strucni ispit merenja

8/15/2019 01. Uputstvo Za Strucni Ispit Merenja

1/25

__________________________________________________________________________________

______________

1

UPUTSTVO ZA PRIPREMU STRUČNOG ISPITA IZ MRU-a

Sadržaj

1.1.1.1. Uvodne napomeneu vezi stručniog ispita i licenci

2.2.2.2. Polaganje stručnog ispita iz MRU-a

3.3.3.3. Opšte uputstvo za izradu tehničke dokumentacije MRU-a

4.4.4.4. Simboli i označavanja u projektima

5.5.5.5. Tehnička regulativa i standardi MRU-a

6.6.6.6. Primeri šema povezivanja

SMEITS Decembar 2008.


2/25

__________________________________________________________________________________

______________

2

Stručni ispit –uvodne napomene

Za lica koja obavljaju određene poslove vezane za investicionu izgradnju, Zakon o planiranju i izgradnji objekata (Sl. glasnik Sbije br.47/03 I 34/06 ) propisuje određenekriterijume.Stručni ispit je osnovni uslov na osnovu čega se dobijaju odgovarajuće licence.Stručni ispit se polaže na osnovu Pravilnika o uslovima, programu i načinu polaganja

stručnog ispita u oblasti izrade tehničke dokumentacije i građenja(Sl. Glasnik RS,br.18/04).

Ovim pravilnikom uređuju se uslovi, način i program polaganja stručnog ispita za obavljanje poslova izrade tehničkedokumentacije i građenja objekata, kao drugih stručnih poslova za čije je obavljanje kao uslov propisan položenstručni ispit.Najvažnije odredbe su date u daljem tekstu.

Stručni ispit, prema odredbama ovog pravilnika, polažu lica koja imaju visoku školsku spremu, višu školsku spremu

i srednju školsku spremu, građevinske, arhitektonske, mašinske, elektro, tehnološke ili druge odgovarajućetehničke struke.

Pravo na polaganje stručnog ispita stiču lica sa najmanje dve godine radnog iskustva na odgovarajućim poslovima.

Stručni ispit polaže se po programu propisanom ovim pravilnikom i sastoji se iz opšteg i posebnog dela.

Opšti deo stručnog ispita polaže se prema jedinstvenom programu.

Posebni deo stručnog ispita polaže se prema posebno utvrđenom programu za određeni stepen školske spremeodgovarajuće struke.

Opšti deo stručnog ispita obuhvata proveru poznavanja osnova ustavnog uređenja, radnih odnosa i opštegupravnog postupka.

Posebni deo stručnog ispita obuhvata:

1) Pismeni deo ispita:

- izrada pismenog stručnog rada, odnosno projekta;

2) Usmeni deo ispita:

- odbrana stručnog rada iz oblasti izrade tehničke dokumentacije, odnosno građenja objekata,


3/25

__________________________________________________________________________________

______________

3

- provera poznavanja zakona i drugih propisa, kao i standarda i normativa koji se odnose na izradu tehničkedokumentacije i građenja objekata, kao i zakona i drugih propisa iz oblasti iz koje lice polaže stručni ispit (u daljemtekstu: kandidat).

Stručni ispit se polaže pred Komisijom za polaganje stručnog ispita koju obrazuje ministar nadležan za poslovegrađevinarstva

Troškove polaganja stručnog ispita, kao i troškove polaganja popravnog ispita, snosi kandidat ili preduzeće,odnosno drugo pravno lice u kome je kandidat zaposlen.

Kandidat može pristupiti polaganju posebnog dela stručnog ispita ako je njegov pismeni rad pozitivno ocenjen od

strane ispitivača.

Kandidat se na stručnom ispitu ocenjuje za opšti deo jednom ocenom, a za posebni deo iz svakog predmetaposebno.

Konačan uspeh kandidata na stručnom ispitu utvrđuje Komisija.

Uspeh kandidata na stručnom ispitu ocenjuje se ocenom "položio" ili "nije položio".

Popravni ispit kandidat može polagati u roku koji ne može biti kraći od 30 dana od dana polaganja stručnog ispita.

Ako kandidat ne položi popravni ispit u dva uzastopna roka, upućuje se na ponovno polaganje celog ispita.

Ako kandidat ne pristupi polaganju stručnog ispita ili pre početka polaganja izjavi da odustaje, smatraće se da nije n

polagao ispit.

Započeto polaganje stručnog ispita može se odložiti ako je kandidat, zbog bolesti ili iz drugih opravdanih razloga, biosprečen da nastavi polaganje stručnog ispita.

Zahtev za odlaganje ispita iz stava 2 ovog člana kandidat podnosi Komisiji.

O polaganju stručnog ispita vodi se zapisnik koji sadrži: ime i prezime kandidata; fakultet koji je završio; nazivpreduzeća ili drugog pravnog lica u kome je kandidat zaposlen; sastav Komisije i ime i prezime ispitivača; datum imesto polaganja stručnog ispita; naziv stručnog rada; postavljena pitanja: ocenu iz svakog predmeta i konačanuspeh kandidata; zaključak o odlaganju ili odustanku od ispita, kao i o upućivanju na popravni ispit.

Zapisnik potpisuju predsednik i članovi Komisije, odnosno ispitivači.

Na osnovu zapisnika, kandidatu koji je položio stručni ispit izdaje se uverenje o položenom stručnom ispitu zaodgovarajuću školsku spremu, odnosno struku i smer.

Uverenje potpisuju predsednik Komisije i Ministar a overava se pečatom nadležnog Ministarstva.Nakon položenog stručnog ispita stiču određena prava i obaveze koje im daje zakonska regulativa.LicenceZakonom o planiranju i izgradnji (,,Sl.glasnik RS,, br.47/2003) uveden je niz novina upogledu sticanja prava na bavljenje poslovima vezanim za izgradnju objekata.Uvedena je lična licenca zaodgovornog planera ,urbanistu,projektanta i izvodjača radova.Položen stručni ispit je jedan od najvažnijih uslova zadobijanje te licence .Ove licence izdaje Inžinjerska komora Srbije a njenim Statutom (,,Sl.glasnik RS ,, br.70/20039) predvidjene sunjene nadležnosti kao i ko i kako se dobijaju licence.

ADRESA:

Inžinjerska komora Srbije11 000,Kneza Miloša br.9Telefon:011/3241-655, Faks 3248-586,

E-mail:[email protected]; www.komora.org.yu

Licencu za ODGOVORNOG PROJEKTANTA može dobije lice sa visokom stručnom spremom elektrotehničkestruke ,,odgovarajućeg smera,,sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustva sa stručnim


4/25

__________________________________________________________________________________

______________

4

rezultatima na izradi tehničke dokumentacije i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inžinjerskekomore .Stručnim rezultatima se smatraju rezultati ostvareni na izradi odnosno saradnji na najmanje dva prjekta.

Licencu za ODGOVORNOG IZVODJAČA RADOVA može da stekne lice sa visokom i višom stručnom spremomelektrotehničke struke ,,odgovarajućeg smera,,sa položenim stručnim ispitom i najmanje tri godine radnog iskustvasa stručnim rezultatima i sa preporukom najmanje dva odgovorna projektanta ili Inžinjerske komore .Za lica sa završenom srednjom školskom spremom nije predvidjeno izdavanje lične licence.Ova lica, ukoliko imajupoložen stručni ispit,moguda rukovode gradnjom odgovarajućih objekata shodno Zakonu o izgradnji objekata.

Poslovi izgradnje za koje je potrebno imati licencu

Zakon o planiranju i izgradnji propisuje da licencu za odgovornog projektanta moraju imati licakoja:- učestvuju u izradi prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti,- izrađuju tehničku dokumentaciju (generalne, idejne, glavne i izvođačke projekte i projekteizvedenog objekta),- vrše tehničku kontrolu Glavnih projekata- vrše tehničku kontrolu Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemalja (tzv. nostrifikacija projekta) naprimeru projekta koji je preveden na srpski jezik (stručni prevod).Prema pravilniku o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata, tehničkomkontrolom Glavnog projekta izrađenog po propisima drugih zemalja, proverava se:.da li kvalitet materijala opreme i instalacija odgovara normama kvaliteta po JUS-u i da li jenjihov izbor racionalno izvršen.. da li predviđeni tehnički i tehnološki postupci građenja odgovaraju propisima i zaštitiživotne sredine, o bezbednosti i zdravlju na radu, zaštiti od požara i drugim propisima obezbednosti građenja i korišćenja za tu vrstu i namenu objekta.

Licencu za odgovornog izvođača radova moraju imati lica koja:- rukovode građenjem objekata, odnosno izvođenjem radova,- vrše tehničku kontrolu nadzor tokom građenja objekata,- vrše tehnički pregled objekata.

POLAGANJE STRUČNOG ISPITA IZ MERENJA I UPRAVLJANJA

1.Prijava

Polaganje stručnog ispita iz merenja i upravljanja organizuje SMEITS-Savez mašinskih i elektrotehničkih inžinjera itehničara sa sedištem u Kneza Miloša 7, 11000 Beograd

Tel.32-30-041 i 32-31-372 (II sprat, soba 29)

Prijava za polaganje strucnog ispita dostavlja se na gornju adresu ali može popuniti i na sajtu-

(www.smeits.org.yu/strucni _ispit.htm).

Uz prijavi kandidati obavezno prilažu:- overenu (u sudu ili opštini) fotokopiju ili overen prepis izvoda iz matične knjige rođenih;- overenu (u sudu ili opštini) fotokopiju ili overen prepis diplome odnosno svedočanstva o završenoj školi (za stepenza koji se prijavljuje ispit);- potvrdu preduzeća sa naznakom poslova i radnih zadataka koje kandidat obavlja ili je obavljao, najmanje 2 godine

pre podnošenja prijave,a za koje je propisana obaveza polaganja stručnog ispita;;- kandidati prilažu i opširniji projektni zadatak;

Pravo na polaganje stručnog ispita, kao sto je vec napomenuto u uvodnom delu,imaju tehničari, inženjeri idiplomirani inženjeri nakon 2 godine radnog iskustva na poslovima Merenja i upravllanja odnosno automatizacijomu industriskim procesima a za koje je predviđeno polaganje stručnog ispita Zakonom o izgradnji objekata.Potrebno je napomenuti da ,premaZakonu ,stručni ispit polažu i lica koja su stekla viša akademska zvanja i titule-magistri,doktori nauka,profesori i dr.Uslove ne ispunjavaju lica koja su radila na poslovima održavanja remonta,konstruisanja ,pripreme proizvodnje isl.


5/25

__________________________________________________________________________________

______________

5

2. Izbor teme za pismeni rad

Prema Pravilniku o uslovima, programu i načinu polaganja stručnog ispita, temu za pismeni radmože da predloži kandidat ili poslodavac kod koga je kandidat zaposlen.Uz prijavu za polaganje stručnog ispita, kandidati prilažu projektni zadatak ili detaljan opis teme.Tema pismenog rada treba da odgovara stepenu školske spreme:Visoka školska sprema - rad mora obuhvatati jednu celinu složenog investicionog objekta iliinstalacija.Viša školska sprema - rad mora obuhvatati manje složene investicione objekte ili deo složenoginvesticionog objekta ili instalacija.

Srednja školska sprema - rad mora obuhvatati neki jednostavniji investicioni objekat, odnosno deonekog složenijeg objekta.Stručni nivo pismenog rada je Glavni projekat (tj. “školski primer” glavnog projekta)Stručni rad ne može da bude:- diplomski, magistarski ili doktorski rad- studija- tipski projekat- projekat nekog uređaja ili mašine- elaborat, analiza, itd.

3. Prihvatanje teme

Na osnovu prijave kandidata, komisija utvrđuje da li on ispunjava utvrđene uslove. Ukoliko ispunjava, prihvata temu,izdaje rešenje o polaganju ispita, određuje mentora (ispitivača) pod čijim nadzorom kandidat izrađuje pismeni rad, iodređuje mu rok za predaju rada.Tema se inače ocenjuje sa:- prihvata se- prihvata se uz određene uslove- ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga)

Pravo je kandidata da zahteva, a dužnost ispitivača (mentora) da obezbedi punu informisanostNAPOMENA: Kontaktiranje mentora i rad sa mentorom nije uslov za polaganje ispita (tj. nijeobavezno

4.Priprema strucnog dela ispita

Za strucni deo ispita kandidati imaju sledeće obaveze:1. da pripreme stručni rad, čiji se obim određuje u nastavku ovog teksta;

2. da pripreme usmenu odbranu stručnog rada;3. da se pripreme za proveru znanja iz poznavanja tehničkih propisa, normativa i standarda

4.1 Stručni rad

Kandidati pripremaju stručni rad prema školskoj spremi (visoka, viša, srednja, odgovarajućegsmera). Rad se predaje u jednom primerku, na adresu SMEITS-a a može se poslati i poštom.Rad mora biti ukoričen sa nazivom teme i imenom i prezimenom kandidata na naslovnoj strani. Tekstualni deopismenog rada mora imati numerisane strane, a crteži iz grafičke dokumentacijemoraju imati svoje nazive i brojeve.Sve ovo mora korespondirati sa sadržajem uloženim u uprojekat.Rok za dostavljanje pismenog rada određen je u Rešenju o prihvatanju teme.Rad se kandidatu vraća nakon ispita. Svi kandidati pripremaju rad odgovarajućeg obima, I u

jednom primerku ga dostavljaju a on mora da sadrži:

-Tekstualni deo-Grafički deoTekst i grafička dokumentacija pismenog rada moraju se uraditi na čistom papiru, bez oznakapreduzeća i druge organizacije. Samo u slučajevima kada kandidat prilaže glavni projekat izpreduzeća u kome je zaposlen, mentor može odobriti da se koristi ”logo” odnosno zaglavlje(togpreduzeća).Za obradu teksta i crteža mogu se koristiti odgovarajući računarski programi .Delovi pismenog rada odnosno sadržaj mora da sadrži:1. Naslovnu stranu2. Sadržaj


6/25

__________________________________________________________________________________

______________

6

3. Izjava o samostalnoj izradi rada (potpisana)4. Projektni zadatak5 Tehnički opis (obrazloženje)6. Tehnički uslovi7. Prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu u skladu sa Zakonom o bezbednosti i

zdravlju na radu8. Predmer i predračun radova i materijala9. Specifikacija materijala

10. Potrebne odgovarajuće proračune

Graficka dokumentacija/ odgovarajuća/Napomena.` Detalje videti u opstem uputstvu I Prilogu

5.Ocena pismenog rada (projekata) za stručni ispit

Rad mora da bude na nivou Glavnog projekta a ocenjuje se prema sledećim kriterijumima:

1. Kriterijum složenosti2. Kriterijum celovitosti i kompletnosti3. Kriterijum savremenosti rešenja4. Kriterijum uskladdjenosti, ispravnosti i tačnosti rešenja5. Kriterijum autorske samostalnosti

Pismeni rad po pravilu ocenjuje ispitivač (mentor) pod čijim je nadzorom kandidat izradio rad.Rad se ocenjuje sa:- prihvata se (tj. položio-la)- prihvata se uz određene uslove- ne prihvata se (sa obaveznim navođenjem razloga)O oceni rada kandidat se obaveštava i tom prilikom obaveštava se i o terminu polaganja opštegdela i usmenog dela ispita.Ukoliko pismeni rad ne dobije pozitivnu ocenu od strane ispitivača, kandidat ne može da pristupipolaganju usmenogdela ispita (opšti deo, odbrana rada i poznavanje propisa).

6. Usmena odbrana stručnog rada

Na usmenoj odbrani stručnog rada kandidat pred komisijom brani tehničko rešenje koje je

primenio u radu,prema gore navedenim kriterijumima.Ovaj deo ispita obuhvata I proveru znanja o tehničkim normativima, propisima i standrardima i dr.,Pored poznavanja tehničkih propisa koji su neposredno primenjeni pri izradi dokumentacije, zapolaganje ispita je neophodno upoznati se i sa opštim propisima.U poglavlju opstih propisa je obrađeno gradivo koje moraju poznavati svi kandidati, bez obzira naoblast elektrotehnike kojom se bave.Kada se kaže opšti propisi vezani za proces izgradnje objekta, misli se pre svega na:- Zakon planiranju i izgradnji objekata,- podzakonske akte ovog zakona – pravilnike,- Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu,- Zakon o zaštiti od požara,- Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o osnovama zaštite životne sredine.Spisak nekih važnih propisa i standarda kao i publikacija u kojima su oni objavljeni (zajedničko za sve oblasti)

navodimo kasnije u posebnom poglavlju.Prilikom usmenog polaganja stručnog ispita kandidat pored koncepcije opšteg tehničkog rešenja obrazlaže I detaljekao što su:Način izbora vrste I metode merenja,izvršnih organa,način mesto generisanja pojedinih funkcija(regulacije, nadzoraprenosa signala I sl. ) kao iizbor elemenata el. Instalacija(napajanje,kablovi,zaštite,uzemljenje itd.

Opšti deo čine:

Opšti deo stručnog ispita obuhvata tri oblasti koje su, saglasno Pravilniku o načinu iprogramu polaganja stručnog ispita, sistematizovane po grupama i to: Osnove ustavnog uređenje zemlje, radni odnosi i upravni postupak.


7/25

__________________________________________________________________________________

______________

7

– Društveno uređenje i društveno-politički sistem (dajemo samo neke primere: slobode, prava idužnosti čoveka i građanina; ekonomsko uređenje, ustavnost i zakonitost, sud itd.).

– Radni odnosi (dajemo samo neke primere: pravo na rad; radni odnos; zarade radnika; stručnousavršavanje radnika; materijalna odgovornost; zaštita prava radnika, prestanak radnog odnosa; pravona štrajk itd.).

– Upravni postupak (npr. osnovna načela upravnog postupka; nadležnost u upravnom postupku;

pokretanje upravnog postupka; rešenje u postupku; izvršenje rešenja itd.).

Literatura1. Priručnik za pripremu opšteg dela stručnog ispita za radnike tehničkih struka,autora: Đokić, M., N. Mitrović Žitko i S. Vukotić: SITS – SMEITS, Beograd, 2008.

Napomena:Ostali detalji odnosno procedure posle polaganja stručnog ispita dati su u uvodnim napomenama

OPŠTE UPUTSTVO ZA IZRADU TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

1. PREDMET I PODRUČJE PRIMENE UPUTSTVA

U savremenoj procesnoj industriji i tehnologiji uopšte, razni tehnološki procesi u različitim granama industrije termo-energetskim postrojenjima zahtevaju sve veći nivo automatizacije u cilju postizanja veće ekonomičnosti,kvaliteta proizvodnje, vodjenji pri tom računa o ekološkim i sociološkim aspektima. Stalnim praćenjem ulaska i

izlaska materijala i energije iz tehnološkog procesa po unapred definisanim algoritmima, vrši se nadzor, prororačuni upravljanje u cilju smanjenja utroška energije, materijala i vremena, a za obezbeđenje većeg kvaliteta i kvantitetafinalnih proizvoda

Odvijanje, vođenje i praćenje nekog procesa postiže se individualnim instrumentima ili sistemom instrumenataodnosno kontrolerima sa odgovaraju}im Software-ima

Ovim uputstvom se daje preporuka za izradu tehničke dokumentacije iz domenaautomatizacije industrijskih procesa vezane za investicionu izgradnju.Uputstvo se primenjuje kod izrade tehničke dokumentacije merenja i upravljanja u procesnojindustriji, odnosno sistema automatskog upravljanja i nadzoraAutomatika je širi pojam a ovde ćemo se, pre svega, pozabaviti delom koji pokriva IEC TC-65odnosno JUS KSN 65 a odnosi se na MERENJE I UPRAVLJANJE u industriskim procesima –INDUSTRIAL PROCESS MEASUREMENT AND CONTROL (I&C ili

MEASUREMENT&CONTROL). Pod CONTROL - upravljanje se podrazumeva i regulacija imonitoring(nadzor).Za ovu vrstu dokumentacije postoji čitav niz standarda, preporuka i propisa a obuhvata sve odsenzora do procesnih računara.Kod nas postoje razni nazivi - projekat MRU-a, projekat INSTRUMENTACIJE, projekatMERENJA ,REGULACIJE, UPRAVLJANJA I NADZORA i.t.d.

Napomena: U Uputstvu se za domaće standarde koristi JUS...oznaka ali trebaimati u vidu da zbog, poznatih državnih promena, ubuduće će biti SRPS...

2. IZRADA TEHNIČKE DOKUMENTACIJE

Tehnička dokumentacija se koristi kroz ceo "`žvotni" ciklus pri realizaciji nekogprojekta odnosno posla (od ideje,studije opravdanosti,ugovaranja,izgradnje,ispitivanja ipuštanje u rad, održavanja do likvidacije-demontaže)Svrha dokumentacije je da obezbedi sve potrebne informacije u najednostavnijem alipraktičnom obimu na papirnom ili elektronskom mediju.Struktura dokumentacije,u opštem slučaju, zavisi od objekta i primene.Važno je da izmeđurazličitih tipova dokumenata postoji sledljivost i prepoznatljivost.Primena važećih standarda, terminologije kao i danas računarske podrške u mnogomeolakšava ove aktivnosti.Upotreba grafičkih simbola utvrđ|ena je nacionalnim i međunarodnim standardima iomogućava prikaz od globalnih do funkcionalnih planova u projektima.Postupku izrade tehničke dokumentacije, vezane za investicionu izgradnju, pristupa se


8/25

__________________________________________________________________________________

______________

8

kada su za to ispunjeni određeni uslovi a to su:- Po potpisivanju ugovora sa kupcem i stupanje ugovora na snagu.- Potpisan projektni zadatak od strane investitora i dostava podloga neophodnih započetak rada na izradi tehnčke dokumentacije.

2.1 PRIBAVLJANJE PODLOGADa bi moglo da se pristupi izradi tehničke dokumentacije,potrebne suodređene podloge. U Prilogu 1 PD-GP su zbirno nabrojane podlogekarakteristične za projekte automatike, a njihova neophodnost definisana je

vrstom objekta i projekta koji se izrađuje (idejni, glavni, izvođački, projekatizvedenog stanja i dr.)Odgovorni projektant u saradnji sa saradnicima razrešava sve probleme okopodloga. Projektni tim pristupa izradi tehničke dokumentacije već pridostavljanju prvih neophodnih podloga, a kasnije u kontaktima sa kupcemupotpunjuje podloge inastavlja rad.Ukoliko se novi sistem merenja i upravljanja nadovezuje na već postojeći kojise proširuje-rekonstruiše , potrebno je da se izvrši snimanje postojećeg stanja.Na osnovu stanja i dostavljenih podloga počiće se sa izradom tehničkedokumentacije.

2.2 VRSTA PROJEKTA I SADRŽAJPrema Zakonu o planiranju i izgradnji objekata (Sl. Glasnik RS br.47/2003 i 34/2006)"tehnička dokumentacija je skup projekata koji se izrađuju radi: utvrđivanja koncepcije

objekata (generalni i idejni) razrade uslova i načina izgradnje objekata (glavni iizvo|ađki projekat, skice objekata) i za potrebe održavanja objekta (projekt izvedenogobjekta)".Projekt automatike je jedan iz ovog skupa, koji pored opštih načela ima i nizspecifičnosti (standarda, preporuka i pravila).U daljem tekstu će biti date neke preporuke i uputstva kojih se treba pridržavatiprilikom izrade tehničke dokumentacije.U zavisnosti od vrste projekta koja se izrađuje kao i objekta, odnosno načinaautomatizacije zavisi sastav (sadržaj dokumentacije).Radi unifikacije i standardizacije dat je jedan mogući sveobuhvatni sadržaj tehničkedokumentacije nivoa Glavnog odnosno Izvođačkog projekta MRU-a– PRILOG -SD-GPR.Odre|đivanje obima i sastava tehničke dokumentacije u nadležnosti je odgovornogprojektanta.(Za stručni ispit kandidat ima ulogu odgovornog projektanta)On će na osnovu Ugovora i vrsti projekta za konkretan posao uskladiti sadržaj i

definisati koliko će se ići u detalje prikaza.Kako je kod projektovanja MRU-a praktično svaki projekat posao za sebe, to odgovorniprojektant određuje oblik projekta, držeći se osnovnih preporuka-zakonskih regulativa,ugovora i zahteva kupca.(Izrada tehničke dokumentacije MRU-a najčešće zahtva tmski rad jer je tomultidisciplinarna oblast –zahteva poznavanje procesa ,vrste i mtode merenja,izvršne

organe,način vođenja i nadzora procesa odnosno primene određenog HW-a i SW-a)

2.3 PRIMENA STANDARDA, PREPORUKA I ZAKONSKIH PROPISA

Pošto je izrada tehničke dokumentacije vezana za investicionu izgradnju, važno jepridržavati se određenih regulativa i to:

2.3.1 Projekti moraju biti u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji objekata i svimpodzakonski aktima;

2.3.2. Tehnička dokumentacija automatike, izra|uje se prema važećimprocedurama i uputstvima .JUS ISO 9000 standarda o kvalitetu(ukoliko ga firmaposeduje)

2.3.3. U projektu treba da se primenjuju standardi i preporuke JUS-a i međunarodnopriznatih asocijacija, u prvom redu IEC i ISO kao i EN za ovakvu vrstu tehničkedokumentacije.

Napomena: Masovna primena računara kako za obradu tehničke dokumentacije, tako i kaosredstvo za automatsko upravljanje realnim procesima u industriji diktiranov pristup kod projektovanja. U svetu se radi na unifikaciji ove problematike


9/25

__________________________________________________________________________________

______________

9

koju prihvata i naš JUS, odnosno JUS / IEC / ISO... U tom smislu mogu dase primenjuju neki standardi i preporuke koji su još kao “draftovi”.

Najznačajniji novi standardi na koje bi trebalo obratiti pažnju su:

- JUS IEC 61082 - Izrada dokumentacije koja se koristi u elektrotehnologiji. Dajenajopštija uputstva i preporuke kod izrade tehničke dokumentacije.

- (JUS) IEC / ISO - Grafički i funkcionalni simboli za dijagrame (uključuje i(ISO 14617-6) računarsko prikazivanje.) Primenjuje se kod crtanja P & I

dijagrama i šema povezivanja.- (JUS )IEC 61506 - Dokumentacija softverskog upravljanja sistemima i pouzdanost.Najopštija dokumentacija kod merenja i upravljanja u procesnojindustriji.

- JUS IEC 61131 - Programabilni kontroleri. Daje opta pravila hardverska isoftverska kod procesnih računara.

- JUS IEC 60 848 - Priprema funkcionalnih dijagrama za upravljačke sisteme. (DIN40719 deo 6 je IEC-60848 sa detaljnim primerima iz MRU-a.) Dajeuputstva o načinu prikaza i razradišema delovanja.

- BS 6739 - Instrumentacija u upravljanju procesima - projektovanje instalacija iispitivanje.Ovaj standard u nedostatku novog preporučuje IEC TC 65.

( Izašao je nacrt IEC 61912)Ostali standardi proizilaze iz gore navedenih koje razra|uje TC 3 i TC 65 iz IEC-a

koje preuzima JUS.NAPOMENA:u posebnom prilogu dat je detaljniji spisak standarda i ostalih regulativa

3 KOMENTAR SADRŽAJA

3.1 Opšti deoSadrži opšte podatke o firmi i zaposlenim da ispunjavaju uslove za izradu tehničkedokumentacijei shodno važećoj zakonskoj regulativi.

3.2 Tekstualni deo tehničke dokumentacije

3.2.1 Projektni zadatakSa detaljno opisanim zahtevom kupca o vrsti i obimu tehničke dokumentacije za

dato postrojenje kao i podloge po kojima }e se raditi.Idejni projekat (ukolikopostoji) je sastavni deo Projektnog zadatkaProjektni zadatak treba da bude potpisan i overen od strane kupca.

3.2.2 Tehničko - tehnološki opis(obrazloženje usvojenih rešenja)Daje se detaljni opis realizacije automatizacije za određeni tehnološki proces-PRILOG 3

3.2.3 Opšti i tehnički uslovi izvođenja radova (građenje)Daju se opšta i tehnička uputsva kod izvođenja montaže i ispitivanja.

3.2.4 Proračuni i provereSvi neophodni proračuni vezani za izabranu opremu i instalaciju.

3.2.5 Posebni prilozi3.2.5.1. Posebni prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu

Iko je ovaj Zakon prestao da važi stupanjem novog Zakona o bezbednosti izdravlju(Sl. Glasnik RS br.101/21.09.05) ali su ostala skoro sva podzakonska akta kaoi u samom Zakonu „akt o proceni rizika i mere za otklanjanje“ to je potreban daovaj prilog ostane .Sadrži nabrojane moguće opasnosti i štetnosti koje se mogu javiti pri radui održavanju datog postrojenja, kao i način za njihovo otklanjanje.Inače kompletnu problematiku zaštite na radu uskla|uje se prema zahtevima i


10/25

__________________________________________________________________________________

______________

10

direktivama Evropske unije.

3.2.6.2 Posebni prilog o ekologiji(zaštiti životne sredine)Po potrebi, zavisno od projekta.

3.2.8 Specifikacija opreme i materijalaZa mernu opremu mogu se dati tehničke listove instrumenata - koji su detaljnespecifikacije instrumenata u pogonu, gde su jasno definisane potrebnekonstruktivne karakteristike instrumenata i procesni podaci o fluidu na kojem senalazi merni instrument

Na ovaj način je omogućena pravilna nabavka i isporuka traženog instrumenta.Procesne podatke obezbe|uje kupac ili tehnolog zadužen za isti projekat.

3.2.7 Predmer i predračunDaje količinu i cene koštanja opreme i materijala predvi|enih u projektusa domaćeg i inostranog tržišta.Potrbno je da se predvidi i cena koštanja,izrade Software-a, montažnih radova,funkcionalnih ispitivawa i puštanja u rad, već prema tome kako je ugovoren posao.Navedene cene u Predmeru i predračunu služe za približno definisanje, investicionevrednosti posla iz domena automatike.

3.2.10. Pregled primenjenih standarda i propisa u projektuOznačavanje- simboli i skraćenice

Spisak standarda, propisa i preporuka upotrebqenih pri izradi tehničkedokumentacije gde je dato objašnjenje i značenje istih.Ukoliko nisu primenjeni važeći standardi, iz nekih razloga,dati razjašnjenja ii prilog primenjenih odnosno načina obeležavanja.

3.2.9. Lista merno upravljačkih krugova

Čini pregled svih mernih, upravljačkih i regulacionih mesta u pogonu. U ovimlistama dat je detaljni pregled svih crteža i drugih dokumenata koji prikazujudispozicije same opreme kao i mesta generisanja funkcija, šeme povezivanja i drugeinformacije vezane za određeno merno odnosno upravljačko mesto.Ova tabela je korisna i sa aspekta provere da li je za odre|eni merno upravqaljkikrug ura|đena sva potrebna dokumentacija.

3.3 Grafiki deo dokumentacije

Obuhvata crteže dispozicija i šeme povezivanja koje omogućuju f izičku ifunkcionalnu realizaciju odabranog koncepta merenja i upravljanja datimpostrojenjem.

3.3.1 Situacioni plan objekta

3.3.2 Tehnološke šeme ( P & I dijagrami. )-ŠEME CEVOVODA I INSTRUMENATA(JUS M.E4.O21-Šeme procesnih postrojenja)To su tehnološki crteži cevovoda, mašinske opreme i instrumentacije na kojima jesimbolično prikazan procesni tok fluida kroz postrojenje sa ucrtanim mernimmestima instrumenata i njihovim tačno naznačenim funkcijama.Crteži se proveravaju i dopunjuju sa aspekta merenja i upravljanja i prilažu uzostalu tehničku dokumentaciju projekta.Tehnološke šeme obezbeđuje kupac.Za funkcionalni prikaz instrumentacije koriste se simboli iz "DRAFT"-a( JUS / IEC) / ISO deo 6. To je revidovan standard ISA, ISO 3511 i JUS M.A0.100NAJNOVIJE—Izašao je standard ISO 14617-6

Ako se neki drugi standardi primene naprimer KKS(najčešće u TE I TO), ISA-S5...(u petro-hemijskoj industriji) i sl. daje se prilog istih.

3.3 .3 Dispozicioni crteži


11/25

__________________________________________________________________________________

______________

11

Daju pregled postrojenja ili celog kompleksa sa ucrtanom opremom u procesu,komandnom prostorijom i ostalim objektima, kablovskim trasama i razvodomelektričnog i pneumatskog napajanja i drugim elementima potrebnim kao osnova zaodređivanje mesta novim kablovima ili pneumatskim vodovima.Postojeće ili nove kablovske trase koje se koriste u datom projektu se ističu naodgovaraju}i način na crtežu i tako obrađeni dispozicioni crteži postaju deotehničke dokumentacije projekta.Dispozicione crteže obezbe|uje kupac, ili se nalaze u već ura|enom i dostavljenommašinskom projektu.

3.3.4 Šeme konfiguracije sistema upravljanja i nadzora

Prikazuju osnovnu konfiguraciju usvojenog koncepta sistema merenja i upravljanja odprimarnih računara - PLC-a, lokalne mreže, pa do nadzornih stanica.

3.3.5. Šeme povezivanja merno-upravljačkih krugova(petlji)(Interconnection diagrams, Loop drawings, Circuit diagams)Po pravilu šeme povezivanja vezane su za određeni merno-upravljački krug (uzoznačavanje veze sa drugim krugovima i sistemima) i treba da nosi poseban brojcrteža uz mogućnost da ima više listova.Svrha M-R kruga(petlje-konture) je da detaljno kroz Hardware-ske i Software-skeelemente prikaže delovanje, funkcije i međusobne veze elemenata štopojednostavljuje montažu, ispitivanje i kasnije održavanje.Ove šeme objedinjuju i

funkcionalnost i povezivanje elemenata kao i lokaciju pojedinih elemenata.Neki ihzovu šeme delovanja.

Radi jednoznačnosti obeležavanja potrebno je da se i funkcionalno obeležeodre|eni elementi prema P & I dijagramu (ako postoji i drugo Hardware-skoobeležavanje funkcionalnih elemenata.

Takođe i druge funkcionalno-tehnološke celine (sekvence, odnosno funkcionalniblok dijagram - "SAMA") treba da imaju svoj posebni broj crteža.Što se tiče obeležavanja opreme i instalacionih elemenata postoje dva pristupa;Prvi da se merna oprema obeležava funkcionalnim simbolima(RT-....,TT-....,) a da seinstalacije obeležavaju prema “električarskim” JUS.N.A3.750.Drugi način je da se kompletno obeležavanje uradi prema standardu JUS.N.A3.750.Treba napomenuti da je u pripremi novi standard JUS/IEC 61346 Industriski

sistemi,instalacije i oprema za označavanje i pokriva JUS.N.A3.750,ISO 3511(ISO 14617-6), ISO DIS 1219-2.Ako se dokumentacija, na zahtev investitora, radi sa drugim standardima, obaveznomora da se da prilog o načinu obeležavanja i primenjenim standardima.

3.3.6 Šeme procesnog povezivanja i ugradnjeDefinišu sve elemente potrebne za montažu mernog instrumenta u pogonu kao inačin postavljanja i povezivanja sa ostalom opremom.

3.3.7 Ormani i pulteviUz nabrojanu grafičku dokumentaciju koja je sastavni deo projekta prilažu se icrteži tabli, ormana i pulteva, gde se prikazuju izgledi tih elemenata, dimenzionose definišu i daje se raspored opreme u ormanima.Crteši priključnih letvi tako|e su sastavni deo grafikke dokumentacije.

3.4 SOFTWAREUkoliko se u okviru glavnog-izvodađkog projekta radi i Software, mada taj projekatmora da se podvede pod izvo|ađkim zbog potpunog definisawa Hardware-a, ili dase posebno tretira, onda je potrebno da sadrži sledeću dokumentaciju izmeđuostalog:

3.4.1. Projektni zadatak za aplikativni software (overen od strane kupca).3.4.2 Detaljne funkcionalne podloge na jedan od načina koji propisuje standard

JUS/IEC 61131 prilagođene izabranoj računarskoj oprem i softveru.3.4.4. Liste signala (analognih ulaza i izlaza, digitalnih ulaza i izlaza sa potrebnim


12/25

__________________________________________________________________________________

______________

12

informacijama.)3.4.5. Listing programa

Napomena:Izrada tehničke dokumentacije za bilo koju vrstu projekta je odgovoran i detaljanposao pri čemu se projektni tim na čelu sa odgovornim projektantom rukovodiprema dostavljenim podlogama i svu dokumentaciju usklađuje preporučenim važećimstandardima i propisima za odredenu vrstu projektovanjaKandidat kod polaganja stručnog ispita ima ulogu Odgovornog projektanta.

PRILOG 1: PD - GP

PODLOGE ZA IZRADU GLAVNOG PROJEKTAZa izradu Glavnog projekta neophodno je da kupac(investitor) obezbedi sledeće podloge:

- projektni zadatak,- idejni projekat merenja, regulacije i upravljanja (ukoliko postoji),- sistem označavanja (ukoliko kupac zahteva),- rešenje nadležnog organa o određivanju Ex zona opasnosti (ukoliko postoje),- tehničko-tehnološki opis postrojenja, režim njegovog rada i način njegovog vođenja-nivo i hijerarhija vođenja procesa,

- P & I dijagrami sa unetim simbolima shodno usvojenom sistemu obeležavanja,- listu merno-regulacionih mesta sa osnovnim karakteristikama mernog fluida, opsegamerenja i funkcijama (prema obrascu izvođača ili sopstvenom),

- definisanje metode merenja (ukoliko tehnolog insistira),- lista električnih motora i drugih potrošača sa osnovnim funkcionalnimkarakteristikama (prema obrascu izvo|ača ili sopstvenom),

- popunjene upitne listove za merne prigušnice, regulacione ventile i drugo (premaobrascu izvo|ača ili proizvođača),

- crteže cevovoda i posuda sa dimenzijama i sa obeleženim mernim mestima ipoložajem priključaka,

- crteže osnova objekta po kotama, podužnim i poprečnim presecima (na pausu, el. medijuili transparentu) sa obeleženim položajem merno-regulacionih mesta i glavnimkablovskim trasama,

- gra|evinske osnove i preseke komandne prostorije,- pregled mogućnih mesta podrazvoda i mernih pretvarača,- algoritme upravljanja sa blokadom i zaštitom-funkcionalne šeme upravljanja iregulacije (logičke dijagrame, blok dijagrama - "SAMA"),

- listu postavnih vrednosti za alarme i blokade klasičnog ili računarsklog sistema sadefinisanjem kategorije prioriteta,- podatke o naponima napajanja i šeme razvoda,-šeme električnog povezivawa niskonaponskih i visokonaponskih motora i drugihpodsistema - "paketnih jedinica" kao i granice priključenja,

- izgled sinoptika ili monitoring slika, kao i vrsta protokola,- za kupljenu MRU opremu od strane kupca kompletne kataloge sa podacima potrebnim zaprojektovanje (dispozicioni crteži sa dimenzijama, prikqučcima, načinom ugradnje i sl.uputstvo za rad i održavanje). Ukoliko oprema nije kupljena odrediti na osnovu čijeopreme treba raditi projekat.

PRILOG 2: SD – GPR

SADRŽAJ GLAVNOG PROJEKT1. Opšti deo tehničke dokumentacije - Naslovna strana- Sadržaj - (moe biti iz 2 dela):

1. lista tehničke dokumentacije + sadržaj knjige2. sadržaj - tehnička dokumentacija projekta

- Rešenje o upisu firme u sudski registar i licence- Spisak projektanata i saradnika- Rešenje o naimenovanju odgovornog projektanta kao i vršioca unutrašnje kontrolekvaliteta (nije obavezno)

- Odgovarajuću LICENCU odgovornog projektanta (i projektanata


13/25

__________________________________________________________________________________

______________

13

saradnika)- Izvetaj vrišoca unutrašnje kontrole(nije obavezno)- Potvrda o međusobnoj usaglašenosti projekata- Saglasnost kupca

2. Tekstualni deo tehničke dokumentacije

2.1. Projektni zadatak (sa pregledom osnovnih podataka i podloga po kojima se radi projekat-navesti priloge uz projekat)

2.2. Tehničko-tehnološki opis (sa obrazloženjem izabrane koncepcije) – PRILOG 3

2.3. Tehnički uslovi montaže2.4. Proračuni i provere2.5. Pregled primenjenih standarda i propisa2.6. Poseban prilog o primenjenim propisanim merama zaštite na radu2.7. Specifikacija opreme i materijala2.7.1. Sistem za nadzor i upravlanje2.7.2. Ormani, table, pultevi2.7.3. Merna oprema (teh. list. inst.)2.7.4. Natpisne tablice2.7.5. Lista kablova2.7.6. Montažna oprema i materijal za električno povezivanje2.7.7. Montažna oprema i materijal za procesno povezivanje2.7.8. Ostali montažni i potrošni materijal2.8. Predmer i predračun opreme i radova (kao rekapitulacija)

2.9. Simboli i skraćenice-označavanja2.10. Lista merno-regulacionih krugova2.11 Razne liste - po potrebi bilo kao prilog ili rad projektanta (liste motora i drugih

pogona, razmena signala, alarma, MPL-a i sl. proračuni blendi i ventila itd

3. Grafički deo tehničke dokumentacije

3.1. Situacioni crtež3.2. P&I dijagrami -crteži cevovoda i instrumenata3.4. Šeme konfiguracija sistema upravljanja i nadzora3.5 Šeme povezivanja MRU-krugova3.5. Ormani, table, pultevi (dimenzione skice, prednji izgledi, raspored opreme u

ormanima , šeme napajanja, priključne letve(kleme) odnosno priključni planovi itd.)

3.6. Šeme procesnog povezivanja i ugradnje3.7. Dispozicioni crteži (komandne prostorije, opreme u procesu, kablovske trase, kodvećih objekata razvod električnog ili pneumatskog napajanja i sl.)

Software

3.8. Projektni zadatak za aplikativni software za nadzorni sistem (overava kupac)3.9. Funkcionalne podloge - npr logičkešeme - kao prilog (ako radi projektant

kupac-tehnolog overava )3.10. Opis sistema za upravqawe i nadzor3.11. Liste signala (analognih ulaza - izlaza, digitalnih ulaza - izlaza) sa potrebnim

informacijama3.12. Listing programa

PRILOG 3

TEHNIČKO-TEHNOLOŠKI OPIS

1. UVOD2. MAŠINSKO-TEHNOLOŠKO REŠENJE2.1. Opis2.2. Upravljanje tehnološkim procesom

3. KONCEPCIJA SISTEMA AUTOMATIZACIJE


14/25

__________________________________________________________________________________

______________

14

3.1. Konfiguracija sistema3.2. Realizacija funkcija merenja i upravljanja3.2.1. Vrste instrumenata i metode merenja

(Metode merenja i akvizicija podataka)3.2.2. Upravnjanje i nadzor

- regulacija- komandovanje- signalizacija- logika- nadzor

3.2.3. Prenos podataka (signala)3.2.4. Napajanja - sistem besprekidnog napajanja

4. RAČUNARSKI SISTEMI4.1. HARDWARE

- Procesni računari- Računarska mreža - prenos signala- Nadzorno-upravljačke stanice

4.2. SOFTWARE- Sistemski- Aplikativni

5. SMEŠTAJ OPREME I KOMANDNE PROSTORIJE

(KC, pult, pomoćni ormani, komandne prostorije, pano, kablovi i dr.).

Prilog

SKRAĆENICE I OZNAKE U PROJEKTU

SLOVNI SIMBOLI ZA MERNE I REGULACIONE FUNKCIJE

Tabela data na osnovu ISO 14617-6

Slovni simbol Prvo slovo Merena promenljiva ili

po~etna promenljiva

Promene Slede}e slovoFunkcija

A AlarmB Prikazivanje diskretnog stanjaC RegulacijaD Gustina RazlikaE Elektri~na promenljiva Funkcija senzoraF Protok Odnos, deoG Poloàj ili duìna Posmatranje (nadgledanje)H Ru~na komandaI Pokazivanje (indikacija)

J Snaga Ispitivanje(skaniranje)K Vreme Vremenska procena

promene (brzina promene)

L NivoM Sadràj vode ili vlage TrenutnoN Kori{}enje prepu{teno

izboru korisnikaKori{}enje prepu{teno izboru

korisnika


15/25

__________________________________________________________________________________

______________

15

Slovni simbol Prvo slovo

Merena promenljiva ili

po~etna promenljiva

Promene Slede}e slovo

Funkcija

O Kori{}enje prepu{tenoizboru korisnika

P Pritisak, vakuum Povezivanje ispitne ta~keQ Kvalitet

na primer: analizakoncentracija

provodnost

Celokupno ili zbirno

R Nuklearno zra~enje Registrovanje ili zapisivanjeS Brzina ili u~estalost Komutiranje ili prekidanjeT Temperatura Funkcija transmiteraU Vi{estruka promenljiva Vi{estruka funkcijaV Viskoznost Poreme}aj procesa izazvan

ventilom, pumpom itd.W Te`ina ili sila Umno`avanjeX Neklasifikovana

promenljiva Neklasifikovana funkcija

Y Kori{}enje prepu{tenoizboru korisnika

Konvertovanje, izra~unavanje

Z Broj doga|aja ili koli~ina Sigurnosno dejstvo ili dejstvo u

slu~aju opasnosti

Kupac:

E

D

C

B

A

FP&I

REZERVOAR RASHLADNE VODE R10

List:

Listova:

prilog-crtež:Objekat:

Naziv:

referentni crtež:Ime

1

1

102

R10.19604

LS

9604

LSAL

9603

LT

9603

LIC

MR10.2

STARAKOTLARNICA STARAPUMPARNICA IZ HPV-a

LCV9603

9602 9602

LSAL LS

LIC

LT

9601

9601

9601LCV

M


16/25

__________________________________________________________________________________

______________

16

Primer 1

Ovaj primer prikazuje primenu funkcionalnog označavanja na P&I dijagramima (vidi objašnjenje pod 3.22 prema YUSM.E4.021-Šema cevovoda i instrumenata) .Na crtežu je prkazana tehnološka oprema- dva rezervoaraR10.1 i R10.2 sacevovodima i ostalom armaturom kao i merna mesta odnosno izvršni organi sa funkcijama. Reguliše se nivo vod pomoćukontinualnog merača nivoaLT-9601 i regulacionog ventila LCV-9601 kao izvršnog organa za rezervoar R10.2 odnosno za rezervoar R10.2 regulacionikrug LIC-9603.Takođe meri se nivostatom nivo u jednoj tački u oba rezervoara i funkcionalno označi čemu služi tomerenje.Ovde je važno primetiti da se realizacija funkcija koje se obavljaju u računarskom sistemu nalaze u šestouglu a

hrardverski u krugu .......

Objekat:

E

D

C

B

A

F

prilog-crte`

K6, K7Kotao 6 i 7NAPAJANJE KOTLOVA VODOM

1

1

101

PT7506

7505PT

FT7503

6458

FISZAL7503

* 6458

7502

TICSAH6458

6458

GI

GT

M

7505PISLH

FE6456

TT7502

TISZAH

TE7502

PISZAL7506

HIC

TE6458

TT

GI6492

GT6492

M

6492

7557TE

VK 7

*

TOPLA RECIRKULACIJA*

HS

M

6493

TE7504

7504

7591HS

7504

TI

TT

75577558

NAPOMENA:1. MERENJA OZNA^ENA ZVEZDICOM (*) SUPOSTOJE] I INSTUMENTI I NISU PREDMETOVOG PROJEKTA.

HLADNA RECIRKULACIJA

M

GT7557

FE7503

*

M

TICSHL7557 *

7555FE

7555

TT

RCP1

M

7543.1HIS

7555

FT

FISH

RCP2

M

7558

GI

GT

M

7558TICSAH

7543.2HIS

7556FISH

7556FT

* 7558FE7556

TT

7558TE

GI7592

GT7592

K O L

E K T O R

2 6

OD KOTLA 5

OD KOTLA 4

M

7592HIC

M

7593HS

6493GT GI

6493

7591GI GT

7591

GT7593

GI7593

GI7557

7557TCV

6493HV

6492HCV

7592HCV

7593HV

7558TCV

6458TCV

7591HV

P&I Dijagram

Primer 2 (Složeniji teh.proces)

SLOVNI SIMBOLI ZA OZNAČAVANJE VRSTE ELEMENATATabela preuzeta iz standarda JUS N.A3.750(IEC 750)

Slovna

oznaka

Vrsta elementa Primeri

A Sklopovi (funkcionalne jedinice), podsklopovi

Pojačava~ koji koristi diskretne komponente,magnetni poja~ava~, laser, maser, {tampana plo~a

B Pretvara~i neelektri~ne veli~ine uelektri~nu veli~inu i obrnuto:

Termoelektri~ni element, fotoelektri~ni element(elektri~ni) dinamometar, kristalni pretvara~,mikrofon, zvu~nica, zvu~nik, slu{alica

C Kondenzatori


17/25

__________________________________________________________________________________

______________

17

Slovna

oznaka

Vrsta elementa Primeri

D Binarni elementi, linije za ka{njenje,magnetne memorije sa jezgrom

Digitalna integrisana kola i elementi, linija zaka{njenje, bistabilni element, monostabilni element,magnetna memorija, sa jezgrom, registar (binarnihstanja), jedinica magnetne trake, jedinica magnetnogdiska

E Razno Element za osvetljenje, elementi za zagrevanje,elementi koji nisu specificirani u ovoj tabeli

F Za{titni elementi Osigurač, odvodnik prenapona

G Generatori, jedinice za napajanje Rotacioni generator, rotacioni pretvarač frekvencije,akumulator, oscilator, kristalni oscilator

H Signalni elementi Opti~ki i zvu~ni indikatoriJ - -K Releji, kontaktoriL Kalemovi, induktivni elementi Induktivni kalem, prigu{nica, redne i paralelne

reaktanseM Motori N Analogni elementi Operacioni poja~ava~, hibridni analogno-digitalni

uredjajP Oprema za merenje, oprema za ispitivanje Pokazni i upisni merni uredjaji i brojila, signal-

generatori, satni mehanizmi

Q Rasklopni aparati za energetska kola Prekida~, rastavlja~R Otpornici Promenljivi otpornik, potenciometar, otpornik, {ant,

termistorS Rasklopni aparati u upravlja~kim kolima,

bira~iUpravlja~ka sklopka, pritisni taster, bira~ka sklopka,grani~na sklopka, obrtni bira~i, stepen za povezivanje

T Transformatori Naponski transformator, strujni transformatorU Modulatori, pretvara~i Diskriminator, demodulator, pretvara~ frekvencije,

koder, dekoder, invertor, konvertor, telegrafskitranslator

V Elektronske cevi, poluprovodnici Elektronska cev, gasna cev, dioda, tranzistor, tiristorW Vodovi, talasovodi, antene Provodnik, kabl, sabirnica, talasovod, usmereni

spre`nik, dipol, paraboli~na antenaX Priklju~ci, utika~i, priklju~nice Utika~ i priklju~nica, {tipaljka, ispitni ~ep, priklju~na

tabla, priklju~na letvica, kablovska zavr{nica (glava)Y Elektri~ni pokretni mehani~ki uredjaj Ko~nica, spojnica, ventilZ Optere}enje za korekciju, hibridni

transformatori, filteri, korektori,ograni~ava~i

Kolo za simetriranje, kompandor, ekspandor, kristalnifilter, mre`a

Napomena: Ukoliko se jedan elemenat mo`e ozna~iti sa vi{e razli~itih oznaka, treba koristiti najprecizniju oznaku

Primer: SKRAĆENICE I OZNAKE KORIŠENE U PROJEKTU (VIDI 3.1.10)

Skra}enica Zna~enjePLC programabilni logi~ki kontroler (Programmable Logical Controller)UPS ure|aj za besprekidno napajanje ("Uninteruptible Power Supply")PS modul napajanja ("Power Supply")IM interfejs modul ("Interface Module")CPU centralna procesorska jedinica ("Central Processing Unit")CP komunikacioni procesor ("Communication Processor")AI modul analognih ulaza ("Analog Inputs")DI modul digitalnih ulaza ("Digital Inputs")DO modul digitalnih izlaza ("Digital Outputs ")


18/25

__________________________________________________________________________________

______________

18

Skra}enica Zna~enje+NX….(1, 2, 3, 4, R) Ormani za MRU-u opremu u komandnoj prostorij+RO....(402, 502, 801) Ormani u pogonu (ran`irni)L1, L2, L3, L1S, L11,L12, L13, L14

Razvod napona 220V, AC

L+, L+1, L+2, L+3, L+4,L+5, ,

Razvod napona 24V, DC

L+110, L+120, L+130 Razvod napona 120V, DC-X...A Priklju~ne letve za signalne vodove (4-20mA)

-X...B Priklju~ne letve za signalne vodove (0-5A)-X...C Priklju~ne letve za 24V DC-X...D Priklju~ne letve za 220V AC-X...F Priklju~ne letve za 120V DC-X...N Priklju~ne letve za 380V AC-X...Ex Priklju~ne letve za (4-20mA)Ex-...WM... Kablovi za merne signale (4-20mA, 0-5A)-...WS... Kablovi za binarne signale (220V, AC)-...WB... Kablovi za blokadu (upravlja~ki)

STANJE REGULATIVA KOD NAS I U SVETU

OPŠTE O STANDARDIMA

,,Standard je objavljen dokument koji sadrži tehničke specifikacije ili druge kriterijume neophodne da osigurajuda će materijal ili metoda dosledno da zadovolje potrebe za koje je predviđen".

Na bazi ovog citata,dakle, razlikujemo standarde za proizvod (HW, SW, procesne materijale i usluge),procese i sisteme. Po našim Zakonima o standardizaciji - standard je tehnička norma (dobrovoljna zakorišćenje) i treba da je usaglašen sa međunarodnim i evropskim ili industrijski razvijenim zemljama a SavezniZavod za standardizaciju je nadležan.

Sprovođenje nacionalne standardizacije regulisano je drugim Zakonima, a iz njih se donose i tehnički

propisi i preporuke. Standardi koji su vezani za tehničke propise su u obeveznoj primeni.

Treba napomenuti da je na osnovu čl.15 (Sl. list SRJ br.4/97) doneto uputstvo o automatskom preuzimanjuod IEC-a kao JUS IEC -----.

Isto važi i za ISO kao i standarde Evropske Unije (CEN, CENELEC, ETSI i dr.). Preporuka je da se , pratesvetski trendovi i koriste IEC, ISO i drugi priznati svetski standardi koje poseduje Savezni Zavod zastandardizaciju ukoliko ih naš Zavod nije verifikovao.U zadnje vreme sve više se forsiraju standardi EvropskeUnije u svim oblastima.

Standardizacija je bitna oblast na području ekonomskih odnosa jer se njom uklanjaju tehničke i drugeprepreke u prometu roba i usluga.Treba napomenuti da Svetska trgovinska organizacija WTO podržava rad nastandarizaciji kako međunarodne tako i regionalne(državne) organizacije u cilju eliminisanja netransparentnost

prilikom trgovine.STANDARDI U OBLASTI MERENJA I UPRAVLJANJA

Radi donošenja standarda i preporuka za primenu u industrijskom kompleksu u svetu deluju tehničkikomiteti ISO TC184 – Sistemi za industrijsku automatizaciju i integraciju kao i IEC TC65 - Merenje i upravljanjeu industrijskim procesima. Postoji zajednički komitet ISO/IEC (SCIA) koji radi na standardizaciji umedjunarodnim okvirima i odnosi se na uredjaje i sisteme koji rade sa električnim, pneumatskim, hidrauličnim,mehaničkim i drugim sistemima za merenje i upravljanje.


19/25

__________________________________________________________________________________

______________

19

Imajući u vidu da je SCG preko SZS član ISO i IEC naša zemlja dobija i učestvuje u izradi medjunardonihstandarda. Za ovu oblast kod nas deluje Komisija za standarde KSN 65 koja odgovara tehničkom komitetuTC65 što znači da prati i SCIA tako da se dobijaju standardi JUS/IEC/...:JUS/ISO...ili u krajnjoj linijiJUS/IEC/ISO....

Za oblast MERENJE I UPRAVLJANJE U INDUSTRISKIM PROCESIMA(INDUSTRIAL- PROCESMEASUREMENT AND CONTROL) Komisija za standarde KSN 65 odnosno IEC TC 65 pokriva čitavu oblast odsenzora (davača),izvršnih organa,uređaja za generisanje signala do aplikativnih Software-a kao i sve drugeaktivnosti oko realizacije projekata(tehnička dokumentacija,gradnja objekata i sl.)Osim ove komisije KSN 65odnosno IEC 65 treba imati u vidu i druge TC-e koji su vezani za,,našu" oblast kao što su:

- IEC TC 3 (KSN3) jedan je od najstarijih komiteta koji je radio na smbolima za šeme-sada pokrivaSTRUKTURU INFORMACIJA ,DOKUMENTACIJU I GRAFIČKE SIMBOLE. Polaz je za primenu umnogim oblastima pa za IEC TC 65.

- IEC/ISO JTC1 Tehnički komitet za informacione tehnologiju

- IEC TC 57 (KSN 57) Tehnički komitet za upravljanje i komunikacije u energetici

- IEC TC 44 (KSN 44) Tehnički komitet za upravljanje mašinama-robotima

- IEC TC 31(KSN 31) Uređaji za rad u eksplozivnoj atmosferi

- IEC TC79(KSN 79) Alarm

Važniji standardi ,propisi i preporuke kod projekata Merenja i upravljanja:

1. Automatsko upravljanje. Termini i definicije (JUS N.AO.351/83),(JUS-nacrt)IEC 60500-351.2. Grafički simboli za funkcionalno označavanje merenja i upravljanja u industrijskim procesima. Osnovni princip

(JUS M.AO.100/79), odnosno ISO 3511 (za ostale delove-4 dela) sada je izašao( JUS) ISO 14617-6.3. Šeme procesnih postrojenja JUS M.E4.021/984. Izrada funkcionalnih šema za sisteme upravljanja –GRAFCET za sekvencijalno upravljanje (JUS IEC 60848)5. Grafički simboli u šemama za logičke binarne funkcije (JUS IEC 60617-12) i analogne funkcije (JUS IEC 60617-

13)6. Priprema dokumentacije koja se koristi u elektrotehnici JUS IEC 61082 (6 dela) sa svim važećim JUS/IEC/ISO

pratećim standardima citiranim u ovom standardu7. Industrijski sistemi instalacije, oprema i industrijski proizvodi – označavanje JUS IEC 61346 .ObjedinjujeJUS

N.A3.750(IEC750),ISO3511 i ISO DIS 1219-28. Dokumentacija softverskog uprav ljanja sistemima i pouzdanost (JUS IEC 61506)

9. Programabilni kontroleri (JUS IEC 61131)10. Analogni signali jednosmerne struje i pneumatski signali za sisteme upravljanja procesima. Definicije i vrednost(JUS L.N4.010/85, JUS N4.011/74)

11. Instalation design of instrumentation and measurement and control systems in the proces industries IEC 61912-draft (BS 6739)-praktično ,,gradnja objekata".

12. Designation for signals and connections (IEC 61175)-označavanje signala i spojeva JUS IEC 6117513. Pretvarači (transmiteri) JUS IEC 6077014. JUS IEC 60534 Regulacioni ventili.15. JUS IEC 60584 Termoparovi16. Radni uslovi za opremu merenja i upravljanja u industrijskim procesima (JUS L.N4.202/1)

Trebalo bi svakako napomenuti preporuke za standarde koje su neki još uvek u pripremi, “draftovima” a tosu:

- (JUS) IEC-61508 -Functional safety

- (JUS) IEC-61355 – Klasifikacija i označavanje dokumentacije za industriska postrojenja, sistema opremu

- (JUS) IEC 61069 -Vrednovanje svojstva sistema u zilju ocenjivanja

- (JUS) IEC-61804 – zahtevima korisnika (projektni zadatak) u vidu funkcionalnih blokova

- (JUS) IEC 60546 Controllers with analogue signals for use in industrial-process control systems

- (JUS) IEC-62023 - struktura dokuemntacije


20/25

__________________________________________________________________________________

______________

20

- (JUS) IEC 60668 - Dimensions of panel areas and cout-auts for panel and rack- ‚ mounted

- (JUS) IEC 61158 Fieldbus standard for use in industrial control systems.

- (JUS) IEC 61 954 Proces data highway for distributed process contrl systems

Ostali standardi i regulativa

Spisak nekih važnih propisa i standarda kao i publikacija u kojima su oni objavljeni (zajedničko za sve oblasti)navodimo I to1. Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 47/2003 od 5.5.2003. god., izmene idopune 34/2006): od člana 88 do 1762. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji - Sl. glasnik 34/2006)3. Zakon o standardizaciji ("Službeni list SCG", br.44/05).6. Zakon o telekomunikacijama ("Službeni glasnik RS", br. 44/2003, 36/2006)4. Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Službenom glasniku RS", br. 101/2005 od 21.11.2005.god.)5. Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik SRS", br. 37/88, "Službeni glasnik RS", br. 53/93,67/93, 48/94, 101/2005)6. Zakon o mernim jedinicama i merilima (Sl. list SRJ, br. 80/94)7. Pravilnik o načinu, postupku i sadržini podataka za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje

licence za izradu tehničke dokumentacije i licence za građenje objekata za koje odobrenje zaizgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, kao i o uslovima za oduzimanje tihlicenci ("Službeni glasniku RS", br. 114/2004 od 18.10.2004. god.)8. Pravilnik o minimumu tehničke dokumentacije za izdavanje odobrenja za izgradnju investicionihobjekata visokogradnje ("Službeni glasnik SRS", br. 39/80 od 13.9.1980. godine).U međuvremenu je donet Pravilnik o sadržini I načinu izrade tehničke dokumentacije za objektevisokogradnje("Službeni glasnik SRS", br. 15/2008).9. Pravilnik o sadržini projekta izvedenog objekta visokogradnje izgrađenog, odnosnorekonstruisanog bez građevinske dozvole ("Službeni glasnik RS", br. 111/2003 od 13.11.2003.god.)10. Pravilnik o sadržini i načinu izdavanja odobrenja za izgradnju i sadržini prijave početka izvođenjaradova ("Službeni glasnik RS", br. 60/2003 od 10.6.2003. god.)11. Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničke kontrole glavnih projekata ("Službeni glasnik RS",

br. 13/1998 od 15.04.1998. god.)12. Pravilnik o načinu i postupku vršenja stručnog nadzora u toku građenja objekta ("Službeniglasnik RS", br. 105/2003 od 28.10.2003. god.).13. Pravilnik o sadržini i načinu vođenja knjige inspekcije i građevinskog dnevnika (Službeniglasnik RS", br. 105/2003 od 28.10.2003. god.).14. Pravilnik o tehničkim normativima za projektovanje i izvođenje završnih radova u građevinarstvu("Službeni list SFRJ", br. 21/90 od 20.4.1990. god.)15. Pravilnik o sadržini i načinu vršenja tehničkog pregleda objekta i izdavanju upotrebne dozvole(("Službeni glasnik RS", br. 111/2003 od 13.11.2003. god.)16. Pravilnik o uslovima za bavljenje poslovima unapređenja zaštite od požara ("Službeni glasnikSRS", br. 26/85)

Vazniji propisi iz el.instalacija17. Električne instalacije niskog napona. Zaštita od električnog udara (JUS N.B2.741/89)18. Električne instalacije u zgradama. Opšte karakteristike i klasifikacija (JUS N.B2.730/84) Izbor i postavljanje

električne opreme u zavisnosti od spoljnih uticaja (JUS N.B2.751/88) Uzemljenje i zaštitni provodnici (JUSN.B2.754/88)

19. Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona (“Sl.list SFRJ“ br. 53/88, 54/88 i SRJbr. 28/95)

20. Zaštita telekomunikacionih postrojenja od uticaja elektroenergetskih postrojenja. Zaštita od smetnje (JUSN.CO.102/88)

21. Pravilnik o jugoslovenskim standardima za protiveksplozivnu zaštitu (“Sl.list SFRJ“ br. 18/81; 62/91 I 10/92) injemu pripadajući standardi koje izradjuje Komisija KSN 31, i to: JUS N.S8.001/90; JUS N.S8.003/81, JUS


21/25

__________________________________________________________________________________

______________

21

N.S8.006/87; (sada JUS/IEC 79-10); JUS N.S8.008/82; JUS N.010/87; JUS N.S8.011/91; JUS N.S8.090(JUS/IEC 79-14); JUS N.S8.101; JUS N.S8.201/87; JUS N.S8.301 (sada JUS/IEC 79-11); JUS N.S8.859/82

22. Uredjaji i sistemi za daljinsko upravljanje JUS/IEC 60870 (6 delova)23. Daljinsko vodjenje u elektroenergetskim sistemima JUS N.AO.371/92

Literatura iz oblasti zakona, propisa i standardNabavka potrebne dokumentacije je moguća na više načina I to preko Institut za standardizaciju Srbije, Službenogglasnika Republike Srbije,razne stručne literature ,sajtova kao što je sajt Inžinjerske komoreI sl.Svakako najlakše je preko Saveza mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS) jer prekosvojih izdanja obuhvaćena je skoro sva regulative a

navešćemo samo neka izdanja: - G.Dotilć: Elektroenergetika (kroz standarde, zakone, pravilnike i tehničke preporuke).- Lj. Rašajski, G. Dotilć: Mali elektroenergetski priručnik (MEP), II izdanje, 1997.- M. Mrđanov: Zbirka zakona i pravilnika o planiranju i građenju objekata-M.Isailović: Tehnički propisi o zaštiti od požara i eksplozija (s komentarima-D.Vicović,Z.Hadžić :El. Instalacije niskog naponaKnjige čiji je izdavač Savez mašinskih i elektrotehničkih inženjera i tehničara Srbije (SMEITS),mogu se nabaviti u prostorijama Saveza, u Beogradu, ulica kneza MIloša 7 (II sprat, soba 29),tel. 011/3231372, www.smeits.org.rs i e-mail: [email protected]. Literatura u izdanju SMEITS-aNapomena: Sve ove stavke, vezane za standarde i regulativu, nisu neophodne za svaki rad ali skoro svaka možese pojaviti zavisno od oblasti projekta.

Označavanja standarda: SRPS umesto SCS i JUS

23. februara 2007. godine vršilac dužnosti direktora Instituta za standardizaciju Srbije doneo je Rešenje ooznačavanju standarda i srodnih dokumenata u Republici Srbiji („Službeni glasnik Republike Srbije”, br. 27/2007).Njime se utvrđuje da se standardi i srodni dokumenti koje donosi Institut za standardizaciju Srbije, tj. srpskistandardi i srodni dokumenti označavaju oznakom koja počinje skraćenicom SRPS. ..

Skraćenica JUS je korišćena za označavanje jugoslovenskih standarda od 1952. godine do 31. decembra 2005.godine. Zakonom o standardizaciji („Službeni list Srbije i Crne Gore”, br. 44/05), koji je donesen 22. oktobra 2005.godine u tadašnjoj državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i u primeni je od 1. januara 2006. godine, utvrđeno je da sesrpsko-crnogorski standardi i srodni dokumenti označavaju oznakom koja počinje skraćenicom (akronimom) SCS.Po prestanku državne zajednice Srbija i Crna Gora prestala je i potreba za korišćenjem skraćenice SCS pa jepomenutim rešenjem ona zamenjena skraćenicom SRPS.Skraćenica SRPS predstavlja skup slova koji čine prva tri slova reči „srpski” (ili „srpska”) i prvog slovareči „standard” (ili „standardizacija”).

Institut za standardizaciju Srbije, Stevana Brakusa 2, 11030 Beograd

Telefoni: (011) 3541-260, 3541-261, 3541-262, 3541-263 * Telefaksi: (011) 3541-257 i 3541-258 * e-mail:

mailto:[email protected]


22/25

__________________________________________________________________________________

______________

22

PT

4 5

6

9

3

6

2

09.2006. Kupac:

4

45

2

3

12

6

6

10%5

4

6

6

7

4-20 mA

4

10%

5

10

1

7

11

811

+X,XXp

8

IPT

I

4

1

8

8

p

10

5

46

4-20 mA

13

2

+ X,XX

6

È.1330Telo È.1330

È.1330

Telo È.1330

È.1212È.0000

MATERIAL

È.1330

È.1330

È.1330

È.1215

È.1330

R1/2xR1/2-leviDouble nut3

Hight pressure shut off valve

Shut off valve

1

No.

2

NAME

G1/2-FG1/2 A-M xR1/2-M

SIZE

Bleeder and settling chambler

Holender nut

BracketPipe

GasketConnection male

GasketPipe

Welding stub

7

54

6

10

89

11

Flange13

12 R1/2-M levi

17/ 11/1,5 12x 17x 11,2

2" x 1,5 m 12x1,5

12x 17x 6,717/ 6,7/2,5

21,3xG1/2-M levi

O

OR1/2

O

O

O

OO

OOO Cu

O Cu

R1/2-M x R1/2-M

R1/2-Ž

1GPO

QTY.List:

NAME

+X,XX

Pressure water

PRIMER:Šema procesnog povezivanja(HOOK UP) transmitera pritiska

S M

S M I M I M S

M S M

DISTRIBUTEDI/Os

S M

S M I M I M S

M S M

S M I M S

M I M S M S M

S M S M

S M I M I M S

M S

M S M I M I M S M S M

S M I M S

M S M I M S

M S M

S M

S M S M

S M S M S M I M I M I M S

M I M S M

S M S M I M S

M S M S M

S M I M I M S M I M

DISTRIBUTEDI/Os

OTHER EQUIPMENT(SPEED CONTROL, BMS)

FIELDBUS (PROFIBUS-DP OR SIMILAR)

I M I M I M I M

OTHER EQUIPMENT(SPEED CONTROL, BMS)

FIELDBUS (PROFIBUS-DP OR SIMILAR)

ETHERNET(REDUNDANT)

ENGINEERING STATION/DATA BASE

REDUNDANT FIELD BUS(PROFIBUS-DP OR SIMILAR)

CENTRAL PLC

K O M U N I K A C I O N I P R O C E S O R

N A P O J N I M O D U L

C P U



C P U

OPERATOR

PLACE 2

OPERATOR

PLACE 1

PROCESSSERVER 2

PROCESSSERVER 1

REDUNDANT FIELD BUS(PROFIBUS-DP OR SIMILAR)

CENTRAL PLC



C P U



C P U

FIELD

PRINTER

PRIMER: Šema računarske konfiguracije


23/25

__________________________________________________________________________________

______________

23

O v a j d o k u m e n t o s t a j e u i s k l j u ~ i v o m v l a s n i { t v u p r e d u z e } a M I N E L .

U m n o ` a v a n j e i u p o t r e b a v a n n a m e n e n i s u d o z v o l j e n i .

Revision Object:

Kupac:

NameChange

A

B

C

D

E

F

E

D

C

B

A

F03.2003.god.

TEKOSTOLAC- BLOK A2- 210MW attac.-draw.:

1

2

8 7 6 5 4 3 2 1

8 7 6 5 4 3 2 1

Objekat: prilog-crtè:ImePromenaRevizija

Investor:

POGON

+PANEL 3

GPO

E007

Listova:

Sheets:

Sheet:

List:

Code:Oznaka:

Ref. drawing:Ref. crte`:

+ -30NA45T002 30NA49T002

KCT-412-91

+ -

-WI-024IY(St)Y 2x2x0.8

TI-30NA45TI002

REGULACIONI VENTIL 30RL83S001

REGULACIJATEMPERATURE IIIUBRIZGAVANJEM GRANA I-1

ELEKTRÎ NA [ EMAPOVEZIVANJA

COMP. TIP "K"-WMK-011


2A02E007/1

CRTE@BR.

+ -

(REDUNDANTNO)(PREDVI\ ENO ZA II FAZU)

30NA49T001


C007 list 2

+30CJF01

DCS

Kanal 7 A 1 3 / A 7 ( + )

B 1 4 / A 7 ( - )

A 1 4 / S H 7

Kanal 1 A 1 / A 1 ( + )

B 2 / A 1 ( - )

A 2 / S H 1

Kanal 1 A 1 / A 1 ( + )

A 2 / S H 1

B 2 / A 1 ( - )

Kanal 2 A 6 / ( + ) I 2

B 6 / ( - ) 2

C 5 / S H 2

1 Analogni pr iklju~ci 05.'03

RS3 - N

LAJSNA: 10 PY 63

RS1 - Faza

NAPAJANJE: -F5 (6A)

2 I ZVEDENO S TANJE 01. '04.

O v a j d o k u

m e n t o s t a j e u i s k l j u ~ i v o m v l a s n i { t v u p r e d u z e } a M I N E L .

U m n

o ` a v a n j e i u p o t r e b a v a n n a m e n e n i s u d o z v o l j e n i .

Kupac:

A

B

C

D

E

F04.2003.god.

2

2

REGULACIJA TEMPERATURE IIIUBRIZGAVANJEM GRANA I-1Investor:

POGON

8

30RL83S001

GPOListova:

Sheet:

List:

106

5 97

21

(INPUT1)

+MCC (+7H26)

(INPUT2)

UTRS 03W

REGULACIONI VENTIL 30RL83S001

I

ELEKTRÎ NA [EMA POVEZIVANJA

4

13

17

7H26

+30CDA01

-WMP-007LiYCY 2x1.0

- 1 W S U - 0 0 2

- 1 W S R - 0 0 4

(232)30RL83Z001

XA: 24 23

("AUMA")

-WNV-005-WSV-005

(S2)(S1)

XA: 21 3 4 5 6 87

- +

+30CJF01

DCS

C 1 2 B

7

+30CJF02

B 7

B 8

C 7 , C 8

24V

B 8

- 1 W S R - 0 0 3

3

A3: 12X

A3: 12Y

D6: 7Y,8Y

D6: 7X

D6: 8X

C6: 8X

C6: 7Y,8Y

C6: 7X

30RL83S001 -KO

POLJE 2

Kanal 1 B 2 / A 1 ( + )

C 2 / S H 1

A 1

A 2

C 1

1 05.'03

F6: 12

F6: 17

G5: X7

G5: Y7,Y8

G5: X8

H4: 17

H4: 7

H4: 8

N L1

L

L 0 . 1 3 :

L . 1 3 :

L.13:

L . 1 3 :

L i Y C Y 2 5 x 1 , 0

L i Y C Y 2 5 x 1 , 0

L i Y C Y 2 5 x 1 , 0

4 5 6

2 I ZVEDENO STANJE 0 1. '04 .

PRIMER: : Merenja I regulacije-Funkcionalna šema povezivanja


24/25

__________________________________________________________________________________

______________

24

O v a j d o k u m e n t o s t a j e u i s k l j u ~ i v o m v l a s n i { t v u p r e d u z e } a M I N E L .

U m n o ` a v a n j e i u p o t r e b a v a n n a m e n e n i s u d o z v o l j e n i .

Kupac:

A

B

C

D

E

F09.2006.

1

1

Investor:

GPOListova:

Sheets:

Sheet:

List:

MOTOR

_C01

MOTORCURRENT

START

STOP

M~ L

i Y C Y 2 x 1 . 0

- W M P -

+

-

A

mA

A

A

A

_C02

(3 x 0,4kV, 50Hz)

OFF A

A

A

A

A

A

-

B :

PROTECTION

A

- W B -

N

L i Y C Y 3 0 x 0 . 7 5

L i Y C Y 3 0 x 0 . 7 5

- W S S -

READY

A

A

A1

A2 _B04

A1

A2

_B03

A1

A2

_B02

A

A

ON

N

A

A

A1

A2

_B01

A1

A2

_C01

Kanal br.

Br. mod.

C SH

B (+)

A

C

A1

A2

_C02

A

C

AI

Br. mod.

Br. mod.

C

_B04

_B03

_B02

C

C

C

_B01

C

DO

DCS

DI

POGON

+ORMAN DCS-a+MCC

PRIMER: Razmena signala između MCC motora i upravljačkog dela

Lll PRIMER 1: Loop dijagram prema ISA Standardu merno-regulacionog kruga(konture)PRIMER 2


25/25

U m n o ` a v a n j e

i u p o t r e b a v a n n a m e n e n i s u d o z v o l j e n i .

O v a j d o k u m

e n t o s t a j e

u i s k l j u ~

i v o m

v l a s n i { t v u p r e d u z e } a M I N E L

.

E

D

C

B

A

E

D

C

B

A

KABLPOGON RAZVODNA KUTIJA

JBE-109

25

26

+

-640

FV

E-109-13 ME-109

S

2

1

+2

-3

FV-640ME-0207

ORMAN BARIJERA

+RO1F

ORMAN U/I MODULA

+CO 01

14

16

DCS

FT

640

LT

640 640

LIC

FRC

640

LAL

640

640

LAH

640

LALL

SP NA ISKLJUČENJE

PUMPE GA-640

SIGURNOSNA BARIJERA

TIP: STAHL 9311/52-11-00

LOC:R01F 05M09.04

blk

wh

blk

wh

blk

wh13

wh

blk13

13

14 14

13

SIGURNOSNA BARIJERA

TIP: MTL 5043

LOC:R01F 05M09.05

+

-wh

blk14

E-109-14

27

28

S

wh wh

JBE-109

blk blk

ME-109

214wh

1

blk+2

-330

FT-64029

ME-0103

34+30

33-

29

SIGURNOSNA BARIJERA

TIP: MTL 5043

LOC:R01F 05M09.01

+

-wh

blk10

E-109-10

19

20

S

wh wh

JBE-109

blk blk

ME-109

210wh

1

blk+2

-324

LT-640

23

ME-0103

26+24

25-

23

KABL KABL

CPU: C200

MODUL: 1

CHANEL: 11

U/I MODUL

TIP U/I: TC-IAH-161

LOC: RACK 1/SLOT 3

CPU: C200

MODUL: 1

CHANEL: 14

U/I MODUL

TIP U/I: TC-IAH-161

LOC: RACK 1/SLOT 3

CPU: C200

MODUL: 1

CHANEL: 6

U/I MODUL

TIP U/I: TC-OAV-081

LOC: RACK 2/SLOT 7

01. uputstvo za strucni ispit merenja

Documents